18. maj 2012.

Gubitaši u plusu, a država plaća
Izvor: Novosti
Beograd -- Završni računi 15 glavnih infrastrukturnih javnih preduzeća u Srbiji otkrivaju da su prošlu godinu i okoreli gubitaši završili u „plusu“. „Železnice Srbije“ posle „minusa“ od 17,44 milijarde dinara, 2011. su zaključile sa dobitkom od 12,6 milijardi dinara.„Putevi Srbije“ umesto gubitka od četiri milijarde dinara pišu dobitak od 72,8 miliona dinara.Preostale kompanije godinu su završile pozitivno. Najveću dobit, posle EPS-a na nivou grupacije, prijavio je „Telekom“ - 22,27 milijardi dinara. Slede ga „Železnice“ koje su sada u „plusu“ od 12,6 milijardi dinara. „Elektromreža Srbije“ ima dobitak od 2,44 milijarde dinara, a PTT Srbija dve milijarde dinara. I Aerodrom „Nikola Tesla“ broji dobit - 1,58 milijardi, a „Srbijagas“ - 1,25 milijardi dinara. Pozitivan rezultat su postigli i „Srbijašume“, „Vode Vojvodine“, „Transnafta“ i „Srbijavode“.Neočekivanom rezultatu ovih državnih kompanija, međutim, doprinelo je brisanje starih potraživanja. Vlada je krajem septembra prošle godine usvojila Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika za preuzete obaveze po inostranim kreditima.Reč je o korisnicima javnih sredstava, javnim preduzećima i ustanovama, koji su se zadužili u inostranstvu još pre uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija devedesetih godina prošlog veka. Srbija je umesto njih vratila pozajmicu, a sada ih i zvanično oslobađa obaveze da joj taj novac nadoknade. Reč je o ukupno 654,8 miliona evra, 59 miliona dolara i 627.341 švajcarski franak. Među sedam institucija kojima su oprošteni dugovi su i „Železnice“ i „Putevi Srbije“. Tako je lista gubitaša među 15 infrastrukturnih državnih kompanija značajno kraća. Na njoj svoju poziciju još čuva „Jat ervejz“. Domaći avio-prevoznik je prošlu godinu završio sa „minusom“ od 3,76 milijardi dinara, oko 600 miliona manjim nego u 2010. godini. „Elektroprivreda Srbije“ je na nivou čitave grupacije 2011. završila u „plusu“ od čak 26,8 milijardi dinara, kažu u ovom preduzeću. Sama centrala, međutim, evidentira gubitak od 4,85 milijardi dinara.PEU „Resavica“ u restrukturiranju u gubitku je 1,87 milijardi dinara, oko pola milijarde više nego na kraju 2010. godine. U „minus“ su zakoračila i „Skijališta Srbije“. Od dobitka od 165.000 dinara u 2010. spala su na gubitak od 72,74 miliona dinara.

Hrvati u EU, Srbija lider regiona
Izvor: Politika
Beograd -- Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju iduće godine dovešće do velikih promena u trgovinskim odnosima u celom regionu.Sa ulaskom u EU Hrvatska će istovremeno istupiti iz CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini i time sve obaveze koje su Srbija i Hrvatska imale u međusobnoj trgovini prestaju da važe. Na Hrvatsku će se primenjivati trgovinski režim koji Srbija ima prema EU u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, piše Politika.Srbija će prema proceni Privredne komore Srbije – u robnoj razmeni sa potpisnicima Cefta sporazuma – Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom, Unmikom ispred Kosova i Bosnom i Hercegovinom – postići suficit od tri do pet odsto. Ali će zato naš deficit sa EU biti verovatno povećan zbog minusa koji u ovom trenutku imamo u razmeni sa Hrvatskom.Korist od ulaska Hrvatske u EU osetiće i srpske investicije u toj zemlji. Goran Nikolić kaže da će one biti bolje zaštićene. Sa iznosom oko pola milijarde evra Hrvatska je, među članicama CEFTA, najveći investitor u Srbiji. Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo oko 45 miliona evra. Srpske kompanije, kaže Nikolić, nailaze na mnogobrojne prepreke da svoju robu plasiraju na tržište Hrvatske. Takođe, postoje i neke procene da će pojedini hrvatski proizvođači imati interesa da, ne samo u Srbiju, već i u neku drugu zemlju regiona, prenesu proizvodnju ili prave neke poslovne aranžmane, ne bi li i dalje koristile pogodnosti iz CEFTA-a sporazuma. Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije, smatra da će posle izlaska Hrvatske iz CEFTA sporazuma Srbija imati, zbirno posmatrano, najveće koristi od zone slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu.On navodi da "Hrvatska ima najkompetitivniju prerađivačku industriju (odakle ide najveći deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje, što se i vidi i kroz pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom". "Ipak, ulazak Hrvatske u EU neće značiti da je srpska privreda oslobođena pritiska snažne konkurencije zapadnog suseda, kako na domaćem, tako i na tržištu u okruženju. Poredeći bazične makroekonomske pokazatelje dve najveće ekonomije regiona vidljivo je da Hrvatska ima mnogo bolje performanse, i da procene MMF-a ukazuju da će tako i ostati u narednih pola decenije", navodi Nikolić.Prema oceni Milivoja Miletića, direktora Biroa za regionalnu saradnju PKS, do većih promena doći će u oblasti poljoprivrede, posebno u trgovini cigaretama s hrvatske i šećerom sa srpske strane. Biće znatno smanjen uvoz cigareta iz Hrvatske zbog smanjene konkurentnosti tog proizvoda na našem tržištu. Inače poslednjih nekoliko godina Srbija je najviše cigareta uvozila iz Hrvatske – oko 32 odsto.Izlazak Hrvatske iz CEFTE srpskim izvoznicima, sa druge strane otvara mogućnost osvajanja tržišta Bosne i Hercegovine. Ovo je drugo po važnosti tržište za izvoz hrvatske robe, sa udelom oko 11 odsto. Ali ulaskom Hrvatske u EU aktiviraće se carine na mleko, meso, mesne prerađevine, piće i brašno te će ovi hrvatski proizvodi biti manje konkurentni na bosanskom tržištu, što ujedno našim proizvođačima pruža šansu da se tamo pozicioniraju.

Nemci traže iste plate za sve u EU
Izvor: danas.hr
Berlin -- Ono što je do sada bilo nemoguće i zamisliti, predložio je nemački SPD - istu platu i uslove za rad u svim zemljama Evropske unije. Ova revolucionarna ideja nemačkog SPD-a, tvrde neki stručnjaci, nije utopija, jer ako se gradi zajednička porodica, kažu, nije normalno da je jedan metalac plaćen tri do četiri puta manje samo na stotinak kilometara udaljenosti.U Nemačkoj je prosečna plata 1.550, Holandiji 1.800, au Luksemburgu čak 3.800 evra. Ukupan prosek plata zemalja evrozone je 1412 evra.

17. maj 2012.

Radnici "Čistoće" održali štrajk upozorenja
Izvor: RTV NOVI SAD
Većina radnika Javnog komunalnog preduzeća "Čistoća" iz Novog Sada održala je jednočasovni štrajk upozorenja zbog neisplaćenih zarada. Predsednik sindikata novosadskih komunalaca Zoran Radosavljević za RTV kaže da je nemoguće da takvo komunalno preduzeće, kao što je "Čistoća" beleži gubitke i da nema novca za isplatu plata zaposlenima.Aktuelnu situaciju u "Čistoći" za našu televiziju prokomentarisao je i direktor tog preduzeća Dalibor Novaković. On tvrdi da je račun preduzeća u poslednje vreme više puta blokiran zbog loše naplativosti njihovih usluga.

Траже нове уговоре о раду
Izvor> Pravda
СМЕДЕРЕВО – Синдикално-раднички покрет смедеревског “Желвоз“ поднео је Министарству рада и социјалне политике и Инспекцији рада пријаву против послодавца и генералног директора Новице Давидовића за кршење основних аката Закона о раду. Како се наводи у пријави, од надлежног инспектората се тражи да запосленима изда нове уговоре о раду, пошто су, према тврдњама овог синдиката, досадашње потписали под усменом претњом, као и да анекси уговора буду у складу са стручном спремом, квалификацијама и обученошћу за одређене послове, уз решење о здравственом стању радника.СРП, такође, захтева да се стави ван снаге одлука о формирању бригаде за уређење унутрашњих спољних површина. Овај синдикат тврди да наведена решења послодавца фабрику могу да доведу у још тежу ситуацију, а да ће запосленима угрозити радна места.

Hrvatski premijer: Nemamo para za plate!
Izvor> Novosti
Nastavi li se u Hrvatskoj kao do sada, premijer Zoran Milanović najavio je da u budžetu uskoro neće biti novca ni za plate.
Hrvatski premijer: Neće biti plata!Hrvatski socijalni model je pred pucanjem, zaposlenih u javnoj upravi je previše i brzo se moraju preduzeti koraci kako bi se sprečio kolaps.Premijer kritikuje i sindikata koji traže da se ništa ne menja. Vlada antipreduzetnička klima, inostrani investitori ne dolaze, a brojne prepreke za ulaganje čine Hrvatsku odbojnom za kapital. I dok premijer indirektno najavljuje nova otpuštanja, Hrvatska je danas u najtežoj ekonomskoj situaciji od postanka. Iako je nova vlada počela mandat s obećanjima o brojnim investicijama, sada, pet meseci od izbora, nije učinjeno ništa. Nezaposlenost je rekordna, stečajevi svakodnevnica, a najava novih poreza gotovo elementarna nepogoda za građane koji ionako jedva spajaju kraj sa krajem.

HR: Svi da izdvajaju za nezaposlene
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Sindikat nezaposlenih Hrvatske i bivše radnice fabrike odeće Kamensko traže od Sabora i vlade da podrže ideju osnivanja investicionog fonda nezaposlenih.Za fond bi se pare prikupljale od plata poslanika, sredstava za katoličku crkvu, troškova aktuelnog i bivšeg predsednika države, ali i svih zaposlenih s višim platama. Počasna predsednica Sindikata nezaposlenih Maja Marija Jelinčić rekla je da je ogromna nezaposlenost u Hrvatskoj rezultat pljačkaške privatizacije koja je najveća od 2003. godine."Vlada nema empatiju za najsiromašnije i najugroženije, a to su nezaposleni i oni koji rade a ne primaju platu", rekla je Jelinčičeva i dodala da oni nemaju vremena da čekaju promene.Novac bi se uzimao od saborskih poslanika u iznosu od 15 odsto od plate, od sredstava za katoličku crkvu takođe 15 odsto, a isti iznos i od sredstava za aktuelnog predsednika države Ive Josipovića.Bivšem predsedniku Stjepanu Mesiću za fond bi se skidalo 20 mesečno, dok bi se od banaka, državnih preduzeća i velikih kompanija uzimalo 10 odsto od njihovog profita.Od sredstava članarine Hrvatske privredne komore traže 50 odsto, a u Fond za nezaposlene trebalo bi da idu i sva prigodna primanja za Božić i Uskrs, kao i regresi zaposlenih u javnom sektoru. Svi radnici s platom od 4.000 do 5.000 kuna (533 do 667 evra) izdvajali bi jedan odsto svoje plate za nezaposlene, dok bi oni s platom od 5.000 do 6.000 kuna (667 do 800 evra) davali dva odsto i tako redom sve do onih koji imaju platu preko 10.000 kuna (1.330 evra) koji bi za fond izdvajali 10 odsto.Sindikat nezaposlenih predlaže da se od jedan do pet odosto neto prihoda uzima i penzionerima koji imaju penzije veće od 4.000 kuna (533 evra), osim invalidima.

15. maj 2012.

Državne stanove grade radnici na crno
Izvor> Novi Magazin
Oko 30.000 građevinskih radnika u Srbiji radi na crno, bez plaćenih poreza i doprinosa, kao i bez adekvatne opreme za zaštitu na radu. Iz sindikata građevinara stiglo je upozorenje da i najveće gradilište u Beogradu, naselje Stepa Stepanović, ’krije’ desetine neimara bez radne knjižice.Prema rečima Duška Vukovića, predsednika sindikata, prilikom obilaska najvećeg gradilišta u Beogradu, gde država zida ukupno 4.616 stanova, zatekli su radnike u patikama, bez šlemova, bez obeležja firmi koje su ih angažovale, pišu Novosti.„Neki su bežali od nas, a neki su tražili instrukcije kako da iz crne pređu u legalnu zonu. Nisu hteli da kažu za koga rade, a još manje su spremni da prijave poslodavca inspekciji rada plašeći se da ne izgube jedini prihod kojim hrane porodice. Naravno, odmah po obilasku gradilišta sindikat je uputio prijavu inspekciji rada, koja je jedina nadležna za suzbijanje ovih zloupotreba. Očekujemo od države da iskoriti mehanizme koje ima u rukama i da u građevinskom sektoru konačno uspostavi lojalnu konkurenciju-“, kaže Vuković.Na gradilištima u Srbiji godišnje inspekcija primora poslodavce da oko 2.500 radnika prijave.„Ne verujem da su izvođači radova angažovali u ’Stepi’ radnike na crno, već verovatno podizvođači njihovih podizvođača.“, naglašava Vuković.U Građevinskoj direkciji Srbije, koja je investitor naselja "Stepa Stepanović", tvrde da imaju sklopljenje ugovore sa 20 glavnih izvođača radova za svaki objekat po principu "ključ u ruke". Izvođači u različitim fazama gradnje angažuju i podizvođače. Tako je u "Stepi" do sada radilo više od 80 građevinskih firmi.„Da li neka od podizvođačkih firmi angažuje radnike na crno, pitanje je za svaku od tih firmi pojedinačno. Mi nemamo zakonsku obavezu, niti je naš posao kao investitora da obavljamo kontrolu tih firmi, već je to posao inspekcije rada.“, navode u Direkciji.Radnici na "crno" od poslodavca retko dobiju i platu koju su pogodili. Mesec završe u proseku sa platom od 25.000 dinara. Za razliku od njih, prijavljeni radnici, uz platu koja je oko 30.000 dinara, imaju plaćene doprinose u iznosu od oko 18.000 dinara. Firma im nabavlja i opremu za rad, koja košta oko 200 evra godišnje.„Sva odgovornost za angažovanje radnika na crno pada na teret izvođača radova, jer po ugovoru sa investitorom on je dužan da poštuje pravila i propise službe. Takođe, i nadzor bi o tome trebalo da povede računa, kao i da strogo kontroliše kvalitet materijala i izvedenih radova.“, kaže Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

14. maj 2012.

Poslodavci traže ministarstvo za gradjevinu
Beta
Nova vlada Srbije mora imati posebno ministarstvo za gradjevinarstvo i industriju gradjevinskog materijala (IGM), ocenili su u ponedeljak u Beogradu predstavnici poslodavaca i sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu Srbije.Na konferenciji za novinare nakon sednice tog saveta, predsedavajući Nebojša Atanacković je rekao da je to neophodno zbog važnosti gradjevinarstva, kojim se sada bavi više minstarstava, "koja često nisu u situaciji da dovoljno koordiniraju svoj rad".On je rekao da je Socijalno-ekonomski savet na tematskoj sednici razmatrao "loše stanje u kojem se nalazi gradjevinska industrija", ali je istakao da to telo nije imao kvorum, jer na sednicu nije došao potreban broj predstavnika vlade.Prema rečima Atanackovića, na sastanku na kojem su poslodavci i sindikati "možda prvi bili na istoj liniji" bilo je reči o tome šta naredna vlada mora preduzeti da bi gradjevinarstvo i IGM izašli iz teškoća u kojima se nalaze.Kako je rekao poslodavci i sindikati su se saglasili da je nephodno hitno preduzeti niz mera, medju kojima je drugačiji tretman gradjevinskih preduzeća kod plaćanja poreza na dodatu vrednost, odnosno plaćanje nakon završenog celog posla, a ne dela kao sada.Poslodavci i sindikati, istakao je predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta, traže od nove vlade i ravnopravan tretman damaćih firmi u odnosu na strane kompanije i da spreči rad na "crno".

Radnici Jumka prete generalnim štrajkom
Izvor> Kurir
VRANJE - Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Snežana Veličković najavila je da će radnici HK "Jumko" uskoro stupiti u generalni štrajk ukoliko rukovodstvo fabrike hitno ne povede više brige o primanjima radnika."Trenutno stanje u kompaniji je katastrofalno, a strpljenje radnika je na izmaku. Ukoliko direktor i njegovi saradnici hitno ne koriguju primanja radnika i ne pokažu više briga za naš ekonomski status, mi krećemo sa generalnim štrajkom", kazala je predsednica ASNS.Ona ističe da se situacija u "Jumku" pogoršava iz dana u dan i da tome doprinose ključne činjenice što kompanija radnicima i dalje duguje 22 plate, što je prosečna mesečna zarada 12.000 dinara i što su radnici tek primili platu za novembar 2011."Radnici više neće da trpe toliki stepen poniženja. Zato, hitno tražimo zakonom zagarantovanu najnižu zaradu od 20.000 dinara i početak isplate zaostalih zarada", ističe Snežana Veličković.Generalni direktor Zoran Stošić na optužbe kaže da sindikat i svi radnici dobro znaju da je "Jumko" na raskrsnici koja se zove smanjenje troškova proizvodnje, koja će odrediti njegovu sudbinu. "Mi smo na startu sudbinskih ulaganja koja će za rezultat dati jeftiniji proizvod. Kako drugih sredstava nemamo, mi to bolje sutra na žalost gradimo na minimalnoj ceni rada - iz redovne proizvodnje", objašnjava Stošić.Direktor podseća predsednicu sindikata da se plate mogu deliti tek po odbitku troškova proizvodnje, a sadašnji "Jumkovi" troškovi su omča o vratu svih zaposlenih."Ovo što radimo je jedini izlaz za 1.800 radnika ’Jumka’. Ako se odustane od toga Kompaniju čeka kraj u kome ćemo svi ostati bez posla, mada u svemu očekujemo veću pomoć države kao većinskog vlasnika", kaže Stošić.Činjenica da je država sa 63 odsto većinski vlasnik "Jumka" i da je u poslednjih tri-četiri godine zaposlenima obezbedila značajne poslove, izgleda nije dovoljna garancija boljem materijalnom statusu radnika."Rukovodstvo mora da odgovori kako to pored subvencija koje primamo od države i obimnih poslova za vojsku i velike kompanije, ’Jumko’ i dalje posluje sa gubicima", pita na kraju predsednica ASNS Kompanije "Jumko", Snežana Veličković.

Ujedinili se sindikati 'Nezavisnost'
Izvor> Sumadija press
Gradski sindikati industrije, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ nastupaće ubuduće kao jedan, odlučeno je na Osnivačkom kongresu u Kragujevcu.Objedinjeni u novu granu okupiće sve zaposlene u tzv. realnom sektoru i tako stvoriti veće šanse ovoj sindikalnoj organizaciji da postane značajan socijalni partner i poslodavcima i državi, rečeno je na Kongresu.Kako se čulo, položaj zaposlenih sve je teži i sve je veća borba za očuvanjem radnih mesta. Mnogo firmi je pred stečajem i „armija ljudi će ostati nezaposlena“.Osnovni zahtevi sa kojima će Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ da nastupi u pregovorima sa budućom Vladom Republike Srbije odnosiće se prvenstveno na regulisanje zdravstvene zaštite, a prvi zahtev biće redovna overa zdravstvenih knjižica za metalski sektor, i to ne na mesec dana, kako je sada, već je, kako kažu, neophodno naći sistemsko rešenje.Pitanje zarada takođe je jedno od značajnijih, a tražiće se i puna primena granskih kolektivnih ugovora i povoljniji zakoni u oblasti radnog prava. Oni bi, uz rešavanje svih tekućih problema, omogućili efikasniju zaštitu i prava i interesa radnika.Osnivačkom kongresu Granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva koji je održan u petak, u Kragujevcu, prisustvovale su delegacije Svetske organizacije rada, evropskih, ali i sindikata iz zemalja u okruženju, kao i predstavnici Saveza samostalnih sindikata i kragujevačke lokalne samouprave.

Преполовљен број дозвола
Izvor> Dnevnik
Из Социјално-економског савета (СЕС) је саопштено да ће данас у Београду његови чланови одржати другу ванредну седницу у 2012, а да ће централна тема бити анализа стања у сектору грађевинске индустрије Србије и препоруке за излазак из кризе.
Enlarge Close Социјално-економски савет Србије (њњњ. социјалноекономскисавет. рс) чине представници владе, послодаваца и два репрезентативна синдиката - Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност”. Грађевинска индустрија је једна од области која је највише „осетила” удар економске кризе. Према броју грађевинских дозвола издатих у фебруару, у Србији је пријављена изградња 531 стана, за 59,4 одсто мање него у истом месецу 2011. Како је објавио Републички завод за статистику (РЗС), просечна површина нових станова износи 70,6 квадратних метара. Највећа грађевинска активност, забележена је у Граду Београду, на који отпада 40,3 одсто од предвиђене вредности новоградње у Србији. Следе моравичка област са 12,6 одсто, сремска са 10,6 и нишка са 5,6 одсто, док се учешћа осталих области крећу до 3,8 одсто.

Čitav sat gnevni radnici nisu puštali poljske poslanike da izađu
Beta
Radnici i aktivisti sindikata Solidarnost opkolili su popodne zgradu poljskog parlamenta, blokirali lancima sve izlaze i čitav sat nakon završetka sednice nisu puštali kući poslanike koji su danas glasali za to da Poljaci i muškarci i žene u penziju idu tek sa navršenih 67 godina. Jedini iz vladinog tabora ko je uspeo da se probije iz blokade Sejma bio je savetnik predsednika Poljske Henrik Vujec, 72-godišnji nekadašnji disident koji je jednostavno preskočio ogradu. Sejm je danas usvojio te kontroverzne izmene zakona protiv kojih su oštro protestovali sindikati a kojima će se postepeno povećavati starosna granica za odlazak u penziju na 67 godina do 2020. godine za muškarce, a do 2040. godine za žene. Predsednica Sejma Eva Kopač odbila je jutros da pusti tokom rasprave i glasanja lidera sindikata Solidarnost Pjotra Dudu da na čelu sindikalne delegacije bude na galeriji za goste, a oni su se osvetili tako što su odlučili da zarobe poslanike u zgradi parlamenta."Blokada treba da zaštiti poslanike pred gnevom društva. Imaće i vremena da razmisle o svojim dosadašnjim postupcima", kazao je novinarima Duda o blokadi. "Neka pacovi sede tamo", "Mi odlučujemo kada će izaći", "To je gnev naroda", skandirali su radnici ispred Sejma. Nakon završetka zasedanja u 17 časova pustili su bez problema da izađu samo poslanici opozicione konzervativne stranke Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog koji su danas glasali protiv izmena penzionog sistema. Neki poslanici vladajuće koalicije pokušavali su da izađu, pošto su sindikalni lideri pretili da su spremni da ih drže zarobljene u Sejmu tokom celog vikenda. Demonstranti su ih sprečili a jedini iz vladinog tabora ko je uspeo da se probije iz opkoljene zgrade je savetnik predsednika Poljske Henrik Vujec. "Iskoristio sam davne veštine iz ilegale. Čovek mora da izgleda obično i skinuo sam kravatu. Ne sme da se trči, već se ide običnim korakom. Treba naći slaba mesta i promisliti strategiju. Stajala je i policija i Solidarnost ali uspeo sam neprimeceno da preskočim ogradu", opisao je novinarima Vujec kako je jedini umakao iz opkoljene zagrade.

11. maj 2012.

Državne plate porasle za 5,4 odsto
Izvor: Blic
Beograd -- Plate državnim činovnicima su u proseku povećane za 3.000 dinara u odnosu na mart 2011. Na to je verovatno uticalo vanredno februarsko povećanje zarada u EPS-u. Najbolje su prošli zaposleni u preduzećima iz sektora snabdevanja strujom, eksploatacije uglja, koji su imali povišice i do 40 odsto, i to sve u vreme kada se vlada obavezala da će da štedi i da neće zapošljavati.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni na eksploataciji uglja imali su ovog marta na računu u proseku 23.060 dinara više nego istog meseca prošle godine. Istovremeno su u delatnosti snabdevanja strujom, gasom i parom gde dominiraju javna preduzeća na tekućem računu imali nešto više od 17.000 dinara.Ove povišice premašuju uredbu Vlade za ovu godinu i na njih je najverovatnije uticalo vanredno februarsko povećanje zarada u EPS-u. Tada je naime u dogovoru sa Ministarstvom finansija zbog rada po mrazu dodatno izdvojeno 400 miliona dinara, dok je „Kolubara”, kao zavisno preduzeće, dobila 145 miliona dinara ili u proseku između 18.000 i 20.000 dinara po radniku. Ukupno je za tri meseca ove godine masa neto zarada natprosečno porasla u javnom sektoru za čak 5,4 odsto, kaže Vladimir Vučković, saradnik Ekonomskog instituta.“Unutar javnog sektora najbrže rastu plate na svim nivoima administracije, sa čak 7,3 odsto na godišnjem nivou. Pritom je ovaj porast plata u administraciji rezultat kako povećanja zarada, tako i rasta zaposlenih u javnom sektoru za 2,2 odsto” , ističe Vučković.Povećanje zarada u javnom sektoru trebalo je da bude dva puta prošle godine i da samo prati rast inflacije i BDP-a, i ništa mimo toga. Pa ipak, zarade su umesto za nekoliko hiljada, u pojedinim slučajevima veće i za par desetina hiljada dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Uprkos statistici koja je neumoljiva, preduzeća i državne službe koje smo pozvali tvrde da su plate povećavali samo koliko im je bilo dozvoljeno, 5,5 odsto u aprilu i 1,8 odsto u oktobru.Predstavnici PIO fonda i EPS-a kažu kažu da su povećavali zarade samo u granicama dozvoljenog, dok su „Srbijavode” imale i manje povećanje od ukupno pet odsto. Jedino su u Rudarskom basenu „Kolubara“ plate u 2011. porasle ukupno za 15 odsto, “Ali toliko je i dogovoreno s EPS-om i Vladom kao osnivačem” , kaže za Nebojša Ćeran, generalni direktor.On dodaje i da su zarade u tom preduzeću manje nego što statistika beleži jer je bilo manje zaposlenih od onoga što je predviđeno planom, pa su onda oni statistički primili i veće plate.

10. maj 2012.

Uz dodatni posao može da se preživi
Izvor: Novosti
Beograd -- Preko 13.000 zaposlenih odrađuje dva posla istovremeno kako bi ojačalo kućni budžet. Većina su fizikalci, a poslove traže u građevini i poljoprivrediProsečna plata od 40.562 dinara mesečno svakako ne garantuje dobar život, pa se zato sve više radnika odlučuje da potraži dodatne izvore prihoda.U Srbiji to, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, čini njih 13.078. Njima je, za razliku od čak 760.000 građana koji na birou čekaju svoju priliku, pošlo za rukom da odrađuju dva posla istovremeno.Težak fizički rad u našoj zemlji se uglavnom plaća do 20 evra dnevno. Ovoliko, u najboljem slučaju, mogu da dobiju radnici na gradilištima, oni koji utovaraju džakove brašna, cementa, pšenice, rade u polju na branju hmelja, malina.Ipak, da nije presudno znanje već marljivost, dokazuju i podaci iz Ankete o radnoj snazi jer samo 1.259 intelektualaca ima "tezge" i pored svog punog radnog vremena. Ostali uglavnom - fizikališu. “Višu školu ima 644, srednju 485, dok samo osnovnu školu ima čak 6.951 zaposleni koji uz svoj redovni obavlja i dodatni posao” , kažu u Zavodu za statistiku. Najviše posla imaju oni koji su spremni da se "uhvate" teškog tereta. Tako do dodatnih dnevnica dolazi i 4.186 radnika bez osam razreda škole i još 830 onih koji je nikada nisu ni upisali.“Dodatni poslovi u našoj zemlji najčešće se pronalaze u građevini i poljoprivredi, jer su ovo delatnosti u kojima se intenzivno radi i neprestano je potrebna radna snaga. Samim tim, to pokazuje da za one koji žele da rade ipak ima posla” , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ali dodaje i da je u trenutku kada je čak četvrtina radno sposobnog stanovništa bez ikakvih prihoda, u najmanju ruku "čudno" što su ove dve delatnosti konstantno - deficitarne. U Uniji kažu i da je u zemljama sa stopom nezaposlenosti ispod deset odsto sasvim uobičajeno da radnici zarađuju dve plate istovremeno. Doduše, uglavnom se za to, za razliku od Srbije, odluče stručnjaci, i to oni u oblasti visokih tehnologija, ali i trgovini, marketingu, komunikacijama... Sindikalci pak smatraju da nije reč ni o čijoj lenjosti već o hronično lošoj ponudi poslova. Uz to, kažu i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, mnogi radnici ni za svoj redovan posao ne dobijaju platu, pa većina neće da rizikuje da i teške poslove obavlja za male dnevnice. Ipak, Vera Kondić, psiholog rada iz UGS "Nezavisnost", smatra da je prošlo vreme kada možemo da radimo jedan posao do kraja života: “Danas svi koji žele da žive pristojno od svog rada moraju da se neprestano usavršavaju i stiču nove veštine kako bi radili dodatni posao i time povećali svoje prihode. Što pre to shvatimo, lakše ćemo se prilagoditi modernom vremenu” , ističe Kondić. Prema njenim rečima, naš radnik još nije spreman za takve promene pa često idealizuje prošlost i sanja radno vreme "od osam do tri", kao i dobru platu od koje će moći da prehrani porodicu, lako otplati kredit, pa i da mu ostane za letovanje.

Tržište rada u Bosni i Hercegovini
Država bez uređenog ekonomskog prostora
Izvor> Blic Online
Bolja uređenost i usklađenost javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja unutar države, te formiranje jedinstvenog tržišta rada i olakšanje razmene roba, kapitala i ljudi predstavljaju samo neke od mera koje BiH mora ispuniti na putu za Evropsku uniju. Stalni pritisak od EU, jeste i da se uspostavi Ekonomsko - socijalni savet na nivou države, za koji je potreban politički dogovor. Nema evidencije o ponudi tržišta rada i potražnji poslodavacaJedan od uslova je i uspostavljanje dijaloga između poslodavaca, sindikata i vlada, kako bi se definisali standardi, po uzoru na uspostavljeni socijalni dijalog između članica zemalja EU. U Izveštaju o napretku BiH na putu za EU, iz Brisela stalno upozoravaju da su najveći problemi koordinacija između velikog broja institucija i zapošljavanja, sa državnog i entitetskog nivoa. Međutim, dogovor o formiranju Ekonomskog – socijalnog saveta se ne može uspostaviti, jer ne postoje kriteriji za članstvo socijalnih partnera, kao i nepriznavanje sidikata na državnom nivou. Direktor Asocijacije poslodavaca BiH Alija Remzo Bakšić navodi da je najveći problem što u BiH ne postoji jedinstven ekonomski prostor.
- Evropa od nas traži slobodno kretanje roba, kapitala i ljudi, a to je kod nas jako otežano, jer u oba entiteta postoje različiti Zakoni koji regulišu prava radnika, načine obračuna plata, doprinosa itd. Iako postoje stubovi tržišta rada, a to su Zavodi za zapošljavanje, poslodavci, radnici koji traže posao i obrazovne institucije koje treba da ponude ono što je potrebno tržištu rada, ne postoji njihova uzajama povezanost. Taj sistem nije funkcionalan, jer nema evidencije šta trebaju poslodavci, a šta se nudi tržište rada – ističe Bakšić. On pojašnjava da danas postoji hiperprodukciju kadrova za rad u administraciji, a da državi nedostaje kadar za rad u privredi. Imamo visoku stopu nezaposlenosti i treba nam politika koja će pokrenuti razvoj investicija i otvaranja radnih mesta. Kod nas se uglavnom vodi politika i usvajaju se budžeti koji su više socijalni nego razvojni – ističe Bakšić. Prema statističkim podacima u BiH trenutno je nezaposleno oko 540 hiljada osoba. Iz EU upozoravaju da polovina ukupnog broja stanovništva spada u socijalnu kategoriju, a jedna četvrtina je na rubu siromaštva. Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da je najveći strah radnika u RS ostajanja bez posla i sve teža mogućnost za novim zapošljavanjem, jer im neuređeno tržište rada postaje omča oko vrata. - Najveći strah je nedobijanja plata i neuplaćivanje doprinosa, uprkos evidentiranom blagom poboljšanju po tom pitanju – ističe Mišićeva. Međutim, osnovni uzrozi nastale strukturalne neravnoteže na tržištu rada u BiH su promene u ekonomskoj strukturi, koje su izazvane prelaskom na tržišnu ekonomiju, privatizacijom i pojavom malih i srednjih preduzeća. Tržište rada nije bilo spremno za promene, a strukturu neravnoteže su dodatno podstakli ratno nasleđe, nerešeni politički odnosi i nedovoljna haronizacija propisa koji regulišu ovu oblast.
STRUKTURALNI DIJALOG
Strukturalni dijalog, na kojem insistira EU, počeo se realizovati na entitetskom nivou, ali na državnom nema pomaka. Još uvek se kreira ambijent za osnivanje Ekonomsko – socijalnos saveza, koji će obezbediti bolju koordinaciju između poslodavaca i sindikata. Trebalo bi i da doprinese većem investiranju kao i slobodi izvoza roba, ali i da obezbedi izbalansiranu razmenu roba i usluga.

9. maj 2012.

Radnicima „Telekoma” 200 evra po godini staža
Sadašnji i bivši radnici za 20 godina radnog staža dobiće oko četiri hiljade evra za akcije
Izvor> Politika
Dok građani uveliko očekuju podelu besplatnih akcija „Telekoma Srbija”, odnosno po 70 evra, koliko bi trebalo da dobiju njihovom prodajom, malo se priča o tome da će i radnici ovog preduzeća takođe dobiti vlasničke papire svoje firme.Zaposlenima i bivšim zaposlenima „Telekoma” pripašće, ukupno 6,94 odsto akcija ove telekomunikacione kompanije, odnosno, kako procenjuju u sindikatu „Telekoma Srbija”, 88 akcija po godini staža. Kako se došlo do tog broja i o kojoj sumi novca je zapravo reč?Najpre je odlukom Vlade Srbije određeno da „Telekom” ima ukupno milijardu akcija i da je njihova vrednost po 2,27 evra. Odlučeno je i da građanima pripadne 15 odsto akcija, a zaposlenima i bivšim zaposlenima 6,94 odsto. To znači da je radnicima pripalo 69.400.000 akcija, odnosno 157.538.000 evra. A kako je takođe propisano da radnici dobiju po 200 evra po godini staža, odnosno akcije u toj vrednosti, eto otkuda 88 akcija po godini staža.

Problemi u kući
Štrajk upozorenja u Baletu SNP
Beta
Dva sindikata zaposlenih u baletu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu najavila su da će u sredu stupiti u jednosatni štrajk upozorenja, kako bi skrenuli pažnju na probleme u toj kući.Samostalni sindikat kulture i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" saopštili su da je odluka o štrajku doneta nakon razgovora i pokušaja dogovora sa upravom pozorišta.Sindikati zahtevaju izmenu opisa i uslova radnih mesta za direktora, repetitora i ostala umetničko-pomoćna radna mesta u Baletu, usklađivanje rasporeda i uslova rada, kao i poštovanje profesionalnih i radnih prava zaposlenih.Sindikat je zatražio i da Upravni odbor SNP-a preispita odluku o imenovanju Borisa Ladičorbića za vršioca dužnosti direktora baleta i povlačenje odluke upravnika pozorišta o ponovnom angažovanju bivše direktorke baleta Olivere Kovačević Crnjanski na poslovima rukovođenja.Bivša direktorka Baleta SNP Olivera Kovačević Crnjanski podnela je prošlog meseca neopozivu ostavku na funkciju a ranije je izjavila da je to učinila nakon pritiska i optužbi jednog od zaposlenih u Baletu i anonimne preteće SMS poruke.

Austrija vapi za inženjerima
Izvor: Tanjug
Beč -- Austrijska industrija traži ofanzivnije mere privlačenje kvalifikovane radne snage u tu zemlju.Godinu dana je prošlo i od otvaranja tržišta rada u Austriji za građane država koje su 2004. godine pristupile Uniji. Ovu mogućnost je iskoristilo 26.000 osoba odnosno manje od jednog procenta zaposlenih.Generalni sekretar Udruženja industrijalaca Kristof Nojmajer je rekao da su izostale horde pridošlica iz istočno evropskih zemalja," koji bi uzeli radna mesta Austrijancima". On je podsetio da je upravo to sugerisano od strane opozicionih političara i predstavnika radnika pre godinu dana.
Nojmajer je ukazao da se isti bilans povlači i kada je reč o Crveno belo crvenoj karti uvedenoj od jula 2011. godine za državljane takozvanih trećih zemalja.On je podvukao da je tama deficita radne snage još aktuelna ocenivši "da Austrija treba da sledi ofanzivnu polititku privlačenja radne snage kako bi u Austriju došle osobe koje su potrebne našim preduzećima".U skladu sa tim u ministarstvu unutrašnjih poslova se razvija takozvani "Paket dobrodošlice" ("Welcome Package"), kojim novim pridošlicama treba da se pruže informacije i pomoć pri pronalaženju obdaništa, mesta u školama kao i ophodjenju sa vlastima.Prema oficijalnim podacima za devet meseci od uvođenja "Crveno bele crvene karte" pozitivno je rešeno 1.184 zahteva, dok je odbijeno njih 287.Među pozitivno rešenim zahtevima našlo se 302 menadžera, 225 informatičara, 152 sportista, zatim ostalih tehničara 142.Na prvih šest mesta zemalja porekla iz kojih su došle ove nove pridošlice nalazi se isključivo istočno evropske zemlje, uz izuzetak SAD koje su se našle na trećem mestu sa 120 osoba koje su došle u Austriju. Iz jugoistočne ili istočne Evrope uključujući i Rusiju, došlo je 508 osoba .Iz Turske je pristiglo samo 48 osoba, što je manje od brojke onih koji su došli iz Indije, Kanade ili Kine.

8. maj 2012.

Premijer Crne Gore razgovarao s rukovodstvom sindikata o ekonomskoj situaciji
Ima razloga za optimizam
Izvor> Danas
Podgorica - Crnogorski premijer Igor Lukšić smatra da u Crnoj Gori ima razloga da se sa optimizmom gleda na budućnost, iako to na prvi pogled ne izgleda tako. Dosadašnja stopa ekonomskog rasta koja iznosi 2,5 odsto je u stvari kompenzacija za izgubljeni rast ekonomije nastao zbog ekonomske krize, a prioritet je vraćanje na ekonomski rast koji je bio pre izbijanja krize 2009. godine.- U Vladi ćemo biti zadovoljni tek kada zabeležimo stopu rasta od četiri do pet odsto i kada zaposlenost u državi bude veća od 60 odsto od ukupno radno sposobnog stanovništva jer se ista sada kreće od 45 do 50 odsto, kazao je Lukšić na sastanku organizovanom u Savezu sindikata Crne Gore koji je održan na zahtev sindikata, a povod je teška materijalna situacija u Crnoj Gori. Sa premijerom, sastanku Glavnog odbora SS CG na čelu sa generalnim sekretarom Zoranom Masončićem prisusvovali su i resorni ministri finasija, ekonomije, zdravlja i socijalnog staranja. Sindikalci su izneli poznate stavove o propadanju preduzeća, lošim privatizacijama, nepoštovanju pojednih zakona iz oblasti rada i sličnog.Komentarišući stavove predstavnika sindikata, premijer je kazao da Crna Gora u vreme krize prolazi na najrealniji mogući način, te da ukupnom situacijom nije zadovoljan, mada je zabeležen napredak u svim oblastima, pa i u domenu medija.On je podsetio da uprkos nezaposlenosti građani Crne Gore izbjegavaju sezonske poslove u turizmu i poljoprivredi, pa godinama te poslove obavljaju sezonci iz Srbije, BIH i drugih zemalja.Generalni sekretar SSCG Zoran Masoničić je u svom uvodnom izlaganju rekao da je sastanak s premijerom iniciran kako bi se sprečio dalji pad nacionalne ekonomije, zatvaranje preduzeća, otpuštanje radnika, a samim tim i pad standarda što dovodi do nezadovoljstva građana. Situaciju, kako je kazao Masoničić, smatraju i alarmantnom jer u Crnoj Gori 170 hiljada ljudi živi na granici siromaštva, pa tako velika grupa ljudi nema sredstava ni za golo preživljavanje dok na drugoj strani postoji mali broj onih koji ne osećaju pad standarda.Ispred zgrade Saveza sindikata uoči sastanka, premijera i ministra sačekala je grupa aktivista MANS-a s transparentom - „Još sedam dana“ - i „Odlazi“ podsećajući na zahtev MANS i Unije slobodnih sindikata saopšten na nedavnom protestu da premijer treba da podnese ostavku do 15. maja.

Slovenačka vojska tuži državu zbog regresa
Autor: Agencija BETA
Regres bi morao biti isplaćen sa aprilskom platom u visini od 692 evra, a njegovo neisplaćivanje predstavlja kršenje kolektivnog ugovora, smatra sindikat
LJUBLJANA - Sindikat Vojske Slovenije uložio je radnom sudu i socijalnom sudu tužbu protiv vlade zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor pripadnicima vojske.Regres bi morao biti isplaćen sa aprilskom platom u visini od 692 evra, a njegovo neisplaćivanje predstavlja kršenje kolektivnog ugovora, smatra sindikat. Sindikat se poziva na pravno mišljenje Rajka Pirnata, koji smatra da vlada sa svojom odlukom ne može jednostrano menjati kolektivni ugovor za javni sektor.I sindikat slovenačke policije je poslao opomenu pred tužbu premijeru Janezu Janši, ministru za javnu upravu i pravosuđe Senku Plinčiču i ministru unutrašnjih poslova Vinku Gorenaku zbog neisplaćenog regresa."Ako i dalje budete postupali samovoljno i jednostrano i ne budete ispunili naša legitimna i već ugrožena prava pozivamo celu vladu da odmah i bezuslovno podnese ostavku, jer vlada koja svesno krši pozitivno zakonodavstvo i postignute dogovore prema našem uverenju nije primerena za vođenje ove države", napisao je u opomeni vladi predsednik sindikata policije Radivoj Urošević.

7. maj 2012.

Radnici "Neobusa" bez plate već sedam meseci
Izvor>021
Radnici novosadskog "Neobusa" štrajkuju već dve nedelje jer plate nisu dobili već sedam meseci, a početak socijalnog dijaloga u nekadašnjem gigantu se ni ne nazire.Predsednik sindikata u ovom preduzeću Milan Šuštum navodi za Dnevnik da gazda zaposlenima duguje zarade od oktobra 20011. godine.Većinski vlasnik Saudijac Ali Magrabi Mohamedali, koji se u domovini bavi hadži prevozom, u voznom parku svoje kompanije ima preko 2.000 autobusa. Dobar deo vozila kupljen je baš u "Autokaroseriji", sadašnjem "Neobusu".Fabrika autobusa je privatizavana na aukciji 2004. godine i posle vlasničke transformacije ispručila je više desetina autobusa za novog vlasnika. Inače, "Neobus" je 2006. godine potpisao Ugovor o strateškoj saradnji sa švedskim Volvom zahvaljujući kojem je postao zvanični karoserista za jugoistočnu Evropu.

Estradni umetnici dobili poseban kolektivni ugovor
Izvor>Beta
Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvodjača Srbije saopštio je u petak da je sa Unijom poslodavaca Srbije zaključio Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvodjača u ugostiteljstvu."U toku donošenje pratećih akata za neposredno sprovodjenje tog granskog ugovora, sklopljenog 25. aprila, koji se primenjuje na poslodavce koji angažuju izvodjače u estradno-muzičkim programima u ugostiteljskim objektima na čitavoj teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju.Sastavni deo ugovora je tipski Ugovor o izvodjačkom radu (delu) i Pravilnik o angažovanju inostranih izvodjača na osnovu opštih kriterijuma i uslova.

Hercegovina ostala bez industrije
Izvor> Novosti
Privredu istočne Hercegovine iz dana u dan pogađa sve veća kriza. Od velikih preduzeća radi još samo Iindustrija alata u Trebinju sa 800 zaposlenih
TREBINJE - U istočnoj Hercegovini privrede je sve manje, pa tamošnji radnici imaju razloga da svakodnevno ističu svoju obespravljenost i težak položaj. Sve ih je više bez osnovnih, elementarnih uslova za život, tvrdi čelni čovek Saveza sindikata RS u toj regiji Dragan Simović.- Od velikih preduzeća ostala je još samo Industrija alata u Trebinju sa 800 zaposlenih. Druga preduzeća apsolutno ništa ne rade. Uništena su i više ne postoje. Verovatno će zadesiti velike probleme i ljudi koji primaju plate iz budžeta RS i opština, kao i javnih fondova - kategoričan je Simović.Po njemu, poseban problem je u maloj ugostiteljsko-trgovačkoj privredi u kojoj, pored svetlih primera, ima i onih gde se ”radnici tretiraju poput robova”.I iz Industrije alata, najvećeg prerađivačkog preduzeća u Trebinju, svojevremeno su tražili pomoć države. Posle prevazilaženja krize metalskog sektora i stabilizacije proizvodnje, pojavila se nova kriza, ona u odnosu između njenog većinskog vlasnika i Vlade RS, a po pitanju preuzetih i ispunjenih obaveza iz ugovora o privatizaciji.
STEČAJ U ”AGROKOPU”
Zbog više meseci bez plata i drugih zakonom zagarantovanih primanja, radnici ”Agrokopa” su bili primorani na česte obustave rada, štrajkove, blokade puteva pa i druge načine sindikalne borbe. - Poslednje vesti donose nadu da će se ”slučaj ”Agrokopa”,kojem je bila pripremljena najcrnja sudbina (da se raskomada firma i podele vinogradi, a zaposleni pošalju na lokalni Biro za zapošljavanje) u nekoliko narednih dana povoljno rešiti. Najverovatnije će se okončati priča o uvođenju stečaja, a mi ćemo, sa novim vlasnikom, nastaviti da radimo. Prethodiće potpisivanje novih ugovora sa radnicima koji će ostati na svojim radnim mestima - veli Fržović.
Dogovor i aneks na postojeći ugovor doneli su i dosta razloga za optimizam trebinjskih alatničara. U međuvremenu, novu neizvesnost, kako tvrdi Boško Pikula, prvi čovek jednog od dva sindikata u IAT, donelo je ”otezanje Vlade da ispuni svoj deo preuzetih obaveza”.- Sa strane većinskog vlasnika ispoštovana je većina zaključaka, međutim, Vlada nije ispoštovala svoje obaveze. Pre svega, nije nam dodelima obećani kredit od pet miliona maraka, što je trebalo da stigne do 30. marta - dodaje Pikula. - Nije nam ni povezan radni staž, a opterećuju nas i male plate, nedostaju nam obrtna sredstva za obezbeđivanje repromaterijala.U poslednje vreme najviše prašine se diglo oko trebinjskog ”Agrokopa”. Kako bi skrenula pažnju na događaje u tom najvećem vinogorju u Srpskoj, grupa radnika nedavno je postavila veliki krst ispred njegove upravne zgrade i ispisala više grafita. Neki od njih su počeli da primaju i saučešće ”ožalošćeni što će kriminalna i pogrešna privatizacija, kroz stečaj, po svemu sudeći još jedno trebinjsko preduzeće - sahraniti”.- Mnogi u gradu znaju šta se ovde radi, ali sa tim su se, izgleda, pomirili. Gde ćemo raditi kad se ugase sve firme u Trebinju - upitao se Goran Fržović, predsednik sindikata ”Agrokopa”, čiji zaposleni nastoje da spreče uvođenje stečaja, pružajući šansu investitorima iz Švajcarske.- Bilo je propusta u radu menadžmenta, ali ne i milionskih pronevera - kaže Dušan Kozić, manjinski akcionar.Na licu mesta smo se uverili da ”Agrokop” još nije ugašen. Postoji nada da se sačuva od potpunog kraha.

4. maj 2012.

Srednji sloj ima platu 40.000 RSD
Izvor: Novosti
Beograd -- Na kraju meseca platu od najmanje 1.000 evra podigne svega 30.000 građana Srbije, dok sa manje od 200 evra mesečno tavori više od dva miliona ljudi. Lagodni život u Srbiji vodi svega 0,5 odsto građana, dok više od trećine odraslih nema ni prosečnu republičku zaradu.Na listi onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem nalazi se čak 2.173.933 imena. Među njima su najstariji, koji ne dobacuju ni do prosečnih iznosa penzija, ali i radnici koji ne primaju nikakvu platu ili dobijaju minimalac, nezaposleni, socijalno najugroženiji... S druge strane, spisak bogataša je veoma kratak, i na njega se ulazi samo po jednom osnovu - plati koja premašuje 158.199 dinara. U Poreskoj upravi kažu da je takvih 20.000, dok se preostalih 10.000 nalazi negde između ovih, za većinu nedostižnih, plata od preko 1.000 evra.“Prosečni pripadnici više srednje klase su stručnjaci, fakultetski obrazovani, obično lekari, inženjeri, niži menadžeri... Mogu sebi da priušte konforniji život, da voze solidan automobil, idu na letovanja i zimovanja, da imaju i budžet za kulturne događaje. Niža srednja klasa može sve to isto samo ređe i skromnije. Plata im je oko 40.000, automobil je stariji od pet godina, a letuju u predsezoni, ali ne u hotelima” , navodi sociology Vladimir Vuletić.
Najveće klasne razlike su u državama Latinske Amerike, u SAD i Rusiji. Društveni slojevi su najmanje razuđeni u skandinavskim zemljama. Srbija je negde na sredini.konomista Miroslav Zdravković smatra da je broj bogataša bar dva puta veći od zvanične statistike, jer mnogi kriju svoja astronomska primanja, dok, s druge strane, ne sumnja u statistiku koja se tiče siromašnih, jer "niko nema koristi od prikrivanja bede".Skromne ali redovne plate čine se nedostižnima za one koji žive od socijalne pomoći. A takvih je, potvrđuje Suzana Paunović, pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu, sve više. - Pre nepunu deceniju od državne pomoći živelo je 116.000 građana, a u prvom tromesečju ove godine pomoć je primalo čak 225.000 - kaže ona, i dodaje da je poseban problem to što sve više građana u sistemu socijalne zaštite ostaje godinama umesto da iz njega izađe čim kriza prođe. Zdravković podseća da su 1981. dobijana naređenja da preduzeća primaju više radnika nego što je bilo potrebno, pa je već tada bilo pola miliona viška radne snage.“Sankcije i krize uticale su na to da je već 2000. višak među zaposlenima bio 1,6 miliona ljudi, pa smo i danas, posle mnogobrojnih otpuštanja, u situaciji da 900.000 radnika efikasno radi, a 800.000 je čist višak.” I u Republičkom zavodu za statistiku ukazuju na nepovoljne trendove, pa je prema rezultatima Ankete o radnoj snazi u Srbiji tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni mesecima odrađivao puno radno vreme, ali kući nije donosio ni dinara. U sindikatima, pak, strahuju da je i ovaj broj mnogo veći od zvaničnog. Prema rečima Zorana Ristića, iz UGS "Nezavisnost", neplaćeni rad je najprisutniji u trgovini, turizmu, ugostiteljstvu i građevini.A da ni kraj radnog veka ne donosi sigurnost, vidi se i po podacima Republičkog fonda PIO, jer u Srbiji čak 989.736 penzionera prima manje od 22.000 dinara mesečno. “Najviše ih je među bivšim činovnicima, zaposlenima u javnim preduzećima i upravi, pa je od ukupnog broja ovih penzionera (1.360.161), čak 736.487 s primanjima nižim od 200 evra. Još tanje čekove prima i 217.059 poljoprivrednika, 35.000 bivših preduzetnika i 1.190 vojnih lica” , kažu u PIO fondu

3.maj 2012.

Vratimo dostojanstvo profesiji
Izvor>Beta
Sindikat novinara Srbije ukazao je u četvrtak, na Svetski dan slobode medija, 3. maj, da su mediji u Srbiji pod direktnom kontrolom centara ekonomske i političke moći."Umesto da štite javni interes, mnogi medije koriste radi ostvarivanja što povoljnijeg rejtinga i izbornog rezultata političara, ali i za lično bogaćenje pojedinaca", navodi se u saopštenju.Sindikat je ukazao da, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, javnosti nisu poznati pravi vlasnici više od polovine od 30 najznačajnijih medija u Srbiji zbog čega se postavlja pitanje na kakvo su objavljivanje istinitih i objektivnih informacija spremni mediji, koji kao najveću tajnu kriju ime svog gazde."Upravo u tim medijima, ne postoji garancija za primenu osnovnih pravila novinarstva, jer ne postoje sindikalne organizacije koje treba da garantuju medjunarodne standarde naše profesije. Ne samo da 'nepoznati vlasnici' ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, već sprečavaju objavljivanje informacija o protestima medijskih radnika", piše u saopštenju.Sindikat novinara Srbije pozvao je buduću vladu Srbije da odmah razmotri izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je septembra prošle godine pripremio Savet za borbu protiv korupcije, a da budući parlament na prvoj sednici usvoji zakon o trnsparentosti vlasništva.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije
Izgubićemo 50.000 radnih mesta!
Izvor>Alo
Zajedničkim proglasom predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca, na Međunarodni dan rada 2001. godine, osnovan je prvi socijalno-ekonomski savet Srbije u cilju poboljšanja položaja zaposlenih i poslodavaca. Jedanaest godina kasnije, niko od njih nije imao razloga za prvomajsko slavlje, ističe u intervjuu za „Alo!“ Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući SES-a.
- Uzimajući u obzir da raste broj ugašenih firmi i da je svakim danom sve više nezaposlenih, dok i neki koji rade ne primaju platu, jasno je da u Srbiji više nema smisla slaviti 1. maj kao praznik rada.
- Kada će trend rasta nezaposlenosti biti zaustavljen?
- Gašenje radnih mesta će biti zaustavljeno kad se privredi dozvoli da ima dalji rast. Preduslov za to je popravljanje privrednog ambijenta, podizanje efikasnosti državne uprave i reformisanje sudstva. Ako se poslodavcima ne omogući dalji razvoj, onda neće ni imati potrebu za novom radnom snagom.
- Šta konkretno treba preduzeti da bi se pokrenula privreda?
- Neophodno je pre svega smanjiti fiskalna i parafiskalna opterećenja kako bi privreda mogla da reinvestira deo dobiti u budućnost, a ne da sve potroši na plate i dadžbine. Jeste da imamo mali porez na profit, ali do njega ne možemo da dođemo jer nam ga država uzme kroz više od 300 neporeskih nameta. Njihov broj raste iz godine u godinu, pa ako je to način na koji političari pomažu osnivanje malih i srednjih preduzeća, onda ne treba ni da nam pomažu.
- Šta poslodavci i zaposleni treba da očekuju do kraja godine, uzimajući u obzir prognozu privrednog rasta od 0,5 odsto?
- Predstoji nam „bitka“ između onih koji će biti novozaposleni u novim firmama najavljenih investitora i onih koji će ostati bez posla u već postojećim firmama. Ako nova vlada ne smanji državna zahvatanja, veliki broj poslodavaca će posao prebaciti u sivu ekonomiju. Teško je reći koliko će radnih mesta time zvanično biti ugašeno, ali procena je da će samo zbog povećanja minimalnih plata od 13 odsto koje nije praćeno povećanjem proizvodnje biti izgubljeno do 50.000 radnih mesta. Teško da će nove strane firme zaposliti toliko radnika.
- Prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarade ne vreme. Da li je to posledica nesavesnosti poslodavaca?
- U Srbiji je trenutno više od 50.000 firmi u blokadi ili pred stečajem, zbog čega su prestali da izmiruju obaveze i prema radnicima. Međutim, sigurno ima i onih zaista neodgovornih poslodavaca koji vide da ih država zbog toga ne juri niti im preti sankcijama pa to koriste.
- Ko su ti nesavesni poslodavci?
- Jasno je da vlasnici privatnih firmi, osim izuzetaka, nemaju uticaj i zaštitu od države da bi mogli neodgovorno da se ponašaju. Tako da su uglavnom javna preduzeća, gubitaši sa velikim brojem zaposlenih, ta koja su nesavesna i ne plaćaju obeze prema radnicima, a država im to dozvoljava radi socijalnog mira. Prema procenama, takve firme duguju budžetu od sedam do 10 miliona evra, što je skoro trećina našeg BDP-a.
Posla samo u vladi
- Koliko su realna izborna obećanja stranaka o otvaranju novih radna mesta i prilivu stranih investicija?
- Očekivao sam da će u kampanji biti manje takvog populizma, a da će se stranke okrenuti poboljšanju privrednog ambijenta. Međutim, zahteve privrede kao što su plaćanje PDV-a po naplati, kao i limitiranje perioda plaćanja obaveza je usvojila samo jedna stranka. Ako sve ostane na obećanjima, bez promene poslovnog ambijenta, onda nema govora o otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija, osim ako ne misle da ta nova radna mesta otvaraju u vladi.

2. maj 2012.

Nemački metalski sindikat pozvao članove na štrajk
Izvor>Beta
- Sindikat nemačkih metalskih radnika IG Metal pozvao je u sredu hiljade svojih članova da stupe u dvodnevni štrajk, zahtevajući bolje plate.Sindikat IG Metal saopštio je da je oko 800 radnika u automobilskoj fabrici Dajmler AG u Diseldorfu počelo jutros štrajk, a da se očekuje da će drugi slediti njihov primer.Portparol sindikata Ingrid Gir rekla je da će štrajk da se nastavi i sutra.

1. maj 2012.

Sindikati i Ministarstvo zdravlja još nisu počeli pregovore
Zdravstvo ušlo u treću nedelju štrajka
Autor: K. Ž.

Beograd - Zdravstvo je u ušlo u treću nedelju štrajka, a „dobra volja“ za nastavak pregovora, koju iskazuju i sindikati i Ministarstvo zdravlja, ostaje „mrtvo slovo na papiru“, jer jedini kontakt koji dve suprotstavljene strane ostvaruju jeste prepiska putem medija.

.Oglasite se na www.danas.rs

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Dragan Cvetić kaže za Danas da je u našem listu pročitao da ministar zdravlja Zoran Stanković želi nastavak razgovora sa sindikatima, ali da se on nikome od sindikalaca nije konkretno obratio.

- U Srbiji štrajkuje više od 100 ustanova članova našeg i Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti „Nezavisnost“. Da štrajkuje i 100 lekara, to bi bio signal Ministarstvu da reaguje, međutim, ono je „autistično“. Uredba o korektivnom koeficijentu je stvar Vlade, koja ju je donela i može i da je izmeni i zbog toga smo poslali otvoreno pismo ministru, ali i premijeru Mirku Cvetkoviću i predsednici Skupštine Slavici Đukić Dejanović. Do sada nam niko nije odgovorio - kaže Cvetić, dodajući da će se štrajk nastaviti do daljeg, odnosno sve dok Vlada ne ukine ili odloži primenu Uredbe o korektivnom koeficijentu, po kojoj se, kako sindikati tvrde, osnovna plata zaposlenih u zdravstvu smanjuje za 10 odsto. .

30. april 2012.

Љубисав Орбовић: Радници су сити празних џепова
Izvor>Pravda
БЕОГРАД – Међународни празник рада 1. мај Србија дочекује као земља са највећом стопом незапослености у Европи, фабрике су уништене и затворене, а радници су сити празних обећања и још празнијих џепова. Ипак, уместо протеста, гледаћемо уранке и прославе на излетиштима широм Србије, каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, у интервјуу за „Правду“.- Када гледам предизборне спотове странака и председничких кандидата који се последњих месец и по дана бесомучно „врте“, морам признати да ту Србију благостања и просперитета не препознајем. Појављују се неке модерне фабрике, стиче се утисак да је запослено ко зна колико људи, а реалност је потпуно другачија. Србија се налази у једном изузетно тешком тренутку, не знамо шта су нам приоритети, реални сектор није развијен и перспективе заправо нема. Путујем по целој Србији и виђам свакодневно градове који нестају, велико је сиромаштво и у Београду који се једини до сада нешто мало кад је то у питању разликовао од остатка Србије, а стопа незапослености у држави је 30 одсто, можда и највећа у Европи – каже Орбовић.

Tri različita skupa zakazana u prestonici Francuske za 1. maj
Sarkozi se izvinio radnicima
Izvor: Danas
Pariz - Zbog drugog kruga predsedničkih izbora zakazanom za nedelju 6. maj, u Parizu će 1. maja biti organizovana tri različita skupa. Tradicionalnoj prvomajskoj povorci sindikata pridružiće se čelnici levice, pre svega Socijalističke partije (PS) i Fronta levice (FG). Povorku će uz sindikalne zvaničnike predvoditi Fransoa Oland, kandidat PS za predsednika države, i Žan-Lik Melanšon (FG), koji je pozvao svoje pristalice da glasaju za Olanda u drugom krugu. Kandidat socijalista može da računa i na glasove birača tri kandidata levice iz prvog kruga, što znači ukupno na 43,76 odsto glasača. I ultradesničarski Nacionalni front (FN) Marine Le Pen, koja je u prvom krugu predsedničkih izbora dobila 17,9 odsto glasova, slaviće u utorak, ali ne Praznik rada, već Dan Jovanke Orleanke, tako što će održati skup ispred spomenika nacionalnoj heroini u centru Pariza. Najzad, aktuelni predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji se kao kandidat Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) bori za drugi mandat i koji je osvojio 27,18 odsto glasova u prvom krugu izbora, okupiće 1. maja svoje pristalice.Upitan nije li Prvi maj jedinstven praznik svih zaposlenih, šef države je odgovorio da „on okuplja prave radnike“, ističući da su to „oni koji rade ćuteći, ne tražeći ništa posebno za svoj rad“. On se kasnije kasnije izvinio gostujući u TV emisiji „Reči i dela“, rekavši da se „pogrešno izrazio“ upotrebivši termin „pravi radnici“. Primetno je da Sarkozi, koji je u velikom zaostatku za Olandom, pokušava da pridobije što više glasača Marine Le Pen, insistirajući na temama bliskim njenog stranci, kao što su kontrola granica, sprečavanje imigracija, dodatno oporezivanje proizvoda iz država van EU koje ograničavaju uvoz iz članica Unije. Kandidat UMP se takođe protivi predlogu Olanda o davanju prava glasa na lokalnim izborima imigrantima koji dolaze iz zemalja koje izvan EU, a koji u Francuskoj borave tri ili pet godina, te predloženom uvođenju „pretpostavke nužne odbrane“ za policajca koji ubije na dužnosti. Ipak, on je naglasio da njegova stranka UMP „neće direktno, već od slučaja do slučaja sarađivati sa FN na junskim izborima“.Svestan da nema šta da izgubi, Sarkozi ide u sukobe sa Olandom, koji nastupa obazrivije jer ne želi ništa da izgubi. Kandidat socijalista je u emisiji „Reči i dela“ u više navrata izbegao odgovor na pitanje „da li on lično smatra da u Francuskoj ima suviše imigranata“, a kada je „sateran u ćošak“, ocenio je da „nije na predsedniku države da govori o svojim ličnim osećanjima, već da deluje“, kao i da „svi imigranti sa važećim dokumentima ostaju u zemlji ako budem izabran, ali oni bez odobrenog boravka biće vraćeni odakle su došli“.Stiče se utisak da ustupci Sarkozija pristalicama FN donose više štete nego koristi kandidatu UMP, imajući u vidu podatak da se Fransoa Bajru, kandidat Modema, stranke centra, koji je u prvom krugu izbora osvojio 9,13 odsto glasova, kao i njegovi birači, sve više okreću Olandu. Pojedini analitičari takođe ocenjuju da takvi potezi Sarkozija nanose štetu i Francuskoj, budući da jača politički uticaj ultradesnice.
Raspoloženje birača
Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Oland dobiti između 54 i 55 odsto glasova i gotovo je izvesno da TV duel dvojice kandidata, zakazan za četvrtak, neće značajnije izmeniti raspoloženje glasača.

29. april 2012.

Članovi najvećih španskih sindikata UGT i ČOO protestovali su protiv nedavno najavljenih mera štednje u sektorima obrazovanja i zdravstva.
Izvor: Smedia
"Rezovi u zdravstvu i obrazovanju su nešto što naša radnička klasa ne može da podnese". Bez toga, šta nam ostaje?", istakao je jedan službenik državnog sektora, dok je jedan drugi rekao da su pritisci nepodnošljivi. Na transparentima koje su isticali pisalo je "Rezovi u zdravstvu su zločin", "Pobunite se narodi Evrope" i "NE". Španija je usvojila plan štednje za sektore obrazovanja i zdravstva i nada se godišnjoj uštedi od 10 milijardi evra. Španija treba za 12 meseci da smanji svoj deficit s 8,51 odsto na 5,3 odsto BDP-a i najavila je najstroži proračun u istoriji.

28. april 2012.

"Slovenački radnik je iscrpljen"
Izvor: business.hr
Ljubljana -- Ukoliko slovenački parlament prihvati predlog vlade o promeni Zakona o praznicima, 2. maj, kao i 2. Januar postaće radni dani.Na taj način, kako je predvidela vlada Janže Janše, trebalo bi da se poveća nacionalni proizvod koji se smanjio u poslednje tri godine.Slovenački sindikati odbijaju predloženo ukidanje plaćenih neradnih dana tvrdeći da je slovenački radnik iscrpljen i da se ne odmara više od njegovih kolega u drugim državama Evropske unije, kako to možda misli vlada i njeni "neoliberalni" ekonomski savetnici.“Predlog vlade je veliki promašaj jer treba poznavati uslove u kojima deluje slovensko radništvo. Oni su teški i narušavaju zdravlje. 12.000.000 prekovremenih sati rada godišnje, od čega im se velik deo ne plati. Skoro 30 odsto Slovenaca nedeljno radi i do 70 sati, po tome spadamo u evropski vrh ", rekao je predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS) Dušan Semolič koji tvrdi da je u Sloveniji broj praznika godišnje uporediv sa državama Evropske unije, ali da Slovenci imaju manje prava na godišnji odmor nego što je to u razvijenim zapadnim članicama.S druge strane, mediji koji su ideološki bliži sadašnjoj vladi desnog centra i njenim merama štednje radi stabilizacije javnih finansija i povećanja ekonomske konkurentnosti tvrde da su sindikalni lideri neodmereni u svojim kritikama vlade jer nisu svesni realnosti.Poslovni list "Finance" tako tvrdi da je dosadašnje dvodnevno praznovanje prvog maja bio pravi praznik za "crvenu buržoaziju". Reč je o tome da su mnogi u Sloveniji praktikovali da spajaju odmor antifašističke Osvobodilne fronte 27. aprila sa dva neradna dana za praznik rada 1. maj.Ljubljansko "Delo" tvrdi da su zbog skraćivanja prvomajskih neradnih dana zabrinuti slovenački turoperateri i turističke agencije jer su već ove godine zabeležili manji promet i zanimanje za turističke pakete na prelazu iz aprila u maj, iako će novi zakon o praznicima imati stvarni učinak tek za Novu godinu.

CG: Borba protiv sive ekonomije
Izvor: Novosti
Mogu li vladine mere da u narednim mesecima svedu na minimum sivu ekonomiju i rad na crno. I poslodavci i sindikati traže mnogo bolju kontrolu
PODGORICA - Može li u narednim mesecima slika prodaje cigareta po ulicama, ali i točenje goriva u nelegalnim objektima (kažu da od kada rastu cene, ponovo se po privatnim kućama može utočiti u bidon ili flašu i po ceni koja je i 20 do 30 centi niža od zvanične), postati prošlost?
Pitanje je i da li će zbog pojačane kontrole biti obavezno izdavanje fiskalnih računa, te zakonito zapošljavanje radnika. Ako bude koordinirane akcije, kažu nadležni, stari problem - siva ekonomija - smanjila bi se. Pravila koja bi doprinela smanjenju sive ekonomije već postoje. Sledi realizacija, koja podrazumeva veći nadzor, odnosno postavljanje sistema za praćenje kretanja naftnih derivata. Osim toga, u planu je i štampanje novih akciznih markica, kako bi se izbeglo eventualno falsifikovanje. Jedna od mera je i uspostavljanje reda na tržištu rada, ali i veća kontrola fizičkih i pravnih lica, koja, naročito tokom sezone, rade mnoge poslove bez ikakve dozvole za rad. U Uniji poslodavaca pozdravljaju nove mere, ali, kažu, fokus treba staviti upravo na četvrtu - na legalno poslovanje svih.
- Akcenat mora biti na onima koji delatnost obavljaju van zakona, koji su neregistrovani. Upravo u tom segmentu se stvara nelojalna konkurencija, zbog koje se odlivaju značajna sredstva iz budžeta. Zato je naše prvo reagovanje na Vladine mere pozitivno, ali moram istaći da ne sme opet biti po onoj staroj - hajde vi ste registrovani, pa vas je lakše pronaći, kontrolisati, a ove koji rade na crno teško je naći. Zato se mora uspostaviti sinhronizovana akcija nadležnih tokom cele godine - kazao nam je Budimir Raičković, potpredsednik Unije poslodavaca za sektor razvoja i ljudske resurse.
OPOREZIVANjE
KEKOVIĆ je napomenuo da više reda mora biti i u turističkoj privredi. Zvanično, prihod je prošle godine bio 650 miliona, a nezvanično 350 miliona prometovano je kroz sivo tržište. - Iznenađeni smo da u dokumentu nema oko 60.000 izgrađenih stanova koji nemaju vlasnika i koji nisu oporezovani - zaključio je Keković.
U Uniji slobodnih sindikata kažu da su mere dobre, ako Vlada zaista preispita dešavanja na sivom tržištu, ako poništi štetne privatizacije i racionalizuje troškove.- U merama nema stavke kojom se predviđa uvođenje poreza na bogatstvo, ukidanje monopolskog položaja nekoliko firmi, kako građani ne bi plaćali visoke račune. Mi smo tražili uvođenje poreza na ekstraprofit, jer je činjenica da bankari najbolje profitiraju kroz visoke kamate, protok novca. Zašto svako punjenje rupa u budžetu mora biti na štetu građana - prokomentarisao je Vladine mere za suzbijanje sive ekonomije Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata.Dobro je, kako naglašava Keković, to što je Vlada u mere uvrstila sugestiju sindikata da se uhvati ukoštac sa nelegalnim radom, a podaci Poreske uprave pokazuju, mada sa kraja 2009, da je ukupno zaposlenih 137.000, dok prema evidenciji Monstata ima 174.000 ljudi.- Razlika je u 38.000 radnika, koje niko u Crnoj Gori ne prepoznaje. Na osnovu podatka Poreske uprave može se izvesti računica da je od poreza i doprinosa ubrano te godine 60 miliona evra. Očigledno da je ta činjenica bila na umu i Vladi, pa je uvažila naš predlog kako bi efikasnije uredila taj segment - objasnio je Keković.

27. april 2012.

SARADNJA SINDIKATA KOMUNALACA SUBOTICE I OSIJEKA

Danas je u Savezu samostalnih sindikata grada Subotica održana promocija Protokola o saradnji Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Subotice i Samostalnog Sindikata radnika u komunalnim i srodnim djelatnostima Hrvatske, Županijsko povjereništvo SSKH Osječko-baranjske županije potpisanog oktobra prošle godine.
Protokol podrazumeva razmenu iskustava i saradnju na zajedničkim projektima u vezi organizacije i rada Sindikata, privatizacije,standardima i pravilima Evropske unije, socijalnom partnerstvu, zaključivanju kolektivnih ugovora, poboljšanju uslova rada i zaštiti sigurnosti i zdravlja na radu, međunarodnoj solidarnosti u sprovođenju sindikalnih akcija, organizovanje zajedničkih seminara, obezbeđivanje kadrova, saradnju u oblasti sporta i kulture kao i međugradskih susreta Subotice i Osijeka.
Na promociji ce pored domaćina Gradskog odbora Sindikata komunalaca Subotice sa predsednikom Momčilom Petrović i predsednika Saveza samostalnih sindikata Subotice Milana Popovića bili prisutni i predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Hrvatske Marko Maslić, dopredsednik Franjo Mandir, tajnik, Radovan Tadej i Davorin Gombanović, poverenik SSKH Osječko-baranjske županije.

Težak je život zaposlenih u Srbiji
Izvor: Danas
Beograd -- Zaposleni u Srbiji imaju najniže plate u regionu, životni standard je znatno opao a 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Stopa nezaposlenosti je visoka, cene proizvoda koje su pod kontrolom države stalno rastu, prosečna plata nije dovoljna kako bi se napunila potrošačka korpa a ukinuta su i brojna radnička prava.Kristijana Bener, član Izvršnog komiteta IG Metal, rekla je da ta sindikalna organizacija podržava priključenje zemalja regiona Evropskoj uniji, jer je ujedinjena Evropa, nakon podela koje su postojale 45 godina, u interesu svih njenih građana. Međutim, ona je istakla da ujedinjena Evropa ne može da postigne svoj cilj ako se sindikati ne izbore za "socijalnu Evropu“ u kojoj radnik ne preživljava, već pristojno živi od svog rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvršiti niz političkih reformi unutar Evropske unije kako bi se ona još više demokratizovala."Jednom rečju tajkuni se u Srbiji sve više bogate dok je narod sve siromašniji. Jedan od dokaza da vlast ne brine dovoljno o radničkom pitanju je taj što se nisu udostojili da pošalju nikog iz resornog ministarstva na ovu konferenciju koja je okupila oko 200 sindikalaca iz regiona", izjavio je Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije na 13. međunarodnoj konferenciji „Ekonomski razvoj, zaposlenost i socijalni dijalog u centralnoj i jugoistočnoj Evropi“. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji želja za socijalnim dijalogom, ali to istovremeno ne znači da se taj dijalog i ostvaruje na adekvatan način. Zarubica je naglasio da je osnovni problem u tom procesu što se ono što se dogovori na sastancima ne ostvaruje. On navodi da je "socijalni dijalog veoma važan ne samo za radnike već i za državu, ali i za poslodavce. Međutim, umesto toga, vlada i poslodavci ne gledaju na sindikate kao na predstavnike zaposlenih sa kojima bi zarad zajedničkih interesa trebalo plodno da sarađuju. Naprotiv, i jedni i drugi u sindikatima vide kočničare za ostvarivanje nekih sopstvenih planova i ciljeva". "Takođe, poslodavci se ponašaju po nekakvim svojim pravilima, pozivajući se na praksu u razvijenim zemljama, ali takav njihov način rezonovanja je daleko od uobičajenog načina ponašanja njihovih kolega u Evropskoj uniji", naglasio je Zarubica.On je dodao da unapređenje radničkih prava u Srbiji i pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji i dalje ostaju prioritetni zadaci Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Slamka spasa za gigante na samrti
Izvor: Press
Beograd -- Najavljena investicija italijanske Kalearo grupe u nekadašnjeg giganta, nišku Elektronsku industriju (EI Niš), probudila je nadu i drugim bivšim gigantima.Sličan scenario možda može da se desi u još firmi koje su daleko od nekadašnjih rezultata ili čak i ugašene.Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi uz pomoć države ili investitora potpuni oporavak mogli da očekuju i Staklara Paraćin (nedavno je preuzeli Bugari), IMT, RTB Bor, "14. oktobar", Trajal (kupio ga čuveni Kuper tajers. Što se tiče EI Niš, prema oceni gradonačelnika Miloša Simonovića posle susreta sa investitorom Masimom Kaleorom, iz mrtvih će se prvo dići firme EI Komponente i Istraživačko-razvojni centar, koje će Italijani dobiti u dugoročni zakup. Velika očekivanja imaju i sindikati EI, koji veruju da će Italijanima biti interesantne i druge firme iz sastava ovog bivšeg niškog giganta.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić podseća da je država morala da započne proces restrukturiranja, a zatim i proces privatizacije bivših velikih preduzeća. Međutim, uspešno restrukturiranje, a zatim i prodaja, desili su se samo u manjem broju firmi. "Nažalost, većina nekada velikih firmi sada se nalazi u lošoj situaciji. Izgubile su tržišnu poziciju, tehnološki su zastarele i opterećene velikim dugovima. Veliki broj njih biće likvidiran i neće preživeti. Pojedina preduzeća, ipak, imaju šansu", navodi Savić. "Posle 20 godina propadanja dočekali smo trenutak da najzad neko dođe. Očekivali smo Dajtek, Leoni, Juru i Falke, ali su nas svi zaobilazili. Ovo je veliki dan za 180 ljudi, koliko ih sada radi u EI, a žele da pokažu da umeju i mogu da zarade plate. Očekujemo da osim EI Komponenti, Italijanima budu interesantni i Čegar, EI Televizija, '7. oktobar' i EI Metal", kaže Jovan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata EI. Dolazak Italijana značio bi početak realizacije vladinog projekta Tehnis, koji podrazumeva pokretanje proizvodnje u firmama koje imaju . Investitor bi dobio u zakup 100.000 kvadratnih metara sa pratećim objektima i kompletnom infrastrukturom, uz uslov da pokrene proizvodnju i uposli što veći broj radnika. Ekonomisti se slažu da svako preduzeće u koje država ulaže ima perspektivu, poput beogradskog PKB-a, koji je nekada sastavljao kraj s krajem, a danas je uzorna i veoma uspešna firma. Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da bi rešenje moglo da bude trajno državno vlasništvo za kompanije od strateškog značaja, kao u slučaju namenske industrije, ali i "čišćenje" bilansa od dugova. "Ukoliko EI Niš ili Fabrika kablova u Jagodini ne mogu da nađu zainteresovanog investitora, onda država može da ponudi svim radnicima finansijsku pomoć da iskoriste mašine i prostor i započnu sopstveni biznis", predlaže on. Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da država treba da uradi procenu koliko novca sme da potroši na posrnule firme i da li se to isplati. "Postavlja se pitanje šta će se desiti kada država iscrpi fondove iz kojih plaća radnike u tim firmama. Svako preduzeće koje hoće da zakupi mora detaljno da vidi kakve su perspektive prodaje tih proizvoda i koliko treba u njih uložiti", naglašava Kovačević.

Protest zaposlenih u Centru za socijalni rad
Hoće prosečnu platu
Autor: Beta
Oko stotinu zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad protestovalo je juče ispred Skupštine Grada Beograda. Zahtevaju isplatu jedne prosečne zarade u Beogradu za poslove koje su, prema njihovim rečima, obavljali za Gradsku upravu. Član štrajkačkog odbora Sindikata Gradskog centra za socijalni rad „Nezavisnost“ Dragoslav Pantić izjavio je da je taj zahtev štrajkača sporan, a da su gradske vlasti prihvatile većinu ostalih zahteva.„Ovo je 25. dan štrajka. Osnovni zahtevi su izmeštanje iz naše delatnosti rada na subvencijama za preduzeće „Infostan“ i „Elektroprivredu Srbije“ za ljude koji nisu korisnici Gradskog centra za socijalni rad, za građanstvo koje nije nikad koristilo naše usluge. Taj zahtev je usvojen“, naveo je Pantić. On je kazao i da je juče u načelu prihvaćen zahtev za povećanje broja zaposlenih. Pantić je kazao da će se štrajk nastaviti do zvanične odluke o prekidu štrajka što zavisi od formulacije konačnog dogovora sa gradskim vlastima.„To ćemo predati danas ili u ponedeljak pre podne. Predstavnicima grada nije jasan naš zahtev o isplati jedne zarade odnosno, kako kažu, nemaju osnov za isplatu tog novca“, dodao je Pantić.

Radnici ne slave 1. maj
Izvor:Novosti
Radnici u Republici Srpskoj kažu da ove godine nemaju razloga da praznuju Međunarodni praznik rada. Plate sve više kasne. Dobijaju otkaze. Ugrožena egzistencija porodice
RADNIK u Srpskoj iz dana u dan je u sve težem položaju. On nema razloga da se raduje predstojećem Prvom maju - kao prazniku rada. Ovo je za "Novosti" istakao potpredsednik Saveza sindikata Republike Srpske Mile Ribić.- Radnici u privredi Srpske su i pre dve godine, dakle pre prvog udara ekonomske krize, imali oko 30 odsto niže plate od republičkog proseka. Tada je pokrivenost mesečne potrošačke korpe ovom platom bila oko 45 odsto. U protekle dve godine sa dolaskom ekonomske krize položaj radnika u svim granama privrede se dodatno pogoršao. Plate se smanjuju, ne isplaćuju se redovno, krše se posebni kolektivni ugovori, a poslodavci se sve češće odlučuju da smanje broj radnika - ističe Ribić i naglašava da u Srpskoj trenutno ima preko 150.000 nezaposlenih.Možda bi, misli Ribić, položaj radnika u Srpskoj poboljšalo povećanje investicija u privredi, dolazak ozbiljnih, perspektivnih investitora i privrednika, bolje sprovođenje zakona u oblasti rada, ali i izmene zakonskog slova koji se odnose na poboljšanje privrednog ambijenta - smanjenja poreza.- Pokušavamo kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima da dođemo do nekih rešenja, koja bi poboljšala položaj radnika. Videćemo šta nosi vreme - istakao je Ribić.Sociolog Ivan Šijaković kaže da je životni standard radnika u Srpskoj u svim granama privrede trenutno veoma nizak - na granici podnošljivosti.- U realnom sektoru, pre građanskog rata u Jugoslaviji, na našim prostorima je bilo zaposleno najviše radnika, imali su dobar životni standard i bili cenjeni. Posle rata ovaj sektor je uništen, sve manje preduzeća radi, a radnici su degradirani - naglasio je Šijaković.
STATISTIKA NE LAŽE
PROSEČNA neto plata u Srpskoj isplaćena u martu 2012. godine iznosi 814 KM, dok je prosečna plata u realnom sektoru oko 550-600 KM i ne može da podmiri ni osnovne mesečne potrebe za hranom četvoročlane porodice u Srpskoj. Sindikalna potrošačka korpa za mart ove godine iznosila je 1.843 KM i prosečna plata je pokrivala sa oko 44 odsto. Najnižu platu u RS u martu primili su zaposleni u ugostiteljstvu - 559, građevinarstvu i prerađivačkoj industriji - oko 570, a u poljoprivredi - 590 KM.
Na drugoj strani ove socijalne šahovske table, dodaje Šijaković, nalaze se zaposleni u javnoj upravi čiji položaj nije ugrožen, jer imaju solidna i redovna mesečna primanja iz budžeta. Na posebnom mestu socijalne lestvice su pojedinci "koji su prigrabili resurse, upropastili preduzeća, obogatili se na račun svih ostalih i danas lepo žive".Kako navode u Udruženju ekonomista RS SNjOT, položaj radnika u privredi Srpske, pored posledica ekonomske krize i loših privatizacija, ugrožava i činjenica da je privreda opterćena velikim porezima kojima se podmiruju "apetiti ogromne administracije".- Velika potrošnja za finansiranje administracije opteretila je budžete na svim nivoima u BiH i njihovu razvojnu komponentu svela na minimum. Usled nedostatka novca u budžetu vlasti su radije posezale za opterećenjem privrede, negoli za reformama. Problem je, međutim, što slaba privreda RS sve teže podnosi taj teret, zbog čega odlaganje suočavanja sa problemima u javnom sektoru može doneti još veću štetu - kaže Saša Grabovac, predsednik Udruženja ekonomista RS i dodaje da je neophodno utvrditi i novi sistem utvrđivanja plata - da svako radno mesto u javnom sektoru bude plaćeno onoliko koliko je plaćeno uporedivo radno mesto u privatnom sektoru.

"NA ŠKRGE" ŽIVI 40 ODSTO
SOCIOLOG Šijaković je istakao da nije realno porediti životni standard na našim prostorima sada i za vreme bivše Jugoslavije.- Oko 70 odsto stanovništva danas na ovim prostorima ima veoma nizak životni standard, znači živi iz dana u dan, oko 40 odsto od toga "na škrge". Oko 15 odsto stanovništva je zadržalo solidan životni standard, približan onome u sistemu bivše Jugoslavije. Oko 10 do 15 odsto je onih koji sada žive kao elita, jer su se obogatili tokom rata, na mutne načine, a u bivšem sistemu su bili prosečni, nevidljivi građani.

26. april 2012.

Lidl i Kvintera stižu u Suboticu
Izvor: Tanjug
Subotica -- Nemački lanac super marketa Lidl planira otvaranje supermarketa u Subotici, na površini od 2.000 kvadratnih metara.
Ovaj lanac je kupio zemljište na potezu prema Paliću, a kako je rečeno, na istoj lokaciji će se paralelno graditi i šoping-centar austrijske firme Kvintera.Planirana je gradnja centra površine 10 hiljada kvadratnih metara, gde će biti smeštene prodavnice odeće i obuće poput Njujorkera, C&A, Takoa i drugih robnih marki sa nešto povoljnijim cenama, kao i ugostiteljski objekti.Kako je najavio menadžer Kvintere Žilbert Rajterer, iako je reč o dve odvojene investicije, oba projekta će biti u potpunosti povezana kada su rokovi u pitanju. “U celom kompleksu biće otvoreno oko 300 radnih mesta, a Subotičani će dobiti moderan šoping centar u kome će moći da kupuju hranu, kućne potrepštine, odeću i obuću po nižim cenama i neće više morati da idu u Mađarsku zbog toga”, rekao je Rajterer. Prema njegovim rečima, ukupna vrednost projekta je 10 miliona evra, a gradnja oba objekta počinje u drugoj polovini ove godine.Gradonačelnik Saša Vučinić je izrazio zadovoljstvo što su ove dve kompanije odlučile da investiraju u Subotici. On je naglasio da je lokalna samouprava učinila sve kako bi i ovaj investitor sve potrebne dozvole dobio na vreme i u roku. “Lidl ima 10 hiljada objekata u Evropi. Nakon otvaranja marketa na Palićkom putu, planirano je da se otvori još nekoliko objekata na različitim lokacijama u gradu”, rekao je Vučinić, koji je dodao da će osim mogućnosti zapošljavanja, Subotičani imati i mogućnost raznovrsnije kupovine.

Održan štrajk upozorenja u zdravstvu »
Izvor : Tanjug
Članovi tri sindikata zaposlenih u zdravstvu organizovali su danas jednočasovni štrajk upozorenja u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo zbog nezadovoljstva materijalnim položajem zaposlenih i Uredbom o korektivnom koeficijentu.Oko 100 predstavnika Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Novog sindikata zdravstva Srbije, kao i Sindikata zdravstva "Sloga" okupili su se ispred Upravne zgrade Kliničkog centra Srbije, a u isto vreme na sat vremena rad su obustavili i lekari u domovima zdravlja koji su primali samo hitne pacijente.Okupljeni ispred KCS poručili su da je neophodno da se odloži primena ili da se van snage stavi Uredba o korektivnom koeficijentu, ali i što pre otpočnu pregovori sa predstavnicima Ministarstva zdravlja o rešavanju problema zaposlenih u zdravstvu.Okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo "Beda", "Stanković je upalio žito", "Nedostatak kadrova ...", kao i zastave svojih sindikalnih organizacija.Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić rekao je da je taj sindikat nezadovoljan predloženom Uredbom, kao i da je neophodno da ministar zdravlja što pre razgovara sa predstavnicima sindikata.Prema njegovim rečima, problematično je to što plate u zdravstvu nisu povećavane od 2008. godine i da je nedopustivo da se one smanjuju.Mrkić je rekao da se neprestano urušava zdravstveni sistem, zdravstveni radnici imaju niske plate, a kako je kazao, narušena su i zdravstvena prava pacijenata.On je najavio da će 1. maja biti organizovan veliki protesni skup sindikata, a da će nakon toga, ukoliko ne otpočnu pregovori, štrajk najverovatnije biti radikalizovan.Mrkić je kazao da su predstavnici tog sindikata, kao i Sindikata zdravstva "Sloga" koji se priključio štrajku, organizovali jednočasovnu obustavu rada u više od 80 zdravstvenih ustanova u Srbiji.Predstavnik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Radmila Obrenović, koja je i predsednik jedinstvene sindikalne organizacije KCS, rekla je da današnji štrajk nije ugrozio prava pacijenata budući da su primani hitni slučajevi.Ona je navela da predstavnici tog sindikata, takođe, zahtevaju odlaganje primene Uredbe o korektivnom koeficijentu, kojom je, kako navodi, predviđeno smanjenje plata zaposlenih, odnosno, predviđa neadekvatan sistem nagrađivanja i vrednovanja rada.Između ostalog traže i primenu posebnih kolektivnih ugovora i potpisivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca.Obrenović je navela da taj sindikat ima više od 60.000 članova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.Pored jednočasovne obustave rada, od 17. aprila u štrajku su članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji u oko 60 zdravstvenih ustanova u Srbiji poštuju minimum procesa rada, a od početka ove sedmice štrajku su se priključili članovi Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost".

Sindikat: Država odgovorna za gubitak Novosti
Izvor: Beta
BEOGRAD - Sindikat novinara beogradskih "Novosti" ocenio je danas da je država odgovorna što je gubitak "NIP Kompanije Novosti A.D." 2011. godine bio 437 miliona dinara, a nagomilani gubitak milijardu dinara.Država Srbija, kako je ukazao taj sindikat, ima više od 30 odsto kapitala u "NIP Kompaniji Novosti A.D.", a njeni predstavnici od sredine prošle godine imaju većinu u Upravnom odboru kompanije."Prošlogodišnji gubitak 'Novosti' je rezime petogodišnje uprave Beko-Vukotić, a sve pod patronatom države", piše u saopštenju Sindikata novinara "Novosti".
Urušavanje 'Novosti' od prodaje akcija
Podseća se da su "Novosti" bile jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji i da su, neposredno pre prodaje akcija, po završnom računu za 2005. godinu, ostvarile dobit od 63 miliona dinara."Od tada traje tiražno i finansijsko urušavanje 'Novosti', na šta je Sindikat novinara upozoravao generalnog direktora, Upravni odbor i najviše funkcionere države", naveo je Sindikat novinara "NIP Kompanija Novosti A.D.".Taj sindikat je zatražio da se "u najkraćem roku utvrdi odgovornost za sunovrat decenijama najčitanjih i najprofitabilnijih novina u Srbiji".Većinski kapital "NIP Kompanije Novosti A.D." je 2006. godine preuzeo je beogradski biznismen Milan Beko, preko tri povezane firme registrovane u inostranstvu. Ta privatizacija je, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije, sporna, a njeno ispitivanje je zatražila i Evropska unija.Beku je Komisija za hartije od vrednosti prošle godine naložila da da ponudu za prodaju udela većeg od 25 odsto, što on do sada nije učinio. Njemu je oduzeto i pravo upravljanja na udeo veći od 25 odsto, tako da je sada država najveći pojedinačni akcionar u "Novostima".Nemačka kompanija Vac (WAZ) je imala sporazum sa Bekom o preprodaji udela u "Novostima", ali za to preuzimanje još nije dobila dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije.
Odbor: Novosti prezadužene, posluju sa gubitkom
Na kompanijskom sajtu objavljen je izveštaj Nadzornog odbora "Novosti" u kojem je navedeno da je to preduzeće "prezaduženo i nesolventno, sa svim znacima opasne finansijske slabosti i vrlo visokog rizika daljeg poslovanja".Ukupne obaveze "Kompanije Novosti" su prevazišle vrednost ukupne poslovne imovine, što znači da iz ukupne imovine ne mogu da se plate obaveze.Uz to, gotovo 97 odsto ukupnih obaveza su kratkoročne, koje dospevaju na plaćanje u roku od jedne godine.Neto obrtni kapital, kao merilo vrednosti firme i osnovni pokazatelj uspešnosti finansiranja je negativan, to jest iz ukupne obrtne imovine se ne mogu isplatiti preuzete kratkoročne obaveze. Odnosno, "NIP Kompanija Novosti A.D." je nelikvidna što se navodi i u Izveštaju revizora (Baker Tilly WB) kao razlog za sumnju u stalnost poslovanja kompanije."NIP Kompanija Novosti A.D." posluje sa gubitkom, i to toliko da je vrednost nagomilanih gubitaka prevazišla vrednost ukupnog kapitala kompanije, odnosno gubitak je veći od kapitala za gotovo 40 miliona dinara, piše u izveštaju objavljenom na sajtu www.novosti.rs.Ukupan gubitak iznosi 654,19 miliona dinara što je za 56,1 odsto više od osnovnog kapitala i za 6,5 odsto više od ukupnog kapitala kompanije.Kada se u obzir uzmu i činjenice, koje su takođe navedene u izveštaju revizora da kompanija nije izvršila ispravku vrednosti potraživanja starijih od godinu dana u iznosu od 296,9 miliona dinara i ispravku vrednosti datih avansa starosti duže od godinu dana u iznosu od 52,53 miliona dinara dolazi se do zaključka da je gubitak poslovanja u 2011. umanjen, odnosno manje iskazan po ovim osnovama za 349,44 miliona dinara i iznosio bi 437,31 milion dinara.To bi sa nagomilanim gubitkom iz prethodnih godina dalo ukupan gubitak na dan 31. decembar 2011. godine u iznosu od 1.003.641.000 dinara, što je 76 odsto ukupne poslovne imovine kompanije 'Novosti".

Minimalac na Kosovu ostaje 130 evra
Izvor: Beta
Priština -- Minimalna plata na Kosovu ostaje ista kao i prošle godine i iznosi 130 evra, izjavio je ministar rada i socijalne zaštite Nenad Rašić. Na sastanku Ekonomsko-socijalnog saveta Rašić je kazao da na osnovu preporuke Ministarstva finansija minimalna plata na Kosovu ne može biti veća od 130 evra. Prvobitno su se tokom rasprave o minimalnoj plati predstavnici sindikata zalagali da minimalna plata bude 170 evra. Predstavnici preduzetnika su predlagali 150 evra, dok je odlukom Vlade minimalna plata utvrđena na 130 evra."Raspravljali smo o minimalnoj plati na Kosovu, bila je organizovana rasprava i bilo je različitih predloga, ali smo odlučili da ona bude 130 evra", kazao je Rašić. Najglasniji u zahtevu za povećanje minimalne plate bio je predsednik Konfederacije sindikata Kosova Alji Draguša. Ekonomsko-socijalni savet je savetodavno telo koje razmatra pitanja o socijalnom i ekonomskom položaju zaposlenih i u kojem su pored Ministartstva rada zastupljena i Privredna komora Kosova, Alijansa preduzetnika Kosova, Unija nezavisnih sindikata i Konfederacija sindikata Kosova.

"Bič božji" za državne čimbenike
Hrvatska dobila Sindikat nezaposlenih
Izvor>e-Novine
U Hrvatskoj će ubuduće raditi još jedno sindikalno udruženje - Sindikat nezaposlenih, koji će se, kako samo ime kaže, fokusirati na borbu protiv nezaposlenosti. Ako je suditi prema broju onih koji su trenutačno bez posla, kažu, bit će to najveći sindikat u zemlji koji u svojim počecima za sad broji oko 1.500 članova. Uz podršku radnica Kamenskog, ali i brojnih drugih građana, u Zagrebu je u srijedu osnovan Sindikat nezaposlenih Hrvatske, prenosi index.hr. Prema riječima počasne predsjednice sindikata Maje Marije Jelinčić, sindikat će biti "bič božji" za društvene čimbenike."Mi ćemo biti jutarnja budnica za nezaposlene i za sve koji su pali u jednu apatiju i društvenu depresiju. U isto vrijeme ćemo biti bič božji za vlastodršce i društvene čimbenike koji su direktno odgovorni", kazala je počasna predsjednica sindikata Maja Marija Jelinčić.Dodaje da će se zalagati za sve one koji su, kako kaže, radna mjesta izgubili zbog pljačkaške pretvorbe i privatizacije."Malo se govori o onima koji su izgubili pravo na Zavodu za zapošljavanje i ostali nezaposleni pa imamo još nekoliko desetaka tisuća radnika koji rade, a ne primaju plaću. Samo je pitanje dana kada će se priključiti ovoj vojsci nezaposlenih", zaključila je Jelinčić.Podsjetimo, prema posljednjem izvještaju, Hrvatski zavod za zapošljavanje registrirao je oko 340.000 nezaposlenih, kojih najviše ima u Splitsko-dalmatinskoj županiji.

25. april 2012.

ŠTRAJK UPOZORENJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Članovi Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije danas će organizovati jednočasovni štrajk upozorenja u vremenu od 11 do 12 časova. Sindikalci su nadležnima uputili niz zahteva u kojima se traži povećanje zarada , izmena Uredbe o koeficijentima tako da rasponi u zaradama iznose 1 prema 5, primenu posebnih kolektivnih ugovora ili povlačenje Uredbe o korektivnom koeficijentu. Nakon štrajka upozorenja, Sindikat očekuje pregovore sa ministrom zdravlja,kada će odlučiti o daljim koracima. Za vreme štrajka upozorenja, koji će biti održan i u Subotici, svi urgentni slučajevi će biti zbrinuti – saopštila je na konferenciji za novinare doktorica Dubravka Flego, predsednica Okružnog odbora Sindikata.

Признање и Покрајинском секретаријату за рад
Izvor>Dnevnik
Градско веће Савеза самосталних синдиката Новог Сада је 43. пут за редом уручило Првомајске награде у част Међународног празника рада, 1. маја.
Добитници Првомајске награде Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, те синдикалне организације Развојне банке Војводине, Вишег суда у Новом Саду и Производни погон "Марбо продукт"у Маглићу, затим предузећа НИС Нови Сад - Блок истраживање и производња и Јавно комунално предузеће"Лисје". Од појединаца награду су добили Миодраг Шефер из "Новосадске топлане", Петар Илић из АД"Петар Драпшин", Даница Филиповић из Градске библиотеке и Владо Недимовић из Савеза самосталних синдката Новог Сада.- Првомајске награде уручујемо када је у току штрајк радника у здравству - навео је између осталог председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Драго Ђокић. - Недавно је био и штрајк у Градској управи. Синдикат не треба да прашта за пропусте и да амнестира одговорне. Они који су говорили како је приватизација једини излаз за српску привреду, сада причају да је лоше спроведена, односно да није дала очекивани резултат.У име награђених захвалила се Даница Филиповић рекавши да у данашње време није ни мало лако се бавити синдикалним радом у предузећима и установама. Покрајински секретар за рад и запошњавање Васин изјавио да је Првомајска награда најдраже и највеће признање које је Секретаријат добио до сада.Награда се састоји од статуе, рад Јована Солдатовића и 20.000 динара који су добили појединци.

24. april 2012.

Jači protest lekara
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti najavio je za sutra jednočasovnu obustavu rada u zdravstvenim ustanovama.Druga dva reprezentativna sindikata već u štrajku uz poštovanje minimuma procesa rada. Predstavnici sindikata između ostalog zahtevaju izmenu uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama kao i doslednu primenu potpisanih kolektivnih ugovora. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je jutros agenciji Beta da će članovi tog sindikata sutra od 11 časova obustaviti rad na sat vremena i da će odluka o stupanju u štrajk uz pošotvanje minimuma procesa rada naknadno biti doneta. On je istakao da nije bilo pozitivnih pomaka po pitanju zahteva sindikata odnosno da nisu imali više kontakta sa predstavnicima Vlade. Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je Beti da je taj sindikat od juče u štrajku i najavio za četvrtak skup ispred Skupštine grada. On je kazao da taj sindikat ima oko 20.000 članova. Predstavnici trećeg reprezentativnog sindikata – Sindikata medicinskih sestara i tehničara još nisu odlučili da li će se pridružiti štrajku, dok Sindikat lekara i farmaceuta Srbije štrajkuje već dve nedelje. Predstavnici sindikata su se u petak sastali s predstavnicima ministarstava zdravlja i rada i socijalne politike, ali nije postognut dogovor.Ilić je posle tih sastanaka rekao da su se u Ministarstvu zdravlja sastali s pomoćnicom ministra Zoricom Pavlović, koja je kazala da nije ovlašćena da razgovara o eventualnom odlaganju primene uredbe o koeficijentu plata i da predstavnici sindikata nisu hteli da razgovaraju o drugim pitanjima."U Ministarstvu rada i socijalne politike smo imali sastanak povodom usaglašavanja teksta posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu. Tekst je usaglašen i ići će na mišljenje Zakonodvanog odbora Skupštine Srbije i Ministarstva finansija", rekao je Savić. Sindikati traže i povlačenje i odlaganje roka za primenu uredbe o korektivnom koeficijentu i povlačenje uredbe o uslovima koje mora da uspunjava zdravstvena ustanova za pružanje ugostiteljskih usluga. Sindikat medicinskih sestara i tehničara sa 40.000 članova neće se pridružiti protestu u zdravstvu, piše "Politika".

Ni ceo zaposleni po penzioneru
Izvor: Politika, Dnevnik, Novosti
Beograd -- Prema poslednjim analizama, novac za isplatu 100 penzija zarađuje samo 97 radnika, čime je konačno pređena dugo najavljivana "crvena linija".Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u Srbiji je u februaru bilo 1.730.530 zaposlenih građana, dok u Fondu PIO kažu da je u istom mescu isplaćeno čak 1.687.921 penzija. To bi značilo da su, u idealnim uslovima, za 100 penzionera radila 102,5 radnika. S druge strane, pošto ni u februaru oko 100.000 radnika nije primilo platu, ovaj je odnos još nepovoljniji.Posle 1970. na jednog penzionera dolazilo je 4,2 radnika, a odmah nakon Drugog svetskog rata odnos je bio šest radnika na jednog penzionera. Situacija se drastično menja od 2000. godine, kada se sve više smanjuje broj radnika koji izdržavaju penzionere, budući da penzijski sistem funkcioniše po principu „protočnog bojlera”, gde radnici danas uplaćuju doprinose da bi penzije bile isplaćene najstarijima.Zato što je u februaru između 80.000 i 100.000 zaposlenih išlo na posao, a da za to nije dobilo platu. Tako je ekonomista Miroslav Zdravković, došao do zaključka da je na 1,68 miliona isplaćenih penzijskih čekova bilo 1,63 miliona doznačenih zarada.Statistika istovremeno pokazuje da u Srbiji ima 1,77 miliona zaposlenih i 1,68 miliona penzionera. I još jedna činjenica – u Srbiji, prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarada ne vreme.Prema objašnjenju Dragane Kalinović, direktora Fonda PIO, isplata penzija funkcioniše po "tekućem sistemu", odnosno sadašnji radnici rade za sadašnje penzionere: „Zato bi optimalan odnos bio da 2,5 zaposlena rade za jednog penzionera. Zato je i državna kasa pod sve većim opterećenjem i pitanje je koliko se još dugo može primenjivati ovakav recept. Svake godine u proseku imamo najmanje 30.000 novih penzionera, pa rashode uvećavamo za oko 1,5 odsto godišnje“ , računa Kalinovićeva. Tako je u 2012. planirano da na penzije "ode" 480,15 milijardi dinara što je 84,59 ukupnih rashoda Fonda. Već u idućoj godini na penzije će se, računaju u Fondu, potrošiti 509 milijardi, a 2014. godine čak 541 milijarda dinara.Do pre 10 i 15 godina taj odnos je bio znatno bolji i išao je u prilog zaposlenima. Devedesetih je, na primer, 2,5 zaposlenih izdrzavalo jednog penzionera.Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera.Situacija je najgora kod najmlađih, pa tako svaki drugi radno sposoban stanovnik Srbije, mlađi od 30 godina, nema posao. Znatan rast stope nezaposlenih pogodio je one od 15 do 24 godine starosti. Između oktobra i aprila stopa nezaposlenih povećana je za dva procentna poena i sada iznosi 51,9 odsto za tu starosnu grupu.Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera. Ono što penzijskom sistemu ide na ruku je što bi broj nezaposlenih u Srbiji, bar prema najnovijem izveštaju MMF-a, trebalo da stagnira, jer je sada dostigao svoj maksimum.Ono što je, međutim, obeshrabrujuće je što se u poslednjoj deceniji broj penzionera povećava za oko 1,5 odsto, pa će ove godine armija penzionera biti uvećana za još oko 30.000 novopridošlih. Prema oceni Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, situacija će se promeniti onog trenutka kada BDP, odnosno ono što privreda stvara, počne znatnije da raste. MMF tako prognozira da će ekonomski rast dogodine biti tri odsto. Međutim, Atanacković smatra da to nije dovoljno i da bez dvocifrenog rasta ne može da se promeni „krvna slika” privrede. "Rast od 0,5 odsto BDP-a za ovu godinu na nivou je statističke greške i za privredu je beznačajan" , smatra Atanacković.U svakoj porodici od 2,9 člana, plate ili penzije prima 1,4 član, a 1,5 je izdržavan, odnosno student ili nezaposlen, a moguće je i da zarađuje novac u sivoj zoni ili u poljoprivredi.Statistika je, naime, snimila 2,5 miliona porodica u našoj zemlji: njihovi članovi, pojedinačno, mesečno troše – 17.807 dinara. Kada zaposlenima, penzionerima, sivoj zoni i poljoprivredi dodamo i doznake iz inostranstva, prihode od renti, prihode od prodaje imovine, dolazimo do ove prosečne svote novca za potrošnju. Ipak, koliko god da se većina snalazi kako zna i ume i krpi da preživi od početka do kraja meseca, istinski ugrožene kategorije stanovništva su nezaposleni, romska populacija i ostareli poljoprivrednici koji ne mogu da obrađuju zemlju, a nemaju zemljoradničke penzije, koje su inače skromne i iznose oko 9.400 dinara, naglašava Zdravković.To nisu jedini loši socioekonomski pokazatelji kada se ima u vidu anketa o potrošnji domaćinstava. Naime, kada se lanjska uporedi s prethodnom, uočljivo je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. U prosečnoj porodici s gotovo jednako novca raspolaže zaposleni i penzioner. Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa – 40,4 odsto, a pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Udeo penzija u kućnom budžetu raste na uštrb plata pa one sada iznose 34,2 odsto ukupnih primanja, umesto pređašnjih 30 odsto.

Telekom: Akcije pre izbora
Izvor> Novosti
Podela hartija “Telekoma” građanima i zaposlenima može se očekivati u maju. Prvog dana na berzi, cena od 1,8 pa do devet evra. Stručnjaci preporučuju da se ne žuri sa prodajom
PAKET akcija "Telekoma Srbija" građanima će, najverovatnije, biti podeljen početkom maja. Svakom od 4,82 miliona ljudi koji imaju pravo na besplatne hartije na vlasničke račune "leći" će akcije ukupne vrednosti od 70,37 evra, po srednjem kursu NBS. Procedura je ista kao i za već podeljene besplatne akcije NIS i Aerodroma.I prestavnici vodećih sindikata "Telekoma" očekuju da će akcije sadašnjim i bivšim zaposlenima ove kompanije, kao i građanima, biti podeljene do izbora, 4. maja. - Na sastanku sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i finansija i poslovodstva, obećano nam je da će akcije "Telekoma" biti podeljene najkasnije do 4. maja, pre opštih izbora u Srbiji - ističe Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata "Telekoma".
NAJVREDNIJI PAKET
"Telekomove" akcije biće najvredniji paket koji će građani besplatno dobiti. Do sada je, "po glavi" podeljeno 1.700 dinara gotovine iz Akcionarskog fonda, zatim po pet akcija NIS ukupne vrednosti 2.500 dinara i jedna akcija Aerodroma "Nikola Tesla" od 600 dinara.
S obzirom na dosadašnje iskustvo, očekuje se da veliki broj novih akcionara "Telekoma" ponudi svoje akcije na prodaju već prvih dana pošto se one "zavrte" na berzi. Međutim, uprkos opštoj besparici, stručnjaci savetuju da nije dobro "zaletati" se i prodavati ovu imovinu odmah po podeli.- Očekujem da će u prvih nekoliko dana trgovanja doći do pada cene akcija "Telekoma Srbija" na berzi - kaže za "Novosti" Ivan Džaković, glavni finansijski analitičar "Sinteza invest grupe". - Uporedna analiza pokazuje da je akcija "Telekoma" precenjena, a padu cene u bliskoj budućnosti doprineće i mala likvidnost domaćeg tržišta i nestabilno makroekonomsko okruženje.Uz to, kako navodi Džaković, velika navala građana da unovče akcije izazvaće veliki pritisak na strani ponude, što će za posledicu imati pad cene. Sve dok ne bude ozbiljnija tražnja, cena neće imati uzlazni trend u bliskoj budućnosti.Inače, cena prvog dana trgovanja na takozvanom prajm tržištu Beogradske berze, na kom će se kotirati "Telekom", može da poraste čak četiri puta, ali može i da padne za najviše 20 odsto. Što, praktično, znači da akcija tog prvog dana trgovanja može da dostigne najviše devet evra, odnosno oko hiljadu dinara, a najmanje 1,8 evra, to jest 202 dinara.

23. april 2012.

Neuspeli pregovori vlade i zdravstva
Lekari će primati samo hitne slučajeve
Izvor: Blic Online
U toku sledeće nedelje oko 100.000 zaposlenih u zdravstvu, članova četiri reprezentativna sindikata, stupiće u štrajk zbog planirane uredbe Vlade, kojom se plate zaposlenih umanjuju za 10 odsto. Odluka je doneta zbog neuspelog sastanka s predstavnicima Ministarstva zdravlja, zbog čega se može očekivati da će od ponedeljka zdravstenu pomoć dobijati samo hitni pacijenti. Na jučerašnjem sastanku s čelnicima Ministarstva sindikati su tražili da se primena uredba Vlade o korektivnom koeficijentu odloži za sedam meseci. U Nemanjinoj za ovaj predlog nije bilo sluha, zbog čega su reprezentativni sindikati jednoglasno odlučili da se pridružuju Sindikatu lekara i farmaceuta u štrajku. Tako će od ponedeljka početi sa štrajkom članovi Gradskog sindikata “Nezavisnost”, a od srede Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije.Problem je Zakon o platama, po kome se samo u zdravstvenom sistemu, za razliku od drugih javnih službi, od 1. juna uvodi novi način obračuna plata. Primenjivao bi se model plaćanja po glavi stanovnika za primaran nivo, dok bi na sekundarnom i tercijalnom nivou bio uveden model finansiranja prema dijagnostičkim grupama. To znači da će lekarima plata zavisiti od broja pacijenata i urađenih dijagnostičkih procedura, ali će im u startu biti umanjena za 10 odsto.
Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata LFS, kaže da se nastavlja započet štrajk u preko 60 zdravstvenih ustanova širom Srbije. Sastanak u Ministarstvu zdravlja još jednom je pokazao ignorantski odnos prema zaposlenima u zdravstvu. Pomoćnca ministra nam je rekla da nema ovlašćenje da razgovara o štrajkačkom zahtevu, ukidanju ili odlaganju uredbe. Time je sastanak koji je trajao desetak minuta i završen - kaže dr Cvetić. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić ističe da će ovaj sindikat, koji ima oko 65.000 članova, u štrajk ući od srede.
- Poštovaćemo minimalni proces rada, a oni koji donose nakaradne zakone neka i leče građane - kaže dr Savić. ta znači štrajk u zdravstvu, od srede će osetiti Vlada i njeni funkcioneri, tvrdi Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata “Nezavisnost”. On kaže da samo tako mogu naterati poslodavce da ih ozbiljno shvate. U Sindikatu medicinskih sestara i tehničara još nisu odlučili da li će štrajkovati jednočasovnim prekidom ili minimalnim radom. Štrajk za građane znači da ih lekari neće primiti u ordinaciju ukoliko ne budu hitni slučajevi. Minimum procesa rada se prilagođava specifičnostima zdravstvene ustanove. Domovi zdravlja moraju da prime hitne i neodložne pacijente, ali propisivanje lekova na recept kada su neophodni, kao što je insulin, spada u minimum procesa rada. Svaki direktor ustanove treba da izda uputstva doktorima šta je minimum procesa rada.
Ministarstvo zdravlja: Politički štrajk
U Ministarstvu zdravlja kažu da sindikati nisu pokazali spremnost da razgovaraju o konkretnim predlozima, već su jedino istakli ultimativni zahtev za odlaganjem uredbe. Zbog toga u Ministarstvu misle da prava namera sindikata nije poboljšanje položaja zaposlenih, već ima isključivo politički karakter u vreme predizborne kampanje.

Ministarstvo zdravlja:Uredba ne predviđa smanjenje plata
Izvor>NoviMagazin.rs
Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da Uredba o korektivnom koeficijentu neće uticati na primanja lekara i da neće doći do smanjivanja njihovih plata, kako navode predstavnici sindikata koji najavljuju štrajk.Ministarstvo zdravlja smatra takođe da prava namera sindikata nema veze sa poboljšanjem položaja zaposlenih u zdravstvu, već ima isključivo politički karakter u vreme predizborne kampanje.U saopštenju izdatom nakon sastanka sa predstavnicima četiri sindikata, navodi se da ne postoji razlog za uznemirenost među zdravstvenim radnicima i da, ukoliko lekari budu postizali rezultate rada na nivou proseka svoje zdravstvene ustanove, Uredba neće uticati na njihova primanja, pa samim tim neće doći do smanjivanja plata.Primena Uredbe podrazumeva nagrađivanje prema radu, što za zaposlene u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate znači povećanje plate, a time i uvođenje kvaliteta i efikasnosti u sistem, kao i pravičnosti među zaposlenima, prepoznavanjem rada od nerada, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.Ranije danas održan je sastanak predstavnika MInistarstva zdravlja sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u zdravstvu i Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) koji je u ponedeljak počeo štrajk.Na sastanku je trebalo da se razmotre sporna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o platama za zaposlene u zdravstvenim ustanovama i uslovima za početak njene primene, a sastanak je, kako navode predstavnici sindikata, trajao samo petnaestak minuta."Sindikati, nažalost, nisu pokazali spremnost da razgovaraju o konkretnim predlozima kako i na koji način da se Uredba i sistem radnog učinka u zdravstvu unapredi, radi dobrobiti svih u sistemu zdravstvene zaštite, već su jedino istakli ultimativni zahtev za njenim odlaganjem", ocenjeno je u saopštenju.Predsednik SLFS Dragan Cvetić rekao je ranije danas Tanjugu da će članovi tog sindikata nastaviti štrajk, uz minimum procesa rada, jer na današnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva zdravlja nije postignut nikakav dogovor o ispunjavanju zahteva zdravstvenih radnika.Štrajk se nastavlja u više od 60 zdravstvenih ustanova širom Srbije, rekao je Cvetić.Štrajk je započeo 17. aprila, a taj sindikat traži ukidanje ili odlaganje primene Uredbe o korektivnom koeficijentu, čijom će primenom, kako navode, od 1. jula plate svih zaposlenih u zdravstvu biti manje za 10 odsto u odnosu na sadašnje.Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije koji su juče održali protest na Trgu Nikole Pašića, zahtevajući poboljšanje materijalnog položaja, najavio je da će i članovi tog sindikata, od srede, 25. aprila stupiti u štrajk uz poštovanje minimuma procesa rada.Kako je Savić rekao Tanjugu, to podrazumeva ukazivanje lekarske pomoći trudnicama, deci, starijim ugroženim licima i hitnim slučajevima.Predsednik Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je da će članovi tog sindikata već od ponedeljka, 23. aprila stupiti u štrajk.Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Dragan Bisenić, koji je takođe učestvovao u razgovorima, rekao je Tanjugu da će se i taj sindikat od srede, 25. aprila priključiti štrajku, ali da će narednih dana definisati na koji način će on biti realizovan- odnosno da li će biti jednosatne obustave rada ili uz poštovanje minimuma procesa rada.

Protest vaspitača u ponedeljak ispred vlade
Izvor:Beta
Članovi Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije najavili su za ponedeljak protest ispred Vlade Srbije kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog nerešavanja pitanja plata zaposlenih u predškolskim ustanovama.Sindikat smatra da su se stekli svi uslovi za donošenje uredbe kojom bi se rešilo to pitanje, jer za njeno sprovodjenje "nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Srbije, već se obezbedjuju u budžetima lokalnih samouprava".Kako je saopštio sindikat, predlog uredbe koja reguliše plate zaposlenih u predškolskim ustanovama je uradjen, ali je potrebna saglasnost resornih ministarstava kako bi bio upućen Vladi Srbije.Najavljeno je da će protest početi u 11 sati. Sindikat traži da predstavnike zaposlenih prime predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

20. april 2012.

Danas odluka o prekidu štrajka u zdravstvu
Izvor> Danas
Minimum procesa rada u domovima zdravlja predviđa i propisivanje lekova na recept za hitne slučajeve
Zdravstveni radnici traže da im se ne smanjuju plate .Da li će štrajk zaposlenih u zdravstvu biti nastavljen znaće se danas posle razgovora predstavnika reprezentativnih sindikata u zdravstvu sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, na kom bi trebalo da se dogovori da li će Uredba o korektivnom koeficijentu plata u zdravstvu početi da se primenjuje i kakva će ona biti.To je jedini konkretan zaključak posle jučerašnjeg protesta, koji je na beogradskom Trgu Nikole Pašića organizovao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Inače, po rečima Zorana Savića, predsednika ovog sindikata, zdravstveni radnici ne odustaju od zahteva da se ne primenjuje uredba po kojoj se osnovica plate svih zaposlenih u zdravstvu smanjuje za 10 odsto. Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji se u štrajku nalaze još od utorka, 17. aprila, kaže da su spremni da štrajk okončaju i odlukom nadležnih da se primena uredbe odloži za kraj godine. Okupljenim zdravstvenim radnicima juče se obratio i ministar zdravlja profesor dr Zoran Stanković, ali je dočekan zvižducima kada je pokušao da objasni da ovom uredbom suštinski plate neće biti smanjivane, već će se napraviti razlika između onih koji rade i ispunjavaju normu i onih koji to ne rade. Štrajk su juče nastavili članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, poštujući odredbe o minimumu procesa rada u uslovima štrajka. Primedbe građana su da zbog štrajka nisu mogli telefonom da zakažu termin kod izabranog lekara (na primer, u Domu zdravlja „Novi Beograd”, u ogranku u Bloku 45) i da na taj način naruče uobičajenu terapiju, pa javnost zanima šta se podrazumeva pod minimumom procesa rada u toku štrajka. Dr Ljiljana Tomašić, predsednica gradske organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za „Politiku” je objasnila da organizacija minimuma procesa rada tokom štrajka zavisi od ustanove do ustanove.– Minimum procesa rada se prilagođava specifičnostima zdravstvene ustanove. Domovi zdravlja moraju da prime hitne i neodložne pacijente, ali propisivanje lekova na recept kada su neophodni, kao što je insulin, spada u minimum procesa rada. Recepti se pišu za hitne, neophodne slučajeve. Međutim, svaki direktor doma zdravlja ili bolnice je trebalo da izda uputstva svojim doktorima u skladu sa uredbom o minimumu rada. Tako ne bi bilo dileme šta može, a šta ne može da se radi. Isto je i sa otvaranjem i zatvaranjem bolovanja, sve je procena lekara od slučaja do slučaja. Zato treba doći do lekara u zdravstvenoj ustanovi, koji određuje stepen hitnosti, a ne tražiti uslugu telefonom – objašnjava dr Tomašić.Dr Dragan Cvetić izjavio je za „Politiku” da su zdravstveni radnici u nekim ustanovama suočeni s pretnjama čak i gubitka posla, zato što su se odlučili za štrajk. U nekim zdravstvenim ustanovama direktori vrše pritisak na štrajkački odbor da preda spiskove onih koji su u štrajku i da se izjasne dokle su u štrajku, a pozvana je i inspekcija rada.

Radnici kragujevačkog „Ratka Mitrovića“ koji više od nedelju dana štrajkuju glađu, juče razgovarali sa ministrom Rasimom Ljajićem
Novac za neisplaćene zarade iz Fonda solidarnosti
Izvor: Danas
Kragujevac - Predstavnici pobunjenih radnika „Ratka Mitrovića“, ovdašnjih sindikata i lokalne samouprave razgovarali su juče u Beogradu o zahtevima koji su uslov da 40 radnika prekine štrajk glađu u kome se nalaze više od nedelju dana. Delegaciju iz Kragujevca primio je ministar za rad Rasim Ljajić a glavna tema razgovora bila je mogućnost da se isplate zaostale zarade i poveže radni staž zaposlenima čija je firma prošlog meseca otišla u, kako tvrde, namerno izazvan stečaj.- Predloženo je da nam se dve i po ovogodišnje zarade isplate iz Fonda solidarnosti, a da nam ostale zaostale plate, iz 2009. i 2010, obezbedi vlasnik preduzeća Dragoljub Pantić, i to naplatom dugova, od nekih 25 miliona dinara, koje grad ima prema njemu. Radnici koji već danima protestuju gladovanjem prihvatili su taj predlog i sad čekamo realizaciju načelnog dogovora u Beogradu. To znači da gradska uprava izmiri obaveze prema Pantiću, kako bi, potom, on nama isplatio zaostale zarade - rekao je juče po povratku iz Beograda za naš list predsednik Sindikata u „Ratku Mitroviću“ Predrag Radović. On je napomenuo da je na sastanku kod Ljajića dogovoreno i da se doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje, od avgusta 2009. do uvođenja stečaja, uplate iz stečajne mase.Iako su prihvatili dogovor, štrajkači poručuju da, uprkos sve ugroženijem zdravlju, neće okončati protest gladovanjem sve dok im ne budu isplaćene zaostale zarade, i to na način koji je juče predložen u Ministarstvu rada i socijalne politike.Podsetimo, kragujevačka građevinska firma „Ratko Mitrović“ privatizovana je sredinom 2007., kada ju je, na aukciji kupio vlasnik ovdašnje privatne firme „Neimar“ Dragoljub Pantić. Pre mesec dana u firmu je uveden stečaj a sindikat i radnici tvrde da je vlasnik to učinio namerno. Oni su, pre stupanja u štrajk glađu, na koji se odlučilo 40 od 120 zaposlenih, predali policiji obimnu dokumentaciju za koju tvrde da dokazuje malverzacije bivšeg vlasnika. Jedan od uslova za prekid štrajka je i informacija o rezultatima policijske kontrole poslovanja privatizovane i matične firme Pantića.
Država treba da uvede finansijsku disciplinu
Kragujevac - Republički ombudsman Saša Janković izjavio je da će tražiti od države da uvede finansijsku disciplinu za poslodavce koji ne uplaćuju doprinose. Nakon razgovora sa radnicima preduzeća u stečaju „Ratko Mitrović“ koji osam dana štrajkuju glađu, Janković je rekao da će pokrenuti inicijativu za donošenje takvog zakona. „Pokrenuću i formalno inicijativu da se usvoji zakon po kome će svako ko ima radnu knjižicu i iz nje se vidi da je stekao uslov za penziju, i imati to pravo, a država je ta koja će morati da prinudi poslodavce da uplaćuju u penzioni fond“, rekao je Janković i dodao da je pre tri godine pisao Skupštini Srbije o ovom problemu, ali da niko nije reagovao.

Svečano: Otvoren novi distributivni centar „Agroživa" u industrijskoj zoni Novog Sada
„Srbijagas" spasao i firmu i tržište
Izvor: Press Online
U industrijskoj zoni grada juče je otvoren novi distributivni centar preduzeća „Agroživ", u kom će se mesečno prerađivati 500 tona živinskog mesa.Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa" koji je pre dve godine preuzeo upravljanje tom fabrikom kako ne bi otišla u stečaj, na otvaranju je zahvalio radnicima i sindikatu „Agroživa" što su imali poverenja u državni intervencionizam, koji je, kako je kazao, dao dobre rezultate.
- Država treba da interveniše u stečajevima jer su dugogodišnji stečajevi neefikasni i služe samo za pljačku - izjavio je Bajatović, dodajući da su „Agroživ", „Srpska fabrika stakla" u Paraćinu, i „Azotara" u Pančevu najbolji primeri kako državni intervencionizam daje dobre rezultate.
Bajatović je kazao da će „Srbijagas" iz svih poslovnih aranžmana u kojima je preuzimao dugovanja preduzeća koja su bila u stečaju izaći sa pozitivnim saldom. On je to potkrepio podatkom da je već iz aranžmana sa „Srpskom fabrikom stakla" ostvaren „plus" od dva miliona evra. Prema njegovim rečima, „Srbijagas" je u „Agroživ" uložio manje novca nego što vredi sama robna marka „agroživ".
Podigli i „Kolbis"
Distributivni centar „Agroživa" otvoren je u industrijskoj zoni u Novom Sadu, u proizvodnim halama Industrije mesa „Kolbis", koja je takođe u stečaju i koja je u stečajnom postupku pripala „Agroživu", pa je tako oživljena proizvodnja i u tom nekada respektabilnom faktoru mesne industrije u Novom Sadu.
- Samo brend „agroživ" trenutno na tržištu vredi 25 miliona evra - istakao je Bajatović i najavio nove investicije u toj kompaniji, od kojih je najznačajnija izgradnja nove klanice vredne 15,5 miliona evra, čime će se dva i po puta povećati proizvodni kapaciteti „Agroživa", što će učiniti da, pored pokrivanja 60 odsto domaćeg tržista, postane i respektabilan izvoznik.
Bajatović je istakao da je „Agroživ" pre nekoliko nedelja učinio da cena živinskog mesa padne za šest procenata. To, kako je rekao, nije mnogo, ali je bar sprečeno poskupljenje. Takođe, naglasio je da bi bez podizanja tog preduzeća na zdrave noge, tržište živinskog mesa i prerađevina bilo lako prepušteno slovenačkim i hrvatskim firmama.
Direktor „Agroživa" Predrag Amižić rekao je da je preduzeće na čijem je čelu, zahvaljujući „Srbijagasu" koji je od 2011. njegov vlasnik, postalo lider u regionu u preradi mesa. Podsećajući da je pre dve godine bilo izvesno da će jedan brend biti ugašen, a da će 1.350 zaposlenih ostati bez posla, Amižić je kazao da su odlukom „Srbijagasa" da preuzme „Agroživ" sačuvana sva radna mesta, a proizvodnja je podignuta do maksimalnog nivoa kapaciteta. „Bez 'Agroživa' Srbija ne bi imala dovoljno živinskog mesa i morala bi da ga uvozi", rekao je Amižić, dodajući da će u novootvorenom distributivnom centru biti zaposleno 50 radnika.

Плата највеће Богатство
Izvor: Dnevnik
КИКИНДА: Председниик Општине Кикинда Илија Војиновић уприличио је пријем за председника Савеза Самостлног синдката Војводине Милорада Мијатовића и председника Синдиката запослнеих у комуналним и стамбеним делатностима Војводине Милорада Котура. Представници Савеза самосталног синдиката Војводине обишли су Јавно комунално предузеће “6. октобар” и Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаце”.- Пуно смо преговорали, како би Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” опстало и, иако је неопходно још доста рада у овој фирми, оно је пример добре праксе. Захваљујем локалној самоуправи, која је учинила све да 26 запослених имају своја радна места. У тренутку у којем тренутно живимо, сматрамо да је највеће богатство имати радно место и зарадити плату - рекао је Милорад Мијатовић.- Став нашег синдиката јесте да се сва постојећа јавна комунална предузећа задрже у стопостотној јавној својини најкраће у наредних пет година. Током тих пет година, потребно је извршити деполитизацију, департизацију и реструктурирање тих фирми, како би тржишно пословале. На тај начин корисницима би услуге биле пружане по најоптималнијој цени и најквалитетније. Приватни капитал не би смео да уђе у комунална предузећа, на штету корисника комуналних услуга и запослених - рекао је Милорад Котур.

19. april 2012.

Štrajkači „Ratka Mitrovića" razgovarali sa Ljajićem »
Izvor : Beta
Ponuđena rešenja su isplata dve i po zarade iz Fonda solidarnosti, namirenje doprinosa iz stečaja i isplata duga Grada Kragujevca preduzeću. Isplata dve i po zarade iz Fonda solidarnosti, namirenje doprinosa iz stečaja i isplata duga Grada Kragujevca preduzeću, rešenja su ponuđena na sastanku predstavnika radnika "Ratka Mitrovića", poslodavca i Grada Kragujevca sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem.O tim predlozima danas treba da se izjasne zaposleni koji su od 11. aprila u štrajku glađu zahtevajući da im vlasnik isplati zaostale zarade i doprinose od 2009. godine.Predsednik Samostalnog sindikata Predrag Radović rekao je da dugovanja po radniku iznose oko 130.000 dinara.U građevinskom preduzeću "Ratko Mitrović" ima 110 zaposlenih, a stečaj je uveden 19. marta, čime su ostali bez posla, nakon što im je stečajni upravnim dao otkaz.Vlasnik preduzeća "Ratko Mitrović" je Dragoljub Pantić koji je štrajk nzvao nezakonitim, a sindikat nepostojećim.Građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović" je privatizovano u maju 2007. godine, kada je preduzeće "Neimar" iz Kragujevca koje se bavilo istom delatnošću kupilo većinski paket akcija.Sindikat je ukazao da su plate radnika bile minimalne i neredovne, oni su premeštani iz jednog u drugo preduzeće, a doprinosi nisu plaćani od januara 2009. godine.

18. april 2012.

Beznađe nezaposlenih radnika Srbije
Izvor: Dnevnik
Imate li strah od toga da u ovim danima krize ostanete bez posla? Sudeći po podacima Centra za demokratiju, on nije bezrazložan jer je čuvena i isto tako zastrašujuća reč „ejdžizam” s tranzicijom, kapitalizmom i otvorenom utakmicom slobodnog tržišta na najbrutalniji način postala jedan od glavnih problema Srbije i njenih građana. Posebno onih rođenih između 1954. i 1959, godine koji su izgubili posao ili su u svakodnevnom riziku da ostanu bez njega.
Od 800.000 nezaposlenih, 200.000 je, kako pokazuje istraživanje Centra za demokratiju smeštenog u publikaciju „Stariji radnici – neki na poslu, a neki ni posla ni penzije“ – bez izlaza, diksriminisano zbog krštenice. Starosna diskriminacija tako je postala i u Srbiji, kao i u svetu, treća po učestalosti, iza rasizma i seksizma.
Porazni podaci
Po podacima istraživanje FCZD-a, starosna diskriminacija je treća po učestalosti, iza rasne i seksizma: od milion nezaposlenih u Srbiji, više od 190.000 je starije od 50 godina, nezaposleno je više od 120.000 žena u pedesetim godinama. Generacija ljudi između 40 i 50 godina starosti je podnela najveći teret tranzicije i ekonomskih potresa, a oni čine i više od polovine otpuštenih. Čak više od 90 odsto ljudi između 50 i 60 godina diglo je ruke od traženja posla, a 37 odsto nezaposlenih bi radilo bilo šta, dok je 83 odsto starijih nezaposlnih nezainteresovano za stručno usavršavanje. Sve razvedene osobe učesnice projekta kao glavni razlog razvoda navele su gubitak posla. Fondacija Centar za demokratiju (FCZD) i neke nevladine organizacije, uz studiju, sprovele su i prve radionice da potraže mogući načini motivacije građana koji su izgubili posao, a nisu stigli do penzije. Kroz razgovor, istraživala se mogućnost samoorganizovanja i povećanja socijalnog kapitala ovih ljudi, te da se u okviru razgovora s poslodavcima sazna više o njihovoj proceni i načinima angažmana tih ljudi. Da problem nije nimalo naivan, ukazuje i najavljeni paket mera za rešavanje pet ključnih problema socijalno ugroženih u Srbiji. Jedna od njih je „Druga šansa”, namenjen upravo nezaposlenima srednje generacije koje su zahvaćene sindromom „ejdžizma„, odnosno stariji su od 45 godina, da bi pronašli ili sami sebi stvorili posao.Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, nosioca projekta FCZD-a, koji se susretao s ugroženima i okviru rada njegove fokus grupe, faktički niko u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko ljudi zbog starosne diskriminacije završi na ulici."U fokusu pažnje bila nam je starosna grupa zaposlenih i nezaposlenih koji imaju između 45 i 65 godina. Brojka od oko 200.000 nezaposlenih u toj starosnoj dobi nije za potcenjivanje jer su ti ljudi iz raznoraznih razloga otpušteni i ne mogu da nađu posao i gotovo svi ulaze u kategoriju dugoročno neposlenih kod nas, a trebalo bi još uvek da izdržavaju i nekog u porodici", kaže Mihailović, jedan od najboljih znalaca u oblasti društvenog istraživanja koji je osmislio i realizovao čitav projekat Centra za demokratiju."Razgovori i intervjui u okviru fokus grupe su bili veoma potresni jer je reč o sudbinama ljudi, i to veoma teškim. Beležimo slučajeve da je posao izgubio poslednji član domaćinstva i nakon toga su ostali bez ikakvog prihoda. To je ostavljalo posledice i na te ljude i na porodicu, što je bilo teško preneti u samu analizu jer se uvek čini kao opšte mesto, svakom dobro poznato, ali kada čujete čoveka koji priča svoju sudbinu, onda je to mnogo drugačije", navodi on. Sagovornik ističe da su diskriminisani zbog godina odbijali da budu identifikovani imenom i prezimenom, iako posebnog razloga za anonimnost nije bilo. Odbijali su i da se pojave u medijima sa svojim pričama. "Jednostavno je postojala neka vrsta stida pred drugima, a rekao bih, i pred svojim ukućanima, od situacije u kojoj su se našli. Porodice su se i raspadale zbog ovakve vrste diskriminacije s kojom se Srbija suočava. Veoma čest uzrok raspadanja brakova u kasnim godinama je kada jedan supružnik ostane bez posla i time porodica bez prihoda, onda to poremeti ukupne odnose i često dolazi do raspada i razlaza ljudi koji su dugo godina bile u braku", ukazuje sociolog Mihailović.Programska direktorka Fondacije Centar za demokratiju dr Ksenija Petovar ističe za „Dnevnik“ da su razlog i osnova sprovedenog istraživačkog programa dramatične priče o raspadu porodice, besmislu života i dramama „preranog starenja“ zbog široko rasprostranjenih predrasuda u Srbiji o starima, njihovoj nesposobnosti, nemoći, fizičkoj i intelekutualnoj istrošenosti... Istraživačka brošura „Stariji radnici“ ukazuje na izraženu „kulturu diskriminacije“ u zapošljavanju i otpuštanju, netržišne kriterijume na tržištu radne snage – politički, podmićivanje, VIP, nepotizam... a sagovornici ukazuju na to da je bez sumnje članstvo u partiji jedan od kriterijuma koji se koristi prilikom zapošljavanja, i to u državnoj službi, javnim preduzećima, a isti kriterijum važi i prilikom otpuštanja. "Nije obaveza države da otvara i obezbezbeđuje radna mesta, ali jeste obaveza države da garantuje poštovanje normi i pravila ponašanja utvrđenih u zakonima i drugim propisima", objašnjava Ksenija Petovar. Svedoci smo svakodnevnog kršenja Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koje se odigrava bez odgovarajuće reakcije državnih službi odgovornih za kontrolu sprovođenja zakonskih propisa. Status radnika danas često zavisi od savesti i dobre volje poslodavaca, koji očigledno imaju odgovarajuću zaštitu onih čija je obaveza da obezbede poštovanje normi iz radnog zakonodavstva. Stariji nezaposleni radnici su i medijski marginalizovani, tako da se malo zna o dramatičnim egzistencijalnim, porodičnim i psihološkim problemima s kojima se oni suočavaju, kaže ona.
Ej, ćale, samo ti na dnu
U čitav projekat brobe protiv ovog vida diskriminacije uključila se i NVO „Snaga prijateljstva Amity“ s njenom čelnom ženom mr Nadeždom Satarić: "Na delu je prikrivena, a brutalna diskriminacija jer vam niko neće reći da se sprovodi diskriminacija u odnosu na godine, pol, ali treba videti broj onih koji su tokom procesa tranzicije ostali bez posla s navršenih 40 i više godina, i broj onih koji su se vratili u radni proces. Minimalan je broj onih koji su se ponovo zaposlili. Ljudi s više od 50 godina prijavljuju se kod nas i imaju srednje, više škole, fakultete, i svi negde imaju 25 do 30 godina radnog staža i svi su negde rođeni između 1953. i 1959. godine. To je ta ciljna grupa. Diskriminacija prema njima je tiho ubijanje, posebno muškaraca", kaže ona."Žena nakon gubitka posla kao majka, domaćica, zadržava neki životni ritam u kući. Mnogi muškarci pokušavaju da rade prodajući nešto na pijaci, doživljavaju poniženje, rade privremene i povremene fizičke poslove, koji su daleko od njihovih intelektualnih i obrazovnih sposobnosti. Naravno, ni takvih poslova nema. I tako se suočavaju s okrutnom stvarnošću u kojoj, prvo, više nisu onaj autoritet u porodici koji su bili, ni za suprugu, ni za decu. Deca ih preziru i najčešće se čuje da im kažu: kako ti nisi ostao na poslu, kako se nisi snašao, a mogao je ovaj i onaj, ne možeš da mi priuštiš ni školovanje, izlaske, džeparac...", navodi Satarić.

Protestovali radnici preduzeća u stečaju
Autor: Agencija BETA
Zahtevali da se obnovi proizvodnja u svim firmama koje su propale zbog nemara vlasti
BEOGRAD - Više stotina radnika kompanija koje su otišle u stečaj nakon neuspelih privatizacija protestovalo je danas ispred Vlade Srbije zahtevajući da se obnovi proizvodnja u svim firmama koje su propale zbog nemara vlasti i, kako smatraju, "kriminalne sprege vlasti i tajkuna".Predstavnik "Pokreta za slobodu" Milenko Srećković rekao je da su se radnici "Jugoremedije", "Srboleka", "Želvoza", "C marketa" i brojnih drugih firmi okupili ispred zgrade Vlade u Beogradu, gde su na pisarnici predali izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije u kojima se opisuju problematične privatizacije."To su sve izveštaji koje je Verica Barać ranije predavala Vladi Srbije, ali na koju vlast nije reagovala. Mi smo došli da kažemo da nećemo prihvatiti da se to gurne u zaborav i da ćemo insistirati da se svi ti slučajevi reše", rekao je Srećković.Srećković je rekao da je iznet zahtev da se očuva ili obnovi proizvodnja u svim tim preduzećima, pre svega u "Jugoremediji" i "Srboleku", koji imaju proizvode i tržište i gde bi to bilo najlakše da se učini.
On je dodao da je zatrazeno i da se obeštete radnici koji nisu imali prilike da rade kao i da država "prestane da štiti i podržava" one koji fabrike guraju u stečaj.Prema njegovim rečima, radnike nije primio niko u Vladi pa su izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije predali na pisarnici, zajedno sa fotografijom preminule predsednice Saveta Verice Barać i jednim njenim citatom.Na pisarnici je, takođe, ostavljeno i pismo koje su radnici poslali Evropskoj komisiji, u kojem je zatraženo da se spisku od 24 sporne privatizacije pridodaju još dve privatizacije u kompanijama iz Subotice i Surdulice.

Protest metalaca ispred Vlade 24. aprila
Autor: Agencija BETA
Traže proširenje dejstva Granskog kolektivnog ugovora metalske industrije i overu zdravstvenih knjižica za sve radnike
BEOGRAD - Samostalni sindikat metalaca Srbije saopštio je da će 24. aprila u podne protestovati ispred zgrade Vlade Srbije.Zatražiće proširenje dejstva Granskog kolektivnog ugovora metalske industrije i overu zdravstvenih knjižica za sve radnike u toj industriji.Istog dana, u 9 sati, organizacija Samostalnog sindikata metalaca Srbije za grad Beograd zakazala je protest ispred Ministarstva rada i socijalne politike.Sindikat od predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta Nebojše Atanackovića traži da hitno, a najkasnije u petak, 20. aprila 2012. godine, zakaže vanrednu sednicu tog saveta, na kojoj bi se odobrilo proširenje dejstva kolektivnog ugovora i utvrdio stav o overi zdravstvenih knjižica.

Janša: Neću klečati pred sindikatom
Izvor: Tanjug
Ljubljana -- Slovenački premijer Janez Janša kaže, uoči generalnog štrajka sindikata u javnom sektoru, da će vlada prekinuti tradiciju da "kleči" pred tim sindikatima."Ovog puta biće drugačije. Ovaj štrajk neće biti plaćen. Svako ko bude štrajkovao ostaće bez dnevnice za taj dan", rekao je Janša. Prema njegovim rečima, za Sloveniju više nema prostora za manevrisanje da se živi na račun drugih ili na račun budućih generacija. Sindikati u javnom sektoru Slovenije za sutra su zakazali generalni štajk dok traju pregovori sa vladom u nastojanju da se postigne dogovor o merama štednje. Vlada Slovenija je predložila da se plate 160.000 zaposlenih u javnom sektoru zemlje smanje, u proseku 7,5 odsto, o čemu parlament tek treba da se izjasni. Ministar finansija Janez Šušterič je najavljujući program štednje izrazio nadu da će se sindikati saglasiti sa merama kojima je predviđeno da se javna potrošnja ove godine smanji za oko milijardu evra.On smatra da je to neophodno kako bi Slovenija snizila javni dug na tri odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Prema vladinom predlogu, smanjenje plata za zaposlene u javnom sektoru trebalo bi da se primenjuje od juna. Lideri slovenačkih sindikata su, međutim, upozorili da se ne slažu sa predloženim merama štednje.

17. april 2012.

„Агрожив” није за черупање
Izvor> Dnevnik
Након прошлонедељног протеста у компанији “Агрожив”, у организацији Самосталног синдиката и синдиката “Независност”, одржаног испред живинарске фарме у Хетину, менаџмент житиштанске фабрике за производњу пилећег меса обећао је да ће учинити све да би се спречило даље растакање фирме. Чланови синдиката, наиме, изразили су незадовољство јер су три фарме пилића у Српском Итебеју, Хетину и Банатском Карађорђеву, које су раније биле у систему “Агрожива”, продате Индустрији меса “Матијевић”.Радници страхују да би то могло угрозити даљи рад овог предузећа, у власништву “Србијагаса”, и тврде да је издвајањем фарми, које су “Матијевићу” продате из стечаја као засебне радне јединице, заправо одузета “жила куцавица” њихове компаније. Са свим овим упознат је и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који је у време протеста боравио у општини Житиште. У “Агроживу”, такође, очекују да ће се сутра овде доћи генерални директор “Србијагаса” Душан Бајатовић да би запосленима представио планове за будућност ове живинарске компаније која упошљава 1.300 радника.– Непрекидно смо у контакту са синдикатима – изјавио је генерални директор “Агрожива” Предраг Амижић. – Познато је да смо с оба синдиката потписали протокол у којем су они изразили своје пуно задовљство радом компаније у последњу годину и по, од када је “Србијагас” преузео “Агрожив”. И то није проблем. Проблем је настао оног тренутка када смо приметили да ће једном правном лицу бити продате три фарме у стечају. Благовремено смо с тим упознали све државне органе и сасвим је логично што менаџмент и синдикати о томе имају јединствен став, а то је да до овога није смело да дође.По Амижићевим речима, компанија је код других коопераната обезбедила сировину која ће недостајати с продатих фарми, тако да то уопште неће утицати на процес производње.– Покушаћемо да с Индустријом меса “Матијевић” изнађемо неко решење о три фарме. Битно је у овом тренутку поручити радницима да не брину, да ће компанија “Агрожив” и с државом и с локалном самоуправом, испратити овај процес до краја – нагласио је Амижић.
Председник Самосталног синдиката Бранко Надаждин напоменуо је да је куповином “Агрожива” као правног лица, “Србијагас” постао власник имовине која у укупном збиру чини врло мали део, који не прелази 15 одсто.
Да Матијевић дигне руке
Покрајинском секретару Мирославу Васину предати су званични захтеви запослених у “Агроживу”, а у том писму се наводи да опстанак ове компаније представља државни интерес и да сви морају бити јединствени да би проблем био решен.
– Очекујемо и прижељкујемо да први корак буде враћање ове три фарме у систем компаније јер сваки други корак био би корак уназад. Очекујемо да ће представници државе и Покрајине успети да убеде компанију “Матијевић” да фарме изостави из својих пословних планова. Сматрамо да постоји начин да јој уложени новац буде враћен, а да то не представља кршење закона – предочио је Бранко Надаждин први захтев, док други гласи да се по сваку цену заустави даља дезинтеграција система “Агрожива”.

11. april 2012.

Slavica Savić, Savez samostalnih sindikata
Odazvala se na Ljajićev poziv
Izvor: Danas
Beograd - Onog trenutka kada sam postala kandidatkinja za narodnu poslanicu, podnela sam ostavku na mesto sekretarke Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. To sam učinila 22. marta, u šta se može uveriti svako ko pogleda sajt SSSS. Očekujem da će je Veće prihvatiti na prvoj narednoj sednici, 27. aprila - kaže za Danas Slavica Savić iz Veća SSSS i kandidatkinja za narodnu poslanicu na listi „Izbor za bolji život - Boris Tadić“.
Šta možete da postignete za poboljšanje statusa radnika kao poslanica i verujete li da će vas kolege u parlamentu podržati ?- Da li će me kolege poslanici poslušati ili ne, videćemo. Poslanici su sada vlasnici mandata, pa mogu da očekujem da će bar neki od njih poslušati svoju savest, a ne samo stavove partijskih vrhuški. Status radnika ne zavisi samo od sindikalne borbe, već i od mnogih zakonskih rešenja za koja je nadležna Narodna skupština. A ono na čemu ću posebno insistirati je da određeni zakonski projekti moraju obavezno da prođu dogovorenu proceduru, odnosno da prethodno budu razmatrani na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta. Iz iskustva znam da su sve dosadašnje vlade ponekad umele da zaobiđu SES. Zašto ste ušli u politiku kada je vaš sindikat odlučio da se neće politički angažovati? ačno, Savez samostalnih sindikata doneo je odluku da ne uđe u politiku, niti samostalno, niti u okviru neke stranke. Veće je procenilo da bi ulazak u politiku tako velike i masovne organizacije kakav je SSSS mogao da dovede do određenih problema unutar Saveza i do nezadovoljstva onih članova koji preferiraju neku drugu političku opciju. Poštujući takvu odluku Veća, dala sam ostavku. Ako je moje opredeljenje da prihvatim poziv Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića bilo pogrešno, a mislim da nije, konsekvence ću snositi samo ja.
Da li ćete svom članstvu savetovati da ne štrajkuje ukoliko uđete u vlast?
- To sigurno nikada ne bih učinila. Štrajkovi i protesti su legitimna sredstva sindikalne borbe, posebno onda kada su iscrpljene sve druge mogućnosti, kada poslodavac ne želi da pregovara, kada se oglušuje o zahteve zaposlenih, kada ne poštuje njihova elementarna prava ili ih drastično krši. .

10. april 2012.

Ljajić: Radnici se plaše da prijave poslodavca
Izvor: Beta
Ministar za rad Rasim Ljajić izjavio da ima posredna saznanja o tome da poslodavci zabranjuju osnivanje sindikata u firmama, ali da se radnici plaše da to prijave da ne bi izgubili posao."Radnici izbegavaju da prijave da su sprečeni da osnuju sindikat, što je njihovo zakonsko pravo, jer se plaše da će dobiti otkaz", rekao je Ljajić.Osnivanje sindikata, prema rečima Ljajića, ne zabranjuju samo strani investitori već i domaći. "Nijedan poslodavac nije oduševljen kad je reč o sindikalnom organizovanju", istakao je Ljajić i naglasio da će inspekcija rada postupati po svakoj prijavi zabrane osnivanja sindikata i pozvao radnike koji su sprečeni da ostvare svoja prava da to prijave inspekciji rada.
Dačić: Niko ne može da umanjuje prava radnika
Ministar za unutrašnje poslove Ivica Dačić izjavio je da svako ko narušava slobodu sindikalnog organizovanja mora da se suoči s posledicama i da niko ne može da umanjuje prava radnika. "Ministar za unutrašnje poslove i zamenik premijera dobija na stotine pisama i predstavki koje ukazuju na to da se radnici stranih kompanija koje su od naše države dobile pare da otvore te kompanije ne ponašanaju prema radnicima u skladu s našim zakonom", rekao je Dačić.Dačić je rekao da sumnja da ti investitori maltretiraju radnike u svojim državama kao što to rade u Srbiji, ali da ovde niko nema pravo da ukida i umanjuje prava radnika. "Sindikalno organizovanje je slobodno i svako ko to narušava mora da se suočava s posledicama", rekao je Dačić.Ono što su strane kompanije uložile u Srbiju, kako je dodao Dačić, ponekad gotovo da nije veće od onoga što su dobile od ove države za jedno radno mesto. "Dođe nam da svi otvorimo firmu jer na tome može dobro da se zaradi", rekao je on i dodao da je zahvalan što su investitori došli u Srbiju, ali da će, ako nastave da se ovako ponašaju, otići veoma brzo.

"Strategija obrazovanja lepa želja"
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović ocenio je danas da je predlog strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine spisak lepih želja.On je rekao da za realizaciju strategije neće biti dovoljno sredstava.Predlog da se izdvajanje za obrazovanje sa sadašnjih 4,5 odsto BDP poveća na šest procenata je dobar, ali u ovom trenutku teško izvodljiv, rekao je Pavlović na konferenciji za novinare u Beogradu. Prema njegovim rečima, procene rasta BDP-a u ovoj godini korigovane su sa 1,5 odsto na 0,5 odsto, ali je pitanje da li će tog rasta uopšte biti. Pavlović je najavio da će njegov sindikat Nacionalnom prosvetnom savetu uputiti i predloge za izmenu Strategije o kojoj traje javna rasprava, a da će jedan od predlog biti da ulaganje u obrazovanje poraste na 5,3 odsto. On je rekao i da je predlog da sve škole rade u jednoj smeni dobar, ali takođe teško ostvarljiv, pošto trenutno 10 odsto škola u Srbiji radi samo u jednoj u smeni, a ima i onih u kojima se nastava održava u tri smene. Pavlović smatra da je nerealan i cilj Strategije da do 2020. godine 50 odsto đaka upisuje gimnazije, s obzirom na to da u Srbiji trenutno ima 530 srednjih škola od čega 115 gimanzija.Kako je rekao, takve dokumente ne treba da donosi vlada u odlasku, već neka buduća vlada koja će i pružiti garancije za njenu realizaciju. Imam i ja strategiju da upoznam Anđelinu Žoli, ali ne znam kako da dođem do nje", kazao je Pavlović. On je rekao da su nastavnici kolateralna šteta u stratetgiji pošto se od njih očekuje samo da rade i usavršavaju se, a ne pominje se povećanje zarada. Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnot" Branislav Živanović smatra da srpska privreda neće moći da apsorbuje predviđeni porast visokoobrazovanog kadra u Srbiji, pa će zbog toga mladi obrazovani ljudi češće napuštati Srbiju. "Stvaraćemo kadar za izvoz, pošto ekonomski parametri i razvoj privrede nisu uzeti u obzir", rekao je Živanović. On je podsetio da strategija predviđa veće upisne kvota na tehničkim i matematickim fakultetima i upitao na koji način će studenti biti stimulisani da u većem broju upisuju te fakultete.Javna rasprava o strategiji obrazovanja počela je 3. aprila u Vranju, a biće savršenja u Subotici 18. aprila.

Preko 60.000 nezakonitih otkaza godišnje
Izvor: NoviMagazin.rs
U Srbiji se godišnje podeli bar 60.000 nezakonitih otkaza, ali i pored dobijenih pravosnažnih sporova sa poslodavcima, retko koji zaposleni se vraća na stari posao.„Svako ko je tužio poslodavca dobio je spor, a takvih je na hiljade mesečno. Problem, međutim, nastaje kada se otpušteni radnik vrati u firmu“, objašnjava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.„Tada ga poslodavac šikanira, premešta na druge pozicije ili adrese, primorava da sam ode iz firme... Mi smo imali primere da jedan radnik bude tri puta otpušten i potom vraćen u isto preduzeće. Iz tih razloga samo trećina onih koji imaju pravosnažne presude zaista i ostane u svom starom preduzeću, dok ostali, naposletku, sami odluče da odu.“I u drugim sindikatima navode da je učinak dobijanja radnih sporova stoprocentan, ali ukazuju na druge nevolje.„Problem je što ta rešenja stignu prekasno“, ocenjuje Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i dodaje da bi radni sporovi trebalo da se okončaju najduže za šest meseci, ali se ovi rokovi uveliko probijaju.„Previše je primera da su radnici pravdu čekali duže od decenije, a u jednom državnom preduzeću je čak 38 zaposlenih umrlo pre nego što se spor okončao.“, kaže Čanak.Strpljenje se, dodaje Čanak, neretko pokaže kao sasvim uzaludno jer se događalo da se u iščekivanju pravde ugase i preduzeća čije su vlasnike radnici tužili.Prigovor na sudsku praksu imaju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, gde kažu da je država ukinula doskorašnju praksu po kojoj su radnike pred sudijama zastupali sindikalci.„Danas otpušteni radnik mora sam da plati advokata, a pošto je bez posla i zarade, malo ko može da podnese dodatne troškove“, kaže Ljuban Žigmund iz SSSS.U Inspektoratu rada objašnjavaju da radnik koji pokrene postupak pred sudom, može da zatraži i odlaganje otkaza. Tako je u 2010. inspekcija vratila 442, a u prošloj godini 330 otpuštenih na staro radno mesto i oni su tu ostali sve do okončanja postupka koji su, gotovo bez izuzetka, bili u njihovu korist. Od Nove godine inspektori su uspeli da "zamrznu" 31 otkaz.

SINDIKALNO ORGANIZOVANJE Ivica Dačić: Hapsićemo i strane investitore
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić upozorio je strane investitore u Srbiji da će biti uhapšeni ako ne budu dozvolili osnivanje sindikata u svojim kompanijama i istakao da radnici nisu robovi koji kleče na kolenima pred stranim gazdama. "Ja sam apsolutno za to da dođu strani investitori, ali oni ne smeju da se ponašaju prema radnicima kao prema robovima. U nekim stranim preduzećima je zabranjen sindikat i ja ih upozoravam - ako ne poštuju zakon biće pohapšeni pa ko god da ih je doveo", rekao je Dačić novinarima u Beogradu.Dačić je podsetio da pravo na sindikalno organizovanje važi za sve kompanije - strane, domaće, državne i privatne.

5. april 2012.

НЕРАДНИ ДАНИ У 2012. ГОДИНИ ЗА ВРЕМЕ ВАСКРШЊИХ И ПРВОМАЈСКИХ ПРАЗНИКА
У складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011) запослени има право да одсуствује са рада у дане државних и верских празника.Васкршњи празници се у складу са чланом 2. тачка 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији, празнују почев од Вликог петка закључно са другим даном Васкрсом. Васкршњи празници су нерадни дани за све запослене у Републици Србији, без обзира на њихову верску припадност. Васкршњи празници славе се 2012. године од Великог петка - 13. априла закључно са другим даном Васкрса понедељком - 16. априлом. Дакле, сви запослени у Србији не раде четири дана (петак, субота, недеља и понедељак). Такође, према члану 4. тачка 2. Закона утврђено је да католици и припадници других хришћанских верских заједница имају право да не раде у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару. Ускршњи празници за вернике католичке вероисповести 2012. године се славе од Великог петка - 6. априла закључно са понедељком другим даном Ускрса - 9. априла, не ради се четири дана
Првомајски празници - Празник рада - 1. мај је један од државних празника у Републици Србији утврђен у члану 1а Закона, који се слави два дана 1. и 2. маја. Према члану 3а Закона, ако један од ових датума падне у недељу не ради се првог наредног радног дана. Ове године Првомајски празници 1. и 2. мај падају у уторак и среду и нерадна су та два дана.
Дакле, поводом наступајућих празника не ради се у следеће дане:
1) за Васкршње празнике, петак 13. април, субота 14. април, недеља 15. април и понедељак 16. април;
2) за Ускршње празнике (само за вернике католичке вероисповести), петак 6. април, субота 7. април, недеља 8. април и понедељак 9. април;
3) за Првомајске празнике, уторак 1. мај и среда 2. мај.

Nemačke gazde nezakonito otpuštale
Izvor: Novosti
Zrenjanin -- Ksenija Eremić, predsednica podružnice Sindikata industrijskih radnika Vojvodine (SIRV), nezakonito je dobila otkaz u zrenjaninskom Drekslmajeru.Ovaj najveći poslodavac u Vojvodini u obavezi je da je vrati na posao - glasi nepravosnažna presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu.Zbog nezakonitih otkaza minulih godina vodi se pedesetak sporova protiv nemačke kompanije Drekslmajer, koja u zrenjaninskom pogonu za proizvodnju električnih kablova za automobilsku industriju zapošljava više od 1.600 radnika. Otpušteni radnici na sudu dokazuju da su olako dobili otkaz i ukazuju na neprimereno „treniranje strogoće“ nemačkog poslodavca. Inače, već su počele da stižu izvršne presude o vraćanju na posao.Čelnica SIRV vraćena je u pogon još ranije, zahvaljujući Ministarstvu rada, koje je potvrdilo rešenje inspekcije da produži posao do okončanja sudskog spora. Eremićeva je otkaz dobila jula 2010. zbog navodne zloupotrebe bolovanja. Zapravo, prekinula je bolovanje dobijeno zbog tegoba sa kičmom, uzela slobodne dane i kao sindikalni lider otputovala u Nemačku na petodnevni seminar o radničkim pravima. Po povratku, ponovo je otvorila bolovanje zbog istih problema s kičmom, što je poslodavcu bio dovoljan razlog da joj otkaže ugovor o radu."Ma, kakva zloupotreba bolovanja! Firma je po svaku cenu htela da mi uruči otkaz zbog straha od mog angažovanja u odbrani sindikalnih prava zaposlenih", tvrdi ona. Sporove dobijaju i radnici koji su tužili firmu zbog neisplaćenog smenskog rada. Drekslmajer, naime, nikako nije hteo da se nagodi sa SIRV o ovom pitanju, pa su radnici presavili tabak i pravdu zatražili na sudu. Upravo je presudu Apelacionog suda dobila Slavica Bučalina iz Stajićeva, kojoj firma treba da isplati 62.000 dinara za smenski rad u 2008. i 2009. godini. Eremić kritikuje drugi sindikat u Drekslmajeru, koji je potpisao aneks na štetu radnika i članova SIRV, jer se na ime smenskog rada uplaćuje dinar po radnom satu, a ne 26 odsto od osnovne zarade, kako je predviđeno zakonom. Tako da sada svaki radnik dobija 174 dinara na ime smenskog rada, umesto 26 odsto.

Синдикат не очекује битније промене
Izvor: Dnevnik
АПАТИН: Након вести да америчка компанија „Молсон Корс” преузима пиварску групу „Старбев”, а тиме и Апатинску и Никишићку пивару, представници синдиката у Апатину умирују своје чланство. Синдикат, наиме, не очекује значајније промене након промене власника.
- Променило се неколико власника, али не очекујемо важније промене у систему и организацији посла. Нама је важно да радимо. Очекујемо да ће менаџмент наставити успешно да води Пивару као до сада - рекао је Драган Малеш, председник синдиката у Пивари.У општинском Самосталном синдикату, наводе да Синдикат Пиваре није члан ОВССС, али да су сва дешавања у Пивари, значајна за град.
- У Пивари у Апатину је запослено око 400 наших суграђана, што значи да од примања радника зависи најмање 1.200 чланова њихових породица. До сада су радници Пиваре имали редовна примања изнад просека и надамо се да ће тако остати, те да неће бити технолошких вишкова - каже Слободан Лончаревић, председник Самосталног синдиката.
У ПР служби Апатинске Пиваре у Београду не дају никакве додатне информације осим што потврђују саопштење новог власника Пиваре.
- Рано је за било какве информације. За све се треба обратити новом власнику. Пивара у Србији запошљава укупно 800 људи, који редовно даље обављају своје послове, рекла је Сања Иваниш, ПР службе у Београду.
Радници нису изненеђени што је Пивара поново добила новог власника. Власници су се неколико пута мењали од приватизације 2003. године. То што су заинтересовани за Пивару није изненађење с обзиром да непрекидно добро ради, па запослени ни сада не очекују значајније промене, бар што се тиче рада у производним погонима.

PREDSEDNICI SINDIKATA ZADOVOLJNI STANJEM U PKB-u
Izvor: Press Online|
Zaustavljeno propadanje kombinata
Redovne plate - Od propale firme postali smo uspešno preduzeće, redovno primamo plate i imamo uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje, kažu sindikalci
Zaposleni u Poljoprivrednom kombinatu „Beograd" posle više od deset godina redovno primaju plate i imaju uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje, tvrde predstavnici dva sindikata ovog preduzeća.
PKB je u poslednje dve godine, otkako je postao gradsko preduzeće, od gubitaša postao lider u proizvodnji mleka i prehrambrenih proizvoda.
Prava zagarantovana
Predsednik Samostalnog sindikata u PKB-u Milisav Đorđević objašnjava da je u kombinatu napokon uveden red u oblasti nabavki, radne i tehnološke discipline.- U proteklih 20 godina firma je poslovala sa konstantnim gubicima, nije bilo redovnog plaćanja doprinosa i poreza. Zahvaljujući novom modelu poslovanja i jasnom biznis planu, koji garantuje sigurnost svim zaposlenima, firma je konačno na pravom putu. Prvi put smo potpisali kolektivni ugovor, čime su prava zaposlenih dodatno zagarantovana. Takođe, napokon se poštuje se i minimalna cena rada, što zaposlenima daje dodatnu nadu u bolje sutra. Pored redovne plate, zaposleni nakon više od deset godina imaju uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje - navodi Đorđević i dodaje da je preuzimanje PKB-a od strane države bio pravi potez na kojem su i predstavnici sindikata insistirali, čime je zaustavljeno propadanje ovog poljoprovrednog giganta.Prema njegovim rečima, oporavku PKB-a znatno je doprineo i grad Beograd u smislu podizanja imidža firme, otpisivanja dugova i dovođenja novog menadžmenta.- Iako je rukovodstvo predvidelo 1.800 zaposlenih radnika, ovaj broj je porastao na 2.000. Tome je doprinelo povećanje proizvodnje mleka, budući da je prvi put uvedena treća muža. Izgradnjom novih farmi i prateće infrastrukture, plastenika, postojenja na biogas, očekujemo da se u budućnosti zaposli još ljudi, a tu pre svega mislim na mlade - kaže Đorđević, koji u PKB-u radi 27 godina i dodaje da u skladu sa pravilima koja važe u ostalim državnim preduzećima radnici očekuju da dobiju i pravo na upis besplatnih akcija.Njegov kolega iz Nezavisnog sindikata Nikola Lazić kaže da je reorganizacija u firmi, koja je podrazumevala i odlazak jednog broja radnika, ipak dovela do poboljšanja u svakom pogledu.
Šta je urađeno
* redovne plate, uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje
* poštovanje minimalne cene rada
* plaćanje prekovremenog rada
* socijalno odgovorno poslovanje
* jasan biznis plan koji garantuje sigurnost zaposlenim
* bolji uslovi rada, nova mehanizacija
- Novo rukovodstvo uvelo je radikalne promene. Više od 90 odsto zaposlenih javilo se da dobrovoljno ode iz firme uz otpremninu od 300 evra po godini staža i godinu dana na birou. Rukovodstvo se tako pokazalo kao socijalno odgovorno. Sadašnje poslovodstvo je kao način poslovanja uzelo zakon, pa se svaki prekovremeni rad plaća, poštuje se minimalna cena rada koju zakon propisuje, pa je tako došlo i do povećanja plata zaposlenima. Uvođenje nove mehanizacije doprineće ne samo povećanju produktivnosti, već i poboljšanju uslova rada - kaže Lazović, koji je u PKB pre 21 godinu počeo kao običan radnik, a danas je direktor gazdinstva.
Svaki sat plaćen
Radnik Zoran Mitevski, koga smo zatekli na njivi na kojoj se trenutno seje šećera repa,kaže je da je mnogo lakše raditi kada se zna da će svaki sat rada biti plaćen.- Obnovljena je mehanizacija, novi traktori su mnogo bolji. Imamo klima-ređaje i sistem za navođenje, sve je kompjuterizovano. U vreme žetve u traktoru provedete više od osam sati, što je ranije bilo neizdrživo. Pored novih mašina, dodatni motiv za rad su i redovna primanja i plaćanje prekovremenog rada - priča Zoran, koji radi u PKB-u više od 30 godina.

Vruća proba za sindikate
Kakve su pozicije sindikalnih aktivista od trenutka kada postanu poslanici
Izvor: Politika
Danas niko ne osporava pravo sindikata da učestvuje u političkom životu i da na taj način u novim uslovima brani interese sveta rada. Sindikati u Srbiji imaju i dodatni razlog da se aktivnije uključe u politički život. To je veliko nezadovoljstvo radnika materijalnim i socijalnim položajem. To nezadovoljstvo je i potencijalni izvor neophodnih društvenih promena koje nije iskorišćeno na pravi način.Sindikati su očigledno odbacili onu varijantu kojom je pre više od jednog veka započelo trajno, sistematsko uključivanje ovih organizacija u politički život – stvaranjem političkih partija radničke i socijaldemokratske orijentacije. Istini za volju, to jeste zahtevan, dugoročan posao, koji i pored svega, pogotovu u savremenim uslovima, ne garantuje uspeh.Pregovori koji su vođeni između pojedinih sindikata i političkih stranaka, u svakom slučaju, nisu ostali bez rezultata. Sindikati se više ne zadovoljavaju praznim izbornim obećanjima, svečanim potpisivanjima socijalnih paktova i sl., već traže nešto konkretnije i opipljivije. To odslikava nepoverenje sindikalnih rukovodstava i radnika koje oni zastupaju prema svim političkim strankama. ASNS je stupio u otvorenu koaliciju sa grupom političkih stranaka okupljenih oko LDP-a. Reč je u najmanju ruku o kockarskoj varijanti, pri čemu su daleko veće mogućnosti da iz toga ovaj sindikat izađe kao definitivni i dugoročni gubitnik.Savez samostalnih sindikata Srbije, posle pregovora sa relevantnim, sindikatu prihvatljivim političkim opcijama, procenio je, s pravom, da je u postojećim okolnostima isuviše rizično da se sindikat direktno veže za jednu političku opciju. Međutim, SDPS, Rasima Ljajića, koji je u ovim procesima odigrao veoma značajnu i konstruktivnu ulogu stavio je na svoju izbornu listu nekoliko istaknutih aktivista sindikata, pri čemu od sindikata nije tražio nikakvu kontrauslugu, potvrđujući time svoje opredeljenje da gradi trajne odnose partnerstva sa sindikatima. Ipak, ta odluka u ovom času otvara najmanje dva pitanja. Prvo se odnosi na pozicije ovih aktivista sindikata od trenutka kada postanu poslanici. Oni tada dobijaju novu društvenu ulogu koja često može biti u sukobu sa ulogom sindikalnih lidera. To znači, da se oni tada moraju povući sa svih funkcija u sindikatu. Ali, šta mogu i moraju. Šta je njihova moralna obaveza. Imajući u vidu način kako su postali poslanici jeste da u skupštini, vladi, u svom ukupnom političkom delovanju budu glasnogovornici sindikata – ne jednog sindikata već sindikata u celini, da imaju hrabrosti i dostojanstva da u njihovom političkom delovanju primarno mesto imaju interesi sveta rada. To bi moglo da otvori jedan novi koncept odnosa sindikata i političkih stranaka, u tom smislu da se članovi i aktivisti sindikata masovno uključuju i aktivno učestvuju u delovanju političkih stranaka, afirmišući u tom procesu interese radnika, sindikata, odnosno socijalnog partnerstva i na njemu trajno zasnovanog socijalnog mira.

Porez plaćaju samo obični građani
Izvor: Novosti
Beograd -- Dugovi poreskih dužnika među privrednicima od januara povećani su za 17,3 milijarde dinara, pa tako sada duguju čak 150 miliona više.S druge strane, građani su umanjili obaveze za 517 miliona dinara.Na novom spisku među pravnim subjektima više nema Grada Beograda, za koji je utvrđeno da je među dužnike svrstan greškom. Isto je dokazano i za poslovne prostore opština Stari grad i Vračar. Ali GSP „Beograd“ je rešilo da polako plaća zaostale poreze i doprinose.Sredinom marta ušli su u reprogramiranje duga, pa ih poreznici sada duže za 419 miliona dinara, umesto za 1,64 milijarde dinara."Najveći dužnici među preduzećima su i dalje firme koje su u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji.Restrukturiranje ih štiti od prinudne naplate, kao i preduzeća u stečaju kod kojih je naplata moguća samo u stečajnom postupku. U međuvremenu, njihovi dugovi rastu, jer se obračunava kamata, a mi moramo da ih evidentiramo" , objašnjavaju poreznici. Najviše je razlike u prvom i ažuriranom spisku građana dužnika. Čak 27 imena sa januarske liste ne nalaze se na novom, produženom popisu. Tako na listi nema ni nekadašnjeg rekordera Novice Jovanovića iz Leskovca, koji je dugovao skoro 308 miliona dinara. U martovskoj agendi je zato Marijo Vujaklija najveći dužnik, ali je i on smanjio svoje obaveze za oko četiri miliona dinara. Pojedini građani su isplatili svoje dugove, ali su i poreznici revidirali spiskove, pa više nema ponavljanja imena po nekoliko puta sa skoro identičnim dugovanjima.Poreznici više ne duže ni Ratka Butorovića, poznatog kao Bata Kan Kan, vlasnika novosadskog hotela „Park“, koji je dugovao 10,6 miliona dinara. Međutim, njegova preduzetnička radnja „Kan Kan“ dragstor i dalje duguje, i to 10,4 miliona dinara.

4. april 2012.

"Sloboda" otpustila 52 radnika
Izvor: Beta
U kompaniji "Sloboda" u Čačku koja proizvodi vojnu opremu 52 radnika, koji su radili na određeno vreme, ostalo je bez posla. Predsednik gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Slobodan Jelić je kazao da su otpušteni radnici upućeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, jer u fabrici, u kojoj su radili više od godinu dana, za njih trenutno nema posla.Rukovodstvo fabrike danas nije bilo dostupno za komentar. Kompanija "Sloboda" zapošljava 1.820 radnika, od kojih je 608 zaposleno na određeno vreme.

Februar doneo otkaz za 2.000 ljudi
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u februaru je procenjen je na jedan milion i 730.530 lica, što je za 2.237 manje nego što ih je radilo u prethodnom mesecu. Ovi podaci objavljeni su u najnovijem biltenu Privredne komore Srbije "Konjunkturni trendovi Srbije," pozivajući se na Republički zavod za statistiku.U odnosu na februar 2011. godine, broj zaposlenih je smanjen za 45.000 lica ili za 2,5 odsto.Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlenih lica je krajem februara ukupno bilo 777.079, što je za 1,7 odsto više nego u januaru i za 1,8 odsto više nego u februaru prethodne godine.Stopa registrovane nezaposlenosti, prema biltenu PKS, u februaru 2012. godine je bila 28,51 odsto i uvećana je u odnosu na prethodni mesec kada je iznosila 28,15 odsto.

Radnicima čistoće beneficirani staž
Izvor: Novosti
Beograd -- Spisak radnika sa beneficiranim radnim stažom biće izmenjen do kraja godine. Republički Fond PIO će uraditi reviziju čak 286 radnih mesta. Istovremeno će u obzir uzeti i zahteve NIS "Naftagasa" i JKP "Gradska čistoća" da se delu zaposlenih iz ovih preduzeća uvedu nove beneficije pri računanju staža."Fond PIO će, prema planu za ovu godinu, uraditi reviziju u crnoj i obojenoj metalurgiji. Na ukupno 286 radnih mesta će se ponovno ocenjivati uslovi rada, a samim tim i potreba da se na tim poslovima staž računa sa uvećanim trajanjem" , najavljuje Miloš Labudović, koordinator za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u Fondu PIO.Od 15.000 zaposlenih njih oko 20 odsto ima beneficirani radni staž, ali to nisu radnici po kancelarijama, već livci, rudari, topioničari, radnici na presama koje zimi emituju temperaturu iznad 40 stepeni... Svi su oni izloženi opasnim hemijskim materijama, rade u podzemnoj eksploataciji ili po kopovima i sasvim je besmisleno da se njihove beneficije uopšte uzimaju u razmatranje.U Fondu PIO objašnjavaju da su ovakve kontrole redovna praksa jer su danas mnogi poslovi manje rizični nego što su bili u vreme pravljenja liste povlašćenih. Tako je prvi spisak beneficiranih zanimanja ispisan još pedesetih godina, pa su njegove korekcije neophodne.S druge strane, povišene vibracije i buka na radnom mestu, postojanje štetnih materija, značajno povećanje obima proizvodnje, opasnost od požara i eksploziva, psihofizičko ili emocionalno pražnjenje i rad koji je ograničen godinama života mogu da budu razlozi za uvođenje beneficija. Penziju stečenu u teškim uslovima i uz beneficirani radni staž danas prima 155.495 bivših radnika. Nijednom od njih se ovo pravo neće dovoditi u pitanje.Pravilo je da se već stečena prava ne oduzimaju, pa za one koji su već penzionisani uz beneficirani radni staž neće biti revizije, potvrđuju u Fondu.Sindikalci, međutim, na redukciju spiskova u crnoj i obojenoj metalurgiji ne gledaju ni najmanje blagonaklono. Po rečima Zorana Vujovića, predsednika Samostalnog sindikata metalaca, država na ovaj način pokušava da smanji troškove preko leđa radnika jer se za doprinose na obaveznih 22 odsto od bruto zarade, dodaje još 3,7 odsto za dva meseca beneficija, 5,5 odsto za tri meseca, 7,3 odsto za četiri i 11 odsto za šest meseci."Potpuno je nelogično da se češljaju zanimanja u ovim delatnostima jer se uslovi rada nisu nimalo poboljšali" , ocenjuje Zoran Vujović iz Samostalnog sindikata metalaca.Konačnu reč će, ipak, dati posebna komisija Fonda PIO, koja će odluku doneti u zavisnosti od preporuka stručnjaka sa terena.

Francuska: Zašto se ubijaju radnici
Izvor: Tanjug
Pariz -- Francuska policija je sprovela raciju u sedištu "Frans telekoma" u Parizu u okviru istraživanja više desetina samoubistava zaposlenih poslednjih godina.Ona su, prema procenama sindikata, mogla da budu izazvana "psihološkim maltretiranjem" (mobingom) od strane firme.Prema sindikatima, koji su podneli tužbu protiv firme, samoubistvo su od 2008. godine izvršila 62 radnika "Frans telekoma", objavio je francuski dnevnik Figaro.Tužilaštvo je počelo da razmatra moguću odgovornost firme posle izveštaja inspekcije rada o uslovima smrti 14 zaposlenih i došla do zaključka da je reorganizacija rada, sprovedena 2006. godine, mogla ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi kao i da neke metode upravljanja mogu da se okarakterišu kao psihološko maltretiranje. U izveštaju je takođe istaknuto da "Frans telekom" nije uzimao u obzir ponovljena upozorenja lekara, sindikata, zdravstvenog osiguranja da izabrani oblik modernizacije prilično opterećuje pojedine zaposlene.Među načinima na koje se firma trudila da poveća efikasnost i prihode bilo je ukidanje 22.000 radnih mesta tokom tri godine i premeštanje 10.000 radnika.

3. april 2012.

Злостављање синдикалаца није доказано
Izvor: Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Тврдње председника Самосталног синдиката у зрењанинском ЈКП „Пијаце и паркинзи” и председника удружења „Стоп мобинг Србија” Жике Живадиновића да је бивши директор овог јавног предузећа Ђорђе Раду ЈКП „Пијаце и паркинзи” прекршио Закон о раду и да је њега и колегиницу Јасмину Бјелицу дискриминисао због синдикалног деловања нису доказане на суду. Прво се Живадиновић, због наводног злостављања на раду, жалио Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова, али је одбијен његов захтев да му се исплати одштета, као и да буде премештен у другу радну околину или да Раду буде удаљен са посла.Синдикалци су се, затим, жалили Одељењу инспекције рада за Средњобанатски округ које је, после надзора обављеног у „Пијацама и паркинзима”, одлучило да Прекршајном суду у Зрењанину поднесе пријаву против предузећа и Радуа. Зрењанински суд је, међутим, ослободио кривице и правно и одговорно лице, уз образложење да није доказано да су починили прекршај за који су их теретили. Незадовољна оваквим исходом, инспекција рада је уложила жалбу али ју је Виши прекршајни суд у Новом Саду одбацио и потврдио првостепену пресуду.С друге стране, Живадиновић, иначе виши референт за послове пијаца и својевремено први човек овог градског предузећа, наставља да оптужује и садашњег директора, Радуовог наследника, Боривоја Дорословачког, тврдећи да је наставио стопама свог претходника и да га дискриминише због синдикалног деловања.- Оно што повезује бившег и садашњег директора, поред непримерено високих плата, јесте жеља да на сваки начин мени нанесу штету - рекао је Живадиновић, тврдећи да је већ дуже време у фирми изложен разним врстама злостављања, малтретирања и дискриминације.
Дорословачки је, међутим, једном приликом поручио да је за дискриминацију, пре свега, потребна намера, а да ње, од стране директора, сигурно није било.
Раду без коментара
Ђорђе Раду је до сада веома ретко коментарисао оптужбе синдикалаца на његов рачун. Ни овог пута, након што је ослобођен кривице, није желео да говори за новине. Уместо тога, у редакцију „Дневника” донео је копије пресуда Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Прекршајног суда у Зрењанину и Вишег прекршајног суда у Новом Саду, уз напомену да оне говоре више од било ког његовог коментара.

Protest radnika "Ei" u centru Niša
Izvor Južne vesti | Niš
Protest radnika Ei na Trgu kralja MilanaGrupa od pedesetak radnika Elektronske industrije Niš protestvovala je danas u podne na Trgu Kralja Milana gde su izneli 3 zahteva Vladi Srbije.Jovan Jovanović iz Samostalnog sindikata Srbije, kao i njegove kolege iz Industrijskog sindikata i Radne grupe, zatražili su da se ponovo pokrene ideja o stvaranju Tehnološkog parka na teritoriji Elektronske industrije.Oni su istakli da je to jedini spas za preostale fabrike u "Ei“ koje rade.- Radnici Elektronske industrije, trenutno njih oko 170, nisu građani drugog reda. Zato tražimo od Vlade Srbije da nam obezbedi novčanu pomoć od 8,5 miliona dinara mesečno. Treći zahtev je da se obezbedi socijalni program za 75 radnika - kažu organizatori skupa.

Zbog neisplaćenih zarada od prošle godine
Članovi dva sindikata stupili u štrajk u fabrici vagona u Kraljevu
Izvor: Blic Online
Pošto nije ispunjen zahtev Samostalnog i Industrijskog sindikata kraljevačke Fabrike vagona da do kraja marta zaposlenima bude isplaćeno 30 odsto prošlogodišnje majske i cela junska zarada, članovi oba sindikata danas su stupili u štrajk.
Dug preduzeća prema radnicima i bivšim radnicima koji potražuju zarade od 1996. do 2003. godine iznosi 200.000 evra, ali su kamate oko milion i po evraPrema rečima predsednika Samostalnog sindikata Žarka Kojića, pre 10 dana isporučeno je 15 vagona kupcu iz Nemačke, ali je došlo do problema u naplati. Račun preduzeća blokiran je od 31. avgusta. Zaposlenima je 24. januara isplaćena cela zarada za april i 70 odsto zarade za maj. Pregovarali smo prošle nedelje sa poslovodstvom, a od danas štrajk je jedino rešenje - izjavio je Kojić. On je dodao da su 14. marta oba sindikata uputila dopise premijeru i ministrima ekonomije i pravde, tražeći sistemsko rešenje problema višemesečne blokade računa koju je izazvala naplata zaostalih zarada po sudskim presudama. Prema rečima generalnog direktora Fabrike vagona Boška Slavkovića, rešenja ima, a poslovodstvo zbog blokiranog računa pokušava da problem reši tako da najavljene 1,3 zarade zaposlenima isplati na osnovu takozvane asignacije. Uoči Uskrsa zaposleni bi mogli da dobiju još neku akontaciju, ali problem blokade računa uvek će se ponavljati, ocenio je Slavković. On je izjavio da država zbog ugovorenih i predugovorenih poslova Fabrike vagona treba sistemski da reši problem tog preduzeća. Slavković je rekao da to podrazumeva da fabrika dobije slobodan račun, uz pomoć kojeg bi poslovodstvo uspelo da je postavi na zdrave noge. Glavnica duga preduzeća prema radnicima i bivšim radnicima koji potražuju zarade od 1996. do 2003. godine iznosi 200.000 evra, ali su kamate oko milion i po evra, izjavio je Slavković. Pošto je u januaru 2010. raskinut ugovor sa ukrajinskim "Azov impeksom", broj radnika Fabrike vagona sveo se na oko 800, a prema procenama dva sindikata u štrajku je od danas oko 500 zaposlenih.

Radnici kragujevačkog „Ratka Mitrovića“ nastavljaju protest
Institucije ne reaguju na dokaze građevinaca
Izvor: Danas
Kragujevac - Radnici privatizovanog građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović“ danas će nastaviti protest ispred upravne zgrade u centru Kragujevca, potvrdili su Danasu sindikalni predstavnici firme.
- Još jednom ćemo javnosti predočiti kako je došlo do stečaja, kao i kome smo se sve obraćali pokušavajući da sprečimo pokretanje tog postupka - navodi se u saopštenju sindikata koji je na današnji protest zaposlenih pozvao sve radnike i penzionere tog preduzeća, sadašnje i bivše građevince kojima firma duguje za zarade, kao i preduzeća koja su sarađivala sa „Ratkom Mitrovićem“ ali taj aranžman nisu uspela da naplate.Građevinci, međutim, pre svega traže da se pokrene istraga protiv vlasnika firme Dragoljuba Pantića, zbog, kako tvrde, malverzacija u poslovanju „Ratka Mitrovića“, a dokumentaciju o tome predali su na više adresa. Do juče su čekali da im se obrati neko od nadležnih državnih organa i funkcionera, od kojih su minulih dana tražili podršku u rešavanju zahteva i pokretanje istrage o sumnjivim poslovnim transakcijama vlasnika „Ratka Mitrovića“. To se nije dogodilo i radnici su najavili novo okupljanje ali i radikalizaciju protesta. - Obratili smo se svima za koje smatramo da su nadležni za rešavanje naših problema, počev od čelnika lokalne samouprave, preko policije do predsednika države. Niko, osim Policijske uprave, ništa do sada nije preduzeo, s time što nam se čini da su i policiji vezane ruke, jer i oni nezvanično, naravno, kažu da bi „džaba hapsili Pantića, kad sistem, pre svega pravosuđe, uopšte ne funkcioniše“ - kaže za naš list predsednik Sindikata u „Ratku Mitroviću“ Predrag Radović, koji je i predao deo dokumentacije preduzeća, iz koje se, prema njegovim rečima, nedvosmisleno vidi da je u poslovanju firme bilo brojnih nezakonitosti.Podsetimo, nekada uspešno građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“ privatizovano je sredinom 2007. kada ga je, na aukciji, kupio Dragoljub Pantić, vlasnik privatne kragujevačke firme Neimar. Nepunih pet godina kasnije „Ratko Mitrović“ je propala firma, a radnici optužuju Pantića da je „isisao“ kapital i svesno izazvao stečaj, kako bi se oslobodio dugova i zaposlenih.Uprkos obećanjima iz Neomara, Pantić minulih dana nije hteo da se odazove pozivima našeg lista da prokomentariše optužbe radnika. Oglasio se, ipak, u lokalnim „Kragujevačkim novinama“ i za stečaj preduzeća okrivio krizu u građevinarstvu. On tvrdi da je poslovanje firme bilo legalno i da je radnicima nudio posao, koji su „svi do jednoga odbili“. Radnici tvrde da Pantićevu ponudu da pređu u preduzeće „Neimar 1985“ iz Uba, čiji je vlasnik izvesni Branko Ilić, nisu prihvatili, jer znaju da im rad u toj firmi ne bi bio plaćen i da bi se ponovo našli na ulici.

Slovenačka policija, carina i prosveta najavile štrajk
Beta
Na predlog štednje koji je utvrdila Vlada Slovenije, policija i prosveta su danas odgovorile najavom štrajka. Predsednik Sindikata policije Radivoje Urošević je u ime štrajkačkog odbora danas najavio štrajk policije za 18. april, dok je generalni sekretar Sindikata policije Franci Frantar izjavio da je štrajk neizbežan ukoliko Vlada ne popusti Štrajku policije će se pridružiti i carinici čiji je sekretar sindikata Dušan Miščevič izjavio da će formirati i svoj štrajkački odbor. Za 18. april je štrajk najavio i Sindikat vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture, rekao je sekretar sindikata Branimir Štrukelj. Prema njegovoj oceni, zbog najavljenih mera štednje u školstvu će bez posla ostati 1.500 do 3.000 sada zaposlenih. Pregovaračka grupa Vlade će do sutra, na osnovu primedbi sindikata, pripremiti mov predlog mera štednje, izjavio je ministar pravosuđa i javne uprave Senko Plinčič. Štrukelj je, međutim, upozorio da za dva dana nije moguće sprovesti pregovore o tako obimnom paketu predloga i da se Vlada očito ne osvrće na svoja obećanja o socijalnom dijalogu.

30. mart 2012.

Niče čak 10 fabrika u S. Mitrovici?
Izvor: Tanjug
Sremska Mitrovica -- Do kraja godine na gradskom području Sremske Mitrovice biće otvorene tri ili četiri nove fabrike, kaže gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Tweet Veliki su izgledi, posle pregovora koji su u završnoj fazi, da 2013. ovde nikne još šest do sedam pogona stranih kompanija, pre svega u oblasti automobilske industrije, drvno-prerađivačke i izrade obuće, naveo je on. Kako je rekao gradonačelnik Sremske Mitrovice, privode se kraju pregovori s dve kompanije u sastavu Dženeral motorsa, koje nameravaju da ovde proizvode delove za automobile.Kao jedna od mogućih lokacija buduće fabrike najčešće se pominju sada prazni pogoni nekadašnje mitrovačke industrije ventila, koja je proizvodila ventile i vodjice za automobilske motore poznatih kompanija.Sve to će doprineti smanjenju nezaposlenosti, koja je ključni problem i čijem se rešavanju daje apsolutni prioritet, ocenio je gradonačelnik.Nedimović je dodao da je sačinjen i projekat za unapređenje poljoprivredne proizvodnje imajući u vidu da na ovom području gotovo polovina radno aktivnog stanovništva zavisi od agrara.

Farmaceuti obustavljaju prodaju vijagre u znak protesta zbog Vladinih reformi
Izvor: Blic Online
MILANO - Italijanski bolnički farmaceuti zapretili su da će obustaviti prodaju vijagre ako vlada ne promeni svoje planove o reformi određenih kategorija profesija. Farmaceuti će započeti niz akcija tokom sledećeg meseca, a predstavnica sindikata Loredana Vaseli izjavila je da su odlučili da glavni štrajk bude usmeren na prodaju vijagre, jer nestašica tog leka "ne dovodi zdravlje pacijenata u opasnost". Jedna grupa protestovala je danas ispred zgrade parlamenta, noseći transparente sa natpisom "Nema vijagre, nema zabave". Bolnički farmaceuti, koji su deo italijanskog javnog zdravstvenog sistema, tvrde da je plan ekonomske liberalizacije premijera Marija Montija nepravedan jer prednost za dobijanje novih licenci daje privatnim farmaceutima.

29. mart 2012.

Građevinari protestuju zbog stečaja
Izvor: Sumadija Press
Radnici građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović“ za sutra najavljuju protest da bi javnosti predočili kako je došlo do stečaja u ovom preduzeću i kome su se sve obraćali za pomoć.Protest radnika će se održati u 9.30 časova u Inudtrijskoj ulici bb, a iz Samostalnog sindikata pozivaju sve radnike, penzionere i saradnike preduzeća koji imaju potraživanja od ovog preduzeća, a nisu ih naplatili, da dođu i zajedno se izbore za svoja prava. Da podsetimo, 22. marta kada su radnici saznali za pokretanje stečajnog postupka, Predrag Radović, poverenik Sindikalne organizacije Samostalnog sindikata, izjavio je da Sindikalna organizacija smatra da je ovaj stečajni postupak namerno izazvan, kako bi se oslobodili radnika i dugova prema njima i dobavljačima.On je, takođe, ocenio da je pokretanje stečaja kriminalan čin, jer isti vlasnik i članovi njegove uže porodice imaju registrovana druga građevinska preduzeća.

Država prva ne zapošljava invalide
Izvor: Danas
Beograd -- Ogroman broj firmi ne poštuje zakon po kojem moraju da zapošljavaju i invalide, a među njima su čak i direktni budžetski korisnici, piše Danas. Još maja 2010. godine u Srbiji je stupio na snagu zakon po kojem su svi poslodavci koji imaju više od 20 radnika dužni da zaposle i određeni broj invalida shodno veličini preduzeća, ali i dan danas ogroman broj firmi ne poštuje ovo pravilo.Ono što najviše iznenađuje je to što je država sav teret realnog zapošljavanja invalida praktično prebacila na privatni sektor, dok je većina javnih preduzeća i ostalih državnih poslodavaca pošteđena ove obaveze, tako što se za njih iz budžeta, dakle novcem poreskih obveznika, „otplaćuje“ ova obaveza, kako u javnom sektoru ne bi morali da zapošljavaju invalide. Poreskoj upravi, koja proverava poštovanje ovog zakona, kažu da su od početka primene sproveli 7.246 kontrola onih poslodavaca za koje su znali da nisu izvršili svoju obavezu zapošljavanja invalida.Među takvima našlo se i 15 direktnih budžetskih korisnika, kao što su ministarstva i lokalne samouprave, 1.765 indirektnih budžetskih korisnika, odnosno javnih preduzeća, fondova i direkcija koje su osnovale lokalne vlasti, pravosudnih organa i slično i 3.094 ostalih poslodavaca, odnosno privatnih firmi.To što je broj kontrola veći od broja kontrolisanih subjekata, po svemu sudeći ukazuje da su poreznici neke poslodavce posećivali više puta.Oni koji nisu ispunili svoju obavezu kažnjeni su sa ukupno 1,16 milijardi dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, a podneto je i 953 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U Poreskoj upravi nam, međutim, nisu odgovorili na pitanje o tome koliko je od ovog iznosa zapravo i naplaćeno, kao ni kolike su kazne izrečene državnim firmama.U ovoj instituciji su, neobično, odbili i da nam odgovore na pitanje o tome koliko invalida zapošljava njihova organizacija. Prema slovu zakona, svi poslodavci koji imaju od 20 do 49 radnika dužni su da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, a za svakih sledećih pedeset radnika moraju da prime još po jednu. Ukoliko ne zaposle dovoljan broj hendikepiranih lica, poslodavci mogu svoju obavezu da ispune i tako što će u poseban Budžetski fond za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom svakog meseca uplaćivati bar 50 odsto od iznosa prosečne plate u Srbiji za svakog invalida kojeg nisu zaposlili, a imaju i nekoliko drugih opcija. Oni koji se ogluše o ovu obavezu plaćaju trostruki iznos minimalne zarade u Srbiji za svaki mesec nepoštovanja obaveze, uvećan za zateznu kamatu. Međutim, za razliku od privatnih, državni poslodavci uglavnom ne moraju da brinu kako će zaposliti osobe sa hendikepom, pošto njihov ceh plaćaju poreski obveznici.Iako bi se očekivalo da će država kao primer privatnicima upravo insistirati na tome da javni sektor bude prvi koji će zapošljavati lica sa posebnim potrebama, nije tako.Umesto toga, na osnovu podataka Poreske uprave, Ministarstvo ekonomije predlaže Ministarstvu finansija iznos koji treba da se izdvoji u budžetu kako bi se za sve invalide koji nisu, a trebalo bi da budu zaposleni u javnom sektoru, uplatilo minimalnih 50 odsto od prosečne zarade u Budžetski fond. Rezultat svega je da je ove godine za Budžetski fond predviđeno 3,02 milijarde dinara, od čega 20 miliona čine budžetski prihodi, 1,5 milijardu sopstveni prihodi budžetskih korisnika, a još toliko neraspoređeni višak iz ranijih godina. Sredstva iz ovog fonda troše se za pomoć preduzećima u kojima više od 50 odsto radne snage čine invalidi, za refundaciju troškova firmama koje su morale da prilagođavaju radna mesta invalidima (ugradnja rampi, posebnih softvera itd.) i druge podsticaje. To znači da je prošle godine ostalo čak 1,5 milijardi dinara koje država nije imala gde da potroši, jer nije bilo dovoljno zaposlenih invalida čijim bi se poslodavcima dotirali troškovi za zarade i druge izdatke.
Kazna i kad nemaju koga da zaposle
Prema tome, u Srbiji daleko više preduzeća prosto plaća kazne, odnosno uplaćuje novac u Budžetski fond nego što zapošljava invalide. To, međutim, nije posledica samo toga što poslodavci ne žele hendikepirane ljude među svojim radnicima, već što među invalidima nema dovoljno onih koji imaju potrebna znanja i veštine za posao koji je potreban poslodavcima. I u takvim slučajevima, Poreska uprava kažnjava poslodavce što nisu zaposlili hendikepirane, pa se dolazi do svojevrsnog paradoksa da se poslodavci teraju da zaposle invalide koji se ne javljaju na njihove oglase ili da uplaćuju novac u Budžetski fond koji nema gde da potroši sva sredstva koja se u njemu već nalaze.Upravo ovakav problem zadesio je i firmu Vana koja ima 26 zaposlenih pa je prema zakonu trebalo da zaposli jednu osobu sa hendikepom. Početkom ove godine Poreska uprava kaznila je ovo preduzeće sa 749.000 dinara i još 124.000 dinara kamate. "Mi smo kažnjeni iako uopšte nismo izbegavali obavezu da zaposlimo invalidnu osobu, već smo se, naprotiv, bezbroj puta obraćali Nacionalnoj službi za zapošljavanje sa zahtevom da nam pošalju nekoga koji hoće posao. U NSZ su nam stalno govorili da su slali pozive invalidima, ali da im se nijedan nije javljao, o čemu imam i dokaze. Jednom su nam poslali dečka sa smetnjama u mentalnom razvoju i ja sam hteo i njega da zaposlim kao kurira, ali se on više nikad nije pojavio. Čim je došao prvi koji je hteo posao ja sam ga zaposlio u magacinu, tako da smo od novembra uspeli da ispunimo obavezu", kaže Strahinja Alimpić, generalni direktor Vane. Prema njegovim rečima, iako je sve to objasnio i poreznicima oni su ga ipak kaznili, pa su čak odbili da iznos kazne odbiju od redovnog poreza koji je on platio više nego što je trebalo. Umesto toga, kako kaže, sada je em platio više poreza nego što treba em mora da plati i kaznu od 8.000 evra.Polovinu je već platio, a ostatak će uskoro. Po pitanju preplaćenog poreza, u Poreskoj upravi su mu, kaže, rekli da moraju ponovo da pregledaju bilanse pre nego što odluče da mu sredstva refundiraju, odnosno da taj iznos odbiju od poreza koji će mu u budućnosti doći na naplatu.

Iz Staklare ide 800 radnika
Izvor: Press
Paraćin -- Srpska fabrika stakla iz Paraćina postala je vlasništvo konzorcijuma iz Bugarske, a očekivanje novog vlasnika je da polovina radnika napusti preduzeće.Konzorcijum novih vlansika čine bivši većinski vlasnik SFS „Rubin" iz Plevena i korporacija „Glas industri". Bugari su se obavezali da izrade socijalni program, a radnicima će biti isplaćene otpremnine, koje će iznositi 300 evra po godini staža.Kako piše Pres, otpremninu će uzeti gotovo polovina od 1.650 zaposlenih.
Tri puta menjali vlasnika
Za samo pet godina staklara je tri puta menjala vlasnika, pa radnici očekuju da ovoga puta udomljenje bude konačno. Fabrika je dva puta prodata Bugarima. Prvi put je to bilo prilikom privatizacije krajem 2006. godine. Firmu je kupio „Rubin" iz Plevena za samo 100.000 evra, ali nije uspeo da ispuni plan investicija. Gazdovanje „Rubina" nije bilo dobro. Da bi se to sprečilo, „Srbijagas" je pretvorio svoja potraživanja od 34 miliona evra u većinsko vlasništvo. Država je tako preko ovog javnog preduzeća postala vlasnik 63 odsto akcija. Konačno, te akcije su ponovo prodate Bugarima.Ugovor o prodaji potpisali su u Beogradu generalni direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović i predsednik Nadzornog odbora Korporativno-trgovinske banke iz Sofije Cvetan Vasilev, koja je vlasnik obe firme u sastavu konzorcijuma. Novi gazda treba u aprilu da preuzme fabriku. „Srbijagas" je prodao većinsko vlasništvo - 63 odsto akcija SFS - Bugarima za 35 miliona evra. Prethodno su rešena sva sporna pitanja, među kojima je i „peglanje" dugova prema državi, zbog čega je potpisivanje ugovora kasnilo četiri meseca. Osim što će „Srbijagasu" isplatiti 35 miliona, Bugari su se obavezali da investiraju 22 miliona evra u izgradnju praktično nove fabrike stakla i obnovu vitalnih peći. Nakon ovih ulaganja, staklara će imati kapacitet od 120.000 tona stakla godišnje. Poređenja radi, sadašnja proizvodnja je 40.000 tona.Ukoliko taj investicioni plan vlasnik ne ispuni, ugovorom je predviđeno da SFS bude vraćena državi u roku od tri godine. Takođe, bugarski konzorcijum treba da obezbedi 10 miliona dinara za isplatu dugovanja bankama i Fondu za razvoj, kao i polovinu novca za socijalni program. Drugu polovinu obezbediće država. Predsednik Sindikata „Nezavisnost" SFS Borivoje Jevtić kaže da je prodaja fabrike ovom bugarskom konzorcijumu očekivana. "Potpisivanje tog ugovora najavljivano je za kraj prošle godine, ali se kasnilo zbog nekih nerešenih pitanja. Očekujemo da novi vlasnik konačno dođe u fabriku i da krene investicioni ciklus. Fabrici je neophodan svež novac da bi mogle da se obnove peći i proizvodnja. Sindikat će sa novim vlasnikom započeti pregovore o socijalnom programu. Mi smo tražili da to bude po modelu za kragujevačku „Zastavu", 300 evra po godini staža, što je i dogovoreno", ističe Jevtić. Bugari traže da u fabrici ostane 800 radnika. To praktično znači da je isti toliki broj višak jer SFS ima ukupno 1.650 zaposlenih. Fabrika bukvalno treba da bude prepolovljena. "Niko neće dobiti otkaz jer se već nekoliko stotina radnika prijavilo za socijalni program, pa se očekuje da kvota bude ispunjena", kaže Jeftić. Predsednik opštine Saša Paunović kaže da bi fabrika otišla u stečaj da nije pomogla država.
Niko neće dobiti otkaz
"Vlada je donela odluku da staklaru preuzme „Srbijagas" za dugove. Pokazalo se sada da je to bilo dobro rešenje jer svi radnici rade. Niko nije dobio otkaz u vreme ekonomske krize. Aranžman sa bugarskim vlasnikom je izbor „Srbijagasa". Za Paraćin je važno da nova privatizacija bude uspešna. Ovo kažem jer u Srbiji ima dosta loših iskustava sa bugarskim vlasnicima", kaže Paunović. On dodaje da očekuje da to sada nije slučaj i da će bugarska banka biti mnogo kvalitetniji vlasnik.Ukoliko SFS bude postavljena na zdrave noge, ona će biti zamajac razvoja paraćinske privrede. Oko nje će se izgraditi mnogo manjih firmi koje će koristiti resurse te fabrike.

Osniva se Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina
Izvor: Beta
Novosadski sindikat sakupljača sekundarnih sirovina biće osnovan u petak, na osnivačkoj skupštini u glavnom gradu Vojvodine.Kako je najavljeno, zadatak sindikata biće rešavanje radnog statusa sakupljača sekundarnih sirovina, regulisanje penzionog i zdravstvenog osiguranja.

Bivše radnike Železnica Srbije u protestu niko iz Vlade nije primio na razgovor
Izvor:Tanjug
Oko 500 zaposlenih u preduzećima izdvojenim 2005. iz "Železnica Srbije", koji traže da se vrate pod okrilje železnice, oko 17 časova završili su protest ispred Vlade Srbije, u kojoj ih niko nije primio na razgovor.Oni su od 12 časova blokirali taj deo Nemanjine ulice u smeru prema Železničkoj stanici, a saobraćaj se do prekida protesta otežano odvijao. Reč je o zaposlenima tri beogradske firme - preduzeća za železničko ugostiteljstvo i turizam "Želturist", društva za zaštitu od požara i obezbeđenje objekata i imovine "Fulprotekt" i Društva za održavanje zgrada. Skup su organizovali članovi Unije sindikata preduzeća izdvojenih iz "Železnica Srbije", a predstavnik sindikata "Želturista" Zoran Stančić je rekao Tanjugu da predstavnike radnika niko iz vlade nije primio na razgovor. On je kazao da će ponovo biti organizovan protest, ali da će tek biti doneta odluka kada i gde.
Predsednik sindikata "Želturista" Željko Božić ranije je kazao Tanjugu da je njihov glavni zahtev da se što pre zakaže sastanak na kome bi se dogovorili o koracima koje treba preduzeti radi hitnog rešavanja statusa preduzeća izdvojenih iz Železnica Srbije. U tri preduzeća ukupno je zaposleno više od 4.000 radnika, a te državne firme su od 2005. ostale bez imovine koja je pripala "Železnicama Srbije".
Predstavnici sindikata ističu da su radnici u veoma teškom materijalnom položaju i da se železnice u Hrvatskoj i Sloveniji nisu odrekle svojih ćerki firmi. Na protestu su bili i radnici "Glutina", pogona za preradu životinjskog otpada, koji traže isplatu zarada zaostalih od juna prošle godine. U Železnicama Srbije je danas rečeno da status njihovih bivših preduzeća može da se reši tek nakon završetka restrukturiranja srpskih železnica i kroz privatizaciju.
"Železnice Srbije smatraju da je protest trebalo otkazati, jer se na taj način ne može postići nikakav cilj, niti rešavati status preduzeća, dok će istovremeno narušiti ugled ovih preduzeća i sindikata, ali i izazvati dodatne finansijske probleme", naglasio je direktor Medija centra železnice Nenad Stanisavljević. "Budući status zavisnih preduzeća rešavaće se u saradnji sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima, na kontrolisan način i uvažavajući realnost, uključujući i izradu kvalitetnog socijalnog programa", dodao je Stanisavljević. On je podsetio da je od 2005. osnivač tih firmi država, a da je proces restrukturiranja železnica u toku i da je neophodno da se u tim preduzećima izradi i realizuje Program ekonomske konsolidacije.

Lakše do posla, lakše sa posla
Izvor: RTS
U Italiji počela radikalna reforma tržišta rada. Zbog toga je najavljen generalni štrajk a sindikati negoduju.Italiju, suočenu sa dužničkom krizom i recesijom, posle čak četiri paketa rigoroznih mera štednje, čeka i radikalna reforma tržišta rada. Tehnička vlada premijera Marija Montija odobrila je predlog reforme, koja treba da omogući brže zapošljavanje, posebno mladih i žena, ali i lakše otpuštanje radnika. To izaziva revolt sindikata i najavu generalnog štrajka.Pad bruto domaćeg proizvoda za jedan odsto u prvom tromesečju ove godine, recesija, neslavni rekord u evro zoni sa najvećim javnim dugom od 1935 milijardi evra, nezaposlenost mladih veća od 30 odsto i prepolovljene strane investicije u 2011. u odnosu na 2010. godinu.Krajnje alarmantan ekonomski portret Italije, pa je vlada premijera Montija bila prinuđena da hitno donese predlog jedne od najkomplikovanijih reformi: reforme tržišta rada."Glavni cilj je veća zaposlenost, posebno povećanje zaposlenosti mladih i žena i unapređenje kvaliteta poslova", kaže Elsa Fornero, ministraka rada.U traženju ravnoteže između surove ekonomske realnosti, neophodnog povećanja proizvodnje i zaštite prava radnika, reforma, uz brojne prednosti, obuhvata i izmenu Zakona o radu, koja poslodavcu daje neiscrpne mogućnosti za otkaze. To izaziva podozrenje većeg dela javnosti i revolt jednog od najvećih sindikata."Reforma tržišta rada bila je prioritet od početka rada ove vlade. Svi sa kojima smo razgovarali napravili su neki ustupak zarad zajedničkog cilja",smatra Mario Monti, premijer Italije. Sindikati prete generalnim štrajkom, kada se predlog reforme nađe na dnevnom redu Parlamenta.Vlada želi da reši sve probleme države, tako što bi se sav teret prebacio na radnike, kaže Suzana Kamuso, lider Sindikata CGIL.Ipak, više je nego izvesno da će reforma tržista rada biti usvojena, uz moguće manje izmene, ali sa jasnom porukom da više nema zauvek stečenih prava.

Generalni štrajk u Španiji povodom Vladinih reformi
Izvor: Srna
Španski sindikati danas organizuju generalni štrajk povodom najavljenih reformi tržišta rada, za koje se Vlada nada da će doprineti smanjenju nezaposlenosti.Očekuje se da će se efekti osetiti u saobraćajnoj mreži, a za večeras su planirani protestni marševi. Spanska vlada je za sutra najavila objavu budžeta sa novim merama štednje u vrednosti od nekoliko desetina milijardi evra. Španija, koja ima najveću stopu nezaposlenosti među zemljama EU, izložena je pritisku da smanji svoj budžetski deficit i dovede u red javne finansije. Dva najveća sindikata pozvala su radnike na protest zbog novog zakona koji olakšava kompanijama da otpuštaju zaposlene i smanjuje otpremnine u slučaju uručenja otkaza.Vlada insistira da će ove reforme stvoriti fleksibilniji sistem za preduzeća i radnike u zemlji sa posustalom privredom, kojoj su neophodna nova radna mesta.Ankete sugerišu da će samo 30 odsto radnika da se uključi u štrajk, ali posmatrači navode da bi loši rezultati vladajuće Narodne stranke na regionalnim izborima prošlog vikenda mogli da budu nagoveštaj većeg odziva.

Poljaci: Nećemo da radimo do smrti
Izvor: Beta
Varšava -- Aktivisti sindikata Solidarnost i radnici postavili su šatore svog "penzijskog gradića" ispred Sejma poljskog parlamenta. Nameravaju da tu protestuju do petka kada će poslanici donjeg doma razmatrati sindikalni zahtev da Poljaci o produženju roka za odlazak u penziju odluče sami, na referendumu.Od kancelarije poljskog premijera Donalda Tuska gde su u šatorima bili od ponedeljka, do zgrade parlamenta prošao je protestni pohod radnika koji odbijaju planove vlade da povećaju granicu za odlazak u penziju na 67 godina života, do 2020. za muškarce, a do 2040. godine ista starosna granica važila bi za žene.Po poljskom sistemu obračuna penzija, svaka godina staža duže povećava penziju za oko devet odsto, izračunala je današnja Gazeta pravna. "To istraživanje pokazuje da Poljaci donose racionalne odluke ako im se pokaže između čega zaista mogu da biraju", rekao je listu jedan od ekonomskih savetnika poljskog premijera Boguslav Grabovski.Bučna povorka sindikata Solidarnost bila je istovremeno i "pogrebna", sa velikim transparentom "Ne radu do smrti", a na čelu su radnici nosili mrtvački kovčeg kao simbol tog rada do kraja života, kako tumače predloženo povećanje godina potrebnih za odlazak u penziju. U povorci su nosili i lutke premijera Donalda Tuska i njegovog ministra finansija Jaceka Rostovskog sa napisima da su prevarili i izdali narod. "Želimo da pred Sejmom pripazimo da se razmatra i vodi rasprava o našem zahtevu da se raspiše referendum", objasnio je zašto su postavili šatore pod prozore premijera, a sada ih preselili pred Sejm lider Solidarnosti Pjotr Duda. Sindikati su prikupili dva miliona potpisa pod zahtevom da se raspiše referendum sa jedinim pitanjem - da li Poljaci žele da se očuva sadašnja starosna granica za odlazak u penziju - 60 godina za žene i 65 godina za muškarce. Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazuje, medjutim, da nije izvesno da će Poljaci na eventualnom referendumu zaista kategorično odbiti penzijsku reformu, kako očekuju sindikati i opozicioni konzervativci bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog, koji su dali podršku sindikalnom protestu. Istraživanje agencije ARC Rinek koje je kao prvo uz pitanje sa koliko godina bi trebalo da se odlazi u penziju, dodalo je pitanje i da li se slažu da rade duže, a da im penzije budu više pa se čak 59 odsto Poljaka izjasnilo za duži rad u zamenu za veću penziju.

28. mart 2012.

Velika uloga sindikata u dobrovoljnom penzijskom osiguranju
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - U dobrovoljne penzijske fondove do sada je ukupno uplaćeno 11 milijardi, a isplaćeno dve milijarde dinara, dok veliku ulogu u oblasti dobrovoljnog penzijskog osiguranja moraju da imaju sindikati, rečeno je danas na stručnom skupu o dobrovoljnom penzijskom osiguranju."Mislim da je ovo oblast koja bi u narednom periodu trebalo da nađe svoje mesto u budućem kolektivnom pregovaranju i socijalnom dijalogu između poslodavaca i sindikata", rekla je državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević.Ona je na skupu, organizovanom u okviru projekta "Konsolidacija naplate i reforma penzijske administracije u Srbiji", istakla da je sasvim izvesno da to može obezbediti bolju budućnost i stabilniju sigurnost radnicima prilikom odlaska u penziju i da predstavlja deo lične odgovornosti za bolji život."Nemoguće je da država brine o svemu. Svako od nas mora da bude odgovoran sam za sebe i sopstvenu budućnost", rekla je Lakićević dodajući da u toj oblasti vidi veliku ulogu sindikata.Prema njenim rečima, podizanje svesti članstva i kvalitetno pregovaranje je nešto što može da da veliki pomak razvoju tog sektora.Ona je podsetila da je sa reformom penzionog sistema u Srbiji započeto još 2001. godine i da to još nije završeno."Penzioni sistem u Srbiji bazira se na dva temelja - na obaveznom i dobrovoljnom penzijskom osiguranju i svakako intencija Srbije jeste da u narednom periodu ojača oba ta dela", rekla je Lakićević i dodala da u ovom trenutku u Srbiji funkcioniše i radi šest penzionih fondova.Zamenik generalnog direktora i direktor Sektora za nadzor društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Narodne banke Srbije Kristijan Vukojičić rekao je da po svim najznačajnijim parametrima dobrovoljni penzijski fondovi imaju samo uspone.On je istakao da je 2007. godine ukupna imovina fondova iznosila oko dve milijarde dinara, a da danas iznosi više od 13,3 milijarde dinara."To znači da u poslednjih pet godina godišnja stopa rasta nikad nije bila manja od 25 odsto mereno rastom imovine fondova", rekao je Vukojičić i dodao da je 2007. godine bilo potrebno 15 meseci da ukupna imovina fondova poraste za dve milijarde dinara, a da je sada za to potrebno osam meseci.On je naveo da je prosečno stanje na individualnim računima članova u januaru 2010. godine iznosilo 88.000 dinara, a da danas ona iznosi 154.000 dinara.Predsednica Grupacije društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u Privrednoj komori Srbije Snežana Ristanović rekla je da se u privatnim penzijskim fondovima akumuliraju značajna sredstva koja državi mogu da predstavljaju izvor za dugoročno investiranje u infrastrukturne i kapitalne investicije.Ona je navela i da je na sindikatima da se izbore i implementiraju uplatu dopunskih penzijskih doprinosa za svoje članstvo, odnosno, za zaposlene građane Srbije.

Zdravstveni radnici reagovali na statističke podatke o povećanju zarada
Povišice nisu videli četiri godine
Izvor: Danas
Beograd - Na desetine čitalaca Danasa, lekara, medicinskih sestara, predstavnika sindikata širom Srbije javilo se juče redakciji našeg lista sa željom da sazna gde smo i kako pronašli podatke o tome da su zarade u zdravstvu u februaru u odnosu na januar povećane za čitavih 40 odsto, iako oni „povećanje nisu osetili u poslednje četiri godine“. Većina onih koji su se javili tvrdi da poslednjih godina „nije videla ni pare više“ ili da je povećanja bilo, ali za „0,1 odsto“. Pojedini tvrde da su im plate veće nego pre, ali „nikako u toj meri“.Doktorka iz jednog grada u Šumadiji bila je uporna da nam prosledi i obračun plata u poslednjih nekoliko godina ne bismo li uvideli da nema govora o bilo kakvom povećanju. Zaposleni u zdravstvu koji nisu osetili povećanje o kom smo pisali juče (isključivo na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku), tvrde da ovakvi napisi nanose štetu njihovoj profesiji jer će pacijenti sada da misle kako oni primaju velike plate, u trenutku kada u zdravstvenim centrima kubure sa nedostatkom lekova i osnovne opreme.Međutim, u Republičkom zavodu za statistiku, na čijem smo sajtu pronašli podatke o prosečnim zaradama za sve oblasti i u januaru i u februaru, kažu za Danas da su podaci tačni, da nije tehnička greška i da razlog tolike razlike u januarskim i februarskim isplatama može da bude to što je deo institucija pojedine delove januarskih zarada isplatio pred Novu godinu, pa je zato januarski prosek manji od uobičajenog. „Možda taj mesec nije dobar za upoređivanje jer se dešava da pojedine institucije isplate deo zarade za januar i krajem decembra. To onda ne ulazi u januarski prosek i zato je on manji“, ističu u RZS. Jedan od razloga za povećanja, tvrde, mogao bi da bude i isplata godišnjih nagrada. Komentar na ovu temu pokušali smo da dobijemo i u Ministarstvu zdravlja, ali oni kažu da nisu nadležni za plate, već da o tome brine Republički fond za zdravstveno osiguranje.U RFZO za Danas ističu da nisu upoznati sa bilo kakvim povećanjem plata u zdravstvu. „Isti je koeficijent, ista cena rada“, tvrde u RFZO i napominju da nije bilo nikakvih isplata godišnjih nagrada.

Saopštenje Sindikata pravosuđa
Vlada suspendovala odluke sudova
Izvor:e-Novine
Sindikat pravosuđa Srbije izdao je saopštenje u kojem se javnost upozorava da je Vlada Srbije, na sednici održanoj 22. marta, usvojila nezakonitu i protivustavnu Uredbu o evidentiranju neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa“Navedena uredba prekraja zakone i Ustav, jer odlaže izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka koje su obavezujuće za sve, pa i Vladu Srbije, a na osnovu kojih bi radnici trebalo da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena u tim sudskim odlukama”, ističe se u saopštenju Sindikata pravosuđa.U saopštenju se upozorava da tom uredbom, Vlada Srbije krši Ustav Republike Srbije i direktno se meša u rad sudova i stavlja iznad njih.“Član 145. Ustava je više nego jasan: Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku“, ukazuje se u saopštenju.Sindikalna organizacija zaposlenih u pravosuđu ističe da se spornom uredbom štite vlasnici privatizovanih preduzeća i privredna društva sa većinskim društvenim kapitalom, kao dužnici protiv kojih je presuda doneta, jer nisu dobrovoljno izmirili svoja dugovanja.“Ostvarivanje prava poverilaca, ovde zaposlenih i bivših zaposlenih, nakon dugog sudskog procesa i dalje se onemogućava, odugovlači i odlaže. I, na kraju, najskandaloznije od svega jeste to što su navedenom uredbom data ovlašćenja izvršnoj vlasti, odnosno Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da predloži odgovarajući propis za izmirenje tih obaveza, koji bi bio iznad pravnosnažne i izvršne sudske presude”, zaključuje se u saopštenju Sindikata.

Radnici "Dunav agregata" mesecima bez plate
Izvor: Beta
NOVI SAD - Članovi samostalnog sindikata kompanije Dunav agregati, koja posluje u okviru holdinga Dunav grupa, upozorili su danas javnost da im poslodavac duguje lične dohotke od oktobra prošle godine.Predstavnik tog sindikata Vojislav Đerman rekao je na konferenciji za novinare da je 90 odsto zaposlenih u četiri navrata probalo organizovanjem štrajka da skrene pažnju na problem, ali da rešenje nije ni na vidiku."Većina zaposlenih više nema para ni da dođe na posao, jer rade na brodu. Više od 30 brodova za to vreme stoje i propadaju, a veliki broj ljudi u međuvremenu je napustio firmu, pa nam preti opasnost da ostanemo i bez ljudi i bez brodova", rekao je Đerman.Prema njegovim rečima, iako plate zaposlenih nisu velike, kasne šest meseci, a firma im na vreme ne izmiruje ni doprinose i osiguranja, tako da će oko 470 ljudi od 1. aprila ostati bez overenih zdravstvenih knjižica."Za to vreme posla ima, jer sve firme koje se bave eksploatacijom šljunka i peska rade, a samo mi stojimo. Bili smo vodeći u tom poslu pre dolaska novog većinskog vlasnika, a onda smo počeli da propadamo", rekao je Đerman.On je dodao da su najočitiji primer za nemar u kompaniji dva ledolomca, koji i pored zaleđenog Dunava i izuzetno teških uslova za plovidbu celu zimu nisu bili angažovani.Predsednik granskog sindikata saobraćaja i veza Miroslav Mihajlović rekao je da je država kriva za privatizaciju ovakvih firmi, jer su nekada uspešne kompanije sada na ivici egzistencije, a radnici ispaštaju najviše."Poslove preduzeća 'Heroj Pinki', čijim peskom i šljunkom je svojevremeno izgrađen ceo Novi Sad, sada su preuzeli neki drugi, a radnici mesecima ne dobijaju plate", rekao je Mihajlović.Dunav agregati je nastala spajanjem šest kompanija u oblasti rečnog transporta i proizvodnje šljunka i peska. To su novosadski 'Heroj Pinki' i Bagersko brodarsko preduzeće, Brodarstvo Zrenjanin, Brodarstvo Požarevac, Hidrograđevinar Sremska Mitrovica i Napredak iz Apatina.Većinski vlasnik grupe je Dušan Borovica, vlasnik istoimenog preduzeća iz Rume.

Чекају плату девет месеци
Izvor: Pravda
ЧАЧАК – Запослени у Радио Чачку ступили су јуче у штрајк, захтевајући од власника да им исплати све заостале зараде.Запосленима је последњи пут исплаћен први део зараде за јун 2011. године. Председник синдиката новинар Александар Максимовић каже да се од јуче ујутро емитују само плаћени огласи и обавештење слушаоцима да је штрајк у току.- Од Агенције за приватизацију затражили смо раскид приватизације – објашњава Максимовић и додаје да се штрајк обавља у законским оквирима, као и да је о свему обавештена породица Бојовић, у чијем власништву је овај медиј. Запосленима се за сада нико од власника није обратио, тврди Максимовић.Крајем 2009. године, два најутицајнија локална медија, радио и телевизију, купио је тада ученик чачанске Гимназије Милош Бојовић, по цени од око шест милиона динара.Из Агенције за приватизацију кажу да је контрола у овим електронским медијима обављена још почетком јануара, када је власнику дат рок од 60 дана да испуни обавезе које је преузео при куповини фирме.

Zbog krize besplatne studije
Izvor: Press
Beograd -- Generacija koja ove godine upiše studije na bilo kom od 12 Megatrendovih fakulteta i na bilo kojoj od tri visoke strukovne škole studiraće besplatno.
(Novosti)Rektor Univerziteta Megatrend profesor Mića Jovanović ovu odluku obrazlaže željom da pomogne u naporima da se Srbija što bezbolnije izbori sa krizom."Biće ovo teška godina za Srbiju i potrebno je da se svi solidarišemo u naporu da se posledice što manje osete", kaže on i dodaje da je to direktna investicija u naporima da Srbija što pre izađe iz krize.Jovanović, naglašavajući da ne bi želeo da zvuči demagoški, navodi da im je "u ovom trenutku društvena odgovornost važnija od profita" i da stavljaju "interese Srbije i srpskog naroda iznad svojih.. On dodaje i da je prošlogodišnji slogan "Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i - pali!" imao fantastične efekte."Naterao je nadležne da počnu da razmišljaju o tome da, umesto sprečavanja tzv. odliva mozgova, govore o boljoj varijanti, o fluktuaciji mozgova. Naime, da puste mlade ljude, stručnjake, da odu, a zatim da ih vrate u zemlju. Tako bi Srbija na neki način povratila investiciju u desetine hiljada mladih stručnjaka koje je iškolovala", objašnjava Jovanović i poziva mlade ljude da ostanu u Srbiji."Ako im Megatrend sada obezbedi besplatno studiranje, nadamo se da će im, kada za nekoliko godina završe studije, zemlja Srbija ponuditi dobra radna mesta. To se zove društveno odgovorno ponašanje, na koje poziva i predsednik Tadić, a mi smo se odazvali. Sada je red na poslodavce", kaže rektor Univerziteta Megatrend.

27. mart 2012.

Kriju bolest iz straha od otkaza
Izvor: Novosti
Sremska Mitrovica -- Iz straha da će im biti otvoreno bolovanje, radnici zbog bolesti nerado odlaze lekaru po pomoć, već se leče po sistemu „sam svoj doktor“.I dok u Filijali zdravstve nog osiguranja u Sremskoj Mitrovici zadovoljno trljaju ruke zbog umanjenih izdataka za dane bolovanja, dotle sindikati upozoravaju da smanjenje bolovanja nije odraz zdravstvenog stanja radnika, već je reč o strahu od gubitka radnog mesta."Za poslednjih pet godina, bolovanja radnika su u kontinuiranom padu. Nadoknada za dane bolovanja u 2007. godini bila je više od 200 miliona, a lane manje od 190 miliona dinara", zadovoljno konstatuje Dragojle Raičević, direktor Filijale zdravstvenog osiguranja u Sremskoj Mitrovici. Tokom prošle godine Sremci su odbolovali 251.000 radnih dana, ili 3.000 manje nego 2010. godine. Budući da u Sremu ima oko 60.000 zaposlenih, dolazi se do podatka da je svaki radnik, u proseku, bolovao po 4,3 dana. "Kamo lepe sreće da su nam radnici toliko zdravi koliko pokazuju podaci Filijale zdravstenog osiguranja", komentariše podatke Stevan Romakov, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata Sremske Mitrovice.On dodaje da "nažalost, nije tako. Strah od gubitka radnog mesta prisiljava radnike da na posao dolaze i bolesni, da trpe i odlaze na bolovanje tek u krajnjoj nuždi, narušenog zdravlja, najčešće kada je vrag već odneo šalu.Sindikati upozoravaju da radnicima u borbi za golo preživljavanje bolovanje, zapravo, postaje noćna mora. S jedne strane, nadoknada za dane bolovanja postaje sve mizernija, nedovoljna da se preživi, a s druge, poslodavac, olako kršeći zakonske odredbe, svestan da neće snositi posledice, radniku daje otkaz. "Nema dana da neko na dužem bolovanju ne zatraži materijalnu pomoć sindikata. Naša pomoć od 5.000 dinara nije bog zna šta, ali ipak, ljudima dobro dođe. Nažalost, Fond solidarnosti postaje sve 'tanji', a zahteva je sve više, pa je teško svima da se izađe u susret", ukazuje Rade Erceg, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata Stare Pazove.

Dočekaće penziju pre nego posao
Izvor: Novosti
Beograd -- Svom prvom poslu se u ovom trenutku nada 215.776 mlađih od 30 godina. Svi su oni, pravo iz škole, došli na biro rada ne bi li unovčili svoje diplome. Ipak, sudeći prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, pre prve plate moraće da se naoružaju sa dosta strpljenja jer će malo ko uspeti da se zaposli odmah.Među mladima koji su se prijavili na biro, trenutno je najviše onih sa završenom srednjom školom, pa je na spisku čak 127.852 svršenih srednjoškolaca."Nezaposleni sa ovim kvalifikacijama na svoje prvo radno mesto uglavnom čekaju godinu i osam meseci. Još duže na svoje prvo zaposlenje čekaju oni bez ikakvih kvalifikacija ili oni koji su završili samo osnovnu školu. Takvih je trenutno 45.719 i, sudeći prema dosadašnjim kretanjima, oni će u proseku posao čekati dve godine i četiri meseca", objašava Dejan Jovanović, direktor NSZ.
ČEKAJU DO ŠEST GODINA
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najveći procenat nezaposlenih, bez obzira na njihove godine i kvalifikacije, posao čeka između četiri i šest godina. Takvih je u Srbiji čak 16,8 odsto. Nešto malo manje nezaposlenih, odnosno njih 15,4 odsto, posao traži između 24 i 47 meseci.Najbrže se zapošljavaju oni najobrazovaniji. Prema rečima direktora Jovanovića, na biro se iz više škole "preselio" 7.881 diplomac i još 34.324 mladića i devojaka direktno sa fakulteta. U NSZ prognoziraju da će se većina do prve plate načekati godinu danaStručne službe u NSZ kažu da do posla nije tako lako doći, jer su mnoga od zanimanja koja se nude tržištu rada odavno prevaziđena ili su nedovoljna. Tako, prema analizama do kojih je došao Sektor za zapošljavanje, tržište rada vrvi od onih koji se ne mogu pohvaliti nikakvim diplomama, a biro je prepun i pravnika i ekonomista, iako je tražnja za njima četiri puta manja od ponude. Nije ni manje raznoraznih tehničara, maturanata gimnazija, kojekakvih tehnologa, dok s druge strane nedostaju vrsne zanatlije, stručnjaci i kadrovi sa priznatim licencama. I podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se do posla teško dolazi. Prema njihovim poslednjim anketama, posao po prvi put, bez obzira na godište, traži 241.148 naših građana. Šanse da se uposle za manje od mesec dana imaće, međutim, samo 2,2 odsto "srećkovića" dok će se ostali debelo načekati. Ali postoji mnogo više nezaposlenih, nego što ih je registrovano na Birou. Među "novajlijama" na tržištu rada, prema Zavodu za statistiku, najviše je svršenih srednjoškolaca (150.146), a potom onih koji su završili samo osmoletku (42.304). Prvoj plati nada se i 27.520 fakultetski obrazovanih, 10.568 onih sa diplomom više škole, ali i 6.893 onih koji nemaju ni osam razreda škole.

Kazne lekarima zbog recepata
Izvor>RTS
Inspekcija Fonda za zdravstveno osiguranje novčano kažnjava lekare, ako proceni da su izdavali više recepata nego što je propisano. Lekari tvrde da je to zbog potreba posla i u korist pacijenata. Sindikat ih podržava.Prošle godine, inspekcija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje utvrdila je da je 885 lekara u domovima zdravlja nepravilno prepisivalo lekove. Lekari tvrde da Fond na godišnjem nivou nije oštećen, ali u toj ustanovi ne misle tako, pa su im tražili da iz svog džepa, ili budžeta domova zdravlja, vrate oko tri miliona dinara.Doktorka Mirjana Stević u junu je napisala oko 3.000 recepata za 940 pacijenata, a inspekcija Zavoda je utvrdila da na toliko nije imala pravo i kaznila je sa 34.000 dinara.Doktorka kaže da je radila više, jer je zamenjivala kolege koje su bile na godišnjim odmorima, a zbog toga je i hroničnim bolesnicima pisala recepte za dva meseca."Tu sam napravila propust, pri čemu nijedan od tih pacijenta nije došao po svoju terapiju u mesecu julu, kada sam ja bila na odmoru, i zbog čega sam to uradila, nego u avgustu. Znači na godišnjem nivou Fond nije oštećen", kaže Mirjana Stević, specijalista opšte medicine.Ogorčeni odlukom Fonda, pojedini sindikati poručuju lekarima da ne vraćaju novac.Dragan Cvetić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže da se radi o tome da niko ne spori da se racionalnije troši, međutim način na koji to rade za lekare je apsolutno neprihvatljiv."Sa druge strane u najvećem broju slučajeva nije učinjena materijalna šteta Fondu, već je eventualno prekoračeno pravilo Pravilnika o pisanju lekova", naveo je Cvetić.Specijalista opšte medicine Miodrag Jakovljević rekao je da lekari ne mogu da stignu da pored velikog broja svojih pacijenata prate i šumu propisa koji se svakodnevno revidiraju u Fondu."Uz tu šumu, mi imamo klauzule koje mi ne možemo da pratimo, odnosno naše pravne službe u zavodima nisu sposobne da nam na vreme to sugerišu i kažu", naveo je Jakovljević.U Fondu tvrde da ne kažnjavaju lekare, već da štite prava osiguranika. Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović rekao je da kada traže da se vrate sredstva u slučaju nepravilno propisivanje lekova i kriterijuma koje je struka propisala, onda ne govorimo o kazni, već da je naš novac koji se nalazi u zajedničkoj kasi Fonda neko potrošio na način na koji ne treba da bude potrošen."Pošteno je da se taj novac u našu kasu i vrati, da bi mogao da se troši kada zatreba, kako je struka propisala", kaže Vuksanović. Iako i Fond i lekari tvrde da su imali najbolje namere, na kraju bi zbog tog nesporazuma opet mogli da ispaštaju pacijenti.

"Pomozite vladi,umrite pre vremena"
Izvor: Beta
Varšava -- Nekoliko stotina radnika iz Gdanjska došlo je u Varšavu u organizaciji sindikata Solidarnost na protest zbog planirane penzijske reforme u Poljskoj.Radnici i sindikalni aktivisti iz cele Poljske smenjivaće se u šatorima "penzijskog gradića" ispod prozora premijera Donalda Tuska do srede, kada će ga Solidarnost preseliti pred Sejm (donji dom) poljskog parlamenta. Radnici, poljski sindikati, kao i konzervativna opoziciona desnica bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog protestuju zbog plana vlade da se od naredne godine na kraju svakog kvartala za mesec dana produži rok odlaska u penziju. Do 2020. godine bi se tako došlo da željene starosne granice od 67 godina za muškarce, a 2040. godine bi u istoj životnoj dobi u penziju odlazile i žene.Solidarnost je uspela da prikupi dva miliona potpisa za zahtev da o penzijskoj reformi odluče Poljaci na referendumu a u sredu će o tom njihovom zahtevu odlučivati parlament. Ispred šatora Solidarnosti postavljeni su transparenti s porukama "Pomozite vladi, umrite pre vremena" ili "DA referendumu, NE radu do smrti". Definitivni dogovor o reformi penzijskog sistema još nisu postigli partneri u koalicionoj vladi premijera Tuska - njegova Gradjanska platforma koja je za radikalnije rezove i manji partner, Poljska narodna stranka vicepremijera Valdemara Pavlaka koja bi želela da reforma bude socijalno osetljivija.

26. mart 2012.

Za mesec, plate skočile skoro 10%
Izvor: Tanjug
Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru ove godine bila je 40.003 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 9,2 odsto, a realno za 8,3 odsto. Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prosečna bruto zarada u februaru iznosila je 55.505 dinara i u odnosu na januar nominalno je veća za 9,2 odsto, a realno za 8,3 odsto. Prosečna neto zarada u februaru u odnosu na isti mesec lane nominalno je veća za 12,6 odsto, a realno za 7,3 odsto. Prosečna bruto zarada u februaru 2012. godine, u odnosu na prosečnu zaradu u februaru 2011. godine, nominalno je veća za 12,4 odsto, a realno za 7,1 odsto. Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar - februar 2012. godine, u odnosu na prosečnu zaradu u istom periodu lane, nominalno je veća za 10,1 odsto, a realno za 4,7 odsto. Prosečna bruto zarada u prva dva meseca ove godine u odnosu na isti period 2011. nominalno je veća za 9,8 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Minimalac sanja 300.000 radnika
Izvor: Novosti
Najmanja zagarantovana zarada u Srbiji će od aprila biti 20.010 dinara. Ali, oko 157.000 zaposlenih ne prima ništa ili manje od limita, a tu treba dodati i one koji rade na „crno“
Veliki broj radnika mesecima radi bez plate
NAJMANjA zagarantovana zarada u Srbiji će od aprila biti 20.010 dinara, oko 2.250 dinara veća nego do sada. Iako su prvi put kod usvajanja nove minimalne cene rada u Srbiji prevaziđena očekivanja i sindikata, ovo provećanje teško da će popraviti standard najmanje plaćenih građana. S druge strane, većem minimalcu nema razloga da se raduju ni stotine hiljada onih kojima ni taj prag nije zagarantovan.Procene poslodavaca kažu da najnižu zaradu u Srbiji prima oko 142.000 radnika. Ono što zabrinjava je podatak da se njihov broj iz meseca u mesec uvećava za oko 8.000 ljudi. Iako ta primanja ne pokrivaju ni minimalnu potrošačku korpu, u Srbiji je najmanje 300.000 ljudi kojima je i ova cifra nedostižna.Prvi među njima su radnici koji na kraju meseca ne primaju - ni dinara. Zvanična statistika kaže da je u takvoj situaciji najmanje 55.031 građanin naše zemlje. Manje od 15.000 dinara prima najmanje 38.829 zaposlenih.- Naši poslednji podaci, s kraja prošle godine, pokazuju da oko 157.000 radnika prima platu manju ili oko „minimalca“ - kaže Ljuban Žigmund, ekonomista Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Ni dinar ne dobija 55.000 građana, još 38.000 manje od 15.000 dinara, a 48.000 dobija do 20.000 dinara. Ovoj grupi valja pripojiti i armiju ljudi koja ima neki dodatni posao, a za koji prima manje od „minimalca“.
KOVERTE U LjIGU
PODACI o visini januarske zarade u Srbiji pokazuju da su proizvođači odevnih predmeta na početku ove godine primali svega 16.484 dinara, što je oko 1.300 manje od još važećeg „minimalca“. Kada se gleda prosek po opštinama i gradovima, januarski podaci pokazuju da u Ljigu nema radnika koji je primanjima sustigao minimalnu zagarantovanu zaradu, jer je prosek - 14.806. Tako je i u Merošini, gde je prosek 17.490 dinara.
Inače, sa zaradama je najgora situacija u prerađivačkoj industriji, jer tamo čak 20.000 radnika zvanično ne prima ništa. Među njima je najteže tekstilcima i zaposlenima u drvnoj industriji. Ni 8.000 građevinara ne prima ništa. Te grane su zastupljene i među onima koji primaju nešto, ali manje od zagarantovane zarade. Niža primanja su i u nekim granama metalske industrije.Proizvođači tektilnih artikala u Srbiji zarađuju u proseku 22.702 dinara, što je nepunih 60 odsto republičkog proseka za prerađivačku industriju. Koju hiljadu više, pokazuje statistika, primaju proizvođači garderobe.- Problem je, međutim, i redovnost u isplati ličnih dohodaka zbog prezaduženosti preduzetnika kada su davanja državi po sredi - objašnjava Vesna Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila PKS. - Dugovanja su enormna i ima ih i na lokalnom, i na pokrajinskom, i na republičkom nivou. Nažalost, tek je predizborna groznica bila razlog da o njima počne otvoreno da se govori. Plate će biti tako male sve dok glavna komparativna prednost Srbije bude jeftina radna snaga. Onog trena kada se stvore uslovi da se poradi na većoj konkurentnosti naše privrede, tako što će se smanjiti davanja državi, stimulisati veća ulaganja u proizvodnju i radnu snagu - i situacija će biti bolja.

Penzije čuvaju "standard" porodica
Izvor: Novosti
Beograd -- Zastrašuje podatak da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. Tweet Trenutno je u prosečnoj srpskoj porodici gotovo izjednačeno učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog. To pokazuje da se sve više oslanjamo na primanja najstarijih.Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa - 40,4 odsto. Pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Penzije trenutno čine 34,2 odsto ukupnih primanja."Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata. To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Prosek zarada od 37.000 dinara sve govori, a veliki broj ljudi ima i mnogo manje. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama", kaže ekonomista Vladana Hamović.
SEVER - JUG
Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Tako žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...Domaćinstva u Srbiji imala su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode, prosečno, od 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da porodice na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje. Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva... Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva. Besparica je naterala mnoge građane Srbije da se sete svojih rođaka sa sela. Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na jugu naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela. Tako preživljavaju mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva često „krpe“ razmenama. "Dotacije“ od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju“ frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.Prosečno srpsko domaćinstvo bezmalo polovinu mesečnih prihoda, koju čine najvećim delom jedna plata i jedna penzija, izdvaja za hranu. Učešće hrane u troškovima srpske porodice iznosi 42,7 odsto, dok je u razvijenim zemljama između 10 i 15 procenata. Vladimir Božanić, načelnik Odeljenja anketnog istraživanja u Republičkom zavodu za statistiku, kaže da je zemlja toliko siromašnija koliko je učešće hrane u ukupnim troškovima veće. "Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu. U poslednjem kvartalu prošle godine na ličnu potrošnju porodice su mesečno izdvajale, prosečno, 49.699 dinara, a samo za hranu i piće odlazilo je 21.241 dinar", kaže on.

Радници тужили министра Ћирића и Љајића
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Штрајкачки одбор и три синдиката предузећа „РС Партнерс пес“ из Сурдулице поднели су 15. марта кривичну пријаву против министра економије Небојша Ћирића Вишем тужилаштву у Београду, зато што је то министарство стало на страну несавесног купца те фабрике, иако је прекршио не само основни уговор, него и и накнадно потписан анекс, чије одредбе није испунио чак ни после годину дана од потписивања. Министарство је најпре 21. децембра 2010. године наредило Агенцији за приватизацију да поништи своју одлуку о раскиду продаје те сурдуличке фабрике за производњу електроопреме фирми „РС Јунајтед групи“, да би потом по закључку саме Владе Србије, истог лошег купца Агенција увела поново у посед, тако што је са њим 21. јануара прошле године потписала анекс уговора.
Уништена производња
Оснивачи „РС Јунајтед групе“ Андреј Димитријевић и руски држављанин Сергеј Кистимов тада су се обавезали бизнис планом, што је део уговорне документације да ће реализовати пројектовани обим продаје у 2011. години, у укупном износу од 1,1 милион евра. Међутим, контролори Агенције за приватизацију, који су били у фабрици 11. јануара ове године, утврдили су да купац није ништа од тога испунио, а опет им је, по ко зна који пут, дат накнадни рок од 30 дана да то исправи. Према налазу контролора, српско-руски тандем је у октобру 2011. године произвео само 315 електромотора, у новембру ниједан, а у децембру 350 комада, што заједно кошта можда 5.000 евра. Они су у бизнис плану написали праву бајку, где би производи из Сурдулице били продавани у Русији, Бугарској, Пољској, Италији, па чак и у Египту. Агенција није разматрала шта су Димитријевић и Кистимов радили осталих месеци 2011. године, зато што им је претходно неколико пута померала рок за контролу, па је тако њихова инспекција била надлежна тек за последњи, уместо други квартал прошле године. Да је купац очигледно „ташна-машна фирма“, показује и то што њени власници још нису вратили сурдуличкој фабрици одмаралиште и погон на Власини, а који су им незаконито узели, односно продали за 100.000 евра својој другој повезаној фирми, што је био један од разлога за раскид приватизације.
Јачи од државе
Власници нису исплатили ни минималне зараде оној малобројној групи преосталих запослених, које нису отпустили, пошто су раније поделили отказе за 126 радника, који су у штрајку од 4. маја 2010. године, при чему се сваког радног дана део њих окупља пред фабричком капијом.Драган Ђорђевић, председник Независног синдиката у „РС Партнерс пес“, иначе бившој „Заставиној“ фабрици, каже да имају судску одлуку да је штрајк био легалан и да по закону сви радници морају бити враћени на посао. Пошто инспекција рада, којој су се неколико пута обраћали не ради свој посао, синдикати и штрајкачки одбор су 20. марта поднели кривичну пријаву и против министра рада Расима Љајића, али и директора Агенције за приватизацију Владислава Цветковића. Агенцији за приватизацију, како смо сазнали, везане су руке, јер им је наређено да толеришу све пропусте и незаконитости купца, који су под заштитом неког из врха власти. Према тврдњи Драгана Ђорђевића, ургенција за власнике фирме „РС Јунајтед групе“ кренула је од руског амбасадора Александра Конузина.

Janković: Majstorima najveće plate
Izvor: Dnevnik
Beograd -- Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković kaže da su majstori nekada bili plaćeniji od mnogih u državnoj upravi, ali da se danas to izgubilo. Prema njegovom mišljenju, pravo mesto bi trebalo da zauzmu proizvodna, kao i sva druga zanimanja koja donose sprecijalna ili specifična znanja, jer potreba za tim postoji. "Ranije su majstori, a posebno vodeći, dobijali veće plate nego mnogi drugi u sitemu državne uprave, a danas se to izgubilo. Zato ne samo zanatlije, preduzetnici, i ostali koji imaju znanje iz tog tericijalnog sektora, moraju da se podrže. Slovenija je to dobro uradila, Nemačka odlično, i mi moramo da se ugledamo na njih", kazao je Janković.Janković kaže da su pojedine zemlje već izašle iz krize, Namačka zasigurno, a da se Srbija još uvek muči, opterećena dugom trazicijom, a za kretanje napred bi po njemu morala da nađe partnere, one koji hoće da rade s njom. Na pitanje da li su predutzetnici našli prave partnere na ovim izborima za rešavanje problema, kao što su neki sindikati pribegli metodu vezivanja za stranke, predsednik PKB kaže da je opcija „svako ko nudi boljitak i podršku privredi, ne samo za izlazak iz krize, već za održivost, zapošljavanje i mogućnost da mladi mogu da nađu psoao posle završetka škole, a srednje generacije ako žele da promene mesto i unaprede znanja, te najstariji dobiju penzije“. Kako je naveo, EU ne podrazumeva samo prava nego i obaveze, jer je to sistem satandarda, kriterijuma i načina ponašanja. On ukazuje da je PKB dajući doprinos tim evropskim tendencijama domaće privrede već duže vreme s takvom koncepcijom rada, okrenuta i okruglim stolovima, panelima, kao i sistemom „be to be“ ili direktnim kontakatim privrednika. Sa dobijanjem statusa kandidata i daljim približavanjem Srbije EU komorski sistem motra da doživi transformaciju, ali mnogo manju nego ostali u državi, jer evrokontinentalni tip komorskog sistema već postoji u Srbiji, izjavio je Janković, koji ističe da je internacionalizacija najvažniji komorski posao. On ukazuje da komora treba da obavi ogroman posao kada je u pitanju nastup preduzeća na trištima regiona, a posebno EU, što zahteva drugačiju koncepciju, mnogo veće angažovanje u obrazovanju, pogotovu dualnom, koje još nije uspelo da se etablira u srpskom obrazovnom sistemu. "Smatram da komore u regionu, i sve druge asocijacije, treba da se udruže, da razmenimo iskustva, pogotovu sada kada je Hrvatska na pragu, a Slovenija već duže vremena u EU. Potrebno je pratiti šta to oni čine i da vidimo šta zajednički možemo da uradimo za privredu", naveo je janković. Kako kaže, privreda je u izuzetno teškom stanju, treba da se uklone administrativne prepreke, olakša pristup finansijskim sredstvima i da država da podršku privrednicima, pogotovu u prve tzri godine firmama koje počinju da rade.PKB je prateći državu trasirala svoj evropski put pa je pre pet – šest godina otvorilo svoj Biro u Briselu, kako objašnjavai Janković za „EU lavirinte“. Biro je otvoren u saradnji, i uz pomoć privrednh komora Evrope i Evropskom asocijacijom zanatlija malih i srednjih preduzeća (UEAPME) koja okuplja 13 miliona članova.

25. mart 2012.

Uzmeš Đokoviću, platiš radnike...
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Zašto da Tajger Vuds ili Novak Đoković budu toliko plaćeniji nego što je bio kardiohirurg Majkl Debejki, pita Jovica Đukić, pokrajinski sekretar za finansije.Svete krave kapitalizma mora biti da su se ovih dana ozbiljno zagrcnule.Počelo je kada su članovi francuskog Donjeg doma izglasali pre nešto više od mesec dana uvođenje poreza na finansijske transakcije, tzv. robinhudovsku taksu, a na predlog Nikole Sarkozija, predsednika koji ima dobre izglede da u aktuelnoj trci za mesto šefa države obnovi mandat.Sarkozi je pionir u Evropskoj uniji, ali je i desetak drugih zemalja 27-orice najavilo uvođenje sličnih zakona. Tek, sve kompanije sa sedištem u Francuskoj počev od avgusta plaćaće 0,1 posto na transakcije, ako je tržišna vrednost njihovog kapitala veća od milijardu evra.Zanimljivo je da je i američki multimilijarder Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i jedan od najbogatijih ljudi na planeti, aplaudirao još pre godinu dana Sarkoziju kada je ovaj prvi put izneo ideju takvog oglobljavanja. Gejts i njegov kolega po imetku, mogul nekretnina Voren Bafet, više puta su otvoreno pozivali američku administraciju da im više oporezuje kapital – jer tolike paruštine im, kažu, svakako nisu potrebne.Drugi ozbiljan kandidat za predsednika Francuske, socijalista Fransoa Olan, najavljuje najviši porez na prihode od čak 75 odsto. Ali kako bi tek Robin Hud zadovoljno trljao ruke da je mogao da zna da je čak i u bastionu „tvrdog“ kapitalizma, Sjedinjenim Državama, taj porez jednom u istoriji iznosio čak 94 procenta! Gde smo tu mi? U našem konceptu oporezivanja bogataša, ničeg progresivnog nema. „Minimalac“ u zemlji Srbiji krije privid da se s 200 evra ipak može nekako preživeti (u Luksemburgu je zagarantovana najniža zarada 1.780 evra), ali se progresivna stopa oporezivanja prema višim prihodima jedva razaznaje. Na 210 evra plate, poslodavac državi mora da prosledi 127 evra ili 62 posto, na 540 evra naplaćuje se 66 procenta neto zarade, na 1.000 evra 67 odsto, dok je stopa preko 1.350 evra – 68 odsto. Elem, nivo opterećenja od 38,5 posto na bruto zaradu kod nas je negde na nivou evropskog proseka. Ono što nije, jeste da dve trećine zaposlenih prima platu ispod nacionalnog proseka, što nigde nema – pa ni u zemljama bivšeg Istočnog bloka. Istovremeno, domaći preduzetnici, fabrikanti, tajkuni... navikli su se da imaju avione - kamione, i sve bez tri bazena im ne zadovoljava potrebe za „osnovni život“.Ideja koja je danas u prvom planu jeste zapravo da se poreskim sistemom spreči opasna koncentracija bogatstva, koje se akumulira nesrazmerno u odnosu na rad utrošen na proizvodnju ili neku uslugu, pa potom vuče renta iz takve pozicije bez obzira na korist za društvo. Nasuprot tome, da se unese više pravičnosti u raspodelu."Za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade"
Mr Jovica Đukić, ekonomski stručnjak i aktuelni pokrajinski sekretar za finansije, kaže da je ovde reč o gotovo dve hiljade godina starom pitanju između pravičnosti i efikasnosti ekonomije, koje se još uvek posmatra kao nespojiv pojam. Jovica Đukić (vojvodina.gov.rs)"Liberalni i neoliberalni koncepti zahtevaju efikasnost akonto pravičnosti, dok socijalno usmerene ideologije vuku na stranu pravičnosti. Sve je počelo od famozne 'nevidljive ruke' Adama Smita, koji je tvrdio da je tržište u stanju da samo po sebi uredi društvo. Naravno, to ono ne može. Ono utiče na razvoj društvenog bruto proizvoda koji vama i meni ništa ne znači, jer ako 50 posto društvenog proizvoda pripadne 15-torici ljudi, a 50 ostatku društva, onda očito nešto škripi. Ispada da je proizvodnja roba i usluga cilj, a ne samo sredstvo, a zapravo je raspodela cilj", navodi on. Liberalni koncept traži da se forsira kapitalistička proizvodnja, dok se u sistemu socijaldemokratije meša i država, i to je verovatno jedina realna opcija čovečanstva: priznaje se kapitalizam za najefikasniji i najproduktivniji, ali se zahteva i socijalna pravda, preraspodela. Da li je to samo teorijski model ili san pravdoljubivih? Ne, setimo se Švedske, Norveške, Finske, bogami i Holandije i Danske, čije su se ekonomije pri tome pokazale i kao najotpornije u vremenu krize – a u segmentima kao što je zdravstveno osiguranje čak i Engleske i Francuske. Znači, i to se može, naravno uz pomoć ogromnih poreza: stopa fiskalnog opterećenja u Švedskoj je oko 56 odsto na bruto zaradu. Takav model je uveliko uspeo da se dokaže u praksi i traje već decenijama kao mogućnost spajanja visoko efikasne i produktivne privrede i racionalne raspodele. U skandinavskim zemljama ima malo bogatih, ali gotovo da nema siromašnih u smislu u kome mi to ovde shvatamo. Dominira velika srednja klasa u koju se smestilo i do 70 posto stanovništva. Prosto, bode oči taj skandal u praksi za liberalističku teoriju. "Uz dužno poštovanje prema igraču golfa Tajgeru Vudsu koji zarađuje godišnje pod 70 miliona dolara – što su pare koje je vrhunski kardiohirurg Majkl Debejki u najboljem slučaju zaradio za čitav život – države moraju da donesu odluku o preraspodeli. Pa da kažu dotičnom igraču: za najbolje ubacivanje lopte u rupicu na svetu, dovoljna ti je i desetina te zarade", kaže Đukić."Ja obožavam Đokovića, ali ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona nečega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu. Ili neka mu ostane 100.000 evra od turnira. Malo li je za dve nedelje tenisa? Pa će i profesor, lekar, inženjer... biti dobro plaćeni, i uspostavila bi se ravnoteža koju možemo zvati i pravdom", kaže Đukić. Prema tom "skandinavskom“ viđenju, ključno je da se uspostavi sistem vrednosti, što je pitanje koje se postavlja pred svakom državom. Tu se ne radi puno o matematičkim formulama koje bi vodile ka određenom rezultatu, nego o vrednosnom pristupu. Đukić ga tumači humanizacijom ekonomije. Zašto bi jedino u ekonomiji vladali „čisti“ ekonomski odnosi, kao da je to neki sistem iznad svih ostalih sistema ljudskih odnosa? Prema poznatom filozofu Slavoju Žižeku, ne postoji „čista“ ekonomija, pa je i kapitalista danas podvrsta plaćenog radnika koji upravlja kompanijom u vlasništvu banaka ili nekog drugog. Menadžeri zarađuju svojom stručnošću, i njihov doprinos se vrednuje odlukom koja često nema veze s napretkom firme nego upravo suprotno. Stari tip preduzetništva gde je uspeh bila relativno jasna i tržišno merljiva veličina polako odlazi u istoriju. "Zašto nema para za neka zanimanja, ne samo u Srbiji nego nigde na svetu, ako su ta zanimanja važna? To je pitanje njihovog vrednovanja: uspeli smo da imamo predsednika SAD tamne boje kože a da se rodio pre 50 godina sedeo bi u drugom delu autobusa i ne bi smeo da uđe u restoran. Uspeli smo da se izborimo da se žene ne smeju tući po sistemu „ona je moje vlasništvo i mogu s njom da radim šta hoću“. Nekad si imao autoritarnog Bokasu i uz njega je išao zlatni mercedes, ali ako nemaš Bokasu nego normalnog predsednika, onda nije ni malo čudno da i Sarkozi, koji dolazi iz jedne desničarske ideologije, govori o taksama na kapital. Došlo je do nokata: ne možemo mi da se divimo ostvarenjima i zaradama u pojedinim zanimanjima, a da druga zanimanja, koja drže čovečanstvo, koji mu daju kulturni i civilizacijski doprinos, budu marginalizovana", navodi Đukić. (vojvodina.gov.rs)Međutim, naplata poreza je dugotrajan i težak stručni proces: 4 puta 3 je 12 u matematici, ali kada je reč o porezima, to je u Švajcarskoj 11, u Nemačkoj 10, a u Srbiji – 4. Niko ne kaže da mora da bude 12, jer je u ljudskoj prirodi je da nešto voli da sakrije. Ali nije normalno ni da u svetu naplata poreza bude 2 ili 3 puta veća nego kod nas i o tome se ovde radi. Naravno, superbogataši, ne samo kod nas nego i drugde, brane se od velikih poreza – između ostalog prevaljujući sve na leđa kupcu, ali postoji i zakonodavstvo koje to može da svede na neku meru prihvatljivu za društvo. Naprosto, po Đukićevim rečima, moraće i bogataši da nauče da rade za manje, i tu priče nema, ne kod nas nego bilo gde; moraće da se zadovolje time da im marža od 10 posto bude sasvim korektna zarada, a ne da je guraju i do 70 procenata. "Činjenica je da druge raspodele, osim poresko-budžetske, nema. Sve ostalo su priče za malu decu, subvencije, dobročinstva... Kardiohirurzi sada rade za 120.000 dinara, ali šta ćemo ako se oni dogovore na nivou svetskog udruženja i zatraže platu od 5 miliona dinara mesečno. Ili neće da operišu. Moraćemo da nađemo te pare. Od koga? Pa od Đokovića. U Švedskoj ili Norveškoj putem ogromnih poreza unapred platiš sve, pa imaš i primarnu zdravstvenu zaštitu i onu vrhunsku, za sve što te može zadesiti. Taj model nije idealan, ali su oni i s takvom raspodelom uspeli da zadrže potpuno efikasnu privredu. Nije ima pukla pod ekstra-davanjima, i uspeli su da urade to na način koji su liberalisti uvek negirali. Samo dva čuvena Šveđanina su živela u Monte Karlu, poreskom raju, Borg i Bergman – ali su se vrlo brzo i oni vratili kući", kaže on.

24. mart 2012.

Bez napretka u pregovorima radnika i poslovodstva "Želvoza"
Izvor:Tanjug
Na današnjim pregovorima u smederevskom "Želvozu" nije postignut nikakav napredak po pitanju zahteva zaposlenih o isplati otpremnine, jer osim protestnog tima i predstavnika pojedinih sindikata, niko od poslovodstva nije prisustvovao razgovorima, izjavio je Tanjugu jedan od radnika u protestu Dejan Živković.Stotinak nezadovoljnih radnika smederevskog remontera šinskih vozila, više od dve nedelje protestvuje zbog neisplaćenih otpremnina i zarada i nepovezanog radnog staža. Prema rečima Živkovića, od strane poslovodstva nije bilo nikakvih ponuda, niti su se videli sa generalnim direktorom Novicom Davidovićem. - Osim izvršnog direktora, niko nije ispoštovao dogovor da budemo u punom pregovaračkom sastavu i što pre rešimo problem - rekao je Živković.Protestni tim je zbog toga najužem gradskom rukovodstvu danas podneo zahtev za organizovanje novog sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave. - Tražimo da budu medijatori, da nam pomognu da se izvrši dodatni pritisak na poslovodstvo "Želvoza" da se aktuelni problem reši - kazao je Živković.

23. mart 2012.

Od 1. aprila minimalna cena rada 115 dinara
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Odluka o povećanju minimalne cene rada za 13 dinara u odnosu na prošlu godinu i prethodna tri meseca ove godine, uprkos protivljenju Unije poslodavaca Srbije (UPS), stupiće na snagu 1. aprila, saglasni su predstavnici Vlade Srbije i reprezentativnih sindikata.Socijalno-ekonomski savet saglasio se, naime, da se od 1. aprila minimalna cena radnog sata poveća sa 102 na 115 dinara, ali se Unija poslodavaca Srbije kasnije predomislila i traži preispitivanje takve odluke sa obrazloženjem da će to povećanje negativno uticati na ionako loše stanje u privredi zemlje.Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da nema razloga da odluka o povećanju minimalne cene rada za 13 dinara ne stupi na snagu 1. aprila, kako je bilo predviđeno.On je rekao da promene minimalne cene neće biti i da će uvećana minimalna zarada od 1. aprila iznositi 20.010 dinara.On je Tanjugu rekao da je reč o socijalno odgovornoj odluci i povećanju za 12,7 odsto, koje će važiti do februara naredne godine. Ministar rada je ocenio i da su nerealne najave Unije poslodavaca da će povećanje minimalne zarade usloviti nov talas otpuštanja u privredi Srbije, posebno ako se ima u vidu da su oni predlagali da minimalna cena bude 112 dinara po radnom času i da se ponovo u junu razmatra mogućnost njenog povećanja."Ne verujem da tri dinara po radnom satu mogu da dovedu do takvih katastrofičnih prognoza o otpuštanju velikog broja radnika", kazao je Ljajić.Portparol UPS-a Dragoljub Rajić rekao je da će odgovornost zbog toga što će do kraja godine još oko 60.000 ljudi ostati bez posla, snositi ne samo vlada, već i sindikati."Problem je što mi sada imamo svega 18,2 odsto firmi koje redovno isplaćuju zarade i 42,4 odsto firmi kod kojih su kašnjenja duža od 60 dana", rekao je on, dodavši da će povećana cena rada povećati iznos zarada na godišnjem nivou za 10 do 12 odsto.Upitan zašto se UPS predomislio, Rajić je kazao da prilikom odlučivanja predstavnici te unije nisu bili u mogućnosti da izračunaju koliko će to koštati u svakoj grani u kojoj su potpisani kolektivni ugovori.Predsednik najuticajnijeg Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović je Tanjugu rekao da je odluka doneta jednoglasno i da očekuje da će u novom "Službenom glasniku" ta odluka biti objavljena."Nama nikakvih dilema, odluka je doneta. Sve ostalo su priče i kombinacije. Bez potrebe se napravi fama", ističe Orbović.Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak se slaže sa svojim kolegom iz SSSS da je odluka o povećanju minimalne cene rada doneta konsenzusom a da će, ukoliko poslodavci budu otpuštali zaposlene ili im budu smanjivali zarade, morati da dokažu da sve to ima veze sa povećanjem minimalne zarade.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić je Tanjugu rekla da taj sindikat podržava povećanje minimalne zarade, ocenjujući da ako to predstavlja namet na poslodavca, država sa svoje strane treba privredi da umanji obavezna davanja.Savićeva je kazala da je neosporno da će povećanjem minimalne zarade doći do opterećenja poslodavaca, ali i da je Unija poslodavaca mogla na vreme da se preračuna, a ne prvo da potpiše sporazum, pa da ga povlači.

Poslodavci štede, za plate ne haje
Izvor: Novosti
Beograd -- Kada stupe na snagu zakonske odredbe prema kojima banke neće moći da isplate zarade zaposlenima ako poslodavac platio porez i doprinos zarade će biti neizvesne. Poslednji statistički podaci govore da je sve manje poslodavaca koji redovno izmiruju svoju obavezu prema radnicima, odnosno da ih je u privrednom sistemu svega 18 odsto. U redovne su, naravno, uračunati i svi oni koji svoja primanja dobijaju iz budžeta, a oni čine, da podsetimo, jednu petinu ukupno zaposlenih.Od kada je predloženo da banke kontrolišu uplatu poreza i doprinosa pre isplate zarada građanima Udruženje banaka Srbije je bilo protiv takvog rešenja. Upravni odbor UBS koji čine devet vodećih banaka u zemlji podneo je zahtev za ocenu ustavnosti ovog propisa. Ovo kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije i ističe da nikada ovo udruženje nije dalo saglasnost Poreskoj upravi za kontrolu građana.Poslodavci budžetu, na ime socijalnih doprinosa, trenutno duguju 254 milijarde dinara, i to pošto je od početka ove godine naplata povećana za 11 odsto. Od 1. jula njihovi zaposleni strepeće i za platu. Grube procene kažu da najmanje 50.000 firmi u Srbiji iz meseca u mesec preskaču plaćanje poreza na plate, doprinosa za zdravstveno i penziono, kao i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Njihovi zaposleni nemaju overenu knjižicu, a godine rada im tope penziju. Poslodavci budžetu na ime socijalnih doprinosa trenutno duguju 254 milijarde dinara. Vlasnici privatnih preduzeća kažu da su retki ti koji su mogli da opstanu, a da ne plaćaju obaveze. U Poreskoj upravi, koja je i inicirala izmenu ovog zakona, računaju na interes preduzeća da posluju legalno. U suprotnom - nestaće."Ubeđen sam da će poštovati odredbe ovog zakona" , kaže Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Od 1. jula kada firma pokuša sa računa matične banke da podigne novac za isplatu zarada, to neće moći da učini, ako ne plati i poreze i doprinose. Da građani ne bi jednog dana, kada dođu do šaltera PIO fonda, saznali da im poslodavac nije uplaćivao doprinose. I to ne znači da će banke kontrolisati naplatu doprinosa, kontrolisaće i dalje Poreska uprava. Pitanje je, međutim, kako će se dug smanjiti, a naplata poboljšati kada su među najvećim dužnicima firme u restrukturiranju. One u kojima je privatizacija poništena, ili potencijalnim kupcima nikada nisu ni bila interesantna, a status ih štiti od prinudne naplate. Agencija za privatizaciju, u čijoj su one nadležnosti, trenutno ne vidi rešenje. "Još nismo razgovarali kako će se ova mera sprovoditi, ali kako je sistemsko rešenje u pitanju, morao bi da se odnosi na sve" , kaže Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju. "Da li će restrukturiranje da obezbedi izuzeće, ne znam, ali za neka preduzeća je zaista pitanje da li će imati mogućnosti da izmiruju poreze i doprinose. Od 2008. godine nam je bilo važno da se ljudima obezbede bilo kakva primanja, makar i bez poreza i doprinosa. Kao jedino moguće rešenje vidim da se nekako iskoristi imovina kojom ta preduzeća raspolažu" , navodi Cvetković.

Evropski sindikati pozivaju na formiranje socijalnog pakta
Tanjug
Predstavnici sindikata iz devet zemalja Evropske unije sastali su se juče sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da bi pozvali na formiranje pakta za socijalu sigurnost i privredni rast kao vid protivteže nemačkom forsiranju štednje da bi se rešila dužnička kriza u evrozoni."Fiskalni pakt neće rešiti probleme, on će ih pogoršati", rekao je nakon sastanka predsednik konfederacije nemačkih sindikata DGB Mihael Zomer. Nemačka je predložila pakt za fiskalnu disciplinu koji je potpisalo 25 od 27 država Unije, nakon nekoliko meseci tržišnih turbulencija i političkih previranja u pokušaju da se spreči širenje dužničke krize. Evropi je hitno potreban socijalni fond za spas", izjavio je Zomer, pored kog su na konferenciji za štampu bili i lideri sindikata iz Belgije, Španije, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Švedske i Češke. "Evropski socijalni model, neophodni ključni činilac identiteta Evropske unije, sve više gubi smisao. Potreban je pakt za socijalnu sigurnost i privredni rast", dodao je on. Merkelova je izjavila da je u interesu nemačke vlade da dugoročno ojača privredni rast i zaposlenost u Evropi. "Za to je ključna kombinacija pouzdanih javnih finansija, jačanja konkurentnosti i solidarnosti", zaključila je kancelarka.

Gradska uprava u Kruševcu dozvolila montiranje bine za miting
Izvor: Beta, RTV KRUŠEVAC
- Gradonačelnik Kruševca Dragan Jovanović potpisao je popodne rešenje kojim je Pokretu radnika i seljaka dozvoljeno da koristi plato ispred Doma sindikata za održavanje večerašnjeg mitinga, rekao je predsednik Gradskog odbora pokreta Ljubomir Bošković.Gradska uprava Kruševca naložila je ranije danas Pokretu radnika i seljaka da ukloni sa glavnog gradskog trga binu za predizborni miting, uz obrazloženje da za to nema odobrenja nadležnog organa."Iako smo današnji skup-miting MUP-u prijavili 13, a gradskim vlastima 14. marta, niko nam, u zakonskom ropku, a to je 48 sati od prijave, nije saopštio da se miting ne može održati. Tek danas kada smo već namontirali binu Komunalna policija se pojavila sa rešenjem o zabrani skupa i nalogom da demontiramo binu", izjavio je Bošković za Radio-televiziju Vojvodine.Obrazloženje je, kaže Bošković, što se skup održava "bez odobrenja nadležnog organa" i traži se od nas da u roku od 30 minuta razmontiramo binu ili će je oni razmontirati uz asistenciju policije o našem trošku. Uz to su nam isključili struju pa niti možemo da je montiramo, niti da je razmontiramo" On je ranije danas rekao da je Pokret 14. marta policiji i Gradskoj upravi Kruševac podneo zahtev za održavanje predizbornog skupa na pomenutom trgu, a da u međuvremenu od Gradske uprave nije stigao nikakav odgovor.Bošković je večeras kazao da će predizborni miting, na kome će govoriti čelnici Pokreta, početi kao što je i planirano, u 19 časova i da će nakon toga biti održan koncert pevača Ace Lukasa.

Janša optimist glede dogovora sa sindikatima o štednji
Autor/izvor: SEEbiz
LJUBLJANA - Slovenski premijer Janez Janša izjavio je u četvrtak da se nada postizanju suglasnosti sa sindikatima oko predloženog paketa od 60 mjera štednje za uravnoteženje javnih financija, čiji je cilj da se proračunski deficit ove godine prepolovi, kako ne bi iznosio više od 3 posto BDP-a. "Ostajem optimist jer druga mogućnost ne postoji", rekao je Janša u razgovoru za Slovensku televiziju, dodajući da je mjere vlada u četvrtak predstavila sindikatima i poslodavcima na ekonomsko-socijalnom vijeću i da prve njihove reakcije kako bi se došlo do suglasnosti očekuje već krajem idućeg tjedna.
Janša je rekao da za kompromis oko nekih mjera postoji manevarski prostor, ali da je za to vrlo malo vremena jer će Europska komisija 11. svibnja ocjenjivati financijsku stabilnost država članica. Ako do tada Slovenija ne izvrši proračunske rezove i mjere štednje, moglo bi se dogoditi da dobije negativnu ocjenu, što znači da bi nakon toga rezovi morali biti radikalniji, a država i banke u međuvremenu bi zbog negativne ocjene plaćali više kamate na kredite.Janša je rekao da je do sada za Sloveniju ključni problem bila vjerodostojnost jer je prijašnja vlada povećavala proračunski deficit i zaduživanje, a mjere koje je najavljivala nije ispunjavala.I ako provede predložene mjere štednje Slovenija će se ove godine svejedno morati zadužiti za jednu milijardu eura, a bez zaduživanja neće ići niti iduće godine, ustvrdio je Janša, dodajući da se s mjerama za stabilizaciju javnih financija kasni jer ih je trebalo donijeti još u jesen prošle godine."Ako budemo jako disciplinirani, u 2015. imat ćemo izbalansiran proračun i zadržat ćemo socijalna prava, u suprotnom se od socijalne države možemo oprostiti", upozorio je slovenski premijer.Janša je potvrdio da je među prijedlozima vlade i ukidanje drugog neradnog dana uz Novu godinu i Praznik rada, te da će ako se prijedlog vlade prihvati već ove godine 2. svibanj u Sloveniji biti radni dan.Sindikati su nakon sastanka s vladom izrazili skepsu da se u roku na koji računa vlada može postići kompromis oko niza nepopularnih mjera kao što su smanjivanje nadoknade za nezaposlene, za porodiljske dopuste, za prijevoz s posla i na posao.Janša je potvrdio da je među predloženim mjerama i 6-postotno smanjenje plaća nekoliko stotina najviših državnih dužnosnika, ukidanje nekih njihovih povlastica, ali i smanjivanje broja zaposlenih u javnoj upravi iz koje bi u mirovinu obvezno išli oni koji su već ispunili minimalne uvjete za penziju.

Italija: Pljuštaće otkazi zbog novog Statuta
Izvor: Novosti
Italijanska tranzicija: Radnike sud više neće moći da zaštiti od otkaza. Vlada predložila promenu člana 18. Statuta, sindikati ogorčeni
MNOGI narodi, ne samo oni na istoku Evrope, imaju svoju bolnu tranziciju, samo treba neko da im javi da je ona počela: Italija, zemlja tržišne privrede, na primer, tek sada dobija zakon po kojem poslodavac može da otpusti zaposlenog po sopstvenom nahođenju.Osnovno “ljudsko pravo” kapitaliste - da nekome da otkaz - tako će, pod premijerom Montijem, vlasnikom 16 kuća, konačno trijumfovati nad pravima radnika iz nekog prošlog vremena. Ako još i bude “belih medveda” na Apeninima, više ih neće štititi crveni barjak. Premijer je saopštio da će parlamentu uskoro uputiti predlog zakona kojim će izmeniti član 18. famoznog Radničkog statuta iz 1970. godine. Ta odredba propisivala je, naime, da za svaki otkaz mora da postoji “pravedan razlog”. Sudovi bi utvrđivali opravdanost svakog pojedinačnog slučaja gubitka posla, ali, u principu, ekonomska motivacija vlasnika da nekoga “najuri” sa radnog mesta nije bila dovoljno dobar razlog. Nepravedno otpušteni radnik zatim je mogao da tuži poslodavca, koji bi morao da ga vrati na posao.
IZAZOV
TEHNOKRATSKA Montijeva vlada do sada je imala široku narodnu podršku, ali bi sve to moglo da se promeni. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su i oni koji treba najviše da profitiraju iz činjenice da radna mesta neće više biti doživotna - mladi - nezahvalni, i da ne podržavaju predložene mere.
Prema novim, Montijevim pravilima, član 18. ostaje, ali samo kao brana otpuštanju iz diskriminatornih razloga. Ekonomski razlozi za otkaz se - priznaju. Gazde će sve moći da reše otpremninom, bez straha od potezanja po sudovima.“Svako može da ide”, zasijalo je na naslovnoj strani poslovnog lista “Il sole 24 ore”, vlasništva lobija poslodavaca “Konfindustrija”.Sindikatima je, sa druge strane, jasno da su pred istorijskim porazom: CGIL, najveći u zemlji, najavljuje dugu borbu i štrajkove.I Demokratska partije, koja, kao i pomenuti sindikat, ima korene u nekada silnom italijanskom komunističkom pokretu, kritikuje vladin predlog. To je već realna opasnost za Marija Montija, koji zahteva podršku i levice i desnice za svoju tehnokratsku vladu. Deceniju ranije, premijer Silvio Berluskoni već je pokušao da izvede sličnu promenu, ali bez uspeha.Istovremeno, Mario Monti najavljuje da će nova pravila proširiti krug koristi za ljude koji ostanu bez posla. Oni koji zadrže posao moći će da računaju na veće plate. Branitelji radničkih prava se, međutim, najviše boje domino-efekta: ako premijerov naum uspe, to bi moglo da otvori vrata za nove reforme, koje se građanima nimalo ne bi svidele. Stručnjaci su, na primer, primetili da su u Italiji od uvođenja evra penzije prebrzo rasle...

Najveći portuglaski sindikat u štrajku
Izvor: Beta
Štrajk najvećeg sindikata Portugala u četvrtak je gotovo potpuno obustavio javni prevoz, delom ispraznio škole i omeo rad bolnica.Lisabonski metro koji svakog radnog dana prevozi više od pola miliona putnika, danas je zatvoren, a vozovi, autobusi i trajekti u Lisabonu i Portu rade povremeno što je izazvalo ogromnu saobraćajnu gužvu.Lisabonski aerodrom radi normalno.Pojedine srednje škole poslale su učenike kući jer nastavnici i pomoćno osoblje nisu došli na posao, preneli su nacionalni mediji.Bolnice i domovi zdravlja su odložili ili otkazali zakazane preglede.Generalna konfederacija radnika Portugala, koji zastupa više od 600.000 zaposlenih u privatnom i javnom sektoru, pozvala je na 24-časovnu obustavu rada u znak protesta protiv mera štednje i reforme propisa o radu, uvedenih da bi zemlja dobila pomoć od 78 milijardi evra 2011. godine.Reforme neće dati rezultate do iduće godine, a recesija se produžila na ovu godinu uz rat stope nezaposlenosti na rekordnih 14,8 odsto.

Italijanski sindikat sazvao opšti štrajk
Izvor:Srna
Najveći italijanski sindikat radnika sazvao je danas opšti štrajk protiv reformi rada, što će izazvati sukobe sa premijerom Mariom Montijem.Nakon nekoliko sedmica pregovora Monti je juče rekao da je vreme razgovora završeno i da će nastaviti sa planovima reforme zakona o zaštiti zaposlenja, koji datiraju iz sedamdesetih godina 20. veka, uprkos oštrom protivljenju levičarskog sindikata CGIL.Reforma italijanske ekonomije je u centru napora da se vrati poverenje u evrozonu. CGIL je predložio osmočasovni štrajk kao znak protivljenja merama koje će omogućiti kompanijama da otpuštaju pojedince zbog disciplinskih ili poslovnih razloga, rekavši da će to dovesti do masovnog gubitka posla. "To neće biti samo prolazno kao što vlada očekuje i moramo da vidimo rezultate pre nego vidimo masovna otpuštanja iz kompanija", saopšteno je iz sekretarijata sindikata. Jednodnevni štrajk biće najveći do sada protiv Montija. Šefica CGIL Suzana Kamuso sazvala je konferenciju za novinare, a novi sastanak sa vladom planiran je za četvrtak u 15.00 sati. Poslodavci su podržali planirane izmene zakona koji, kako oni kažu, obeshrabruju kompanije za nova zaposlenja, remete investicije i osuđuju veliki broj ljudi na nesiguran loše plaćen posao sa veoma malo prava. Monti, koji se sukobio sa američkim korporacijskim gigantima "Majkrosoft" i "Dženeral elektrik" dok je bio evropski komesar u Briselu, pokazao je svoju beskompromisnu stranu, odbacujući protivljenje CGIL reformi koju traže italijanski partneri u EU. Montijeva vlada već je uvela bolna smanjenja i povećanja poreza i sveopšte izmene penzionog sistema od kada je preuzeo dužnosti u novembru.

22. mart 2012.

Svađa zbog minimalca
Izvor: RTS
P oslodavci upozoravaju da bi zbog povećane minimalne cene rada bez posla moglo da ostane još 50.000 ljudi. Sindikati ne veruju u tu računicu.Odluka da od 1. aprila jedan sat rada srpskog radnika umesto 102 košta najmanje 115 dinara, prema proceni Unije poslodavaca, dovešće do otpuštanja čak 50 hiljada radnika. Sindikati i Vlada tvrde da to nije tačno. Rešenje za nove nesuglasice poslodavaca, sindikata i vlade, tražiće se na sastanku ta tri partnera.
Bez dogovora o ceni rada
Predstavnici Vlade i reprezentativnih sindikata nisu na današnjem sastanku prihvatili zahtev Unije poslodavaca da se cena rada, dogovorena na socijalno ekonomskom savetu, snizi sa 115 na 110 dinara. Poslodavci su tražili i da se povećanje cene rada ne odnosi na zarade veće od minimalnih i na topli obrok i regres, a ako to sindikati ne prihvate, najkasnije za nedelju dana odlučiće o eventualnom istupanju iz Granskih kolektivnih ugovora.
Kada sindikati, poslodavci i Vlada donesu odluku kojom se povećava plata za sto hiljada radnika, koji ionako zarađuju najmanje, otvori se novi problem. To što će minimalac umesto 17.740 iznositi oko 20.000 dinara, poslodavci nazivaju maksimalnim opterećenjem.Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je njihova procena da, ako bi ostalo tako povećana plata, najmanje 30 do 50 hiljada radnika ostalo bez posla.Ocene poslodavaca su predimenzionirane i nema razloga za strah od otpuštanja, poručuju iz Vlade."Pokušali smo da budemo socijalno pravdeni a da ne ugrozimo makroekonomsku stabilnost. Ova odluka praćena je donošenjem odluke o povećanju neoporezivog dela zarade sa 7.300 na 10.000 dinara kojom smo hteli da pomognemo poslodavce, odnosno da dodatno rasteretimo privredu", kaže ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.Tek pošto su stavili potpis na sporazum, poslodavci su napravili računicu i shvatili da su na gubitku."Razlika u novcu između toga koliko bi poslodavac dobio kroz to neoporezivanje određenog povećanog dela i onoga koliko bi trebalo da da kao povećanje minimalne zarade koje je gotovo 13 odsto je apsolutno neodrživo", kaže Nebojša Atanacković.Ni manji minimalac od dosadašnjeg ne garantuje nova radna mesta, tvrde sindikati."Na isto pitanje moje ako bismo spustili cenu rada na 90 dinara da li bi to značilo prijem radne snage, odgovor je 'ne'", kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.I ako ostane ovo povećanje, minimalna cena rada u Srbiji je, posle BiH, najmanja u regionu.

Za inventarisanje šuma plata 400 €
Izvor: Tanjug
Beograd -- Više od 200 nezaposlenih inženjera šumarstva potpisalo je u Beogradu ugovore o angažovanju na poslovima inventure privatnih šuma u Srbiji na godinu dana. Inženjeri su ugovor potpisali sa Šumarskim fakultetom u prisustvu ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića. Petrović je rekao da u Srbiji ima više od dva miliona hektara šuma, od čega je polovina u privatnom vlasništvu, dodajući da država do sada nije uspela da adekvatno popiše sve podatke o privatnim šumama. On je rekao da ima oko 1,3 miliona vlasnika privatnih šuma, te će im angažovani inženjeri predočiti kakvim ekonomskim dobrom raspolažu i koji je najbolji način da ga iskoriste. Dekan Šumarskog fakulteta Milan Medarević kazao je da će na taj način konačno biti aktivirani oni koji su se za to školovali naglašavajući da je reč o najvećem projektu te vrste koji je fakultet realizovao. Mesečna plata inženjera iznosiće 40.000 dinara uz mogućnost dobijanja bonusa, a kako je najavljeno realizacija tog projekta počeće 2. aprila.

Agronome država plaća do 60.000 RSD
Izvor: Politika
Beograd -- Angažovanjem 1.511 agronoma, a svaki od njih pokriva 150–200 gazdinstava, Ministarstvo poljoprivrede dobilo je i preciznije podatke o tržištu. Tačnije dobilo je podatke kako se prema zemljoradnicima ponašaju prodavci repromaterijala, otkupljivači njihovih proizvoda, banke. Ministarstvo poljoprivrede je od 1. novembra prošle godine angažovalo 1.511 agronoma. Na konkurs se prijavilo se 2.800 kandidata koji su prošli obuku, a na kraju je njih 1.850 položilo ispit.Plata agronoma kojeg je angažovalo Ministarstvo iznosi 40.000 dinara uz mogućnost da posebnim zalaganjem i rezultatima uvećaju primanja za još 50 odsto. Uz to, oni koji pristanu da promene mesto boravka i odu u sredinu gde je njihovo znanje potrebno, imaće pravo na nadoknadu za odvojen život, koja iznosi 18.000 dinara.“Najvažnije je da poljoprivrednici iskreno prihvate savetodavce. Nesporno je da naš seljak ima dosta znanja i da puno radi, a ukoliko se taj trud dopuni naučnim saznanjima i uz to prate sve mere državne politike, kao i mogućnost korišćenja različitih subvencija, sigurno je da će rezultati biti još bolji. Zato je važno da savetodavac živi u mestu za koje je zadužen, da uspostavi dobar kontakt na terenu i da prati gazdinstva“ , objašnjava Vladimir Petković, predsednik Saveta za savetodavstvo i primenjeno istraživanje u Ministarstvu poljoprivrede. Čak i u SAD, gde su i nuklearke privatne, služba koja se bavi edukacijom farmera je državna i veoma ozbiljno proučava status i uslove u kojima se njihova grana razvija. Glavni kriterijum na osnovu koga će biti ocenjivana uspešnost savetodavaca biće povećanje proizvodnje u njihovom sektoru. Od kolike je to važnosti, Petković ilustruje činjenicom da kod nas u proseku jedna krava daje devet litara mleka dnevno, što je srednjovekovni rezultat. Ukoliko bi se proizvodnja povećala samo za litar na dan, godišnji BDP bio bi uvećan za oko 50 miliona evra. Slično je i s proizvodnjom u ratarstvu, gde bi prinos koji je za 200 kilograma veći od sadašnjeg proseka za pšenicu, uvećao nacionalne račune za 120 miliona evra, dok bi veća količina ubranog kukuruza vredela 320 miliona evra. “Cilj programa je i da proizvodnju učinimo jeftinijom. Naši poljoprivrednici se u toku procesa obično unapred zaduže kod otkupljivača, a kada izmiruju obaveze neke od stavki plaćaju više nego što je neophodno. Savetodavci će ih upućivati kako da organizuju proizvodnju a da se ne zadužuju. Ili, ako moraju, kako da dođu do jeftinijeg novca, da ih usmere i na povoljnosti koje nudi država a koje se malo koriste. Procena je da bi samo na taj način godišnje troškove u poljoprivredi smanjili za 15 do 20 odsto” , objašnjava Petković. Ovog proleća čak 14.500 gazdinstava prijavilo se da razmeni pšenicu za veštačko đubrivo KAN u državnom aranžmanu, što je neuporedivo više nego ranijih godina.Podneto je zahteva za ukupno 16.000 tona, a ranije je na taj način razmenjivano tek oko 3.000 tona tog „veštaka”. To su prvi rezultati rada novih agronoma u okviru savetodavne službe Ministarstva finansija. Vladimir Petković kaže da će uskoro cela Srbija biti pokrivena sistemom meteorološko-biološke službe čija je svrha adekvatna zaštita useva. “Šteta na biljnoj proizvodnji prosečno iznosi čak 28 odsto roda. Neki usevi ili voćke prskaju se sredstvima za zaštitu, nepotrebno, i po 20 puta. To poskupljuje proizvodnju, a ne dobijamo zdravstveno ispravniji proizvod. Pravovremeno, porukom ili telefonskim pozivom zemljoradnik će biti informisan da prska upravo kada je to potrebno, na primer u petak pre podne. Na taj način uštedelo bi se i 75 odsto novca koji se daje za zaštitu, a dobila bi se zdravija hrana” , objašnjava Petković ulogu savetodavne službe kojom treba da se postigne efikasnija proizvodnja i smanje troškovi.

Nema dogovora o minimalnoj ceni rada
Izvor>Beta
Predstavnici Vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata nisu uspeli u sredu da se dogovore o novoj minimalnoj ceni rada, rečeno je agenciji Beta u Uniji poslodavaca."Vlada i sindikati ne uvažavaju realnost da poslodavci neće moći da isplate zarade ako minimalna cena rada po satu od 1. aprila bude povećana sa 102 na 115 dinara", rekao je portparol Unije Dragoljub Rajić.On je najavio da će Unija poslodavaca predložiti sindikatima da se u oblastima gde je potpisan kolektivni ugovor zarade isplaćuju prema "minimalcu" koji bio u vreme kad su ti ugovori potpisani.Ako sindikati ne prihvate taj predlog poslodavci će, prema rečima Rajića, istupiti iz kolektivnih ugovora koji su potpisani u oblasti poljoprivrede, gradjevine, hemije i nemetala i metalskoj industriji."Samo 18,2 odsto firmi u Srbiji redovno isplaćuje zarade, a 42 odsto sa zakašnjenjem od 60 dana", istakao je Rajić.Isplata zarada na osnovu cene rada od 115 dinara po satu dovela bi, kako je upozorio, do povećanja zarada u proseku od 10 do 12 odsto, što većina poslodavaca neće moći da ispuni pa će ili gasiti firme ili otpuštati radnike.

21. mart 2012.

Od besplatnih akcija ni 300 evra
Izvor: Blic
Beograd -- Besplatne akcije vredeće 250 do 300 evra kada se tokom aprila podele akcije Telekoma i tokom sledeće godine akcije EPS-a i novac iz Akcionarskog fonda. Građani će tako umesto 1.000 obećanih evra, moći da kažu da su od države dobili oko 250 evra. Međutim, oni koji do tada ne budu prodali svoje akcije mogu da računaju da će vrednost paketa porasti za oko 50 evra, jer se očekuje da će akcije NIS-a i Telekom dodatno rasti. Tako je vrednost akcija NIS-a od trenutka izlaska na berzu povećana za 40 odsto.Nominalna vrednost akcija Telekoma Srbija se još ne zna, ali je ministar ekonomije Nebojša Ćirić najavio da će njihova podela građanima početi između 15. i 20. aprila. Procenjuje se da će akcije Telekoma, koji je od kraja januara u stoprocentnom domaćem vlasništvu, vredeti oko 60 evra, a pravo na njih ima oko 4,8 miliona građana Srbije.Od kada je počelo trgovanje akcijama NIS-a i Aerodroma Nikola Tesla, prema podacima Pošte Srbije, ispostavljeno je 4.142.888 naloga za prodaju akcija. Da treba poslušati savete ekonomista i brokera i da ne treba žuriti sa prodajom pokazuje i trenutna vrednost akcija NIS-a. Prvog dana trgovanja na berzi akcije NIS-a su vredele 505 dinara, a juče 693 dinara. "Telekom je kompanija koja je imala veliki profit i prošle, a imaće i ove godine. Nisu to akcije od kojih treba bežati", kaže ekonomista Miroslav Zdravković."U perspektivi, akcije Telekoma bi trebalo da budu najvredniji paket koji su građani do sada dobili. Ako kompanija nastavi dobro da posluje, vrednost akcija će samo rasti. Ko ima neku ušteđevinu, kome nije nužda, ne treba da prodaje te akcije, a ne bi bilo loše da onaj ko može i kupi neku akciju", kaže Nenad Gujaničić, broker Sinteze invest. Gujaničić navodi da je do sada više od dva miliona građana prodalo akcije NIS-a, dakle - skoro polovina onih koji imaju pravo na besplatne akcije. "Vrednost akcija NIS-a je porasla od kada je počelo trgovanje na berzi za oko 40 odsto, i to je dokaz da je trebalo kupovati, a ne prodavati akcije. Očekujem i da će u narednih godinu dana milion građana prodati akcije Telekoma", kaže on.Aleksandar Belanović iz Agencije za privatizaciju navodi da je Agencija spremna za podelu akcija Telekoma, ali da se njihova tačna vrednost ne zna. "Nakon podela akcija Telekoma, ostaju još akcije Elektroprivrede Srbije, ali je teško očekivati da se te akcije podele ove godine", kaže Belanović. Građanima Srbije je do sada od Akcionarskog fonda pripalo po 1.700 dinara, od NIS-a po pet akcija koje su juče vredele blizu 3.500 dinara, a od Aerodroma Nikola Tesla jednu akciju čija je jučerašnja vrednost na berzi bila 510 dinara. Od akcija Telekoma treba očekivati jednu akciju vrednu oko 60 evra i, na kraju i akcije EPS-a, koje bi, prema procenama, mogle da budu i 150 evra. U paketu besplatnih akcija trebalo bi da se nađe i dodatnih sedam akcija Akcionarskog fonda pojedinačne vrednosti od 500 dinara. To sve ukupno iznosi nešto više od 26.000 dinara.

"Svarovski dobrodošao u Srbiju"
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Predstavnici Vlade Srbije i austrijskog proizvodjača kristala i nakita Svarovski potpisali su ugovor o dodeli sredstava za direktne investicije.
Ugovor su, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića, u zgradi Predsedništva Srbije, potpisali ministar ekonomije Nebojša Ćirić i predsednik Upravnog odbora kompanije Svarovski Markus Langes Svarovski.Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo što će austrijska kompanija Svarovski podići novu fabriku u Subotici ulažući 21 milion evra i zapošljavajući 550 ljudi i dodao da je to još jedan dokaz unapredjenja austrijsko-srpskih odnosa.Predstavnik kompanije Svarovski podsetio je da ta kompanija ima dugu porodičnu tradiciju prepoznatljivu u celom svetu, ne samo po proizvodima već i po ljudima koji u njoj rade. Svarovski je istakao da je ta kompanija u Subotici našla visoko kvalifikovanu radnu snagu i dodao da je tako nešto tražila i u drugim delovima sveta, ali da je u Srbiji našla profesionalne partnere na svim nivoima."Stotine investicija kao što je Svarovski obezbeđuju perspektivu za hiljade ljudi u Srbiji, ali i ljudi u Srbiji moraju da preuzmu inicijativu za pokretanje biznisa", rekao je on.Tadić je naglasio da je kompanija Svarovski počela kao porodični biznis da bi danas postala svetski lider u proizvodnji nakita i da to treba da bude "neka vrsta uputstva i ohrabrenja" srpskim preduzetnicima da je moguće od malog preduzeća stvoriti kompaniju svetskog ugleda, ako se u poslovanje krene hrabro i inventivno. Predsednik Srbije je posebno istakao značaj činjenice da će kompanija zaposliti 550 ljudi i dodao da se nada da će Svarovski proširiti svoje operacije u Subotici ili u nekom drugom gradu u Srbiji. "Srbija je još jednom pokazala svoju konkurentnost za privlačenje investicija i otvaranje radnih mesta. To je plod iscrpnog rada ove vlade i insitutucija. Nikada nismo prestali da pregovaramo sa investitorima i sada na kraju mandata otkrivaju se mnoga rešenja koja treba da unaprede život ljudi", rekao je Tadić.Holding Svarovski internacional bavi se proizvodnjom kristala za nakit i ukrasne figure, kao i materijala od kristala za modnu industriju i kristalne lustere. Ta kompanija je u 2010. godini imala promet od 2,06 milijardi evra, a u 120 zemalja zapošljava oko 23.000 ljudi.Obraćajući se predstavnicima austijske kompanije Svarovski predsednik je rekao - "Hvala vam što se došli u Srbiju i nadam se da nećete ni odlaziti". Premijer Mirko Cvetković kaže da da taj projekat ima veliki značaj jer se radi o grinfild investiciji, što znači da se počinje od zemljišta na kome se gradi novi objekat i zatim se otvaraju nova radna mesta. Cvetković je podsetio da je Svarovski svetski poznata firma sa godišnjim obrtom od oko 2,5 milijardi evra, a činjenica da je izabrala Srbiju za svoje ulaganje nosi ne samo ekonomsku korist za zemlju, već i posebnu čast.On je ocenio da realizacija tog projekta pokazuje da je Srbija atraktivna za strane investicije i da su napori vlade u tom cilju dali rezultate i poželeo kompaniji Svarovski visoke profite i još puno takvih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Danijeli ulaže u Srbiji 500 mil EUR
Izvor: Beta, Blic
Beograd -- Italijanska kompanija Danijeli, veliki proizvođač opreme i proizvodnih linija za industriju gvožđa i čelika, uložiće uskoro 500 miliona evra u Srbiji.Kako piše Blic, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u utorak u Arilju da su pri kraju razgovori sa jednom kompanijom za proizvodnju čelika, koja će Srbiji omogućiti izvoz od 750 miliona evra."To će biti veliki doprinos i industriji Fijat i imaćemo zatvorenu sistem proizvodnje, a sa druge strane biće veliki doprinos izvozu, jer se radi o proizvodnji vrednoj između 750 miliona i milijardu evra, a u budućnosti i više ako se izmene okolnosti na tržištima", poručio je on.Tadić je u decembru prošle godine u Italiji razgovarao sa predsednikom Borda direktora kompanije Danijeli Đanpjetrom Benedetijem o mogućnosti da ta kompanija podigne u Srbiji fabriku specijalnih čeličnih proizvoda. Krajem prošle godine u medijima su se pojavili i navodi da Danijeli planira da na 120 hektara pored Save u Šapcu podigne modernu čeličanu.

Simonović predložio izmenu uredbe o platama
Izvor |Juzne vesti
Gradonačelnik Niša Miloš Simonović predložiće Gradskom veću da na sledećoj sednici usvoji predlog za izmenu Pravilnika o platama zaposlenih u upravama i službama Grada Niša. Ako se usvoji predlog na Sednici, štrajk će biti prekinut, potvrdio je Marko Savić, predsednik Sindikata radnika gradske uprave.- Kada vidimo potpisanu izmenu, obustavićemo štrajk. Imamo potvrdu da će Gradsko veće imati sednicu sutra - rekao je Marko Savić.Nakon promene Pravilnika Simonović očekuje da štrajk zaposlenih u Gradskoj upravi bude obustavljen jer će se koeficijenti srednjeg stručnog kadra po zaključku Vlade Republike Srbije uvećati za 10 procenata, a po zaključku Gradskog veća takođe još za 10 odsto.Plate zaposlenih sa srednjom stručnom spremom u odnosu na plate koje su imali posle donošenja Uredbe Vlade Republike Srbije, biće uvećane i do 24 odsto, navodi se na sajtu Grada Niša.Radnici gradske uprave u Nišu započeli su štrajk 12. marta zbog smanjenja plata velikog broja zaposlenih i istovremeno znatno povećanje primanja gradski funkcionera.

Radnici "Želvoza" prekinuli štrajk glađu
Izvor: Tanjug
Radnici "Želvoza" popodne su prekinuli štrajk glađu pošto je, kako tvrde, Vlada "Želvozu" danas odobrila do 200 miliona dinara."Gradonačelnik (Smedereva, Predrag Umičević) nas je obavestio da je vlada Srbije danas donela odluku o odobravanju do 200 miliona dinara i mi smo u 18 časova prekinuli štrajk glađu", izjavio je večeras jedan od štrajkača, Dejan Živković. On je dodao da radnici ostaju i dalje u protestu, u zgradi gradske uprave, dok im ne budu isplaćene otpremnine, a sutra, zajedno sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, počinju pregovore sa poslovodstvom "Želvoza" o socijalnom programu. Inicijativni odbor 444 radnika "Želvoza", koji su se dobrovoljno prijavili za odlazak iz fabrike uz otpremninu, od ukupno 1.450 zaposlenih u smederevskom remonteru šinskih vozila, već dve nedelje organizuje protest u zgradi Skupštine grada Smedereva. Njihov glavni zahtev odnosi se na isplatu otpremnina koje im nisu isplaćene.

Portugal se sprema za opšti štrajk, podele u sindikatima
Izvor: Tanjug
Portugal se sprema za sutrašnji treći opšti štrajk u poslednje dve godine, protiv bolnih mera štednje koje Lisabon sprovodi, ali podele u sindikatima i nedostatak podrške građana verovatno će doprineti tome da štrajk bude mirniji u odnosu na nasilne proteste koji su održani u Grčkoj, još jednoj zemlji koja je primila novčanu pomoć za spas od bankrota.
Grafit u Lisabonu poziva radnike na 24 časovni štrajk protiv mera štednjePortugalci, koji nemaju tradiciju masovnih protesta, do sada nisu izrazili veliku želju za bučnim protestima i čestim štrajkovima kakvi su viđeni u Grčkoj tokom dužničke krize, navodi Rojters. Portugal se, međutim, bori sa najtežom recesijom od 1970-ih, dok je nezaposlenost rekordno visoka i iznosi 14 odsto, što podstiče rast tenzija. Štrajk, koji je organizovao najveći portugalski sindikat CGTP, ima za cilj da objedini radnike koji se protive oštrim vladinim merama štednje, postavljenim kao uslov za pomoć od 78 milijardi evra koju Lisabonu od prošlog maja pružaju EU i Međunarodni monetarni fond. Plakati i posteri širom Lisabona pozivaju radnike da se priključe štrajku. - Okupirajmo puteve, blokirajmo sve - poručuje jedan poster. Drugi po veličini portugalski sindikat UGT odvojio se od CGTP početkom ove godine, nakon što je pristao na reforme tržišta rada koje je predložila vlada u Lisabonu u skladu sa uslovima međunarodnog kredita. - Ovaj štrajk bi mogao da bude beznačajan. Postoji taj rizik, budući da ne učestvuju svi sindikati - ocenio je politički analitičar Viriato Soromeno Markes. CGTP, ipak, ne odustaje i insistira da Portugalci moraju da se suprotstave i sačuvaju socijalnu sigurnost, koja je umanjena zbog uslova koje Lisabon mora da ispuni da bi nastavio da prima međunarodnu finansijsku pomoć.

20. mart 2012.

ASNS podržao odluku o povećanju minimalne cene rada
Izvor: Beta
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podržala povećanje minimalne cene rada sa 102 na 115 dinara po satu i ocenila da država može da oslobodi privredu ogromnih nameta kako bi olakšala poslodavcima."Iznervirala me je konferencija za štampu Unije poslodavaca Srbije, koja je prvo potpisala sporazum o povećanju najniže zarade, a posle izašla s tim da su efekti jako loši. To govori o krajnjoj neozbiljnosti Socio-ekonomskog saveta i socijalnih partnera", rekla je predsednica ASNS-a Ranka Savić. Ona je istakla da je nesporno da će poslodavci tim povećenjem biti u još gorem položaju. "ASNS, naravno, podržava povećanje minimalne zarade jer ne možemo stalno da ostvarujemo uštede preko leđa radnika. Država može da oslobodi privredu ogromnih nameta, da im olakša, a da minimalna zarada što manje utiče na poslovanje i rad poslodavaca", navela je ona.Prema njenim rečima, povećanjem minimalne zarade ostvaruje se ukupno povećanje od 12,75 odsto po radnom mestu, a efekat na neto zarade je 540 miliona evra, a na bruto zarade 750 miliona evra. "S obzirom na to da je dogovoreno da se i poreski odbitak poveća na 10 dinara, efekat na privredu biće 700 miliona evra", dodala je Ranka Savić.

Da se preispita minimalna cena rada
Izvor: Beta
Unija poslodavaca Srbije zatražila je u ponedeljak preispitivanje minimalne cene rada koja je sa 102 povećana na 115 dinara po satu jer privreda nema novca za to i najavila mogućnost povlačenja iz kolektivnog ugovora.Na konferenciji za novinare Unije u Beogradu, na kojoj su se pojavili predstavnici sidnikata Nezavisnost i Saveza samostalnog sindikata Srbije, sindikalci su tvrdili da je sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj je doneta odluka o novoj minimalnoj ceni rada regularna i da ne postoji mogućnost da se održi nova sednica tog tela sa istom tačkom."Sednica je regularno završena bez ikakavih primedbi, a njoj je predsedavao (predsednik UPS Nebojša) Atanacković", kazao je Branislav Čanak iz sindikata "Nezavisnost".Najavu povlačenja Unije iz kolektivnog ugovora predstavnici sindikata su ocenili kao pretnju, što je Unija negirala.Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kazao je da je odluka o povećanju minimalne cene rada doneta suprotno Poslovniku i poručio sindikatima da organizuju svoju konferenciju za novinare.Atanacković je kazao da je Unija prihvatila minimalnu cenu rada na osnovu podataka koje je saopštio predstavnik Ministarstva finansija, a za koje je naveo da nisu bili tačni.Dragan Marković iz Unije je ocenio da Vlada Srbije vrši pritisak na privredu da se pomogne radnicima a da, uprkos obećanjima, nije donela nijednu konkretnu meru pomoći privredi.

Tamna strana privatizacije (3): Privatna policijska stanica
Izvor: Vesti online
U Nemačkoj je klatno privatizacije vrhunac svog 25-godišnjeg kretanja dostiglo u vreme vladavine Helmuta Kola i Gerharda Šredera. Bilo je to vreme nekontrolisane privatizacije, trend koji je poverenje dao tržištu na uštrb države, s uverenjem da je sve što država radi skuplje. Savezni nivo, pokrajine i komune prodavale su svoje udele u velikim firmama da bi napunile budžete. Sve što je do tada važilo za neprikosnovenu državnu imovinu (otpadne vode, saobraćaj, pijaća voda, odnošenje đubreta, stambena preduzeća, nuklearke, pa čak i štampanje novca) preneto je na privatne firme. Kad se delimično privatizovala državna železnica, klatno promena se zaustavilo.
Poslednja češka pivara
Upravo ovih dana Češku potresa skandal povodom privatizacije pivare u Buđejovicama, gde se godišnje proizvodi 1,3 milion litara čuvenog badvajzera. Da bi popunio rupe u državnom budžetu, ministar ekonomije došao je na ideju da fabriku proda nikome drugom do mrskim konkurentima iz Amerike, firmi "nhojzer-Buš, sa kojom se Česi već 100 godina spore oko imena. Već sam pomen da bi ovaj državni simbol, inače poslednja češka pivara koja je još u rukama države, mogao da bude privatizovan dovela je do takvih protesta da je i šef vlade morao da saošti da do toga neće doći. Njegov problem je samo što u to sada niko ne veruje, pa se prašina nikako ne sleže.Reč privatizacija je u nemačkoj politici dugo važila kao čarobna, a onaj ko je nju koristio nije morao to da obrazloži. Primer je ukidanje monopola na osiguranje zgrada 1992. Pre toga je država skoro 200 godina imala monopol na osiguranje koje je bilo jeftino (premija je iznosila 31 cent za 1.000 evra osigurane vrednosti). Posle privatizacije ovog sektora iznos se udvostručio na 60 centi, potpuno suprotno od onog što je Kolova vlada najavljivala - da će konkurencija među privatnicima oboriti cene. Uz to, osiguranje protiv poplava privatnici su ukinuli kao preskupo jer im je rizik bio prevelik, iako je u vreme dok je osiguranje bilo državno to bila uobičajena stavka ugovora. Proučavajući upravo ovaj slučaj, profesor Tomas fon Ungern-Šternberg iz Lozane došao je do zaključka da se tvrdnja EU da je "ukidanje državnog monopola u sferi osiguranja u interesu korisnika" nije pokazala kao tačna. Primer su katastrofalne privatizacije, kao u francuskom Grenoblu ili u Engleskoj. Na primeru Grenobla, gde je privatizovan vodovod, vidi se kako je bez dovoljno kontrole u ovim poslovima uvek moguć kriminal i potkupljivanje. Tamo je lokalna uprava vodovod dala na upravljanje privatnoj firmi, koja je povećala cenu vode i izazvala građanske proteste. Na kraju su bivši gradonačelnik Grenobla Alen Karinjon (u vreme suđenja ministar za komunikacije u francuskoj vladi) i direktor privatne firme zbog mutnih poslova oko privatizacije osuđeni na četiri godine zatvora. Vlasništvo nad vodovodom je opet preuzeo grad. Za stanovnike gradića Bari pored Mančestera vladajuća Konzervativna partija odlučila je u martu prošle godine da sve javne službe mogu da dobiju vlasnike - uključujući odvoz đubreta, staračke domove, parkinge i škole, čak i savetovališta za narkomane. Osnovana je radna grupa koja je razmatrala ponude komercijalnih firmi da ustanovi
Privatno štampanje novca
Nemački Savezni zavod za štampanje novca prodat je 2000. za milijardu evra britanskom investitoru Apaks, a dve godine kasnije su Britanci odustali od ove visokozadužene ustanove. Posle toga ju je preuzeo poverenik i u međuvremenu se oporavila. Povratna cena je 800 do 850 miliona evra, znatno ispod prodajne cene, što znači da je država napravila dobar posao. Interesantno je da država sada tvrdi da je sigurnije da poverljivi podaci budu u njenim rukama, o kojima se na početku očito nije mnogo mislilo da li su povoljnije nego da dotični posao komuna obavlja sama. U međuvremenu su konzervativci u Bariju izgubili izbore, ali nove vlasti nisu odustale od privatizacije i štednje - gradski izviđači moraju privatnom vlasniku da plaćaju 25 funti mesečno da bi mogli da vežbaju u lokalnom parku. "Tržišna orijentacija" je već duboko u javnom transportu i saobraćaju, sudstvu, obrazovanju i zdravstvu. U Engleskoj sedam odsto učenika pohađa privatne škole, dok 14 odsto zatvorenika sedi u privatnim zatvorima. U Velikoj Britaniji, koja je još od vremena Margaret Tačer predvodnik privatizacije, nisu nedodirljivi čak ni sektori kao što su vojska i policija. U Linkonšajru, piše "Gardijan", policija je potpisala ugovor vredan 200 miliona funti s firmom G4S, koja će preuzeti polovinu zaposlenih civila, a treba da preuzme i jednu čitavu policijsku stanicu. Nakon što je ministarstvo unutrašnjih poslova smanjilo izdatke za personal, ozbiljno se razmišlja da se angažuju privatne firme za obezbeđenje gradskih ulica. Jedini uslov jeste da ponuđači dokažu da će biti jeftiniji od sadašnje policije. Pritisci da se zaustavi ovakva anoreksija države sve su jači. Veliki otpori pri reformi sistema zdravstvene zaštite naterali su vladu Dejvida Kamerona da zasad napravi pauzu za razmišljanje.

Na crno rade i deca i stari
B. STJELjA | 19. mart 2012. 23:00 | Komentara: 3
U sivoj zoni "privređuje" sve više maloletnika i najstarijih građana. Oko 25.000 dece i 13.000 starih pokušava da zaradi za bolji život - od tezgi do čišćenja

Oko 25.000 dece pokušava da zaradi za bolji život

Srodne vesti
Na crno radi 700.000 ljudi
Pretežak rad na crno
Austrija: Ilegalni radnici u parlamentu
Više se isplati raditi na crno
Rad na crno: Trećina ni penziju ne čeka
DA posao ne pita za godine posvedočilo bi najmanje 25.000 dece koji umesto dobrih ocena kući donose dnevnice, a sa njima bi se usaglasilo i još 13.000 starijih od 60 godina koji umesto da uživaju u penziji i dalje zarađuju za život. Iako Srbija nema zvaničnih podataka o učestalosti dečjeg rada, kao ni o angažovanosti penzionera, u Unicefu, Fondu PIO i sindikatima potvrđuju da su, prema njihovim analizama, ove pojave i te kako uzele maha.

Najviše, ipak, zabrinjava iskorišćavanje najmlađih:

- Više se eksploatišu dečaci, ali su razlike neznatne. Dečji rad je najviše zastupljen u siromašnim porodicama, mada više u gradovima nego na selu - analiziraju u Unicefu i navode da je procenat zastupljenosti dečjeg rada u Srbiji na nivou zemalja centralne i Istočne Evrope, odnosno četiri odsto među decom između pet i 14 godina.I u Ministarstvu rada i socijalne politike su se bavili ovim problemom i kroz svoja istraživanja zapazili da deca najčešće rade kao prodavci na pijaci, uličnim tezgama, kod Kineza, ali i raznose robu i čiste ulice
POMOĆ NIJE ZLOUPOTREBA
PREMA objašnjenju Ljubomira Pejakovića, savetnika u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ne znači da je svaki rad - iskorišćavanje: - Kada dete pomaže roditeljima u obavljanju kućnih poslova, ili zarađuje za džeparac u slobodno vreme, a ti su poslovi primereni njegovom uzrastu, nema ni govora o zloupotrebi. Pod dečjim radom se podrazumeva onaj koji je mentalno, psihički, socijalno i moralno opasan za dete i koji utiče na njegovo školovanje.
- Fizički poslovi koji donose veći prihod, prosjačenje, ali i poslovi koji zadiru u kriminalitet realnost su značajnog broja romske dece, i to u najranijem uzrastu, koju svakodnevno viđamo u prolazima, na ulicama, pijacama, gradilištima - kaže Ljubomir Pejaković, iz ovog ministarstva, i dodaje da su ove pojave, iako svima vidljive, ipak nedovoljno tretirane.I Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, za "Novosti" dodaje da dečji rad svakako spada u rad na crno:- U svojim terenskim kontrolama nismo zaticali decu na radnim mestima, ali to ne znači da ih nema. S druge strane, starije građane jesmo. Najčešće su zarađivali nekom prodajom, "tezgarenjem" i slično.Stariji građani, osim u sivoj zoni, privređuju i u sasvim legalnim tokovima, i to do duboko u starost. U penzionerskim organizacijama kažu da se u radne vode vraća tek omanji broj penzionera "jer posla nema ni za one mlađe", ali u Fondu PIO procenjuju da se kućni budžet dodatnim (povremenim) radom ojačava između 10 i 15 odsto novih penzionera godišnje. Osim poslova noćnih čuvara, prodavaca sladoleda, portira, na posao se najčešće vraćaju zanatlije i intelektualci. Tako, ni u institutima ni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti devedesetogodišnjaci nisu retkost, a sve je više vitalnih penzionera i u pozorištima, na fakultetima, pa i u parlamentu.

19. mart 2012.

Opštinari štrajkovali ispred Gradske kuće
Izvor> Južne vesti
Oko 400 radnika gradske uprave u Nišu okupilo se danas oko 11h ispred Gradske kuće u jednočasovnom protestu tražeći od gradonačelnika i Gradskog veća da im pomogne u rešavanju problema.Ukoliko zahtevi radnika ne budu sagledani u najskorije vreme iz sindikata uprave najavljuju generalni štrajk za ponedeljak 26. mart.- Morali smo da se odlučimo na ovakav korak jer se naši rukovodioci nisu odazvali zahtevima za rešavanje ovog problema. Ukoliko i dalje ne reaguju, moraćemo da pribegnemo generalnom štrajku, kao što smo i ranije najavljivali. - kaže Marko Savić, predsednik sindikata gradske uprave.Na ranije najavljenom protestu Sindikat Uprave je podsetio da je Niš jedini grad u Srbiji gde plate radnika nisu vraćene na decembarski nivo. Radnici traže da zaposlenima sa nižim kvalifikacijama, kojima je zbog Uredbe Vlade Srbije plata smanjena, zarade bude vraćene na decembarski nivo, a retroaktivno bude isplaćena i razlika za januarsku i februarsku platu, kako je to urađeno u Novom Sadu.Gradsko veće je krajem prošle nedelje usvojilo zaključak za izmenu koeficijenta za obračun zarada zaposlenih u gradskoj upravi i prosledilo ih Vladi Srbije čijom je Uredbom od 30. januara radnicima sa nižom i srednjom stručnom spremom snižena plata čak do 25 odsto, dok su rukovodioci dobili značajna povećanja dohotka.

Štrajk 20.000 državnih radnika u Nemačkoj
Izvor: Beta
Oko 20.000 zaposlenih u državnim službana u nemačkim pokrajinama Bremen i Donja Saksonija stupilo je danas u štrajk upozorenja, tražeći povećanje plata. Sindikat Verdi, koji je organizovao štrajk, najavio je da će ove nedelje štrajk biti proširen na celu Nemačku. Sledeći pregovori sindikata i vlasti zakazani su za 28. i 29 mart, a Verdi je najavio da će u međuvremenu štrajk biti proširen na pokrajine Baden-Virtenberg i Severna Rajna-Vestfalija, i da će u njemu učestvovati zaposleni u bolnicama, jaslicama, javnom prevozu i administraciji. Sindikat je zatražio da se ove godine plata za dva miliona zaposlenih u državnim institucijama poveća za 6,5 odsto, posle čega su nemačke vlasti ponudile povećanje od 3,3 odsto u sledeće dve godine, što je sindikat odbio.

Niš: štrajk ispred kabineta gradonačelnika
Izvor: Južne vesti
Radnici gradske uprave u Nišu od danas pokreću jednonedeljni štrajk ispred Gradske kuće, odnosno kabineta gradonačelnika Niša, Miloša Simonovića, u trajanju od 11 do 12 časova.Predsednik Sindikata radnika gradske uprave, Marko Savić, kaže za Južne vesti da će na šalterima uprave u tom periodu ostati dežurni radnici koji će zadovoljiti minimum procesa rada.- Od gradonačelnika Niša tražimo rešenje kako da izađemo iz postojeće situacije. On bi trebalo da nam pomogne tako da nam ili poveća plate kao i onima čiji su dohodci sada veći ili da dođemo do nekog kompromisa na obostrano zadovoljstvo. Ove nedelje ćemo svakodnevno od 11 do 12 sati ispred kabineta skretati pažnju na naš problem - kaže Savić.Radnici ove uprave su se odlučili na dvosatni štrajk pre nekoliko nedelja, kada je zbog uredbe Vlade Srbije radnicima sa srednjom stručnom spremom snižena plata, a onima sa visokom povišena.

Радници “Желвоза“ штрајкују глађу
Izvor: Pravda
СМЕДЕРЕВО – Вишак запослених у ФЖВ “Желвоз“, према најави синдиката, од данас почиње штрајк глађу, зато што им Влада Србије упркос најавама још није прецизно одговорила када ће им исплатити заостале отпремнине.Прошле седмице, током заседања локалног парламента, градоначелник Смедерева Предраг Умичевић рекао је радницима “Желвоза“ да ће се на седници Владе Србије наћи предлог закључка Министарства финансија, којим ће Фонду за развој бити наложено да исплати потраживања радника.

18. mart 2012.

Tamna strana privatizacije (1): Radnici na ulici, država u bankrotu
Izvor: Vesti online
Prvo je Srbija 20 godina rasprodavala skoro budzašto fabrike i poljoprivredne gigante, a kad su načisto propali, počela je da ih kupuje ponovo i sve je palo na grbaču naroda.Država Srbija je ponovo gazda smederevske železare. Vlasnici američke kompanije Ju-Es stil su posle kraćeg pregovaranja sa predstavnicima Vlade pristali na ponudu države i odrekli se vlasništva nad smederevskom fabrikom čelika za jedan dolar. Međutim, društvena svojina u Srbiji još nije ispraćena u istoriju, iako je zakonski rok bio daleki 31. decembar 2008. godine. Država i dalje na prodaju nudi više od 400 preduzeća i čak se vraća kao gazda u kompanije koje je ranije prodala. Tako sada država topi bakar jer je pod svoje uzela RTB Bor, proizvodi staklo u Paraćinu, sirćetnu kiselinu u Kikindi, bavi se poljoprivredom u PKB-u... Država je morala da oživi 13 od ukupno 15 poljoprivrednih preduzeća, koja su novopečeni kapitalisti kupili, pa upropastili. Reč je o akcionarskim društvima: Bačka iz Sivca, Agrobačka iz Bača, 7. juli iz Siriga, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi borac iz Male Bosne, Omoljica, Vojvodina iz Starčeva, Bratstvo-jedinstvo iz Neuzine, Seme Tamiš iz Pančeva, "Dragan Marković" iz Obrenovca i PIK Zemun. Posle privatizacionog horora, u ovih 13 preduzeća ostalo je 877 zaposlenih, 11.000 hektara obradive zemlje u vlasništvu i 8.500 u zakupu, s farmama za 60.000 svinja i 3.000 goveda, silosima s kapacitetom od 105.000 tona, sistemima za navodnjavanje na 3.500 hektara i drugom opremom. Još je svež primer italijanske modne kuće Beneton koja je kupila niški Niteks po početnoj ceni od nešto više od tri miliona evra. Ali, i tu je država umešala svoje prste i na izvestan način učestvuje u gazdovanju, jer je ceo projekat podržala sa 9.000 evra po zaposlenom radniku. Kolika je ta suma vidi iz namere Benetona koji planira da u naredne četiri godine zaposli 2.700 ljudi. A sav novac za projekat uzet je iz budžeta što znači da će osiromašeni građani Srbije platiti ceh. Na raspisivanje tendera čeka Jugoslovensko rečno brodarstvo, Jat, hoteli Slavija, Lasta, Jumko, Jat tehnika, dok na raspisivanje aukcije čeka rakovička fabrika 21. maj, Mašinska industrija Niš... U Agenciji za privatizaciju kažu da kupce traže i oni i Ministarstvo ekonomije.- Bilo bi neozbiljno da pet puta oglašavamo prodaju a da se niko ne javlja. Čekamo da se pojavi investitor, pa da raspišemo tender ili aukciju jer prodaje direktnom pogodbom nema - tvrde u Agenciji za privatizaciju. konomista Mlađen Kovačević kaže da su prvo prodata profitabilna preduzeća, a da se sada nudi samo ono što niko neće. Preduzeća koja godinama ne mogu da se prodaju trebalo bi da se prodaju kao imovina. Neka od neprodatih imaju vrednu imovinu, a neke delove preduzeća kupili bi oni za koje ta imovina ima vrednost. Međutim, kod mnogih je imovina razvučena i pitanje je šta je od nje ostalo - kaže Kovačević. Danijel Cvjetićanin kaže da su naši političari pogrešno mislili da će strani investitori navaliti da ulažu u Srbiju, a to se dogodilo samo s najprofitabilnijim firmama, ali i tu je država grešila. Zar bi sada u Srbiju došao korejski ili japanski proizvođač automobila ako zna da država subvencijama pomaže Fijat? Gde je tu konkurencija? Onda se svi čudimo zbog čega strani investitori odlaze i napuštaju firme, koje onda padaju na grbaču naroda - kaže Cvjetićanin. Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da su neke od privatizacija bile rezultat isključivo političkih odluka. Zato sada država dolazi u situaciju da mora da kupuje nešto što je ranije prodala. Država je prvo prodala železaru Amerikancima i to je bila čisto politička odluka. Postojala je želja da američka firma investira u Srbiju jer bilo je i drugih zainteresovanih kupaca - ističe Pavlović. - Sada su se Amerikanci povukli, stanje na svetskom tržištu veoma je nepovoljno, tako da je država preuzela železaru i to je opet politička odluka pred izbore. Amerikanci su pravili godišnji gubitak od 100 miliona evra, ali niko ne zna koliki će država praviti gubitak. Pa koliko košta isplata radnika, a nema realnih uslova da železara počne da zarađuje - ističe bivši direktor Agencije za privatizaciju.
Skupi advokati
Advokatske usluge su Agenciju za privatizaciju samo u 2010. godini godine koštale ukupno 25 miliona dinara. Deset miliona su plaćeni zastupnici pred domaćim sudovima, a 15 miliona koštala je usluga advokata koji su Agenciju zastupali pred međunarodnim arbitražama.Stručnjaci podsećaju da su problemi nastali i zbog toga jer smo u privatizaciju ušli bez prethodno utvrđenog prava vlasništva i korišćenja zemljišta, pa su fabrike često kupovane zbog zemljišta, a ne nastavka proizvodnje. Za poslednjih 20 godina u Srbiji je ostalo bez posla oko 300.000 zaposlenih u društvenim preduzećima. Ugovori su poništeni u 644 preduzeća. Nakon što je iz njih bivši vlasnik sumnjivog porekla iscedio sve što je mogao, radnici u praznim halama, bez posla, para, poslovnih partnera i budućnosti vraćeni su pod okrilje države. Prema procenama sindikalnih organizacija, tek 15 odsto privatizacije u BiH uspešno je okončano. Svakog dana više od 100 radnika izgubi posao, a više desetina preduzeća je pod stečajem ili u štrajku. Privredu nije uništio sam rat - jedan od najvažnijih uzroka je kriminalna privatizacija. Predratna industrija u BiH važila je za jednu od najjačih u regiji, a danas su mnogi od industrijskih giganata potpuno propali najviše zahvaljujući lošim gazdama. O razmerima kriminala koji su u Hrvatskom fondu za privatizaciju događao dugi niz godina slikovito govori Izveštaj državne revizije još iz 2007. godine. Predugačka je lista afera čiji se repovi vuku po sudovima još i danas. Privatizaciju turističke firme Sunčani Hvar mediji su nazvali drumskom pljačkom. A najbolje je biti strani ulagač u Hrvatskoj, pišu mediji, jer dobru firmu dobijete skoro badava, onda podignete kredite na svu imovinu, isisate novac na privatne račune, a onda radnicima poručite da se hrane u hotelskoj kuhinji! Pljačka u hrvatskoj privatizaciji, pišu tamošnji mediji, ostvarivala se korišćenjem političkih veza, menadžerskih kredita, rupa u zakonu i ignorisanjem postojećih zakona. Prema nekim procenama, u tim procesima bačeno je više od 15 milijardi evra, koje je neko pokupio.

Tamna strana privatizacije (2): Učitelj u pečenjari
Izvor: Vesti online
Isti čovek kupovao je i po 10 i 15 firmi, a onda ih sve zatvorio, u Jagodini je od 16.608 radnika, koliko ih je bilo 2000. godine, ostalo 2.982, ostali su prepušteni uličnoj ekonomiji. Jagodinska pivara, Žitomlin i Srpska fabrika stakla samo su neke od firmi u Pomoravskom okrugu koje su privatizovane, pa vraćene u vlasništvo države. Ali, kako kaže Miroslav Gajić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu, ispravki više nema.- Ko je proveravao čime kupac raspolaže, kako se dešavalo da jedan isti čovek kupi i po 10 i 15 firmi, a onda ih sve zatvori? Posledica je da veliki broj firmi više uopšte ne postoji. U Jagodini je od 16.608 radnika, koliko ih je bilo 2000. godine, ostalo 2.982, što je poražavajuće za ovaj grad. Kad smo došli u situaciju da moramo da se borimo za svako radno mesto, država je počela da nalazi strateške partnere za mnoga preduzeća - kaže Gajić za "Vesti"- Ako sad dajemo stranim firmama po 10.000 evra za radno mesto, što nismo toliko uložili u firme? Veliki broj njih bi opstao. Nedavno sam bio u Briselu na seminaru, na kome je rečeno da Srbiji niko nije rekao da moramo da ugasimo firme da bismo počeli privatizaciju. Ne treba mnogo pameti da se shvati da su razni kumovali ovakvoj situaciji. Radiša Marković, predsednik Upravnog odbora Pokreta akcionara, radnika i sindikata Srbije Pariš, pita se zbog čega u Jagodini država dotira samo pivaru i Fabriku kablova, dok je drugima dozvolila da propadnu. Kao da postoje radnici prvog i drugog reda. Fabrika ima 2.000 radnika i ako bi oni izašli na ulice, nastali bi veliki neredi. Pošto ova vlast priznaje samo ulicu, mi smo pre mesec dana registrovali Pokret Pariš, koji okuplja oko 250.000 bivših radnika i nezaposlenih u Srbiji. Da bi njima bila namirena dugovanja, a sudske presude bile poštovane, ostalo nam je da istovremeno organizujemo proteste širom Srbije - kaže Marković. Miloš Jovanović Era iz Jagodine, koji je napustio prosvetu da bi se 1976. zaposlio u jagodinskom Jugoprevozu, kaže da je ova firma bila jedna od najrazvijenih u ovom delu Balkana. Posle stečaja otišla je u bankrot. - Zapošljavali smo 650 radnika, imali 85 putničkih autobusa, 56 teretnih kamiona, kojima smo razvozili naftu i asfaltnu bazu širom Jugoslavije. Naši radnici su radili u Iraku i Rusiji, imali smo redovne linije za Španiju, Austriju, Nemačku. Sagradili smo radionice, upravnu zgradu koju smo nazvali Beli dvor, gde mnoge kancelarije nikada nisu bile useljene. Posle smrti direktora Dragiše Jovanovića, pod čijim rukovodstvom smo postali gigant, počeli su da dolaze direktori koji su rasprodali i krali šta su stigli. I svako od njih je našao uhlebljenje, samo su radnici ostali na ulici - navodi Jovanović.
Fabrički višak
- Sećam se da smo, kada Fabrika kablova primi platu, kvartalni višak ili trinaestu platu morali da organizujemo duplu smenu radnika da bismo mogli da uslužimo sve kupce. Znam i bračni par koji je od plate i dva viška kupio novog stojadina. A danas ne znam kako uspevaju da prežive - kaže Marković
Radnici na ulici
U jagodinskoj opštini likvidirane su firme: Resava sa 800 radnika, Pomoravlje sa 900 radnika, Minel sa 400, mlekara sa 100, Žitomlin sa 380, Navip sa 550 i AIK, koji je zapošljavao 500 radnika. U Budućnosti je od 362 ostalo 12 radnika, u Opremi od 160 njih 80, a u Moravi od 806 ostalo je samo 5 radnika.Kad su videli da firma propada, radnici su se organizovali kao akcionarsko društvo i sakupili novac za pokretanje stečaja, koji je uveden 2004. godine- Agencija je imovinu procenila na 8.500.000 evra, započet je proces privatizacije, 417 radnika oterano je kroz socijalni program, a preostalih 37 zajedno s firmom izdato u zakup, iako je Agencija to zabranila. Međutim, ništa nije ni preduzela. Dug za po 36 plata, topli obrok i penziono nikada nije izmiren. Pre dve godine za 21.000.000 dinara prodata je autobuska stanica, od koje smo na ime zakupnine imali godišnji priliv od 17.000.000 dinara. I tako smo bankrotirali - s nevericom priča Jovanović. - Iako po struci učitelj, radim i najteže fizičke poslove da bih preživeo. Održavao sam plastenike, proizvodio hranu, bavio se poljoprivredom, a sada radim u jednoj pečenjari. Srđan Ivanović, koji je magistar ekonomskih nauka, kroz osmeh kaže da ga izdržavaju mama i tata. Ima dva sina, koja takođe ne rade. Predsednik je Skupštine manjinskih akcionara u jagodinskom Palasu, gde je radio 22 godine. Kaže da je od 800 radnika ostalo samo 23. - Bili smo registrovani i za turizam, trgovinu, međunarodnu špediciju, imali smo svoje autobuse i kamione. Nizbrdo je krenulo 1985. godine, kad je predsednica Upravnog odbora, koja je završila samo osnovnu školu, preko noći 2004. odlučila da je najbolje da firma ode u stečaj, iako je dugovala samo 30.000 ondašnjih nemačkih maraka. A bilo je dovoljno da se proda samo jedan objekat i da se firma izvuče iz krize - ocenjuje Ivanović. nda je Palas prodao sve što je imao. Hotelu Jagodina je privatizacija poništena 2009. godine, ali će najverovatnije ponovo biti prodat.

Пред стечајем и фабрика и цело село
Izvor: Dnevnik
Привредни суд у Сомбору заказао је за 4. април рочиште на којем ће бити разматрана одлука о увођењу стечајног поступка у Фабрици смрзнутог поврћа „АБЦ фуд“ у Руском Крстуру. Радници ове фабрике су у штрајку већ више од четири месеца због неисплаћених зарада, док с друге стране већински власник фабрике оптужује њих за пропаст некада веома успешне хладњаче. Готово цело село је живело од фабрике „АБЦ фуд“ јер је готово 200 мештана радило у хладњачи, док се остатак бавио производњом поврћа које је ова фабрика откупљивала.
Мештани Руског Крстура кажу да се последњих месец дана може видети како разни повериоци у пратњи полиције износе преостале залихе поврћа, али и, додају они, вредан инвентар из фабрике.Некадашњи председник Самосталног синдиката у фабрици, који је као технолошки вишак напустио „АБЦ фуд“ крајем прошле године, Михајло Пап истиче да није примио отпремнину, али и да му је послодавац остао дужан, додао је он, око 500.000 динара за неисплаћене зараде.– Изашао сам из штрајкачког одбора јер нисам видео решење – огорчен је Пап. – Дигао сам руке када није испоштован договор да нам се до краја 2011. године исплате заостале плате. Послодавац је тада добио 150.000 евра од продаје рибњака и 400.000 евра од продаје фарме, али радници нису добили ништа. Где је новац завршио не знам, а срамота је што је договор постигнут у присуству покрајинског секретара Мирослава Васина. Сада је то неважно јер ће већински власници отићи из села, а остаћемо ми да се питамо да ли је могло другачије.Већински власник фабрике „АБЦ фуд“ је кипарска фирма „ЕТТ Евгенија“ која поседује више од 52 одсто акција. Власница ове фирме Виолета Шулејић истиче да су радници највећи кривци што су обуставом рада уништили фабрику која је пословала веома успешно.– Одлука о увођењу стечаја је на суду па нека он да коначну реч – рекла је Виолета Шулејић. – Нека нас казне што смо од „АБЦ фуда“ направили најпрестижнију фабрику на Балкану у тој бранши и инвестирали милионе за унапређење производње.Такође, нагласила је да медији нису били коректни према руководству фабрике током вишемесечног штрајка.– Било је довољно да се позабаве образовним нивоом оних који су предводили штрајк – додала је она.Узгајивачи парике из Руског Крстура кажу да су због пропасти хладњаче смањили производњу ове повртарске културе око 30 одсто.– Они који имају сигурне накупце биће убудуће у позицији да буду уцењивани и да првокласну паприку продају по веома ниским ценама – рекао је председник Удружења узгајивача паприка Милан Ковачевић. – И мештани Руског Крстура који су узгајали карфиол и кукуруз шећерац за потребе фабрике „АБЦ фуд“ су одустали од производње ових култура због неизвесности њиховог пласмана на тржишту.

Hiljade građana poručile vlasti Crne Gore: Dosta je!
Izvor: Beta
PODGORICA - Više hiljada građana Crne Gore protestovalo je danas u centru Podgorice zahtevajući od Vlade promenu ekonomske politike i konkretne rezultate u obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom.Na tom masovnom protestu, drugom u Podgorici za dva meseca, govornici su poručili da je "došlo crnogorsko proleće", aludirajući na prošlogodišnje "arapsko proleće" i njime izazvane promene u zemljama Severne Afrike i Bliskog istoka.Organizatori protesta - Unija slobodnih sindikata (USS), Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Studentska unija, oštro su kritikovali vlast, optuživši je za pad životnog standarda, sumnjive privatizacije, korupciju i kriminal i poručili joj da je "Dosta!" i da neće dozvoliti da se "budžetske rupe krpe iz džepova osiromašenih građana".
Ćalović: Lukšić da odluči uz koga je
Izvršna direktorka MANS Vanja Ćalović poručila je premijeru Igoru Lukšiću da odluči da li je uz narod i građane ili je "marioneta organizovanog kriminala"."Upravljaćeš ovom državom za nas i za narod ili ćeš priznati da državom upravljaju braća Đukanović (Milo - lider vladajuće DPS i njegov brat Aco, biznismen) i Brano Mićunović (kontroverzni biznismen). Nećemo da mafija uređuje našu budućnost... Ili ćeš okrenuti leđa mafiji i stati sa nama, uz narod ili idi zajedno sa mafijom tamo gde joj je mesto - u zatvor", kazala je Ćalović.Njen govor je praćen usklicima "Milo lopove!" i "Ostavke, ostavke!".Ćalovićje kazala da građani zahtevaju da policija "uhapsi čak i bivšeg premijera" Mila Đukanovića, a simboličnim dizanjem ručnih časovnika, prisutni su nadležnima saopštili da je "odzvonilo organizovanom kriminalu".
Keković: Gde su ruska ulaganja?
Čelnik USS Srđa Keković naveo je da radnici od Vlade traže da "skine lance sa zatvorenih fabrika, da otvori nova radna mesta, da preispita sve štetne privatizacije, da saopšti ko su korumpirani pojedinci - iz i oko Vlade, koji su za privatizaciju Telekoma uzeli najmanje 7 miliona evra", te da saopšti gde su "stotine miliona evra" za koje Rusi tvrde da su ih uložili u Kombinat aluminijumja Podgorica (KAP).Radnici zahtevaju da Vlada saopšti ko su najbogatiji pojedinci u državi i da li oni plaćaju poreze. Traže uvođenje poreza na ekstra profit, na višak stambenog prostora i na privatizovana preduzeća koja "nisu stavljena u funkciju".
Studenti hoće posao bez partijske knjižice
Predstavnici studenata pozvali su univerzitetske profesore da "više ne budu vodonoše i da ne peru noge gospodaru režima", bivšeg premijera Đukanovića su nazvali "oligarhom", a njegove sledbenike "vojskom koja ponižava narod"."Studenti hoće posao bez partijske knjižice. Ne damo im (vlastima) da preko nas kupuju socijalni mir. Tražimo obnovu Crne Gore, radikalne promene, posao i nova radna mesta, a vi to ne možete obezbediti", poručio je student Filozofskog fakulteta iz Nikšića, Ognjen Jovović.Na protest su došli radnici iz svih krajeva Crne Gore, studenti čak i sa privatnih fakulteta, veliki broj aktivista nevladinog sektora, penzioneri."Nećemo korumpirane i nemoralne", "Izađi i bori se", "Naša deca nisu vaši žiranti", "Nekada zlatna, a sada gladna vremena", "Stegnite i vi malo kaiš", "Deratizacija vlade" - neki su od natpisa na transparentima.

17. mart 2012.

NOVE MRAČNE TAJNE „SOKOBANJE" - Žestoko reagovanje Ljiljane IsakoviĆ na optuŽbe zaposlenih
Izvor: Press
Osveta direktorke - Katanac za sindikat
Naređenje - Ispovest radnika razbesnela direktorku koja je ekspresno naredila da se sindikatu oduzme prostorija i zapretila da će promeniti bravu i izbaciti stvari. Direktorka Ljiljana Isaković žestoko se razljutila zbog ispovesti zaposlenih u Specijalnoj bolnici „Sokobanja" koji su juče za Press otvoreno pričali o torturi koju trpe u ovoj ustanovi. Ona je juče u toku dana naredila da se sindikatu već u ponedeljak oduzme prostorija, i to uz pretnju da će promeniti bravu i izbaciti stvari.

16. mart 2012.

Radnici oterali upravu IMK 14. oktobar
Izvor: Mondo
Upravni odbor IMK 14. oktobar smenio je danas generalnog direktora preduzeća Zorana Radmanovca i trojicu izvršnih direktora."S obzirom na to da su oba reprezentativna sindikata i član Upravnog odbora iz redova zaposlenih potpisali zahtev za smenu generalnog i izvršnih direktora preduzeća Upravni odbor je doneo takvu odluku", rekao je agenciji Beta član UO Dragiša Ranković.Dodao je da je na sednici odlučeno da se za vršioca dužnosti generalnog direktora imenuje Žarko Kozić, diplomirani inženjer organizacije rada, te da do 23. marta bude raspisan konkurs za izbor generalnog direktora. S obzirom na to da je Ranković prošle nedelje podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora, to je konstatovano, a za novog predsednika UO izabrana je Slavica Miletić, članica Upravnog odbora, i pomoćnica gradonačelnika Kruševca. Predsednik Samostalnog sindikata IMK "14. oktobar" Ljubiša Velimirović, rekao je agenciji Beta da će zaposleni nakon ove odluke prestati sa svakodnevnim protestnim okupljanjima, a kako bi novo poslovodstvo moglo da krene u rešavanje problema. Novi generalni direktor je, kazao je on, izabran na predlog reprezentativnih sindikata i više stotina okupljenih radnika, koji su pred Upravnom zgradom čekali završetak sednice Upravnog odbora."UO je od nas zatražio predlog, u roku od pola sata smo se dogovorili, predložili smo Kozića, koji u fabrici radi 28 godina, zna kako sistem funkcioniše, a bio je ranije na rukovodećim pozicijama. On bi do ponedeljka bi trebalo da predloži kandidate za izvršne direktore", rekao je Velimirović. Radnici IMK "14. oktobar" su se od 5. marta svakodnevno okupljali u fabričkom krugu, a nekoliko puta su prote stvovali i ispred Skupštine Grada tražeći redovnu isplatu zarada, upošljavanje kapaciteta preduzeća i smenu poslovodstva. Radničko nezadovoljstvo predstavnici Samostalnog sindikata tada su obrazložili činjenicom da plate kasne pet meseci, da se prevoz duguje za 28 meseci, da je u prošlog godini proizvodno-finansijski plan ostvaren sa 30 odsto i da su od 16 planiranih proizvedene dve mašine.IMK "14. oktobar" je u većinskom državnom vlasništvu, a prema ranijim najavama trebalo bi da se nađe u grupi preduzeća koja su od posebnog interesa za odbrambenu industriju. IMK zapošljava oko 1.500 radnika, a prosečna neto plata je oko 28.000 dinara.

15. mart 2012.

Prekinut štrajk gradske uprave u Novom Sadu
Izvor: 24sata.rs
Sindikat radnika gradske uprave doneo je odluku da se prekine sa generalnim štrajkom nakon dogovora sa gradskim vlastima. Predsednik sindikata Lazar Škorić kaže za "24 sata" da je dogovoreno da se zaposlenima plate vrate na decembarski nivo i da se dodatno povećaju za 10 posto. Zaposleni će dobiti i razliku za januarsku i februarsku platu. Štrajk gradske uprave u Novom Sadu
- Prihvatili su naše zahtev da se plate vrate na decembarski nivo i da se potpiše kolektivni ugovor. Takođe, ovonedeljnim zaključkom Vlade Srbije je pored vraćanja plata na decembarski nivou, predviđeno povećanje plata za 10 posto, što je manje od 15 posto koliko smo tražili, ali je ovo ipak kompromis – navodi Škorić.Prema njegovim rečima, štrajk će zvanično biti zamrznut do 30. marta dok se ne održi Skupština grada na kojoj bi trebalo da se nađe kolektivni ugovor, a potom i isplate plate.Škorić kaže da će radnici ukoliko gradska vlast ne ispoštuje postignuti dogovor od 1. aprila krenuti ponovo u generalni štrajk, pri čemu planiraju i štrajk glađu jer ne mogu više da, kako kažu, trpe ovakvu situaciju.U sindikatu kažu da će od petka, nakon četiri dana, ponovo svi šalteri i službe Gradske uprave redovno raditi.Oni su ponovili da se izvinjavaju svim Novosađanima koji su imali problema zbog štrajka novosadske administracije..

Jagodina: Posao izgubilo njih 13000
Izvor: Beta
Jagodina -- U Jagodini je od 2000. do sada zbog loše privatizacije izgubljeno oko 13.600 radnih mesta, kaže Radiša Marković iz Pokreta akcionara, radnika i sindikata. Marković navodi da je pre 12 godina u dvadesetak većih preduzeća i fabrika u Jagodini radilo oko 16.600 radnika, a danas manje od 3.000 radnika. "U Fabrici kablova je 2000. godine radilo oko 8.700 radnika, a danas nešto više od 2.000, fabrika konfekcije 'Resava' je imala 820, a sada ni jednog radnika jer je likvidirana. Preduzeće “Žitomlin” je imalo 380 zaposlenih, a sada je u stečaju, u trgovinskom preduzeću
'Morava' radilo je 806 radnika, zatim je privatizovano, pa poništena privatizacija i sada radi šest radnika", kazao je Marković.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu Miroslav Gajić kaže da su mnoge firme koje su privatizovane, pa zatim likvidirane mogle da opstanu da im je država pomogla. "Sada kada smo došli u situaciju da moramo da se borimo za svako radno mesto, setili smo se da su mnogi od ovih kolektiva mogli da rade da im je država pomogla", kazao je Gajić i dodao da je sindikat i tada upozoravao i sada kaže da je privatizacija u Srbiji urađena izuzetno loše.On dalje navodi da je ugostiteljsko preduzeće "Palas" pre 12 godina imalo 800 radnika, a sada 18. U "Palasu" je poništena privatizacija i preduzeće je u restrukturiranju. Fabrika nameštaja "Budućnost" koja je ranije imala 360 zaposlenih sada ima 12 radnika, livnica "Minel" ne radi, građevinsko preduzće "Pomoravlje inženjering "je ranije upošljavalo 1.000 ljudi, a u međuvremenu je u toj firmi pokrenut proces likvidacije, naveo je dalje Marković. "Navip" je imao preko 150 radnika, sada nema ni jednog, "Agrooprema" je imala 55 radnika, a sada nema ni jednog nakon privatizacije i likvidacije, rekao je Marković. Od privatizovanih preduzeća koja i dalje rade su Industrija mesa "Juhor" u kojoj je, prema rečima Radiše Markovića, nekada radilo 780 ljudi, dok ih sada ima oko 420. Građevinsko preduzeće "Put" je pre privatizacije zapošljavalo oko 200, a posle privatizacije oko 150 radnika. "Jagodinska pivara je imala 550 radnika, sada ima 320 sa 50 radnika koji su primljeni prosle godine preko programa 'Prva šansa' Nacionalne službe za zapošljavanje", kazao je Marković i dodao da su samo tri firme u restrukturiranju koje opstaju zahvaljujući pomoći države. On je rekao da će bivši radnici koji su ostali bez posla i ovaj pokret tražiti svoja prava a najavio je i proteste "tako što će u istom danu i u istom satu radnici istovremeno protestovati u više gradova u Srbiji".

14. mart 2012.

Štrajkači se žale na pritiske funkcionera
Izvor: 24sata.rs
Protest radnika Gradske uprave ulazi u treći dan bez izgleda da će se uskoro prekinuti sa potpunom obustavom rada pošto sindikat neodustaje od zahteva da se plate vrate na decembarski nivo i još povećaju za 15 odsto. Istovremeno dok štrajkači navode da je većina od 1.000 radnika u štrajku i da nijedna služba ne radi, gradski čelnici navode da deo službi, kao što je inspekcija, sasvim normalno rade.
Sindikalci kažu da štrajkuje oko 1.000 radnika svih gradskih službi
ŠTRAJK - Na poslednjoj rundi pregovora u utorak, sindikat je odbio ponudu grada da se plate vrate na decembarski nivo i to na osnovu zaključka Vlade Srbije koja je u ponedeljak povećala vrednost boda.- Nećemo da pristanemo na ove uslove jer će ispasti da smo dobili ono što nam već pripada i da će da zažmure na povećanje zarada funkcionera. Zahtev radnika je i dalje da se plate vrate na decembarski nivo i povećaju za još 15 odsto - navodi predsednik sindikata radnika gradske uprave Lazar Škorić.On priča i da su pojedini zaposleni pritisnuti od čelnika grada i načelnika uprava da redovno rade, pri čemu ima dosta njih koji imaju ugovore na određeno. Koliko je trenutno situacija konfuzna, govore i podaci o radu Gradske inspekcije i Komunalne policije. Dok se građani žale da im niko ne odgovara na pozive i da kada pozovu inspekciju ili policiju uglavnom dobiju odgovor da ne rade zbog štrajka, načelnik Uprave za inspekcijske poslove Željko Radulović kaže da štrajkuje samo 13 ljudi.- U inspekcijama i komunalnoj policiji ima 216 zaposlenih i od toga broja samo 13 osoba je u štrajku, i to komunalnih policajaca. Ostali zaposleni redovno rade - navodi Radulović. S druge strane, Škorić navodi da u inspekcijskom organima i policiji radi samo 13 radnika.- Podaci o broju štrajkača koje iznosi načelnik nisu tačni i imali smo čak sastanak u inspekciji u utorak i tamo u štrajku nije samo 13 komunalnih policajaca, koji su nedavno počeli da rade i imaju ugovore na određeno. Pojedini inspektori samo primaju stranke na osnovu ranijih dogovora, ali svi su u štrajku - naglašava Škorić.Prema njegovim rečima, štrajk će se nastaviti dok se ne ispune zahtevi radnika "koliko god da im funkcioneri pretili"..

Sindikalci u Železari Smederevo
Izvor: Tanjug
SMEDEREVO - Evropska federacija metalaca i Industrijski sindikat Srbije pružili su punu podršku aktivnostima da se proizvodnja i postignuti nivo prava zaposlenih radnika Železare Smederevo zadrže na postojećem nivou, saopštio je danas "Nezavisni sindikat metalaca" u fabrici.Pored potpredsednika Evropske federacije metalaca Vasila Janačkog sa saradnicima, u radnoj poseti sindikatu u Železari bili su i predsednik i sekretar Industrijskog sindikata Srbije, Dragan Matić i Nebojša Savić.Janačkov je, u razgovoru sa generalnim direktorom Ivanom Mihajlovićem i izvršnim direktorom za ljudske resurse dr Vukoicom Šćekićem, upoznat sa trenutnom situacijom u Železari Smederevo i prisutnima preneo događanja u evropskim železarama. "Kupci nisu zaboravili Železaru Smederevo i Vlada Republike Srbije u potpunosti poštuju postignute dogovore, što ohrabruje menadžment, sindikate i zaposlene u Železari", navodi se u saopštenju, uz podsećanje da su zaposleni vraćeni su sa godišnjih odmora i pogoni, jedan po jedan, počinju da rade.

CG: Ne smanjivati plate i poreze
Izvor: Novosti
Socijalni savet Crne Gore razmotrio preporuke Međunarodnog Monetarnog Fonda, koje ih ne obavezuju i ocenio da neće biti smanjenja plata, poreza, niti penzija
Penzioneri mogu da odahnu
ZBOG najava da će biti ispoštovane preporuke Međunarodnog monetarnog fonda o smanjenju zarada, penzija, povećanju poreza, zakazana je po hitnom postupku Sednica Socijalnog saveta, kako bi nadležni saopštili svoje, a sindikati svoje argumente. Dobro je, reklo bi se, što Crna Gora nije u situaciji kao mnoge evropske zemlje da ima aranžman sa tom institucijom, jer mbi u tom slučaju preporuke bile obavezujuće. Ovako, mogu socijalni partneri da se dogovaraju šta učiniti, a na sednici su odlučili da ne diraju plate, poreze, penzije, ali da realizuju niz mera kako bi zadržali stabilnost ekonomije. - Suština je smanjiti sivu ekonomiju, a u budžetu za ovu godinu je već projektovano 60 miliona prihoda po tom osnovu. Osim toga, da se smanji broj zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji, ali postepeno, ali i da se proširi poreska osnovica ili da se izmeni akcizna politika po kojoj bi se luksuzna roba dodatno oporezovala, kao i imovina na primer drugi ili treći stan, odnosno poslovni prostor koji se ne koristi - saopštio je Milorad Katnić, ministar finansija.
PENZIONERI
- Ako bi se smanjile penzije to bi značilo da bi ti ljudi bili u lošoj ekonomskoj poziciji. Ako se baš moraju usvojiti preporuke MMF, neka primena bude poslednja za penzionere ili linearna, odnosno samo na one koji imaju penzije preko hiljadu evra, a takvih je u Crnoj Gori oko sedam ili osam hiljada - predložio je Dušan Perović, direktor Fonda PIO. Od poslodavaca i sindikata se očekuje da u roku od sedam ili deset dana dostave konkretne predloge, definišu mere koje bi pomogle Vladi da sačini program koji bi omogućio da se ostvare dodatne uštede, da se racionalizuje broj zaposlenih.Ipak, pre usvajanja zaključaka bilo je dinamične rasprave. Iz Saveza sindikata saopšteno da ne pristaju na povećanje poreza, jer bi, kako je rekao Zoran Masoničić, generalni sekretar to uvećanje uticalo na niz poskupljenja.- Poznato je da ono što jednom poskupi nikada se ne vrati na staro. Protiv smo preporuka MMF, ne može nas neko pritiskati, ali mi možemo formirati radne grupe, tela koja će zajedno sa nadležnima raditi na utvrđivanju racionalne potrošnje - poručio je Masoničić.U Crnoj Gori ima 119.000 penzionera. Od toga 90 odsto ili 110.000 prima penzija do 500 evra.Za poslodavce je važno da se smanji glomazna i, kako kažu, neefikasna državna, a naročito lokalna administracija, a takvih je prema njihovim procenama između deset i 15 odsto.Na sednici Socijalnog saveta formirana su i radna tela koja će pratiti implementaciju Sporazuma o isplati zarada iz budžeta.
PREISPITATI PRIVATIZACIJE
Iz Unije slobodnih sindikata preporučeno da se preispitaju loše privatizacije, raskinu štetni ugovori, smanje troškovi za službena putovanja, ručkove, skupe automobile.- Kada sve to korigujete, verujte da neće biti potrebe da razmišljate o problemima, smanjenim platama, povećanjima poreza. Prihoda u budžet biće dovoljno da na vreme servisirate sve obaveze - kazao je Janko Vučinić, iz Unije slobodnih sindikata.

13. mart 2012.

Minimalac od aprila 115 dinara po satu
Izvor: Telegraf
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta dogovoreno je da se neoporezivi deo zarade poveća na 10.000 dinara
Minimalna neto zarada po radnom satu biće povećana od aprila za 13 dinara i iznosiće 115 dinara, odlučio je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomski savet Srbije.Kako je saopšteno iz Saveta, za period januar – mart ove godine minimalna neto zarada će ostati nepromenjena i iznosiće 102 dinara po radnom satu, dok će za period od aprila 2012. do februara 2013. godine iznositi 115 dinara.Dogovoreno je i da će Vlada od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000 dinara.Savet je usvojio i zaključak, kojim je ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Republici Srbiji u ovom sektoru.Socijalno ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.Za predsedavajućeg Saveta u periodu mart 2012 – mart 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Траже веће плате и за децембар
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Генерални штрајк Синдиката запослених у јавним управама Србије, иако више пута најављиван за 12. март, ипак није одржан. Отказан је и протест испред Владе, а потпуна обустава рада у градским управама одржана је само у Новом Саду, Нишу и Апатину.Према речима председника Синдиката запослених у јавним управама Његоша Потежице, постоје индиције да ће Влада већ на првој следећој седници пронаћи решење за спорну уредбу, којом се мењају вредности коефицијената, по којима радници са малим коефицијентима имају ниже плате у градским и локалним управама.

Sindikati obrazovanja ponovo najavljuju štrajk
Izvor:Tanjug
Sindikati obrazovanja najavili su danas da će ponovo organizovati štrajk pošto nije ispoštovan prošlogodišnji sporazum sa sindikatima, i upozorili da su zaposleni u beogradskim školama diskriminisani, jer nemaju pravo na naknadu troškova za prevoz. Sindikati navode da će o protestima i štrajku javnost, nadležna ministarstva i gradonačelnik biti blagovremeno obavešteniU dopisima ministru Žarku Obradoviću i gradonačelniku Draganu Đilasu, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije upozoravaju da "Vlada nije ispoštovala nijedan termin koji je predložila, prihvatila i potpisala", nakon dvomesečnog štrajka prošle godine. Da je to tako potvrđuje i nedonošenje Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u obrazovanju, koja je u januaru usaglašena sa Ministarstvom prosvete i nauke", navedeno je u dopisu ministru Obradoviću. U pismu gradonačelniku Đilasu, sindikati smatraju da su zaposleni u obrazovanju diskriminisani u odnosu na radnike u drugim državnim organima, jer ne dobijaju nadoknadu troškova prevoza ukoliko ne žele da koriste gradski prevoz. Sindikati navode da će o protestima i štrajku javnost, nadležna ministarstva i gradonačelnik biti blagovremeno obavešteni.Forum beogradskih gimnazija prošle nedelje takođe je zatražio od gradske uprave da se zaposlenima u beogradskim školama, koji ne koriste javni prevoz i Bus plus kartice za dolazak na posao, isplaćuje mesečna novčana naknada za prevoz.

Državna milostinja za sve više ljudi
Izvor: Novosti
U Srbiji sve više porodica živi samo od socijalne pomoći koju im daje država. Sa 163.694 imena broj onih koji koriste materijalno obezbeđenje i pomoć skočio na 220.958
Socijalnu pomoć u Srbiji traži sve više porodica kako bi sastavile kraj sa krajem, pa je tako, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, pre samo dve godine isključivo od državne milostinje živelo u 64.172 domaćinstva, a danas čak 88.818.
- Materijalno obezbeđenje i pomoć su u aprilu 2009. dobijala 163.694 pojedinca, a krajem februara 2012. na spisku je bilo čak 220.958 prezimena - kaže za "Novosti" Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.
- Nema sumnje da se broj zahteva za socijalnu pomoć svake godine sve više povećava, a naročito se primećuje uvećanje broja korisnika u poslednjim mesecima.Najviše zahteva stiže iz domaćinstava koja broje samo jednog člana, ali kako ističu u Crvenom krstu Srbije, mnogi samci, zbog komplikovane birokratije, odustaju već na samom početku:
KO NE RADI OSTAJE BEZ POMOĆI
MEĐU korisnicima socijalne pomoći, ranijih godina je bilo čak 34 odsto potpuno sposobnih za rad. U Ministarstvu za socijalni rad objašnjavaju da se iz tog razloga sve više centara povezuje sa biroima za zapošljavanje, pa korisnicima koji odbijaju poslove mogu i da se ukinu naknade.- Sami, i uglavnom bolesni starci, nemaju snage da se šetaju po opštinama, centrima za socijalni rad i katastrima, kako bi pribavili obimnu dokumentaciju. Uz to, zakon kaže da svi koji imaju više od jednog hektara obradive površine ne mogu da podnesu zahtev ukoliko ga ne daju pod hipoteku, što većina odbija da učini jer ne želi da se odrekne svoje zemlje.Tako, u Ministarstvu rada i socijalne politike procenjuju da u Srbiji ima najmanje 42.000 staračkih samačkih domaćinstva, ali je u februaru socijalnu pomoć dobijalo njih 33.731. Ipak, i kod ove se grupe korisnika primećuje povećan interes za državnu pomoć jer je u decembru 2011. na spisku korisnika bilo čak 2.000 imena manje.I ukupna izdvajanja za socijalne pomoći su se takođe značajno uvećala, pa je pre dve godine za ovu novčanu pomoć najugroženijem stanovništvu potrošeno četiri milijarde dinara, dok je za 2012. planirano najmanje osam milijardi dinara. Samim tim će i iznosi pojedincima biti primetniji.Najviše novca mogu da dobiju višečlane porodice u kojima su odrasli nesposobni za rad. Oni mesečno mogu da dobiju 25.000 dinara.

Statistika: Tri obroka za pet evra
Izvor: Novosti
Statističari izračunali da dnevno za kupovinu namirnica u supermarketima izdvajamo oko 600 dinara. Prosečan račun u većim trgovinama sada 10 odsto manji nego pre godinu dana
Kupovine su sve skromnije
KUPCI dnevno trgovcima u supermarketima ostave, u proseku, po 600 dinara, odnosno nešto malo više od pet evra. U poređenju sa istim periodom prošle godine, u većini trgovina tog formata taj iznos za kupovinu hrane i pića smanjen je za 10 odsto. Taj pad je znatno veći u manjim prodavnicama.Prosečna dnevna kupovina najčešće podrazumeva hleb, po litar mleka i jogurta, kilogram krompira i istu količinu jabuka, zatim pileće meso i nekoliko stotina grama salame ili kobasice. Prosečan račun u malim radnjama dostiže do 200 dinara mahom za veknu hleba i mlečne proizvode, što potvrđuje da je dnevna trpeza prosečnog kupca veoma siromašna.Istraživanja pokazuju da se iz godine u godinu smanjuju količine kupljene robe, a da je svaka peta velika kupovina, odnosno odlazak u megamarkete, ukinuta.- Ovi podaci dovoljno govore da i bez nedavnih poskupljenja jedva sastavljamo kraj sa krajem - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Puniju korpu sebi može da priušti samo manji deo stanovništva, jer za kupovinu južnog voća, sokova, salata, kvalitetnijih vrsta mesa i ribe treba izdvojiti dva do tri puta više para, odnosno do 20 evra dnevno.
HRANA OPET SKUPLJA ProŠlog meseca maloprodajne, odnosno potrošačke cene povećane su u proseku za 0,8 odsto u odnosu na januar, a na godišnjem nivou više su za 4,9 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše su u februaru poskupeli hrana, bezalkoholna pića i transport za po 1,4 odsto.Bogosavljević dodaje da bi srpska trpeza bila mnogo bogatija kada bi prosečne zarade to dozvoljavale. Svaki zaposleni građanin, prema poslednjim statističkim podacima, prosečno kući donese oko 37.000 dinara.Sa postojećim cenama i realnim izdacima, čak ni dve mesečne zarade nisu dovoljne da pokriju svakodnevne troškove. Zato i ne čudi što je većina građana u Srbiji prinuđena da se odriče mnogo toga. Kupovine su sve skromnije, živi se na poček, a sve češće se pazari na veresiju.Prosečna plata u Srbiji od 370 evra nije dovoljna da pokrije sve izdatke. Prosečna porodica, prema statističkim proračunima, na hranu troši oko 42 odsto ukupnih primanja. Uz to domaćinstvima svakog meseca stižu računi za komunalne usluge, struju, internet, kablovsku, telefon, što je izdatak od oko 25 odsto. Za kupovinu obuće, odeće, odlazak u pozorište i bioskop ostaje malo para.

12. mart 2012.

Minimalac od 112 RSD samo u snovima
Izvor: Novosti
Beograd -- Sindikati, poslodavci i država ovih dana pokušavaju da usaglase novu minimalnu cenu rada. Sindikati traže povećanje od 10 odsto, poslodavci nude jedva šest. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i član Socio-ekonomskog saveta kaže da o povećanju koje traže sindikati, poslodavci ne mogu ni da razmišljaju."Sindikati traže umesto sadašnjih 102 da bude 112 dinara. U Srbiji je predviđen rast od 0,5 osto BDP i godišnja inflacija od šest odsto. Mi, i to uz povećanje neoporezivog dela plate, možemo da se krećemo u tim granicama. Znači, koji dinar više od 105 dinara, možda oko 108 dinara po satu. Čeka se i računica Ministarstva finansija. I oni treba da kažu koliko je povećanje moguće, jer je država najveći poslodavac", kaže Atanacković. U novu rundu pregovora o minimalnoj zaradi poslodavci ovog puta ulaze sa starim zahtevom. Na povećanje ne mogu da pristanu ako država ne ispuni svoj deo prošlogodišnjeg dogovora. Kada je minimalac poslednji put menjan, predstavnici Vlade su obećali veći neoporezivi deo. "Prošle godine smo pristali na povećanje minimalne zarade za osam odsto uz obećanje da će se neoporezivi deo plate sa nešto više od 7.000 dinara biti povećan na 10.000 dinara", podseća Atanacković. To, kako dodaje, do sada nije učinjeno."Najavljivali su da će to predvideti budžetom, pa opet ništa. Sada ulazimo u pregovore o minimalnoj zaradi i pristajemo na povećanje samo neoporezivog dela plate", kaže on.

Štrajk gradske uprave Novog Sada
Izvor: NoviMagazin.rs
Zaposleni u gradskoj upravi u Novom Sadu jutros su počeli štrajk. Građani ne mogu da da overe dokumenta, obave poslove kod matičara, gradska inspekcija i komunalna policija ne izlaze na teren, a smanjen je i broj šaltera u policijskoj šalter-sali gde je raspoređen deo radnika gradske uprave za izdavanje dokumenata.Oni zahtevaju da se plate zaposlenih s nižim kvalifikacijama vrate na prethodni nivo, od pre smanjenja. Sindikat je Vladi Srbije dao rok od deset dana da vrati plate na pređašnji nivo, ali se to nije dogodilo, te se sada rešavaju samo hitni slučajevi - prijava smrti ili rođenja kod matičara.Članovi gradskog sindikata zaposlenih u upravi je prethodnih deset dana bilo u štrajku upozorenja, zbog čega gradske službe nisu radile po jedan sat dnevno.Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj se smanjuje koeficijent za obračun i isplatu plate zaposlenima sa srednjom i nižom stručnom spremom.Prema sindikalnom tumačenju te uredbe, plate radnika sa srednjom i nižom stručnom spremom su smanjene i do 5.000 dinara, te nekvalifikovani radnici, poput kurira ili spremačica, imaju mesečnu platu od 17.000 dinara.Predsednik gradskog sindikata zaposlenih u upravi Lazar Škorić rekao je ranije da uredba "odgovara onima koji imaju jer im daje još, a onima koji nemaju uzima i to malo što imaju". On je naveo da plate nisu smanjene u Pokrajinskoj administraciji i zaposlenima u gradskoj upravi u Beogradu. Škorić je danas Radio-televiziji Vojvodine rekao da će zaposleni, ukoliko dođe do dogovora, štrajk prekinuti u roku od jednog sata.

Niš: generalni štrajk u gradskoj upravi
Izvor Južne vesti
Gradska uprava, arhivska fotografijaSindikat gradske uprave u Nišu je za danas najavio potpunu obustavu rada od 7,30 do 18h.Prema saopštenju dostavljenom medijima, "zaposleni će biti na svojim radnim mestima, ali neće obavljati poslove svog radnog mesta niti poslove sa strankama".Štrajk će od utorka biti nešto izmenjen, pa će trajati "samo" od 11 do 12h. Sa time će, kako je najavljeno, biti nastavljeno svakog dana do ispunjenja zahteva.Zbog toga su iz Sindikata apelovali na građane da svoje poslove u upravama i službama Grada Niša odlože za utorak ili naredne dane.- Verujemo da će naši sugrađani imati razumevanja za naš protest protiv nepravde - piše u saopštenju.Razlog štrajka je nedavno smanjenje plata velikog broja zaposlenih u gradskoj upravi i istovremeno znatno povećanje primanja gradski funkcionera.

9. mart 2012.

Генерални штрајк 12. марта
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Представници синдиката запослених у градским и општинским управама Србије, после протестне шетње београдским улицама покушали су представницима Владе Србије у Немањиној улици да предају своје захтеве, али нико од надлежних није могао да их прими.Око две стотине запослених у локалним органима управе протестовало је због Уредбе Владе из децембра прошле године, по којој више од 60 процената запослених у локалним управама, ове године треба да добија мање плате него лане.- У случају да Влада не опозове Уредбу до 12. марта, чланови Синдиката ће ступити у генерални штрајк – рекао је председник Синдиката управа Србије Његош Потежица и подсетио да су тренутно у штрајку само запослени у градским и локалним управама у Новом Саду и Нишу, а да ће им се придружити и други градови ако њихов захтев о повлачењу Уредбе не буде прихваћен.

8. mart 2012.

ŽENAMA RUDARIMA POKLONI ZA OSMI MART
Autor: Agencija TANJUG
Na svečanom prijemu dobiće poklon čestitku u vrednosti 3.000 dinara
RESAVICA - Sindikati devet rudnika Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) Resavica, pripremili su poklon čestitke, povodom Dana žena, za 340 žena zaposlenih u ovom preduzeću, među kojima je 35 čije je radno mesto u rudarskoj jami.Poklon čestitke, čija je vrednost u proseku 3.000 dinara, a iznos zavisi od rudnika do rudnika, biće im uručene sutra na svečanim prijemima, rečeno je u Sindikatu JP PEU u Resavici.Najveći rudnik u JP PEU "Rembas" u kojem je zaposleno 200 žena, od kojih 20 u rudarskoj jami, upriličiće za njih svečani ručak u Hotelu "Đula" u Resavici, uz živu muziku i poklon čestitke u iznosu od 3.000 dinara.Svečanosti će prisustvovati i rukovodstvo "Rembasa" i JP PEU.Pored 200 žena zaposlenih u "Rembasu", po podacima sindikata u Ibarskim rudnicima su zaposlene 33, u Lubnici 28, Rudniku Soko 26, u Bogovini 19, Štavlju 15, Jasenovu sedam, Vrškoj čuki šest i Aleksinačkim rudnicima šest žena.

Smederevo: Radnici ostaju u opštini
Izvor: Tanjug
Smederevo -- Skupština Smedereva prekinula je rad rano jutros. Usvojen zaključak u vezi isplate otpremnina zaposlenima u Želvozu. Radnici nastavljaju protest u istoj zgradi.SmederevoŠtrajkači neće prekinuti protest dok im ne budu isplaćene otpremnine.Sednica Skupštine grada Smedereva prekinuta je oko tri sata rano jutros, a nastavak je zakazan za petak u 10 časova.Posle sedmočasovne pauze, nešto pre 21 sat, nastavljena je sednica Skupštine grada Smedereva, na kojoj su gradonačelnik Predrag Umičević i predstavnik radnika Želvoza Dejan Živković informisali radnike i odbornike o ishodu razgovora u Ministarstvu finansija. Predsednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović preneo je radnicima Želvoza zaključak najužeg gradskog rukovodstva i šefova odborničkih grupa, povodom zahteva za isplatu otpremnina za 444 radnika. Grad Smederevo će, u cilju rešavanja isplate otpremnine zaposlenima u Želvozu, "ući u postupak pribavljanja nesporne državne imovine čiji je korisnik Želvoz, a koja je od interesa za grad u vrednosti do 200 miliona dinara ili dva miliona evra". Zadužen je gradonačelnik da u četvrtak formira radnu grupu koju će činiti tri predstavnika lokalne samouprave i dva predstavnika Želvoza, pravne i ekonomske struke, sa zadatkom da identifikuju imovinu Želvoza. Takođe je odlučeno da zaključak, po hitnom postupku, bude dostavljen Vladi Srbije, resornim ministarstvima i Fondu za razvoj, sa molbom da u roku od tri dana obaveste grad Smederevo o preduzetim aktivnostima i terminu za isplatu otpremnina. Radnici su od 16 sati, kada je trebalo da bude nastavljena sednica Skupštine grada, bili u sali, očekujući rezultate razgovora i ponuđena rešenja. Gradonačelnik Smedereva Ppredrag Umičević i delegacija radnika Želvoza razgovarali su u sredu sa državnim sekretarom u Ministarstvu finansija Dušanom Nikezićem i o mogućnostima povezivanja radnog staža."Odmah je jasno definisan stav oko povezivanja radnog staža za 444 radnika za prošlu godinu i 2,5 meseca ove godine", izjavio je Tanjugu predstavnik delegacije Želvoza Dejan Živković.Prema njegovim rečima, državni sekretar i gradonačelnik su predložili da se imovina Želvoza stavi pod hipoteku i da se preko Fonda za razvoj daju garancije, kako bi sledeće sedmice svima bile isplaćene otpremnine. "Međutim, dobili smo informaciju da je Motel 'Jugovo' u procesu restitucije, a Železničko-industrijska škola pod hipotekom", rekao je Živković. On je potvrdio da radnici "ostaju u protestu" sve dok im ne bude isplaćena otpremnina.

U EU ženama više preti siromaštvo
Izvor: Beta, Tanjug
Brisel, Berlin -- U svim članicama Evropske unije udeo žena u populaciji kojoj preti siromaštvo i socijalna izolacija, veći je od udela muškaraca.Prema podacima za 2010. godinu u 27 zemalja EU je živelo 62 miliona žena (24,5 odsto ukupne ženske polupacije) i 54 miliona muškaraca (22,3 odsto muškog stanovništva) kojima je pretilo siromaštvo i socijalna izolacija.U napomeni statističke službe EU Evrostat se precizira da to predstavlja jednu od tri mogućnosti - rizik siromaštva, ozbiljna materijalna odricanja, život u porodici sa slabim stepenom zaposlenosti. U svim državama članicama EU udeo žena kojima preti siromaštvo ili socijalna izolovanost, veći je od ekvivalentnog udela muškaraca. Najveća razlika zapažena je u Italiji (26,3 odsto žena prema 22,6 odsto muškaraca), Austriji (16,4 i 14,7 odsto) i u Sloveniji (20,1 i 16,5 odsto). Najniža registrovana razlika je u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Mađarskoj, ispod jednog procenta između udela siromašnih žena i muškaraca.U 27 zemalja EU prošle godine je živelo 257 miliona žena i 245 miliona muškaraca, odnosno 105 žena na 100 muškaraca. Pripadnica lepšeg pola je bilo za oko 15 odsto više od muškaraca u Baltičkim zemaljama. U Estoniji i Letoniji na 100 muškaraca dolazi 117, a u Litvaniji 115 žena. Praktično izjednačen odnos polova je konstantovan na Kipru, u Švedskoj, Luksemburgu i na Malti, 101 žena na 100 muškaraca.
Nije lako ni ženama u Nemačkoj
Više žena radi honorarno u Nemačkoj u odnosu na gotovo sve druge zemlje EU, pokazali su danas objavljeni podaci nemačkog Zavoda za statistiku, Destatisa, nakon što je ranije istraživanje otkrilo da postoji velika razlika u primanjima između muškaraca i žena u toj zemlji.Više od 45 odsto zaposlenih Nemica, starosti od 20 do 64 godine, radi samo nekoliko sati dnevno, dok evropski prosek iznosi 30,8 odsto, saopštio je Destatis. Samo Holandija ima veći prosek od 74,7 odsto žena koje rade polovinu radnog vremena, dodao je Zavod, dan uoči međunarodnog praznika žena. Žene u Nemačkoj žale se da su primorane da rade honorarno jer moraju da se brinu o deci i starijim članovima porodice, kao, između ostalog, i zbog nemogućnosti da pronađu posao sa punim radnim vremenom.Prema izveštaju zasnovanom na podacima iz 2010, žene koje u Nemačkoj rade puno radno vreme imale su u proseku za 21 odsto manje plate u odnosu na svoje muške kolege. OECD je izračunao da ta razlika sad iznosi 16 odsto.Žene su takođe zauzimale svega tri odsto direktorskih pozicija u nemačkim kompanijama, u odnosu na 38 odsto u Norveškoj i prosek zemalja OECD od deset odsto.

Sindikat uprave protestovao zbog smanjenja plata
Izvor>Beta
- Sindikat uprave Srbije protestovao je u sredu ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu, zahtevajući izmenu uredbe kojom su smanjene plate većini zaposlenih u lokalnoj upravi.Na protestu je bilo nekoliko stotina sinikalaca koji su se razišli nakon što su predstavnici Sindikata predali Vladi zahtev za izmenu ili stavljanje van snage uredbu po kojoj bi odredjene kategorije zaposlenih radnika primale manje zarade u odnosu na primanja iz 2011. godine.Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica izjavio je agenciji Beta da su sindikalci već dva meseca ukazuju na problem ali da rešenje nije pronadjeno."Današnji protest je upozorenje Vladi da je to krajni rok za rešavanja naših zahteva, u protivnom mi ćemo pozvati naše članstvo na masovnije proteste", rekao je Potežica.Prema podacima sindikata, uredbom se smanjuje plata radnicima bez kvalifikacija i onima sa srednjom stručnom spremom, najslabije plaćeni zaradjivaće nešto više od 16.000 dinara mesečno, što je manje i od obavezne minimalne zarade.

Nezavisni sindikat železničara: Bez dobrih pruga novi vozovi ništa ne znače
Izvor: Telegraf
Predsednik sindikata Zoran Đurić kaže za Telegraf da je uvođenje bilo čega novog dobro za ljude koji rade, ali i da je potrebno još dosta toga popraviti kako bi železnica stala na noge.
Kupovina novih vozova posle pune tri decenije je samo “kap u moru” stvari koje bi trebalo uraditi da bi se popravila slika u železnici i ona stala na noge, jer bez dobrih pruga i ostalih pratećih stvari ova nabavka neće imati nikakav efekat, kažu predsednik Nezavisnog sindikata železničara Srbije Zoran Đurić i sindikalac Milutin Danić.Predsednik sindikata Zoran Đuri kaže za Telegraf da je uvođenje bilo čega novog u Železnicu Srbije dobro za ljude koji rade u njoj i za Srbiju, ali i da je potrebno još dosta toga uraditi kako bi železnica u Srbiji stala na noge.- Može se diskutovati o ekonomskoj opravdanosti ove kupovine, ali mislim da je svima stalo da pokažemo da poput BG Voza, koji perfektno funkcioniše, može to isto da čini ostala železnica.Pored ove nabavke vozova, potrebno je još da se radi kako bi železnica u Srbiji stala na noge, rekao je Đurić.Zoran Đurić priznaje da je cela priča oko novih vozova privlačna i da lepo zvuči, ali da bi došli do kraja te priče ima još dosta da se pređe.Železničar Milutin Danić izjavio je za Telegraf da nabavka novih lokomotiva bez dobrih pruga i ostalih pratećih stvari neće imati nikakav efekat.- Potrebno je obezbediti ljudima radna mesta, dati im hleb u ruke, a ne samo raditi na marketingu. Bilo je potrebno prvo da se poprave pruge, da nemamo više sporih deonica, da se unapredi infrastruktura, a posle da se kupe vozovi. Ova kupovina nema svoju svrhu i biće samo peh za Srbiju, rekao je on.Danić kaže da je u ovakvoj situaciji svako novo vozilo dobrodošlo, ali ističe i potrebu da se ljudima sačuvaju radna mesta, što je sindikat jedva uspeo.- Nama treba posao, da radimo i živimo, te je u tu svrhu svaka novina dobrodošla, ali trebalo je prvo da se radi na očuvanju socijalnog mira, koji se ne čuva tako što se ljudi šalju na ulice, a novac da odlazi na druga mesta, kaže nam železničar Danić.On je dodao da su nepotrebno kupljeni vozovi koji idu 120 kilometara na sat, kada nemamo dobre pruge gde bi se ta brzina razvila.

7. mart 2012.

OTVOREN JAVNI POZIV ZA OBUKU ŽENA U AGROBIZNISU
Izvor: Radio Subotica
Danas je otvoren javni poziv za prijavljivanje na program besplatne obuke žena u agrobiznisu, najavili su u gradskom medija centru predstavnici Agrobiznis projekta Američke agencija za medjunarodni razvoj i lokalne samouprave. Obuku o izradi biznis plana i jačanju preduzetničkih veština finansira USAID, biće organizovana u Subotici tokom pet dana, a kraj obuke podrazumeva izradu biznis plana. Pet najboljih biznis planova lokalna samouprava će sufinansirati sa po 500 hiljada dinara. Iako je program namenjen pre svega nezaposlenim ženama, sve zainteresovane žene sa teritorije grada, koje imaju poslovnu ideju u oblasti poljoprivredee mogu da se prijave, a za obuku će biti odabrano 30. Rok za prijavu ističe 20. marta, a sve bliže informacije i upitnik za prijavu mogu da se dobiju u Kancelariji za lokalni ekomonski razvoj Gradske uprave, broj telefona 626–891 i 626 874. Upitnik se može naći i na zvaničnom sajtu grada.

ODRŽAN SAJAM ZAPOŠLJAVANJA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Subotička Filijala Nacionalne službe za zapošljavanje održala je prvi Sajam zapošljavanja u ovoj godini i to za osobe sa invaliditetom. Na sajmu je učestvovalo deset poslodavaca iz Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, koji su izrazili potrebu za zapošljavanje 130 osoba sa invaliditetom. Pretežno su tražili radnike za poslove pomoćnog stolara, pomoćnog baštovana, radnike na održavanju komunalne higijene u mesnim zajednicama ili administrativne poslove . Na sajam je došlo 150 lica, koja su prethodnih dana učestvovala u obuci za Aktivno traženje posla kako bi se adekvatno predstavili prisutnim poslodavcima.U severno–bačkom okrugu evidentirano je oko 350 nezaposlenih osoba sa invaliditetom.

Raspisan novi konkurs za IPA projekte
Podsticaj za saradnju suseda
Izvor: Danas, Autor: V. L.
Subotica - Od 1. marta raspisan je novi IPA konkurs za prekogranične projekte Mađarske i Srbije, a za koji je namenjeno oko 15 miliona evra. Rok prijava projekata je 30. mart.Od najavljenih 15 miliona, za modernizaciju i razvoj pogranične infrastrukturne mreže, kao i za popravku lokalnih puteva i razvoj saobraćajne mreže biće izdvojeno 7,4 miliona evra.Za ekološke projekte obezbediće se oko četiri miliona, a dva i po za programe jačanja privredne saradnje, aktivnosti vezane za istraživanja, za verske zajednice i razvoj turizma. Posebno mesto u tim programima imaće očuvanje kulturne baštine Vojvodine. Uz ovo, planirano je da se 1,2 miliona evra da programima prekogranične obrazovne i edukativne saradnje, za koja mogu da konkurišu i studentske organizacije i sportski klubovi.Trajanje projekata iz ovog poziva može biti od šest do 18 meseci, a učešće partnera u troškovima je 15 odsto od projekta, dok 85 odsto predstavljaju sredstva EU. Vojvodine je inače u prošloj godini iz Evropske unije dobila podršku za 150 projekata. .

Na crno radi 700.000 ljudi
Izvor: Novosti
Rad na crno u Srbiji i dalje se širi u gotovo svim sektorima, mada ekonomska kriza i tu uzima veliki danak. U sivoj zoni pre tri godine radilo milion ljudi
POSLA u legalnim tokovima sve je manje, ali, po svemu sudeći, ni u sivoj zoni ne cvetaju ruže. Iako, prema procenama Saveza samostalnih sindikata Srbije, na crno u našoj zemlji trenutno radi čak 700.000 građana, pre samo tri godine u neformalnoj ekonomiji platu je zarađivalo i do 300.000 građana više. Iako zvanična statistika pokazuje da je zastupljenost nelegalnog poslovanja upola manja nego što računaju sindikalci, ne spore da je ekonomska kriza i ovde uzela danak.- Našim istraživanjima došli smo do podataka da na svaka tri legalno zaposlena radnika, jedan privređuje u ”sivoj zoni”. U takvoj ekonomiji čak 30 odsto BDP ne dođe do republičke kase, što su katastrofalni gubici - kažu u SSSS. - Ipak, Anketa o radnoj snazi, koju pravi Republički zavod za statistiku, pokazuje da je stopa neformalne zaposlenosti u aprilu 2010. godine bila 19,8 odsto, odnosno da je skoro svaki peti radnik zarađivao u sivoj ekonomiji. A u novembru prošle godine i ona je pala na 17,8 odsto, što je i dalje nesumnjivo visok procenat.Ipak, inspektori rada, tragajući za nelegalnim tokovima, uspevaju da otkriju tek vrh ledenog brega. Tako je tokom cele prošle godine, bez ugovora o radu ”uhvaćeno” samo 6.230 zaposlenih, a nakon što je njihovim gazdama data usmena ”packa”, njih 4.623 je dobilo stalni posao.
VRDA I 2.500 STRANACA
SINDIKATI procenjuju da se radom na crno bave i stranci. Kako objašnjavaju, Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje ispiše oko 2.500 dozvola za rad, i to uglavnom menadžerima, bankarima, IT stručnjacima, kuvarima egzotičnih jela, dok u našoj zemlji legalno boravi oko 70.000 stranih državljana.
- Među onima koje smo zatekli da rade bez potpisanog ugovora, 23 odsto je bilo angažovano u trgovini, 16 odsto u ugostiteljstvu, 15,5 odsto u građevinarstvu i 8,7 odsto u proizvodnji prehrambenih proizvoda - kaže, za ”Novosti”, Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.Ni u Ministarstvu rada i socijalne politike ne spore da je učinak inspektora ”skroman”, ali za to krive aktuelne propise. Pomoćnica ministra za rad Radmila Bukumirić Katić zato je predložila da se promeni Zakon o radu:- Kada inspekcija rada zatekne ljude koji rade na crno, ne može ništa da učini zato što ne postoji jasna obaveza za poslodavce da kod sebe imaju ugovore o radu, već mogu naknadno da ih dostave.Ona ujedno dodaje i da bi na smanjenje ”faktičkog poslovanja” uticalo i uvođenje fleksibilnih oblika rada, ali da trenutno oko toga ne postoji saglasnost sindikalnih lidera.- Ako bi, na primer, postojale agencije za privremeno zapošljavanje, to bi omogućilo poslodavcima da nemaju prevelike obaveze kada zapošljavaju određeni broj radnika. Poslodavac bi plaćao tu uslugu, pri tome bi uzimao radnike onoliko vremena koliko su mu potrebni. A preko te agencije radnici bi primali zaradu i bili bi plaćeni svi porezi i doprinosi.
BEZ PAPIRA OTKAZ LAKŠI
UČEŠĆE sive ekonomije u ukupnoj zaposlenosti je pre tri godine iznosilo rekordnih 35 odsto - podseća Radmila Bukumirić Katić i objašnjava da se u uslovima krize neformalna zaposlenost drastično smanjuje jer se poslodavci prvo odriču onih koji nemaju potpisane ugovore o radu.
BROJKE
6.230 radnika proŠle godine uhvaĆeno bez ugovora
23 odsto nelegalnog nalazi se u trgovini
30 odsto BDP ne dospe do republiČke kase

Svi smo bogatiji za po 500 evra?
Izvor: Blic
Beograd -- Ko do kraja prošle godine nije dobio povišicu ili bonus na platu, treba odmah sutra da pokuca gazdi na vrata i traži 500 evra za tih 12 meseci. Može odmah i da nagovesti da na kraju ove godine očekuje još dvestotinak, i to po kursu od 106 dinara.Može odmah i da nagovesti da na kraju ove godine očekuje još dvestotinak, i to po kursu od 106 dinara. Srpski BDP po glavi stanovnika porastao je za godinu dana sa 3.981 na 4.543 evra, što u praksi znači da je domaća ekonomija trebalo da na kraju prošle godine bude moćnija i produktivnija toliko da svaki stanovnik bude bogatiji za tačno 562 evra."Ekonomska politika svake zemlje, pa i Srbije, utvrđuje se budžetom i ne može se menjati mesečno ili nedeljno na osnovu pojedinačnih indikatora i saopštenja. Na taj način bi se stvorila neizvesnost kako za privredu i investitore, tako i za građane, a što je najopasnije za makroekonomsku stabilnost zemlje", kazao je Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, na konkretno pitanje ostaje li država pri proceni rasta od 1,5 odsto. Iako ceo svet muči kriza, naša vlada računa da će ove godine BDP po glavi stanovnika, odnosno naš standard nastaviti da raste, pa će svakome novčanik biti deblji za još 174 evra. Čitajući statistiku Ministarstva finansija, ispada da smo u kriznim godinama sve bogatiji i bogatiji - od kraja 2009. do kraja ove godine za 770 evra. Najzanimljivije od svega je da iako iz godine u godinu dinar slabi prema evru, Ministarstvo finansija je, suprotno logici i matematici, sračunalo da se više evra može kupiti po kursu od 106 dinara nego po kursu od 102 dinara za evro. Podatak na koji u svojim kalkulacijama računa Vlada, da će prosečna vrednost evra tokom ove godine biti 106 dinara, ubedljivo je najsedativniji za dužnike ovih dana kad dinar svakodnevno obara rekorde prema jedinstvenoj valuti. Svi ti parametri, procene kursa i rast BDP-a služe državi da planira svoje glavne finansije. Ministarstvo finansija računa da će nam BDP ove godine porasti za 1,5 odsto, na 33,49 milijardi evra, pa ispada da je javni dug u januaru ispod zakonske granice i iznosi 43,2 odsto BDP-a. I ništa se u takvim optimističnim procenama Vlade nije promenilo čak ni nakon odlaska MMF-a koji je zajedno sa NBS procenio da nam ove godine i neće ići tako dobro, pre svega zbog krize u zoni evra gde su glavni trgovinski partneri domaće privrede. Procena je da će privredni rast biti svega pola procenta, što bitno sužava prostor državi. Iako je i sam premijer Mirko Cvetković nedavno kazao da je misija iz Vašingtona otišla iz Srbije tražeći rebalans budžeta zbog nižeg privrednog rasta koji se očekuje ove godine, ministarstvo na čijem je čelu ostaje pri mnogo optimističnijoj proceni.Pad industrije i izvoza izazvaće nova otpuštanja, niže plate i standard. Uz to, privredi će biti teže da otplaćuje zajmove jer ove godine treba da vrati 3,4 milijarde evra, što je 400 miliona evra više nego lane, a samo od oktobra do februara ove godine je dinar oslabio za skoro 10 odsto i pao sa 100,4 na 110,3 dinara za jedan evro.Privredi će biti teško da se uklopi u lepe državne želje, pa će realnost sasvim izvesno ugroziti "makroekonomsku stabilnost zemlje“. Kako navodi Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, ovo će biti vrlo teška godina. "Ako posmatramo poslednji kvartal 2011. i prva dva meseca ove godine, teško da će biti tolikog rasta koji predviđa Ministarstvo finansija", kaže Bugarin. "Ako već dinar treba da slabi u odnosu na evro jer to pomaže izvozu, onda neka slabi u godini kad ne treba da se vrati ovoliko indeksiranih kredita", kaže Bugarin. Ana Jolović, ekonomista Centra za slobodno tržište, kaže da ako je namera države da fingira veći privredni rast, to može biti samo kratkoročni mehanizam da se zakrpi problem. "Manipulisanje brojevima nema mnogo smisla jer investitori ne veruju da iza takvih brojki stoji jaka ekonomija", kaže Jolović. Ona kaže da ćemo se ove godine suočiti sa krizom i sa statistikom i bez nje. "Efikasan sistem pravosuđa, moderno obrazovanje, brža administracija preduslovi su za stvarno jaku privredu", kaže Jolović i dodaje da će tek u takvim uslovima, građani Srbije biće stvarno bogatiji za jednu ljubičastu novčanicu evropske valute.

Prosek plata u Zagrebu čak 850 evra
Izvor: B92, business.hr
Zagreb -- Prosečna neto plaća zaposlenih u Zagrebu za decembar prošle godine iznosila je 6.426 kuna (850 evra), pokazuju podaci statističara.grada Zagreba.To je za 33 kune ili nominalno za 0,5 posto manje nego za isti mesec godinu pre, ali i 440 kuna ili 6,4 posto manja nego novembarska koja uključuje i božićne bonuse.Za period od januara do decembra prošle godine prosečna neto plata u Zagrebu iznosila je 6.395 kuna (846 evra), što je nominalno povećanje za 1,7 posto u odnosu na godinu prije.Najviša prosečna neto plata za decembar prošle godine u Zagrebu isplaćena je u upravljačkim delatnostima i savetovanju u vezi s upravljanjem - prosečnih 13.195 kuna (1.746 evra). Slede marketing (reklama i propaganda) i istraživanje tržišta sa 10.856 kuna (1,437 evra) i vađenje sirove nafte i prirodnog gasa sa prosečnih 10.362 kuna (1.371 evro). Najniže su plaćeni zaposleni u uslugama vezim sa upravljenjem i održavanjem zgrada i održavanja okoline, tek 3.171 kunu (419 evra), zaštitnim i istražnim delatnostima 3.268 kune (432 evra), u proizvodnji odeće i preradi drva - oko 450 evra .

6. mart 2012.

I SSSS u bici za ukidanje PDV-a
Izvor: Tanjug
Beograd -- Zaposleni u Savezu samostalnih sindikata Srbije potpisali su peticiju za ukidanje PDV-a na hranu i opremu za bebe i ograničavanje trgovačke marže na 10 posto. Time se i najveća sindikalna centrala u Srbiji pridružila akciji "Glasaj za bebe" čiji je cilj da, smanjenjem PDV-a na pelene, hranu za bebe i opremu za bebe, država podstakne parove da imaju decu, dok bi roditelji samo u prvoj godini bebinog života uštedeli više od polovine prosečne srpske plate. "Vreme je da se dobije bitka za bebe", rekla je sekretar Veća SSSS Slavica Savić i izrazila uverenje da će inicijativa ugledati svetlost dana bilo pred ovim ili narednim sazivom parlamenta. Savićeva je rekla da PDV na opremu, pelene i hranu za bebe ne moze biti 18 procenata kao luksuzna roba i izrazila uverenje da se on može svesti na nekoliko procenata.Akciji koja je otpočela u petak, 2. marta, do sada se priključilo više od 38.000 građana, saopštili su danas inicijatori akcije, koja je organizovana u saradnji Fonda B92, servisa Halo beba, portala Bebac, udruženja Roditelj i Mreže organizacija za decu Srbije.

Nezaposlenost vrtoglavo raste
Za poslednje tri godine oko 260.000 radnika ostalo je bez posla.
Izvor: NoviMagazin.rs
Najveći broj radnih mesta ugašen je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Aleksincu.Pre samo tri godine, nijedan od 257.922 radnika nije ni sanjao da će uskoro dobiti otkaz, ali je upravo to doživeo. Srbija je, od početka ekonomske krize do danas, desetkovala svoju radnu snagu, a najviše otpuštenih je u Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu i Aleksinacu. U pojedinim sindikatima pak prognoziraju da će se na ovaj spisak dodati još 150.000 prezimena do kraja godine, pišu Novosti.Najveći pad zaposlenih zabeležen u prerađivačkoj industriji (64.134), trgovini (14.763), građevinarstvu 14.243. Najgore su prošli zaposleni u privatnom preduzetništu jer je sa 401.016 radnika, broj onih koji rade pao na samo 234.459.U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da je i malo koji region zaobišla ova sudbina. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Zlatiborskom okrugu, a iza njega su na crnoj listi odmah Jablanički, Pčinjski, Moravički i Mačvanski. U pojedinim krajevima, kriza je uzela strašan danak kao, na primer, u Svrljigu gde trenutno radi svega 56 odsto nekadašnjeg broja zaposlenih, a ništa bolje nije ni u Baču. A u devet od 159 opština pad zaposlenosti je veći od 30 odsto.Poslednji podaci iz ankete o radnoj snazi, objavljenoj u novembru 2011. godine nisu optimistični jer je, u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2008. godine, spisak kraći za 613.632 imena, odnosno za čak 21,62 odsto.Da trendovi nisu ni najmanje ohrabrujući, potvrđuju i podaci Zavoda za statistiku, po kojima je u 2001. godini Srbija imala 2.101.668 zaposlenih, pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041, a 10 godina potom imamo 358.257 uposlenih manje nego početkom decenije.„Samo za poslednjih pet godina privatizacija je bez posla ostavila čak 375.000 radnika“, kaže Zoran Ristić, iz UGS ”Nezavisnost”. „U tom je periodu 74 odsto zaposlenih iz društvenog sektora ostalo bez stalnih i redovnih primanja.“Prema njegovim rečima, radna mesta izgubilo je najviše onih koji su zarađivali u metalskom sektoru, prehrambenoj industriji i ugostiteljstvu.Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se poslu na birou rada nada 735.053 građana, kao i da su liste nezaposlenih najduže u Čačku, Valjevu, Aranđelovcu...Najveće učešće u nezaposlenosti ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,36 odsto), zatim Vojvodine (26,93 odsto), Južne i Istočne Srbije (26,64 odsto), Beogradski region (13,21 odsto) i region KiM (0,86 odsto).

Тема “Водовод” до избора ад акта?
Izvor: Dnevnik
Предлог пројекта јавно–приватног партнерства (ЈПП) "Водовода и канализације" неће се наћи на дневном реду наредне и уједно последње седнице Скупштине града пред локалне изборе, тврди за "Дневник" председник синдиката запослених у стамбено-комуналној делатности града Зоран Радосављевић. Подсећа да је градоначелник Игор Павличић јавно рекао да се акт неће враћати у процедуру, све до после избора.Иначе, одлука о ЈПП "Водовода" скинута је с дневног реда јануарске седнице. Како је тада рекла члан Градског већа за комуналне послове Гордана Пушић, документ је повучен јер нису добили мишљење републичке Комисије за јавно приватно партнерство која није формирана, као и да градска власт не одсутаје од предлога. У међувремену, Комисија за ЈПП је формирана 9. фебруара. У Министарству економије и регионалног развоја су нам потврдили да је Град тражио мишљење док Комисија још није била формирана. Како тврде у министарству ниједно јавно тело нема право да без мишљења Комисије предложи спровођење пројекта ЈПП.Гордана Пушић није имала информацију да ли је мишљење Комисије стигло у Градску кућу и да ли ће се предлог ЈПП "Водовода" наћи пред одборницама у марту, или ће се ипак чекати нови сазив Скупштине града.Директор "Водовода" Бранко Бјелајац изјавио је за "Дневник" да је предузеће урадило све што је било до њега.- Сада је на Скупштини града и извршним органима Новог Сада, као оснивачу, да процене да ли ће и када поступак бити настављен - био је кратак Бјелајац.Радосављевић истиче да синдикат није против ЈПП, али то не треба чинити са "Водоводом", који је ресурс од јавног интереса за грађане. Он је подсетио да је синдикат за седам дана сакупио 32.000 потписа Новосађана против Јавно приватног партнерства у "Водоводу".- Тај број потписа довољан је доказ шта грађани мисле о ЈПП "Водовода". Све су странке исте и без обзира ко буде чинио наредну градску власт, неће одустати од јавно приватног партнерства "Водовода". Ми ћемо наћи начина да се изборимо за права грађана, заштитимо круцијалне ресурсе и засутавимо ту причу - закључио је Радосављевић.

Тадић: Хоћу да помогнем „Југоремедији“
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић затражио је од премијера Мирка Цветковића да у што краћем року достави информацију о мерама које се предузимају да би се решили проблеми „Југоремедије“, о чему га је 30. јануара писмом обавестио председник Самосталног синдиката тог предузећа, Владимир Пецикоза.Тадићев кабинет је у одговору Пецикози навео да је од Цветковића затражено да се провере наводи синдиката да је „Југоремедија“ на ивици стечаја и да разлози за то леже искључиво у притисцима дела извршне власти на фабрику.Синдикат се обратио за помоћ председнику Републике, наводећи да је држава са 42 одсто акција појединачно највећи власник „Југоремедије“ и да, ако јој се не помогне, не само радници, већ и држава, могу остати без власништва. Тадић је у писму напоменуо да проблем „Југоремедије“ према уставним овлашћењима председника Србије није у његовој надлежности, већ Владе и ресорних министара.- Међутим, разумевајући проблеме са којима се суочавају радници и менаџмент фабрике, и у жељи да помогнемо како би надлежни органи предузели мере из своје надлежности за решавање проблема „Југоремедије“, обратили смо се тим поводом кабинету републичког премијера – стоји у Тадићевем писму.Управа и синдикат тог предузећа су у више наврата за финансијске проблеме фабрике оптужили министра економије Небојшу Ћирића, који је и председник УО Фонда за развој, а који је прошлог децембра блокирао њихов рачун због нередовне отплате кредита добијеног за увођење ГПМ сертификата за производњу лекова. Бивша директорка тог фонда је недавно изјавила да та државна институција у таквој ситуацији не блокира аутоматски рачун ниједног предузеће, већ такву одлуку искључиво може да донесе УО фонда.

Radnici 14. oktobra protestovali pred gradskom upravom
Autor: Beta
Kruševac - Oko 500 radnika Industrije mašina i komponenata „14. oktobar“ protestovalo je juče pred Skupštinom Kruševca zbog kašnjenja plata i nedovoljne uposlenosti preduzeća. Predstavnici Samostalnog sindikata te kompanije su za danas najavili novo protestno okupljanje. Predsednik fabričkog Samostalnog sindikata Ljubiša Velimirović rekao je da su zaposleni u IMK „14. oktobar“ krajem februara primili deo prvog dela oktobarske plate, koji iznosi od 2.000 do 5.000 dinara. Velimirović je podsetio da je u prošloj godini proizvodno finansijski plan ostvaren sa 30 odsto, da su od 16 planiranih, proizvedene dve mašine i kazao da se zaposleni pribojavaju da će serijska proizvodnja u fabrici potpuno zamreti.Samostalni sindikat IMK „14. oktobar“ krajem januara je od Upravnog odbora preduzeća tražio smenu generalnog i izvršnih direktora fabrike. IMK „14. oktobar“ je u većinskom državnom vlasništvu, u procesu je restrukturiranja, a kako je ranije najavljeno, biće u grupi od 13 preduzeća koja su od posebnog interesa za odbrambenu industriju. U ovom preduzeću je zaposleno oko 1.500 radnika, a prosečna neto plata je oko 28.000 dinara.

Slovenija: Skup podrške grčkom narodu
Izvor:Novosti
Sindikati su, ispred grčke ambasade, organizovali skup podrške grčkom narodu. Protestovalo se protiv mera Evropske unije zbog potpisanog fiskalnog pakta
LjUBLjANA - Sindikati su, ispred grčke ambasade, organizovali skup podrške grčkom narodu. Protestovalo se protiv mera Evropske unije zbog potpisanog fiskalnog pakta.- Protivimo se merama koje međunarodni kreditori nameću grčkom narodu - kazao je Dušan Semolić, predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije. - Snižavanje penzija i radničkih prava nije put za izlazak iz krize.Na skupu nije bilo incidenata, ali su mnogi uzvikivali parole protiv Evropske unije. Grčki narod, penzioneri, radnici i mladi ljudi neće imati nikakve koristi od mera koje su preduzete, poručeno je. Od toga jedinu korist imaju nemačke i francuske banke, koje su zainteresovane da vrate kredite, a da ih za sudbinu grčkog naroda nije briga. Sindikati predlažu da se radikalno smanje izdaci za odbranu.Sindikalisti su pozvali novu slovenačku vlast da ne sudeluju u paketu pomoći za Grčku, u kojem je od 120.000.000.000 evra za Sloveniju predviđeno 600.000.000. "Mere koje donosi EU vode u siromaštvo i kažnjavanje onih koji nisu krivi za krizu. Reč je o strateškoj grešci", rečeno je na skupu u Ljubljani. Sindikati su najavili nova okupljanja pred ambasadama drugih zemalja, uz uveravanje da neće odustati od traženja da Slovenija u toj igri EU ne sudeluje.

5. mart 2012.

Ove godine 28 štrajkova i sedam protesta radnika
Izvor:Tanjug
U Srbiji je od početka godine ukupno bilo 28 štrajkova i sedam protesta, u kojima je učestvovalo 9.956 radnika, saopštilo je danas Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja Saveza samostalnih sindikata Srbije.Samo u februaru održano je ukupno 18 uličnih aktivnosti, od čega 13 štrajkova i pet protesta u kojima je učestvovalo 7.673 radnika. Najmasovniji su bili štrajkovi Poreske uprave, u kojima je početkom februara učestvovalo 4.000 zaposlenih iz cele Srbije, kao i protesti u 45 gradskih i opštinskih uprava Srbije. U štrajk su stupili zaposleni u preduzećima "Svetlost" iz Kragujevca, "Apo fešn sistem" iz Sonte, "Asko vidak" iz Futoga, "Mlin" iz Kanjže, "Navip" iz Zemuna, "Partners pes" iz Surdulice, predškolskoj upravi "Dečja radost" iz Ćuprije, Televiziji Avala i preduzeću "Valjevo put". Protestvovali su i radnici "Zastave oružja" iz Kragujevca, "Jugoremedije" iz Zrenjanina, "Magnohroma" iz Kraljeva, "Želvoz" iz Smedereva, ali i gradske i opštinske uprave.

Šalteri ne rade sat vremena
Izvor: Radio 021
Šalteri kod matičara i u Gradskoj kući će ove nedelje na sat vremena prekinuti rad sa strankama, od 11 do 12 sati, odlučio je Štrajkački odbor.U tom periodu neće se raditi i u mesnim zajednicama, mesnim kancelarijama i u gradskim inspekcijskim službama. Samostalni sindikat zaposlenih u Gradskoj upravi zakazao je generalni štrajk 12. marta, a Republički odbor sindikata će u sredu protestvovati pred Vladom Srbije.Sindikat traži vraćanje plata na decembarski nivo i da se zaposlenima dupliraju koeficijenti zbog male vrednosti. Zbog uredbe Vlade Srbije od 30 decembra o obračunu zarada januarska plata niža je za nekoliko hiljada i to zaposlenima sa nižom i srednjom školom.Prošle sedmice šalteri su bili zatvoreni dva sata dnevno, a ukoliko vlast udovolji zahtevima sidnikata, jednosatna obustava rada će se prekinuti.

Henkel gradi novu fabriku u Inđiji
Izvor: Beta
Beograd -- Kompanija Henkel Srbija planira nastavak ulaganja izgradnjom fabrike fasadnih maltera u Inđiji u koju bi naredne godine trebalo da uloži 15 do 20 miliona evra. U fabrici bi trebalo da se zaposli oko 50 ljudi. "Planiramo da otvorimo fabriku koja će biti regionalni centar za proizvodnju fasadnih maltera za ceo Balkan, odnosno zemlje bivše Jugoslavije, Rumunuju, Bugarsku, ali i Mađarsku, Češku i Slovačku, što je tržište od više desetina miliona stanovnika", rekao je izvršni direktor u Henkela Srbija Jovan Šarenac.Šarenac je podsetio da je Henkel u Srbiji od 2002. godine, da je 2004. u Kruševcu otvorena fabrika za proizvodnju kozmetike, deterdženata i kućne hemije, a 2007. u Inđiji fabrika građevinskih lepkova. "Henkel spada u najveće nemačke investitore u Srbiji, koji je od 2002. do danas uložio više od 84 miliona evra", kazao je Šarenac.Prema njegovim rečima, u toku su "inicijalni pregovori" sa lokalnom samoupravom Inđije i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). "Okvirna vrednost investicije u prvoj fazi, jer će se raditi u segmentima, iznosi od 15 do 20 miliona evra, sa mogućnošću da se ta investicija fazno povećava", rekao je on i dodao da su projektovani kapaciteti oko 50.000 tona robe godišnje. Šarenac je kazao da ukoliko sve bude dogovoreno, izgradnja fabrike koja će raditi fasadne maltere po novoj tehnologiji, može da počne već naredne godine. On je istakao da je kompaniji Henkel Srbija bitno da strani kapaital dođe u Srbiju i da se zaposle novi ljudi, dodavši da kompanija smatra da je Srbija dobro mesto za ulaganje."Nova fabrika u Inđiji će biti potpuno autoamtizovana, ali bitno je da ćemo uspeti da zaposlimo oko 50 novih radnika", rekao je on.

Zbog opstrukcije Ministarstva finansija
ORBOVIĆ PISAO TADIĆU
Izvor: www.sindikat.rs
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je u pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću ukazao da Ministarstvo finansija neopravdano opstruira davanje saglasnosti za prošireno dejstvo PKU za metalsku industriju, kao i pregovore u vezi utvrđivanja nove minimalne zarade.

4. mart 2012.

Проневерени милиони, власници ћуте
Иѕвор: Правда
БЕОГРАД – Предузеће за производњу вина „Навип“ сада је у предстечајном поступку и, уколико неко од поверилаца или треће лице не уплати предујам, над фирмом ће се покренути стечај, упозорили су представници Самосталног синдиката у том предузећу.Уплатом предујма спречио би се одлазак предузећа у стечај и отворила могућност да се кроз реорганизацију фирма извуче из тешкоћа, кажу синдикалци. „Навип“ тренутно не ради, дуговања су око 11,5 милиона евра, од чега су камате три милиона евра.Према речима председника Самосталног синдиката „Навипа“ Милана Бабовића, у фирму не долазе њени власници, директор Миленко Дамјановић је од 3. фебруара у оставци, а у предузећу је формиран кризни штаб.Бабовић је подсетио да је у „Навипу“ запослено 236 радника који очекују од државе и судова да убрзају поступке против одговорних.Он је истакао да је несхватљиво и да се акцијама сувласника „Навипа“, предузећа „Минеко“, и даље тргује на берзи, иако је бивши директор „Навипа“ ухапшен у новембру прошле године.Како је објаснио, тражена је суспензија тих акција са тржишта, али то до данас није учињено. – Ми смо остављени на милост и немилост без икаквих средстава и мазута – казао је Бабовић. Потпредседник Самосталног синдиката „Навипа“ Драган Пантелић истакао је да су у предузећу настављене неправилности и након хапшења бившег директора Слободана Лукића, председника УО и ИО. Лукић, као и више порезника из Пореске управе Земун ухапшени су у новембру прошле године због сумње да су избегавањем плаћања пореза, државни буџет оштетили за више од четири милиона евра, а „Навип“ за више од два милиона евра.Према речима председника Синдиката, вредност „Навипа“ се процењује на 25 милиона евра, укупни дугови су око 11,5 милиона евра, од чега се око осам милиона евра дугује „Агробанци“.Четири зависна предузећа „Навипа“ већ су у стечају, рачун „Навипа“ је у блокади од маја 2010. године, а у Синдикату тврде да поседују доказе да је фирма опљачкана за износ од око 60 милиона евра.
Власници
Највећи власник „Навипових“ акција, око 25 одсто, јесте збирни кастоди рачун „Хипо Алпе Адрија банке“, следи „Лофи инвестмент“ са 22,19 одсто, кога је основао „Минеко“, затим кастоди рачун у „Комерцијалној банци“ – 9,85 одсто и Акционарски фонд са 6,11 одсто удела. Више других предузећа и особа власници су мање од један одсто акција.

Спонтани штрајк на три сата
Izvor: Pravda
БЕРЛИН – Земаљско особље аеродрома у Берлину ступило је у петак у спонтани штрајк, тако да су путници, како су пренели електронски медији, морали да очекују закашњења и отказане летове.Спонтани штрајк упозорења, који је трајао око три и по сата, организован је због притиска синдиката у процесу тарифних преговора о условима рада и зарада око 1 500 запослених, који се на аеродрому „Тегел“ у Берлину брину за путнике, пртљаг и точе гориво у авионе.У шрајку у Берлину учествовало је између 200 и 300 људи.Овим је у Немачкој подржана серија штрајкова запослених на аеродромима, после овонедељне обуставе рада на најфреквентнијем немачком и европском аеродрому у Франкфурту.Главни разлог овонедељне обуставе рада око 200 људи и сектора земаљског особља, који у Франкфурту упућују авионе до паркинг позиције, с контролног торња и на самој писти, био је спор због плата – синдикати су тражили повећање зарада за 25 до 50 одсто, у зависности од стручне спреме, као и повећање бонуса, смањење радног времена и друге погодности.Аеродром у Франкфурту је највећи у Немачкој, одакле се дневно обави више од 1.300 летова.

3. март 2012.

Sindikat preti tužbom "Inveju" i "MK grupi"
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije Dragan Zarubica najavio je danas tužbu protiv preduzeća "Invej" i "MK grupe" zbog nepoštovanja prava radnika i kolektivnih ugovora.Zarubica je na konferenciji za novinare kazao da će vlasnike ta dva preduzeća tužiti "na sve moguće načine", kao i da će se, ako bude trebalo, za pomoć obratiti i međunarodnim institucijama i organizacijama.Vlasnici tih preduzeća su Predrag Ranković Peconi, odnosno Miodrag Kostić."Sva pažnja sindikata biće usmerena da vlasnike ove dve kompanije nateramo da poštuju kolektivne ugovore i učinićemo sve da do toga dođe", rekao je Zarubica i dodao da će se sindikat žaliti i Međunarodnoj organizaciji rada.Na Zarubicinoj "crnoj listi" poslodavaca koji ne poštuju kolektivne ugovore u svojim preduzećima su, pored Rankovića i Kostića, i vlasnik firme "Klas", gde, kako je rekao, još ne postoji kolektivni ugovor.On je kazao da niko u Srbiji ne može da krši ono što je neko potpisao na dobrovoljan način, bez ikakvih pritisaka.Prema njegovim rečima, inspekcija nema ingerencije da kazni i da bude mnogo rigoroznija kada su u pitanju mnogobrojni primeri kršenja prava radnika u preduzećima.On je kazao da 95 odsto poslodavaca u Srbiji poštuje granski kolektivni ugovor, ali i da ima malih poslodavaca koji krše "određene stvari" i izrazio nadu da će oni u narednom periodu ispraviti svoje greške.

2. mart 2012.

Одмеравање завршено, синдикат неће у политику
Izvor: Dnevnik
Веће Савеза самосталних синдиката Србије одлучио је јуче да тај синдикат на предстојећим изборима не пружа непосредну подршку политичким странкама или коалицијама. Tако је потонула нада и калкулација многих с којима је највећи синдикат Србије разговарао у протеклом периоду да ће добити подршку или направити предизборни савез, и тиме узети нешто више од гласачког колача званог изборна воља грађана. Лидер СССС-а Љубисав Орбовић разговарао је с председницима и руководством ДС-а, СНС-а, СПС-а и СДПС-а.Шта је заиста у позадини помало изненађујуће одлуке СССС-а и самог Орбовића, за сада је неизвесно, посебно јер је синдикални лидер након одлуке искључио мобилни телефон, и тиме нас онемогућио да добијемо конкретан одговор. Један од разлога могао би лежати у процени и одабиру комбинације за улазак у политику, која неће бити добитна у формирању нове Владе Србије, а Орбовић је као основ опредељења наводио капацитет будућег партнера да испуни захтеве из Платформе синдиката, која је, узгред, била прихватљива за све странке које су учествовале у дијалогу. И онда „на корак до договора“, синдикални заокрет.„Остајемо доследни да једино социјално партнерство и трипартитни дијалог, уз међусобно уважавање и доследну реализацију договореног, воде одрживим решењима и бољем животу у Србији. На томе ћемо и убудуће инсистирати, али ћемо, уколико дијалог и договори изостану, употребити сва легитимна средства синдикалне борбе„, закључило је Веће СССС-а у саопштењу које је послато медијима.У њему се наводи и да су представници СССС-а разговарали с парламетарним странакама о решењима које предлажу за излазак из кризе и могућим видовима сарадње који би допринели да основни циљеви синдиката и интереси запослених буду реализовани и да Синдикат тражи да нова влада реализује ставове из њихове Платформе с конкретним мерама и корацима.Синдикат је подсетио на то да су у тим разговорима странке прихватиле захтеве СССС-а формулисане у Платформи као приоритете у наредном периоду и тиме показале опредељење да буду социјално одговорне и да је опоравак привреде и бољи живот грађана Србије заједнички циљ.„Имајући у виду тежину проблема и дубину кризе, очекујемо да ће одмах после избора и конституисања нове владе започети реализација ставова из Платформе и решавање проблема конкретним мерама и потезима, те да се неће поновити пракса из прошлости да обећања из кампање остану само предизборна реторика„, истакло је Веће СССС-а.Баш лепа формулација на српски начин за ситуацију када неко не жели да у америчком стилу буду „лузер“, односно губитник. Питање је колико би најмасовнија организација изгубла чланова, јер нико од њих заправо није ни питан да ли жели да му се синдикална књижица претвори у партијску, па била ма које „боје“.

CG: Prosečna plata prešišala 500€
Izvor: Tanjug
Podgorica -- Prosečna zarada u Crnoj Gori, bez poreza i doprinosa, u januaru je iznosila 505 evra, saopšteno je iz Zavoda za statistiku (Monstat). Kako se navodi, prosečna neto plata u januaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležila je pad od 2,5 odsto.U odnosu na decembar 2011. prosečna neto zarada u januaru je zabeležila rast od 4,3 odsto, saopšteno je iz Monstata. Ranije je saopšteno da je vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori na kraju januara iznosila 778 evra, što je za 3,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Protesti zbog mera štednje
Izvor: Novosti
Nezadovoljstvo širom Evrope uoči potpisivanja briselskog sporazuma o merama štednje. Produbljuje se jaz između lidera i naroda, ali i unutar država i EU
Protesti u Belgiji i Francuskoj
VIŠE hiljada demonstranata izašlo je na ulice evropskih prestonica, od Atine do Brisela, u znak protesta protiv strogih mera štednje koje na Samitu EU u Briselu potpisima "overavaju" evropski lideri. Podela je, međutim, mnogo.- Poručujemo liderima da ne mogu da nastave sa evropskim integracijama bez konsultacija sa sindikatima, i još šire, narodom - poručuje vođa moćnog francuskog sindikata CGT Bernar Tibo.Iako demonstracije nisu svuda masovne, njihova rasprostranjenost širom Starog kontinenta jasno govori o rastućem jazu između vođa i naroda:- Što je dosta, dosta je! Svi smo mi Grci! - uzvikivali su demonstranti protiv sporazuma kojim se, kažu, "štednja institucionalizuje".
BANKE - DOBITNICI
LONDON - Optimizam ulagača na evropskim berzama u sredu je podstaknut sa 530 milijardi evra jeftinih zajmova za banke koje je ponudila Evropska centralna banka. Ukupno 800 banaka posudilo je novac na drugoj aukciji zajmova s rokom vraćanja do tri godine, a potražnja je bila veća od 500 milijardi evra. Banke evrozone bile su vodeći dobitnici, ojačavši u proseku 1,2 odsto.
Koliko su mere nepopularne i izazivaju sumnju u uspeh govori ne samo nezadovoljstvo građana, već i pukotine koje se pojavljuju u vrhu vlasti pojedinih država, kao i unutar EU.Potpisivanje "fiskalnog sporazuma" kojim bi trebalo da se uvede stroga budžetska disciplina, već su odbacile dve članice Unije, Velika Britanija i Češka. Tek se slegla prašina zbog "neposlušnosti" Londona i Praga, uz primedbu da se radi o zemljama van zone evra, kad se otvorio problem u Dablinu. Pošto je i jedna od 17 članica zone evra najavila da bez referenduma ne može da prihvati sporazum, usledilo je objašnjenje da je za njegovo usvajanje dovoljno i 12 zemalja evrozone.Nevoljama nije kraj. U četvrtak se oglasio predsednik Austrije Hajnc Fišer, najavom da neće potpisom da podrži paket mera štednje vlade, kao ni žurbu u vezi zakona koji se tiču građana. Slična situacija je i u evropskoj zemlji sa najmanjim BDP po glavi stanovnika, i gotovo četvrtinom siromašnog stanovništva, Portugaliji. Predsednik Anibal Kavasko Silva rekao je da vlada ne bi trebalo da sprovodi dodatne mere štednje na "novim siromasima":- Postoji grupa ljudi, najteže pogođena ovima merama, koju nazivamo "novi siromasi". Opšte je priznato da je nemoguće njima nametati dodatne mere štednje - poručio je predsednik.

Grčki parlament odobrio dodatne reforme uprkos protestima
Novo smanjivanje radničkih prava
Autor: Beta - AFP
Atina - Parlament Grčke usvojio je juče zakon kojim je predviđeno spajanje dugovima opterećenih dopunskih penzijskih fondova.
Reforma penzijskog sistema najnoviji je potez zvanične Atine usmeren na obezbeđenje međunarodnih spasilačkih zajmova koji treba da pomognu prezaduženoj Grčkoj da izbegne bankrot. Nove reforme usvojene su nepun dan nakon protesta koji su sindikati organizovali zbog daljeg smanjenja plata i drugih mera štednje.Grčka je u petoj godini duboke recesije, a stopa nezaposlenosti je od početka finansijske krize udvostručena, na 21 odsto. Uprkos oštrim merama štednje koje se sprovode u poslednje dve godine, Grčka i dalje ima veliki budžetski deficit i mora da štedi, i to još više, kako bi dobila novac iz paketa zajmova zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda od 130 milijardi evra.- Prava radnika se konstantno smanjuju - istakao je jedan od lidera najvećeg sindikata GSEE Nikolas Kiutsokis, dodajući da su Grčkoj potrebni novi izbori kako bi „javnost mogla da pokaže šta misli o svemu tome“.Nove reforme donose ukidanje više državnih organizacija i naknada za 15.000 ljudi koji će 2012. ostati bez posla u javnom sektoru. Među organizacijama čije je zatvaranje planirano je i Radnička stambena organizacija (RSO), koja pomaže porodicama sa malim primanjima da reše stambeno pitanje.- Imam zajam koji mi subvencioniše RSO i otplaćujem ga 750 evra. Ako zatvore RSO, izgubiću subvenciju i mesečna rata će mi otići na 1.200 evra - kaže radnica Evangelija Dijamanti, jedna od korisnica subvencionisanog zajma.Grčki parlament je u utorak usvojio i nova smanjenja potrošnje vlade, uključujući kresanje penzija. Usvojeno je i smanjenje minimalnih plata za zaposlene u privatnom sektoru za 22 odsto. Sada je minimalna plata 751 evro. Radnicima mlađim od 25 godina, a u toj starosnoj grupu stopa nezaposlenosti dostiže 50 odsto, minimalne zarade su smanjene za 32 odsto.

1. mart 2012.

Minimum doprinosa, plata 30.000 RSD
Izvor: Press
Kragujevac -- „Finta" koju su izveli kragujevački oružari i njihovo poslovodstvo kako bi radnicima bile overene knjižice, nije jedina sa kojom se država suočila. Sličnim manevrom, koji je uz to i kršenje zakona, poslužili su se i u „Zastava automobilima", gde su doprinose uplaćivali na minimalac, iako su radnicima davali plate koje u proseku iznose 30.000 dinara.To je, kako Pres saznaje, utvrđeno kontrolom poreskih inspektora i zbog toga Republički fond za zdravstveno osiguranje odbija da overi knjižice radnicima pet firmi, članica grupacije „Zastava automobili" („Zastava kamioni", „Zastava INPRO", „Hortikultura", „Rezervni delovi", Specijalna vozila Sombor).
Ministarstvo: Nije naša odluka
U Ministarstvu ekonomije su nam rekli da nije tačno da je Vlada ili ministarstvo odlučilo da se doprinosi za „Zastava automobile" plaćaju na minimalnu osnovicu. "Činjenica je, međutim, da je Vlada radila u interesu radnika i da je već nekoliko puta izašla u susret radnicima kojima nisu bile overene knjižice, tako što je preporučila RFZO da ih overi, ali samo onima za koje su plaćeni doprinosi, i to ne manji od obračunatog iznosa na najnižu osnovicu - rekli su nam u ovom ministarstvu".Zaposleni u ovim preduzećima danas će stupiti u štrajk tražeći, kao i oružari, da im se knjižice bezuslovno overe. Zamenik predsednika Sindikalne organizacije „Zastava automobili" Zoran Marković kaže za Press da će protestovati. jer su im uplaćivani minimalni doprinosi, a ipak su bez overenih knjižica od 1. januara."Nas 2.165 radnika i članova naših porodica od početka godine nema overene knjižice. Kad je država mogla da reši problem oružarima, koji 14 godina nisu uplaćivali doprinose, može i nama koji imamo uplaćene minimalne doprinose za zdravstvo, za šta imamo potvrdu Poreske uprave", navodi on. Marković potvrđuje da oni ne primaju minimalne zarade, već su im plate oko 30.000 dinara, ali tvrdi da je to odluka Vlade-"Istina je da smo prijavljeni na minimalac, da su nam uplaćivani minimalni doprinosi od 3.000 dinara, a da primamo veće plate. Mi te zarade nismo dobijali na ruke, u koverti, kao u mnogim privatnim firmama, već preko računa. Objašnjeno nam je da je to odluka Vlade, tačnije odluka Ministarstva ekonomije, s obzirom na to da smo preduzeće u restrukturiranju". U Poreskoj upravi nam je rečeno da su u toku provere svih nepravilnosti koje su inspektori utvrdili.

Nemcima fali 150000 radnika, mi ne?
Izvor: business.hr, danas.hr
Berlin -- Još početkom decembra Hrvatima, Bugarima i Rumunima dato je na znanje da je nemački Eldorado ponovno otvoren i da nudi 150.000 novih radnih mesta.Dok neke zemlje EU doživljavaju ekonomski kolaps, u Nemačkoj tržište rada cveta.Najnoviji podaci Savezne agencije za rad u februaru beleži najnižu stopu nezaposlenosti u toj zemlji u zadnjih 21 godinu. Stručnjaci su za Špigel komentarisali su kako se novi radnici najviše traže u građevini i uslužnim delatnostima.Još početkom januara Hrvatima, Bugarima i Rumunima dato je na znanje da je nemački Eldorado ponovno otvoren i da nudi 150.000 novih radnih mesta s pratećim dozvolama za rad u graditeljstvu, u tehničkim zanimanjima i ugostiteljstvu. Sredinom meseca objavljena je i analiza sprovedena za Saveznu agenciju za zapošljavanje prema kojoj je u Nemačkoj na raspolaganju više od miliona slobodnih radnih mesta te da se poslodavci tuže na manjak radne snage. S istoka Unije u Nemačku je došlo da radi samo pedeset hiljada ljudi, mnogo manji broj od onoga koji je zemlji trenutno potreban.

29. februar 2012.

Putevi traže radnike, plata 1.200€
Izvor: Beta
Užice -- Na poslovima gradnje olimpijskih objekata u Sočiju, "Putevima Užice" pored već angažovanih 3.000 radnika potrebno je još najmanje 2.000 ljudi. Direktor ove građevinske firme Milan Bojović je naveo da "Putevi" teže da bar polovina potrebnih radnika bude iz Srbije i da će gradnja ovih objekata sa sobom "povući" i izvoz srpske robe u Rusiju. "Nadam se da ćemo ubediti naše investitore da prihvate srpske proizvode", kaže direktor "Puteva Užice", navodeći mogućnost "pokrivanja" cena između Srbije i Rusije transportom roba Dunavom do Crnog mora i Sočija."U menadzmentu firme su lokal patriote i pokušaćemo da zaposlimo što više Užičana i ljudi iz užičkog regiona. Obim poslova je toliki da neće biti dovoljan broj radnika iz užičkog kraja, pa ćemo ih potražiti na celoj teritoriji Srbije", naveo je Bojović. On je dodao da "Puteve Užice" na ovom poslu prati podizvođač partner firma "Jedinstvo" iz Sevojna, koja u Sočiju radi termo-tehničke izolacije, vodovod i kanalizaciju u poslu vrednom 30 miliona dolara.Između ostalog, Bojović je naveo proizvodnju mašinskih maltera i lepak, ciglane i pregradne blokove, kao i domaće proizvođače nameštaja za čiju nabavku će posao za Soči biti ugovoren u Srbiji. Na pitanje o potrebnim strukama, on je rekao da su "Putevima Užice" potrebni arhitekti, inženjeri, komercijalisti, električari, bravari, zidari, tesari, moleri, odnosno razne struke koje su bitne da bi se napravio jedan hotel sa pet zvezdica."Potrebni su nam kvalitetni ljudi koji će radom u Rusiji doneti novac svojoj porodici", rekao je Bojović i naveo da je najniža radnička plata 1.200 evra uz obezbeđen smeštaj sa tri obroka i šestomesečnu avionsku kartu. Ukupna vrednost radova Olimpijskog univerziteta u Sočiju je 338 miliona dolara, a prošle sedmice je potpisan ugovor na 265 miliona dolara za drugu fazu gradnje posle završetka armirano-betonske konstrukcije koja je ranije bila ugovorena i realizovana za 70 miliona evra.Investitor gradnje kompleksa u Sočiju je ruska finansijska grupa "Interros" čiji je vlasnik milijarder Vladimir Potanjin. Vrednost svih radova koje realizuju "Putevi Užice" u Sočiju je 750 miliona dolara i na njima trenutno radi oko 3.000 radnika. Do pre pola godine na ovim gradilištima bilo je 1.100 radnika, a posao je u međuvremenu dobilo još 1.900 ljudi.Bojović je naveo da je na gradilištima "Puteva Užice" oko 30 odsto radnika iz Srbije, 10 do 15 odsto su Rusi, a ostali zaposleni su iz Moldavije, Uzbekistana, Tadžikistana i drugih zemalja. Menadžment je 99 odsto iz Srbije.Kompleks Olimpijskog uinierziteta u Sočiju prostiraće se na površini od 92.000 kvadrata i činiće ga jedan hotel sa pet i jedan hotel sa četiri zvezdice, univerzitetski i konferencijski deo, stambene zgrade, podzemna garaža i drugi sadržaji.Rok za završetak gradnje jednog hotela u Olimpijskom univerzitetu je 1. februar iduće godine, a celog kompleksa 15. maj 2013. godine. Rok za završetak svih ostalih olimpijskih objekata koje rade "Putevi Užice" za zimsku Olimpijadu jeste kraj iduće godine.

OPEKLI SE: Dosta im je biznismena
„Bačka" selu, a ne tajkunima
Izvor: PressOnline
Oporavak: Kombinat sa 3.600 hektara oporavio se nakon poništenja privatizacije sa većinskim vlasnikom Miletom Jerkovićem, a u strahu da ponovo ne padne u ruke tajkuna predlaže se da preraste u javno preduzeće poput beogradskog PKB-a. Poljoprivredni kombinat „Bačka" u Sivcu, selu u opštini Kula, oporavio se nakon poništenja privatizacije s većinskim vlasnikom Miletom Jerkovićem, a u strahu da ga ponovo ne preuzme neki od tajkuna pojavila se inicijativa da preraste u javno preduzeće.
Ideju da „Bačka" poput beogradskog PKB-a postane javno preduzeće zastupaju predsednik Sindikata „Nezavisnost" u sivačkom kombinatu Mlađen Svrkota i predstavnik Ujedinjenih regiona Srbije Velibor Milojičić, koji je, kao tadašnji predsednik Skupštine opštine Kula, pomogao da radnici „Bačke" 2009. godine, kad je raskinut kupoprodajni ugovor s Jerkovićem, sačuvaju robu u silosima i 1.200 hektara oranica.
Kad može PKB, može i „Bačka"
- „Bačka" koja raspolaže sa 3.600 hektara obradive zemlje od strateškog je interesa za razvoj Sivca i opštine Kula. Zbog toga bi, umesto da ponovo ide na tender, trebalo da se organizuje kao javno preduzeće. Posle raskida privatizacije pokazali smo da nam nije potreban nikakav gazda, jer je „Bačka" po visini prinosa ratarskih kultura među najboljih pet poljoprivrednih preduzeća u republici -kaže za Press Mlađen Svrkota.
SAVET Država neka traži dug od Jerkovića, a nas neka pusti da krenemo od nule Mlađen Svrkota, predsednik Sindikata „Nezavisnost"
On ističe da bi dug od devet miliona evra, koji je bivši većinski vlasnik ostavio „Bačkoj", trebalo da preuzme država, jer je ona prodala preduzeće Jerkoviću.
- Država neka traži dug od Jerkovića, a nas neka pusti da krenemo od nule. Predlog da „Bačka" postane javno preduzeće radnici će uputiti Savetu MZ Sivac i opštini Kula, od koje očekujemo da ga prosledi pokrajini, a Vlada Vojvodine da ga odbrani pred republičkim organima - kaže Svrkota.
Velibor Milojičić ističe za Press da je kao odbornik URS-a više puta bezuspešno pokušavao da u SO Kula otvori raspravu o predlogu da „Bačka" bude javno preduzeće.Uporan Velibor Milojičić
- Demokratska stranka je napravila javno preduzeće od PKB-a, a somborske demokrate su omogućile da poljoprivredna preduzeća „Aleksa Šantić" u istoimenom mestu i „Graničar" u Gakovu koriste državnu zemlju. Kako to da sivačkim i kulskim demokratama ne odgovara da „Bačka", koja je stub razvoja Sivca, bude javno preduzeće? Da li se to „Bačka" priprema za nekog novog tajkuna, koji će poništiti sav trud iz 2009. godine, kad je sprečeno da bivši većinski vlasnik proda 1.200 hektara obradive zemlje i ošteti preduzeće za tri-četiri miliona evra? - pita Milojičić.
Pokrajina čuvar kombinata
Predsednik sindikata „Nezavisnost" Mlađen Svrkota kaže da će, s obzirom na to što „Bačka" najviše duguje Razvojnoj banci Vojvodine, biti predloženo da pokrajina očuva sivački kombinat kao javno dobro. Velibor Milojičić dodaje da bi potraživanje Razvojne banke od sivačkog kombinata pokrajina trebalo da uloži kao osnivački udeo u „Bačku" kao javno preduzeće.
Ne može da kupi ko hoće
Direktor „Bačke" Zoran Šćekić kaže za Press da je Agencija za privatizaciju, kao vlasnik 70 odsto kapitala sivačkog kombinata, uvela ovo preduzeće 2010. godine u proces restrukturiranja, koji je dao dobre rezultate.
- Postigli smo da se plate, koje su u proseku oko 28.000 dinara, redovno dele, a firma će do kraja ove godine isplatiti blizu 200 miliona dinara radnicima na ime razlika u zaradama za period od 2001. do 2005. godine. Kupili smo dva kombajna poslednje generacije i po četiri najsavremenija traktora i sejačice. Ako Agencija za privatizaciju odluči da ponovo proda „Bačku", verujem da više neće moći da je kupi ko hoće. Ideja o „Bačkoj" kao javnom preduzeću nije lako ostvariva, jer bi opština Kula trebalo da vrati njen dug od devet miliona evra, što je teško izvodljivo - kaže Šćekić.

Sindikat: Uredbu o platama hitno staviti van snage
Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Gradsko veće Saveza samostalnih sindikata Novog Sada podržalo je danas zahteve da se hitno stavi van snage Uredba Vlade Srbije o smanjenju koeficijenata za plate zaposlenih u opštinskim i gradskim upravama, jer se njome krše odredbe zaključenog Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.Ovom Uredbom istovremeno se narušava pravni sistem države, s obzirom na to da se pristupa otvorenoj diskriminaciji zaposlenih u organima uprave, koji su za isti posao na različit način vrednovani, a u zavisnosti od mesta rada, saopštio je taj Sindikat.Sindikat podseća da Uredba predviđa tri grupe koeficijenata za iste poslove i to posebno za Beograd i teritorijalnu autonomiju, posebno za gradove i posebno za opštine.Takođe, Uredbom se značajno smanjuju zarade zaposlenima sa srednjom i nižom stručnom spremom, što je, u postojećoj ekonomskoj situaciji, nedopustivo, dodaje se u saopštenju.Gradsko veće SSS Novog Sada ocenjuje da je o ovom problemu potrebno da raspravljaju i Socijalno - ekonomski saveti Novog Sada i Srbije, kako bi zajedno sa Gradskim odborom sindikata uprave pravosuđa i društvenih organizacija Novog Sada, uputili preporuku Vladi Srbije da Uredbu hitno stavi van snage.

Sindikat neće na izbore?
Izvor:NoviMagazin.rs
Savez samostalnih sindikata u četvrtak odlučuje da li će se politički angažovati na predstojećim izborima.Press tvrdi, pozivajući se na neimovane izvore, da će Veće sindikata odlučiti da Sindikat ne ulazi u koaliciju ni sa jednom strankom, te ni na koji način ne učestvuje na izborima.Rukovodstvo sindikata na čelu sa predsednikom Ljubisavom Orbovićem proteklog meseca održalo je seriju sastanka i pregovaralo o savezu sa svim političkim akterima, uključujući i DS i SNS.Iz Sindikata su tražili određen broj poslaničkih mesta i ministarsku funkciju kako bi štitili prava zaposlenih i radno zakonodavstvo. Sindikat je, kako se moglo čuti, bio najbliži dogovoru sa Ljajićem, ali su u poslednjem trenutku rešili da se, ipak, drže po strani.Nećemo ulaziti u politiku, 99 odsto. Sve stranke su bile zainteresovane za političku saradnju sa nama, jer bi im to donelo određeni broj glasova. Međutim, u ovako velikoj organizaciji imamo dosta članova koji su već angažovani u različitim strankama i koji smatraju da bi sindikat trebalo da se prikloni baš njihovoj političkoj opciji, navodi izvor Pressa.Ljubisav Orbović nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje te navode: Nemam komentar. Organi Sindikata će 1. marta doneti odluku o tome.

Srpske plate najbednije na Balkanu
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Prosečne plate u Srbije i definitivno su najbednije u regionu, a poslednje posrtanje domaće valute samo je pojačalo tužni utisak naših primanja i standarda.Em što su plate smanjene i nominalno u dinarima, em što je skok evra dodatno obezvredio zarade.Prosečna neto zarada isplaćena u janauru ove godine bila je 36.639 dinara, ili oko 333 evra. S druge strane, prosečna plata u Albaniji je oko 380, Bugarskoj 390, Makedoniji 380, BiH 450, Rumuniji 480, Crnoj Gori 530, Hrvatskoj 800, Sloveniji 1.000 evra.Po opštoj oceni stručnjaka, najniže plate u regionu Srbja ima zbog velikog učešća javnog sektora u ukupno zaposlenima, velikog broja penzionera, neuspele privatizacije, velike korupcije, nekvalitetnog rada visokih državnih službenika, niske produktivnosti.
Kako beše na rastanku
Interesantno je i porazno i to što je u prethodnoj zajedničkoj državi, pre raspada, to jest 1990. godine, u Sloveniji plata bila 33 posto veća od prosečne SFRJ zarade, a u Hrvatskoj 12,5 posto. U Srbiji je tada prosečna zarada bila manja od proseka, ali za samo dva odsto, a ne kao sada za više od 30 procenata. U Bosni i Hercegovini plate su od prosečne SFRJ bile niže 20,5 odsto, u Crnoj Gori za 24,7, a Makedoniji 25 odsto.Jedan od razloga niskih prosečnih plata u Srbiji je i procenat visokoobrazovanih (sedam odsto) koji je na nivou ostalih zemalja u regionu, ali dosta niži u odnosu na Hrvatsku (15 odsto) i Sloveniju (20 odsto). U Srbiji su zarade u javnom sektoru 28 posto veće u odnosu na prosek u privatnom, a u nekim preduzećima su mnogostruko veće - u JAT-u 250 posto, Srbijavodama i Aerodromu 190, Telekomu 180, Srbijagasu 160 posto. Plate u javnom sektoru u odnosu na privatni veće su i u zemljama regiona, ali ne baš kao u Srbiji: u Rumuniji 20 posto, Bugarskoj 19, Slovačkoj 15, Mađarskoj osam posto.Kod nas se na plate u javnom sektoru troši oko 13 odsto bruto društvenog proizvoda, što je duplo više nego Slovačkoj ili Sloveniji. Prosečna zarada zaposlenih obračunata za sve bivše jugoslovenske republike je 550 evra, a Srbija je za više od trećine ispod proseka pa bi trebalo da zarade porastu najmanje 50 posto da bismo nadoknadili taj relativni zaostatak prema drugim zemljama. Međutim, od tog povećanja neće biti ništa, barem u narednih nekoliko godina.Inače, najviše prosečne zarade u Srbiji isplaćene su u januaru zaposlenima u beogradskoj opštini Stari grad – 61.434 dinara, a najniže zaposlenima u Ljigu – 14.806 dinara.Posmatrano po delatnostima, najviše prosečne zarade imali su zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 132.222 dinara, a najniže zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta – 16.484 dinara.

Kako to da najbolji najmanje rade?
Izvor: Tanjug
Pariz -- U Evropi, prema najnovijim podacima OECD-a, paradoksalno, najviše rade radnici u zemljama pred bankrotom - Grčkoj i Mađarskoj. Opet paradoksalno, najmanje rade u Holandiji, Nemačkoj i Norveškoj. Privredu pojedinih zemalja ne poboljšava veći broj sati koje radnici provode na poslu. Naprotiv, u zemljama sa najvećom produktivnošću ljudi rade najmanje, može se zaključiti iz najnovijih podataka OECD-a. Mogućnost da je za očajno stanje grčke privrede kriva lenjost njenih stanovnika, statistika OECD negira. Grci su po njoj dobili status evropskog naroda koji provodi najviše vremena na poslu. Uprkos svim rezervama, ipak je tabela OECD-a u jednom pogledu impresivna - svih deset evropskih zemalja, čiji stanovnici odrade u proseku najmanje sati, spadaju istovremeno među deset zemalja s najvećom produktivnošću rada. Grčkih 2.017 sati godišnje na poslu po radniku, prevazišli su samo Čileanci i Južnokorejci. Mađari rade 1.956, a Poljaci 1.939 sati.Po produktivnosti rada, međutim, ljudi iz kolevke civilizacije su među deset najgorih. Prva mesta zauzimaju Poljska i Mađarska, preneo je češki sajt ihned.czNajmanje radnih sati godišnje, prema OECD-u, odrade ljudi u uspešnim ekonomijama. Na prvom mestu su Holanđani sa 1.377 radnih sati godišnje, slede Nemci, sa 1.408 i Norvežani, sa 1.413 sati.Podaci pokazuju da prosečni Grk radi čitavih 40 odsto duže nego prosečni Nemac.
Kao svaku statistiku i ovu treba uzeti sa rezervom
"Tržište rada u Grčkoj čini mnogo ljudi koji samostalno obavljaju delatnost", rekao je za BBC statističar OECD-a Paskal Marian i dodao da to podrazumeva poljoprivrednike i s druge strane vlasnike prodavnica, koji rade duže. Nemačka i druge uspešne zemlje imaju vrhunsku tehnologiju i veoma razvijenu industriju, koja je mnogo efektivnija nego što je poljoprivreda. Marian upozorava takođe na različit broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom. U Nemačkoj je, prema njemu, njihov broj relativno visok (oko jedne četvrtine svih zaposlenih), dok je u Grčkoj nizak. A kako godišnji podaci OECD obuhvataju sve zaposlene, oni koji rade skraćeno, smanjuju ukupni prosek.Sledeća činjenica koja poziva na oprez je da tabela proizlazi iz informacija koje su Organizaciji dostavile pojedine zemlje. Svaka od njih, pri tome, prikuplja podatke po svojim metodama.

U Briselu zakazan "Evropski dan akcije"
Izvor: Vijesti
Evropska unija radničkih sindikata (ETUC) zakazala je za danas "Evropski dan akcije", jer se 1. i 2. marta u Briselu održava samit EU na kojem će dominirati teme o štednji i budžetskoj disciplini, saopšteno je iz ETUC-a.U saopštenju objavljenom na internetu, ETUC ističe da želi poslati jasnu poruku liderima EU da će "nametnute mjere štednje Evropu gurnuti u recesiju".Članovi ETUC-a ističu da će danas "mobilisati u svih 27 članica EU i šire kako bi odbacili i osudili ovu vrstu upravljanja i da predlože alternativu za zapošljavanje i socijalnu pravdu"."U vrijeme kada će se na samitu EU usvojiti sporazum kojim će Evropa na dugo vrijeme biti gurnuta u recesiju i nesigurnost zapošljavanja, evropski sindikati poručuju da `što je dosta, dosta je` i u prvi plan stavljaju zapošljavanje, oporavak, socijalnu pravdu i solidarnost", naglašava se u saopštenju ETUC-a.

28. februar 2012.

30.000 radnika bez knjižice
Izvor: B92
Kragujevac -- U Savezu samostalnih sindikata ocenjuju da oko 30.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju u Srbiji nema overene knjižice. Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović je rekao da se troškovi lečenja za njih ne mogu refundirati samo sindikalnom članarinom.On je zatražio da se taj problem sistemski reši i rekao da je potpuno nejasno kako je moglo da se dogodi da pojedini poslodavci ne uplaćuju poreze i doprinose, a da na to ne reaguje Poreska uprava. Mihajlović je za Radio B92 rekao da je apsurdno i to da država da preporuku da preduzeća u restruktuiranju uplaćuju minimalne doprinose za zdravstveno osiguranje, a da sada Republički zavod za zdravstveno osiguranje to ne priznaje. "Imali smo dogovor sa Zdravstvenim centrom Kragujevac da radnici ne plaćaju preglede, ali kada završe preglede većina njih mora da uzme neke lekove. Mi smo to refundirali mahom od sindikalne članarine. Na žalost, veliki je pritisak, mi ne možemo to više da izdržimo a problem ne može tako ni da se reši", rekao je Mihajlović. Mihajlović je podsetio da se ovde ne radi samo o 30 000 radnika bez overenih zdravstvenih knjižica, već i o članovima njihovih porodica, koji bi preko njih trebalo da budu osigurani. Procenjuje se da se radi o broju od oko 100 000 ljudi.

Još pet hiljada radnika bez overenih knjižica
Sindikat „Zastava vozila” najavio proteste za sutra, jer i njihovi radnici ne mogu da koriste zdravstvene usluge
Sindikalni lideri najavljuju nove proteste
Izvor: Politika
Kragujevac – Nema mira u gradu automobila. Samo što su oružari okončali protest, njihove kolege iz drugih fabrika spremaju se da preduzmu iste mere kako bi ostvarili svoja prava. Overene zdravstvene knjižice, kako se ispostavilo, nema još oko pet hiljada kragujevačkih radnika, zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju. Na protestima, zakazanim za sutra, njih će predvoditi sindikat „Zastava vozila“. U okviru ove grupacije je nekoliko preduzeća koja nisu ušla u sastav fabrike „Fijat automobili Srbija“, sa ukupno 2.165 radnika.– Dara je prevršila meru. Oružarima nisu bili uplaćeni doprinosi, ali preduzeća u grupi „Zastava vozila“ redovno su izmirivala obaveze po osnovu zdravstvenog osiguranja. Zašto u Fondu ne žele da overe knjižice, to je, izgleda, samo njima jasno. Nama nije, pa ćemo sutra, baš kao i oružari, izaći na ulice grada i blokirati neke važne državne ustanove – izjavio je predsednik sindikata „Zastava vozila“ Goran Brdar.Prema rečima Gorana Miletića, predsednika sindikata firme „Zastava kamioni“, koja je sa više od 700 radnika najmnogoljudnija u grupaciji „Zastava vozila“, to preduzeće je, na osnovu zaključka Vlade Srbije, uplaćivalo minimalne doprinose na ime zdravstvenog osiguranja.– Zaključak Vlade odnosi se na preduzeća u restrukturiranju i na sve one firme koje nisu u stanju da izmire doprinose za zdravstveno osiguranje. Ranije smo plaćali pune, a poslednje dve godine minimalne doprinose. O tome imamo i uverenje Poreske uprave. Ja stvarno ne znam zašto u Fondu odbijaju da nam overe knjižice, a zaposleni ne mogu da se leče još od početka godine. Situacije je jako loša, jer su neki naši radnici teško bolesni, a na njihovo ime su osigurani i članovi porodica koji, takođe, ne mogu da koriste zdravstvene usluge – rekao je Miletić.Direktor kragujevačke filijale Fonda za zdravstveno osiguranje Predrag Petaković potvrdio je da radnicima grupe „Zastava vozila“ nisu overene knjižice, ali je dodao da to nije moguće učiniti zbog toga što preduzeća u kojima su zaposleni nisu uplaćivala pune doprinose.– Sindikat se poziva na zaključak Vlade, ali za Fond je obavezujući samo zakon, koji je jasan i koji kaže da knjižice mogu biti overene samo ako se plati pun iznos zdravstvenog osiguranja. Osnovica za obračun ne može biti minimalna zarada, već realna plata koju prima svako od zaposlenih ponaosob. Ukoliko bismo pristali na ovakve zahteve sindikata grupe „Zastava vozila“, onda bi svi poslodavci, umesto punog, mogli da traže da uplaćuju samo minimalne doprinose. Tek bi tada nastao haos – tvrdi Petaković.Potpredsednik Sindikata metalaca Srbije Zoran Mihajlović upozorio je nadležne da „Kragujevac nije jedini grad sa ovim problemom“. Prema podacima koje nam je predočio, u Srbiji je oko 30.000 radnika bez overenih zdravstvenih knjižica, a to, kako je rekao, znači da „oko 100.000 građana Srbije ne može da koristi zdravstvene usluge“. „U pitanju su i članovi porodica radnika“, objasnio je ovaj sindikalni lider.– Ako direktori nisu uplaćivali doprinose, treba da ih smenimo ili da podnesu ostavke. Ukoliko je kriva Vlada Srbije, jer je reč uglavnom o državnim firmama, onda neka se ministarstva između sebe dogovore. Mi smo dogovor o plaćanju minimalnog doprinosa za preduzeća u restrukturiranju postigli sa Ministarstvom za ekonomiju – naveo je Mihajlović i poručio da će, ukoliko do sutra ne bude pronađeno rešenje, radnici napraviti „cirkus u Kragujevcu“.
Radnici Zastava oružja mogu kod lekara
KRAGUJEVAC – Radnicima fabrike „Zastava oružje” iz Kragujevca juče su overene zdravstvene knjižice, nakon uplate dela duga za doprinose, potvrđeno je Beti u toj fabrici.Knjižice su overene za oko 2.000 radnika i članova njihovih porodica do 31. marta, a posle toga bi trebalo da overa bude produžena na još tri meseca.

U Indiji štrajk zbog skupoće
Izvor: Beta
Kalkuta - Jedanaest velikih sindikata pozvalo je danas na štrajk širom Indije zbog visoke inflacije koja je poskupela troškove života i da bi se pritiskom na Vladu izdejstvovalo uvođenje minimalne cene radaU velikim gradovima radnje i banke su zatvorene, fabrike ne rade i smanjen je saobraćaj. Putnici su blokirani na aerodromima i železničkim stanicama u Kalkuti, glavnom gradu države Zapadni Bengal koja je uporište sindikalnog pokreta.Taksiji i rikše u Kalkuti su poređani duž trotoara mada gradski metro radi. Predsednica Vlade Zapadnog Bangala, Mamata Banerdži, mobilisala je 1.000 autobusa da ublaži problem i osudila poziv na štrajk.Međutim, generalni sekretar Indijskog kongresa sindikata Gurudas Dasgupta je rekao da "ovo istorijska prilika: prvi put su svi veliki sindikati udruženi u protestu zbog vladine politike protiv rada".On je rekao da se 5.000 manjih sindikata pridružilo štrajku. Sindikati štrajkuju i zbog vladine politike prodaje udela u državnim kompanijima i nedostatka socijalne sigurnosti za radnike. U Nju Delhiju i Mumbaju efekat štrajka je ipak minimalan: banke i osiguravajuća društva ne rade, ali autobusi i taksiji kruže ulicama i radnje su otvorene. Sindikati su prošle nedelje odbacili poziv vlade da odlože štrajk. Dasgupta je rekao da su dali Vladi vremena da razmotri zahteve i da je sada štrajk jedina opcija. Vlada, poljuljana serijom korupcijskih skandala, mesecima pokušava da se izbori sa visokom inflacijom, medjutim efekti se još ne vide i rast cena je dalje pogoršao uslove života miliona skromnih domaćinstava. Stopa inflacije u Indiji je poslednje dve godine bila iznad devet odsto, ali je januara bila najiža u poslednjih 26 meseci i iznosila 6,55 odsto.

27. februar 2012.

Koliko su teme o radničkim pravima zastupljene u medijima u Srbiji
List Danas najviše pisao o sindikatima
Izvor: Danas
Beograd - Dnevni list Danas u prethodnom periodu najviše se od štampanih medija u Srbiji bavio sindikatima i sindikalnim temama, pokazuje istraživanje Centra za razvoj sindikalizma u saradnji sa fondacijom Fridrih Ebert. Prema rezultatima istraživanja, skoro petina, odnosno 18 odsto svih tekstova o sindikatima objavljena je u našem listu. Jedino u Danasu broj tekstova o sindikatima veći je od broja dana (275) u kojima je posmatrana štampa u ovom istraživanju. Tačnije, naš list je u proseku objavljivao dnevno 1,17 tekstova o sindikatima. Istraživanje ukazuje da je ukupno o sindikatima u analiziranim štampanim medijima tokom devet meseci objavljeno 1.880 tekstova ili u proseku 209 mesečno, odnosno sedam dnevno. Prethodnih godina, inače, nisu postojali egzaktni podaci i istraživanja o tome koliko su sindikalne teme zastupljene u domaćim medijima, niti stručne analize o kvalitetu izveštavanja o njima, na šta je naš list ranije ukazivao kroz nekoliko tekstova. Jedine informacije do kojih smo tada dolazili bili su podaci medijske dokumentacije Ebart, koji su ukazivali na to da se pojam „sindikat“ od 2008. do 2010. sve više provlačio kroz medije. Pisanje Danasa, odnosno specijalnog dodatka Forum - socijalni dijalog, o odnosu sindikata i medija pokrenulo je ideju da se započne istraživanje na ovu temu. Rezultati Centra za razvoj sindikalizma potvrđuju danas ono što su naši sagovornici ranije ocenjivali u tekstovima. Sindikalne teme i teme o pravima zaposlenih u medijima u Srbiji zastupljene su uglavnom u formi dnevnih vesti, izveštaja sa konkretnih događaja ili prenošenja saopštenja, dok se retko koji medij bavi ovom problematikom na analitički i istraživački način.U centru pažnje novinara, kada je reč o radničkim temama, više su dnevni događaji, nego ozbiljniji i analitički pristup određenim pojavama u ovoj oblasti. Samim tim, nalazi istraživanja ukazuju da izveštaji, vesti i intervjui čine 75 odsto svih tekstova o sindikalnim temama, a članci i komentari kao analitički tekstovi čine tek jednu četvrtinu. Tematski gledano, prema podacima Centra za razvoj sindikalizma, više od trećine „radničkih“ tema o kojima je pisano čine tekstovi o radu, nakon čega slede teme o radnicima, socioekonomskim indikatorima, zapošljavanju i štrajkovima.
Prema pisanju našeg lista, nedovoljna medijska aktivnost u radu sindikata u Srbiji i njihovo slabo prilagođavanje u komunikaciji novim medijima i mlađoj publici jedan je od razloga zbog čega su sindikalne i teme o pravima radnika zapostavljene u medijskom izveštavanju. Iako većina sindikalnih centrala, ali i njihovih grana ima svoje internet prezentacije, one su uglavnom neatraktivne „internet publici“ i na njima nema mogućnosti za interakciju. Društvene mreže, koje sve više uzimaju maha u svim oblastima, sindikati još ne prepoznaju kao efikasno sredstvo informisanja i komunikacije, iako su u svetu one već postale mesto na kojima se organizuju različiti protesti.
Predstavljanje rezultata istraživanja
Rezultati istraživanja „Sindikati u medijima“ Centra za razvoj sindikalizma u saradnji sa fondacijom Fridrih Ebert biće predstavljeni danas u Medija centru u Beogradu. Analiza tekstova o sindikalnim i radničkim temama, u štampi i na televiziji, obavljena je u jednom tromesečju 2010. i dva tromesečja 2011. Analizom Centra za razvoj sindikalizma je obuhvaćeno devet dnevnih novina i četiri nedeljnika, kao i prilozi u udarnim emisijama vesti na nacionalnim televizijama..

Dvočasovna obustava rada zaposlenih u gradskoj upravi još traje
Izvor: Danas
Iako je za danas najavljivan generalni štrajk Sindikata zaposlenih u gradskoj upravi, od njega se privremeno odustalo. Zaposleni u gradskoj upravi su nezadovoljni uredbom Vlade Srbije i ne odustaju od svojih zahteva da se radnicima kojima su smanjene plate, zarade vrate na prethodni nivo.
Ovom uredbom su pogođeni zaposleni sa nižom i srednjom stručnom spremom. Sindikat zaposlenih u gradskoj upravi najavljuje da će svakodnevno nastaviti dvočasovnu obustavu rada od 10 do 12 časova sve do srede, 7. marta, a u slučaju da se do tada ne postigne dogovor, za taj dan najavljuju protest ispred Vlade Srbije u Beogradu. Podsećamo, predsednik ovog sindikata Lazar Škorić je ranije izjavio da od gradskih vlasti očekuje da se do daljeg primenjuje gradska odluka, koja omogućava da se svim zaposlenima isplaćuje stimulacija na zarade, odnosno da se pričeka s primenom uredbe Vlade Srbije, kojom se faktički umanjuju zarade jednom delu zaposlenih.

Medoprodukt - firma iz bivših vremena
Kako propadaju potencijali i nade
Izvor: Danas
Subotica - Pre oko dve godine zaposleni u Medoproduktu u Tavankutu bili su u generalnom štrajku par meseci zbog neisplaćenih zarada za više meseci, kao i zbog blokade računa firme koja je beležila minus od 450 miliona dinara. Tada su radnici pozivali u pomoć državu, grad, pokrajinu, sindikat, ne bi li se ikako spasilo ovo nekad uspešno preduzeće, izniklo u plodnoj bačkoj ravnici, a koje se na tržištu promovisalo vrlo kvalitetnim prerađevinama od voća i povrća.Medoprodukt je, međutim, upao u probleme, kako su tada isticali zaposleni, kada ga je 2003. godine kupio Živojin Đorđević, vlasnik više subotičkih firmi, između ostalog i WOW vinarije. Ubrzo nakon toga na ime i na teret Medoprodukta podignuti su krediti, negde oko tri miliona evra, koji su zatim preliveni u „projekat unapređenja“ pomenute vinarije. Projekat je propao, a krediti ostali Medoproduktu. Loše poslovanje, gubljenje tržišta, propadanje imovine je nastavljeno i narednih godina.Ovih se dana u Apelacionom sudu u Beogradu odlučuje hoće li se u Medoprodukt definitivno uvesti stečaj. Pitanje „da li ikog u ovoj državi interesuje činjenica da naočigled svih propada preduzeće koje je bilo jedno od najuspešnijih u proizvodnji hrane i koje je 90 odsto te proizvodnje izvozilo na strana tržišta“, postavljeno još tokom štrajkova 2009. godine, sada je dobilo svoj očiti odgovor - nikoga u stvari nije (bilo) briga što uspešno preduzeće propada, potencijali ostaju neiskorišćeni, a od vrednih radnika postaju socijalni slučajevi.Još sredinom januara jedan od poverilaca Medoprodukta, Komercijalna banka, zatražila je uvođenje stečaja, ali je vlasnik Živojin Đorđević tada podneo predlog reorganizacije, što je Trgovinski sud prihvatio kao da je sam vlasnik podneo zahtev za stečaj, uz ponuđeni plan reorganizacije. Tu su se onda isprečili birokratski i proceduralni momenti, koji su u ovoj zemlji uvek važniji od suštine, te je Komercijalna banka uložila žalbu zbog toga što stečaj „nije pokrenut istog dana kada je predlog reorganizacije predat sudu“ pa se Medoprodukt našao na Apelacionom sudu u Beogradu.Na kraju ispada da je od svega što se sa firmom događalo danas vredna pažnje jedino činjenica da li je ili nije ispoštovan tajming predaje plana reorganizacije, pri čemu će o daljoj sudbini ugledne tavankutske firme možda odlučivati jedna finansijska organizacija, koja po principu „kupovine iz fotelje“ i uz činjenicu da je vlasnik (tuđeg) novca, možda dođe u posed nečega što su vrednim radom stvarale hiljade radnika Medoprodukta. Glasine već najavljuju odlazak dvadesetak radnika, koji kao i u vreme štrajkova pre dve godine, kupuju hleb na veresiju, jer mesecima nisu dobili platu.

DEMONSTRACIJE U ŠPANIJI
Reforma koja uništava radna mesta
Izvor: Akter
Sindikati navode da se novim zakonom o reformi politike rada ukidaju osnovna radnička prava Španski radnici su na ulicama. Oni protestuju zbog plana Vlade kojim bi trebalo da se poveća zaposlenost. Na prvi pogled situacija je kontradiktorna. Zašto bi se neko bunio zbog toga što Vlada namerava da zbrine nezaposlene? Sve postaje jasno ako se vidi šta tačno predviđa Zakon o reformi politike rada, koji će navodno pomoći da se smanji stopa nezaposlenosti.Po novom zakonu poslodavci će moći da otpuste radnike bez mnogo objašnjavanja i dugotrajnih postupaka, što će reći po kratkom postupku. Vlada Marjana Rahoja pre tri meseca je dobila ogromnu podršku birača, Narodna partija ima 186 od ukupno 350 poslanika, dakle apsolutnu većinu, samo na obećanju da će zemlju izvući iz ekonomske krize, a za sada je smo uspela da osmisli plan koji će, prema mišljenju sindikata, Španiju gurnuti u još dublju krizu umesto da je iz nje izvadi. S ciljem da odbrani propis koji omogućava lako otpuštanje radnika, Vlada je dala objašnjenje koje je iznerviralo španske radnike. U objašnjenju se kaže da će se poslodavci lakše odlučivati da zapošljavaju nove ljude ako znaju da će moći lako i da ih otpuste.Demonstranti su to shvatili kao čist bezobrazluk, pa su okupirali šestdesetak gradova u zemlji, jer ga smatraju kao idealan izgovor za banke i velike korporacije. Oni navode da se ekonomska politika formira isključivo po meri poslodavca. Sindikati navode da se tim zakonom ukidaju osnovna radnička prava, a analitičari predviđaju da će strah od gubitka posla dovesti do drastičnog smanjenja potrošnje, što će Španiju uvesti u još veću recesiju.Nezaposlenost u Španija iznosi 22,85 odsto i najveća je u poređenju s razvijenim zemljama. Najviše su pogođeni mladi, jer je 48,6 odsto bez posla. Zbog toga su se mladi Španci (između 16 i 24 godine) masovno priključili demonstracijama. Oni su izašli na ulice na poziv dva velika španska sindikata UGT-a i Radne komisije. Mladi su protestovali i zbog povećanja školarine
ŠTRAJK, ŠTRAJK, ŠTRAJK
U nedostatku boljeg rešenja oko milion demonstranata s crvenim zastavama izašlo je u prošle nedelje na ulice gradova Španije da bi protestom odgovorili Vladi. Demonstracije su održane u 57 gradova, a u Madridu i Barseloni bili su glavni skupovi na poziv sindikata koji kažu da reforma ubrzava uništavanje radnih mesta. Sindikati su saopštili da je u Madridu protestovalo 500.000 ljudi, u Barseloni 400.000, u Valensiji 150.000, 50.000 u Sevillji. Policija je, na drugoj strani, objavila drugačije procene. Prema policijskim izveštajima u Madridu je bilo 50.000 demonstranata, u Barseloni 30.000, Valensiji 25.000, Sevilji 5.000...Demonstranti u Madridu prošli su centrom grada noseći transparente “Ne nepravednoj, neefikasnoj i beskorisnoj reformi rada!”, “Ne reformi i kresanju budžeta!” i uzvikivali: “Štrajk, štrajk, štrajk!”. U Madridu je glavna poruka bila “Ne za nepoštene, neprimenjive i beskorisne reforme”, “Moramo nešto preduzeti“.Nezaposlenost u Španija iznosi 22,85 odsto i najveća je u poređenju s razvijenim zemljama. Najviše su pogođeni mladi, jer ih je 48,6 odsto bez posla. Zbog toga su se mladi Španci (između 16 i 24 godine) masovno priključili demonstracijama. Oni su izašli na ulice na poziv dva velika španska sindikata, UGT-a i Radne komisije.Mladi su protestovali i zbog povećanja školarine. Čak ih je u Valensiji uhapšeno 25. Policija navodi da je među njima bilo šestoro maloletnih osoba, koje su odmah puštene, kao i da je povređeno 13 ljudi, među kojima su policajaci. Studenti su mirno protestovali ispred jedne visokoškolske ustanove, a policija je reagovala tek kada su demonstranti blokirali glavnu saobraćajnicu. Snimak španskih medija pokazuje kako se policija žestoko obračunavala s demonstrantima, i da je čak tukla dve žene. Valensija je jedan od najsiromašnijih poluautonomnih regiona u Španiji.
ALTERNATIVA
Španci se nisu zadržali samo na uličnim demonstracijama već smišljaju i druge načine kako da se suprotstave vlasti. Najnoviji trend je da se useljavaju u prazne zgrade kako ne bi plaćali stanarinu i komunalne usluge, što je na neki način osveta bankama i rentijerima. Deo građana odbija da plaća karte za gradski prevoz jer su veoma poskupele. Prema njihovom mišljenju to je deo građanskog protesta.
PRIVREDA U MINUSU
Kako sada stvari stoje evrozona će ove godine zabeležiti negativan privredni rast od 0,3 odsto, što će državama otežati ispunjavanje ciljeva. Evropska komisija je navela da prezadužene zemlje poput Španije moraju da budu spremne na dodatne mere fiskalne štednje. Komisija je dodala da čeka da vidi novi španski plan budžeta, koji se očekuje u martu i koji će pregledati Evropski zavod za statistiku, Evrostat.“Odluke će biti donete kada pred sobom budemo imali celokupnu sliku”, rekao je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.Trenutni ciljni deficit Madrida za 2012. iznosi 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a da bi se nivo deficita smanjio sa 8 odsto iz 2011. potrebno je da Madrid ove godine uštedi oko 40 milijardi evra, u vreme kada Komisija predviđa da će španska privreda potonuti za jedan odsto.Ren očekuje da će španske vlasti podeliti sve relevantne informacije o prošlogodišnjem budžetu, kao i razloge za fiskalne propuste, da bi se osigurala strukturna održivost javnih finansija Španije, u skladu sa paktom za stabilnost i razvoj.Komisija primenjuje dvostruku politiku prema Madridu. Sa jedne strane mogla bi da dozvoli Španiji i drugim zemljama veće ciljne deficite za 2012. da bi im pomogla u vreme ekonomske krize, dok je s druge strane spremna da reaguje ukoliko desničarska Vlada španskog premijera odloži novo kresanje budžetskih troškova.Rahoj je poručio da će sarađivati sa Briselom po pitanju ciljnog deficita, napominjući da će Španija ove godine zabeležiti negativan privredni rast. On je takođe ukazao na to da je prognoza Komisije za špansku ekonomiju nerealistična i da prognoza privrednog rasta koju će u narednim nedeljama izneti Vlada u Madridu neće biti tako optimistična. Međunarodni monetarni fond i španska centralna banka predviđaju da će španska ekonomija ove godine potonuti za 1,7, odnosno 1,5 odsto.Posle reforme budžeta čiji je cilj svođenje deficita na nulu 2020. godine, i reforme bankarstva da bi se ozdravio sektor nepokretnosti od kojeg je kriza i počela, tržište rada i radni odnosi su treći veliki projekat nove Vlade u pokušaju da oživi ekonomiju.Španija ima četvrtu najveću ekonomiju u evrozoni, a zahvaćena je krizom od kada je socijalistička Vlada nagomilala jedan od najvećih budžetskih deficita u evropskom bloku, i time izazvala bojazan investitora da je izgubila kontrolu nad državnim finansijama. Nezaposlenost se u Španiji utrostručila od 2007. Danas oko 5,2 miliona ljudi nema posao.

26. februar 2012.

Прекинут протест, књижице на кредит
Izvor: Press
КРАГУЈЕВАЦ – Радници „Застава оружја“ и чланови њихових породица од понедељка ће добити прве маркице за оверу здравствених књижица у овој години за наредна три месеца – обећао је министар здравља Зоран Станковић. Драган Илић, вођа Синдиката оружара, објавио је крај протеста, а Раде Громовић, директор фабрике, кредит за уплату прве рате заосталих доприноса за здравство.Станковић је навео да ће део доприноса за здравствено осигурање запослених оружара платити фабрика, а део надлежно министарство, и поново нагласио да „здравствено осигурање мора да се плаћа“.
Два пута по три месеца
Министар здравља је објаснио да ће после истека три месеца радницима поново бити оверене књижице на још три месеца.- Да би се то спровело, Фабрика оружја и Министарство финансија уплатиће обавезне доприносе за један месец – рекао је Станковић, али није прецизирао ко обезбеђује колики износ средстава, већ је навео да ће обе стране имати обавезу да изврше још једну уплату како би књижице биле оверене за наредна три месеца.Станковић је рекао да ће тај модел бити примењиван у овој години и у случају осталих предузећа у земљи чији запослени немају оверене здравствене књижице.
Не знају се тачни износи
Директор „Застава оружја“ Раде Громовић је казао да ће фабрика кредитном линијом обезбедити средства за исплату свог дела обавеза за доприносе, али ни он није могао да каже о ком износу је реч, већ је објаснио да ће то током дана утврдити финансијска служба предузећа.Председник те синдикалне организације Драган Илић задовољан је што ће радници од понедељка имати оверене здравствене књижице.- Успели смо да нађемо решење и задовољни смо договором да се књижице овере два пута по три месеца – рекао је Илић, који је навео да ће и званична одлука о прекиду штрајка бити донета врло брзо, после чега ће оружари напустити зграду фонда, а да ће од понедељка сви запослени бити на послу.

Svi naši dugovi
Da li smo mogli da se ne zadužujemo
Izvor: Politika
Šta bi bilo da se Srbija od 2008. godine do danas nije zadužila za dodatnih 5,67 milijardi evra i da li je takav scenario mogao da se izbege?Podsećanja radi, ova vlada je i formirana na obećanju da će penzije biti povećane za 10 odsto, što je u velikoj meri poguralo državnu potrošnju i kumovalo minusu u kasi za 2009. godinu. Bilo je, ipak, i nekih predizbornih obećanja koja nisu ispunjena. Danas se malo ko seća da je vlada sa sindikatima potpisala opšti kolektivni ugovor koji je radnicima omogućavao 20 odsto veće plate. Taj sporazum je, međutim , zbog dolaska krize – suspendovan. Da nije, jaz u kasi bi bio daleko veći, ali bi i dugovi bili znatniji. Računice pokazuju da bi, da je Vlada tada poklekla pod pritiskom sindikata – Srbija danas bila u grupi visoko zaduženih zemalja.Šta se dalje događalo? Pred pritiskom krize, ali i Međunarodnog monetarnog fonda, plate zaposlenih i penzije su, počevši od 2009. godine – zamrznute. MMF je predlagao da se jaz u kasi, koji se pokriva zaduživanjem, smanji povećanjem poreza na dodatu vrednost, ali je ta opcija odbačena. Najviše zbog protivljenja tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Kao alternativu naša vlada je ponudila smanjenje državne administracije, što nije dalo obećane rezultate. Uprkos zamrznutom standardu, Srbija je poslednjih nekoliko godina konstantno je imala minus u kasi od oko 1,5 milijardi evra. Plate i penzije ponovo su odmrznute u januaru prošle godine, pošto su dve godine bile na ledu. Svake godine, bez izuzetka, kapitalne investicije, koje su nosilac razvoja privrede, rebalansom budžeta, odnosno ponovnim prekrajanjem državne kase su smanjivane.Dakle, najveći deo tih para otišao je na finansiranje povišica i održavanje visoke javne potrošnje. Novac je uglavnom otišao u džepove građana Srbije, nečije manje, nečije više. Međutim, sve to nije pomoglo da se standard građana poveća jer, izraženo u evrima, naša prosečna plata je niža nego što je bila. To je možda i najbolji dokaz kako u ekonomiji više nekad može da znači manje.Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da smo taj novac uglavnom pojeli. Takođe, što smo se više zaduživali to smo više povećavali potrebu da dospele rate servisiramo novim zaduženjima.Podsećanja radi, na kraju 2008. godine javni dug bio je ispod 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. Danas je za oko 15 odsto veći.

24. februar 2012.

Još 40.000 penzija na pleća radnika
Izvor: Novosti
Beograd -- Radnu knjižicu bi iz firme do kraja godine moglo da povuče oko 100.000 zaposlenih, pošto su odlučili da odu u penziju. Prema projekcijama Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, upravo ovoliko zahteva za starosnu, ivalidsku i porodičnu penziju, očekuju šalterski službenici svih filijala širom zemlje. Ipak, ukupan broj penzionera neće se uvećati za toliki broj ”novajlija” jer u 2012. godini biće obustavljena isplata na oko 60.000 adresa. "Tokom 2011. godine Fond PIO je dobio 96.028 novih penzionera, ali su u istom intervalu zabeležene 72.122 trajne obustave isplata, bilo da je reč o studentima koji su prestali da primaju porodičnu penziju jer su završili školovanje ili pak o ljudima koji su preminuli", objašnjavaju u Fondu PIO. Tako se i prema rečima Ivana Mimića, direktora finansijskog sektora Fonda PIO, u planiranju rashoda za 2012. godinu pošlo od pretpostavke da će na 1,4 miliona sadašnjih penzionera dodati još 40.000 prezimena."Pri svakom planiranju izdataka za penzije, polazimo od toga da će u narednoj godini biti 1,7 odsto više penzionera nego u prethodnoj i tako pravimo plan rashoda potrebnih za isplatu penzija. Ovi su trendovi manje-više isti već godinama", dodaje Mimić, ali podseća da će ovoj fond biti bogatiji i za nove, vojne, penzionere, koji su od Nove godine ”pripojeni” civilnim. Zato je u kasi Fonda PIO već obezbeđen novac za sadašnje i nove penzionere a, prema rečima finansijskog direktora, za njihovu će isplatu biti potrebno 580,15 milijardi dinara, što je za 13,4 odsto više novca nego lane. S druge strane, prognoze koliko bi se novca moglo sakupiti od doprinosa nisu previše optimistične. Od naplate ”socijalnih taksi” Fond u 2012. očekuje prihod od 275,6 milijardi dinara, od kojih će većinu (251,9 milijardi) doneti činovnici, zaposleni u javnom sektoru i državnoj upravi.

Kragujevac: Najava uličnih protesta
Izvor: B92
Kragujevac -- Predstavnici sindikata više kragujevačkih preduzeća najavili su proteste ako im se ne reši problem neoverenih zdravstvenih knjižica.Raniji protesti kragujevačkih radnika (Beta, arhiva)Jedan od predstavnika sindikata Goran Miletić rekao je da će radnici u ponedeljak izaći na ulice i blokirati državne institucije.Zbog nerešenog pitanja zdravstvenog osiguranja protestu oružara u Kragujevcu pridružuje se još oko 2.000 Zastavinih radnika. Proteste su od sledeće nedelje najavili i zaposleni u kragujevačkim firmama "Zastava kamioni", "21. oktobar", Grupa "Zastava vozila", "Zastava inpro", "Energetika" i Gradski odbor metalaca.Predstavnik sindikata Goran Miletić kaže da su od državnog vrha zatražili da reše problem njihovog zdravstvenog osiguranja i da su u pismu upućenom predsedniku Srbije Borisu Tadiću i premijeru Mirku Cvetkoviću, ukazali da očekuju da se taj problem reši do ponedeljka, 27. februara."Rok je dat do ponedeljka. Ukoliko do ponedeljka ne rešimo pitanja sa vladom izaći ćemo na ulice i blokirati državne institucije. Organizovaćemo konvoj za Beograd, gde ćemo sve naše pribleme predstaviti pred vladom i nećemo se vraćati do ispunjenja naših zahteva", rekao je Miletić za Radio B92. Predstavnici radnika fabrike "Zastava oružje" su , treću noć za redom, spavali u zgradi filijale Republičkog fonda u Kragujevcu, gde od ponedeljka protestuju zbog neoveravanja zdravstvenih knjižica zaposlenih.Predsednik Sindikalne organizacije te fabrike Dragan Ilić rekao je da do 18 sati sindikat nije dobio nikakav odgovor na pisma koja su upućena premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću i ministru zdravlja Zoranu Stankoviću, od kojih je zatražen sastanak da bi se pronašao način da se overe zdravstvene isprave i prekine protest radnika.

Sindikat i poslovodstvo ''Želvoza'' traže obećane otpremnine
Izvor: Tanjug
Predstavnici reprezentativnih sindikata i poslovodstva "Želvoza u restrukturiranju" dogovorili su na današnjem sastanku sa gradskim čelnicima da rešenje problema neisplaćenih otpremnina za 444 radnika potraže u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.Predsednik Sindikalno-radničkog pokreta u ''Želvozu'' Saša Milovanović rekao je da je dogovoreno da traže ''odgovor od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje je obećalo otpremnine za 444 radnika 'Želvoza”. Prema njegovim rečima, dogovoren je i sastanak sa savetnikom ministra Nenadom Mijailovićem za utorak, a na sastanak će ići predstavnici reprezentativnih sindikata, Upravnog odbora Želvoza i najužeg gradskog rukovodstva.On je rekao da je “interes svih zaposlenih” hitno rešavanje pitanja otpremnina za 444 radnika, kako bi preostalih oko 950 radnika moglo lakše da se uposli.
“Veoma mali broj radnika je trenutno uposlen. Radi se na osnovu starog programa Vlade iz 2011. godine. Koliko je meni poznato, novi program još uvek nije potpisan”, kazao je Milovanović. Remonter šinskih vozila “Želvoz u restrukturiranju” ima oko 1.400 zaposlenih.
Početkom oktobra prošle godine je saopšteno da je zaposlenima u ovoj smederevskoj fabrici povezan radni staž i izdvojen novac za isplatu otpremnina radnicima koji žele da je napuste. Tada je rečeno da je Vlada Srbije opredelila milijardu i 200 miliona dinara za povezivanje radnog staža svim radnicima ''Želvoza'' do 31. decembra 2010. godine i da je odobreno 170 miliona dinara iz republičkog budžeta za isplatu otpremnina.
Takodje je saopšteno da je obezbedjen posao za ovu fabriku u vrednosti od 2.600.000 evra. Zaposleni su sredinom juna prošle godine prekinuli štrajk koji je počeo 28. februara, a Agencija za privatizaciju je u aprilu poništila kupoprodajni ugovor sa većinskim rumunskim vlasnikom zbog neispunjavanja kupoprodajnih obaveza.
Fabrika železničkih vozila “Želvoz”, bila je prodata 2007. godine rumunskom konzorcijumu Grampet-Remar za 1,15 miliona evra.

Akcije Telekoma u roku od 30 dana
Izvor: Tanjug
Generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko kaže da će 4.800.000 građana dobiti akcije te kompanije tokom narednih mesec dana.On, ipak, nije naveo kolika će biti vrednost tih deonicaSve u vezi procesa podele akcija Telekoma biće završeno u naredne dve do četiri nedelje, rekao je Radujko, napominjući da te akcije očekuje 4.800.000 građana, kao i zaposleni i bivši zaposleni u Telekomu.Radujko je objasnio da će akcije vredeti onoliko koliko je neko na berzi spreman da plati za njih. Direktor Telekoma siguran je da će akcije te kompanije vremenom rasti, jer na to ukazuje petogodišnji biznis plan, i posavetovao je građane da, ukoliko im novac nije preko potreban, sačekaju sa njihovom prodajom. Radujko je, govoreći o poslovanju kompanije, istakao da su joj velike štete u poslednje vreme nanete učestalim krađama bakarnih kablova."Problem je što kad neko iseče tri metra kabla, on nije ukrao tri metra kabla koji vredi nekoliko hiljada dinara, već je time oštetio mrežu koja vredi milijardu ili dve", rekao je on. Sankcije koje kradljivci kablova dobijaju su nedovoljne da ih spreče da ponovo kradu, smatra Radujko i ističe da je neophodno poštriti kazne za takvu vrstu krađe.

Štedeti ili trošiti - dilema je sad
Izvor: Press
Beograd -- Evropa, ali i Srbija, su u dilemi kojoj ekonomskoj teoriji da se priklone - da li da put iz krize potraže u strogim merama štednje ili da stimulišu potrošnju.Strože mere štednje sugeriše MMF, dok veću potrošnju predlaže sve veći broj uglednih eksperata.Prezaduženim evropskim zemljama, na čelu sa Grčkom, dugogodišnje stezanje kaiša nije pomoglo, pa ne čudi što su sve glasniji zagovornici teorije nobelovca Pola Krugmana da u krizi ne treba štedeti, već trošiti.I srpski ekonomski analitičari podeljenog su mišljenja u kom pravcu Srbija treba da se prikloni - da li da počne da pospešuje potrošnju i tako odustane od politike koju nameće MMF ili nastavi sa rigoroznom štednjom.
"Štednjom niko nije rešio krizu"
Ekonomista Zoran Popov izričito je protiv politike stezanja kaiša koju nameće MMF i smatra da je to put bez povratka."Ovo što rade sa Grčkom je bezobrazluk. Pitam se što ne kažnjavaju te vodeće međunarodne finansijere koji su Grčkoj davali zajmove. Znali su da je prezadužena, a ipak su odobravali novac. I sada EU vodi politiku po kojoj Grčka vraća njima novac i spasava institucije, a nikome nije važno šta je sa ljudima koji ostaju bez posla i zarade", navodi Popov.Ekonomista Mlađen Kovačević naglašava da se uvek protivio politici MMF-a i strogim merama štednje koju ona nameće. "Ne slažem se sa njihovim predlozima da sve treba privatizovati, jer sam zagovornik teorije da država treba da ima, na primer, barem jednu banku u svom vlasništvu, ali i da treba da ulaže u infrastrukturne projekte", kaže on. Kovačević navodi i da "javna potrošnja, međutim, mora biti pod kontrolom, posebno zato što je Srbija sklona da pred izbore mnogo troši. Takođe, država zajedno sa bankama treba da nađe način da pomogne dužnicima, ako treba i da natera banke da smanje kamate. Ne sme da dozvoli dalji pad kupovne moći". On dodaje da na taj način niko nije rešio krizu. Popov kaže da "Srbija ne sme da dozvoli da joj oduzmu jedinu komercijalnu banku koju ima, a ni da sve firme rasproda. Država mora, kao što je uradila sa smederevskom železarom, da preuzme firme koje su zapale u krizu i tako spase radnike da ne izgube posao". "Treba da se okrene ulaganju u poljoprivredu i jačanju izvoza", ističe on i dodaje da je besmisleno da se Srbiji ograničava zaduživanje na 45 odsto BDP-a, kada je dug većine zemalja iznad 60 odsto. Da su mere štednje MMF-a racionalne, ali ipak dovode do recesije, smatra saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić. On smatra da se "uštedama u zdravstvu, obrazovanju, penzionom i sistemu osiguranja, kao i smanjenjem subvencija, transfera, mase zarada iz budžeta, rashodi države smanjuju""Na drugoj strani je povećanje poreza, najčešće PDV-a, koje puni državnu kasu. Nema dileme da će to kratkoročno smanjiti troškove, a povećati prihode budžeta. Ali takva štednja smanjuje nivo dohotka stanovništva i polako usporava privrednu aktivnost", kaže. Nikolić dodaje i da je ključni problem u tome što je standard stanovništva na niskom nivou. "Kada ste godinama, kao što je slučaj sa građanima Srbije, u krizi, naviknuti na mala primanja i neprestano stiskanje, prostora za dodatne uštede nema. Nezadovoljstvo naroda je veliko i ovakve mere samo pogoršavaju socijalno stanje nacije", navodi on.
"Srbija je visokozadužena i da mora da štedi"
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović smatra, s druge strane, da je politika stimulacije potrošnje za Srbiju pogrešna. On navodi da bi se "tako povećao spoljnotrgovinski deficit jer ponuda domaće privrede nije na nivou koji bi zadovoljio potražnju, pa bismo imali rast uvoza. Bili bi ugroženi i unutrašnji i spoljni platni deficit. Srbija treba da se okrene ključnim reformama".Podsetimo da MMF, Svetska banka i veliki svetski finansijeri zagovaraju štednju, dok čuveni ekonomisti, poput Krugmana i Štuglica, smatraju da baš u krizi treba podsticati potrošnju. Sa njima se slaže i bivši ministar ekonomije Argentine Roberto Lavanja, koji je pre deset godina svoju zemlju izvukao iz dugova. Vlahović objašnjava da je rešenje u sveobuhvatnoj poreskoj reformi, restrukturiranju i delimičnoj privatizaciji velikih javnih preduzeća koja su generatori dugova, reformama penzionog, zdravstvenog, obrazovnog i sistema osiguranja, kao i reformi državne uprave. "Suština je da Srbija u narednom periodu mora svoj razvoj da zasniva na sopstvenim pokretačima. Nije realno očekivati direktne strane investicije, a nema više ni prostora za dalje zaduživanje države. Ulagati treba u agrar, energetiku i infrastrukturu", zaključuje on.Profesor Ljubomir Madžar ističe da je Srbija visokozadužena i da mora da štedi. "Srbija mora organizovano, planski i uz pomoć MMF-a da polako dovede svoje finansije u odgovarajuće okvire. Štednja i stezanje kaiša su neminovnost", kaže Madžar.Ipak, on priznaje da surova i rigorozna štednja imaju negativne efekte. "Zbog štednje na svim nivoima smanjuje se tražnja, a preko toga i industrijska proizvodnja. Tu je jedini izlaz okretanje ka izvozu i podsticanje onih grana privrede čiji se proizvodi mogu plasirati na stranom tržištu", ističe Madžar.

23. februar 2012.

Da li smo najsiromašniji ili ne?
Izvor: Dojče vele
Koliko su građani Srbije zaista spali na prosjački štap, a koliko to mediji „naduvavaju“? I zašto nema ozbiljnih istraživanja na tu temu?Da li se izbegava da se govori o tako bolnim temama, pita Dojče vele.Pojedini mediji u Srbiji objavili su da, otkako se antibiotici mogu kupiti samo na recept, neki građani, a ponajviše sirotinja i oni koji nemaju zdravstveno osiguranje, te lekove kupuju u – veterinarskim apotekama?! Odnosno, kupuju životinjske lekove i piju ih, jer im je tako, navodno, jeftinije.Stiče se utisak da političari, s druge strane, izbegavaju da govore o tako bolnim temama i da građane „bombarduju“ takozvanim velikim nacionalnim pričama, kako bi se zamaglila surova stvarnost.Prema Brkićevim rečima, u pitanju je medijski senzacionalizam. „Ali da siromaštva ima - ima, ali mislim ne više nego u drugim zemljama u okruženju. Ja ne verujem previše u te priče o Srbiji koja je žestoko stradala od ove krize i tranzicije. Ništa više nego druge zemlje u tranziciji, u procentualnom smislu. Ponekad imam utisak da se ta priča o ekstremnom siromaštvu naduvava, da bi mediji imali interesantnu temu“, smatra Brkić. Sa takvom tezom slaže se ekonomski analitičar Milan Ćulibrk, koji kaže da je situacija u Srbiji već odavno alarmantna. On kaže da se "nekako olako prelazi preko činjenice da je, od izbijanja globalne krize, bez posla u Srbiji ostalo više od 400.00 ljudi. A ono što je najveći problem jeste to što niko nije zapravo svestan ili nikoga i nije briga..." "Mi možemo samo očekivati nekakve pokušaje da se stvari navodno prikažu boljim. Na primer, ubrzano trošenje novca iz budžeta pred izbore bi možda moglo samo na mesec-dva donekle i minimalno da popravi životni standard, ali bi posledice bile katastrofalne jer bi posle toga usledila i mnogo veća inflacija i mnogo veće obezvređivanje dinara. Na kraju bi svi građani bili u gubitku“, navodi Ćulibrk.Ćulibrk očekuje da će situacija po standard građana biti još gora. "Najveće probleme zapravo očekujem tokom leta i početkom jeseni, dok se ne konstituiše nova vlada i dok ne vidimo da li će ona voditi nešto bolju ekonomsku politiku i da li će na bolji način uspeti da se izbori sa efektima globalne krize. Ali, nema izgleda da će se stvari u dogledno vreme popraviti nabolje“, nije optimista Ćulibrk.Ekonomski analitičar Miša Brkić, pak, misli da godine koje živimo ne mogu da se porede sa devedesetim godinama prošlog veka, koje jesu bile godine ekstremnog siromaštva. Prema njegovim rečima, iako je činjenica da Srbija ima najniže plate u regionu, priča o kupovini antibiotika za ljude u veterinarskim apotekama nije samo posledica siromaštva, što se može videti i na pijacama u nekim gradovima. "Preprodavci prodaju lekove iz Bugarske, na kojima piše ‘lek iz Bugarske za srce’. To su, naravno, lekovi bez pakovanja, bez kutije, već onako - u šaci. Tako da mislim da je to više neki kulturološki, civilizacijski problem, nego pitanje siromaštva“, smatra Brkić.

Oružari koji su blokirali kragujevačku filijalu zdravstvenog fonda danas očekuju odgovor premijera i ministra zdravlja
Protestu se pridružuje još 2.000 Zastavinih radnika
Izvor: Danas
Kragujevac - Sindikat i zaposleni u Zastavi Oružju koji, zbog neoverenih zdravstvenih knjižica, od ponedeljka protestuju u prostorijama kragujevačke filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, obratili su se juče premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru zdravlja Zoranu Stankoviću i zatražili da pošalju „kompetentne pregovarače“ sa kojima bi mogli da se dogovore o načinu overe zdravstvenih knjižica. Na adresu Cvetkovića, ali i ministra ekonomije Nebojše Ćirića i predsednika Borisa Tadića, juče je stiglo i pismo sindikalaca Zastavinih preduzeća u restrukturiranju, napisano u ime više od 2.000 radnika i oko 4.500 članova njihovih porodica koji kao i oružari, zbog neuplaćenih doprinosa nemaju mogućnost lečenja. Oni su najavili i da će se, ukoliko problem ne bude rešen, pridružiti protestu u filijali zdravstvenog fonda, blokirati i druge državne ustanove i saobraćajnice, kao i da će na kraju organizovano doći u Beograd.- U pojedinim medijima pojavile su se netačne informacije da smo odbili nekakve ponude, kojima bi nam bilo omogućeno lečenje na određeni rok. Nikakvih ponuda, međutim, nije bilo, niti mi o našem zahtevu možemo da pregovaramo sa rukovodstvom kragujevačke filijale Fonda, koje nije kompetentno ni nadležno za rešavanje problema zbog kojeg protestujemo. Zato smo se i obratili premijeru Cvetkoviću i ministru Stankoviću, tražeći da u Kragujevac pošalju ljude sa kojima bismo mogli da rešimo problem. Ukoliko se premijer i ministar zdravlja odmah ne oglase, bićemo prinuđeni da radikalizujemo protest, ali i da počnemo da razmišljamo o odlasku za Beograd - rekao je za Danas predsednik Sindikata u Zastavi Oružju Dragan Ilić.On kaže da su oružari juče odustali od totalne blokade kragujevačke filijale zdravstvenog fonda, u kojoj je trebalo da učestvuje svih 2.000 radnika Zastavine fabrike oružja. Sindikat i radnici su, prema Ilićevim rečima, pre radikalizacije protesta želeli da još jednom daju šansu dijalogu. Više desetina oružara koji, od početka sedmice, danonoćno protestuju u prostorijama Fonda i njihove kolege u fabrici, kompetentne pregovarače i dijalog sa njima čekaće još danas.U istoj situaciji nalaze se i zaposleni u Zastavinim fabrikama koje su u restrukturiranju, u Zastavi kamionima, Zastavi INPRO, Grupi Zastava vozila i „21. oktobru“ i Energetici koji takođe, od početka ove godine, nemaju pravo na lečenje.Sindikalna rukovodstva tih fabrika, koje zapošljavaju ukupno 2.165 radnika od premijera Cvetkovića i ministra Ćirića, u jučerašnjem pismu traže da hitno, a najkasnije do ponedeljka , 27. februara, reše problem zdravstvenog osiguranja radnika tih fabrika.- U suprotnom, bićemo prinuđeni da radikalizujemo sindikalnu borbu aktivnostima i akcijama koje bi podrazumevale zaustavljanje rada državnih ustanova u gradu, blokadu ključnih saobraćajnica, a, na kraju, i organizovani dolazak radnika u Beograd - poručili su oni..

22. februar 2012.

Država tetoši dužnike
Izvor: Politika
Bez političkog blagoslova nijedna firma ne bi mogla da izbegne plaćanje poreza i doprinosa, smatraju u Uniji poslodavaca
Zakonska je obaveza svakog poslodavca da radnicima plati poreze i doprinose, kaže Miloš Bugarin, predsednika Privredne komore Srbije, iako mnoga preduzeća imaju probleme s likvidnošću i nisu uvek sposobna da ispune tu obavezu.– Pojedinim privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja i koji imaju problem s profitom i tržištem, a uz to i troškove za zarade, jer su sindikati u tim firmama obično jaki, država ponekad mora da toleriše neplaćanje doprinosa. S druge strane, i zahvatanja po tom osnovu u Srbiji su vrlo velika. Na dinar, koji poslodavac izdvoji za platu zaposlenog, još 63 odsto ode na poreze i doprinose. Kad bi se te obaveze smanjile, proširio bi se obuhvat onih koji plaćaju porez i smanjila siva zona poslovanja – ubeđen je Bugarin.S druge strane, Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da su svi kojima se tolerisalo da četiri, pet ili 10 godina ne plaćaju poreze imali političku zaleđinu.– Samo u takvoj situaciji kada postoji politička odluka da neka firma ne plaća doprinose ona to neće i učiniti. Sve druge, poreznici ne da će samo opominjati i obaveštavati da imaju dugove, već će im blokirati račun kako bi se naplatilo potraživanje – pojašnjava Rajić.Iskustva Unije poslodavaca pokazuju da su poreznici u Beogradu i Novom Sadu izuzetno ažurni kada je u pitanju izbegavanje plaćanje poreza. Za kratko vreme vlasnik privatne firme će po obaveštenju poreznika dug morati da plati, ako ne misli da ostane bez imovine.Upitan kako je onda moguće da jedno fizičko lice ima dug od 307,9 miliona dinara, a da ga poreznici ne pritiskaju da za pet godina dug ne izmiri, Rajić kaže da je u većini slučajeva reč o firmama kojima je blokiran račun, jer nisu imali priliv sredstava da plate poreze i doprinose, a nemaju ni pokretnu i nepokretnu imovinu kako bi im iz toga bila naplaćena potraživanja.Imena 100 najvećih dužnika u Srbiji, pravnih, fizičkih lica i preduzetnika više nisu tajna. Republička poreska uprava je prvi put na Badnji dan obelodanila imena dužnika koji su neplaćanjem poreza i doprinosa oštetili državu za desetine milijardi dinara. Uglavnom je reč o firmama koje su ugašene ili su u stečaju, ili im se dugovi reprogramiraju. Među dužnicima je i mnogo onih koji su u procesu privatizacije, a što je za poreznike bila glavna kočnica da u javnosti iznesu imena dužnika kako ne bi usporili njihovu prodaju.Prva tri najveća dužnika na spisku pravnih lica su bivše velike srpske banke – Beobanka u stečaju s dugom od 24,07 milijardi dinara, Investbanka – 18,3 milijardi dinara, Astra banka 15,64 –milijardi dinara neplaćenog poreza. Među ovim dužnicima je i Beogradska banka s dugom od 13,1 milijardu dinara, Javno preduzeće za eksploataciju u restrukturiranju s dugom od 7,5 milijardi dinara, „Sartid” u stečaju 5,5 milijardi, „Simpo” s pet milijardi, s tim što, kako se može videti na sajtu Poreske uprave, zaključak vlade još nije donet po pitanju statusa „Simpa”, dakle da li je u restrukturisanju ili je u stečaju.Na spisku 100 najvećih je i „Astra simit” s dugom od tri milijarde dinara, „Zastava automobili” u restrukturisanju s dugom do 3,04 milijarde, „Matroz” 1,4 milijardi, „Borba” 1,3 milijarde. Među dužnicima pravnim licima su i „Šamot”, „Agroživ”, IMT, IMR, „Navip”, „Želvoz”, „Verano motors”. Ukupan dug 100 najvećih dužnika sa spiska pravnih lica iznosi 214,5 milijardi dinara.

Lekari idu "preko" za 3.500€ plate
Izvor: 24 sata
Beograd -- Lekari, medicinske sestre, inženjeri, građevinci iz Srbije najlakše dolaze do posla u inostranstvu. Naši lekari mogu da računaju na platu i do 3.500 evra bruto. Uhlebljenje van granica naše zemlje uglavnom nalaze preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), privatnih agencija za zapošljavanje, ali mnogi odlaze i turistički, pa ostaju da rade na crno.U NSZ kažu da je prethodne dve godine najveća potražnja bila za lekarima i medicinskim sestrama, ali i mašinskim inženjerima. U Libiji je zaposleno osam zdravstvenih radnika na Afričkom onkološkom institutu, i to tri lekara i pet medicinskih sestara. Početna plata medicinske sestre je oko 600 evra, s tim što im je sve obezbeđeno, hrana, smeštaj. Lekari rade za platu od 2.000 evra. Takođe, tokom prošle godine preko NSZ u Nemačkoj je zaposleno sedam lekara opšte prakse i jedan inženjer mašinstva. Naši lekari koji odlaze u EU na rad mogu da računaju na platu od 3.000 i 3.500 evra bruto. Potrebno je dobro poznavanje jezika zemlje u koju idu, a zavisno od zemlje i nostrifikacija diplome. "Poslednji konkurs za rad u inostranstvu NSZ objavila je početkom decembra 2011. godine. Klinici iz Nemačke 'St. George' potrebna su dva neuropsihijatra, a konkurs je još otvoren", kažu u NSZ.Zaposlenje preko NSZ je i najsigurnije jer je ona dužna da zaštiti svakog našeg radnika u inostranstvu. To podrazumeva obezbeđivanje dozvola za rad i boravak, troškova zdravstvenih pregleda, prevoza, zaključivanje ugovora o radu. Osim NSZ u posredovanju za zapošljavanje naših građana u inostranstvu bave se i privatne agencije koje imaju dozvolu za rad od Ministarstva ekonomije. U Agencijama kažu da je najveća potražnja bila za građevinskim inženjerima i građevinskim radnicima u Rusiji, Nemačkoj, Austriji. Varioci i moleri mogu računati na platu od 600 do 1.000 evra, dok je plata inženjera od 1.500 do 2.000 evra. Međutim, kod odabira agencija koje posreduju u zapošljavanju građani moraju biti veoma obazrivi, jer se pojavio veliki broj prevaranata koji otvaraju lažne agencije da bi iskoristili lakovernost ljudi i pokupili im novac.Najviše ljudi ipak i dalje odlazi u inostranstvo sa turističkim vizama, a zatim ostaju i rade na crno. Uglavnom rade najteže građevinske poslove i plaćeni su mnogo manje od radnika u EU.

Srbima najmanje plate u regionu
Izvor: Capital
Sarajevo -- Onlajn istraživanje plata u šest evropskih zemalja je pokazalo da su prosečne bruto plate najmanje u Srbiji, a najveće u Češkoj.Podaci koji se odnose na prosečne bruto plate u BiH, poređeni su sa bruto platama u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj, navodi portal Posao.ba.Prema rezultatima istraživanja, najplaćenije pozicije u BiH su pozicije u višem menadžmentu gde spadaju pozicije direktora, menadžera i rukovodilaca. Prosečne najveće bruto plate kreću se u rasponu od 1.550 do 3.150 evra.Najmanje prosečne bruto plate su na pozicijama pomoćnih radnika, radnika na niskokvalifikovanim i sličnim poslovima, te se kreću u rasponu od 320 do 390 evra.
Notari u BiH zarade po 5.760 evra mesečno
Ipak, istraživanje pokazuje da notari u BiH imaju daleko najbolju zaradu tokom godine, međutim, zbog specifičnog načina poslovanja notara, njihova primanja nisu poređena sa primanjima na ostalim pozicijama. Istraživanje je pokazalo da notari u proseku mesečno zarade čak 5.760 evra, navodi se u saopštenju portala Posao ba. Najplaćenija pozicija u BiH prema dobijenim podacima je pozicija "kantri menadžera" u iznosu od 3.140 evra. Radnik na istoj pozicij u Srbiji zarađuje 1.330, a u Hrvatskoj 2.600 evra. Na ovoj poziciji najviše zarađuju Česi sa platom u iznosu 3.900 evra. Druga najplaćenija pozicija u BiH je pozicija Direktora sektora u bankarstvu. Prosečna plata na ovoj poziciji iznosi 2.130 evra. Izvršni direktor u BiH zarađuje 1.880 evra u proseku, u Srbiji 1.725 evra što bi bila najmanja plata na ovoj poziciji, dok u Hrvatskoj prosečna plata za ovu poziciju iznosi 2.350 evra. Najveću platu na ovoj poziciji imaju radnici u Češkoj u iznosu od 2.500 evra. Pozicija direktora prodaje jedna je od najplaćenijih pozicija. Tako direktor prodaje u BiH zarađuje u proseku 1.800 evra, u Hrvatskoj 2.060 evra, a u Srbiji je najmanja prosečna plata za ovu poziciju 1.400 evra. Direktor prodaje u Češkoj zarađuje 2.600 evra što je najveća plata na ovoj poziciji u poređenju sa ostalim zemljama. Na poziciji obućara je najmanja prosečna bruto plata u BiH u iznosu od 320 evra. U Mađarskoj obućari zarađuju 340 evra u proseku, dok obućari u Slovačkoj zarađuju 535 evra što je najveća bruto plata na ovoj poziciji. Za poziciju krojača u BiH prosečna bruto plata iznosi 345 evra, u Srbiji 250 evra što je i najmanja plata za ovu poziciju, dok u Hrvatskoj krojači u proseku zarađuju najviše sa prosečnom bruto platom u iznosu od 500 evra. Pozicija čistača takođe jedan je od najmanje plaćenih poslova u BiH sa prosečnom bruto platom u iznosu od 350 evra. Čistač u Srbiji ima najmanju prosečnu bruto platu u iznosu od 230 evra, dok je u Češkoj najveća prosečna plata na ovoj poziciji u iznosu od 400 evra. Prosečna plata za poziciju konobara u BiH iznosi 370 evra. Na poziciji konobara najbolje zarađuju radnici u Hrvatskoj sa prosečnom bruto platom od čak 630 evra, dok konobar u Srbiji zarađuje svega 270 evra. Jedna od najmanje plaćenih pozicija u BiH jeste pozicija spremačice/sobarice sa prosečnom platom u iznosu od 390 evra, dok spremačica/sobarica u Hrvatskoj zarađuje čak 570 evra što je ujedno i najveća prosečna bruto plata za ovu poziciju. Najniža bruto plata za poziciju spremačice/sobarice je u Srbiji u iznosu od svega 255 evra.

Plata u Hrvatskoj pala na 724 evra
Izvor: B92, Poslovni dnevnik
Zagreb -- Prosečna mesečna neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj za decembar prošle godine iznosila je 5.493 kune (724 evra), objavio je Državni zavod za statistiku.To je nominalno za oko 4,1 posto manje nego što je iznosila prosečna neto plata za novembar od 755 evra, a na koju su utecale i isplate božićnih bonusa. Na godišnjem nivou, u odnosu na poslednji mesec 2010. godine, prosečna neto plata za decembar prošle godine bila viša nominalno za oko 0,8 posto.Istovremeno, pišu hrvatski mediji, Vlada Zorana Milanovića povisiće plate direktorima javnih preduzeća, i to na najviše oko 3.300 evra.Predsednicima uprava javnih kompanija primanja su bila limitirana na 3,2 prosečne plate. Vlada planira ih ubuduće stimuliše raznim bonusima kojima bi plata došla do 3,3 hiljade evra, ali su predviđene i sankcije za one direktore koji ne budu ispunjavali Vladine zahteve.

Sve više Hrvata bez posla
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj za januar iznosila je 19,8 odsto, što je povećanje u odnosu na decembarskih 18,7 odsto. Kako je saopšteno je iz Državnog zavoda za statistiku, na godišnjem nivou, u odnosu na januar 2011, stopa registrovane nezaposlenosti je porasla neznatno - za 0,2 odsto. Veća stopa registrovane nezaposlenosti nego što je bila u januaru poslednji put je zabeležena u aprilu 2003. kad je iznosila 20,4 odsto, a na Zavodu za zapošljavanje bilo je registrovano 345.300 nezaposlenih. Najniža stopa registrovane nezaposlenosti u poslednjih deset godina bila je u avgustu 2008. godine kada je iznosila 12,3 odsto, sa 219.300 evidentiranih nezaposlenih osoba. Stopa registrovane nezaposlenosti, koju objavljuje DZS, izračunava se kao odnos broja nezaposlenih osoba, evidentiranih u Hrvatskom zavodu za zapošljavanje (HZZ) prema ukupnom aktivnom stanovništvu.Potkraj januara ove godine u evidenciji HZZ-a registrovana je 334.351 nezaposlena osoba, što znači da se u odnosu na decembar ta cifra povećala za 18.913 ili 6 odsto. Na godišnjem nivou u poređenju s januarom 2011 broj nezaposlenih je sada manji za 27 osoba.

21. februar 2012.

Odložena sednica SES-a
Izvor: Danas
Beograd - Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, na kojoj je juče trebalo je da se razgovara o iznosu minimalne zarade za period od januara do juna 2012, odložena je, jer predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca nisu mogli da se usaglase oko dnevnog reda.. Sindikat je odbio da diskutuje o drugim tačkama dnevnog reda, zato što Ministarstavo finansija nije dostavilo tumačenje o kolektivnom ugovoru za metalski kompleks. Na otkazanoj sednici trebalo je da se izabere i novi predsedavajući umesto Ljubisava Orbovića...

U Srbiji će se raditi do 67. godine
Izvor: B92, Tanjug, Press
Beograd -- Nova Vlada Srbije, gotovo sigurno, moraće da prihvati pritisak MMF-a da se starosna granica za odlazak u penziju poveća za dve godine.Tako bi muškarci išli u penziju sa 67, umesto sadašnjih 65 godina, dok bi se žene penzionisale sa 62 godine
To je, kažu stručnjaci, neminovno, budući da sadašnji penzioni sistem u Srbiji nikako ne bi mogao da opstane u sadašnjem obliku. MMF i ne krije da je zahtev za produžavanje radnog veka jedan od osnovnih koji je ispostavljen i da će na njemu strogo insistirati.Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović uveren je da će nas strani finansijeri sve više uslovljavati zbog kredita koje nam daju, a jedan od uslova biće i starosna granica za penziju.Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, za muškarce i žene, u ovom trenutku nije predviđeno, ali s obzirom na nepovoljna ekonomska kretanja i praksu drugih zemlalja, taj posao će sačekati buduću Vladu Srbije. Prema aktuelnom zakonu, muškarci u penziju odlaze sa 65, a žene sa 60 godina. Do sada je u Srbiji starosna granica pomerana tri puta i to 2002, 2008. i 2011. godine.Plaćamo greške neuspešne ekonomske politike tako što međunarodni finansijeri uspostavljati sve oštrije uslove ukoliko želimo da i dalje ostanemo na njihovoj finansijskoj infuziji. S tim u vezi će jedan od uslova da budu penzije", navodi Đogović. Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todorović kaže da će pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sačekati buduću vladu. "Osnovni razlozi za produženje radnog veka stanovništva jesu duži životni vek i poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i ekonomski razlozi, odnosno nepovoljna privredna kretanja, niska stopa zaposlenosti, neznatni rast BDP-a, nepovoljan odnos između broja osiguranika i broja penzionera, kao i problemi u naplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji otežavaju finansiranje redovne isplate penzija", rekla je ona. Ekonomista Milojko Arsić, član Saveta NBS, slaže se da je neminovno povećanje starosne granice za odlazak u penziju, ali smatra i da će se pre toga izjednačiti starosna granica između muškaraca i žena."U velikom broju zemalja su izjednačene godine odlaska u penziju žena i muškaraca, pa mislim da će se to desiti i kod nas. Razlog je rodna ravnopravnost, ali i to što žene duže žive, a smatra se da većina radi poslove koji su primereni njihovim fizičkim i psihičkim sposobnostima. To se neće desiti preko noći. Na primer, kod nas je granica za odlazak sa 63 na 65 godina pomerana u periodu od četiri godine. I novo pomeranje trajaće nekoliko godina", kaže Arsić. On tvrdi da ćemo reformu morati da sprovedemo, jer je bolje da idemo u susret problemima, nego da čekamo da se pojavi dužnička kriza kao u Grčkoj, pa da se onda donose nagle odluke.Da je kasniji odlazak u penziju neophodan za opstanak penzionog fonda u Srbiji slaže se i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji međutim dovodi u pitanje kako će to biti sprovedeno u praksi. Veliki problem Srbije je nezaposlenost koja iznosi blizu 25 odsto pa će, ako se produži radni vek, nastati još veći problemi sa zapošljavanjem mladih, upozorio je Atanacković. Pitanje je i koliko bi neko u 70. godini mogao biti koristan na poslu, možda u nekim naučnim disciplinama i ako ima manje fizčkih obaveza, ali za putare ili vozače to se ne bi moglo reći, navodi on. "Poslodavac ima slobodu da zadrži ili zaposli radnika starijeg od 65 godina, ali to bi trebalo biti izuzetak, a ne pravilo, bez obzira na vrstu posla”, smatra Atanacković.

Sindikati uprave najavili protest
Izvor: B92
Beograd -- Sindikat uprave danas i sutra organizuje protest upozorenja zbog uredbe Vlade kojom su službenicima sa srednjom i nižom stručnom spremom smanjene plate.Nezadovoljni službenici javne uprave i lokalne samouprave obustaviće rad od 10 do 12 časova. Predsednik Sindikata uprave Njegoš Potežica izjavio je za Radio B92 da primena vladine uredbe o koeficijentima zarada zaposlenih u opštinskim i gradskim upravama dodatno pogoršava njihov već težak materijalni položaj.Radnik koji je primao 24.000 dinara sada već prima 17.000 dinara. To je značajno smanjenje socijalnim kategorijama sa nižim primanjima. Mi smo na to ukazali Vladi Srbije i zahtevali smo izmenu uredbe, ukazalči smo ina posledice koje ona može da proizvede i upravo je nezadovoljstvo radnika kulminiralo pa je doneta odluka o protestima i štrajku”, kazao je on. Pomenuta uredba koju je Vlada donela uoči Nove godine, dovodi do smanjenja plata samo jednom broju zaposlenih dok ostalima omogućava povišice. Na to je upozorio i Fiskalni savet navodeći da je izmenjenim koeficijentima za obračun zarada omogućeno prosečno povećanje plate u teritorijalnoj i lokalnoj samoupravi za 41 odsto. Tako je juče i guverner Dejan Šoškić upozorio da reforma javnog sektora mora da se ostvari bez obzira na to što je politički nepopularna. Upitan o novim upozorenjima nadležnih, Potežica je rekao da je o toj temi nedavno razgovarao čak i s predsednikom Borisom Tadićem.

20. februar 2012.

VOJVODINA IZVOZI NAJVIŠE
Izvor: Radio Subotica
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je najveće učešće u izvozu Srbije imala Vojvodina – 37 odsto, zatim Beogradski region 23 odsto.Razlozi za to mogu biti koncentracija glavnih spoljnotrgovinskih kompanija u regionu Beograda i Vojvodine, ali i nedovoljno razvijena infrastruktura i manji priliv stranih investicija u na jugu i istoku zemlje, ocenio je potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović.
AUTOMATSKI STEČAJEVI
Zbog dugovanja koja nisu izmirili više od godinu dana, u automatskom stečaju našlo se više od dve stotine preduzeća sa severa Bačke i Banata. Medju njima su i bivša "Nova brazda" iz Djurdjina, "Subotičke novine", Azotara i Vetprom – saznajemo iz Privrednog suda u Subotici, koji će shodno zakonu pokrenuti predstečajni postupak u ovim preduzećima.
U MEDOPRODUKTU I DALJE NEIZVESNO
Situacija u tavankutskom Medoproduktu je i dalje neizvesna. Nakon što je sredinom januara Komercijalna banka od Privrednog suda tražila uvodjenje stečaja, program reorganizacije podneo je dužnik, odnosno vlasnik preduzeća Živojin Djordjević. Na ovaj potez žalila se Komercijalna banka, koja ne prihvata reorganizaciju pa se sada ceo slučaj nalazi u Privrednom Apelacionom sudu u Beogradu, koji bi trebalo da donese odluku najkasnije do početka marta. Kako nezvanično saznajemo, u medjuvremenu dvadesetak radnika , medju kojima su i kompresoristi u hladnjači, najavilo je da napušta preduzeće jer mesecima nisu primili zaradu.

Protest oružara
Izvor: Beta
Više od 1.000 radnika kragujevačke fabrike Zastava oružje tražilo danas, nakon protestne šetnje, da filijala Zavoda za zdravstveno osiguranje overi zdravstvene knjižice za oko 2.000 zaposlenih u toj farbici i članova njihovih porodica.Radnici su, predvođeni predstavnicima sindikata, prošetali od fabrike centrom grada i u filijali ZZO i predali zahteve za overu knjižica, gde su najavili danonoćnu blokadu te ustanove do ispunjenja zahteva. Predsednik sindikata Dragan Ilić kazao je da oružari nemaju overene zdravstvene knjižice pošto zbog nedovoljne uposlenosti u prošloj godini fabrika nije imala sredstava da uplaćuje doprinose. Ilić je podsetio da je Vlada Srbije 8. februara, na inicijativu Ministarstva ekonomije, donela zaključak kojim se preporučuje Fondu za zdravstveno osiguranje da overi zdravstvene knjižice.Direktor kragujevačke filijale ZZO Predrag Petković je razgovarao s predstavnicima sindikata, ali je kazao da do sada nisu dobijene instrukcije iz Vlade da se knjižice overe.

Poledica: Mnogi su spremni da svedoče
Izvor: Vesti online
Prvi sindikalac srpskog fudbala kaže da je više od 300 igrača iz Srbije već progovorilo pred predstavnicima FIFPro. Ipak, nije optimista da će stvari ubrzo krenuti na bolje.Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost“ Mirko Poledica u razgovoru za Mozzart Sport ističe da nameštanje utakmica “nije kupovina nekretnina“ i da se vara svako ko misli da će se takve anomalije lako dokazati. Upravo zbog toga treba pažljivo saslušati sve igrače spremne da svedoče, kaže Poledica komentarišući krivičnu prijavu koju je FSS podneo protiv Dragiše Pejovića. Poledica, ipak, navodi da bi sličnih izjava u budućnosti moglo da bude mnogo, mnogo više, iako dodaje i da trenutno nije preveliki optimista da će se stvari promeniti. U ovom momentu ima dosta fudbalera koji su spremni da svedoče o nelegalnim radnjama ali država mora da ih ohrabri. Bilo je preko tri stotine igrača koji su svedočili za ’Crnu knjigu’ FIFPro, ali je urednik izdanja odabrao deset najalarmantnijih. Trenutno nismo preterani optimisti da će se nešto konkretno dogoditi nakon ovih svedočenja jer su i ljudi koji bi to trebalo da reše delimično upetljani“. A i sam sistem nameštanja utakmica u našoj zemlji je uznapredovao tokom godina. “Pre petnaest godina se ulazilo u svlačionicu i jasno stavljalo do znanja da se meč mora izgubiti. Potom se pravio dil sa sudijama da bi se sada klubovi opredelili za sistem najslabije karike. Traži se igrač koji je ekonomski ili psihološki najslabiji i nad njim se vrši pritisak“. Poledica najavljuje i da će se naredne srede obratiti novinarima kako bi otklonio nedoumice nastale posle objavljivanje ’Crne knjige’. Takvih je, tvrdi, mnogo. “Želimo da istaknemo da je ’Crna knjiga’ objavljena kako bi pomogla da se određene stvari promene. Ljudi koji su čitali knjigu neke stvari nisu najbolje razumeli. FSS niko nije pomenuo, čak smo ih i pohvalili, ali su se osetili prozvanim i prvi našli da demantuju stvari poput diskriminacije. To ukazuje da su i oni znali šta se dešava ali su ćutali. Tražićemo da nas država podrži, potom i naši reprezentativci koji moraju biti solidarni“. U međuvremenu najavljena je i poseta predsednika UEFA Mišela Platinija našim najvišim državnim zvaničnicima. “Predstavnica Evropskog parlamenta je poslala pismo povodom slučaja Dragiše Pejovića i verujem da će se i o tome govoriti. Sindikat će takođe tražiti razgovor sa prvim čovekom UEFA“.

Velike plate veće, niske još niže
Izvor: Novosti
Niš -- Odlukom Gradskog veća, niškim funkcionerima uvećane su plate na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata funkcionera Vlade Srbije. Međutim, zvanično nije poznato koliko će načelnici gradskih uprava i sekretar gradskog veća imati deblji koverat.Predsednik Sindikata gradske uprave Marko Savić kaže da su funkcionerima povećane plate oko 30 odsto, ali da će, s druge strane, primenom Uredbe čak 70 odsto zaposlenih u gradskoj upravi primati zarade umanjene i za 5.000 dinara.
KOEFICIJENTI
U izmenjenom pravilniku navode se koeficijenti za obračun plata postavljenih i imenovanog lica: 21,5 za sekretara Gradskog veća, 21,5 za načelnike gradskih uprava i načelnika Službe za održavanje i informatičko-komunikacione tehnologije i 20,5 za zamenika sekretara Gradskog veća.U Upravi za finansije tvrde da je grad morao da poštuje Uredbu. Ukazuju i da je prosečno uvećanje koje su prihvatili tek 4,28 odsto i da su najvišu stimulaciju od 10 odsto dobila dva načelnika uprave. Četiri načelnika nisu dobila ništa, a ostalima su zarade uvećane za pet odsto. Iznos plata nisu obelodanili."Odluka Veća da se rukovodiocima poveća, a radnicima uprave čija su primanja i pre umanjenja bila ispod republičkog proseka, smanji zarada, zaista je nemoralna i pogađa ekonomski ugrožene. Oni koji najmanje zarađuju, nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom, primaju 10 do 15 odsto manju platu, jer su im ukinute stimulacije", ocenjuje Saša Ilić, potpredsednik Gradskog odbora DSS u Nišu. Ilić ukazuje i da funkcioneri, odnosno načelnici, koji su dobili veće koeficijente, imaju veoma dobre plate i mogućnost da one budu još veće, odnosno da dostignu oko 100.000 dinara. Novinarima se, u međuvremenu, umesto informacije o brojkama serviraju samo "koeficijenti". I u informatoru o radu gradskih uprava, takođe, u stavkama o platama stoje samo koeficijenti, a na gradskom sajtu u zvaničnoj informaciji o održanoj 168. sednici Gradskog veća nije ni pomenuta tačka dnevnog reda koja bi se ticala ovih plata.

19. februar 2012.

Za normalan život treba 1.000 EUR
Izvor: Novosti
Beograd -- Za osnovne potrebe četvoročlanoj porodici u Srbiji potrebno više od 1000 evra. Dve trećine zaposlenih zaradom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu.Procene sindikata kažu da najviše deset odsto ljudi u našoj zemlji živi pristojno. Svega jedan do dva procenta je ekstrabogatih, a svi ostali žive na ivici siromaštva.Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.000 evra mesečno. Ove troškove ne bi mogle da pokriju čak ni dve uvećane decembarske prosečne zarade od 43.887 dinara.Prema zvaničnoj potrošačkoj korpi, tročlana porodica mesečno potroši tri kilograma sira - 100 grama dnevno. Svaki član porodice ne može da računa ni na čašu jogurta dnevno, jer „sme“da popije samo 0,7 decilitara. Mesečno na raspolaganju imaju kilogram čajne kobasice, što znači 11 grama po članu dnevno. Porodici mesečno pripada najviše 200 grama čokolade, a po članu je za 30 dana predviđeno 66 grama. Domaćinstvo ima pravo i na 63 jaja mesečno - dnevno svaki član može da pojede 0,7 jaja.Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica veruje da živi bolje nego pre. Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt. U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život. Građani koji su do stana došli kreditom takođe izdvajaju minimum 200 evra. Mnogima nekoliko hiljada dinara svaki mesec pojedu minus ili kreditne kartice u banci. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.“Potrošačka korpa je očigledno sve siromašnija. To nije posledica samo stalnog rasta cena svih proizvoda i usluga, već i smanjenja primanja u domaćinstvima. S druge strane, korpa je siromašnija i po kvalitetu. U proteklih dvadeset godina kvalitet namirnica je u stalnom padu” , kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. Pitanje je koliko ima smisla vezivati potrošačku korpu sa prosečnom platom, kada je ona mnogima nedostižna. Čak dve trećine zaposlenih u Srbiji, kako tvrde pojedini ekonomisti, platom može da pokrije samo minimalnu potrošačku korpu. Stotine hiljada radnika platu čeka i nekoliko meseci. Skoro toliko je, kažu sindikati, i onih koji žive na minimalcu, a više od pola miliona penzionera je sa čekom manjim od 20.000 dinara.Grejanje će ove zime mnogima isprazniti novčanike. Nezapamćena hladnoća potrošila je rezerve uglja i drva, a i struja se koristila do maksimuma.

Pola milijuna Španjolaca protestovalo protiv mjera štednje
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Stotine tisuća ljudi prosvjedovale su u Španjolskoj protiv reformi tržišta rada za koje strahuju da će uništiti prava radnika te protiv rezanja trošenja za koje kažu da uništava socijalnu državu.Organizatori, uključujući dva najveća sindikata Comisiones Obreras i UGT, naveli su da je čak pola milijuna ljudi izašlo na ulice 57 gradova, mada španjolska policija tvrdi da ih je bilo sveukupno nešto više od 100.000.To je prvi masovni odgovor Španjolaca na političke poteze nove konzervativne vlade koja se nada da će se uz pomoć reformi uspjeti uhvatiti ukoštac s nezaposlenošću od 23 posto.Vlada je svoj četverogodišnji mandat započela u prosincu povećanjem poreza i smanjenjem trošenja od ukupno 15 milijardi eura, a mora srezati još oko 40 milijardi eura kako bi zadovoljila visoke kriterije proračunskog deficita koje je postavio EU.

18. februar 2012.

U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta
Najverovatnije ništa o minimalnoj ceni rada
Izvor: Danas
Beograd - Naredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta najavljena je za utorak, 21. februar, ali glavna tema tog sastanka, dogovor o minimalnoj ceni rada, biće najverovatnije preskočena. Od razgovora o minimalnoj ceni rada najverovatnije nema ništa jer se Ministarstvo finansija nije izjasnilo. Mogao bih da razumem da kažu da nema para u budžetu, ali nije u redu što ćute - kaže za Danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.Scenario za usvajanje minimalne cene rada za period od januara do juna ove godine, biće po svemu sudeći, sličan prošlogodišnjem.- Opet ćemo imati to da će Vlada da predloži cenu i to bi trebalo da se desi do juna - ističe Orbović. Umesto glavne teme, na sednici SES-a u utorak u Vladi Srbije, napominje Orbović, biće priče o nekim „tehničkim pitanjima“, planirano je i usvajanje izveštaja o radu SES-a za 2011. Predstavnici sindikata, poslodavaca i države razgovaraće i o Nacrtu zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje, ali i o izboru novog predsedavajućeg.- Novi predsedavajući bi trebalo da bude iz redova Unije poslodavaca, i najverovatnije će to biti Nebojša Atanacković - kaže Orbović, koji je trenutno na toj funkciji. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković najpre je potvrdio za Danas da će on preuzeti ulogu predsedavajućeg SES-a, a potom i Orbovićeve reči da promene cene rada zasad neće biti.- U osnovi se ništa nismo dogovorili jer Ministarstvu finansija je najlakše da ćuti, ko noj kad zabije nos u pesak. Sigurno je da se cena rada neće menjati, mislim da sad na tome neće insistirati ni sindikati, a mi sigurno nećemo pristati na povećanje, jer smo prošlog puta prevareni - kaže Atanacković. Naime, poslodavci su prošle godine pristali na povećanje cene rada na 102 dinara po satu, pod uslovom da se porezi i doprinosi na topli obrok i regres ukinu do visine od 6.000 dinara za topli obrok i 20.000 dinara za regres.

Орбовић: Интересују нас места у Скупштини Србије
Izvor: Dnevnik
– Уопште нас не интересује критика појединих страначких првака због нове улоге у изборном процесу која је неминовна да би се нешто променило. То што они причају уопште не допире до нас јер су у тој изборној трци странке које не представљају никога и ништа. Ми имамо своје чланство и гледамо како да дођемо до решења проблема у којима је Србија, а да су ти који нас критикују водили исправну политику, не би ни дошло до оваквог ангажмана синдиката у политици – изјавио је за „Дневник“ председник СССС-а Љубисав Орбовић.Он каже да је прошлонедељним сусретима с представницима врха ДС-а и СПС-а заокружен дијалог са странкама, и истиче да није тачна „прича других“ да су с демократама имали договор пред изборе који су се одржали маја 2008. године.– Ми с ДС-ом или било којом другом странком нисмо тада правили никакве споразуме и ово је први пут да СССС приступа оваквом ангажману с неком странком, а разговарали смо са СНС-ом, СДПС-ом, ДС-ом и СНС-ом. И да будемо начисто: ако га будемо уопште направили – каже Орбовић.На питање какво је расположење у овом синдикату у вези с његовим појављивањем на изборним листама, он каже да је тема отворена и стога су вођени дијалози, али да „и дан-данас постоји дилема о томе да ли треба да улазимо у тако нешто или не“.– Но, видели смо да се проблеми не решавају и да морамо да уђемо у процес њиховог отклањања, а да ли ће организација прихватити учешће на изборима с неким страначким партнером, видећемо. Најбитније је да у организацији нема никаквих сукоба и поремећаја – наглашава саговорник.На питање да ли постоји договор о томе да ли ће та контролна функција синдиката, за коју се каже да је неопходна у договору са странкама, бити кроз парламентарна или министарска места у Влади, ако је одлука „изборна листа“, Орбовић каже да је „тешко поверовати, али о томе нисмо још разговарали“.– Оно што је сигурно, и што нас инетресује је да будемо у Скупштини Србије – поручује председник СССС-а.Политички дијалог са четири странке, три владајуће и једном опозиционом, завршен је и 1. марта ова највећа синдикална организација доноси одлуку о упуштању у изборну трку, о чему Орбовић не жели да говори док Веће СССС-а не каже последњу реч.

17. februar 2012.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta u utorak
Izvor:Beta
Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, na kojoj će se razgovarati o iznosu minimalne zarade, trebalo bi da se održi u utorak, 21. februara, saopštili su u petak predstavnici sindikata i poslodavaca.U Savezu samostalnih sindikata Srbije agenciji Beta je rečeno da bi na sednici trebalo da se dogovori minimalna zarada za period od januara do juna 2012. godine.U tom sindikatu su naveli da bi trebalo da se utvrdi i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora za metalski kompleks, kao i kolektivnog ugovora u gradjevinarstvu.Predstavnici sindikata, poslodavaca i države razgovaraće i o Nacrtu zakona o privatnim agencijama za zapošljavanje, koji treba da se uskladi sa normama Medjunarodne organizacije rada.

16. februar 2012.

Male šanse za nova radna mesta
Izvor: Novosti
Uprkos 23,7 odsto nezaposlenih, Vlada daje pesimistične poruke o mogućnostima otvaranja novih radnih mesta.Glasnu poruku da je cilj Vlade Srbije da zadrži postojeća radna mesta, sa razočaranjem je dočekalo svih 760.000 nezaposlenih koji na Birou čekaju svoju šansu. A tezu da u 2012. godini gotovo sigurno neće biti novih zapošljavanja sindikati su ocenili kao priznanje države da je - nemoćna.Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, međutim, smatra da se Srbija, poput ostalih država, suočava sa posledicama ekonomske depresije i da je sada najvažnije da budemo toga svesni.- Ko u ovoj situaciji može da bude toliko slobodan da obeća desetine hiljada novih radnih mesta - kaže Ljajić i dodaje da bi upravo takvo ponašanje bilo neodgovorno. - To ne znači da neće biti baš nikakvog zapošljavanja jer će ljudi odlaziti u penziju i stvaraće se potrebe za novim kadrovima. Ipak, niko ozbiljan ne može da prognozira tačnu brojku.
KRIZNE MERE MRTVO SLOVO
U 2011. godini, Srbija se protiv efekata ekonomske krize borila socijalnim trojnim paktom između države, sindikata i poslodavaca. Oni su u aprilu sklopili Socijalni sporazum kojim su se definisale krizne mere i većina ih je do kraja godine ispoštovana. Ipak, sličnog mehanizma neće biti u 2012.
I prema rečima Dejana Jovanovića, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta su jednake šansama na lutriji, a stopa nezaposlenosti u Srbiji je čak 23,7 procenata.Ipak, sindikalci smatraju da ovakvo stanje nije neminovnost već rezultat pogrešnog vođenja države.- Nama nisu potrebne konstatacije već rešenja - kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. - Već godinama unazad su sredstva za aktivne mere zapošljavanja sve manja i čine minoran procenat u budžetu. S druge strane, nemamo ni jasnu politiku za borbu protiv rada ”na crno” čime bi se ostvario prostor za nova radna mesta. A na kraju, kada bismo imali veći nadzor nad neplaćenim prekovremenim radom, naterali bismo poslodavce da angažuju dodatni kadar.A ako je suditi po trendovima, i dalje nam se crno piše što dokazuje i statistika jer se broj zaposlenih u Srbiji tokom prošle godine smanjio za tri odsto. Tako je Srbija sa približno 1,76 miliona zaposlenih na svom istorijskom minimumu.

Štrajk u Gradskoj upravi zbog umanjenih plata
Izvor: Danas
Sindikat zaposlenih u gradskoj upravi planira dvočasovni štrajk upozorenja zbog odluke Vlade Srbije da smanji plate zaposlenima koji imaju završenu srednju ili osnovnu školu. Predsednik ovog sindikata Lazar Škorić kaže da od gradskih vlasti očekuje da se do daljeg primenjuje gradska odluka, koja omogućava da se svim zaposlenima isplaćuje stimulacija na zarade, odnosno da se pričeka s primenom uredbe Vlade Srbije, kojom se faktički umanjuju zarade jednom delu zaposlenih. U suprotnom, doći će do potpune obustave rada, planirane za 27. februar. - U upravi nema dovoljno niskokvalifikovane radne snage, poput spremačica, ali je zato kabinet gradonačelnika pun. Mogu da vam kažem da je u Gradskoj kući zaposleno jako puno ljudi s visokom stručnom spremom, jako puno zamenika i pomoćnika. Tu je problem. Kad ne znaju gde će da zaposle stranačke kolege, otvore neku agenciju i tu su velike plate - kaže Škorić.U slučaju neispunjenja zahteva sindikata, dvočasovni štrajk upozorenja sledećeg utorka i srede, planiran za period od 10 do 12 časova, kada neće raditi ni šalteri u Gradskoj kući.

15. februar 2012.

Neizvesnost: Teške odluke zaposlenih u mesnoj industriji „Karneks"
Počeli da uzimaju otpremnine
Izvor: Press Online
U trećem krugu izjašnjavanja radnika za dobrovoljni odlazak iz Mesne industrije „Karneks" prijavilo se njih 48.Do sada je na ovaj način već otišlo 247 zaposlenih, koji su dobili otpremninu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
- Odlaskom skoro 300 radnika iz „Karneksa", u vrbaskoj opštini se znatno povećao broj nezaposlenih. Najverovatnije da će biti još onih koji će napustiti ovu kompaniju, mada sam dobio izvesna uveravanja da neće i da će čak biti zaposleni novi ljudi - rekao je Uroš Klačar, predsednik opštinskog veća Samostalnog sindikata Srbije u Vrbasu.
Kada je Miodrag Kostić kupio „Karneks" pre nešto manje od tri meseca, u preduzeću je bilo zaposleno oko 1.600 ljudi. Prema poslednjim podacima, taj broj je smanjen na 1.350, od kojih je 950 u proizvodnji. Kako procenjuju stručnjaci, da bi se proizvodnja nesmetano nastavila broj zaposlenih u ovom sektoru ne sme biti manji od 1.000.
- Kao predstavnik opštinske vlasti interesovao sam se da li će biti otpuštanja u „Karneksu", nakon što je došao novi vlasnik. Dobio sam odgovor da planiraju da dupliraju proizvodnju, tako da možemo očekivati da će doći do prijema radnika, a ne otpuštanja. Takođe mi je rečeno da će otići menadžment fabrike, jer „MK grupa" ima svoj menadžment u okviru kompanije, koji će raditi po mnogo povoljnijim uslovima. Inače, ljudi koji rade u menadžmentu „Karneksa" uglavnom nisu iz Vrbasa. Koliko se možemo pouzdati u ove informacije koje sam dobio videćemo u narednim mesecima - rekao je Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas.

Dnevnica za građevince 600 RSD
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikati u Srbiji su potpisali Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i građevinsku industriju koji treba da smanji rad na crno. Ugovor, u trajanju od dve godine, potpisalu su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" i Unije poslodavaca Srbije.Ugovor, kojim je obuhvaćeno oko 40.000 zaposlenih i par hiljada poslodavaca, u Beogradu su potpisali i predsednik Unije poslodavaca Srbije za granu građevinarstva Zoran Mišeljić, kao i predsednik Granskog sindikata građevine, gradjevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede "Nezavisnost" Saša Simić."Novi ugovor je po odredbama isti kao prethodni, jer predviđa da izdvajanja za topli obrok budu najmane 20 odsto iznosa minimalne zarade u Republici, što je oko 3.600 dinara, kao i regres u visini 70 odsto minimalne zarade u zemlji", kazao je Vuković. On je dodao da je tim kolektivnim ugovorom predviđeno i da za rad na terenu građevinari dnevno dobijaju 1,5 odsto prosečne plate u zemlji, što je između 500 i 600 dinara. Vuković je podsetio da je prethodni poseban kolektivni ugovor građevinara koji su potpisali sindikati i poslodavci važio godinu dana i da ga je poštovalo više od 70 odsto poslodavaca. Prema njegovim rečima, ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću poslat je zahtev da proširi dejstvo novog ugovora, što bi, kako očekuje, moglo da se desi do kraja meseca. Vuković je rekao da bi na taj način ugovorom bilo obuhvaćeno oko 100.000 radnika u građevinarstvu i oko 10.000 poslodavaca.

14. februar 2012.

Potpisan kolektivni ugovor za gradjevinarstvo
Izvor: Beta
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" i Unije poslodavaca Srbije potpisali su u utorak Poseban kolektivni ugovor za gradjevinarstvo i gradjevinsku industriju."Ugovor je potpisan na dve godine, a trebalo bi da omogući smanjenje rada na crno i na najbolji način regulišu medjusobne odnose radnika i poslodavaca", kazao je agenciji Beta predsednik Sindikata radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Srbije Duško Vuković, koji je u ime svog sindikata potpisao ugovor.Ugovor, kojim je obuhvaćeno oko 40.000 zaposlenih i par hiljada poslodavaca, u Beogradu su potpisali i predsednik Unije poslodavaca Srbije za granu gradjevinarstva Zoran Mišeljić, kao i predsednik Granskog sindikata gradjevine, gradjevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede "Nezavisnost" Saša Simić.

Da država plati putarima za uradjene poslove
Izvor: Beta
Samostalni sindikat putara Srbije zatražio je u utorak od Vlade da odmah obezbedi novac Javnom preduzeću Putevi Srbije za plaćanje obavljenih poslova putarskim preduzećima.To je neophodno da bi radnici dobili zarade i nastavili težak i odgovoran posao na održavanju puteva, navodi se u saopštenju tog sindikata koji je član Saveza samostalnih sindikata Srbije.Precizira se da Putevi Srbije nisu u mogućnosti da isplaćuju novac za obavljene poslove, jer su izmenama Zakon o javnim putevima, sredstva od akcize na derivate nafte i tečnog naftnog gasa oduzeta putnoj privredi i stavljena na raspolaganje budžetu Srbije.Sindikat putara ističe da je zabrinjavajuće što većina preduzeća za puteve, ne svojom krivicom, ne može da isplaćuje mesečne zarade zaposlenima. Pojedina preduzeća, kako se dodaje, nisu isplatila novembarsku, a većina decembarsku zaradu."Iskreno se nadamo da nećemo morati da primenjujemo razne vidove sindikalne borbe uključujući i generalni štrajk u cilju ostvarivanja svojih prava", navodi se u saopštenju Samostalnog sindikata putara Srbije.

13. februar 2012.

Kako su zemlje EU stigle tu gde su
Izvor: Dojče vele
Vrlo je teško dati odgovor, zašto je širom Evropske unije sve "funkcionisalo" godinama i zašto sad moraju da se ukidaju mnoge socijalne olakšice.U Portugalu su održani veliki protesti protiv mera štednje, u Grčkoj su građani već očajni. Najveći portugalski sindikat CGTP nije potpisao da pristaje na najavljene mjere štednje vlade liberalno-konzervativnog premijera Pedra Pasoša Koelja, već je svojih 800 hiljada članova pozvao na proteste. Kako se procenjuje, više od 300 hiljada Portugalaca se odazvalo pozivu.Razloga za proteste ima i više nego dovoljno. Lisabon se obavezao da smanji deficit državnog budžeta i mnoge mere su usmerene protiv onih koji najmanje poseduju. Tako se predviđa smanjivanje pomoći za nezaposlene, naknade za prekovremene sate i otpremnine nakon otkaza, a predviđaju se i reforme zakona o radu, tako da će se zaposlenima moći mnogo lakše deliti i otkazi.
Drahma preživela RIm, preživeće i EU
Naravno da je sad velik problem činjenica da povišice uvek dobro dođu, ali da veoma boli kad se čuje da će ubuduće manje novca dolaziti u novčanike. U Grčkoj se zato već uveliko šire glasine da je samo pitanje vremena kad će Grčka napustiti zonu evra i opet uvesti svoju drahmu. Nju uvek može da štampa. Glasine je uvek teško pobijati, tim više što se Grci pozivaju i na jednu istorijsku činjenicu - uvereni su da je njihova drahma "preživela i Rimsko carstvo" pa će onda "preživeti i Evropsku uniju".Oni koji će imati sreću da zadrže radno mesto, moraće da rade više za praktično istu platu. Jer, predviđa se ukidanje tri praznika, smanjivanje godišnjih odmora sa 25 na 22 dana u godini... Popis je veoma dug pa tako i portugalski sindikat kritikuje te mere štednje kao "povratak u feudalizam". Na plakatima se mogu pročitati i mnogo oštrije kritike, naročito protiv Evropske unije koja se, po mišljenju tamošnjih građana, "okomila" na građane siromašnijih zemalja i "sisa im krv". Popis mera štednje u Grčkoj, još je duži i oštriji. Opet su na udaru i penzioneri čije se penzije smanjuju za 15 odsto - iako je i "trojka" več priznala kako se od njih "više nema šta uzeti". Naime, 2010. je sprovedena reforma - što je praktično značilo smanjivanje, prošle jeseni su penzije koje veće od 1.000 evra smanjene za 20 odsto, a obustavljena je i isplata 63.500 penzija koje su bile isplaćivane na osnovu netačnih navoda - ponekad čak i mrtvim osobama.Opet su na udaru i zaposleni u državnom sektoru gde se do 2015. planira ukidanje čak 150 hiljada radnih mesta. Svim zaposlenima će biti garantovan i mnogo niži minimalni dohodak nego do sad, a smanjuje se i podrškaa za nezaposlene koja će se ubuduće isplaćivati samo 12 meseci.Mnogi građani Grčke, Portugalije i ostalih zemalja u kojima se najavljuju mere štednje, izlaze na proteste i zato što im nije jasno zašto su sve te države mogle godinama da funkcionišu i uprkos toj "raskošnosti" za koju se sada optužuju. Zaista, obim državnih dugova je u mnogim zemljama "eksplodirao" tek unazad nekoliko godina i to se teško može objasniti samo članstvom u Evropskoj uniji. Iako je ova kriza svakako kombinacija čitavog niza faktora, ipak je jedan od glavnih razloga to što države po pravilu troše više nego što imaju. Nakon kiše novca u kojima su uživale kao zemlje zone evra, odjednom su dolaskom krize ostale same sa svojim starim problemima - koji su sad postali još veći nego što su bili. Jer i u Grčkoj i u Portugalu i svim zemljama zone evra, građani su poverovali da zaslužuju više novca nego što su pre zarađivali, iako se baš ništa nije promenilo u produktivnosti. Zapravo je Nemačka gotovo na dnu lestvice među zemljama zone evra po povišicama u poslednjih nekoliko godina.Dodatni problem je što je građane teško kriviti jer su tražili - i dobijali povišice, jer su i troškovi života vrtoglavo rasli. Utoliko je nevoljama svakako doprinela i želja kompanija koje deluju u čitavoj Evropskoj uniji da "uravnoteže" prihode iz svih zemalja bez obzira na realan dohodak tamošnjeg stanovništva.

12. februar 2012.

Neoverene knjižice ima do 100.000 radnika »
Izvor : Tanjug
U Srbiji, prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene čak do 100.000 radnika i odlukom Vlade Srbije tim radnicima je omogućeno da mogu da ih overe."Radnici ne mogu da budu kolateralna šteta nesavesnih poslodavaca, koji ne uplaćuju poreze i doprinose, a između ostalog i za zdravstveno osigaranje, zbog čega je vlada Srbije odlučila da tim radnicima omogući da narednih šest meseci imaju overene zdravstvene knjižice", rekao je rekao je danas u Kragujevcu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.Naglašavajući da će taj zaključak Vlade Srbije biti realizovan preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ljajić je rekao da će "odluka biti produžena i posle tih šest meseci, ukoliko se ne nađe neko drugo rešenje za te radnike".Ministar Ljajić danas je u Kragujevcu otvorio izložbu "Srbija kroz vekove" kojom je započet program Vlade Srbije o obeležavanju nacionalnog praznika Sretenja - Dana državnosti.

Izrael: Minimalac na 1.200 dolara
Izvor: Tanjug
Tel Aviv -- Generalni štrajk koji je paralisao javni sektor u Izraelu okončan je pošto je postignut sporazum Ministarstva finansija i najvećeg sindikata Histadrut.Na osnovu sporazuma povećaće se minimalna plata radnika po ugovoru na 4.500 šekela (oko 1.200 dolara ) i poboljšaće im se uslovi rada.Država je uz to obećala da će novih 120 inspektora voditi računa da se ta nova prava poštuju, a zauzvrat je Histadrut obećao da u naredne tri godine neće organizovati generalni štrajk. Za vreme štrajka, započetog u sredu, bio je poremećen javni transport i zatvorene su banke, između ostalog i nije odneta oko polovina đubreta iz velikih gradova, a neke zajednice su morale angažovati privatne firme. U Tel Avivu i okolini sakupilo se oko 10.000 tona otpadaka.Histdrut je tražio da vlada zaposli 250.000 radnika po ugovoru, kao što su čistači i čuvari, čiji su uslovi rada lošiji od onih koji su direktno na platnom spisku vlade. Na osnovu dogovora oni će dobiti veće plate, imaće bonuse i njihov penzioni plan će se poboljšati. Dogovor o pravima radnika po ugovoru postignut je ranije prošle nedelje sa privatnicima ali je vlada oklevala da potpiše sporazum.Pregovori o sporazumu propali su u petak jer dve strane nisu mogle da se dogovore, između ostalog, oko zahteva da se u naredne četiri godine ne štrajkuje zbog uslova rada radnika po ugovoru.Nije postignut dogovor o socijalnim radnicima, psiholozima, učiteljima i nastavnicima, između ostalih, što bi moglo značiti da bi oni mogli ponovo da štrajkuju sledeće nedelje i pored potpisanog sporazuma.Čistači i čuvari neće biti direktno zapošljavani u većini slučajeva ali će im se plate i socijalne privilegije povećati 20 procenata, pa će tako dostići visinu primanja onih koji rade direktno za vladu. Izraelski ministar finansija Juval Stajnic kaže da je "dogovor dobar, čak vrlo dobar" i da "postoji značajno poboljšanje ne samo u plati, već što je važnije u socijalnim beneficijama".

10. februar 2012.

NS:Smanjene plate u gradskoj upravi
Izvor: B92
Novi Sad -- Plate radnicima sa osnovnom i srednjom školom u gradskoj upravi u NS su smanjene, a povećane onima s fakultetskim diplomama, zbog čega su najavili štrajk. Radnici takođe tvrde da nisu primili drugi deo januarske plate, dok u gradskoj kući kažu da će im taj deo biti isplaćen kada se pronađe modalitet.Posao u gradskoj upravi možda više neće biti srpski posao iz snova. Naime, uredbom Vlade Srbije, koja je doneta 30. decembra na telefonskoj sednici, pravi se drastična razlika između zaposlenih, tvrde u sindikatu."Za nižu stručnu spremu, plata će biti oko 17 hiljada dinara, a visoka stručna sprema i imenovana, birana i postavljena lica će imati oko 88 hiljada dinara. Znači da se raspon između plata sve više povećava, a trebalo bi da se smanjuje. Pritom, da ne govorimo o platama članova gradskog veća i gradoonačelnika", kaže Lazar Škorić, predsednik Sindikata zaposlenih u gradskoj upravi. Sindikalci kažu i da je Vlada Srbije donela pomenutu uredbu bez socijalnog dijaloga, a tom prilikom nije bila konsultovana ni sama gradska uprava. Zbog toga su radnici u gradskoj upravi nezadovoljni."Njihova zarada bi bila umanjena između 4 i po i 5 hiljada dinara. Oni inače, i po važećim trenutnim zaradama, imaju zaista male zarade. Ako bi se primenila ta uredba, niža stručna sprema bi imala između 16 i 17 hiljada platu. Ja razumem da bi bili na ivici egzistencije", rekao je Živko Makarić, član gradskog veća zadužen za finansije. Inače, oni će drugi deo januarske zarade primiti 15. februara. Do tada će se pronaći način da uredba bude poštovana, a radnici zadovoljni. "Takođe, grad će predložiti da se u spornu uredbu ubaci član 6, koji će pokušati da pomiri zaraćene strane", kaže Živko Makarić, član gradskog veća zadužen za finansije. "Taj član bi značio da zarade sa nižom i srednjom stručnom spremom ostanu iste, tj. stare, a da se budućnosti njima ne vrši korekcija, povećanje, sve dok se ne popuni taj prostor od 4-5 hiljada dinara. Mislim da bismo na taj način postigli zaštitu njihovih prava i dobili socijalni mir", dodao je Živko Makarić. Međutim, radnici ne žele član 6, već potpuno stavljanje uredbe van snage. Iz sindikata poručuju da je odluka o štrajku već doneta i da će, ukoliko im plate zaista i budu smanjene, štrajk početi sledeće nedelje.

Траже паре за јубиларне награде
Izvor: Dnevnik
СЕНТА: Представници синдиката и руководиоци образовних установа разговарали су са председницом сенћанске општине Аником Ширковом и чланицом Општинског већа, задуженом за образовање и културу Каталин Едеш, о могућностима да се реши проблем са исплатом јубиларних награда. Локална самоуправа општине Сента је на терет буџетских средстава још прошле године исплатила јубиларне награде за 2011. годину, али пошто надлежно министарство, ни након више пута поднетог захтева челника општине, није дозначило средства општинским органима за 2009. и 2010. годину, исплата и даље касни.Општински руководиоци су предочили да се ова давања не могу исплатити на терет општинског буџета, пошто није реч о обавези локалне самоуправе, па и не чине буџетску ставку у општинској каси, те да из тог разлога не може ни доћи до законите исплате. На другој страни и школе нису у могућности да их исплате, пошто се средства, која дозначује локална самоуправа, могу утрошити искључиво наменски за трошкове функционисања школа.Пошто не стижу паре из надлежног министарства, констатовано је да локална самоуправа и образовне установе не могу да исплате јубиларне награде, тако да је на састанку одлучено да ће се заједничким захтевом општина и образовне установе обратити надлежном министарству уз инсистирање да се што пре обезбеде средства за исплату јубиларних награда.

Сремци удружени против кризе
Izvor: Dnevnik
Званичним потписивањем уговора је у румској Градској кући основан Социјално-економски савет који представља значајан искорак у сарадњи локалне самоуправе, привреде и синдиката.
Чину потписивања, осим представника локалне самоуправе, присуствовали су покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, председник Савета самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин...Мирослав Васин је изразио дубоко задовољство због оснивања овог савета, наглашавајући битност социјалног дијалога између представника власти, синдиката и послодаваца ради решавања текућих проблема.– Оснивањем овог савета Румљани су показали да су постали свесни тога да се само дијалогом може доћи до решавања проблема овог друштва јер је чаробна формула за решавање проблема незапослености и свих осталих који из тога проистичу у ствари социјални дијалог – казао је Васин. – Доношење ове одлуке је велика одговорност, али и успех. Очекујем да ће и у Руми, једном недељно на састанцима, проблеми који постоје у привреди бити решавани и да ће успеси бити видљиви у веома кратком периоду. Оптимиста сам и мислим да ће Влада Војводине искористити велику шансу коју има у реприватизацији и постављањем високих критеријума успети да опорави војвођанску привреду. Сви морамо бити свесни тога да одлуке морају доносити они који запошљавају највише радника, али да мора да постоји комуникација на свим нивоима.Сви присутни су били једногласни у мишљењу да је овим саветом постигнут велики корак, али да се никако не сме стати на томе јер, уколико не буде квалитетне и двосмерне комуникације између свих чинилаца друштва, тешко да ће бити икаквог бољитка и напретка у решавању проблема који постоје с великим бројем пропалих предузећа и великим бројем незапослених.

9. februar 2012.

SSSS: Dinar nam "ubija" standard
Izvor: Tanjug
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od vlade i Narodne banke Srbije, da preduzmu potrebne mere kako bi se sprečilo dalje slabljenje dinara. “Najveći broj zaposlenih i penzionera u Srbiji sa velikom zabrinutošću prati dešavanja u vezi sa kretanjem vrednosti nacionalne valute u odnosu na evro, imajući u vidu da se to kretanje nepovoljno odražava na njihov i onako ugrožen životni standard”, saopštio je SSSS.Rast vrednosti evra realno dodatno obara vrednost zarada i penzija, kaže se u saopštenju. Istovremeno će to neminovno dovesti do rasta cena i rasta vrednosti rata za otplatu uzetih kredita, a što će se sve negativno odraziti na porodične budžete najvećeg dela stanovništva, upozorio je SSSS. Inače, dinar je danas oslabio prema evru za jedan odsto, tako da je srednji kurs 108,4031 dinara za jedan evro, što je do sada najslabija vrednost domaće valute.

Ko najčešće koristi plaćeno odsustvo
Izvor: Vecernje novosti
Ove privilegije se najčešće hvataju radnici državne uprave i javnih preduzeća. Svaki deseti u trgovini naplati nerad
Beograd: I očevi na porodiljskom
PlaĆeno odsustvo ipak je privilegija, a ne pravo radnika u Srbiji, ocenjuju sindikati i navode do o slobodnim danima - izuzev obaveznog godišnjeg odmora - može samo da mašta većina od 403.246 radnika u privredi. S druge strane, oko 380.000 državnih službenika ovo svoje pravo neštedimice koristi.Da je neophodno uvesti više reda u načine korišćenja plaćenog odsustva kategorični su poslodavci koji tvrde da ih zloupotrebe slobodnih dana skupo koštaju. Iz tog razloga Unija poslodavaca Srbije traži da se načini korišćenja slobodnih dana ubuduće uređuju posebnim kolektivnim ugovorima na nivou svake kompanije ponaosob, a ne opštim aktima.
- Na plaćeno odsustvo radnici mogu da računaju u slučaju smrti člana porodice, sopstvenog venčanja, selidbe, porođaja drugog člana porodice, saniranja štete u domaćinstvu, polaganja stručnog ispita, učestvovanja u sindikalnim aktivnostima, teže bolesti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi... - nabraja Dragoljub Rajić, iz Unije.
ŠIROKO I ZA PROSVETARE
UZ najmanje ustručavanja, pravo na slobodni radni dan najčešće koriste zaposleni u državnoj upravi, a takvih je ukupno 70.479. A rame uz rame sa činovnicima je i 138.391 radnika u sektoru obrazovanja, kao i 161.016 zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.
Zato nije retkost da zaposleni ”nakupi” i po deset, petnaest dana mimo godišnjeg odmora. Ovo pravo najčešće koriste radnici u javnim preduzećima, dok je među preduzetnicima to mnogo ređe. U malim firmama se izostanak svakog pojedinca veoma oseća, pa su (zlo)upotrebe slobodnih dana svedene na minimum. U velikim je kolektivima, međutim, situacija potpuno drugačija.Rajić navodi da neke delatnosti naročito trpe štetu zbog neracionalnog korišćenja slobodnih dana, a da je trgovina na veliko i malo, u kojoj je trenutno zaposleno 183.326 radnika, na najvećem udaru.- Istraživanja su pokazala da je u svakom trenutku sa posla istovremeno odsutno čak 11 odsto zaposlenih u trgovini - sabira Rajić.

CG: Sneg odlaže protest za mart
Izvor: Novosti
Sve više građana želi da pomogne organizaciju radničkih okupljanja. Novi skup u Podgorici najverovatnije tek poslednje nedelje februara
PODGORICA - Ukoliko najave meteorologa za 18. februar, za kada je zakazan drugi veliki radnički protest, budu nepovoljne, on će verovatno biti odložen, pre svega zbog velikog broja stanovnika iz severnih područja, koji su već najavili dolazak, kazao je "Novostima" Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata.Ukoliko vremenske prilike budu nepovoljne, postoji mogućnost da se protest održi poslednjeg vikenda februara. Keković naglašava da pripreme protesta za najavljeni datum uveliko traju, kao i da im se svakodnevno javlja veliki broj građana koji nude volontersku pomoć.
Krug organizatora se, međutim, neće proširiti - to ostaju USS CG, MANS i Studentska unija.- Narednih dana ćemo već početi sa pojedinačnim aktivnostima, a objavićemo i listu zahteva. Ključna je stvar da ćemo se i ovoga puta okupiti pod jednom, socijalnom zastavom, bez političkih, nacionalnih i partijskih obeležja. Nemamo političkih ambicija, kako pokušavaju da nam podmetnu, ovo je isključivo socijalni bunt - kaže Keković.Iz MANS su u utorak saopštili da počinju sa organizacijom konkretnih akcija pod nazivom "Oni bi fotelje, mi autobuska sedišta", koje imaju za cilj obezbeđivanje sredstava za prevoz učesnika protesta. Biće organizovane karaoka žurke, fudbalske utakmice, književne večeri, gde će se umesto ulaznica plaćati - autobuske karte.Organizatori su u pregovorima i sa nekoliko muzičkih grupa iz Crne Gore i regiona koje bi pevale na protestu. Osim ovih akcija, iz MANS su najavili i nekoliko performansa, koji će ukazati na ključne probleme u društvu i dodatno animirati građane da dođu na februarski protest.U MANS očekuju još uspešniji i masovniji protest od proteklog, koji je, kako kažu, pokazao da u Crnoj Gori postoji energija koja traži pravo na dostojan život, poštene ministre i čistu vladu.
SKUP POMEREN ZA 5. MART
ORGANIZACIONI odbor protesta radnika, studenata i građana, osiromašenih pljačkaškim privatizacijama na severu Crne Gore, otkazao je u utorak okupljanje zakazano za 10. februar, zbog dramatične situacije koju je donelo nevreme.Dogovoreno je da se protest odloži za 5. mart u pet do dvanest, takođe ispred Višeg i Osnovnog državnog tužilaštva.- Zahvaljujemo se svima koji nam ovih dana daju podršku, što govori da će u Bijelom Polju biti održan do sada najveći mirni protest građana sa severa. To najbolje ilustruje dokle je dovedeno više od pola države i oko 180.000 ljudi koji tu žive. Koliko je sever zapostavljen moglo se videti i ovih dana kada nas je zadesilo stravično nevreme. Videlo se koliko su se odgovorni interesovali za nas i koliko su mašina uključili da bi pomogli građane. Preče je bilo da se lakovane cipele ne isprljaju u Podgorici nego da se spasavaju životi ljudi na severu - kazao je Almir Mekić, predsednik Organizacionog odbora protesta.

8. februar 2012.

Apel Vladi iz Ureda hrvatskog predjednika
Pod hitno provesti izmjene Zakona o radu
Izvor:e-Novine
Što prije moraju se nastaviti razgovori sa sindikatima i pokrenuti postupak izmjene Zakona o radu, rekao je za "Globus" posebni savjetnik predsjednika Ive Josipovića za gospodarstvo Boris Cota. U Hrvatskoj udruzi poslodavaca se slažu s ovim prijedlogom i prozivaju Vladu da svojom neodlučnošću zbunjuje građane i investitore
U Uredu predsjednika drže kako bi se razgovori trebali obaviti sada, jer u ovom trenutku Vlada Zorana Milanovića uživa veliku podršku javnosti, prenosi tportal."Naše tržište rada nije dovoljno fleksibilno, što utječe i na konkurentnost hrvatskog gospodarstva i na privlačenje potencijalnih investitora. To prvenstveno odnosi na javni sektor koji u vrijeme krize na temelju kolektivnih ugovora ostvaruje prava koja nisu u skladu s aktualnom situacijom. Stoga bi trebalo doći do korekcije kolektivnih ugovora", drži Cota.Time je dao potporu predstavnicima MMF-a koji su prije nekoliko dana izmjenu radnog zakonodavstva naveli kao nužnu za potencijal rasta. "Prioritet mora biti dan strukturnim reformama usmjerenim na povećanje fleksibilnost tržišta rada promjenom zakona o radu kako bi se stvorilo konkurentnije okruženje za plaće i smanje troškova zapošljavanja", istaknuli su predstavnici MMF-a.Predsjednik Hrvatske udruge poslodavaca Davor Majetić također proziva vladajuće zbog njihove nevoljkosti liberalizaciji radnog zakonodavstva."Hitno treba prilagoditi Zakon o radu. Poslodavac se ne usudi zaposliti radnika jer se boji što će biti ako posao ne krene. U Microsoftu sam naučio kako je jedna od najboljih tvrtki na svijetu neprestano bila paranoična i nervozna oko uspjeha. To je ono što Hrvatskoj nedostaje - želja da se bude bolji", ocijenio je za Globus Davor Majetić.Majetić kaže kako disonantni tonovi iz Vlade (hoće-neće biti otpuštanja u javnom sektoru) ne zbunjuju samo građane nego i investitore i poslodavce."Stvara se dojam da Vlada nema još jasno definirane ciljeve i planove oko ključnih stvari. Ova je kriza pokazala da je emocija ključni element poslovanja – dakle, brojke koje stavite na stol više nisu važne koliko je važno kako ih netko doživljava. Rizik je taj glavni kriterij za odlučivanje; danas se kupuju njemačke obveznice s negativnom kamatom, jer je manji rizik izgubiti u Njemačkoj jedan posto nego možda dobiti 10 posto u Hrvatskoj. Zato je jako važno stvoriti dobru atmosferu, nova Vlada donijela je nadu u promjene, ali sada treba biti posebno pažljiva da informacije budu usklađene", poručio je Majetić.Vladajuće je upozorio da je krajnje vrijeme za za promjene. "Kriza nas tjera da se i država i poslodavci i radnici organiziraju na sasvim drukčiji način. Ne bi smjele postojati tabu-teme, o svemu treba otvoreno razgovarati, pa i o otpuštanju radnika s pozicije logike i odgovornosti. I, naravno, kvalitetne analize sustava", rekao je on.Što se tiče viška zaposlenih u javnom sektoru, kojih prema nekim analitičarima, ima čak 50.000, Majetić ja kazao kako je od brojke puno važnije ono što je pokazalo istraživanje HUP-a s profesorom Bićanićem, a to je da su te iste javne službe kojima se obećava sigurnost radnih mjesta neučinkovite."U Hrvatskoj je ta birokratiziranost gotovo neizdrživa; poduzetnici ne znaju koliko traje dobivanje dozvola i papira. Golem je problem to što investitori u Hrvatskoj ne mogu napraviti pravi biznis-plan, jer ne znaju koliko će im uopće trebati vremena i novca da dobiju dozvole. Zbog toga mnoga planirana ulaganja nikad nisu realizirana", zaključio je Majetić.

7. februar 2012.

Topli obrok i regres samo na papiru
Izvor: Beta
Beograd -- Država, sindikati i poslodavci potpisali su odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u hemijskoj i industriji nemetala. Time se reugliše visina toplog obroka i regresa za odmor za 45.000 zaposlenih u toj grani.Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je rekao da proširenje definiše prava predviđena Zakonom o radu, ali i precizira i reguliše visinu toplog obroka koja iznosi 20 odsto minimalne zarade, kao i regres za odmor, koji je u visini minimalne zarade. Ljajić je ocenio da će prošireno dejstvo ugovora biti veoma značajno za 45.000 zaposlenih u hemijskoj i industriji nemetala, u kojoj je, kako je kazao, prepolovljen broj radnika zbog neuspelih privatizacija i ekonomske krize.Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragan Marjanović rekao je da se prošireno dejstvo ne može primenjivati ukoliko Ministarstvo finansija ne ukine doprinose na topli obrok i regres. Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naveo je da će prošireno dejstvo početi da se primenjuje 1. marta, bez obzira na to da li će biti ukinuti doprinosi na topli obrok i regres. Na Nestorovićeve reči da su svi poslodavci u obavezi da primenjuju odluku o proširenom dejstvu, Marjanović je rekao da ugovor ne važi ako se jedna strana povuče. "Ja ne želim da kažem da se nećemo pridržavati tog ugovora", rekao je Marjanović i podsetio da je njihova zajednička ideja bila da se od Ministarstva finansija traži ukidanje doprinosa na topli obrok i regres. "Unije ostaje pri tom zahtevu", kazao je Marjanović. Proširenje dejstva posebnog kolektivnog ugovora važiće tri godine. Lajić je najavio da će uskoro biti potpisana odluka o proširenom dejstvu posebnog kolektivnog ugovora za metalace, podsetivši da je to već urađeno oblasti građevine i poljoprivrede.

Шведски премијер предлаже људима да раде до 75. године
Izvor: Dnevnik
| СТОКХОЛМ - Премијер Шведске Фредрик Рејнфелт је предложио да људи размотре идеју да раде до 75. године старости, а послодавцима је сугерисао да буду отворени за запошљавање људи старијих од 55 година.
Рејнфелт је у интервјуу дневном листу "Дагенс Нихетер", који је изазвао оштре критике од стране синдиката у Шведској, рекао да социјални и пензиони системи у Шведској неће бити одрживи с обзиром на све старије становништво, уколико се људи не буду пензионисали касније, пренела је агенција АФП.Он је истакао и да људи морају да мењају ставове, а послодавци да на другачији начин посматрају људе старије од 50 година. "Ако запослите неког са 55 година који каже да планира да ради до 75. године, то значи да ћете са њим имати веома дуго и занимљиво радно искуство, у поређењу са онима који у тим годинама планирају да се за пет или шест година пензионишу", навео је Рејнфелт."Ако будемо живели дуже и раније одлазили у пензију, пензије морају да буду ниже. Питање је да ли су људи спремни на то", рекао је шведски премијер и додао да би људи требало да буду вољни да промене професију кад им она постане физички претешка или превише стресна.Шведска има флексибилну границу за одлазак у пензију, па радници могу да почну да примају пензије са 61. годином старости или да наставе да раде до 67. године. Завод за статистику те земље је објавио податак да је 2010. било запослено 7,8 одсто Швеђана старијих од 65 година.

Zbog stečaja otpušteni putari koji čiste sneg
Izvor: NoviMagazin.rs
Grupa radnika Preduzeća za puteve Niš, koje je u stečaju, dobila je otkaz u tom preduzeću koje čišti i održava regionalne i magistralne puteve u tri okruga oko Niša. "Otpušteno je 40 ljudi, što je oko 10 odsto zaposlenih, međutim problem je što su otpušteni radnici vozači i mašinisti, i to u trenutku kada naše preduzeće u proglašenoj vanrednoj situaciji čisti puteve od snega na ovom području", rekao je agenciji Beta predsednik Sindikata Nezavisnost Ljubiša Ivanović.On je kazao da je PZP Niš od juče u stečaju.PZP Niš posluje u sastavu Nibens grupe, a održava regionalne i magistralne puteve na području Nišavskog, Pirotskoh i Topličkog okruga.

3. februar 2012.

Čelik čeka pomoć države
Izvor: Novosti
Vlada će „Železari Smederevo” uplatiti dve milijarde dinara za pokretanje proizvodnje. Za v. d. direktora imenovan Vukoica Šćekić, dosadašnji direktor za ljudske resurse
Vlada Srbije tokom naredne sedmice prebaciće dve milijarde dinara „Železari Smederevo“ za pokretanje proizvodnje, saznaju „Novosti“.Reprezentativni sindikati u Železari očekuju da se proizvodnja za februar od 68.000 tona odvija bez smetnji. Bilo je problema u isporuci čeličnog otpada čije zalihe su bile na izmaku, ali ova strateška sirovina počela je da stiže u petak.- Proces proizvodnje se obavlja nesmetano. Valjaonica stoji dan-dva zbog manje havarije - kažu u sindikatima.
Održana je prva sednica petočlane Skupštine privrednog društva za proizvodnju čelika „Železara Smederevo“. Za vršioca dužnosti direktora Železare imenovan je Vukoica Šćekić, dosadašnji izvršni direktor za ljudske resurse.- Šćekić će ovu funkciju obavljati tri meseca - kaže za „Novosti“ novoizabrani predsednik Skupštine društva Predrag Umičević, gradonačelnik Smedereva.Član Skupštine je i predsednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović i još tri predstavnika Vlade Srbije.Izmenjen je osnivački akt i promenjeno ime fabrike iz „Ju- Es stil Srbija u „Železera Smederevo“.Umesto američke, od pre tri dana na ulazu u fabriku stoji srpska trobojka, a rok za skidanje obeležja bivše kompanije je mesec dana.

Racionalizacija kao krajnja mjera
Sindikati podržali otpuštanja radnika
Izvor: e-Novine
Gospodarsko-socijalno vijeće (GSV), sačinjeno od predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca, podržalo je danas smjernice novog proračuna, ali i namjeru Vlade da restukturira javni sektor, uz, ukoliko bude potrebno, otpuštanje dijela radnika.Kako navodi riječki Novi list, članovi GSV-a složili su se da javna uprava mora biti učinkovita, te da se tamo gdje je zabilježen višak zaposlenih treba primenjivati "propisana procedura". To je za medije potvrdio Mladen Novosel, predsjednik SSSH nakon sjednice GSV-a, dodavši da sindikati neće čuvati niti jedno radno mjesto koje nije učinkovito, no svaka ušteda koju otpuštanjem država ostvari mora ići u nove investicije u realnom sektoru, odnosno u otvaranje novih radnih mjesta.Na pitanje smatra li on da treba doći do otpuštanja, Novosel je odgovorio kako nema nikakvog dogovora sindikata i Vlade oko otpuštanja radnika, ali svuda gdje Vlada smatra da postoji višak zaposlenih, kazao je, postoji i sindikat, radničko vijeće, Zakon o radu i propisana procedura."Suglasni smo da javna uprava mora biti učinkovita. Postoji pojedini, ne misli se na radnike, već rukovodeći kadar u javnom sektoru koji je, uz redovni ugovor o radu, sam sebi isplaćivao honorare na ugovore o djelu. Ministar Čačić nam je danas rekao kako je riječ o znantnim sredstvima, i praksi koja se događala u cijelom javnom sektoru", otkrio je Novosel.Ministar rada i mirovinskog sustava Mirando Mrsić kazao je da će Vlada sprovesti racionalizaciju kao krajnju mjeru "i u dogovoru sa socijalnim partnerima"."Neće biti većih razmimoilaženja oko toga – borimo se za sva radna mjesta, a porast gospodarstva jedini je način da se oporavimo", kazao je Mrsić.Svi su se socijalni partneri, dodao je, složili da je restrukturiranje javnih službi i javnih poduzeća neminovno, baš kao i, kao jedna od krajnjih mjera, smanjenje broja zaposlenika u dogovoru sa socijalnim partnerima.Upitan koliko će ljudi morati biti otpušteno u javnom sektoru općenito, Mrsić je odgovorio pak kako čarobne kugle nema, već će sve biti poznato nakon što se napravi restrukturiranje.Podsjetimo, ministar Mrsić je u sredu, nakon sastanka sa predstavnicima sindikata, kazao da neće biti otupštanja u javnom sektoru. Sindikalisti su poručili da je Vlada saslušala sve njihove prigovore.

Besplatne akcije EPS-a posle izbora
Izvor: Vesti Online
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković izjavio je da se podela besplatnih akcija tog javnog preduzeća ne očekuje pre parlamentarnih izbora, najavljenih za maj ove godine. Ukoliko dođe do privatizacije EPS-a, sindikati najavljuju štrajk "Privatizacija EPS-a počeće do kraja 2012. podelom besplatnih akcija građanima i radnicima", kazao je on. Marković je podsetio da će građani dobiti 15 odsto akcija srpske elektro-energetske kompanije. "Verovatno neće biti podele akcija pre izbora, pošto je potrebno da EPS pre toga postane akcionarsko društvo", kazao je on. Predsednik sindikata EPS-a Milan Đorđević rekao je da sindikat ne podržava privatizaciju EPS-a i da prihvata samo rešenje u kojem je država većinski vlasnik kompanije. "Pitanje privatizacije EPS-a je misaona imenica koju možete odmah da brišete", kazao je on. Đorđević je dodao da svaka vlada koja bude razmišljala o privatizaciji EPS-a može da očekuje štrajk sindikata sa jedinim zahtevom, a to je smena vlade.

2. februar 2012.

Menadžment i zaposleni PKB-a potpisali kolektivni ugovor
Sigurnost za sve radnike
Izvor: Danas
Direktor PKB korporacije Rajko Mandić i predsednici dva reprezentativna sindikata Milisav Đorđević i Nikola Lazić potpisali su juče kolektivni ugovor, a svečanom potpisivanju prisustvovali su i pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković i član Gradskog veća Miroslav Čučković. - Potpisivanje ovog kolektivnog ugovora dobar je primer za sva preduzeća koja se nalaze u situaciji u kojoj je bio i PKB. Ovaj ugovor je rezultat poverenja koje je stvoreno u poslednjih nekoliko meseci između menadžmenta i radnika - rekao je Anđelković i dodao da su zaposleni i menadžment na ovaj način uredili svoje odnose kako bi korporaciju učinili boljom, što će doprineti tome da PKB bude kičma razvoja Beograda u oblasti poljoprivrede.- Najbitnije je da su ovim ugovorom zaposleni zaštitili svoja radna mesta. Alternativa je bila da danas imamo još jednu neuspelu privatizaciju, još jedan štrajk u Beogradu i još 2.000 ljudi na ulici. Ali ima još mnogo da se uradi, tako da će Grad kao i do sada nastaviti da podržava PKB - naglasio je Anđelković.Čučković je rekao da je ovim kolektivnim ugovorom prevaziđeno sve što je bilo loše između radnika i menadžmenta - štrajkovi, nepovezan radni staž, zaostale plate.- Pri preuzimanju PKB-a, radnike koji su hteli da napuste kompaniju isplatili smo sa 300 evra po godini staža, što je suma novca kojom mogu da započnu neki drugi posao. Najbitnije je da se od sutra okrenemo radu, jer zadovoljan radnik donosi korist kako preduzeću tako i Gradu. Već u martu PKB će dobiti 10 najvećih traktora i prikolica koji postoje u ovom delu Evrope, gradiće se nova farma, a korporacija će dobiti i mogućnost snabdevanja obdaništa, škola i bolnica svojim proizvodima, pre svega jogurtom i mlekom - istakao je Čučković i podsetio da je u PKB-u pri preuzimanju bilo 2.537 radnika, a danas ima 2.086 zaposlenih.Mandić je kazao da je posle višemesečnih pregovora potpisan ugovor koji znači sigurnost i za jednu i za drugu stranu.- Ovim ugovorom obezbedili smo održivost korporacije i kupovinu nove mehanizacije, izgradnju novih farmi koje će omogućiti uzgoj zdravijih i kvalitetnijih životinja i veću produktivnost - rekao je Mandić.Milisav Đorđević iz Samostalnog sindikata radnika PKB korporacije kazao je da je kolektivni ugovor temelj boljeg poslovanja preduzeća, dok je Nikola Lazić iz Nezavisnog sindikata radnika PKB-a potvrdio da je ovim dokumentom obezbeđen zakonski radno-pravni status svih zaposlenih.

Glasovi sindikalaca presudni na izborima?
Izvor: NoviMagazin.rs
Sindikat na izborima ne može da osvoji pola miliona glasova, ali se može desiti da glasovi sindikalca bude presudni u borbi za vlast.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da sindikat nosi 500.000 glasova, a pojedini analitičari veruju da sindikalci "vrede" 300.000 glasova.I ako je u oba slučaja reč o nerealnoj proceni i preterivanju, ipak je jedno izvesno -. može se desiti da glasovi sindikata budu odlučujući u borbi velikih partija za vlast, kao što su DS i naprednjaci.Predizborna situacija trenutno je takva da je svaki glas, bilo koje grupacije, izuzetno važan, pa i ako je u pitanju svega jedan odsto birača, smatraju sagovornici Danasa, istraživači javnog mnjenja Srećko Mihajlović i Đorđe Vuković.Srećko Mihajlović, saradnik Centra za razvoj sindikalizma, ukazuje za Danas da svaka organizovana grupa može da doprinese osvajanju glasova velikih stranaka na izborima, “i to od lovačkih udruženja do građanskih inicijativa, pa tako i sindikati”. Kako navodi, radničkim organizacijama u Srbiji preostalo je malo sredstava i strategija da se adekvatno bore za ostvarivanje svojih prava, “tako da im je ulazak u politiku jedna od poslednjih šansi, ukoliko prevaziđu međusobne sukobe”.Sagovornik Danasa smatra da je strankama lakše da se dogovaraju s predstavnicima sindikata, nego sa samim radnicima. “Mislim da bi, realno, sindikalci mogli da dobiju oko 10 poslaničkih mesta. U tu priču da bi velikim partijama mogli da donesu i do pola miliona glasova je teško poverovati, jer ne verujem da bi članovi sindikata išli za stavom svojih rukovodilaca”, ocenjuje Mihajlović.Prema njegovim rečima, i oko 20.000 glasova je prilično mnogo, a pogotovo sve iznad toga. „Imamo takvu predizbornu situaciju da će i malo glasova značiti mnogo, pa su upravo zbog toga koalicije značajne i povećavaju šansu za uspeh”, objašnjava Srećko Mihajlović.Đorđe Vuković iz CeSID-a ističe za Danas da sindikalci mogu da donesu glasove velikim partijama, poput DS i SNS, jer može da se desi da upravo taj jedan odsto, odnosno nekoliko desetina hiljada birača, odluči o konačnom izbornom rezultatu. Kako navodi, za svaku stranku bi bilo veoma važno da u predizbornoj kampanji javnosti može da kaže da je najveći sindikat u Srbiji uz nju.„Sindikat je najveća grupacija s političkom težinom. U javnosti se pojavila informacija da oni mogu da osvoje i 300.000 glasova. Naravno da će sindikalci govoriti u javnosti da mogu da privuku stotine hiljada birača, iako to nije moguće. Ipak, njihov doprinos velikoj stranci nije beznačajan i njihovi glasovi mogu da budu odlučujući“, naglašava Vuković.Predstavnici Sindikata do sada su razgovarali s demokratama Borisa Tadića, naprednjacima Tomislava Nikolića i Socijaldemokratskom partijom Srbije Rasima Ljajića, a uskoro bi trebalo da se sastanu i s drugim strankama. Kako je najavljeno, krajem februara će u javnost izaći s kojom partijom će biti u predizbornoj koaliciji.

IZ REPUBLIČKOG BUDŽETA ZA AL PAK 250 HILJADA EVRA
Izvor:Radio Subotica
Potpredsednica Vlade Verica Kalanović uručila je danas kompaniji Al Pak Ugovor o podsticanju investicija, vredan 250 hiljada evra iz SIEP–inog programa. Taj novac Al Pak će iskoristiti za otvaranje 50 novih radnih mesta. Ona je rekla da je ovaj program jedan od najuspešnijih kojim se Vlada bori protiv krize i da se na novi konkurs do kraja januara javilo 50 novih investitora.Direktor Alpaka Nenad Dragojlović rekao je da će Al Pak uložiti 2 i po miliona evra u projekat izgradnje nove proizvodne i magacinske hale gde će raditi 50 novih radnika, da se završetak izgradnje očekuje do maja, a zapošljavanje do kraja godine. Gradonačelnik Saša Vučinić izjavio je da su Vlada i SIEPA podržali sve investitore koji su došli u Suboticu.

GRADSKO VEĆE USVOJILO PREDLOGE POSLOVANJA 15 JAVNIH PREDUZEĆA
Izvor: Radio Subotica
Gradsko veće je usvojilo predloge programa poslovanja 15 javnih i javnih komunalnih preduzeća i uputilo ih na usvajanje Skupštini grada. Programi preduzeća uradjeni su u skladu sa zakonom i preporukama osnivača. Za većinu preduzeća ove godine predvidjena je mogućnost povećanja cene usluga za 3,5 odsto. Izuzetak je preduzeće "Subotica–gas", jer cene distribucije odobrava Vlada Srbije, a i varijabilni deo cene "Toplane" zavisi od cene gasa. Takodje, "Vodovod" povećava svoje cene u skladu sa Akcionim planom, a po osnovu Ugovora o kreditu za prečistač, te se povećanje cena predvidja u martu. Za većinu preduzeća, povećanje cena nije moguće pre 1. jula, uz uslov da je prošlo najmanje 12 meseci od prethodnog poskupljenja.

SARADNJA SA BELGIJSKOM PRIVREDNOM KOMOROM
Izvor: Radio Subotica
Komorski sistem Srbije postigao je dogovor sa Privrednom komorom iz belgijskog grada Genta da se i ove godine u Srbiji realizuje projekat obrazovanja privrednika pod nazivom "Plato dva". Prvi niz seminara koji karakteriše učenje kroz razmenu iskustava velikih firmi i manjih preduzeća realizovan je pre dve godine, a Regionalna privredna komora Subotice imala je u njemu vodeću ulogu. Projekat je prošlo 50 privrednika sa našeg regiona. Sa Belgijancima je postignut dogovor da se njihov seminar i ove godine održi besplatno za naše privrednike, ali će u projekat pored Subotice, Pančeva i Požarevca biti uključene i komore iz Niša, Kruševca, Leskovca i Valjeva. U Belgiji se po jednom učesniku plaća 4 hiljade evra.

POVEĆANE OSNOVICE ZA SAMOSTALNU UPLATU DOPRINOSA
Izvor: Radio Subotica
Građani koji sami plaćaju doprinos za penzije od uplate za februar mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, bez obzira na stručnu spremu koju imaju. Nove osnovice osiguranja više su za 3,49 odsto od dosadašnjih, zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu. Doprinos za penzijsko–invalidsko osiguranje je 22 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 4 hiljade do 61 hiljade dinara. Novi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za februar, mart i april 2012. godine, podsetio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Zaposleni u Poreskoj za danas najavili generalni štrajk
Izvor:Beta
Jedinstveni sindikat radnika u Poreskoj upravi za četvrtak je najavio generalni štrajk jer je poslovodstvo odbilo zahteve zaposlenih u toj službi.Štrajk će biti organizovan od 7.30 do 15.30 u svim poreskim filijalama, uz poštovanje minimuma rada koji će zaposleni sami odrediti.Sindikat zaposlenih u Poreskoj upravi traži poštovanje Pravilnika o zaradama, hitnu izmenu budžeta Poreske uprave, novu sistematizaciju radnih mesta i isplata božićnih nagrada zaposlenima.Prema računici tog sindikata plate zaposlenih u Poreskoj upravi u 2012. godini biće manje za 25 odsto, a jedan deo radnika će dobiti otkaz.Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izjavio je u sredu da štrajk zaposlenih u toj instituciji, koja zapošljava oko 7.000 ljudi, neće uspeti i da je moguće da se radi o vrsti političkog pritiska koji organizuju pojedinci iz sindikata.On je demantovao navode sindikata da će zaposlenima biti smanjene plate i da će biti otpuštanja radnika.Prosečna zarada radnika u Poreskoj upravi sa srednjom stručnom spremom je 29.886 dinara, sa višom stručnom spremom 36.370 dinara, a sa visokom 57.973 dinara.

Protest - Recept za fabriku lekova traŽe od Vlade
„Jugoremedija" pred stečajem
Izvor: Press Online
Nasilje vlasti - Sindikalci „Jugoremedije" protestovaće danas ispred zgrade Vlade u Beogradu zbog „nasilja vlasti nad ovom fabrikom"
Samostalni sindikat Fabrike lekova „Jugoremedija" danas pre podne protestovaće ispred Vlade Srbije protiv, kako kažu, „nasilja vlasti nad ovom fabrikom", koja je 42 odsto u vlasništvu države, dok većim delom gazduju mali akcionari, među kojima su i članovi ovog sindikata.
Sindikalci na čelu sa Vladimirom Pecikozom prethodno su uputili pismo predsedniku Borisu Tadiću i premijeru Mirku Cvetkoviću, optužujući delove vlasti da namerno guraju „Jugoremediju" u propast ne bi li je neko jeftino kupio iz stečaja i preuzeo bez obaveza prema radnicima i malim akcionarima.
Već viđen scenario
Ovaj scenario, da radnici kroz stečaj ostanu bez radnih mesta, a akcionari bez akcija, već je viđen u više loših privatizacija zrenjaninskih fabrika, ali i u farmaceutskoj industriji, poručuje Samostalni sindikat. Pre samo godinu dana menadžment „Jugoremedije" pregovarao je sa Ministarstvom ekonomije da li će se akcije ponuditi na tenderu za 12 ili 15 evra, a danas je fabrika na ivici stečaja dok 460 radnika od avgusta ne dobija plate. Razloge za ovakvo stanje sindikat vidi u pritiscima izvršne vlasti.
Pod blokadom 58 miliona dinara
Udruženje akcionara „Jugoremedija 3", koje okuplja 734 člana i raspolaže sa 16,4 odsto akcija, takođe je zatražilo pomoć od države kao najvećeg pojedinačnog akcionara zbog teške situacije u kojoj se našla nekad renomirana farmaceutska kuća. Iz ovog udruženja navode da je prethodne godine račun fabrike bio blokiran 139 dana i da je sada pod blokadom od 58 miliona dinara. Oni takođe navode da se gubitak od 226 miliona dinara prvi put pojavio 2009. godine i da se ovaj trend nastavio 2010, kada se gubitak popeo na 378 miliona dinara, a za 2011. godinu se očekuje još gore stanje. Udruženje akcionara „Jugoremedija 3" kaže da radnici ne mogu da idu kod lekara zbog neplaćanja zdravstvenog osiguranja, fabrici se povremeno isključuju struja, gas i telefoni, a napuštaju je i stručnjaci, farmaceuti, inženjeri...
Vođa sindikalaca Pecikoza podseća da ni nakon mesec dana od obećanja ministra zdravlja Zorana Stankovića da će se „Jugoremediji" pomoći kao „Galenici", od radne grupe za prevazilaženje krize nema ništa. Ministar ekonomije Nebojša Ćirić poručio je menadžmentu i akcionarima da država ne želi da nameće svoju volju „Jugoremediji" i da je pustila male akcionare da sami upravljaju fabrikom, zaključujući da su sami odgovorni za situaciju u kojoj su se našli.Sindikalci i mali akcionari kroz višegodišnju borbu srušili su nezakonitu privatizaciju i isterali su iz „Jugoremedije" prethodnog vlasnika Jovicu Stefanovića Ninija. Ugovor o privatizaciji sklopljen 2002. raskinut je 2007. i mali akcionari ponovo su preuzeli većinski paket akcija i rukovođenje fabrikom.
Nemogućnost naplate
Vladimir Pecikoza tvrdi da su radnici morali da vraćaju dugove prethodnog gazde iako je on fabriku preuzeo u likvidnom stanju i sa značajnom količinom lekova u zalihama od 11 miliona ondašnjih maraka.- Poreska uprava Ministarstva finansija tri godine Stefanoviću je tolerisala neplaćanje poreza i doprinosa od 1. decembra 2003. do 1. marta 2007. godine, a onda, čim je uspostavljena zakonita uprava, naložila terensku kontrolu dok smo se mi borili da obnovimo proizvodnju i izbegnemo stečaj. Pod pretnjom prinudne naplate odmah smo morali da vratimo Stefanovićev dug za porez od preko 79 miliona i dug za doprinose od 26 miliona dinara - navodi Pecikoza, ističući da je tada prvi put izbegnut stečaj.Prema njegovim rečima, ključ problema „Jugoremedije" predstavlja nemogućnost naplate već isporučenih lekova veledrogerijama.- Zbog neurednog finansiranja zdravstvenih ustanova Republički fond za zdravstvo onemogućio je farmaceutskoj industriji naplatu od nelikvidnih veledrogerija. Na ovaj problem nailaze i drugi proizvođači lekova, ali „Jogoremedija" ima poseban tretman kod RFZO. Fond je snizio cene naših lekova sa pozitivne liste ispod granice rentabilnosti. Već godinu dana „Jugoremedija" proizvodi lekove sa pozitivne liste na sopstvenu štetu. Na naše molbe da se cene lekova povećaju, dobijamo pretnje da će se lekovi koje mi proizvodimo uvoziti - kaže Pecikoza.

Ljajić: Platforma SSSS prihvatljiva, većina zahteva realna
Izvor:Tanjug
Predsednik Socijademokratske partije Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas na sastanku s predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije da je platforma SSSS prihvatljiva, a većina zahteva realna i izvodljiva.Ljajić je rekao da su sindikati prirodni partner Socijaldemokratske partije SrbijeKako je saopšteno iz Saveza samostalnih sindikata nakon sastanka, Ljajić je rekao da su sindikati prirodni partneri i saveznici te partije i da, bez obzira na to da li će se taj sindikat politički angažovati ili ostati po strani, treba posle izbora da sarađuju u daljim reformama, "jer samo zajedno mogu da unaprede socijalni dijalog u Srbiji". "Platforma SSSS je prihvatljiva, a većina zahteva realna i izvodljiva", ocenio je tom prilikom Ljajić."Naša partija je podržala vašu ideju da se uključite u politički život, jer se sindikati danas nalaze na prekretnici. Mi treba sutra da sarađujemo u parlamentu, jer ćemo tako imati veću snagu", zaključio je Ljajić, navodi se u saopštenju. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da kakva god koalicija bude bila sutra na vlasti, sindikat traži da institucije države funkcionišu, jer su briga o građanima i odgovornost države neophodni. Strane investicije jesu poželjne, ali prvenstveno moramo da pokrenemo svoje kapacitete, pa će onda doći i strani kapital", naglasio je on. U saopštenju se dodaje da su predstavnici SSSS razgovarali sa predstavnicima SDPS-a o osnovnim opredeljenjima i konkretnim zahtevima sindikata, definisanim u Platformi za razgovore sa političkim strankama. Na sastanku je zaključeno da su socijalna pravda i zaštita prava radnika i socijalno ugroženih zajednički imenitelji SSSS.

Lukšić: Sigurne penzije i plate
Izvor: Novosti.rs
Na sednici Socijalnog saveta premijer najavio revizije poslovanja EPCG i KAP. Lukšić: Nijedan građanin neće trpeti štetu zbog vladinih garancija
PODGORICA - Ima načina da se stanje u Crnoj Gori reši. Potrebni su udruženo delovanje, bolji odnos banaka i kreiranje poslovnog ambijenta. Biće posla i za tužioce u preispitivanju rada, kako u privatizovanim preduzećima, tako i u regulatornim agencijama, zaključci su sa sednice Socijalnog saveta koja je u sredu trajala više od tri sata.
Pored predstavnika sindikata i poslodavaca, prisustvovali su joj i premijer Igor Lukšić i zainteresovani privrednici.Unija slobodnih sindikata uvek se borila za veća prava radnika, bolji standard, za pregovore o svim pitanjima, pa ne stoji zamerka da je protiv socijalnog dijaloga.- Hoćemo dijalog, ali nećemo prazne priče i obećanja. Ono što nam je ponuđeno, da se formira ekspertski tim, bilo bi prihvatljivo, ali samo pod uslovom da se za januarske račune ne obračuna i poskupljenje od 6,8 odsto. Zato ste, gospodine Lukšiću, vi ovde trebali da budete pre jednog meseca, i onda do toga verovatno ne bi ni došlo - rekao je Janko Vučinić.
Ali, dodao je Vučinić, nije jedini problem struja, već loše privatizacije. "Jugopetrol" ima monopol, a Crna Gora najskuplje gorivo u regionu.
ŠTEDNJA
LUKŠIĆ je preporučio građanima da u ovakvim ekonomskim uslovima štede, pa i struju, odnosno da koriste nižu tarifu, plaćaju redovno račune i po tom osnovu ostvare dodatne subvencije.
- Ako se govori o "Elektroprivredi", treba li građani kroz veće cene da namire onih 150 miliona koje smo dobili za prodaju te kompanije, a da oni s druge strane drže 60 miliona u Prvoj banci da bi očuvali njenu likvidnost. Brine nas i korupcija u "Telekomu", ali i 130 miliona evra koje ste dali KAP - nabrojao je Vučinić.
Sindikalce brine i situacija u ulcinjskoj solani i "Otrantu", politika zapošljavanja, naročito mladih, ali i to što predstavnici USS nisu, i pored reprezentativnosti, zastupljeni u mnogim organima.
Predrag Mitrović, predsednik Unije poslodavaca, potrudio se da atmosferu učini malo opuštenijom, pa se tek potom požalio na banke.
- Bolje da nam je pala fasada nego Vlada - našalio se Mitrović, a onda iskritikovao banke koje nude kredite sa 12 odsto godišnje kamate. - Ima li privrednika koji može izdržati taj namet i pritom očekivati od nas da sačuvamo radna mesta. Ako se Vlada zadužuje 100 miliona da održi budžet, izmiruje zarade, pa neka se zaduži 50 miliona evra da pomogne privredi - zatražio je Mitrović.Biznismen Miodrag Daka Davidović tvrdi da smo postali taoci nazovi strateških partnera, ali i odluka po kojima će kolektivi plaćati i do 18 odsto skuplju struju.
- Priča se o novoj privatizaciji Železare. Koji će to partner uzeti firmu koja je u bankrotu, a da pritom plaća najskuplju električnu energiju. Moram istaći i to da su banke vlasnici Crne Gore, a ne tajkuni. Banke imaju 450 ili 500 miliona evra slobodnih sredstava koja neće da plasiraju, a ukoliko to učine, kamate su enormne. Može se zaključiti da jedino firma koja se bavi proizvodnjom droge može da plati kamatu od 12 odsto - naglasio je Davidović.Premijer Igor Lukšić je pažljivo slušao, notirao, a onda i odgovarao i komentarisao. Ponovio je i stavove sa pregovora sa organizatorima protesta 21. januara, ali malo konkretnije.
- Na sednici Vlade zadužićemo Ministarstvo ekonomije da formira ekspertski tim koji će odraditi reviziju poslovanja i sve sklopljene konsultantske ugovore. Zadužićemo državne tužioce da uđu u "Jugopetrol", KAP, EPCG i preispitaju da li rade u interesu kompanije i na štetu građana, ali i da vide da li naša Regulatorna agencija postupa po evropskim standardima - naveo je Lukšić.Premijer je razrešio i dilemu oko investitora, ali i redovnosti isplate zarada i penzija.
- Ne interesuju me nikakav Deripaska, Mank ili Restis, nijedan tajkun, već me interesuje ima li Kombinat aluminijuma šansu ili ne, da li je dovoljan sadašnji broj radnika ili ih treba više ili, u krajnjem, treba sagledati mogućnost zatvaranja. Što se tiče priče da će zbog 22 miliona evra garancija trpeti građani, da kažem da nijedan činovnik ili penzioner neće ostati bez svog primanja zbog KAP - saopštio je premijer.

Savet Crne Gore podržao istragu privatizacija velikih kompanija
Izvor: Beta
Socijalni savet, savetodavno telo crnogorske vlade, podržao je danas predloge o preispitivanju privatizacija ključnih kopanija: Telekoma, Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), naftne kompanije Jugopetrol i Kombinata aluminijuma (KAP). Savet je podržao predlog da se angažuje nezavisni revizor koji bi ispitao poslovanje nacionalne elektroenergetske kompanije, koja je na meti kritika javnosti od kako su italijanske firme ušle u vlašništvo i sada poseduju oko 43 odsto kapitala. Savet je predložio EPCG-u da za korisnike koji redovno plaćaju račune za struju ramotri mogućnost smanjenja računa do 10 odsto, saopštila je Vlada posle sednice Saveta. Predstavnici sindikata, studenata i građana organizovali su 21. februara masovne proteste isipred sedišta Vlade u Podgorici tražeći poništenje odluke regulatora o povećanju cene struje za oko sedam odsto, a novi protest najavljen je za 18. februar. Crnogorski premijer Igor Lukšić je na sednici Saveta ocenio da poskupljenje struje "izaziva nervozu" i predložio da se pronađe bolji model za subvencioniranje računa ugroženih. Vlasnik nikšićke kompanije Neksan, koja trenutno upravlja "Željezarom Nikšić", Miodrag Davidiović, rekao je na sednici Saveta da je pokrenuo upravni postupak zbog najnovijeg poskupljenja struje i ocenio da je takva odluka nezakonita, jer je u slučaju železare poskupljenje iznosi 18 odsto. "Nemoguće je da jedna železara koja je u stečaju treba da plaća 600 odsto skuplju struju u odnosu na slična preduzeća na istoj mreži. To su nakaradni i čudni propisi", konstatovao je Davidović. Upravni postupak pokrenule su i pojedine nevladine organizacije i grupe građana koji takođe smatraju da je poskupljenje nezakonito. Crnogorski premijer Igor Lukšić kazao je da će, ukoliko Upravni sud presudi u korist "Željezare Nikšić", i građani imati pravo na refundaciju računa koji su od 1. januara uvećani zbog poskupljenja.

Norveška: Radnicima samo 8 minuta za WC
Komentara 4 7
Sindikat radnika u osiguravajućoj kući DNB u Norveškoj bori se protiv alarmnog sistema koji obaveštava nadređene ukoliko su radnici predugo na pauzi. Alarm se pokrene ukoliko su radnici više od osam minuta u toaletu.Menadžeri su obavešteni o odsustvu radnika tako što lampica kod njihovih radnih stolova svetli. Sindikati i organizacije za zaštitu radnika pisali su DNB-u smatrajući da je to veliko narušavanje privatnosti i prava radnika. "Svaki radnik ima drugačije potrebe. Ograničiti posete toaletu, pauze za cigarete ili lične telefonske pozive na samo osam minuta je vrlo striktno i to treba da prestane“, rekao je portparol sindikata. Nekoliko kompanija imalo je slične restriktivne poteze. Jedna firma naredila je svim ženama i devojkama da nose crvene narukvice kada imaju menustraciju kako bi opravdale češći odlazak u toalet.Druga kompanija tražila je od zaposlenih da se upisuju u knjigu posete toaletu, a treća je radnicima dala elektronske kartice za praćenje odlaska u toalet.

1. februar 2012.

Tadić: Samo da sačuvamo radna mesta
Izvor: Tanjug
Inđija -- Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da uoči novog talasa ekonomske krize ne obećava bajkovita, već da se traga za realističnim rešenjima."Danas tragamo za realističnim rešenjima, ne obećavamo kao nekad stotine hiljada radnih mesta, već se borimo za očuvanje postojećih", rekao je Tadić na ceremoniji polaganja kamena temeljca fabrike “Grundfos” u Inđiji.Tadić je istakao da odluka danskog "Grundfosa" da otvori novu fabriku i proširi poslovanje u Srbiji pobuđuje realistični optimizam.Danski "Grundfos", koji je u Srbiji prisutan od 2009. godine, jedan je od vodećih svetskih proizvodjača cirkularnih pumpi, a bavi se i proizvodnjom klima uredjaja kao i drugih centrifugalnih pumpi za industriju, snabdevanje vodom, kanalizaciju i doziranje.
Danska je, prema Tadićevim rečima, država sa kojom je Srbija imala oseku u spoljnopolitičkim odnosima, ali je nužno da se to promeni kako bi se, osim investicija, privukla i iskustva u oblasti inovacija i energetike. "Danska je zemlja sa kojom smo imali različita iskustva: jedno nedavno nije najpovoljnije, u rukometu, ali ovo danas je vrlo povoljno jer želimo danske investicije i u drugim oblastima", kazao je Tadić. Kako je istakao, Srbija će morati da u svoju privredu ubrizga faktor inovativnosti kako bi osigurala konkurentnost, ali inovativnost je neophodna i u politici. Inđija je opština koja pokazuje inovativnost, konstatovao je Tadić i čestitao predsedniku opštine Goranu Ješiću na smanjenju nezaposlenosti i rešavanju problema na nekonvencionalan način. "Uloga uprave je da pokaže kako nešto može a ne zašto nešto ne može da se reši, i Inđija je takva opština", rekao je Tadić. Kompanija "Grundfos" je za novu fabriku, u kojoj će biti otvoreno 350 novih radnih mesta, dobila šest miliona evra preko Programa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira Agencija za promociju ulaganja i podsticanje izvoza SIEPA. Celokupna investicija kompanije "Grundfos" u novi proizvodni pogon koji će proizvoditi razne tipove cirkularnih pumpi za grejne i sanitarne sisteme, iznosi 50,8 miliona evra, a završetak izgradnje pogona planiran je krajem 2012.godine.

Novi protest zbog poskupljenja struje u Crnoj Gori 18. februara
Izvor:Beta
Crnogorski premijer Igor Lukšić odbio je juče zahteve predstavnika sindikata, studenata i građana o poništenju najnovijeg poskupljenja električne energije, zbog čega je najavljen novi protest za 18. februar. Lukšić: Nakaradni zahteviLukšić je organizatorima protesta protiv najnovijih poskupljenja električne energije, sa kojima je danas razgovarao o njihovim zahtevima, poručio da osnuju političku partiju "jer njihovi predlozi prevazilaze okvire brige za ekonomsko-socijalni položaj građana." Unija slobodnih sindikata (USS), Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i studenti okupili su 21. januara u Podgorici više hiljada građana koji su zahtevali poništenje najnovijeg poskupljenja struje od oko sedam odsto i smenu članova Regulatorne agencije za energetiku (RAE), tela koje je odobrilo to poskupljenje.Lukšić je novinarima nakon tročasovnog sastanka kazao da "nije sistemsko rešenje" da vlada "subvencioniše bogate". "Predlažu da pomažemo onima koji mogu da plaćaju račune. Ja mislim da je to nakaradan zahtev koji je istaknut u naletu emocija i nije sagledan sa svim posledicama", ocenio je Lukšić. On je predstavnicima sindikata, studenata i građana predložio da se ispitaju poslovanje nacionalne elektroenergetske kompanije i svi sporni ugovori, "ako se ceni da je naduvavanje troškova doprinelo i zahtevu za povećanje dozvoljenog prihoda, kroz povećanje cene struje". Lukšić je predložio da se preispita model po kome regulator utvrđuje tarife za struju, kao i model subvencionisanja i pomoći onima koji ne mogu da plaćaju račune, te najavio da će od skupštine tražiti da u najkraćem roku organizuje raspravu o odgovornost članova saveta Regulatorne agencije za energetiku (RAE). Premijer CG je ocenio da, ukoliko njegov "realni i sistemski" predlog nije prihvatljiv za organizatore protesta, stvari "više nisu u zoni ekonomsko socijalne tematike već u zoni politike", pa je organizatorima protesta preporučio da osnuju političku partiju. USS, MANS i studentska udruženja smatraju da su ponuđena "polovična rešenja koja ne znače prekid sa dosadašnjom prakse podržavanja tajkuna na štetu građana".

Nakon prijedloga ministra Linića
Sindikati voljni razgovarati s Vladom
e-Novine
Val radničkih prosvjeda koji je posljednjih desetak i više dana zapljusnuo Hrvatsku bio je povod da Vlada na čelu sa premijerom Zoranom Milanovićem zakaže sastanak sa predstavnicima sindikalnih središnjica. Čelnici sindikata se nadaju da će dogovor biti postignut Kako prenosi tportal, u razgovorima će u sredu, uz premijera, sudjelovati i ministar rada i mirovinskog sustava Mirando Mrsić. Od sindikalnih čelnika dolazak na sastanak u Banske dvore potvrdili su Mladen Novosel iz Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, Krešimir Sever iz Nezavisnog hrvatskog sindikata, Vilim Ribić iz Matice hrvatskih sindikata, Ozren Matijašević iz Hrvatske udruge sindikata te Damir Jakuš iz Udruge radničkih sindikata Hrvatske.Sindikati državnih i javnih službi spremni su razgovarati s Vladom o pravima iz kolektivnih ugovora, potvrdio je sindikalni predstavnik Boris Pleša. U razgovoru za tjednik Globus istaknuo je da su s ministrom Linićem spremni pregovarati o svemu, pa i o otkazima."Naš kolektivni ugovor istječe 31. srpnja i očekujemo da što prije krenemo u proces pregovaranja", kazao je Pleša.Sindikati inače predstavljaju 240 tisuća zaposlenih u zdravstvu, kulturi, socijalnoj skrbi, policiji, obrazovanju, upravi i koji se direktno financiraju iz proračuna.Vilim Ribić, predsjednik Matice hrvatskih sindikata, u razgovoru za Novi list je istaknuo da Vlada najprije treba razgovarati s javnim poduzećima i ostvariti uštede unutar kolektivnih ugovora u tim poduzećima. "Mogu o svemu razgovarati. Spreman sam na neke vrste odricanja, ali zauzvrat nam nešto treba dati", veli Ribić dodajući da odricanja bez odluke članstva neće biti.Na božićnicama i regresu u državnim i javnim službama Vlada može uštedjeti oko 800 milijuna kuna, a s dječjim dodatkom nešto više od milijardu kuna. Sindikati javnih i državnih službi svjesni su da u državnoj blagajni novca nema. No, iako se čini da su već pristali na odricanja, priča nije gotova i neće dopustiti da se štedi samo na izravnim proračunskim korisnicima.Gostujući u emisiji "Otvoreno" na HTV-u, ministar financija Slavko Linić najavio je racionalizaciju u državnoj upravi i javnim poduzećima. On je kazao da država svim djelatnicima angažiranima preko ugovora o djelu neće produžiti suradnju. Tim će potezom država godišnje uštedjeti oko dvije milijarde kuna.Linić je pojasnio da ubuduće neće biti moguće isplatiti neto plaću bez doprinosa. "Postoji mogućnost da u slučaju potrebe razliku isplati bankarski sustav", rekao je Linić dodajući kako se ubuduće neće tolerirati neplaćanje duže od 60 dana. Isto tako najavio je Linić, kako za sada nema potreba za aranžmanom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) jer Hrvatska je u stanju financirati svoje vanjske obveze.

31. januar 2012.

Mijatović: Opet biramo manje zlo
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Potpredsednik Sveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović ocenio je da će se i izbori 2012. godine svesti na biranje "manjeg zla". On je za novosadski Dnevnik rekao da je pred sindikatom, po završetku razgovora s političkim strankama "teška odluka o tome da li će uopšte ući u politiku"."Znam da naše članstvo, neće blagonaklono gledati na to. Ali, kao ljudi koji rade u sindikatu, analiziramo i pratimo iskustva iz drugih zemalja, videli smo šta nas čeka ako ne uđemo", rekao je Mijatović.On je rekao da se političari "kažnjavaju" na izborima.
"Dа li smo mi nаrod koji duboko rаzmišljа o tome štа su bilа obećаnjа 2008. godine, а štа sаd imаmo? Bojim se dа će i ovi izbori biti, kаo i prethodni, dа opet birаmo mаnje zlo, dа će nаm se stvoriti situаcijа dа imаmo dve grupe, dа 'mi nismo dobri, аli oni drugi su lošiji'", rekao je potpredsednik SSSS. On je rekаo dа zbog togа insistirа nа "trećem putu" koji znаči, kаko je kаzаo, nove ljude i nove strаnke."Ako ne mislimo sаd dа nаprаvimo tаj treći blok, ondа hаjde dа ubаcimo novu, svežu krv u politički život, ljude koji će pokušаti nešto dа urаde. Jа tu vidim šаnsu", dodаo je Mijаtović.Po njegovoj oceni, zemljа je u kаtаstrofаlnom stаnju, nezаposlenost je istorijskа jer je svаki četvrti grаđаnin nezаposlen, а rаdnici su 'gubili jedno po jedno prаvo'. On je ocenio dа će, 'аko se nаstаvi ovim putem, bez svežih ljudi – bilа to jednа ili drugа kolonа – biti mnogo teže i mnogo gore, а 2016. godine bićemo u izuzetno teškoj situаciji'.

Platama podelili zaposlene u gradskoj upravi
Izvor: Radio 021
Plate radnicima sa osnovnom i srednjom školom u gradskoj upravi su smanjene, a povećane onima s fakultetskim diplomama, zbog čega sindikat planira štrajk početkom februara. Predsednik Sindikata zaposlenih u gradskoj upravi, Lazar Škorić, kaže za Radio 021 da je Vlada Srbije uredbom ukinula stimulaciju od 20 odsto, tako da će plate onima s najnižom stručnom spremom biti samo 15.000 dinara. "Osnovna plata, na primer spremačice ili kurira, je oko 15.000 dinara. Mi smo, zaključkom Vlade Srbije, radnicima s nižim primanjima uspeli da podignemo plate za 20 odsto. Ali, na sednici Vlade od 30. decembra 2011. je ukinuta ta odluka", objašnjava Škorić. Odgovarajući Vladi na ovakvu meru, sindikat je zatražio povećanje osnovnog koeficijenta za 100 odsto za sve zaposlene. Škorić ističe da bi i u slučaju da se zarade dupliraju, one bile ispod republičkog proseka, jer bi zaposleni sa srednjom školom mesečno primali 36.000 dinara. Osim što su nezadovoljni kako Vlada Srbije određuje visinu zarada, sindikat je nezadovoljan i odnosom gradskih vlasti prema zaposlenima jer, ni nakon godinu dana od kada je usaglašen, kolektivni ugovor nije stupio na snagu, kaže Škorić. "Odgovor ne postoji. U pisanoj formi smo tri-četiri puta uputili zahtev za prijem kod gradonačelnika ili da on odredi ko može da pregovara sa sindikatom", kaže predsednik Sindikata zaposlenih u gradskoj upravi.Odluka o štrajku biće donesena do 10. februara, odnosno kada zaposleni vide kolike će im biti plate.

Srbi - najveći optimisti u regionu
Izvor: Tanjug, Infostud
Beograd -- Srbi su najveći optimisti u regionu, jer svaki treći ispitani očekuje povišicu, dok svega 15 odsto anketiranih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine očekuje isto.Istraživanje pokazuje i da skoro 40 odsto Srba očekuje da će napredovati na poslu, iako je tek pet odsto njih napredovalo prošle godine. Trećina ispitanika iz sve tri zemlje, kada bi mogli da rade za svog idelanog poslodavca, odabrala bi privatnog stranog vlasnika.Država je najmanje poželjan poslodavac u Hrvatskoj, za koju želi da radi 18 odsto anketiranih. U Srbiji 28 odsto ispitanika želi da radi za firmu u državnom vlasništvu.Istraživanje je pokazalo i da su studenti optimistični po pitanju pronalaska posla, jer najveći procenat studenta u sve tri zemlje veruje da posao mogu pronaći u roku od jednog do tri meseca. Skoro polovina anketiranih iz Hrvatske smatra da je najbolje vreme za traženje posla još za vreme školovanja, dok oko 50 odsto studenata iz Srbije i BiH ima stav da je idealan trenutak odmah po dobijanju diplome.
Istraživanje je pokazalo i da su poslodavci u Srbiji problem krize najčešće rešavali otpuštanjem radnika (43 odsto), ali su ispitanici potvrdili da je svaki treći poslodavac pronalazilo i druga rešenja, poput zaustavljanja zapošljavanja ili smanjenja budžeta. Poslodavci u Bosni i Hercegovini su, pak, kako je polovina ispitanika rekla, smanjivali plate, a nešto manje otpuštali svoje zaposlene (30 odsto), dok su u Hrvatskoj jednako bila zastupljena oba rešenja i primenjivalo ih je po 38 odsto poslodavaca. Polovina zaposlenih u sve tri zemlje strahuje za svoje radno mesto, a prema istraživanju Srbi su najskloniji promeni posla, njih 70 odsto, dok polovina ispitanika u Hrvatskoj trenutno ne želi ili nije spremno da promeni posao. Većina nezaposlenih Srba i Hrvata, kako je pokazalo istraživanje, bi radila bilo kakav posao, pa je tako oko 65 odsto ispitanika iz Srbije i Hrvatske reklo da bi radili bilo kakav posao, dok isto važi za 59 odsto anketiranih iz Bosne i Hercegovine. U Srbiji je skoro 40 odsto ispitanika nezaposleno jer nisu pronašli posao nakon završetka školovanja, svaki peti je ostao bez posla zbog krize, dok 15 odsto anketiranih nije dobilo produženje ugovora nakon što je on istekao. Stavovi ispitanika o tome šta je važno za pronalazak posla se ne razlikuju, pa je tako 73 odsto ispitanika iz Srbije, 71 odsto iz BiH i 70 odsto iz Hrvatske mišljenja da je veza najbitnija za dobijanje posla. Ipak, i pored takvog stava najveći procenat Srba verovao je da će posao naći do kraja 2011. ili u prvih nekoliko meseci 2012. godine.

Kostić: Radnici zaštićeni i ne rade
Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija bi ove godine mogla da privuče nove investicije iz inostranstva, uprkos nepovoljnoj situaciju u EU, ali mora da nastavi strukturne reforme. Predsednik ITM grupe Toplica Spasojević preneo je uveravanja nekoliko investicionih fondova iz Londona gde je nedavno boravio, da u regionu jugoistočne Evrope jedinu perspektivu za veći razvoj i priliv investicija imaju Srbija i Turska što, prema njegovoj oceni, treba iskoristiti.Spasojević je rekao da Srbija ima nezadovoljavajući bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 4.500 evra, dok Hrvatska ima dva puta više, a Slovenija oko 13.000 evra.Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin podsetio je da je 2011. godinu Srbija završila sa nešto više 1,5 milijardu evra stranih investicija, ali je zanimljivo da je lane od 89 sporazuma sa investitorima realizovano 64, dok je u 2010. od 49 uspešno završeno 29 ugovora. Laganin je rekao da je lane bilo evidentno da su projekti bolje finansirani, procedure za izdavanje dozvola ubrzane i da smo po direktnim stranim investicijama prednjačili u regionu. Predsednik holdinga PSP Farman Branislav Grujić rekao je da Srbiji potrebna i kvalitetna radna snaga jer se svakodnevno dešava odliv ne samo visokoobrazovanih kadrova, već i drugih struktura radnika.Predsedniki MK grupe Miodrag Kostić rekao je da su u radnici u Srbiji bolje zaštićeni nego u zapadnoj Evropi kada je reč o radnim pravima, priznajući da su domaći radnici manje plaćeni nego u inostranstvu.Kostić je, međutim, napomenuo da je u glavama mnogih od njih i dalje razmišljanje iz vremena socijalizma i da ne shvataju da imaju prvo obavezu da rade i poštuju radnu disciplinu.

Hrvatske fabrike sele se i kod nas?
Izvor: danas.hr
Zagreb -- Ukoliko vlada Hrvatske ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, firme prete da će preseliti proizvodnju u susedne zemlje. Kako kažu, hrvatska privreda bi po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mofla biti znatno umanjena, što bi privrednike nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze i presele su u susedne zemlje.Tako su Kraš, Agrokor, Adris, Podravka, Franck, Vindija, Zvečevo, Dukat, Badel 1862, Gavrilović, Pivac, Atlantik, Granolio potpomognuti snagama Hrvatske privredne komore pokrenuli inicijativu za što snažnijom i konkretnijom saradnjom domaćih privrednika s Vladom i resornim ministarstvima kako bi im se omogućili što kvalitetniji uslovi za dalji razvoj poslovanja - i na domaćem i na stranom tržištu.Kada Hrvatska uđe u EU, izvoz u Srbiju koštaće ih trostruko više, u Makedoniju dvostruko, dok će u BiH umesto nulte carine imati 15% davanja, odnosno 10 miliona evra novih troškova. Stoga bi se i oni mogli ugledati na Kraš koji je pod svoje okrilje vratio fabriku keksa Mira iz Prijedora, ili Frank koji je proširio pogon u Grudama.
Hrvatski proizvodi nisu tako poznati na inostranom tržištu, tako da bez obzira na veličinu tržišta neće biti konkurentni nakon ulaska u EU. Na primer, kada je carina na uvezene proizvode između 15 i 18 posto, iz EU godišnje Hrvatska uveze 80% (54.000 tona) konditorskih proizvoda. Kada se carina ulaskom u EU 1. jula 2013. u potpunosti ukine, uvoz bi mogao porasti i za 15.000 tona. Istovremeno, danas od oko 50 odsto ukupne proizvodnje ili 30.000 tona proizvoda koje hrvatski konditori izvezu, 80 odsto se završi na tržištu CEFTA-e, i to bez ili sa vrlo niskim carinama.Konditorska industrija na čelu sa Krašom Vladu je već upozorila da će im izvoz po ulasku u EU pasti za 30%. Takođe su istakli da će se, s obzirom na to, njihov broj smanjiti te da će biti prisiljeni podeliti otkaze u zemlji i proizvodnju preseliti u susedne zemlje u kojima sada neki već imaju pogone. Na sve to Vlada dosad nije reagovala. Nakon Italije i Austrije, BiH je za Hrvatsku najvažnije tržište, a kako čini čak trećinu domaćeg izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, nesumnjivo je da će upravo taj sektor biti najteže pogođen ulaskom u EU. Lako neće biti ni TDR-u, čije su cigarete treći hrvatski izvozni proizvod u zemlje CEFTA-e i prvi u sektoru poljoprivrede i prehrane.

Vratićemo dostojanstvo prosvetarima
Izvor: Vesti online
Predsednik Sindikata osnovnog obrazovanja Saudin Sivro najavio je da će prosvetni radnici u Kantonu Sarajevo na proleće izaći na ulice i protestovati zbog lošeg odnosa kantonalne vlade prema tom sektoru i najave smanjenja plata. Vratićemo dostojanstvo prosvetarima : Saudin Sivro Sivro je rekao da će cilj protesta biti da se ukaže na loš položaj i devalvaciju prosvetnih radnika i da se "vrati dostojanstvo ovoj populaciji". Sigurno ćemo izaći na višednevne proteste ako dođe do bilo kakvih razgovora i pregovora o smanjivanju plata. U budžetu Kantona postoji na desetine načina da se pokrivaju gubici. Država ne može funkcionisati bez ugleda koji imaju sudija, vojnik, lekar, učitelj i policajac", rekao je Sivro za današnji Dnevni avaz. On je najavio potpisivanje peticije o protestima u školama do 5. februara, kako bi štrajk bio koordiniran sa kolegama iz srednjeg obrazovanja. "Očekujemo najmanje 3.000 zaposlenih pred zgradom Vlade", rekao je Sivro. I predsednik Sindikata srednjeg i visokog obrazovanja Faruk Bešlić potvrdio je da će se prosvetni radnici "boriti svim sindikalnim metodama ukoliko njihov položaj bude ugrožen". "Nećemo pristati ni na kakve razgovore o eventualnom smanjivanju plata. Niže od ovoga nemamo kuda. Pet maraka po satu ionako je mizerno", rekao je Bešlić.

Rumunija: Bez povećanja plata
Izvor: Tanjug
Bukurešt -- Rumunija će ostvariti blagi privredni rast ali bi povećanje plata javnom sektoru moglo da nanese štetu rastu privrede saopštio je šef misije MMF Džefri Frenks. U Rumuniji će ove jeseni biti održani izbori, a pojedini analitičari strahuju da bi vlada mogla previše povećati plate kako bi stekla popularnost, prenosi agencija AP.Vlada je u 2010. za četvrtinu smanjila plate u javnom sektoru i podigla porez na promet na 24 odsto kako bi smanjila budzetski deficit. To je izazvalo nezadovoljstvo koje je uzrokovalo dvonedeljne proteste širom Rumunije. Rumunija je dogovorila kredit u vrednosti od 20 milijardi evra sa MMF, EU i Svetskom bankom u 2009. godini, kako bi isplatila plate i penzije pošto je ekonomija potonula za više od sedam odsto.

30. januar 2012.

Belgija u štrajku uoči samita EU »
Izvor : Tanjug
Belgija je jutros u štrajku zaposlenih u javnom sektoru što je izazvalo haos nekoliko sati uoči samita Evropske unije koja zahteva mere štednje. Ovo je prvi generalni štrajk u Belgiji od 2005. godine i prvi posle skoro dve decenije koji su organizovali tri glavna sindikata u javnom sektoru. Povod za današnji prekid rada su mere štednje u budžetu za 12 milijardi evra u ovoj godini, javljaju novinske agencije.Današnji štrajk će, kako se najavljuje, blokirati železnički i vazdušni saobraćaj i prema poslednjim izveštajima mnogi letovi su već otkazani ili odloženi. U sindikatima najavljuju da će tokom dana blokirati i drumski saobraćaj u zemlji.Vlada će biti primorana da angažuje vojne aerodrome kako bi lideri zemalja Evroppske unije mogli danas da stignu na samit koji treba da raspravlja o ekonomskoj politici.Šefovi država i vlada Evropske unije na popodnevnom sastanku u Briselu treba da usvoje sporazum o fiskalnoj disciplini i utvrde mere za podsticaj privrednog rasta i zaposlenosti.Očekuje se da lideri 27 zemalja članica EU postignu konačnu saglasnost oko formiranja Evropskog mehanizma za stabilnost vrednog 500 milijardi evra koji ima za cilj da olakša uslove kreditiranja prezaduženih zemalja kao što su Italija i Španija.Pored toga, lideri će će razgovarati i o načinima da podstaknu privredni rast i smanje nezaposlenost, koja je u pojedinim zemljama dostigla rekordan nivo.Glavni aerodrom u Briselu Zaventem radi od jutros gotovo normalno uprkos generalnom štrajku zaposlenih u javnom sektoru, saopštila je uprava aerodroma.Pozivu tri glavna sindikata na štrajk nije se odazvalo dovoljno radnika iz službe održavanja i obezbeđenja aerodroma, tako da se, uz nešto kašnjenja, avio saobraćaj odvija normalno.

Grupa diplomata nezadovoljna kadriranjem u MSP
Sindikat bi da postavlja ambasadore
Izvor: Press
Sve regularno: Grupa od 32 diplomata žali se na postavljenja književnika i istoričara na ambasadorska mesta, ali u MSP-u tvrde da je sve rađeno u skladu sa zakonom i diplomatskom praksom.Sindikat diplomata uputio je predsedniku odbora Skupštine za spoljnu politiku Dragoljubu Mićunoviću i šefovima poslaničkih grupa parlamentarnih stranaka žalbu na izbor ambasadora jer su, kako navode, oni mahom nekvalifikovani i nestručni partijski kadrovi, saznaje Press.
Naši izvori navode da je kritika kadrovske politike Ministarstva spoljnih poslova usledila pošto neki sindikalci nisu dobili priliku da budu predstavnici Srbije u pojedinim državama. Sindikat, naime, traži da se za ambasadore postavljaju karijerne diplomate umesto književnika, istoričara, profesora, ali sagovornici Pressa ne vide ništa sporno u tome da nas u svetu predstavljaju istaknute ličnosti iz javnog života Srbije, koji imaju uspešne biografije.
Sindikat diplomata, koji broji samo 32 člana od ukupno 1.000 zaposlenih u MSP-u, izneo je u pismu ministru Vuku Jeremiću niz zamerki na račun kadrovskih rešenja. Naši izvori navode da sindikalci nisu podigli glas slučajno uoči izbora.
Predsednik Sindikata diplomata Zoran V. Popović juče nije želeo da komentariše potez tog udruženja.
- U ovoj fazi dok se sve još uvek radi van javnosti nemam nikakav komentar - kratko je rekao za Press Popović, koji je inače bio ambasador u Makedoniji. Kako Press saznaje, Popović je jedan od sindikalaca kojima se nije izašlo u susret da dobiju željenu ambasadorsku destinaciju. Popović je imao ambicije da dobije diplomatsku funkciju u Crnoj Gori po raspadu državne zajednice, ali to mu nije pošlo za rukom. Sada je krenuo u kritiku kadrovske politike resornog ministarstva.
Članica sindikata i pomoćnik šefa diplomatije Slađana Prica rekla nam je juče, iako nije za javnu debatu koja može samo da degradira profesiju diplomata, da je protiv politizacije i partizacije.
- Svesni smo da u nizu odlučivanja o kadrovskim rešenjima postoji čitav niz propusta koji se ne mogu pripisati ministru lično niti ministarstvu. Tačno je da prvi put u istoriji diplomatije Srbije više od 50 odsto kadra čine nekarijerne diplomate. To su ljudi koji su na različite načine kroz više instanci došli na mesta šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava. To je nasleđeni problem na koji ne reaguju stranke jer računaju na tu istu mogućnost ubuduće - kaže Prica.
U MSP-u kažu da su sva imenovanja i postavljenja u tom ministarstvu u zemlji i inostranstvu, tokom celog mandata ove vlade Srbije, rađena u skladu sa zakonom i internim propisima.
Konzul po političkoj liniji, a kritikuje
Među sindikalcima koji su digli glas da se diplomate biraju po partijskoj liniji jeste i Radomir Živković, bivši generalni konzul Srbije u Solunu. Naši izvori navode da je jedino sporno to što je Živković na tu dužnost otišao upravo po stranačkoj formuli, jer ga je na tu dužnost svojevremeno poslao partijski kolega iz SPO-a i bivši šef diplomatije Vuk Drašković.
- Pismo koje su predstavnici sindikata prosledili Narodnoj skupštini RS sadrži veliki broj netačnosti i odnosi se isključivo na određena kadrovska rešenja. Predstavnici sindikata imaju primedbe na imenovanje za ambasadore određenih uglednih profesora ili književnika i navode ih kao flagrantno kršenje kako diplomatske prakse tako i pravila koja važe u drugim zemljama. Ako SAD mogu da pošalju uglednog profesora Džozefa Naja za ambasadora u Japanu, zašto Srbija ne može profesora Ivu Viskovića u Nemačku - rekli su za Press u MSP.
U tom ministarstvu navode da je u mandatu ove vlade podmlađen kadar u dva javna i u potpunosti transparentna konkursa, te da je u dva ciklusa zaposleno 35 pripravnika. Naši sagovornici ističu i da je u procesu obezbeđivanje zdravstvenog osiguranja za radnike MSP-a u inostranstvu, što je decenijama bio glavni problem naših ljudi koji rade u DKP.Sindikat diplomata formiran je tek pre godinu dana. Nakon što je obrazovan, primio ih je Vuk Jeremić, postoji stalna komunikacija rukovodstva MSP-a sa članovima sindikata, a obezbeđeni su logistički uslovi za njihove sindikalne aktivnosti.
U ministarstvu kažu i da se predstavnici sindikata nikada nisu požalili na ono što su uobičajeni zahtevi sindikata, kao što su uslovi za rad, već isključivo na postavljanja na funkcije, što je ingerencija državnih organa.
Predrag Simić, bivši ambasador u Francuskoj, kaže da su se mnogi istaknuti Srbi pokazali kao jako dobri ambasadori iako su iz sasvim drugih profesija.
- Ne može niko da ospori Duška Kovačevića, Dragana Velikića, Milana Rakića, Ivu Andrića, koji su svi bili naši ambasadori u svetu. Jednostavno, postoje dve vrste ambasadora - karijerne diplomate i političke diplomate. Ovi drugi su istaknuti ljudi koje predsednik države ili premijer šalju iz kruga ljudi u koje imaju poverenja. Oni služe za to da svojom ličnošću predstavljaju zemlju u svetu na najbolji način. To je praksa u celom svetu, a pogotovo u SAD - ističe Simić.
On kaže i da ne zna šta je sindikatu sporno u tome što je, na primer, Vladeta Janković jedan od ambasadora.

28. januar 2012.

Samit EU na dan generalnog štrajka
Izvor: Tanjug
Evropske unije posvećen privrednom oporavku, zakazan za ponedeljak, 30.januar, biće održan u vreme potpune paralize saobraćaja prouzrokovane najavljenim generalnim štrajkom u Belgiji.
Tri vodeća belgijska sindikata zakazali su za ponedeljak generalni štrajk tokom koga neće raditi vozovi, gradski i međugradski prevoz, dok će svi komercijalni letovi biti otkazani.Većina radnji i preduzeća tog dana će takođe biti zatvotreni, što zbog štrajka, što zbog nemogućnosti radnika da stignu na posao.Štrajk je organizovan zbog mera štednje koje je najavila nova belgijska vlada premijera Elija Di Rupa kako bi smanjila budžetski deficit i tako izbegla oštre penale EU zbog kršenja fiskalne discipline.Tim merama se smanjuju i beneficije zaposlenima u državnom sektoru, dok se minimalno doba za starosnu penziju povećava sa 60 na 62 godine.Šefovi evropskih država i vlada ne zavise, naravno, od javnog prevoza, ali je u sedištu EU sredinom ovog meseca razmatrana mogućnost da se samit pomeri za neki drugi datum.Od toga se, međutim, odustalo, zbog brojnih logističkih problema koje bi to pomeranje prouzrokovalo, tako da će lideri kroz prozore svojih limuzina sami moći da se uvere u posledice mera štednje koje Brisel diktira članicama evrozone.

Sindikat: Uspešan potez Vlade
Izvor: RTS
Odluka Vlade Srbije da otkupi Železaru Smederevo "uspešan potez", ocenjuju lideri dva od tri reprezentativna sindikata. Najvažnije očuvanje svih 5.000 radnih mesta u fabrici, poručuju sindikati.Lideri dva od tri reprezentativna sindikata u kompaniji "Ju-Es-Stil" saglasni su da je, posle odluke Vlade Srbije da otkupi Železaru Smederevo od američke kompanije, najvažnije očuvanje svih 5.000 radnih mesta u toj fabrici.Predsednik Samostalnog sindikata u "Ju-Es-Stilu" Siniša Prelić rekao je da je sada najbitnije očuvati radna mesta i prozvodnju i ocenio da je, u ovom trenutku, veoma važno da se spusti tenzija, pošto je po medijima bilo različitih scenarija, prenosi Tanjug."Svaka čast na ovakvoj odluci, to je veoma uspešan potez vlade. Još je rano za bilo kakve prognoze. Postoje naznake da ćemo narednih dana biti pozvani na razgovore, ali za sada nema formalnog poziva", ocenio je Prelić. Prelić je podsetio da Kolektivni ugovor važi do decembra i veruje da će i budući vlasnik Žlezare morati da poštuje njegove odredbe.Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Železari Dragan Milovanović rekao je da je dobro što neće biti otpuštanja i da je zatečen najnovijom odlukom."Važno je da radnici nastave da rade kao da se ništa nije desilo, jer pod stresom u proizvodnji može da dođe i do neželjenih povreda", upozorio je Milovanović. Milovanović je istakao da je planirana proizvodnja od 68.000 tona za sledeći mesec dobar kontinuitet u prevazilaženju novonastale situacije i to je, kako je rekao, oko 1.000.000 tona na godišnjem nivou, što je dobar proizvodni rezultat u uslovima rada sa jednom visokom peći."Svaki budući vlasnik mora da sedne za pregovarački sto sa sindikatima, a postojeći kolektivni ugovor obezbeđuje nam kvalitetna radna prava do kraja godine", zaključio je Milovanović.Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević postupak vlade je ocenio, kao "odgovoran i realizovan u pravom trenutku."Gradonačelnik je rekao da je odluka vlade o preuzimanju železare došla u pravi čas i da se ne bi ponovo dogodio vrlo loš scenario u dva takođe velika srpska industrijska centra - Boru i Kragujevcu, kad je država intervenislala sa zakašnjenjem.

Sindikat Telekoma: Država treba da ostane većinski vlasnik
Izvor: Beta
Predsednik Sindikata Telekoma Srbije Miroslav Joksimović izjavio je da sindikat od države zahteva da ostane većinski vlasnik i da ne prodaje većinski udeo u toj telekomunikacionoj kompaniji. "U celoj jugoistočnoj Evropi gde god su vlasnici bili stranci, dokazano je da su radnici bili socijalno ugroženi, da je bilo tehnološkog viška, prepolovljavanja broja zaposlenih, smanjena zarada i strožijih kriterijuma za manje pare", rekao je on. Joksimović je istakao da ni pretplatnici nisu imali koristi od privatizacija telekomunikacionih kompanija, jer su cene usluga porasle, a nisu bile ništa kvalitetnije nego u Srbiji. On je istakao da Sinidkat nije protiv mešovitog vlasništva u Telekomu, jer je samim potpisivanjem ugovora o podeli besplatnih akcija to prihvaćeno. Joksimović je najavio da će u ponedeljak imati pregovore sa direktorom Telekoma Brankom Radujkom o izlasku kompanije na berzu, ističući da bi to moglo veoma brzo da se uradi. "Moguće je to uraditi do kraja februara ili početka marta. Ne bih voleo da vidim da se namerno oteže sa tim naročito zbog toga što će biti izbori u Srbiji. Ne bih voleo da se akcije podele baš pred izbore", rekao je predsednik Sindikata Telekoma Srbije.Joksimović je podsetio da će građani dobiti 15 odsto akcija Telekoma, a sadašnji i bivši zaposleni, prema računinici Sindikata, dobiti 7,6 odsto akcija. To znači da će država imati oko 77 odsto akcija Telekoma, dodao je on. Joksimović je istakao da onog trenutka kada država proda jednu akciju Telekoma na tržištu u sindikatu smatraju da počinje da da važi sporazum sa državom o socijalnom programu.Taj sporazum vredan preko 100 miliona evra su sa državom potpisali reprezentativni sindikati - Sindikat Telekoma Srbije i Jedinstveni sindikat Telekoma. "Taj program podrazumeva i prekvalifikacije, dokvalifikacije stručno osposobljavanje i sve to mora da se ponudi radniku pre nego što ga proglase za tehnološki višak", rekoa je predsednik Sindikata Telekoma Srbije. Joksimović je rekao da Telekom Srbije sada ima oko 9.000 radnika, ističući da nema viška radnika, prema izveštaju Siti grupe koja je bila privatizacioni savetnik. "Telekom je u restruktururanju od 2000. godine. Do sada je iz kompanije otišlo oko 5.000 radnika po uslovima dobrovoljnog odnosa koji su najbolji u jugistočnoj Evropi. To je pošteno jer je Telekom imao ogromnu dobit", rekao je on.Joksimović je kazao da je u 2011. godini iz firme otišlo 600 ljudi, a primljeno je 377 mladih i školovanih radnika."Zbog starosne strukture zaposlenih trebalo bi da bude raspisan još jedan tender za dobrovoljni odlazak iz kompanije", rekao je on, dodajući da je prosek starosti u kompaniji oko 38 godina.Joksimović je rekao da je u Telekom Srbija grupi, koju čine Telekom Srbije, Telekom Srpske i Mtel Crne Gore, zaposleno 11.000 radnika.

27. januar 2012.

PLATFORMA SSSS ZA RAZGOVORE SA POLITIČKIM STRANKAMA
www.sindikat.rs
PRAVNA DRŽAVA – država socijalne pravde
1. Poštovanje zakona i jednakost pred zakonom, striktna primena i uvođenje strogih sankcija za njihovo kršenje. Preduslov za to jeste precizno zakonsko definisanje koje ne ostavlja mogućnosti za različita tumačenja i selektivni pristup;
2. Suzbijanje korupcije na svim nivoima;
3. Zakon o radu, kao i njegove izmene i dopune, ne mogu ući u skupštinsku proceduru bez pune saglasnosti socijalnih partnera i uz saglasnost SES-a;
4. U postupku izrade ili izmene zakona koji se tiču materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, sindikat mora učestvovati u svim fazama, počev od radne verzije, preko nacrta do teksta predloga. Bez mišljenja SES-a nijedan zakon iz ove oblasti ne može biti upućen u parlament na usvajanje;
5. Jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima kao najefikasnijeg metoda za dugoročno i održivo rešavanje problema;
6. Zaključivanje kolektivnih ugovora na svim nivoima i strogo sankcionisanje njihovog nepoštovanja;
7. Efikasan rad pravosudnih organa u rešavanju radno-pravnih sporova (član 195., stav 3 Zakona o radu – «spor pred nadležnim sudom pravosnažno se okončava u roku od 6 meseci od dana pokretanja spora....»);
8. Osnivanje nezavisnih sudova specijalizovanih za radne sporove;
9. Pokretanje krivičnih postupaka protiv poslodavaca koji tri meseca ne poštuju obavezu redovne isplate zarada.

SOCIJALNA SIGURNOST - preduslov za ukupni društveno ekonomski razvoj
1. Rast zaposlenosti – očuvanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih;
2. Promena politike niskih zarada;
3. Stroga kontrola cena u ingerenciji države;
4. Reforma obrazovanja:
- Besplatno osnovno školovanje u državnim školama;
- Besplatno srednje obrazovanje u državnim školama;
- Besplatno studiranje na državnim visokim školama i fakultetima;
Obrazovanje ne sme biti privilegija bogatih.
5. Besplatno zdravstvo koje podrazumeva ukidanje participacije, kao i smanjenje liste zdravstvenih usluga koje se ne mogu pružiti na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
6. Obezbeđivanje fiskalne održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, uz strožu kontrolu redovnosti uplata doprinosa, kao i mogućnost ostvarivanja prihoda od imovine Fonda.

STRUKTURA VLADE - efikasnija i jeftinija vlada, sa precizno utvrđenim obavezama i odgovornostima
1. Racionalizacija ukupnog broja članova vlade;
2. Preispitivanje i smanjenje broja posebnih agencija, u skladu sa evropskim standardima i realnim potrebama;
3. Reorganizacija inspekcijskih organa, kako bi njihova efikasnost bila poboljšana.

EKONOMSKE MERE - privredna strategija koja će dovesti do oživljavanja privrede i razvoja
Značajnije poboljšanje i preokret u negativnim trendovima u privredi Srbije ne može se postići isključivo kratkoročnim merama, već je potrebno pažnju usmeriti na strateška pitanja privrednog rasta i razvoja.
1. Utvrđivanje i sprovođenje strategije dugoročnog privrednog razvoja, kojom bi započeo proces reindustralizacije srpske privrede, predvideo razvoj privrednih grana koje imaju strateški značaj, uz maksimalno iskorišćenje domaćih resursa i potencijala;
2. Osnivanje razvojne banke čiji bi povoljni krediti omogućili razvoj novih proizvodnih linija, investiranje u savremene tehnologije, nove proizvode koji zadovoljavaju savremene standarde i potrebe domaćeg i stranih tržišta, usavršavanje procesa rada i otvaranje novih radnih mesta;
3. Reforma poreskog sistema, koja bi omogućila da poresko opterećenje bude srazmerno snazi poreskog obveznika;
4. Preispitivanje privatizacija pojedinih preduzeća i pokretanje krivične odgovornosti za pojedince koji su, činjenjem ili propuštanjem da učine, doprineli uništavanju preduzeća u postupku privatizacije;
5. Strategija reorganizacije, restrukturiranja i privatizacije javnog sektora, uz sagledavanje realnih efekata izmene statusa preduzeća;
6. Pokretanje preduzeća u restruktuiranju – ne privatizacija po svaku cenu;
7. Utvrđivanje minimalne zarade u visini od 50% prosečne potrošačke korpe, uz pooštravanje sankcija za poslodavce koji ovu obavezu krše;
8. Prioritet domaćim preduzećima na domaćem tržištu, uključujući prvenstvo prilikom izbora na tenderima i postupku javnih nabavki, uz obavezu da se u istim angažuju domaća preduzeća kao nosioci posla;
9. Aktivne mere za stalno smanjivanje «sive» ekonomije. Mogućim prevođenjem «sive» ekonomije u legalne tokove država bi dobila značajna poreska sredstva, a zaposleni «na crno» ostvarili sva prava koja im pripadaju iz rada i po osnovu rada. Neophodna je i izmena zakonskih propisa kojima bi bila predviđena obaveza registracije ugovora o radu i njihovo čuvanje u sedištu poslodavca, veća ovlašćenja inspekcijskih organa i pooštravanje kazni za poslodavce koji taj propis krše;
10. Programi za razvoj izvoza, budući da je povećanje izvoza osnov privrednog razvoja;
11. Podsticanje razvoja proizvodnih malih i srednjih preduzeća koja jedina mogu da absorbuju viškove zaposlenih;
12. Promena politike prema MMF-u i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, u cilju očuvanja ekonomskog integriteta i stabilnosti Srbije.

SSSS: Da živimo kao kod Tita u SFRJ
Izvor: Beta
Beograd -- Zahtevi sa kojima će Savez samostalnih sindikata Srbije izaći pred parlamentarne stranke jesu pravna država, socijalna pravda, sigurnost i suzbijanje korupcije. Platforma za razgovore sa političkim strankama koja je danas saopštena, sadrži osnovne ciljeve i konkretne zahteve SSSS i nakon razgovora sa parlamentarnim stranakama odlučiće, krajem februara, o mogućem političkom angažovanju i načinu saradnje sa strankama koje to prihvate. SSSS traži i da u Srbiji bude moguć socijalni dijalog o svim materijalnim pitanjima zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, , zaključivanje kolektivnih ugovora na svim nivoima i strogo sankcionisanje njihovog nepoštovanja.SSSS smatra da treba dati prioritet domaćim preduzećima na domaćem tržištu, uključujući prvenstvo prilikom izbora na tenderima i postupku javnih nabavki, uz obavezu da se u istim angažuju domaća preduzeća kao nosioci posla. SSSS traži mere i programe za razvoj izvoza, podsticanje razvoja proizvodnih malih i srednjih preduzeća.
Platformom se traži socijalna sigurnost kao preduslov za ukupni društveno ekonomski razvoj, rast zaposlenosti, očuvanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih, promena politike niskih zarada, stroga kontrola cena u ingerenciji države i reforma obrazovanja.Zahteva se besplatno školovanje u državnim školama i na fakultetima, besplatno zdravstvo, obezbeđivanje fiskalne održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, uz strožu kontrolu redovnosti uplata doprinosa, kao i mogućnost ostvarivanja prihoda od imovine Fonda.Traži se i donošenje strategije reorganizacije, restrukturiranja i privatizacije javnog sektora, uz sagledavanje realnih efekata izmene statusa preduzeća, pokretanje preduzeća u restruktuiranju, utvrđivanje minimalne zarade u visini od 50 odsto prosečne potrošačke korpe, uz pooštravanje sankcija za poslodavce koji ovu obavezu krše.

Sindikat protiv privatnog kapitala u Vodovodu
Izvor: Danas
Gradski Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti zatražio je od gradonačelnika Igora Pavličića da sa dnevnog reda Skupštine grada zakazane za danas bude povučen predlog čijim bi se usvajanjem Vodovodu dala saglasnost za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva.U sindikatu smatraju da je ovaj predlog loš, jer cilj javno-privatnog partnerstva nije jasno određen i jer nije u skladu sa zakonom. Potpuno neverovatnim smatraju rešenje da privatni partner s 49 odsto osnivačkog kapitala preuzme odgovornost upravljanja preduzećem, a da interesi grada budu zaštićeni samo kroz donošenje strateških odluka.U sindikatu kažu da se na osnovu postojeće dokumentacije ne vidi obaveza budućeg privatnog partnera na ulaganje od 6,3 milijardi dinara, odnosno 49 odsto kapitala preduzeća, te obaveza izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda.Od gradskih vlasti traže da se o ovom pitanju raspiše referendum i podsećaju da je tu inicijativu potpisima podržalo više od 30.000 Novosađana.Povodom ovog predloga oglasio se i novosadski odbor Demokratske stanke Srbije. U toj stranci ocenjuju da je raspisivanje tendera za nalaženje partnera Vodovodu „privatizacija na mala vrata“.

AUTOBUSI JGSP "NOVI SAD" NAJAVLJUJU PROTESTNU VOŽNJU
Autor: Agencija TANJUG
Protestnom vožnjom sindikati u JGSP "Novi Sad" žele da upozore nadležne institucije da su spremni i na organizovanje blokada u gradu, ukoliko neko pokuša da premesti međumesnu autobusku stanicu
NOVI SAD - Sindikati u Javnom gradskom saobraćajnom preduzeću (JGSP) "Novi Sad" najavili su za sutra protestnu vožnju, kojom žele da upozore nadležne institucije da su spremni i na organizovanje blokada u gradu, ukoliko neko pokuša da premesti međumesnu autobusku stanicu.Protestna vožnja autobusima JGSP ulicama grada počeće u devet sati, navedeno je u saopštenju sindikata "JGSP Novi Sad", "Nezavisnost JGSP" i "Novi Sad 1911", povodom krivične prijave koju je Agencija za borbu protiv korupcije podnela protiv gradonačelnika i članova Gradskog veća.U toj prijavi Tužilaštvu za organizovani kriminal navedeno je da se osnovano sumnja da su gradonačelnik i članovi veća, zloupotrebom službenog položaja, naneli višemilionsku štetu gradu, preduzeću ATP "Vojvodina" i njegovom većinskom vlasniku Iliji Deviću.Gradonačelnik Igor Pavličić odbacio je navode iz te prijave, ocenjujući ih neosnovanim i suprotnim činjenicama i zatražio da nadležni donesu presudu povodom spornog ugovora, potpisanog još 2006. godine u vreme prethodne gradske vlasti.On je na konferenciji za novinare rekao da je grad po tom ugovoru izvršio sve obaveze i da neće biti zatvorena gradska međumesna autobuska stanica jer bi time skoro dva miliona evra koje plate građani godišnje bilo preliveno u privatne džepove, a većina od 1.300 radnika JGSP ostala bez posla.Više od pet godina traje sudski spor po tužbama ATP "Vojvodina" i Devića protiv Grada zbog toga što, kako je u tužbama navedeno, grad nije ispunio obavezu da premesti međumesni autobuski saobraćaj na novoizgrađenu autobusku stanicu, čime je naneta velika materijalna šteta njenom investitoru.

Danas pada mrak na Avalu
Izvor: Press
Beograd -- Zaposleni na TV Avali najavili su da će danas u podne prekinuti emitovanje programa na ovoj televiziji ukoliko im se ne isplate zarade.Republička radiodifuzna agencija pokrenula je postupak za oduzimanje nacionalne frekvencije zbog neplaćenih nadoknada za emitovanje programa.Vlasnici i menadžment Avale imaju dva meseca da plate nadoknade za emitovanje programa, a zaposleni su im dali rok do podneva da isplate najmanje tri od pet i po plata, koliko im se duguje. Ukoliko se to ne dogodi, Avala neće emitovati ni serije, ni reklame, već samo obaveštenje o štrajku, rekao je predstavnik zaposlenih Nikola Vukomanović. Zaposleni TV Avala naveli su u saopštenju da se na zaposlene vrši pritisak time što je juče angažovano privatno obezbeđenje. Program se emituje iz zaključane režije. "Napominjemo da je to novi pritisak kako na kolege na tom radnom mestu tako i na sve zaposlene, jer svoj posao obavljaju pod nadzorom obezbeđenja, koje je raspoređeno i u režiji", navodi se u saopštenju. Oni pretpostavljaju da je privatno obezbeđenje dovedeno kako bi se sprečio najavljeni prekid programa. Oni su se zapitali kojim novcem se plaća dodatno obezbeđenje, „s obzirom na to da su vlasnici TV Avale dužni i zaposlenima i državi". Zaposleni kažu da su vlasnici TV Avale na sastanku sa članovima RRA dali garancije Savetu da će konsolidovati televiziju i izmiriti dugovanja do 1. marta, a da su predstavnici RRA medijima rekli da je rok produžen do 1. aprila. Vlasnici TV Avale su na istom sastanku obećali isplatu jedne i po zarade do kraja januara, a samo nekoliko dana kasnije saopštili su Štrajkačkom odboru zaposlenih da para za plate nema. Štrajk na Avali traje 37 dana. Većinski akcionar TV Avala Danko Đunić juče nije bio dostupan za komentar. Kako nezvanično saznajemo, on je juče bio u inostranstvu, gde je pregovarao o mogućoj prodaji dela vlasništva ove televizije. Zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić kaže da je postupak za oduzimanje frekvencije zbog neizmirenih obaveza, osim za TV Avala, pokrenut i za RTV Pink, ali i još nekoliko medijskih kuća koje imaju nacionalnu frekvenciju. "Proces počinje kada se emiteru uputi opomena i od tada ima 60 dana, u ovom slučaju do aprila, da isplati dug. Ukoliko to ne učini u navedenom periodu, tada će biti završen proces oduzimanja licence", rekao je Karadžić. On dodaje da je RRA do sada oduzela niz dozvola, ali da te frekvencije nisu otišle ponovo na konkurs zato što je tadašnje ministarstvo telekomunikacija, koje je danas deo Ministarstva kulture, označilo da su namenjene za digitalizaciju. "Od ministarstva, tačnije Uprave za digitalnu agendu, zavisi i da li u slučaju oduzimanja licence od TV Avale ona ostaje za potrebe digitalizacije ili će biti u planu raspodele i moći da ide na konkurs. Nadam se da do toga neće ni doći. Pitanje je ima li smisla sada raspisivati konkurs za dodelu analogne frekvencije, kada će proces digitalizacije morati da bude završen najkasnije do 2015. godine", ističe Karadžić.

Uskoro novi zakoni o obrazovanju
Izvor: RTS
Vlada Srbije usvojila set predloga zakona iz oblasti obrazovanja, koji će, unaprediti oblast obrazovanja u Srbiji, tvrde nadležni. Sindikati beogradskih škola nezadovoljni rešenjima, traže odlaganje njihovog donošenja. Direktor Vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović rekao je da je na današnjoj sednici Vlada Srbije usvojila set predloga zakona u oblasti obrazovanja, koji će, kako je istakao, unaprediti oblast obrazovanja u Srbiji.Među usvojenima su predlozi zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju.Sindikati beogradskih škola, nezadovoljni rešenjima, zatražili su odlaganje njihovog donošenja dok ne bude usvojena Strategija obrazovanja.U dopisu skupštinskom Odboru za prosvetu i poslaničkim klubovima kao glavne primedbe na Predlog zakona o osnovnom obrazovanju, prosvetari ističu što je u delu gde se govori o ciljevima i ishodima osnovnog obrazovanja, izostavljena tehnička pismenost, odnosno osposobljavanje učenika na usvajanje elementarnih tehničkih veština.Navodi se da ne postoji donja granica o broju učenika u odeljenju i da je neophodno precizirati koje i kakve slobodne aktivnosti učenici mogu imati. Za sindikate je sporan i član koji kaže da škola sa nadležnim ustanovama brine o socijalnoj zaštiti posebno osetljivih društvenih grupa.Istovremeno, sindikati hvale član koji predviđa funkcionisanje učeničkih zadruga, kao i ideju o jednom obroku dnevno za učenike, ali smatraju da bi to rešenje trebalo preciznije regulisati.Kada su u pitanju primedbe na Predlog zakona o srednjem obrazovanju, sindikati smatraju da su učenici svih srednjih stručnih škola stavljeni u neravnopravan položaj sa učenicima gimnazija, jer, kako tvrde, ne mogu da konkurišu za upis na željeni fakultet. Dopis su poslali Sindikat radnika u prosveti Srbije, Unija sindikata osnovnih škola Beograda, Forum beogradskih osnovnih škola, Forum beogradskih gimnazija i Forum srednjih stručnih škola Beograda.

Pobuna: Previranja u sindikatu JKP „Komunalprojekt"
Gde trošite naše pare?
Izvor: Press Online
Na skupštini sindikata bačkopalanačkog JKP „Komunalprojekt" deo radnika izrazio je nezadovoljstvo poslovanjem ove organizacije, sumnjajući da postoje malverzacije u podizanju bespovratnih sredstava.
- Nezadovoljan sam poslovanjem sindikata, samovoljom predsednika, transakcijama novca bez pokrića i bez sprovođenja odluka izvršnog odbora, kao i zbog lažnog prikazivanja podizanja novca na imena radnika koji to nisu ni potpisali ni zahtevali. U papirima stoji da sam dobio bespovratnu pomoć od 10.000 dinara, a ja to nisam potpisao, nit sam taj novac ikada tražio - kaže za Press Milan Dukić, koji u ovoj firmi radi već 39 godina.
Uzimao novac bez potpisa
Prema rečima Darka Balinovića, koji je za održavanje ove skupštine skupio oko 100 potpisa zaposlenih, nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac jer sindikat novčanu pomoć deli kako mu je volja. I dok neki radnici, kaže, ne dobijaju pare za lečenje, predsednik sindikata podiže sebi novac za odlazak u banju nakon operacije kuka.
- Od januara do novembra 2011. podigao je bespovratno na svoje ime 55.000 dinara, što pravda banjskim lečenjem. Sumnjamo da je novac podizao i na imena drugih radnika, jer ne postoje njihovi zahtevi i potpisi na priznanicama i u odlukama. Tog novca nema, a ti radnici ga nikada nisu dobili. Mi samo želimo da opravda svoj dosadašnji rad i ubedi nas da je radio legalno - kaže Balinović, koji 12 godina radi u preduzeću i traži da predsednik i članovi izvršnog odbora sindikata podnesu ostavku. Reprezentacija 168.000 dinara
Nezadovoljni radnici traže da im Mandić i članovi odbora sindikata „otkriju" gde se troši novac od članarine i reprezentacije.
- U prošloj godini na reprezentaciju je potrošeno oko 168.000 dinara. Pitamo se na šta? Šta su gospoda jela i pila? Hoćemo da znamo kako troše i novac od članarine koja na mesečnom nivou puni budžet sindikata od 30.000 do 40.000 dinara. Mandićevoj bahatosti i samovolji mora da se stane na put - kaže Balinović.
- Ne potresam se mnogo, savest mi je čista i stojim iza svakog svog potpisa. Poznato je da sindikat nema pravo na dnevnice, pa smo bespovratna sredstva podizali za putovanja, seminare, komunalne igre, za proslave, 8. mart. Nisu se žalili kada im je od tog istog novca plaćan čak i toalet na putovanjima. Sredstva su podizana na ime članova odbora sindikata, a budući da sam ja predsednik, očekivalo se da potpišem. Radimo transparentno i ništa ne tajimo. Izveštaji o radu su na oglasnoj tabli, a to što ih radnici pokidaju i bace, to je njihov problem - kaže Mandić, koji već treći mandat sedi u fotelji predsednika sindikata.
Do dokumenata i uplatnica su pojedini radnici došli, kako kaže, „vršljajući po arhivi, što je krivično delo".
- Neću da pričam na ovu temu. Svi koji su nezadovoljni neka se obrate nadležnim inspekcijskim organima, pa ako se dokaže da sam kriv, onda neka me hapse. U suprotnom, ja ću tužiti njih, meni je novac potreban - kaže Mandić.

26. januar 2012.

Plata u Srbiji skočila na 414 evra
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. bila je 43.887 dinara (414 evra). To je realno više za 15,2 odsto, a nominalno više za 14,4 odsto nego u novembru. Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da je prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u decembru bila je 61.116 dinara (577 evra), što je realno više za 15,6 odsto, a nominalno više za 14,8 odsto nego u prethodnom mesecu.
U Srbiji je decembarska neto zarada bila realno veća za 3,6 odsto nego u istom mesecu 2010, a nominalno za 10,9 odsto. Bruto zarada u decembru 2011. bila je realno veća za 3,9 odsto nego nego godinu dana ranije, a nominalni rast prosečne bruto zarade bio je 11,2 odsto.
Bonusi i 13. plate podigle prosek
Kako je objašnjeno u RZS, nešto veće mesečno povećanje zarada uobičajeno je tokom decembra jer preduzeća u tom mesecu, ukoliko su u mogućnosti, isplaćuju zaostale zarade i doprinose. Takođe, pojedine boljestojeće firme isplaćuju zaposlenima 13. platu ili kvartalne bonuse, a u pojedinim delatnostima prvi deo decembarske plate isplaćen je pred praznike.
Najviše prosečne zarade u decembru u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Vračar - 63.807 dinara, a najniže u Doljevcu, u Nišavskom okrugu - 23.557 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Opštine sa najvišim platama, pored Vračara, su i beogradske opštine Stari grad sa 62.964 dinara, Novi Beograd - 61.613 dinara, Surčin - 57.228 dinara i Savski venac - 56.348 dinara. Među opštinama sa najnižim platama, osim Doljevca, su i Arilje sa 24.919 dinara, Plandište - 24.958 dinara, Rača - 25.710 dinara i Malo Crniće - 25.813 dinara. Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u delatnosti udruženja - 115.095 dinara, a najmanje zaposleni u zaštitnim i istražnim delatnostima - 18.918 dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda - 107.751 dinara, u upravljačkim delatnostima i savetovanju - 103.638 dinara, finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova - 91.076 dinara, zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte - 80.128 dinara. Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja - 20.133 dinara, zaposleni na pripremanju i posluživanju hrane i pića - 20.674 dinara, u pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama i osiguranju - 21.259 i u proizvodnji kože i predmeta od kože - 21.740 dinara.

Otvorena kancelarija “Stop mobing” u Leskovcu
Autor Danilo Kocić Izvor Južne vesti | Leskovac
U Leskovcu je otvorena kancelarija Povereništva Udruženja građana “Stop mobing – Srbija” za Grad Leskovac i Jablanički okrug.Zvanični početak rada zakazan je za četvrtak, 26. januara, kada će predstavnici Povereništva Udruženja građana “Stop mobing – Srbija”.Predsednik Udruženja građana “Stop mobing – Srbije” je Dragiša Đorđević, a sedište se nalazi u zgradu Saveza samostalnih sindikata Jablaničkog okruga.

Zrenjanin proširuje Slobodnu carinsku zonu na proleće
Procenjuje se da bi proširenje slobodne zone moglo da obezbedi i do 2000 novih radnih mestaGrad Zrenjanin je zainteresovan za dodatno proširenje područja Slobodne zone "Zrenjanin" na još dve lokacije: industrijsku zonu "Ečka" i prostor industrijske zone "Bagljaš" na kom posluje kompanija "Draxelmaier" koja je krajem prošle godine izrazila ozbiljnu zainteresovanost da poveća obim poslovanja kao i broj radnika, upravo zbog ove mogućnosti.Predlog o proširenju područja Slobodne zone usvojen je na sednici Gradskog veća Zrenjanina i očekuje se da dobije većinsku podršku odbornika Skupštine ovog grada na prvoj narednoj sednici.Grad Zrenjanin je, na osnovu podataka o poslovnim planovima kompanija koje bi bile obuhvaćene ovim novim režimom rada, sačinio procenu o tome kako bi proširenje slobodne zone moglo uticati na privredni ambijent.Ukupno je 13 kompanija iz ove dve zone zainteresovano da pristupi Slobodnoj zoni a njihovo poslovanje bi, kažu procene, omogućilo da ukupna vrednost proizvodnje u tekućoj godini bude oko 200 miliona evra kao i da se ukaže realna mogućnost za otvaranje još oko 2000 novih radnih mesta i angažovanje oko 3600 radnika kroz kooperativne poslove u drugim firmama.Industrijska zona "Ečka" se nalazi na gradskom građevinskom zemljištu gde postoji odgovarajuća infrastruktura koja omogućava da se, vrlo brzo nakon uključenja ovog područja u Slobodnu zonu "Zrenjanin", ostvari značajno povećanje proizvodnje namenjene izvozu. Procene ukazuju da bi više od 70 odsto proizvodnje na lokacijama "Ečka" i "Bagljaš", nakon promene statusa, moglo biti namenjeno izvozu.Pravna procedura nalaže da se ova odluka, nakon što je usvoje i skupštinski odbornici, prosledi Upravi za slobodne zone pri Ministarstvu finansija a konačno mišljenje će dati Vlada Republike Srbije. Očekuje se da Slobodna zona "Zrenjanin" bude i zvanično proširena do 1. aprila ove godine.

Порезе не плаћа 40 одсто српске привреде
Izvor: Дневник
Да ли се ми пребрзо задужујемо или нам приходи слабо расту? Одговор на ово питање каже да су оба разлога тачна. Тек, олаким трошењем је забирнут и ММФ. Одложили су ревизију аранжмана „из предострожности„ јер ниво задуживања у буџету Србије премашује границе договорене за ову годину. Остаје нам да увећамо приходе.Зато се увелики говори о кориговању навише стопе ПДВ-а која је једна од најнижих у региону, а додатно би државну касу могле напунити и веће акцизе. Поменути приходи, уз царине, чине 50 одсто свих који се уберу и пуне државну касу. Осим тога, одличан лек би била и борба против сиве економије.
Колико је реално да се стопа пореза ускоро повећа?
– Мале или готово никакве, повећање пореза на додату вредност, као и акциза, веома је непопуларан потез и сигурно га неће бити пре избора – објашњава др Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије. – Обично се мере попут ове уводе у другој години рада Владе. Што се тиче конкретно проблема везаних за приходе с којима се Србија ових дана суочава, мислим да баш због изборне године кориговања пореза неће бити пре јесени.Ђукић сматра да повећање стопе не мора нужно донети и веће приходе. Проблем Србије у овом тренутку није премала стопа ПДВ -а већ ниска привредна активност – зато се државна каса слабије пуни. У таквим околностима повећање пореза би могло још више отежати пословање привредницима. Резултат би био снижавање ионако ниског нивоа привредне активности, а то би аутоматски значило и још мање прихода од пореза. Зато Србија, која има две стопе ПДВ-а – од 8 и 18 посто – не треба да иде путем којим су већ прошле Румунија и Хрватска. Те земље су повећале стопе с 23 посто на 25.Осим ПДВ-а, веома издашан порески приход су и акцизе. Али и то баш није решење: на цене нафтних деривата пресудно утиче светско тржиште. Ту ће све зависити од политичке ситуације и дешавања у Ормуском мореузу. С друге стране, свако поскупљење цигарета доноси мању потрошњу. Фабрике дуванских прерађевина су у рукама страних инвеститора. Они се на свако повећање пореза жале јер расту цене, што значи мању тражњу и мањи приход а већи шверц. Фабрике цигарета су недавно кориговале цене навише и ново поскупљење не одговара никоме у „пушачком ланцу„.Већи порези и поскупљења која носе не штимају ни Народној банци Србије. Веће цене гурају инфлаторну стопу па је гувернер НБС-а Дејан Шошкић недавно рекао да је повећање ПДВ-а једнократни шок који неминовно утиче на годишњу стопу инфлације. Баш ове 2012, у НБС-у очекују да инфлација коначно буде у зацртаном оквиру од 4,5 посто, уз дозвољења одступања од 1,5 одсто навише или наниже.
Порези би то лако могли покварити.
Како онда напунити државну касу? Одгвор на ово питање није тежак:
– Треба смањити стопу сиве економије у Србији – каже директор Регионалног центра „Нови Сад” Пореске управе Србије, која покрива АПВ, Зоран Радоман. – Веома озбиљно урађене процене говоре да се код нас 40 одсто привредне активности одвија у сивим каналима. Када бисмо, као већина европских земаља, успели да ту стопу снизимо на десет одсто, имали бисмо сасвим довољно новца у државној каси. Да би се то остварило, мора бити више порезника који контролишу обвезнике. Не сме бити изузимања појединих група. Адвокати, таксисти треба да издају фискалне рачуне као што то раде и други обвезници. Осим тога, мора се радити и на подизању свести о неопходности плаћања пореза. То мора бити нешто уобичајено и потребно.Док коначно не одлучимо да узмемо оно што пропуштамо, остаје нам додатно задуживање и тешки преговори с мисијом ММФ-а, која у нашу земљу стиже у фебруару. У међувремену, Србија се додатно задужила за три милијарде динара. На првој овогодишњој аукцији државних обвезница продато је 90 одсто емитованих хартија, камата је 14,7 посто а рок доспећа пет година. Тада ће купци добити уложено плус камату. Купци су углавном банке, осигуравајуће компаније, приватни пензиони фондови. Кажу, исплати се.

Синдикат тражи референдум о "Водоводу"
Izvor: Dnevnik
Синдикат запослених у стамбено комуналној делатности града упутио је захтев градоначелнику Игору Павличићу у ком каже да уколико заиста жели социјални дијалог са синдикатом повуче са седнице Скупштине предлог пројекта јавно-приватног партнерства за избор стратешког партнера “Водоводу”. Синдикат подсећа да је 19. јануара почео социјални дијалог две стране, али да је одмах после тог састанка стигао предлог поменутог пројекта, па зато синдикат сматра да је некоректно од власти што је јавно-приватно партнерство (ЈПП) доспело пре него што су се о њему споразумели синдикат и власт.Синдикат наглашава „да захтева да Скупштина града распише референдум о ЈПП, јер се за то потписима изјаснило 31.291 грађанин”.У синдикалном захтеву Павличићу каже се да циљ ЈПП није јасно одређен и да не садржи све што је по закону обавезно, наводи се и да ће новоосновано предузеће ЈКП „Водовод и канализација” као друштво за посебне намене (ДПН) обављати садашњу делатност „Водовода”, док ће старо предузеће задржати тридесетак радника и радити послове инжењеринга и изградње постројења за прераду отпадних вода.Синдикат сматра да активност Града треба да буде супротна, да у ЈПП треба да оснују ново предузеће које ће улагањем новца радити те послове због чега се и улази у ЈПП. Невероватно је решење, сматра синдикат комуналаца, да ће приватни партнер са 49 оснивачког капитала преузети одговорност управљања предузећем, док ће Град своје интересе заштитити кроз учешће у доношењу стратешких одлука.Ко је ту у ствари већински власник када се одриче права управљања и да ли ће страни партнер за износ од 51 осто капитала ЈКП „Водовод и канализција” који по последњим подацима износе 6,5 милијарди динара уложити средства у ново предузеће од 6,3 милијарде динара, које је еквивалент од 49 одсто, пита синдикат.Финансирање, планирање, пројектовање и инжењеринг пројекта за прераду отпадних вода биће обавеза приватног партнера, а изградња постројења ће се финансирати из доступних јавних фондова, новчаних давања Града из дивиденде коју град добија од новог предузећа као и из кредита банака или кредита за равој, наводи синедикат.По овоме приватни партнер нема обавезу изградње посторојења за прераду отпадних вода, јер се све ставља у хипотетичан однос, каже између осталог у захтеву Синдиката запослених у стамбено - комуналној делатности.

USS Srbija - šta ako odu Amerikanci
Izvor: Blic, Danas, Novosti
Beograd -- Sudbina američke kompanije Ju-Es stil Srbija još je neizvesna, ali gotovo je izvesno da će sadašnji američki vlasnici napustiti Smederevo. Odluku da li će ostati ili otići, Amerikanci će, kako pišu Novosti, doneti poslednjeg dana januara.Pojedini analitičari smatraju da Ju-Es stil verovatno neće trajno zatvoriti srpske pogone, najviše zbog toga što su troškovi za zaposlene daleko manji nego u Americi. Uz jeftiniju radnu snagu, adut je i položaj fabrike, koja je blizu evropskim i tržištima zemalja u razvoju. S druge strane, ukoliko se kriza nastavi, Ju-Es stil će od svih svojih članica najpre zatvoriti upravo smederevsku Železaru.Dok predstavnici Vlade tvrde da država mora da stane iza smederevske Železare, pojedini ekonomisti smatraju da državno preuzimanje nije najbolje rešenje. Prema njihovim ocenama, trebalo je da američka kompanija ranije nađe kupca među kineskim ili indijskim kompanijama, koje su pokazivale interesovanje za srpsku železaru.
U firmama koje sarađuju sa Ju-Es stilom kažu da im je železara tražila narudžbine za mart, kako bi procenila da li će imati dovoljno posla. Jedan od vlasnika preduzeća koje kupuje čelik od Ju-Es stila kaže da su Amerikanci pre nekoliko nedelja obećali da će poslovne partnere mesec dana ranije obavestiti o sudbini smederevske železare i da do sada nisu dobili nikakvu informaciju. On navodi da se cena čelika lagano oporavlja, što Amerikacima ide naruku. U januaru je bila veća 10 evra po toni, u februaru se očekuje da bude viša 20 evra, a u martu se očekuje rast od još 30 evra, što je, ako se ostvare prognoze, rast od decembra veći od 10 odsto. "Smederevo bi moglo kao 2009. godine da ugasi obe peći, a da nastave da rade valjaonice. Amerikancima ne ide u prilog da zatvore firmu jer to nije jeftino, treba platiti sve dobavljače, radnike, gašenje peći... Mada ni to ne vredi ako fabrika pravi gubitak, što je sada slučaj", navodi poslovni partner smederevske kompanije. Vlada Srbije je na sve moguće načine pokušala da pomogne američkoj firmi da nastavi rad. Kao jednom od najvećih srpskih izvoznika Srbija je ponudila najpovoljnije uslove poslovanja. Ipak, očigledno da Amerikancima ni to nije dovoljno. Predstavnici Vlade su prisustvovali brojnim pregovorima američke kompanije sa potencijalnim ulagačima. Do sada se, međutim, nije pojavio niko ko bi bio u mogućnosti da preuzme Železaru. Ni ponuđeno smanjenje troškova na lokalnom, ali i na republičkom nivou, nije urodilo plodom. Gradsko veće Smedereva smanjilo je taksu sa 100 dinara na pola dinara po kvadratnom metru obale Dunava. Smanjena im je i eko-taksa, samo kako bi kompanija, od koje živi više od 5.000 porodica, nastavila proizvodnju i zadržala sve radnike. U Ju-Es stilu ne kriju stav da je ova Vlada učinila sve što je mogla da im pomogne. Ipak, kako sami tvrde, imaju problema sa svetskom recesijom, koja je značajno uticala na tržište čelika i porudžbine kupaca. Ove probleme, ističu u američkoj kompaniji, trenutno ne mogu da reše.
Pomoć države - da, preuzimanje - ne
"Odlazak Ju es stila iz Smedereva predstavljao bi veliki udarac za privredu Srbije. To bi se odrazilo ne samo na dobavljače već i na kupce proizvoda Ju es stila u Srbiji. Stoga smatram da je izuzetno dobro što se i država uključila, što je spremna da pomogne kako bi američki partner ostao u Srbiji", kaže Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore Srbije.Istovremeno, radnici Ju-Es stila Srbija smatraju da je dobro što slovačka železara, koja je u vlasništvu Ju-Es stila, počinje od 1. februara da radi puno radno vreme i da to ne znači da je američka kompanija digla ruke od železare u Srbiji, već da je to znak mogućeg oporavka. Mileta Gujaničić iz Sindikata Nezavisnost u Ju-Es stilu, ističe da vest iz Košica ne mora da bude loša. "Ako su oni krenuli, znači da je situacija bolja i možda ćemo se i mi vratiti na puno radno vreme", ističe on. I Siniša Prelić iz Saveza samostalnih sindikata navodi da su juče imali sastanak sa poslovodstvom i da je jedina tema bila da se ispoštuju ugovori jer moraju da isporuče oko 67.000 tona robe.
Prema njenim rečima bilo bi sasvim u redu da se Vlada Srbije uključi u rešavanje tog gorućeg problema, jer je to uobičajena situacija u svetu. Potpredsednica PKS je kao primer navela pomoć američke države velikim kompanijama, prvenstveno automobilskoj industriji u uslovima ekonomske krize. "Ako bi smederevska železara bila zatvorena posledice bi trpele brojne domaće kompanije. Naime, one više ne bi mogle da budu konkurentne sa svojim proizvodima na tržištu, jer bi morale da obezbede nove izvore snabdevanja, odnosno čelik bi morale da nabavljaju u inostranstvu. Time bi se povećali i njihovi troškovi nabavke i transporta što bi uticalo i na cenu njihovih proizvoda", kaže ona. Džagić naglašava da su sve čeličane na udaru ekonomske krize, pa tako i železara u Smederevu a usled globalne krize, koja se manifestuje padom investicija i smanjenjem tražnje za čelikom. Čeličane se suočavaju sa problemom visokih fiksnih troškova i padom proizvodnje usled pada tražnje što dovodi do gubitaka u poslovanju. Ipak, naglašava Vidosava Džagić, povoljna okolnost je ta što su čeličane te koje se prve oporavljaju po okončanju krize pod uslovom da krizu prežive. "Mislim da rešenje u kome bi država preuzela železaru u Smederevu nije najbolje, jer ako jedna moćna kompanija iz branše poput Ju es stila ne može da se izbori sa problemom veliko je pitanje kako i bi to pošlo za rukom državi", zaključuje ona.

Tadić: Saradnja otvara radna mesta
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je poslovnu integraciju regiona i ocenio da će to dovesti od otvaranja novih radnih mesta.Tadić je primio delegaciju slovenačkih i srpskih privrednika, predstavnika Samita 100 biznis lidera regiona i ocenio da integracija regiona za cilj ima stvaranje novih radnih mesta, boljih privrednih i životnih uslova na ovim prostorima, saopštila je Pres služba predsednika Srbije. Tadić je iskazao podršku inicijativi dalje privredne integracije, kao i svim konkretnim projektima saradnje kompanija sa ovih prostora, koji će doprineti konkurentnijem regionu, boljim proizvodima i uslugama građanima, ali i uspešnijem nastupu na trećim tržištima.U delegaciji su sa slovenačke strane bili generalna direktorka "Trimo" Tatjana Fink, predsednik poslovodnog odbora "Hidrije" Iztok Seljak , generalni direktor "Iskratela" Andrej Polenec , izvršna direktorka "Združenje Manager" Sonja Šmuc, predsednik uprave "Žito" Anton Balažič i direktor "Interenergo" Anton Papež.
Delegacija biznis lidera je predsedniku Tadiću predstavila prvi konkretan rezultat Samita 100, osnivanje slovenačko-srpskog građevinskog konzorcijuma "Feniks". "Feniks" je inicijalno okupio više od 20 srpskih i slovenačkih preduzeća u cilju saradnje i zajedničkog nastupa na trećim tržištima (pre svega u Rusiji, odnosno generalno u istočnoj i jugoistočnoj Evropi i na bliskom i srednjem istoku). Inicijatori projekta su srpski PSP "Farman" i slovenačka korporacija "Hidria". Učesnici delegacije su obavestili Tadića da će u Srpskoj asocijaciji menadžera biti osnovan regionalni Upravni odbor Samita 100, koji će okupiti najistaknutije privrednike iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije. Tom prilikom biće izabran predsednik i usaglašeni ciljevi i odgovornost ovog tela za dalju podršku jačanja privrednih veza u regionu u narednom periodu. U srpskoj delegaciji bili su izvršni direktor "Nektara" Bojan Radun , generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko, predsednik PSP "Farman" Branislav Grujić, predsednik MK "Grup" Miodrag Kostić i predsednica UO i izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera Maja Piščević. Sastanak je održan na inicijativu organizatora Samita 100, Srpske asocijacije menadžera i Udruženja menadžera Slovenije (Združenje Manager Slovenije), kao nastavak započetog dijaloga poslovnih i političkih lidera regiona na Samitu 100 biznis lidera, u Aranđelovcu, u oktobru 2011. godine.

Evropa godišnje gubi milion radnika
Izvor: Beta
Brisel -- Svetska banka je u najnovijem izveštaju upozorila da će Evropa u narednih pet decenija godišnje gubiti oko milion radnika. Za rešenje problema manjka radne snage biti potreban novi društveni konsenzus, saopštila je ta institucija u izveštaju u kojem je analizirala 45 zemalja Evrope, među kojima je i Srbija."Sa stanovništvom koje ubrzano stari i opadajućim natalitetom, a bez izmena u politici zapošljavanja, imigracija i penzija, Evropa će izgubiti oko milion radnika svake godine u narednih pet decenija, a projekcije radne snage u Evropi pokazuju da će se radna snaga smanjiti sa 325 miliona na 275 miliona", piše u izveštaju Svetske banke objavljenom u Briselu.Izveštaj Svetske banke obuhvata 45 zemalja, među kojima je i Srbija: 27 članica Evropske unije, zatim Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, osam kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska), kao i šest zemalja iz Istočnog partnerstva (Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Pokazuje se i da uprkos tome Evropljani smanjuju radno vreme, kao i da Amerikanci danas rade mesec dana više u poređenju sa Holanđanima. Francuzima, Nemcima i Šveđanima, i osetno duže nego Grci, Španci, Mađari i Poljaci. "Muškarci u Poljskoj, Turskoj, Mađarskoj i Francuskoj odlaze u penziju više od 8 godina ranije nego sredinom 60-ih", navela je Svetska banka. Ta međunarodna finansijska institucija je upozorila da to stvara ogroman pritisak na javne finansije, koje su ionako već opterećene troškovima servisiranja velikog javnog duga. "Evropa će morati da radi na više frontova i da rešava preteća pomanjkanja radne snage: da povećava konkurentnost radnih mesta, unapređuje mobilnost radne snage, popravlja način na koji se omogućuju rad i socijalna pomoć, kao i da preispita imigracionu politiku. Za ove promene biće potreban nov društveni konsenzus", zaključuje se u izveštaju Svetske banke.

Sindikati Doma zdravlja u Nišu kritikuju procene Ministarstva zdravlja da moraju smanjiti broj radnika za više od 200
Najviše će trpeti pacijenti
Izvor: Danas
N iš - Sindikati Doma zdravlja u Nišu kritikovali su procene radne grupe Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ da ta ustanova ima višak od 219 radnika. Oni su najavili da će kod nadležnih insistirati da se „usklade kadrovski resursi sa potrebama pacijenata“ , kao i da će „zaštititi zaposlene“. - Stiče se utisak da u Beogradu imaju maćehinski odnos prema Nišu, a to su na ovaj način i pokazali. Neshvatljivo je da prilikom pravljenja ovakve analize Radna grupa uopšte nije konsultovala niški Institut za javno zdravlje, koji raspolaže podacima o stvarnim potrebama za zdravstvenim radnicima na ovom području. Nećemo odustati od zaštite zaposlenih, a time i pacijenata. Pokušaćemo da uskladimo postojeće kadrovske resurse sa potrebama stanovništva u seriji razgovora sa predstavnicima Skupštine grada, koja je naš osnivač, kao i sa niškom filijalom Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu, niškim Institutom za javno zdravlje i Ministarstvom zdravlja - kažu predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta „Nezavisnost“ i Sindikata medicinskih sestara i tehničara Doma zdravlja.Na konferenciji za novinare tih sindikata, održanoj ove sedmice, oni su kazali da je početkom ovog meseca raskinut ugovor o radu na određeno vreme sa 36 radnika, među kojima je najviše medicinskih sestara, a ima i lekara. Zbog takvog smanjenja broja zaposlenih pacijenti već trpe, posebno oni najstariji, pošto je medicinsko osoblje iz takozvane „Kućne nege“ preraspoređeno u druge službe Doma zdravlja. Posledica smanjenja broja zaposlenih osetile su i pojedine seoske ambulante, gde je morao da se uvede rad lekara (tek) svakog drugog dana. Takođe, ne radi ni laboratorija u zdravstvenoj stanici u niškom naselju Ledena stena. - Dodatno smanjenje broja zaposlenih za još 219 radnika imalo bi izuzetno teške posledice - ocenili su oni.U niškom Domu zdravlja sada je zaposleno oko 1140 radnika koji „pokrivaju“ područje čitavog regiona sa oko 300.000 stanovnika. On je najveća ustanova primarne zdravstvene zaštite u Srbiji i na Balkanu. Ima deset organizacionih jedinica, predstavlja nastavnu bazu niškog Medicinskog fakulteta, a u njegovom sastavu je i više od 60 zdravstvenih stanica i ambulanti u gradu i okolnim selima. Kao jedinstvena zdravstvena ustanova formiran je 1962. godine.
Višak radnika i u KC?
Borislav Kamenov, vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Niš, rekao je početkom ove sedmice da je Radna grupa Ministarstva zdravlja i Batuta utvrdila da je i u ovom KC zaposleno 180 lekara i medicinskih tehničara više nego što je potrebno. On je negirao da u KC postoji višak radnika i rekao da čak „ima prostora i za nova radna mesta“. Broj zaposlenih u jednom Kliničkom centru ne može da se računa „strogo administrativno“ i samo u odnosu na broj bolničkih kreveta jer postoji veliki broj lekara koji leče ljude, a uopšte nemaju dodira sa bolničkim krevetom, zaključio je on.

CG: Sindikati "prete" vlasti ulicom
Izvor: Tanjug
Podgorica -- Unija slobodnih sindikata Crne Gore (USS) pozvala je premijera Igora Lukšića da ispuni zahteve upućene Vladi.USS navodi da će u suprotnom pozvati građane da se ponovo okupe.Više hiljada građana Crne Gore, u organizaciji UŠ, Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Studentske unije, protestovalo je u subotu ispred zgrade Vlade u Podgorici zbog teškog socijalnog i ekonomskog stanja u toj državi, zahtevajući ukidanje poskupljenja struje.Sindikalci su pozvali Lukšića da ispuni zahteve sa protesta i na taj način pokaže da razume da je većina crnogorskih građana egzistencijalno ugrožena, odnosno nezadovoljna ekonomsko-socijalnim položajem.Lukšić je ranije kazao da veće cene struje i goriva nisu rezultat bahatosti Vlade, već sticaj različitih okolnosti. On je ponovio da apsolutno razumije subotnji protest građana i tešku ekonomsko-socijalnu situaciju, ne samo u Crnoj Gori već i u državama regiona i Evrope.
Ukoliko Vlada Crne Gore ne ispuni zahteve održaćemo obećanje dato na protestu i ponovo pozvati građane da se okupe i traže vlast koja će raditi u interesu građana, saopšteno je iz USS.Izvršna direktorica MANS-a Vanja Ćalović ranije je takođe najavila nove proteste u Podgorici, na kojima će tražiti ostavku Lukšića, ukoliko Vlada Crne Gore ne ispuni zahteve sa subotnjeg protesta.Ukoliko Lukšić i njegova vlada na ovom konkretnom primeru ne pokažu da su spremni da pređu sa reči na dela, onda vlada treba da podnese ostavku, a da građani konačno budu u stanju, po prvi put u crnogorskoj istoriji, da na demokratski način smene jednu i izaberu drugu vlast, kazala je Ćalović.

Velika očekivanja pred sastanak sa Vladom RH
Radnici "Dalmacijavina" nastavili prosvjed
Izvor:e-Novine
Radnici "Dalmacijavina" nastavili su prosvjede u sredu, krenuvši iz nekadašnjeg pogona u Trajektnoj luci preko rive do zgrade Županije splitsko-dalmatinske tražeći isplatu zaostalih plaća i rješenje privatizacije tvrtke * Predstavnici sindikata se u četvrtak sastaju sa članovima resornog ministarstva Kako kažu, puno očekuju od sastanka u Ministarstvu gospodarstva u četvrtak na kojem bi se trebalo raspravljati o njihovoj situaciji, javlja HRT.Prema riječima sindikalnog povjerenika Hrvatske udruge sindikata Joze Marića sutra će u Ministarstvu gospodarstva biti obavljen razgovor s izglednim strateškim partnerom Salomonom Berkowitzem."Sindikat i radnici očekuju da će se sutra u Zagrebu razgovarati o zaostalim plaćama i privatizaciji Dalmacijavina te da na kraju Berkowitz odluči hoće li ući u Dalmacijavino ili ne. Ova situacija je dalje neizdrživa. Od Vlade, kao vlasnika Dalmacijavina, očekujemo da nađe pravni okvir da se u okviru Agencije za upravljanje državnom imovinom isplate zaostale plaće", kazao je Marić.Dodao je da im je važno da se isplate zaostale plaće radnicima i završi postupak privatizacije Dalmacijavina ili u suprotnom da se Vlada odluči u kojem će pravcu ići Dalmacijavino.Radnici ne žele prestati prosvjedovati sve dok ne dobiju zaostale plaće. Najavili su još brojnije prosvjede Splitom i to svaki dan u 10 sati, dok bi u petak u isto vrijeme, ako sutrašnji pregovori u Zagrebu ne riješe njihove probleme, prosvjed nakratko mogli "preseliti" na Markov trg u Zagrebu.

Radnici: Što je dosta, dosta je!
Izvor: Tanjug
Brisel -- Radnički sindikati u Evropskoj uniji pozvali su na panevropski protest protiv mera štednje 29. februara, uoči samita evropskih lidera."Slogan će biti 'Što je dosta, dosta je!'. Mere štednje nisu jedini odgovor na krizu", poručila je direktorka Evropske konfederacije sindikata, Bernadet Segol, a prenela agencija AFP.Ona je ukazala da je cilj celodnevnog protesta da apeluje na evropske lidere da zaposlenost bude njihov glavni prioritet. Predsednici država i vlada okupiće se u Briselu 1. i 2. marta da bi dogovorili detalje takozvanog fiskalnog sporazuma, kome je cilj pooštravanje budžetske discipline u 17-članoj evrozoni.Okvirni dogovor o sporazumu, koji bi trebalo da spreči buduće dužničke krize u zemljama monetarne unije, trebalo bi da bude postignut na neformalnom samitu u ponedeljak, 30. januara, pre formalne potvrde na martovskom skupu. Sporazum bi podrazumevao da će zemlje koje ne usvoje takozvano "zlatno pravilo" uravnoteženih budžeta odgovarati pred Evropskim sudom pravde. Nemačka, koja prilaže najviše sredstava za pakete pomoći prezaduženim zemljama i promoviše strogu budžetsku disciplinu, insistirala je da sud bude uključen u kontrolu budžeta.Predstavnici sindikata, sa druge strane, žele da se vlade usredsrede na privredni rast i zaposlenost.Nezaposlenost je u EU krajem 2011. dostigla maksimum od 9,8 odsto, što znači da je bez posla bilo preko 23 miliona ljudi, od kojih 20 odsto čine mladi.

Sve više mladih odlazi iz Mađarske
Izvor: Dojče vele
Budimpešta -- Evropska komisija je Mađarskoj vladi dala ultimatum: ili će izmeniti zakone o centralnoj banci, sudijama, zaštiti ličnih podataka ili će snositi posledice. Evropska komisija je Mađarskoj vladi dala ultimatum: ili će izmeniti zakone o centralnoj banci, sudijama, zaštiti ličnih podataka ili će snositi posledice. Mladi, bučni ljudi okupljeni u jednom od kafića u Budimpešti, piju vino, pivo, kafu I razgovaraju. Scena koju možete videti i u svim drugim, evropskim gradovima.Ištvan Hegeduš kaže da mađarska vlada ovih dana ne zvuči baš evropski. "Sve je više anti-evropske retorike koja će vrlo verovatno dovesti do toga da se uskoro zapitamo želi li vlada da budemo deo Evropske unije ili ne“, navodi on.Teško je izračunati koliko je ljudi otišlo. Ali situacija je dovoljno loša da je vlada finansirala kampanju koja bi trebalo da ubedi mlade da ostanu. Priča u video-klipu ide ovako: momak upoznaje devojku i razmišlja o poslu u Britaniji. Ipak se odlučuje da ostane u Mađarskoj i zaposli se u državnoj službi. Momak i devojka preživljavaju brojne probleme, ali na kraju se sve srećno završava veridbom. Cilj je, izgleda, da se pošalje poruka: Izdržite, sve će biti u redu.
Hegeduš je predsednik Mađarskog evropskog društva. On kaže da je zamislivo da Brisel „otkači“ Budimpeštu zbog konflikta sa Evropskom unijom u vezi sa novim ustavom i drugim zakonima koji su kritikovani kao anti-demokratski. „To je najgori mogući scenario, ali on je danas mnogo verovatniji nego što je bio pre mesec dana“, smatra Hegeduš. O najgorem mogućem scenariju ovih dana se mnogo govori u Mađarskoj - od potencijalnog izlaska iz Evropske unije do mađarske ekonomije, uključujući i lokalnu valutu - forintu, čija vrednost kao da je u slobodnom padu. I inače pesimistični Mađari nisu mnogo bolje raspoloženi ovih dana.Mnogo, posebno mladih ljudi, namerava da napusti zemlju. Jedna od njih je Sofi Orban, 25-godišnja nastavnica engleskog. Kaže da nije jedina. "Ako bi trebalo ugrubo da procenim, rekla bih da je 60-65 odsto mojih prijatelja sa fakulteta već u inostranstvu. Mislim da imam jednog prijatelja koji ne želi da napusti zemlju. Svi ostali koji nisu otišli, planiraju da odu. Ovde ne vide budućnost“, kaže ona . Sofi Orban, koja nije u srodstvu sa premijerom Viktorom Orbanom, krajem februara se seli u Portugal. Ona, kaže da odlazi zbog uspona desničarskog ekstremizma. Profesor političkih nauka Ištvan Rev navodi da "po prvi put od 1989. velike grupe ljudi napuštaju zemlju.“ Te godine komunizam u Mađarkoj je pao, ali je od tada optimizam u demokratskoj Mađarskoj u svesti mnogih - izbledeo. "Ljudi misle da se nade koje su postojale 1989. - o svetlijoj, dostojanstvenijoj i humanijoj budućnosti, više ne mogu uzeti za ozbiljno“, kaže Rev. Što se njega tiče, on će ostati tu gde je. Kaže da je to njegova obaveza, bez obzira koliko teško bude bilo.

Nemački gigant otpušta 11.000 radnika
Izvor: RTS
Nemačka energetska kompanija "E.On" otpušta 11.000 radnika. Sporazum sa sindikatima podrazumeva penzionisanje starijih radnika uz otpremnine i prekvalifikaciju radnika.Nemački energetski koncern "E.On" postigao je dogovor sa sindikatima "Ver.di" i "IG BCE" o masovnom otpuštanju radnika, odnosno 11.000 zaposlenih od kojih 6.000 u Nemačkoj. Sporazum sa sindikatima podrazumeva, između ostalog, prevremeno penzionisanje starijih radnika uz odgovarajuće otpremnine, saopštila je informativna služba koncerna u Dizeldorfu, a prenela nemačka medijska kuća Dojče vele.Sem toga predviđeno je osnivanje kompanije koja će se baviti prekvalifikacijom radnika koji su ostali bez posla i pružati pomoć u pronalaženju novog radnog mesta. Zahvaljujući smanjenju broja zaposlenih, koje je planirano više meseci, gigant nemačke energetike će do 2015. godine uštedeti oko 9,5 milijardi evra.Uprava koncerna je prinuđena na donošenje mera štednje zbog odluke vlade u Berlinu da postepeno odustane od atomske energetike.

Mogu li Grci da se reše dugova?
Izvor: Beta, Tanjug
Članovi sindikata Grčke komunističke partije okupirali su hotel "Hilton" u Atini gde su se odseli predstavcnici prestavnici MMF, EU i Evropske centralne banke."Ovo je protest protiv otimanja našeg dohodka, protiv onih koji osudjuju našu decu i nas na glad i nezaposlenost", istakli su pripadnici ovog sindikata.Delegacija MMF, EU i Evropske centralne bake, u okviru programa za spasavanje Grčke, predlaže smanjenje plata i u privatnom sektoru i odricanje od 12 i 13 plate.Grčka vlada je primorana da sprovodi oštre mere štednje i reforme javnog privatnog sektora, kako bi se smanjio deficit državnog budžeta. To je preduslov za dobijanje novih zajmova iz programa EU od 110 milijardi evra bez kojih bi država već bankrotirala.Najtiražniji grčki list, dnevnik levog centra Ta Nea žali zbog ishoda "glasanja otrovnog za Vladu" koja je usred pregovora sa privatnim i javnim kreditorima o planu za smanjenje duga Grčke, donetog krajem oktobra u EU, a liberalni dnevnik desnice Katimerini piše da je Vlada dobila "težak udarac. Istovremeno, nesloga poslanika socijalista i desnice unutar tročlane vladajuće koalicije u Grčkoj sprečila je prošle noći u Skupštini donošenje odluke o liberalizaciji rada apoteka što zahtevaju poverioci - EU i MMF.Izvor iz Vlade takav ishod je objasnio "jakim uticajem korporacija na poslanike", u političkom sistemu u kojem preovladava klijentski odnos, i najavio da će sporna odredba ponovo biti na glasanju iduće nedelje. Da bi Grčka dobila nov kredit od 130 milijardi evra, tri stranke koje podržavaju koalicionu Vladu, moraju da se pismeno obavežu da će zaoštriti fiskalnu disciplinu i uvesti veću deregulaciju privrede. Udruženje farmaceuta se mesecima bori protiv jedne odredbe u predlogu sveobuhvatnog zakona Ministarstva finansija, koja predviđa otvaranje za domaću i stranu konkurenciju skoro 200 profesija i spajanje javnih organizacija, agencija i ustanova.
Još se ne zna šta će biti sa grčkim dugovima
Predstavnici privatnih vlasnika grčkih obveznica sastaju se radi razgovora o tome da li i kako da nastave pregovore o razmeni obveznica nakon što je Evropska unija pooštrila svoje zahteve, izjavio je neimenovni izvor, blizak privatnim investitorima. Sastanak je sazvan za danas jer pojedini zvaničnici evrozone upozoravaju da sporazum o smanjenju grčkog duga treba da bude spreman za samit lidera Evropske unije u ponedeljak.Izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonad (MMF) Kristin Lagard kaže da bi javni kreditori u evrozoni trebalo da se uključe i pomognu Grčkoj ukoliko privatne banke ne postignu sporazum o znatnom smanjenju vrednosti grčkih obveznica koje su u njihovom vlasništvu.Svop obveznica je od ključnog značaja za smanjenje grčkog duga za oko 100 milijardi evra (130 milijardi dolara) i njegovo svođenje na održiv nivo. Taj plan predviđa da privatni investitori zamene svoj stare grčke obveznice novim čija bi vrednnost bila prepolovljena, a rok otplate pomeren za 20 do 30 godina. Više kamatne stope na nove obligacije umanjile bi gubitke investitora, ali evrozona i Međunarodni monetarni fond ukazuju da bi to sprečilo da grčki dug opadne na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020, što je maksimalni nivo za koji smatraju da je održiv. Bez tog svopa obveznica grčki dug bi dostigao 200 odsto BDP do kraja ove godine. Ukoliko bi investitori odlučili da ne prihvate dobrovoljno pooštrene uslove ministara finansija evrozone, taj monetarni blok bi se suočio sa teškim izborom između prisilnog bankrota Grčke i nove veće pomoći za spasavanje Atine. U slučaju prisilnog bankrota, vlasnici obveznica bi verovatno pretrpeli još veće gubitke po svojim investicijama, mada bi neki od njih dobili nadoknadu od osiguranja obveznica, takozvanih kreditnih difolt svopova (CDS) - finansijskih instrumenata kojima se investitori štite od mogućih rizika.

Zemlja postaje planeta siromašnih
Izvor: Tanjug
Davos -- Svetska populacija je u oktobru 2011. dostigla cifru od sedam milijardi, dok će se rezerve sirovina, prema prognozi Ujedinjenih nacija, istrošiti za 60 godina.Dok je stanovništvo najsiromašnijih zemalja, prema podacima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, 2010. uvećano za 2,1 odsto, žitelja bogatih zemalja je bilo za samo 0,6 odsto više. Populacija najsiromašnijih zemalja sveta raste bezmalo četiri puta brže od stanovnistva bogatih država.Oko pet milijardi (72 odsto) ljudi na planeti živi u zemljama sa prosečnim prihodima, u zemljama sa visokim prihodima živi 1,1 milijarda (16 odsto) stanovnika, i približno 800 miliona (12 odsto) ljudi živi u najsiromašnijim zemaljama sveta.Međunarodna organizacija kreditora rezimira da je povećanje svetske populacije izazov za vlade zemalja u razvoju, koje se direktno sudaraju sa poteškoćama koje iz toga proizilaze, kao i za najrazvijenije zemlje, s obzirom na to da one poseduju tehnologije, sredstva i stručnjake uz čiju pomoć bi problemi vezani sa povećanjem broja stanovnika mogli da se reše. Prehrambenu i sirovinsku krizu međunarodna zajednica može da prevaziđe samo zajedničkim naporima, zaključuje se u istraživanju Međunarodne organizacije kreditora.Nivo zaposlenosti stanovništva jedan je od najvažnijih pokazatelja blagostanja jedne zemlje. Maksimalna zaposlenost, prema podacima MMF-a, zabeležena je u Kini, ali kako se ističe u istraživanju, počev od 2000. godine nezaposlenost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta raste i premašuje četiri procenta.Što se tiče afričkih zemalja sa visokim tempom rasta stanovništva, na primer u Egiptu, stopa nezaposlenosti je u granicama 10,5 odsto, a u Etiopiji oko 20,5 procenta. Situaciju dodatno pogoršava socijalna nejednakost. Tako u svetu 61 milion imućnih ima iste prihode kao i 3,5 milijardi ljudi sa najnižim prihodima, odnosno na svaki dolar bogatih najsiromašniji dobijaju 1,7 centi. U uslovima prenaseljenosti, izuzetno aktuelno pitanje su rezerve hrane, vode i energije. Kad je u pitanju hrana, po površini poljoprivrednog zemljišta i šuma po stanovniku Rusija je bezuslovni lider, a za njom slede Brazil i SAD. Kina i Indija su autsajderi zbog visoke gustine stanovništva. Vodeće u proizvodnji žitarica po stanovniku su SAD, a za njima sledi Rusija. SAD drže vodeće pozicije zahvaljujući visokoj produktivnosti u poljoprivredi. Prinosi žitarica u Americi su tri puta veći nego u Rusiji. Voda za piće danas je jedan od najdeficitarnijih prirodnih dobara, pri čemu najbogatije obnovljive resurse vode ima Brazil, a za njim sledi Rusija.Najveće svetske rezerve nafte nalaze se u Saudijskoj Arabiji i Venecueli. Uz potvrđene rezerve i sadašnju eksploataciju, količine nafte će biti iscrpljene za najviše 50 godina. Po rezevama prirodnog gasa na prvom mestu je Rusija, a slede Iran i Katar. Pri sadašnjoj eksploataciji, količine ovog energenta biće dovoljne za najviše 60 godina.

Ljubisav Orbović, predsednik SSSS
Imamo pik na Cvetkovića!
Izvor: Alo
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, od ponedeljka kreće u novu, ogoljeniju rundu pregovora s partijama, u kojoj će, kako kaže u intervjuu za „Alo!“, pokušati da isposluje što više poslaničkih mesta i što veći uticaj u budućoj vladi.
- Poznato je šta stranke nude pred izbore, a šta sindikat može njima da ponudi?
- Jedino što možemo jeste da otvoreno nastupamo i da pozivamo zaposlene za koga da glasaju.
- Koliko glasova možete da obezbedite nekoj partiji?
- Oni koje to više interesuje verovatno su to procenjivali. Evidentno je da SSS Srbije ima oko 500.000 članova, a sindikalno organizovanih ukupno ima nešto manje od milion zaposlenih. Međutim, naša ciljna grupa su i nezaposleni, penzioneri... Čak i kada bismo izašli s nekom manjom partijom, sigurno bismo prešli cenzus.
- Mislite na Rasima Ljajića kao najprirodnijeg saveznika?
- Da, na primer. Razgovaraćemo i s njegovim SDPS-om. Kao što ne eliminišemo ni Dinkićev URS, niti druge partije. Vi novinari diktirate da smo najbliži DS-u ili SNS-u, a mi ćemo sa svima razgovarati. Do sada je bilo reči samo o ekonomskoj situaciji, onome što nam predstoji, o katastrofalnim greškama...
- Ispada da opraštate DS-u te greške. Aktuelni premijer je bio direktor Agencije za privatizaciju, a vi godinama imate najveći pik upravo za taj period privatizacije?
- Istina je da imamo pik na privatizaciju. Može se reći da imamo pik i na Cvetkovića, koji je bio i zamenik ministra za privatizaciju i direktor Agencije, a kritični smo i prema njegovom premijerskom učinku. Međutim, pričamo sa svima, kao što ste videli i sa DS-om.

25. januar 2012.

Nemci: Vojvodina rajski vrt Evrope
Izvor: Beta
Novi Sad -- Direktor nemačke firme Ekolend Rudolf Biler kaže da Vojvodinu njeni potencijali čine "rajskim vrtom Evrope". Biler je rekao da zbog dobrih iskustava u Vojvodini ta kompanija želi da proširi proizvodnju u toj Pokrajini.On je kazao da zemljište u Vojvodini ima "izuzetne karakteristike" i predstavlja odličan potencijal za proizvodnju zdrave hrane, koja i malim proizvođačima može doneti solidne zarade, saopšteno je iz Fonda za podršku investicijama u Vojvodini (VIP fond). Regionalni direktor sektora šećerne repe za jugoistočnu Evropu nemačke kompanije Saat Klaus Hek je takođe istakao velike potencijale Vojvodine u poljoprivredi. "Ako bih mogao opet da se rodim, u sledećem životu bih želeo da budem farmer u Vojvodini", kazao je Hek.On je ispričao anegdotu o tome kako je, videvši prvi put vojvođansku crnicu, jedan njegov prijatelj poželeo da stane i da se, kako je rekao, "najede te plodne zemlje"."Internacionalna zelena nedelja", jedan od najvećih sajmova poljoprivrede u svetu, koji se od 20. do 29. januara održava u Berlinu, okupio je ove godine više od 1.500 izlagača iz celog sveta, a organizatori očekuju da će Sajam za devet dana posetiti oko dva miliona ljudi.

O čemu su sindikati i predsednik Boris Tadić razgovarali iza zatvorenih vrata
Neodrživ je sistem zasnovan na kriminalnoj privatizaciji
Izvor: Danas
Kragujevac - Iako je prekjučerašnji sastanak predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića sa čelnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) održan iza zatvorenih vrata, Danas saznaje da nije bilo reči o predstojećim izborima. Sindikalci su predsednika upozorili na neodrživost aktuelnog ekonomskog i privrednog sistema, na rastuću armiju nezaposlenih i pad stope zaposlenosti, na pogubne posledice „kriminalne privatizacije“, kao i na ostale aktuelne društvene probleme u zemlji. „Zaista se nije razgovaralo o predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima“ potvrdili su našem listu pojedini učesnici tog skupa, naglašavajući da su tokom tročasovnog razgovora „dominirale ekonomsko - privredne i teme koje se odnose na aktuelnu društvenu situaciju u zemlji“, mada je bilo reči i o situaciji na Kosovu kao i o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.Sagovornici Danasa ističu da se sa Tadićem i njegovim najbližim partijskim saradnicima, Dušanom Petrovićem i Draganom Đilasom, ipak najviše razgovaralo o trenutnoj teškoj ekonomsko-privrednoj i društvenoj situaciji u Srbiji.- Upozorili smo da je u Srbiji, od 2001. godine do sada, bez posla ostalo čak 500.000 radnika, da je privatizacija društvenih preduzeća bila kriminalna, i da su njene posledice katastrofalne, posebno u industriji, u metalskom kompleksu. Rekli smo da smatramo da je aktuelni ekonomsko-privredni sistem, zasnovan na sumnjivom kapitalu, neodrživ, te da mnogo toga mora da se menja - navode sagovornici našeg lista.Dodaju da se Tadić složio sa mnogim sindikalnim ocenama i istakao da bi izlaz iz teškoća trebalo tražiti u privlačenju inostranih investicija i približavanju i učlanjenju u Evropsku uniju. Na primedbu sindikalaca da se treba okrenuti i unutrašnjim resursima, lider DS je ocenio da su potencijali Srbije u poljoprivredi i elektroenergetskom sektoru. Priznajući da su privredne nedaće delom uzrokovane i greškama i propustima vlasti, Tadić je, kažu učesnici sastanka, očito misleći na demokrate, ocenio da su uprkos svemu, ipak - i dalje najbolji.

US Steel nezadovoljan rezultatima u Srbiji, radnici zabrinuti
Autor: Beta
Beograd, Smederevo - Kompanija US Steel Srbija saopštila je juče da je nezadovoljna svojim finansijskim rezultatima u Srbiji i da nastoji da nadje najbolje rešenje za poboljšanje stanja u smederevskoj železari. „Ekonomska situacija u Evropi, naročito u Južnoj Evropi, gde se nalaze postrojenja Ju es Stil Srbija, veoma je teška. Naši finansijski rezultati u Srbiji su neprihvatljivi i nastojimo da istražimo sve mogućnosti u cilju poboljšanja trenutne situacije „, navodi se u saopštenju. Radnici Ju-Es stila Srbija zabrinuti su zbog mogućeg zatvaranja železare, ali se nadaju da takva odluka neće biti doneta, saopštio je juče Samostalni sindikat te fabrike. „Kruže razne priče, što preko elektronskih, što preko drugih medija, kruže po gradu i po fabrici, da kupuju nas ovi ili oni, ali mi njih niti hoćemo da komentarišemo, niti njima da se bavimo“, rekao je predsednik Samostalnog sindikata u Ju-Es stilu Siniša Prelić. On je dodao da je „činjenica da se trenutno radi s jednom visokom peći“, da situacija nije najbolja i da je „proizvodnja smanjena zbog nedovoljno narudžbina“. Prelić je kazao da se u Sindikatu nadaju da krajem januara neće biti donete „strašne odluke“ o otpuštanjima ili zatvaranju fabrike. „Našu zabrinutost podgrevaju razna pisanja, priče i neke analize raznoraznih analitičara“ dodao je Prelić i istakao da je sada važno da se „proizvede sve što je naručeno“. Direktor komunikacija u Ju-Es stilu Nemanja Brković, na pitanje da li će u Smederevu biti ugašene obe visoke peći, odgovorio je da u skladu sa poslovnom politikom kompanije, ne može da komentariše trenutno stanje u proizvodnji van redovnih kvartalnih finansijskih izveštaja. Brković je u sledećoj poruci obavestio saradnike da je „prihvatio ponudu“ za posao „u drugoj kompaniji“ i da će napustiti Ju-Es stil „za dve nedelje“. Centrala Ju es stila u SAD najavila je da će 31. januara odlučivati o sudbini železare u Srbiji zbog loših poslovnih rezultata, prouzorokovanih globalnom ekonomskom krizom. Vlada Srbije je spremna da pomogne da ne dođe do zatvaranja Ju es stila, najvećeg srpskog izvoznika, ali još nije odlučeno na koji način će to biti učinjeno.

Sindikat: Zaustaviti pljačku EPS-a
Izvor: Beta
Beograd -- Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva "Nezavisnost" pozvao je predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića da zaustavi štrajk u TENT-u. Sindikat istovremeno od Cvetkovića traži da zaustavi i "pljačku u Elektroprivredi Srbije (EPS)". U saopštenju tog sindikata dostavljenom medijima se navodi da više od 5.000 radnika EPS-a podnelo tužbe sudovima za isplatu naknade za rad u smenama i da će štete koje će zbog sudskih presuda platiti to javno preduzeće biti preko 30 miliona evra. "Da li je i ovde na delu nova pljačka EPS-a, ali malo manjih razmera nego ona u rudarskom basenu (RB) Kolubara. Zašto se odbijaju naša upozorenja da se reši ovaj problem", pita se u otvorenom pismu upućenom premijeru Srbije granski sindikat Nezavisnost.Dodaje se i da se prećutkuje informacija da poslovodstvo EPS-a na godišnjem nivou izdvaja na desetine miliona evra za finansiranje svog "kućnog" sindikata sa kojima sklapa protivzakonite kolektivne ugovore i tako dobija podršku za "ogromnu korupciju i nerešavanje problema naknade za smenski rad". "Odbijajući da ispune zahteve sindikata smenskih radnika TENT-a čelnici EPS-a se pravdaju da nemaju dovoljno para, a što javno ne kažu koliko su novca u protekloj godini izdvojili za brojne sportske igre i za privilegije svojim odanim sindikatima koji im sada služe kao podrška", navodi se u pismu. Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva (HNER) "Nezavisnost", naglašava i da je nedopustivo da državni sekretar Dušan Mrakić umesto da predlaže rešenje problema u TENT-u i da insistira na postizanju sporazuma sa štrajkačima "uzima za pravo da štrajkačima preti kontraštrajkom drugog za njega još uvek većinskog sindikata". "Na Vama i poslovodstvu EPS-a je ogromna odgovornost za stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije i ugrožavanje zdravlja oko 650 radnika TENT-a i zato tražimo da da se ova agonija prekine postižanjem sporazuma sa Štrajkačkim odborom, a da se nakon toga pristupi pregovorima oko zaključivanja kolektivnih ugovora koji će otkloniti raloge nezadovoljstva", navodi se u pismu upućenom premijeru Srbije.

UNATOČ PRIJEDLOGU MINISTARSTVA FINANSIJA, ESV FBiH NIJE DALO PODRŠKU: Topli obrok ipak neće biti oporezovan!
www.depo.ba
Ekonomsko-socijalno vijeće (ESV) za teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine zaključilo je na današnjoj sjednici u Sarajevu da ne može dati pozitivno mišljenje o Prednacrtu zakona o izmjenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak i Prednacrtu pravilnika o izmjenama i dopunama Pravilnika o primjeni Zakona o porezu na dohodak U raspravi koja je prethodila donošenju zaključaka, direktor Udruženje poslodavaca u FBiH Mladen Pandurević je rekao da bi ovakav Zakon, koji predviđa oporezivanje 50 posto toplog obroka i regresa za sve zaposlene u ovom entitetu, bio novo opterećenje za privredu u Federaciji BiH."Budući da se radi o veoma važnom aktu smatramo da je potrebno provesti najširu raspravu na kojoj će se utvrditi negativni efekti za povećanje zaposlenosti i povoljnije poslovanje, što su glavni prioriteti u svim razvijenim zemljama", smatara Pandurević.Federalni ministar finansija Ante Krajina objasnio je da se ovakvim mjerama pokušava stati u kraj neodgovornim poslodavcima koji zloupotrebljavaju sadašnje neoporezivanje i isplaćuju dio plate putem toplog obroka.Predsjednik Saveza samostalnih sindikata Ismet Bajramović istakao je da su prava radnika definirana Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, te da oni neće pristati na jednostrane izmjene i derogiranje tih prava.ESV je zaključio da predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca održe sastanak na kojem će biti razmotreni efekti predloženog Prednacrta zakona i pravilnika, i ponude dodatna rješenja.Sljedeća sjednica Ekonomsko-socijalnog vijeća za teritoriju Federacije BiH planirana je za 28. februar.

Zagreb: Radnici Telekoma na ulici
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Nekoliko stotina radnika Hrvatskog telekoma (HT) u organizaciji tri sindikata telekomunikacija protestovalo je danas u centru Zagreba.Oni su održali protestni skup na centralnom zagrebačkom trgu bana Jelačića zbog najava da će HT otpustiti 450 radnika.Radnici su od uprave HT-a zatražili da odustane od otkaza, a od hrvatske vlade da ne dozvoli ucenjivačko ponašanje multinacionalnih kompanija.Nakon toga otišli su pred nemačku ambasadu kako bi uručili protestno pismo sa zahtevom da Dojče telekom (DT) koji je većinski vlasnik HT-a ne izvlači samo dobit iz Hrvatske, već da ulaže u infrastrukturu i sačuva radna mesta. Otišli su i pred Zagrebačku berzu da od akcionara HT-a zatraže ulaganja umesto isisavanja dobiti, a najavili su i odlazak pred Hoto toranj, gde je sedište uprave HT-a i gde će zatražiti zaustavljanje otpuštanja tolikog broja radnika i socijalni dijalog o zaštiti interesa radnika HT-a. U obraćanju okupljenima predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever je optužio je uprave HT-a i DT-a da su postavili profit iznad interesa radnika i da bezobrazno ucenjuju i hrvatsku Vladu najavama da će zbog najavljenog vraćanja poreza od šest posto na mobilne usluge prekinuti ulaganja i nastaviti da otpuštaju radnike. Sever je od vlade zatražio da štiti interese hrvatskih radnika i privrede. Osim otpuštanja 450 radnika kojima su obećali dobre otpremnine, uprava HT želi da se reši dela radnika neprodužavanjem privremenih ugovora o radu.

24. januar 2012.

HOĆE LI I SINDIKAT NA IZBORE?
Izvor: Radio Subotica
Predstavnici Republičkog veća samostalnih sindikata već nekoliko meseci obavljaju razgovore sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, nakon čega će doneti odluku o tome da li će se i sindikat pojaviti na predstojećim izborima kao politička organizacija. U Gradskom Veću samostalnih sindikata doneli su odluku da se neće politički angažovati, bez obzira na stav republičkog Veća. Ono što će zahtevati u lokalu biće takozvana "sindikalna stolica", odnosno mesto u gradskoj skupštini, kako bi aktivno mogli da učestvuju u donošenju odluka, što je poznata praksa u razvijenim zemljama.

SUBOTIČKE NOVINE POD HIPOTEKOM
Izvor: Radio Subotica
Kako prenosi dnevni list Politika, od 31. oktobra prošle godine Findomestik banka ima pravo hiopotekarne prodaje redakcijskog prostora Subotičkih novina od oko četiri stotine kvadratnih metara. Kako se nezvanično može čuti, banka već traži kupca za ovu nekretninu. Findomestik banka je 30. aprila 2010. godine imovinu Subotičkih novina uzela kao garanciju za kredit od 250 hiljada evra, u dinarskom protiviznosu. Međutim, kredit nije podigla redakcija, već je on uzet na inicijativu Skupštine malih akcionara, gde je Peđa Mališanović imao pravo da zastupa 70 odsto akcija. Hipoteka je bila obezbeđenje za kredit nekoj od firmi u njegovom vlasništvu. Naime, Mališanović između ostalog poseduje hemijske fabrike "Azotara" i "Azohem". Obe firme su gotovo godinu dana u blokadi, i to "Azotara" za oko milijardu dinara, a "Azohem" za oko 266 hiljada dinara.Vlada Tomić, direktor Subotičkih novina, u izjavi za Politiku kaže da od te hipotekarne prodaje neće biti ništa i da će se sve , kako navodi " nekako srediti”.U redakciji "Subotičkih novina" ima desetak zaposlenih, a poslovodstvo prema njima ima zaostalih dugovanja još iz 2009. godine, duguju im dve plate iz 2010. godine, kao i za prošlu godinu u kojoj novinarima nije uplaćen doprinos za penzijsko i zdravstveno osiguranje.Od 2008. godine Subotičke novine je na drugoj prodaji kupio konzorcijum Vojvodina info za oko 120.000 evra, a na osnovu upisanih hipoteka može se videti da je ovaj prostor poslužio kao garancija za oko 3,5 miliona evra kredita ili drugih obaveza. Pri tome, Subotičke novine su u blokadi zbog 2,68 miliona dinara duže od godinu dana, pa su osnovale novo preduzeće "Subotičke novine plasman i marketing".

Sastanak SSSS i DS
ZAHTEVI SINDIKATA SE MORAJU UZIMATI U OBZIR
Izvor: www.sindikat.rs
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali su sa delegacijom Demokratske stranke o ekonomskoj situaciji u zemlji i problemima koje muče radnike u Srbiji, kao i o rešenjima za prevazilaženje ekonomske krize.Na mnogobrojna pitanja članova Predsedništva SSSS, predsednika samostalnih sindikata i opštinskih veća odgovarali su predsednik DS-a Boris Tadić, njegov zamenik Dragan Đilas i potpredsednik te stranke Dušan Petrović.Nakon tročasovnog sastanka u prostorijama SSSS, koje je Tadić ocenio odličnim, ali vrlo teškim za njega, predsednik Saveza Ljubisav Orbović i Tadić su odgovarali na pitanja novinara.Orbović je rekao da su teme sastanka bile isključivo ekonomske i da nije bilo reči o politici, već o pitanjima koja se tiču budućnosti sadašnje i budućih generacija.„Ovo je bio završni sastanak koji je SSSS organizovao sa parlamentarnim partijama u Srbiji, sa ciljem da se pronađu optimalna rešenja izlaska zemlje iz krize. Ono što je demokratski pomak jeste da smo uspeli da u prethodnih nekoliko meseci razgovaramo i sa opozicijom i sa partijama na vlasti i da se niko od njih nije ljutio što smo od svih hteli da čujemo njihovo viđenje rešenja problema“, rekao je predsednik Orbović.Prema njegovim rečima, predstavnici najveće sindikalne centrale u Srbiji su demokratama ukazali na brojne probleme sa kojima se suočavaju zaposleni, nizak standard, lošu privatizaciju, nizak nivo socijalnog dijaloga, kao i propuste koje je činila vlast u prethodnom periodu. „Razgovor je bio otvoren, dinamičan i sa puno pitanja i mislim da su na kraju zadovoljne obe strane. Postoje ljudi u ovoj zemlji koji imaju viziju i želju da o tome razgovaraju“, zaključio je Orbović.Tadić je rekao da su „mnoge primedbe sindikata bile vrlo osnovane, jer ponekad iz ugla sindikata stvari izgledaju drugačije nego iz ugla ljudi koji vode ovu državu“.Priznavši da su „mnoge greške činjene u prošlosti“, Tadić je rekao da je danas centralno pitanje kako da sačuvamo postojeće potencijale i kako da u tim okolnostima eventualno obezbedimo dalji razvoj.„Danas ne možemo da govorimo o velikom broju povećanja radnih mesta u budućnosti. Morao bi svet dramatično i brzo da se izmeni da bi neko obećao 100.000 radnih mesta. Umesto toga, moramo sačuvati svako postojeće radno mesto i potencijale razvoja da bi, nakon izlaska zemlje iz krize, imali ubrzani razvoj“, ocenio je on.Tadić se složio sa predstavnicima sindikata da nisu ispoštovani elementi socijalnog sporazuma koji je potpisan u prethodnom periodu, da nije bilo dovoljno dijaloga između vlasti i predstavnika radnika, kao i da je mogao češće da odgovara na pitanja koja su dolazila iz sindikata. On je, istovremeno, izrazio spremnost da će se ubuduće češće sastajati sa sindikatima, kako bi zajednički dolazili do rešenja problema.„Zahtevi sindikata se moraju uzimati u obzir, uostalom to je pretpostavka socijalnog dijaloga. O tome svedoči činjenica da sve političke partije danas razgovaraju sa predstavnicima sindikata, što ranije nije bilo u praksi“, istakao je Tadić.Govoreći o Kosovu i Metohiji, Tadić je kazao da „ne postoji dan kada mi ne branimo naše legitimne interese na Kosovu“.„Mi od naših interesa nećemo odustati, niti ćemo priznati nezavisnost Kosova. Poštujemo Rezoluciju 1244 i tragamo za rešenjima, ali nećemo odustati ni od evropskih integracija, jer bez njih naša zemlja gubi šansu da pridobija nove investitore“, zaključio je Tadić.

Kako obećati 100.000 poslova?
Izvor: S media
Najviši funkcioneri Demokratske stranke i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali su o ekonomskoj situaciji u zemlji.
Predsednik Srbije Boris Tadić, koji je u razgovorima učestvovao kao lider DS, rekao je da je predstavnicima tog sindikata izložio kako vidi ekonomsku situaciju u bližoj i daljoj budućnosti, i kako vidi mogućnosti da Srbija sačuva potencijale razvoja. To je centralno pitanje za sledeće izbore, rekao je Tadić, i rekao da je u bliskoj budućnosti potrebno sačuvati postojeća radna mesta i obezbediti da Srbija zadrži potencijale da krene u ubrzani razvoj po okončanju krize. "Morao bi svet dramatično da se promeni da bi neko danas mogao da obeća 100.000 radnih mesta, i zato je prioritet sačuvati postojeća radna mesta", rekao je Tadić.Prema njegovim rečima, DS je u prošlosti činila greške, ali je preuzimala i rizike zbog čega je imala velike žrtve, tako da je spremna da preuzme i rizike za godine koje dolaze. Tadić je rekao da je, od strane SSSS, bilo primedbi da nije bilo dovoljno dijaloga vlade i sindikata, sa čim se saglasio i ocenio kao hroničnu bolest srpskog društva, zbog čega je izrazio spremnost da u budućnosti još aktivnije učestvuje u dijalogu sa sindikatima.

Bez dogovora o povećanju nadoknada za smenski rad
Izvor: Danas
Beograd - Sindikat smenskih radnika Privrednog društva Nikola Tesla nisu juče postigli dogovor sa poslovodstvom kompanije o plaćanju smenskog rada.Predsednik tog sindikata Dragoslav Ljubićić je najavio da će štrajk biti nastavljen a da proizvodnja struje i snabdevanje potrošača zasad nisu ugroženi. On je ipak dodao da nema garancija šta će se dalje dešavati sa proizvodnjom u TENT-u jer su radnici iscrpljeni. On je pozvao predstavnike vlasti, pre svega premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića, da razgovaraju sa smenskim radnicima u obrenovačkoj termolektrani koji traže izmene pojedinačnih ugovora o radu kako bi im, na osnovu smenskog rada, bila uvećana zarada. Sindikat smenskih radnika u TENT-u sa oko 660 članova 18. januara je radikalizovao štrajk blokiranjem Upravne zgrade preduzeća zahtevajući povećanje plata na osnovu smenskog rada od 13 odsto. Poslovodstva Elektroprivrede Srbije i Termoelektrana „Nikola Tesla pozvala su štrajkače da zamrznu štrajk i uključe se u razgovore za rešenje problema plaćanja smenskog rada.

SINDIKAT TRAŽI SMENU GENERALNOG DIREKTORA "14. OKTOBRA"
Autor: Agencija TANJUG
Zaposleni u "14. oktobru" poslednji put su primili 30 odsto od polovine septembarske zarade, što u proseku iznosi od 1.500 do 5.000 dinara, rekao predsednik sindikalne organizacije Ljubiša Velimirović
KRUŠEVAC - Predstavnici samostalnog sindikata kruševacke industrije mašina i komponenata "14. oktobar" protestovali su ispred gradske uprave, tražeći smenu generalnog direktora fabrike.
Ovom protestu je prethodio sastanak sa gradonačelnikom Kruševca Draganom Jovanovićem, održan prošle nedelje, na kome je prvi čovek Kruševca od samostalnog sindikata zatražio vreme kako bi razgovarao sa generalnim direktorom Zoranom Radmanovcem, objasnio je predsednik sindikalne organizacije Ljubiša Velimirović.
"Taj rok je prošao i mi sada želimo da gradonačelnik svojim kredibilitetom utiče na Upravni odbor fabrike da se smeni generalni direktor", rekao je Velimirović, koji je naglasio da UO broji sedam članova, od kojih je četiri je imenovao grad.
On je dodao da su zaposleni u "14. oktobru" poslednji put primili 30 odsto od polovine septembarske zarade, što u proseku iznosi od 1.500 do 5.000 dinara, te da postoji obećanje da će preostalih 70 odsto od te polovine dobiti do kraja januara.
"Uposlenost kapaciteta je ispod 10 odsto i to je još jedan razlog zbog čega tražimo smenu generalnog direktora. Dodatno nas uznemirava to što godišnja plata četiri izvršna direktora u "14. oktobru" iznosi 78.000 evra, dok se radnicim duguje", naglasio je Velimirović.
Prosečna plata u IMK "14.oktobar" iznosi 28.000 dinara rekao je Velimirović, koji je podsetio da je sindikat i krajem prošle godine tražio od UO da izglasa nepoverenje generalnom direktoru i dodao da se to nije dogodilo.
S obzirom na to da se radnicima danas nije obratio gradonačelnik Kruševca, predstavnici sindikata su organizovali i protestnu šetnju kroz grad, da bi iskazali nezadovoljstvo.

Lider u poštovanju standarda bezbednosti na radu u Srbiji - Sindikat građevinarstva u poseti "Holcimovoj" fabrici betona u Krnjači
Izvor: eKapija
Predsednik Sindikata građevinarstva i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković imao je priliku da se tokom jednodnevne posete "Holcimovoj" fabrici betona u Krnjači, uveri u način na koji se kontinuirano ostvaruju uspesi na polju poštovanja visokih standarda bezbednosti na radu. U prilog tome, govori i podatak da više od pet godina, od otvaranja betonjerke nije bilo povreda na radu, kao i skoro dve godine bez povrede na radu u fabrici cementa u Popovcu.- Još jednom smo se uverili da kompanija "Holcim" kao lider u poštovanju standarda bezbednosti na radu u Srbiji istrajno dokazuje svoju posvećenost brizi o zaposlenima tako što, pored redovnog ispunjenja svih zakonskih obaveza propisanih Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom Republike Srbije, samoinicijativno radi na sprovođenju dodatnih mera zaštite, programa edukacije i zdravstvene prevencije - istakao je predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Duško Vuković, dodajući da je veoma značajno da se "virus" brige o bezbednosti i zdravlju proširi i na druge poslodavce, kompanije, saopštio je "Holcim". Uverenje predstavnika "Holcima" jeste da bezbednosti na radu nije samo nošenje šlema i slične zaštitne opreme, već svest o značaju svakoga pojedinačno. Upravo zbog toga, Holcim svakom zaposlenom obezbeđuje redovne sistematske preglede, ali i edukacije u vezi sa raznim pitanjima bezbednosti i zdravlja .- U vreme krize kada su kompanije u Srbiji ukidale ili smanjivale povlastice i izdvajanja za zaposlene "Holcim" Srbija je na isti način nagrađivao zaposlene kao u Kolektivnom ugovoru iz 2007. godine. "Holcim" je samo u 2011. godine kroz različite treninge i edukacije sa akcentom na ulaganje u bezbednost zaposlenih, uložio oko 300.000 evra za obrazovanje svojih zaposlenih u Srbiji - istakao je Miloš Mirić, direktor HR-a u kompaniji "Holcim" Srbija.Osnove svoje politike o bezbednosti i zdravlju na radu, "Holcim" Srbija gradi na standardu OHSAS 18001, ali i na internom standardu, takozvanoj "zelenoj piramidi" koja obuhvata pet pravila čije je striktno poštovanje ključ uspeha "Holcima" na ovom polju.

U Vojvodini nije loše kako tvrde
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Bruto društveni proizvod Vojvodine je niži od prosečnog. Stvara se utisak da je pokrajina nedovoljno razvijena, što nije relna slika.Na osnovu kriterijuma Vlade Srbije, a po Uredbi o utvrđivanju razvijenosti regiona, odnosno jedinice lokalne samouprave za 2011. godinu, svi regioni čija je vrednost BDP-a ispod vrednosti republičkog proseka su nedovoljno razvijeni, a tako se, praktično, tretiraju svi regioni, osim beogradskog. BDP Beograda je za 80 odsto veći od prosečnog BDP-a u Srbiji.Budući da je Beograd najrazvijeniji, da je glavni grad, administrativni i privredni centar zemlje, u kojem su sedišta najvećih kompanija i banaka, ali i mesto realizacije svih finasijskih tokova, ne treba da čudi što zauzima prvo mesto.U Vojvodini je, u odnosu republički prosek, kao i na region Beograda, manje zaposlenih u državnim preduzećima, a više u privatnim firmama. Tako je u Pokrajini u preduzećima s državnim vlasništvom, gde su zarade veće, zaposleno 26,3 odsto radnika, a u beogradskom regionu čak 44,2 odsto. U privatnim preduzećima u Vojvodini radi 60,5 odsto zaposlenih, a u Beogradu 50,9 odsto. Struktura zaposlenih u celoj Srbiji je 31,2 odsto radnika zaposleno je u preduzećima u državnom vlasništvu, a 54,6 odsto radi u firmama s privatnim vlasništvom.
Povoljne okolnosti i ekonomsko okruženje Beograda doprinose i tome da se u glavnom gradu najviše zarađuje i ostvaruje najviši bruto društveni dohodak. Ipak, veliki broj opština u Vojvodini je u grupi najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji. Naime, od ukupno 19 najrazvijenijih lokalnih samouprava, čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka, deset je iz Vojvodine. Među lokalnim samoupravama čiji je stepen razvijensoti u rasponu od 80 do 100 odsto republičkog proseka, od ukupno 33 samouprave, 15 je iz Vojvodine, a od onih čiji je stepen razvijenosti od 60 do 80 odsto republičkog proseka, od ukupno 47 samouprava, 16 je iz Vojvodine.Podaci o prosečnoj zaradi u Vojvodini slični su kao i oni koji govore o razvijenosti regiona u Srbiji. Naime, prosečna zarada je manja od republičkog proseka, koja iznosi nešto manje od 400 evra. Takođe, viša je i prosečna zarada u beogradskom regionu. Manja prosečna zarada u Vojvodini proizvod je nekoliko činjenica. Među najvažnijima je poljoprivreda, kojom se bavi veliki broj Vojvođana. U ovoj grani privrede novčani tokovi odvijaju se bez statističke evidencije, a veliki broj poljoprivrednika se vodi kao lica s minimalnom zaradom, iako su im prihodi veći. Takođe, neuspele privatizacije najčešće su bile baš u poljoprivredi, što je, naravno, imalo negativan uticaj na ovu privrednu granu, dovelo do uništavanja poljoprivrednih preduzeća i zadruga, koje su bile mesto novčanih tokova.Osim toga, na visinu prosečne zarade značajno utiče i struktura zaposlenih, odnosno odnos broja zaposlenih u privrednim subjektima u državnom i privatnom vlasništvu.

Tadić sa Orbovićem „samo o ekonomiji“
Izvor: Danas
Beograd - Na sastanku predstavnika najužeg vrha DS i rukovodstva Saveza samostalnih sindikata Srbije nije bilo „ni reči“ o predstojećim izborima. Kako su novinarima rekli predsednik demokrata Boris Tadić i lider SSSS Ljubisav Orbović, na skupu održanom bez prisustva medija, razgovaralo se isključivo o ekonomskoj situaciji u zemlji u bližoj i daljoj budućnosti i iskustvima u dosadašnjoj saradnji vlade i sindikata. Tadić je priznao da je razgovor bio „veoma težak i sadržajan“, te da je od sindikalaca čuo niz krupnih primedbi, a najavio je susrete s Asocijacijom slobodnih i nezavisnih sindikata i „svima ostalima koji su zainteresovani za razgovore o budućnosti“. „Ekonomija će biti centralno pitanje sledećih izbora“, rekao je Tadić, i naveo da je u bliskoj budućnosti potrebno sačuvati radna mesta i obezbediti da Srbija zadrži potencijale da krene u ubrzani razvoj po okončanju krize. Kako je upozorio, „svet bi morao dramatično da se promeni da bi neko danas mogao da obeća 100.000 novih zaposlenja i zato je sada prioritet sačuvati postojeća radna mesta“.Na pitanje Danasa zašto se DS tek sada pred izbore setila sindikalaca, umesto upitanog Tadića odgovorio je Orbović rekavši da ovo nije prvi dijalog s predsednikom Srbije i da su već razgovarali. Upitan da li je tačno da će izbori biti raspisani 11. marta, kako je rekla predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, Boris Tadić je odgovorio protivpitanjem - „zašto vam se tako žuri?“, te opaskom da „prvo treba skočiti, pa onda reći hop“.Orbović je naveo da predizborni razgovori SSSS tek predstoje, da počinju 25. januara i to s naprednjacima.
Ohrabrenje iz Vašingtona
Predsednik Tadić je u razgovoru s novinarima istakao da, posle izjave zvaničnika SAD Filipa Rikera da od Srbije nije traženo odustajanje od Rezolucije 1244, očekuje da će se već u roku od 24 sata naći rešenje za regionalno predstavljanje Prištine, kao i da to rešenje bude uz pozivanje na taj dokument SB UN. „Moj telefonski razgovor s Hilari Klinton nije bio u koordinaciji s Rikerovom posetom Beogradu“, objasnio je Tadić.
Obezbeđenje
U zgradi Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića juče je zbog dolaska predsednika Srbije i DS i njegovih najbližih stranačkih kolega bezbednost bila podignuta na vrlo visoki nivo. Ljudi iz predsednikovog obezbeđenja bili su na svim ulazima, a ulaz iz Dečanske bio je zatvoren.

Kad bi mogli, svi bi u javni sektor
Izvor: Blic
Beograd -- Prosek zaposlenih u javnom sektoru Srbije je tri puta veći nego u evropskim zemljama.To je najvećim delom i posledica velike nezaposlenosti kod nas i malog broja novih radnih mesta u privatnim firmama. U Nemačkoj, koja je pre nekoliko dana objavila da je u 2010. godini imala rekordnu zaposlenost, u javnom sektoru radi 10,3 odsto od ukupnog broja zaposlenih, prosek u Evropskoj uniji je od 10 do 18 odsto, a u Srbiji čak 31 odsto. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, broj nezaposlenih Nemaca je u 2011. smanjen za 446.000, na 2,5 miliona, što znači da je stopa nezaposlenosti opala sa 6,8 na 5,7 procenata radno aktivnog stanovništva.I Ana Jolović, sa Fakulteta za ekonomiju i političke nauke, priznaje da nedostaju nova radna mesta u privatnim kompanijama. "Takođe, nivo plata u javnom sektoru je počeo da diktira nivo plata u privatnom i utiče na kvalitet kadrova koji privatni sektor može da zaposli. Imajući u vidu zaradu po realnom radnom času i sigurnost posla, jasno je zašto se kadrovi okreću javnom umesto privatnom sektoru. Sa stanovišta ekonomije, ovo srednjoročno vodi stagnaciji, a dugoročno je neodrživo", smatra Jolović.
U Nemačkoj je, kako prenose agencije, minule godine radilo u proseku 41,04 miliona žitelja, za 1,3 odsto ili za 535.000 lica više nego 2010. godine. Nebojša Katić, poslovni konsultant, kaže da rad u javnom sektoru, na Zapadu, u pravilu znači da se zaposleni opredeljuju za nižu platu, ali veću sigurnost radnog mesta. Neke države, Katić navodi Japan kao najbolji primer, apsorbuju najbolje kadrove za državnu upravu.U Srbiji je, prema njegovim rečima, situacija takva da rad u javnom sektoru obezbeđuje i veće plate i mnogo veću sigurnost. To je, kako kaže Katić, najbolji od svih svetova i osnovni motiv koji opredeljuje građane.Nezaposlenost je u Srbiji na kraju novembra iznosila 23,7 odsto. U situaciji kada je sve manje posla, javni sektor - državna uprava, školstvo, zdravstvo, agencije, javna preduzeća, postaje prostor da se nezaposlenost smanji. Kod države, prema poslednjim procenama, radi više od 450.000 radnika od ukupno 1,7 miliona građana sa poslom. Rad u javnom sektoru je omiljeniji i zbog sigurnijeg posla i relativno dobre plate. Stručnjaci ističu i da je problem što je ukupna nezaposlenost u Srbiji velika i što se ne otvara dovoljno novih radnih mesta u privatnim firmama."I privatni sektor nije u stanju da otvori nova radna mesta, pa to povećava pritisak da država sa svoje strane povećava broj zaposlenih do besmisla. Procesi koji su doveli do ovakve ekonomske situacije su posebna i velika, prevelika tema za kratku elaboraciju u novinarskom tekstu", smatra Katić.

"Ovakvom kapitalizmu je odzvonilo"
Izvor: Tanjug
Davos -- Na sastanku ekonomske i političke elite u Davosu tražiće se da način za reformu kapitalističkog sistema za koji se ocenjuje da je "zastareo i u propadanju"."Imamo opštu krizu morala, nismo voljni da investiramo u budućnost, podrili smo socijalnu skladnost i u opasnosti smo da u potpunosti izgubimo poverenje budućih generacija", upozorio je domaćin i osnivač godišnjeg Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab. "Rešavanje problema u kontekstu zastarelih i odumirućih modela samo bi još više produbilo ponor. Nalazimo se u eri temeljnih promena koje hitno zahtevaju nove načine razmišljanja umesto uobičajenih", rekao je Švab dodavši da "za kapitalizam u svom sadašnjem obliku nema mesta u svetu oko nas".Godišnji Svetski ekonomski forum se održava jedva nedelju dana nakon što je reputacija evrozone doživela novi udarac pošto je američka agencija za kreditne rejtinge "Standard end Purs" snizila kreditnu sposobnost devet članica regiona zajedničke valute , uključujući vrhunski trostruki A rejting Francuske. Nemačka, evropski ekonomski lider, izbegla je sniženje rejtinga, ali je, bez obzira na to, bila primorana da snizi prognozu rasta svoje ekonomije.Organizatori Foruma su ranije ovog meseca upozorili da finansijske teškoće iz poslednjih nekoliko godina podstiču ozlojeđenost koja bi mogla da razbukta protekcionizam, nacionalizam i socijalne nemire. Od oko 1.600 ekonomskih i političkih lidera, uključujući 40 šefova država i vlada, biće zatražno da iznesu nove ideje na 42. okupljanju u švajcarskom skijaškom centru Davos na petodnevnom forumu koji počinje u sredu.Očekuje se da će diskusijama dominirati neuspeh evrozone da suzbije svoju dužničku krizu i izgledi da se previranja prošire svetskom ekonomijom."Centralna tema razgovora biće pomanjkanje liderstva u Evropi kao glavni problem", kazao je dekan Kinesko-evropske međunarodne poslovne škole Džon Kvelč.

23. januar 2012.

Siemens ulaže 24 mil. € u Subotici
Izvor: Danas
Subotica -- Siemens planira da u naredne dve godine u svoju fabriku u Subotici investira 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generator za vetroturbine. Prema rečima Petera Lešera, predsednika Upravnog odbora i generalni direktor Siemensa, prihodi ove kompanije premašili su 88 miliona evra, dok vrednost novih porudžbina iznosi oko 120 miliona evra, što predstavlja povećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu.Ovaj pogon je, inače, značajan proizvođač električnih mašina i transduktora koji se koriste u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Svakog meseca 500 radnika zaposlenih u toj fabrici proizvedu oko 150 generatora za vetroturbine. “Cilj Siemensa je da proizvodimo više od 300 generatora mesečno, kao i da do 2014. godine povećamo broj zaposlenih na 650” , kaže Lešer. Inače Siemens je predstavio i novi sektor, a to je infrastruktura i gradovi, gde je reč o tržišnim mogućnostima više od 300 milijardi evra.“Siemensovo višegodišnje iskustvo u oblasti saobraćajnih rešenja jedan je od presudnih faktora zbog kojih nam je poveren projekat rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, najduže i jedne od strateški najvažnijih ulica u centru Beograda” , kaže Lešer.On objašnjava da projekat obuhvata kako upravljanje saobraćajem pomoću sistema Skala i Motion, tako i nadzemne kontaktne vodove za tramvaje.Pored toga, izvedeno je nekoliko značajnih projekata za železnice Srbije koji se tiču sistema signalizacije, rekonstrukcije i modernizacije železnice. Većina tih projekata bila je od strateškog značaja za unapređenje železničke infrastrukture Srbije na evropskom Koridoru 10.

Test Benetona prošla četiri radnika
Izvor: Danas
Niš -- U Benetonu Srbija u Nišu ostaće četvoro od ukupno 627 radnika koliko ih je radilo u Niteksu pre nego što je fabričku imovinu kupila ta italijanska kompanija. Ovakva odluka doneta je nakon testiranja 89 radnika Niteksa koji su se opredelili za ostanak u kompaniji, ali nismo mogli da saznamo zašto je tako mali broj tekstilaca uspelo da stekne naklonost novog gazde. Beneton ne želi da prima radnike dok ne završi izgradnju i rekonstrukciju fabričkih hala, pa upošljavanje nešto većeg broj radnika može očekivati tek 2013. i 2014. godine kaže Zoran Tošić, bivši čelnik Samostalnog sindikata Niteksa i aktuelni predsednik Upravnog odbora jedinog neprodatog dela Niteksa.Italijanska modna kuća kupila je imovinu Niteksa na licitaciji na kojoj je bila jedini učesnik, po početnoj ceni od 3,072 miliona evra. Zvaničnici Srbije, Niša i Benetona najavili su da će ukupna vrednost investicije iznositi 43,2 miliona evra. Ministarstvo ekonomije i SIEPA subvencionisaće svako novootvoreno radno mesto sa 9.000 evra.
On navodi da je preostalih četvoro radnika samo pelcer nekadašnjeg Niteksa i dodaje da pretpostavlja da je njihov broj toliko mali jer Benetonu treba mlađa radna snaga, a većina radnika je starija od 40, odnosno 50 godina. Nakon što je Beneton Srbija u maju prošle godine kupio imovinu Niteksa, za odlazak uz socijalni program koji finansira država izjasnilo se 538 radnika, dok je 89-oro izrazilo želju da ostane i u julu prošle godine za njih je organizovano testiranje.Među onima koji su se odlučili za odlazak, 351 radnik opredelio se da to učini uz otpremninu od 300 evra po godini staža, 104 je izabralo deset prosečnih zarada, a 83-je otišlo je na Biro rada jer im je do penzije ostalo manje od dve godine.Ovih dana će i 85-ro radnika, koji nisu prošli testove, napustiti fabriku uz državnu otpremninu od 300 evra po godini staža.Direktor Benetona Srbija, Flavio Simoneti kaže da je ova kompanija u Niteksu kupila samo teren i zgrade, ali da nisu preuzeli nikakvu obavezu prema radnicima te fabrike. Njegov odgovor delovao je kao otrežnjenje od (ne)realnih očekivanja da će novi vlasnik, iako to nije obećao, preuzeti bar nekoliko desetina radnika Niteksa. Lažnu nadu „podgrejavali“ su čelnici države, Niša, ali i Benetona, koji su najavljivali da će posao u niškoj fabrici, u naredne četiri godine, dobiti čak 3.000 radnika, kao i da će radnici Niteksa biti „zbrinuti“.U krugu nekadašnjeg Niteksa sada radi oko 150 radnika i svi „proizvode“ džempere. Oni nisu zaposleni u Benetonu već u kooperantskim firmama te kompanije, koje Italijani „kontrolišu i obezbeđuju im prostor i sirovine“. U Nišu je pet takvih kooperanata. U krugu nekadašnjeg Niteksa još uvek se ruše i rekonstruišu stare zgrade i zida fabrika u kojoj će biti otvoreni otvoreni pogoni. Takođe, Beneton razmatra mogućnost otvaranja još jedne fabrike u Nišu, u prečniku od deset kilometara od Niteksa, u kojoj će zaposliti od 160 do 200 radnika. Menadžment kompanije je u julu 2011. Ministarstvu ekonomije i gradonačelniku Niša Milošu Simonoviću uputio zahtev za ustupanje zemljišta, ovoga puta za potencijalnu grinfild investiciju.Italijanska kompanija Beneton još uvek nije odlučila da li će osim nekadašnjeg fabrike Niteks, čiju je imovinu kupila, u Nišu graditi još jednu fabriku, uprkos drugačijim najavama niških zvaničnika.“Grad Niš je tri puta davao ponude za lokaciju za novu fabriku Benetona, a predstavnici kompanije su pokazali izvesno interesovanje za lokaciju u Radnoj zoni Sever. Ipak, još uvek nismo dobili zvaničan odgovor za koju lokaciju su se odlučili, kao ni da li će uopšte biti izgradnje još jedne fabrike u Nišu” , rekao Milan Ranđelović, šef niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER). On je naglasio da je „utisak“ da je prioritet Benetona u ovoj godini već započeta rekonstrukcija tri objekta, kao i izgradnja novog objekta u krugu Niteksa, čijim će se završetkom „pokrenuti tehnološki proces i postepeno zapošljavati radnici“. On je rekao da je planirana i rekonstrukcija još dva objekta bivšeg Niteksa.

Subotički URS traži departizaciju javnih preduzeća koja su do sada tretirana kao partijski plen
Konkursima do stručnih i kompetentnih kadrova
Izvor: Danas, Autor: V. Laloš
Subotica - Subotička organizacija URS-a pokrenula je inicijativu za depolitizaciju javnih preduzeća, koja su do sada uglavnom tretirana kao partijskih plen i bila mesto udomljavanja podobnih stranačkih kadrova. URS traži da se političke stranke povuku iz javnih preduzeća i da se izmenama Zakona omogući profesionalizacija rukovodećih kadrova u tim preduzećima.URS smatra da javna preduzeća treba da vode stručni i kompetentni ljudi, i da konkursi za ta mesta budu javni i transparentni. Politika se mora povući iz upravnih odbora i ostati samo u nadzornim odborima. Profesionalizacija na svim nivoima omogućila bi ukidanje monopola političkih partija i negativne selekcije poslušnika“, kaže koordinator subotičkog URS-a Dragan Rokvić. On je takođe zatražio da subotička skupština reaguje u slučaju članova ove stranke koji su proteklih meseci dali ostavke, ali su zadržali svoja rukovodeća mesta u javnim preduzećima. Rokvić je napomenuo da URS zahteva da se ti ljudi smene, a na njihovo mesto dovedu novi, ali suprotno dosadašnjoj partokratskoj praksi, ne članovi URS-a, već stručni i profesionalni kadrovi putem javnog konkursa.
„Osim što ovo činimo u interesu građana koji su nas birali, činimo to i u interesu stranke kako bi se mogli prepoznati ljude koji u URS-u vide samo sredstvo za zaposlenje i ličnu korist. Predlažemo i svim ostalim strankama da se postigne javni konsenzus o uzdržavanju od zloupotreba javnih preduzeća u stranačke svrhe“, napomenuo je Rokvić.
Slučaj Nacionalne službe
Šef izbornog štaba URS-a Zlatko Panić takođe je na mesto direktora Filijale Nacionalne službe zapošljavanja postavljen kao kadar G17 plus, na mesto prethodno smenjenog Dušana Torbice koji nije bio član stranke. Torbica je u sudskom procesu protiv Nacionalne službe za zapošljavanje dobio rešenje o vraćanju na posao, nakon što je sud utvrdio da je postupak bio nezakonit. Rešenje još uvek nije sprovedeno.

Štrajkovi u RS su neizbežni
Izvor: Novosti.rs
Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata RS: Pred radnicima srpske teška i neizvesna godina. Radnici bi mogli da izađu na ulice ako se na njihovu štetu bude menjao Zakon o radu
„KLINIČKA slika“ ekonomije Srpske na početku 2012. godine je veoma kritična. O tome, kako navode u Savezu sindikata Republike Srpske, svedoče i crne statističke brojke - blizu 29.000 otpuštenih radnika u protekloj godini i više od 150.500 nezaposlenih! Kako za „Novosti“ ističe prva sindikalka Srpske Ranka Mišić pred radnicima Srpske, pre svega u privredi, je teška godina sa mnogo problema.- Plašimo se novog talasa otpuštanja radnika, jer je vrlo vidljivo da se privreda Srpske sve teže nosi sa posledicama ekonomske krize. Činjenica je da preduzeća imaju sve manje ugovorenih poslova, a to znači i da je manje posla za radnike, zbog čega se poslodavci odlučuju za meru štednje koja ih najmanje košta, a to je otpuštanje - kaže za „Novosti“ predsednica Saveza sindikata Ranka Mišić.Ona naglašava da većina poslodavaca u RS ovu meru planira i sprovodi na nekorektan i nezakonit način, terajući radnike na sporazumni raskid ugovora o radu, kako ne bi morali da im isplate otpremninu ni dugujuće plate. Ona dodaje da je štrajkovima, naročito u privredi Srpske, okončana protekla godina, kao i da nova, nimalo bolja, sigurno neće proći bez pobune radnika u brojnim „posrnulim“ preduzećima!
ZAKON O PORESKOM POSTUPKU
U SSRS ističu da su uspeli da ove godine, u skladu sa svojim zahtevima, prilagode Zakon o poreskom postupku. U njemu je definisano, kako navode, da poslodavac ne može da odjavi radnika, ukoliko nije izmirio obaveze prema njemu. - Očekujemo sada da vidimo kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi - kaže Mišićeva.- Dnevno u sektoru privrede imamo po nekoliko aktivnih štrajkova, ali nažalost, najčešće se završavaju tako da se potpiše sporazum sa poslodavcem koji odlaže naplatu potraživanja radnika, a kad dođe vreme da se on realizuje, poslodavac to ne učini. Onda se ponovo štrajkuje i posle pritisaka sindikata, ipak se izdejstvuje jedva jedna dugujuća plata. Onda se situacija malo smiri, pa onda opet štrajk - kaže Mišićeva. Ovi stihijski radnički štrajkovi, dodaje Mišićeva, daju samo male, trenutne rezultate kad su posredi radnička prava.- Mi kao Sindikat nismo ti koji kreiramo korenite promene, o njima možemo samo da govorimo i da ih sugerišemo. Ipak, moramo znati da je Vlada ta koja kreira ambijent u kojem živimo i radimo - dodala je Mišićeva.PDV SAVEZ Sindikata RS je od Vlade tražio da inicira uvođenje diferencirane stope PDV, kako bi se ublažili negativni efekti ekonomske krize na životni standard građana. Ova mera je, kaže Mišićeva, odbijena na nivou BiH.
- Mi smo već izgubili nadu da će se ikada uvesti nulta stopa PDV, ili bar umanjena stopa na najosnovnije potrebe stanovništva u BiH - kaže Ranka Mišić.
Ona je naglasila da se samo povećanjem investicija u Srpskoj, poboljšanjem poslovnog ambijenta (umanjenjem direktnih poreza na privredi), kao i sprovođenjem Zakona o radu i naplatom potraživanja (poreza i doprinosa) može poboljšati ekonomsko stanje u Srpskoj.- Zasada, ne mogu da kažem da Savez Sindikata planira da organizuje masovni štrajk radnika u Srpskoj, jer mi zastupamo ono što je interes svih zaposlenih, bilo da rade u administraciji, bilo u privredi. To mogu da čine granski sindikati! Međutim, ono što bi moglo da SSRS primora da pozove radnike da izađu na ulice je zahtev Vlade da se menja postojeći Zakon o radu! Mi ne branimo ovaj Zakon, nije on savršen, ima i manjkavosti. Ali smo protiv novog Zakona o radu jer je njegova ambicija, bar kako smo mi u SSRS shvatili, da se napadne postojeći ugovor o radu, odnosno da on bude toliko fleksibilan da poslodavac može u svakom trenutku da otpusti radnika kad god to poželi, bez ikakve nadoknade. To neće moći baš tako - poručila je Mišićeva.

22. januar 2012.

Naša Vlada nudi rešenja za nezaposlenost
Srbija bi mogla do 2015. da uposli još 740.000 mladih
Izvor: Blic Online
Do 2015. u Srbiji bi u privatnom sektoru moglo da radi 2,5 miliona ljudi, što je 740.000 više zaposlenih nego sad. Ali barem nakratko moramo da se odreknemo jeftine zabave, kaže Dejan Ilić, ministar privrede u Našoj Vladi. Sav raspoloživi novac, uključujući i onaj koji se danas troši na produkciju kič sapunica, trebalo bi da se aktivira tako da se motiviše što više preduzetnika, onih koji bi zapošljavali pet, deset ili 20 ljudi, smatra on. Ostali resorni ministri i članovi Saveta Naše Vlade ocenjuju da bi povećanje izvoza poguralo proizvodnju i otvorilo na stotine hiljada novih radnih mesta.Šansu za posao mnogi traže i na sajmovima zapošljavanja- Smanjenje nezaposlenosti kao cilj mora se dostizati i odozdo, iz baze i sa državnog vrha. Preduzetnicima nije uvek potreban samo novac, nego da se reše strukturni problemi - navodi Dejan Ilić. I Goran Ješić, potpredsednik Naše Vlade i ministar poljoprivrede, smatra da su potrebne reforme kako bi se Srbija pomerila sa sumornog mesta među evropskim liderima u nezaposlenosti sa stopom od 23,7 odsto. On objašnjava da se u tom delu najviše može postići kroz pojednostavljivanje procedure i obezbeđivanje jeftinijih kredita za privredu. Što se tiče privlačenja stranih investicija, potrebna je makropolitička stabilnost, smatra Ješić. - To, između ostalog, podrazumeva i dobro pravosuđe i vladavinu prava. Predmeti koji se tiču privrednih delatnosti moraju da se rešavaju brzo a ne godinama, jer se i tako odbijaju investitori. Uz sve te reforme i nastavak evropskih integracija vrlo brzo možemo dostići nivo direktnih stranih investicija od dve ili tri milijarde evra koji smo imali pre krize. Samim tim, i nezaposlenost će se smanjivati - navodi Ješić. Podrazumeva se da treba da se stvori i ambijent u kojem će se podsticati razvoj malog i srednjeg biznisa, dodaje on za “Blic”.
Zaposlenih 2008. 2.821.724
Zaposlenih 2011. 2.224.508
Ostalo bez posla 2008-2011 597.216
oko 40 odsto radne populacije nezaposleno
* Izvor: Anketa o radnoj snazi, Svetska banka
Srbija je od 2000. imala stope privrednog rasta od po, u proseku, pet odsto godišnje. Ali takav rast ekonomije zasnovan na uslugama, stvorio je visok spoljnotrgovinski deficit i država se intenzivno zaduživala, što više nije održivo, ocenila je Svetska banka u svom poslednjem izveštaju. Ta institucija je upozorila da je jedino rast privrede zasnovan na povećanju izvoza održiv model rasta. Kad bi srpski privrednici svake godine u inostranstvu prodali robu i usluge za 16 odsto više nego prethodne, godišnje bi se otvorilo 20.000 novih radnih mesta. Zoran Ilić, vlasnik “Biomelema” i član saveta Naše Vlade, kaže da Srbija ima šta da izveze. I to ne samo osnovne materijale nego i proizvode visoke dodate vrednosti koji se traže na razvijenim tržištima EU, Rusije i Belorusije. Sa poslednjim dvema država Srbija ima i ugovor o slobodnoj trgovini, odnosno pristup tržištu od 200.000 miliona ljudi. - Roba široke potrošnje, kao što je zdrava hrana poput džemova, alkoholno i bezalkoholno piće, tekstilni proizvodi, garderoba i čarape, automobili i električni aparati, sve to možemo da izvozimo. I tu ne treba forsirati samo velike firme ili samo jedan određeni sektor nego svi, i mali i veliki i srednja preduzeća, treba da rade na zajedničkom cilju - povećanju izvoza - kaže Ilić iz Saveta Naše Vlade. On daje originalan predlog kojim bi se vrlo brzo popravila anemična slika domaćeg izvoza, u kojem dominiraju čelik i kukuruz. Dijasporu bi trebalo povezati sa domaćim privrednicima, tako da omiljene domaće robne marke, “plazmu”, “jafu” i “karneks” paštetu u Beču i Čikagu ne prodaju bosanski i hrvatski trgovci nego srpski, koji bi onda u većoj meri tražili proizvode iz Srbije. Radoslav Veselinović, vlasnik i direktor “Galeb grupe” i član Saveta Naše Vlade, nema ništa protiv državnih subvencija, ali samo ukoliko privrednik koji ih dobija podnese dokaz o robi koju je prodao u inostranstvu. Uz to, država bi trebalo da pomogne izvoznicima u dobijanju sertifikata za određena tržišta za koja oni procene da su perspektivna, dodaje Veselinović. Darko Vukobratović, vlasnik i direktor Rudnika olova, cinka i bakra “Kontango” i član Saveta Naše Vlade, sumnja koliko su brojke o nezaposlenosti pouzdane. Jer sudeći po ljudima u njegovom okruženju, više ih radi na crno nego legalno.
- Kod nas u rudniku je konkurs za pomoćnike rudara stalno otvoren. Niko neće da radi za platu od 300 evra pod zemljom kad može na skeli u građevini toliko da zaradi - kaže Vukobratović. Prema poslednjoj anketi o radnoj snazi iz novembra prošle godine, stopa rada na crno spustila se oko dva odsto u odnosu na novembar 2010. Ipak, od početka krize, od oktobra 2008, broj zaposlenih manji je za gotovo 600.000. Članica “Blicove” ženske Vlade, ekonomista i finansijski konsultant Svetlana Kisić smatra da su za razvoj potrebne investicije koje bi omogućile otvaranje radnih mesta. Prema njenim rečima, u privredi poput srpske, koja ima malo vlastito tržište a nesposobna je da izađe na druga tržišta, preduzeća propadaju, a ljudi ostaju bez posla. Ni sektor malih i srednjih preduzeća ne može samostalno da se razvija
- U poslednjih nekoliko godina nismo stvorili stabilan i siguran ambijent, a kriza u okruženju i problemi partnera iz inostranstva dodatno otežavaju poziciju. Ne možemo da utičemo na globalnu krizu, ali moramo da uradimo što je do nas. Moramo da uskladimo propise i obezbedimo pravnu sigurnost. U suprotnom niko neće hteti da dođe i da se zarobi u Srbiji čekajući na različite dozvole - zaključuje Kisićeva.
Matković: Smanjiti sivu ekonomiju
Svetska banka procenjuje da samo 0,1 odsto BDP odlazi na aktivne mere zapošljavanja godišnje, što je premalo. Za ove procene naša ministarka rada Gordana Matković kaže da su opravdane.
- Imali smo neke aktivne mere poput javnih radova i Prve šanse, ali pitanje je koliko su te mere bile efikasne. Potrebno je napraviti njihovu evaluaciju, da se one koje su neefikasne odbace i da se aktiviraju nove. Takođe, moramo smanjiti sivu ekonomiju i povećati fleksibilnost na tržištu radne snage. Moraju se tražiti podsticaji da se ljudi izvlače iz sive zone, jer verujem da bi većina mladih ljudi menjala veću platu na koju nije prijavljena za manju, ali sa mogućnošću da podigne kredit i uživa neke druge povlastice stalnog zaposlenja - kaže Matkovićeva.

Rukovodstva Demokratske stranke i Samostalnog sindikata Srbije danas o mogućoj izbornoj saradnji
Hoće li Tadić i Orbović zajedno na izbore
Mogući predizborni partneri SSSS i Ljajić, LDP, URS, a SNS teško
Izvor: Danas, Autor: Z. Radovanović
Kragujevac - Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić sa saradnicima i rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na čelu sa Ljubisavom Orbovićem razgovaraće danas o mogućim oblicima saradnje DS i te sindikalne asocijacije uoči predstojećih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora. Izvori našeg lista iz SSSS kažu da taj sindikat želi veći uticaj u društvu, te da to, u trenutnim okolnostima u Srbiji, može da se postigne jedino izlaskom na političku scenu. Samostalni sindikat Srbije do sada je, podsećaju u tom sindikatu, o mogućoj političkoj saradnji razgovarao sa Socijaldemokratskom partijom Rasima Ljajića, Liberalno demokratskom partijom, Ujedinjenim regionima Srbije i Srpskom naprednom strankom.Naši sagovornici tvrde da u pregovorima sa političkim partijama ovaj sindikat još nije izašao sa konkretnim zahtevima o broju poslaničkih mesta u parlamentu ili određenim ministarskim portfeljima u Vladi Srbije. Navode da im je Rasim Ljajić, prilikom razgovora sa rukovodstvom SDPS rekao da bi Sindikat u budućoj republičkoj vladi trebalo da ima ministra rada.- Do sada se najviše pisalo, komentarisalo i spekulisalo o našim razgovorima sa rukovodstvom Srpske napredne stranke. U pojedinim medijima se tim povodom čak navodilo da je su sa SNS postignuti nekakvi preliminarni dogovori. Činjenica je, međutim, da nam je Tomislav Nikolić rekao da njemu sindikat nije potreban da bi SNS pobedio na predstojećim parlamentarnim izborima, ističu sindikalni izvori našeg lista.

21. januar 2012.

Štrajk u TENT se nastavlja »
Izvor : Tanjug
Štrajk smenskih radnika Termoelektrane "Nikola Tesla" (TENT) nastavljen je, a u sindikatu ocenjuju da im poslovodstvo nije predložilo ništa novo osim pokretanja procesa o novom kolektivnom ugovoru. Predsednik Sindikata smenskih radnika TENT Dragoslav Ljubičić istakao je u izjavi Tanjugu da su štrajkači u svakom trenutku spremni za pregovore, kao i da će štrajk biti otkazan kada bude potpisan sporazum kojim će biti regulisan način plaćanja dodatka na osnovnu zaradu.Oko 660 smenskih radnika u TENT štrajkuje četiri dana i traži punu isplatu dodatka za smenski rad koji iznosi 26 odsto na osnovnu zaradu."Mi smo dobili u toku jučerašnjeg dana ponudu poslovodstva koja je potpuno neozbiljna priča, jedino novo je treća tačka gde nas pozivaju da pristupimo pregovorima o novom kolektivnom ugovoru", ocenio je Ljubičić.Direktor te teremoelektrane Petar Knežević pozvao je u petak radnike da zamrznu štrajk i učestvuju u pronalaženju zajedničkog rešenja problema.Knežević je dodao da je poslovodstvo TENT ponudilo "štrajkačima" tri predloga kako bi pitanje smenskog rada bilo rešeno jedinstveno u svim privrednim društvima Elektroprivrede Srbije (EPS).Predlozi su da se utvrdi osmočasovno radno vreme jedinstveno u svim ograncima EPS, da se uz aktivno učešće predstavnika sindikata dovrši analiza metodologije vrednovanja poslova u TENT i pripremi njena revizija, posebno vrednovanja smenskog rada.Rukovodstvo predlaže i da bude pokrenut proces kolektivnog pregovaranja kroz koji će biti utvrđena i obezbeđenai primena novih elemenata sistema vrednovanja tog rada, dodao je direktor TENT.Sindikalni vođa Ljubičić je istakao da su radnici spremni da pregovaraju, ali i naglasio da je, dok ne bude potpisan novi kolektivni ugovor, na snazi stari, koji je sada važeći.Predlog da se utvrdi osmočasovno radno vreme, "ništa ne znači", jer da "bi se ovo platilo potrebne su pare, a ne promena načina organizacije rada", naglasio je on.Komentarišući predlog o dovršavanju analize medologije vrednovanja poslova u TENT, Ljubičić je rekao da ni to nije ništa novo, jer se sindikat već obavezao "da će ući u nastavak priče o utvrđivanju i usaglašavanju metodologije vrednovanja poslova".Stari štrajkački zahtev je potpisivanje sporazuma kojim će biti regulisan način plaćanja dodatka na osnovnu zaradu za smenski rad, u skladu sa Zakonom o radu, a koji prostiče iz preporuke potpisane pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, istakao je on."Mi kao ozbiljni ljudi ne povlačimo potpis i dalje insistiramo da bude iznedren sporazum, kada potpišu sporazum, štrajk ćemo ne zamrznuti, već otkazati", poručio je Ljubičić.Ljubičić je rekao da smenski radnici TENT i danas štrajkuju na isti način kao prethodnih dana, te će to biit slučaj dok "imaju fizičke i psihičke snage da rade i štrajkuju".Ljubičić je, kako tvrdi, pokušao da danas stupi u kontakt sa direktorom TENT, u čemu nije uspeo, ali se čuo sa državnim sekretarom za energetiku Dušanom Mrakićem, koji je "ponudio ponedeljak kao dan kada bi mogao biti organizovan sastanak.""Mi van elektarne nećemo ići, štrajkački odbor neće da napušta radnike, a spremni smo za pregovore u svakom trenutku, pregovaraće ko bude sposoban", kazao je on.

Podgorica: Masovni protesti protiv poskupljenja
Izvor: Novosti.rs
Više od deset hiljada demonstranata u Podgorici protestovalo protiv vlasti. Nismo došli samo zbog računa, nego i da kažemo „dosta“, poručili građani. Više hiljada građana Crne Gore okupilo se ispred zgrade Vlade
PODGORICA - Visoki računi za struju bili su neposredan povod da se u centru Podgorice u subotu okupi više od 10.000 građana na mitingu koji je organizovala Unija slobodnih sindikata uz podršku Unije studenata i NVO MANS. Razlog za nezadovoljstvo, pokazalo se, nije bilo samo poskupljenje struje, već je nezadovoljstvo ukupnim stanjem u Crnoj Gori toliko da je sa mitinga poručeno Vladi i premijeru Igoru Lukšiću da će naredni put leteti sa posla i da će vlastima i „spuški zatvor biti mali“!Reka ljudi nosila je umesto zastava račune za struju. Kolona se posebno zadržala ispred zgrada državnog tužilaštva i pravosuđa, gde je skandirano „Lopovi, lopovi“, „Milo, lopove“ i „Ranka, vidiš li nas“, uz poruku državnom tužiocu Ranki Čarapić da se odvaži i konačno uđe u Kombinat aluminijuma, Železaru, Telekom...
Centralni protest održan je ispred zgrade vlade koju je opasalo na desetine policajaca, a cele jedinice bile su u pripravnosti u dvorišnom delu. Nije bilo potrebe, miting je bio miran, iako se osećao visok naboj, koji je prerastao u socijalni bunt.
- Hoćemo čist račun za struju i ostavke članova Regulatorne agencije, ali nismo došli samo zbog struje, već i da kažemo „dosta!“ - poručio je Srđa Keković, generalni sekretar Unije sindikata.
Sindikalni lider Janko Vučinić poručio je Igoru Lukšiću, koga je nazvao „premijerom - pripravnikom“, da položi račun narodu „a ne mentorima“.
Dočekana ovacijama, direktorka MANS Vanja Ćalović zatražila je da građani prestanu da plaćaju tuđe račune.
- Oni kradu sve! A mi im plaćamo kamione i avione, stanove i ljubavnice, ručkove i satove - rekla je ona. - Lukšiću, ne sprdaj se sa narodom da ti se ne obije o glavu! Pusti Manka i njegove jahte, Deripasku i njegove milione...
Skup je završen porukom da se Crna Gora probudila. A ako već februarski račun za struju ne bude niži - protest će, rečeno je, biti „repriziran“ sa još više učesnika i radikalnijim zahtevima.

20. januar 2012.

POKRAJINA FINANSIRA PROGRAME ZAPOŠLJAVANJA
Izvor: Radio Subotica
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i ove godine će sufinansirati programe aktivne politike zapošljavanja po vojvodjanskim gradovima i opštinama.Lokalnim samoupravama upućen je javni poziv da svoje programe dostave sekretarijatu do kraja januara.Od dokumentacije je potrebno dostaviti zahtev za finansiranje programa, usvojen lokalni akcioni plan zapošljavanja i odluku o formiranju lokalnog saveta za zapošljavanje. Pokrajinski sekretarijat finansiraće programe ili mere aktivne politike zapošljavanja sa 126 miliona dinara.

Sindikat zanatstva i Asocijacija preduzetnika potpisali protokol
SARADNJA RADI POVEĆANJA ZAPOSLENOSTI
Izvor: www.sindikat.rs
Sindikat zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije potpisali su u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije Protokol o saradnji.Protokol je početni korak ka socijalnom dijalogu sindikata i preduzetnka koji treba da doprinese stvaranju povoljnih uslova za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta, kao i smanjenju "sive" ekonomije.Protokol su potpisali predsednici Sindikata zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Mitar Kostić i Žarko Milisavljević.Sekretar Veća SSSS Slavica Savić pozdravila je u ime Saveza potpisivanje ovog veoma važnog dokumenta, istakavši njegov značaj u smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju socijalnog dijaloga između sindikata i poslodavaca.Milisavljević je, nakon potpisivanja, istako da je zanatsvo u Srbiji u krizi i da teško opstaje, jer se ne shvata značaj te privredne grane. On je rekao da je 2008. godine, kada je Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika osnovana, imala 400.000 radnika od čega je dve trećine bilo zaposleno u zanatstvu. U vreme krize otpušteno je 80.000 radnika iz sektora zanatstva, dodao je Milisavljević, istakavši da je neophodno što pre doneti Zakon o zanatstvu kako bi ta oblast bila bolje regulisana.Kostić je naglasio da će Protokol i zajednički nastup biti od koristi i poslodavcima i sindikatima, podsetivši na velika opterećenja na dohodak i teške uslove poslovanja u Srbiji.

SRPSKI SINDIKATI RAZGOVARALI O MOGUĆNOSTIMA SARADNJE
www.sindikat.rs
Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednika Ljubisava Orbovića, u prostorijama Saveza održan je sastanak predsednika srpskih sindikata, koji su razmatrali modalitete saradnje i zajedničkog nastupa.Sastanku su prisustvovali predstavnici SSSS, Konfederacije slobodnih sindikata, Udruženih sindikata Srbije “Sloga” i Industrijskog sindikata Srbije.Poučeni dobrim iskustvom saradnje iz prethodnog perioda, predstavnici sindikata su se složili da je, s obzirom na probleme sa kojima će se građani, radnici i sindikati susresti u 2012. godini, zajednički nastup sindikata jedini pravi odgovor da se problemi spreče i umanje.Zaključeno je da sledeći sastanak bude održan do kraja januara, kada bi trebalo da budu jasnije definisani pojedinačni stavovi sindikata usmereni ka zajedničkim aktivnostima.

Subotički Agrokombinat prodat Matijeviću
Oko 1.300 hektara pod novim vlasnikom
Izvor:Autor: V. Laloš
Subotica - Agrokombinat, nekada jedan od najvećih poljoprivrednih dobara u Vojvodini, prodat je Industriji mesa „Matijević“ iz Novog Sada. Kompletna (preostala) imovina ovog kombinata prodata je po ceni od 7,6 miliona evra, koju je u stvari utvrdio Privredni sud kao početnu, jer nije bilo drugih ponuda.
Zoran Matijević je nakon licitacije najavio da će zemlja, oko 1.300 hektara, biti obrađivana zajedno sa kompleksom kombinata Ravnica iz Bajmoka, takođe u sastavu IM Matijević.Uz ratarstvo, plan je da se u kombinatu razvija i stočarska proizvodnja, a kako je trenutno samo 26 radnika, oni će po svoj prilici ostati tu i dalje, a novi vlasnik najavljuje da će eventualno zaposliti i nove. U pogledu ostale imovine, mehanizacije i objekata, oni će biti prodavani prema nahođenju i potrebi, rekao je Matijević. A kada je reč o ceni, kupac navodi da je za njega to gornja granica, jer je Kombinat u veoma lošem stanju. Za razliku od njega, mali akcionari smatraju da je Kombinat prodat za bar tri miliona ispod svoje stvarne cene - za oko 5.000 evra po hektaru, iako trenutna cena iznosi najmanje 8.000 evra. Nakon namirivanja dugova poverilaca, zbog čega je Agrokombinat bio u stečaju a zatim je proglašen i bankrot, mali akcionari će možda dobiti samo minimalan iznos. Predstavnik skupštine malih akcionara Josip Ivankovič navodi da je očito reč o nameštenoj prodaji, s obzirom da i nije bilo drugih ponuda, i podseća da su tako, gotovo u bescenje, prodati i silos i farma svinja koji su nekada pripadali Agrokombinatu.
Stečaj obezvredio Kombinat
Mali akcionari su međutim znatno više nezadovoljni onim što se događalo pre prodaje, tvrdeći da je pod maskom stečaja veliki deo imovine kombinata rasprodat, ali da je sve to otišlo u privatne ruke, jer dugovi nisu vraćeni, te je Agrokombinat i iznet na pijacu opterećen dugovima. A kako kaže Josip Ivanković, samo od redovne obrade zemlje - a do skoro je kombinat imao u posedu oko 8.000 hektara - mogli su se vratiti dugovi i okončati stečaj. „Nekome je bilo u interesu da se stečaj odugovlači i Kombinat obezvredi“, kaže Ivanković.

Vranje: Šiju, a ne zarađuju ni minimalac
Večernje novosti
U koverti najviše 16.000 dinara. "Jumko" duguje pet plata
Vranjski tekstilci su novu poslovnu godinu započeli ugovaranjem poslova, koji su obezbedili angažovanje poslovnih kapaciteta za prvu polovinu godine. Problem nelikvidnosti kompanije i dalje muči nekadašnjeg giganta, ali računaju na ozbiljnu pomoć države kao većinskog vlasnika.
"Jumko" je obezbedio poslove za prvu polovinu ove godine u vrednosti od sedam miliona evra.- Reč je o ugovorima sa "Elektroprivredom", Vojskom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, "Poštom" i vojskama Poljske i Finske, a u izgledu je i posao sa švedskom vojskom, tako da imamo izvesnu sigurnost, ali najveći problem su i dalje nelikvidnost i obezbeđivanje obrtnih sredstava - naglašava Zoran Stošić, generalni direktor "Jumka".Iako se u poslednjih godinu dana stvorio kontinuitet u redovnoj isplati zarada, "Jumko" radnicima duguje još pet plata, s obzirom na to da su u decembru primili julsku zaradu.- Iako imamo problema sa nelikvidnošću, izmirujemo obaveze prema radnicima. Isplata zarada, istina, kasni, ali to je nasleđe iz ranijeg perioda - napominje Stošić.Radnike raduje činjenica da ima ugovorenih poslova, te se nadaju da će uspeti da se izbore i za minimalac od 18.200 dinara.- Zadovoljni smo, jer posla ima, i to uliva nadu da ćemo se konačno izboriti za zakonski minimalac, s obzirom na to da se zarade kreću od 10.000 do 16.000 dinara. Dobro je što te zarade koliko god bile male, dolaze na vreme, jer su se radnici dosta napatili ranijih godina. Nadamo se da ćemo sa poslovodstvom postići dogovor da se isplate i zaostala primanja - kaže Snežana Veličković, poverenica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u "Jumku".

Vlada nije razmatrala štrajk u TENT-u
Izvor: Beta
Vlada Srbije nije u četvrtak razmatrala štrajk u Termoelektranama "Nikola Tesla" (TENT), izjavio je direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović.Sindikat smenskih radnika u TENT-u sa oko 660 članova u sredu je radikalizovao štrajk blokiranjem Upravne zgrade preduzeća, zahtevajući povećanje plata na osnovu noćnog i smensko rada.Prema navodima Sindikata smenskih radnika, radnici u TENT-u, najvećoj termoelektrani u Srbiji, štrajkuju od 29. novembra 2011. godine spuštanjem opterećenja snage blokova u noćnim satima, da gradjani ne bi ostali bez struje u vreme teške hidrološke situacije.Poslovodstvo TENT-a saopštilo je da dosadašnjim aktivnostima predstavnika Sindikata smenskih radnika nije bila ugrožena proizvodnja struje, ali bi dalja radikalizacija štrajka mogla dovesti do problema u funkcionisanju termoelektrane.Državni sekretar za energetiku Srbije Dušan Mrakić i generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dragomir Marković pregovarali su u četvrtak sa štrajkačima u TENT-u ali nisu postigli dogovor.Ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić kazao je da nije nadležan za rešavanje problema oko plaćanja smenskog rada u TENT-u pošto je to radno-pravni spor. Mrkonjić nije bio na pregovorima sa štrajkačima, iako je to ranije najavljeno.

Tužbama do nagrade?
Izvor:Mađar so
Organizacija Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine za Zapadnu Bačku odustala je od svoje prethodneodluke o podnošenju kolektivne tužbe za isplatu jubilarnih nagrada prosvetarima za 2009. i 2010. Godinu, budući da je u međuvremenu većina lokalnih samouprava ispunila tu svoju zakonsku obavezu. To, međutim, prema rečima koordinatorke ove organizacije Sofije Mandarić nije učinjeno i u Somboru, gde je situacija nepromenjena.-Ovih dana sam sam pokušala da se dogovorim sa rukovodiocim odeljenja za finansije u lokalnoj samoupravi, odnosno sa zamenikom rukovodioca odeljenja za društvene delatnosti, ali sam od njih čula samo ranije stavove, odnosno da će jubilarne nagrade za 2009. biti isplaćene do početka februara, a one za 2010. godinu u maju-junu, zavisno od raspoloživih budžetskih sredstava. Takav odnos predstavlja nedvosmisleno kršenje zakona – izjavila je Sofija Mandarić i navela da su prosvetare u ovom gradu pismeno obavestili da svoje nagrade pojedinačno mogu da zatraže sudskim putem, te da će im sindikalna organizacija u tom slučaju pružiti pravnu pomoć.

Rasim Ljajić, lider SDPS, za Danas
Imamo bogat miraz
Idemo samostalno na izbore ako se dogovorimo sa Samostalnim sindikatom
Beograd - Socijaldemokratska partija Srbije izaći će samostalno na izbore ukoliko s našim prirodnim saveznikom Savezom samostalnih sindikata Srbije postignemo predizborni dogovor. Spremni smo da im ponudimo mesto ministra rada i, naravno, određen broj poslaničkih mandata. Ukoliko takav dogovor na republičkom nivou budemo postigli, on će biti preslikan i na lokalu. Jedna tura razgovora sa čelnim ljudima SSSS već je obavljena, ali smo ostavili i njima, ali i nama mogućnost da razgovaramo i s drugim potencijalnim koalicionim partnerima - kaže za Danas Rasim Ljajić, predsednik SDPS. Naš sagovornik ujedno ističe da neće razgovarati sa Asocijacijom slobodnih i nezavisnih sindikata, jer smatra da to ne bi bilo korektno prema SSSS. SDPS će razgovarati s pet stranaka s kojima je i do sada imala neformalnu komunikaciju ovim povodom, a to su DS, LDP, PUPS, SPS i URS. „Logično je da prvo razgovaramo s demokratama, s kojom smo već bili u izbornoj koaliciji. Čekamo njihov poziv i verujem da će se to desiti već naredne nedelje,” navodi Rasim Ljajić.SDPS će imati svoje uslove. Kako najavljuje Ljajić, insistiraće na suštinskim pitanjima kao što su sprovođenje istinskih reformi u društvu i stvaranje funkcionalne, ali ne po svaku cenu male vlade. „Nećemo dozvoliti da nas iko ucenjuje i potcenjuje. Nećemo pristati na mrvice. Naravno, jedna od tački razgovora biće i broj poslaničkih mandata“, objašnjava Ljajić, a na našu primedbu da medijske spekulacije kako mu DS nudi premijersko mesto i nije mrvica, odgovara da njemu to „ama baš niko nije ponudio“. „Premijera treba da ima stranka koja ostvari najveći uspeh na izborima”, poručuje Ljajić. Na pitanje da li SDPS zaista odbacuje svaku mogućnost razgovora o koalicijama sa Srpskom naprednom strankom, naš sagovornik kaže da je savez s naprednjacima na republičkom nivou prosto nerealan. Ipak, „koalicija sa SNS na lokalu je realna mogućnost i mi već imamo opštine i gradove gde se stvaraju takvi savezi“, kaže lider SDPS i objašnjava da ljudi u Svrljigu ili Babušnici bolje od njega znaju s kim mogu da sarađuju. Upitan šta njega i njegovu stranku čini tako dobrom „udavačom“ da svi žele s njim u koaliciju, Ljajić odgovara da je to verovatno „miraz koji sa sobom SDPS nosi“.„Svako bi poželeo da ovako organizovana stranka bude uz njega. Imamo 160 opštinskih odbora i potpuno razvijenu stranačku infrastrukturu. To nisu Potemkinova sela, već realnost“, zaključuje Rasim Ljajić u razgovoru za Danas, podsećajući da će SDPS najkasnije do 19. februara doneti odluku s kime će izaći na izbore.
Naprednjaci: Naša vrata još otvorena
SNS ne zamera Rasimu Ljajiću na izjavi da ne želi s tom strankom na republičke izbore, izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, funkcioner naprednjaka. „Ne zameramo, Tomislav Nikolić je mnogo puta pokazao da nije sujetan čovek. Naša vrata ostaju otvorena, izbori još nisu raspisani“, rekla je Tabaković na konferenciji za novinare.

Firme u blokadi, porodilje bez para
Izvor: Novosti
Beograd -- Uprkos pravu na celu zaradu, država ne može da garantuje isplatu svim majkama na odsustvu. Ugrožene su sve radnice čije su firme u blokadi, a takvih je mnogo.

Porodiljsku naknadu za vreme odsustvovanja sa posla u Srbiji je tokom decembra primilo 35.278 majki, ali bi njihov spisak bio mnogo duži da su bile zaposlene kod savesnijih poslodavaca.

Uprkos tome što država garantuje isplatu svim porodiljama koje su u radnom odnosu, ni jednog dinara nisu dobile radnice čija su preduzeća u blokadi, a takvih je firmi, prema podacima Narodne banke Srbije, čak 62.326!

TRUDNICAMA JOŠ TEŽE
Izvor: B92
Za razliku od porodilja, koje imaju makar male šanse da naplate svoje naknade, trudnice zaposlene u firmama čiji su računi blokirani nemaju nikakvih prava. “Republički zavod za zdravstveno osiguranje odbija da isplaćuje naknade za bolovanje bilo kojem radniku čiji poslodavac nije izmirio poreze i doprinose svim zaposlenima”, podseća Selakovićeva.
“Zakon kaže da porodilja ima pravo na naknadu zarade koju je već isplatio poslodavac. Država tako poslodavcu zapravo refundira novac koji je on već dao svojim radnicama. A ako nema zarade, nema ni osnova da se on nadoknadi”, objašnjava Milena Antić iz Sektora za brigu o porodici u Ministarstvu rada i socijalne politike.Ipak, objašnjava ona, i ova se prepreka može prevazići, ali uz dobru volju poslodavca. “Pronašli smo zaštitnu meru kako ove žene ne bi bile oštećene, pa smo dali mogućnost poslodavcima, čiji su računi blokirani tri meseca, da podnesu zahtev za isplatu naknada ovim porodiljama kako bi im bila isplaćivana minimalna zarada, odnosno oko 17.000 dinara mesečno”, nastavlja Milena Antić. A da bi porodilje dobile ovaj novac, poslodavci moraju da podnesu dokaze da su im računi blokirani i da popune obrasce u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, ukoliko je reč o Beograđanima, ili u matičnoj gradskoj upravi prema sedištu firme. To, međutim, vlasnici firmi čine veoma retko.Iako ni u jednom resoru ne postoji evidencija koliko je tačno žena oštećeno zbog lošeg poslovnog bilansa preduzeća, u Udruženju ”Roditelj” procenjuju da je reč o stotinama porodilja - mesečno. “Malo se koja od njih odluči da prijavi poslodavca Inspektoratu za rad jer strahuje da će izgubiti posao, pošto prijave ne mogu da budu anonimne. Zato mnoge opraštaju vlasnicima firmi ili umesto njih jure za dokumentima kako bi izvukle bar neki dinar. Na žalost, i dalje je više onih koje u ovome ne uspeju”, kaže Bojana Selaković, pravnica ovog udruženja.

Na crno radi i 30.000 stranaca?
Izvor: Dnevnik
Beograd -- O tome koliko stranaca radi u Srbiji u ovom trenutko preciznih podataka nema, ali se nezvanične procene kreću od 20.000 do 30.000 radnika. Najviše ih je, naravno, dok traje građevinska i sezona poljoprivrednih radova, a mahom dolaze iz Rumunije, Makedonije i Albanije.Kada se radi o zvanično izdatim dozvolama za rad, one su, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, date uglavnom menadžerima, direktorima kompanija, IT-stručnjacima... Sve traženije su i dozvole za kuvare s poznavanjem pojedinih, najčešće egzotičnih kuhinja, kao što su tajlandska i kineska.
Boravi ih oko 70.000
Uvek treba praviti razliku između stranaca koji borave i onih koji rade, to jest koji imaju radne dozvole. Po poslednjim dostupnim podacima, u Srbiji legalno boravi oko 70.000 stranih državljana, ali je samo njih 2,5 odsto zatražilo i radne dozvole.
“Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje odobri oko 2.500 zahteva za zasnivanje radnog odnosa stranaca u Srbiji”, rečeno je na sednici skupštinskog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, koji je u načelu usvojio predloženi zakon o zapošljavanju stranaca.U njemu piše da, s obzirom na to da se radi o odobrenjima koja se isključivo odnose za zasnivanje radnog odnosa, ne postoje sveobuhvatni podaci o strancima koji ostvaruju pravo na rad po drugim osnovama. Pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver rekla je da se predloženim zakonom na jednoobrazan način reguliše oblast zapošljavanja stranaca u Srbiji, a da će njegovo usvajanje za posledicu, između ostalog, imati i privlačenje stranih investicija. Postojeći zakon donet je, po njenim rečima, još 1978. godine pa je u mnogim segmentima zastareo i ne obuhvata slučajeve kada stranci rade i borave u Srbiji i kada su članovi upravnih odbora i vlasnici preduzeća.Ljiljana Džuver je predstavila pojedine odredbe zakona, po kojima će, između ostalog, strancima za rad u Srbiji biti potreban odobren boravak i radna dozvola, dok će pojedine kategorije, poput diplomata i sportista, biti izuzete iz obaveze posedovanja radne dozvole.Strani državljani će, kako je navela, imati jednaka prava za slučaj nezaposlenosti kao i domaći, a zakon će se odnositi kako na strance koji se zapošljavaju u Srbiji, tako i na poslodavce koji zapošljavaju te strance.Vlada Srbije, predlagač zakona, kao pozitivne efekte predloženih rešenja navela je potpuno regulisanje materije koja se odnosi na zapošljavanje stranaca u skladu sa savremenim tokovima u vezi s kretanjima radnika i ostvarivanjem prava na rad, usaglašavanje s drugim pozitivnim propisima. Takođe, Vlada Srbije očekuje da će predložena rešenja omogućiti zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca, ostvarivanja prava na spajanje porodice u određenim slučajevima, ostvarivanje prava u vezi s nezaposlenošću i drugih specifičnih prava, mogućnost ograničenja broja stranaca koji ostvaruju prava na rad…

19. januar 2012.

ZAPOSLJAVANJE KROZ KUĆNU NEGU
Izvor: Radio Subotica
Ovog meseca će u okviru projekta "Kućna nega: deinstitucionalizacijom do socijalne inkluzije", koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovode Grad i Gerontološki centar biti zaposleno 15 osoba. Projektom je predviđeno zapošljavanje izbeglih, interno raseljenh lica i osoba iz socijalno ugroženih kategorija, koje će biti angažovane na pružanju usluge pomoći i nege u kući starim i invalidnim licima u gradskim i prigradskim naseljima. Projekat će trajati godinu dana, a vrednost je 110 hiljada evra. Biće otvoren i gerontološki klub u Djurdjinu, a za penzionere će biti uvedena i nova usluga majstora u kući. Gerontološki centar je prošle godine od projekata dobio blizu 800 hiljada evra

Industrija mesa «Matijević» kupila «Agrokombinat» za 7,6 milijuna eura
Izvor: Radio Subotica
Industrija mesa «Matijević» iz Novog Sada kupila je danas po početnoj cijeni od 7,6 milijuna eura kompletnu preostalu imovinu «Agrokombinata». Na licitaciji u Privrednom sudu u Subotici, osim «Matijevića», kao drugi kupac pojavio se i «Agromarket» iz Kragujevca, ali, kako je «Matijević» imao ploču s brojem 1, a drugi sudionik ni nakon trećeg poziva nije dao višu ponudu, imovina je prodana novosadskoj kompaniji. Odmah nakon kratke licitacije, Zoran Matijević je, u ime kupca, otkrio planove budućeg rada na tisuću 280 hektara zemlje: «Zemlja služi za obradu. Od onih 10 tisuća hektara što je 'Agrokombinat' nekada obrađivao, ostalo je samo ovih tisuću hektara. Nema tu ni silosa, ni farmi, dakle, ostaje samo suha ratarska proizvodnja. Znači, ona će najvjerojatnije biti pripojena našem poduzeću 'Ravnica' Bajmok, odakle će se raditi dalje.S obzirom da je u «Agrokombinatu» trenutačno uposleno 24 radnika, Matijević je dao odgovor vezan i uz njihovu sudbinu: «Ovisno o potrebama, ali vjerojatno će nam trebati radnika, jer se zemlja ne može sama obrađivati.» Osim zemlje, predmet prodaje imovine «Agrokombinata» bilo je i više objekata na Bikovu, u Donjem gradu i Žedniku, kao i mehanizacija i oprema. Zoran Matijević o sudbini tog dijela imovine kaže: «Oprema je mahom devastirana, pa ćemo ono što je potrebno zadržati, a ostalo će biti predmetom daljnje prodaje, dakle sukladno našim potrebama.» Matijević tvrdi da im je, osim ratarske, u planu i razvoj stočarske proizvodnje na farmi svinja na Mikićevu: «Farma se svake godine unaprjeđuje. Kad smo je kupili isporučivala je 10, dok sad isporučuje 20 tisuća tovljenika.» Upitan da li je zadovoljan cijenom po kojoj je kompanija kupila zemlju, Matijević je rekao: «Početna cijena je u startu bila plafon, jer trebati imati u vidu da ove proizvodne godine ne ulazimo u sve oranice, nego će to biti naknadno, s obzirom da su neki agrotehnički rokovi već prošli, što znači da imamo jednu izgubljenu godinu.» Potpuno drukčije mišljenje o licitaciji imao je predsjednik Skupštine malih dioničara «Agrokombinata» Josip Ivanković: «Pa, nije teško prodati tuđe. To se može lako i brzo učiniti. Smatramo da se dogodilo ono što smo i predviđali, jer namještene prodaje tako idu. Tako su prodani i silos i farma», mišljenja je Ivanković, tvrdeći da je postignuta cijena nerealna:«Znamo svi da to nije realna cijena. Naš prijedlog bio je minimum deset milijuna, ali nemoćni smo.» Nakon toga, kaže, mali dioničari ne mogu očekivati da će od prodaje «Agrokombinata» i njima pripasti određena svota novca:«Obveze su ogromne. Tijekom stečaja prodana je imovina 'Agrokombinata' u vrijednosti od deset milijuna eura. Nije se vratilo pet milijuna eura, nego je ostalo još duga. Obrađivalo se 8.000 hektara pet godina i još ostatak 1.300 hektara, a nije se zaradilo ništa. Pritom se dodatno zadužilo 5 do 6 milijuna eura, tako da nama vrlo malo ostaje.» Zoran Matijević, međutim, tvrdi drukčije: «U ovom slučaju nije kupljena pravna osoba nego nekretnina, odnosno kupljeno je oko 1.280 hektara bez tereta. Dakle, nekretnina treba biti očišćena od hipoteka i svih mogućih dugovanja.» Kupovinom tisuću 280 hektara zemlje, kompanija «Matijević» samo u subotičkom ataru sada raspolaže s oko pet tisuća hektara zemlje. Josip Ivanković tvrdi da je posljednja kupovina obavljena po nerealno niskoj cijeni od oko pet tisuća eura po hektaru, podsjećajući da trenutačna cijena iznosi najmanje osam tisuća eura.

Sindikati samostalno izlaze na izbore?
Izvor: Vesti online
Savez samostalnih sindikata Srbije verovatno će početi politički angažman i pojaviti se na narednim izborima, potpredsednik SSSS Milorad Mijatović. Mijatović je najavio da se sindikat neće pojaviti kao nova politička partija, već na nekoj od izbornih lista. Verovatno ćemo ući u politiku i kada kažem verovatno, to je sa velikom dozom verovatnoće", kazao je Mijatović, napominjući da će konačna odluka biti doneta krajem februara. On je najavio da će naredne nedelje Savez samostalnih sindikata definisati preciznu listu zahteva, sa kojom će otići pred političke partije i pitati ih da li su spremne da realizuju te zahteve i da li su spremne da na tome rade zajedno sa sindikatom. Mijatović je najavio da će u ponedeljak, 23. januara predstavnici sindikata razgovarati sa čelnicima Demokratske stranke Borisom Tadićem, Draganom Đilasom i Jelenom Trivan."Imamo svoje zahteve, dorađujemo ih i mislim da ćemo već u ponedeljak imati konkretno šta mi tražimo. Nemojte se iznenaditi, ako zatražimo besplatno školstvo i besplatno zdravstvo, mi smo se veoma lako toga odrekli...Prosečan čovek penzioner, radnik više ne može da kupi lek", kazao je Mijatović. On je napomenuo da je sasvim jasno da država sada nema sredstava da školstvo i zdravstvo budu potpuno besplatni, ali da treba ka tome težiti i sprovoditi reforme koje to omogućavaju. Mijatović je kazao da ukoliko bude doneta konačna odluka o političkom angažmanu, to podrazumeva da će se sindikat, najverovatnije sa grupom političkih stranaka, pojaviti na izbornoj listi. "Nemamo vremena da pravimo političku partiju, niti ćemo ići kao grupa građana. Moramo da tražimo način da uđemo preko određene političke partije. Ja ovoga trenutka neću da kažem koje, niti mi znamo koje. Da budem jasan, nisam rekao da ćemo ići sa jednom političkom partijom", kazao je Mijatović. On je kazao da će se razgovori voditi sa strankama socijaldemokratske opcije i napomenuo da je u Srbiji veoma teško definisati koje su stranke u pravom smislu predstavnici te opcije. Mijatović je napomenuo i da će od političkih partija zatražiti "kontrolni paket akcija" kao garanciju ispunjenja zahteva, a na pitanje da li to znači i neku od funkcija za predstavnike sindikata, odgovorio je potvrdno"Mi tražimo da imamo kontrolni paket akcija, nećemo da nam neko nešto obeća, mi damo podršku, a sutra kada dođe na vlast zaboravi sve. Mi smo se već više puta opekli", kazao je potpredsednik sindikata.On je naveo da stranke pred izbore, uglavnom, pristaju na sve zahteve, ali da sindikat u tome ima iskustva i da će prepoznati šta je realno. "U politiku ne ulazimo iz koristi, već da bismo imali mogućnost da popravimo položaj zaposlenih i penzionera kroz zakonske projekte i kolektivne ugovore", kazao je Mijatović. Savez samostalnih sindikata već je razgovarao sa predstavnicima Liberalno demokratske partije, Ujedinjenih regiona Srbije, Srpske napredne stranke i Socijaldemokratske partije Srbije, a u februaru će biti održana druga faza razgovara sa strankama.

Radnici blokirali TENT
Izvor: B92
Obrenovac -- Članovi sindikata Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu stupili su u sredu uveče u štrajk i blokirali Upravnu zgradu termoelektrane. Radnici štrajkuju i traže povećanje plata na osnovu noćnog i smenskog rada i najavljuju da će u suprotnom radikalizovati štrajk u tom preduzeću na veoma neobičan način - davanjem krvi zbog čega će svi ostati kod kuće. Oni su se obratili i direktoru Elektroprivrede Srbije, koji je rekao da je ministar Milutin Mrkonjić obećao da će doći u četvrtak u 11 sati. B92 do sada nije mogao da dobije stav o ovom štrajku iz EPS-a. U Upravnoj zgradi TENT-a traje štrajk smenskih radnika, jer im nije obračunato uvećanje plate po osnovu smenskog rada od najmanje 26 odsto.Kada su novinari B92 pokušali da uđu i snime štrajk u Upravnoj zgradi obezbeđenje ih je zaustavilo odmah na ulaznoj rampi i reklo da ne mogu dalje. Kako saznajemo, oko 400 radnika nalazi se u zgradi i neće izaći dok god im ne budu ispunjeni zahtevi. Prava o isplati uvećanja radnicima TENT-a zagarantovana su još 2005. godine. Ali, osim obećanja radnici nisu dobili ništa, kažu u sindikatu. "Danas smo pregovarali s poslovodstvom TENTA i ponudili da mirno reše ovu situaciju. Kad su rekli da ne mogu da reše, mi smo ušli u Upravnu zgradu i nećemo se pomeriti odatle dok god ne budemo rešili naš smenski rad, odnosno pravo uvećanja na smenski rad", kaže Dragoslav Ljubičić, predsedmik Sindikata smenskih radnika TENT-a. Navodno iz zgrade ne može da izađe ni direktor Petar Knežević."Pa zato što mi mi stojimo mirno na stepenicama i on ne može da prođe kroz nas", objašnjava Ljubičić.
Ali to je pat pozicija?
"On ne izlazi i pokušava da reši problem. Nema nekog nerazumnog ponašanja među poslovodstvom TENT-a, ili nekakvog nasilničkog, kao što su to nekad direktori radili. Imamo partnerski odnos, nego su i oni u pat situaciji - pritiska ih vlada, zamrzavanje zarada, ne prepoznaju priču 20 milijardi kilovat sati, ne razume celu tu priču", kaže on. Ljubičić navodi da su pokušavali da stupe u kontakt i sa direktorom EPS-a i sa resornim ministarstvom, ali se sve svodi na prenošenje poruka. "Poslovodstvo je reklo da više nije u njihovim rukama zbog zamrznutih zarada, onda smo zvali direktora EPS-a da stupi u kontakt sa ministrastvima. Milutin Mrkonjić ima neku preču priču - možda snima nešto, možda neka Grandova emisija... Nešto snima, ne znam, nedostupan je", kaže Ljubičić. Kako ne mogu da štrajkuju jer zbog teške hidrološke situacije TENT sada proizvodi oko 70 odsto struje, sindikat najavljue da će učiniti dobro delo. Tako će 660 radnika sutra dati krv, što znači da će morati da iskoriste dva slobodna dana koja im sleduju po zakonu. A Srbija bi mogla da ostane bez 70 odsto struje.

O železari - Ključan sastanak Amerikanaca za 12 dana u Pitsburgu
Sudbina „Ju-Es stila" biće određena već 31. januara
Izvor: Press Online
Sudbina kompanije „Ju-Es stil" u Srbiji biće poznata 31. januara, kada će u sedištu ove firme u Pitsburgu njeni čelnici odlučivati o daljem poslovanju ili obustavljanju proizvodnje u fabrici, saznaje Press. O problemima „Ju-Es stila" raspravljalo se i na redovnom sastanku menadžmenta, predstavnika sindikata, lokalne samouprave i Vlade Srbije, kojem je prisustvovao potpredsednik kompanije za Evropu Dejvid Rin Tul. Iako se niko od učesnika sastanka nije oglasio, pominju se tri moguća scenarija. Prema saznanjima Pressa, najgora opcija je gašenje i druge visoke peći, potpuna obustava proizvodnje i povlačenje iz Srbije. Drugi scenario bilo bi otpuštanje oko 1.500 radnika, koji bi dobili otpremninu samo za period od kada je ova kompanija vlasnik železare. Najbolja opcija je da se nastavi sadašnji režim rada, četvorodnevna radna nedelja.
U američkoj firmi već dve godine ponavljaju da „Ju-Es stil" nastavlja da se suočava sa brojnim izazovima u Srbiji.Poznavaoci ekonomskih prilika ističu da su ovakve i slične najave jedan vid pritiska na državu radi dobijanja određenih ustupaka koje bi „Ju-Es stilu", kao jednom od najvećih srpskih izvoznika, pomogle da premosti ekonomsku krizu na tržištu čelika.Panika u gradu na Dunavu zavladala je na jesen prošle godine, kada je „procurila" informacija iz centrale u Pitsburgu da „Ju-Es stil" poslednjih godina beleži višemilionske gubitke, zbog čega je opstanak kompanije u našoj zemlji doveden u pitanje.

U Rasinskom okrugu u 2011. duplo više radnika na crno
Izvor>Glas javnosti
2011. godini duplo više radnika u Rasinskom okrugu radilo je na crno, u poređenju sa 2010. godinom, rečeno je u kruševačkoj inspekciji rada.Ta inspekcija je tokom prošle godine nadzorom obuhvatila oko 21.800 radnika, i zabeležila tri puta manji broj teških povreda zadobijenih tokom rada nego u 2010. godini, dok je broj nastradalih lica isti. "Inspekcijskim nadzorom u prošloj godini obuhvaćeno je oko 21.800 radnika, utvrđeno je da je njih 196 radilo na crno, dok je u 2010. godini bilo 93 takva radnika, a nakon našeg nadzora zaposleno je 57 radnika", rekao je načelnik te inspekcije Jugoslav Veljković.Prema njegovim rečima, inspekcija rada je tokom prošle godine podnela 348 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za 451 utvrđenih prekršaja, a ukupan iznos izrečenih novačanih kazni je 23,6 miliona dinara.U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, izvršeno je 483 nadzora, 80-tak više nego 2010. godine, dodao je Veljković.Ukupan broj povreda na radu je smanjen, bilo ih je 398, dok je u 2010. godini bilo 564. "Tokom 2011. na području Rasinskog okruga zabeleženo je 35 teških povreda, što je znatno manje nego 2010. kada ih je bilo 109, ali je nažalost u obe godine nastradalo po tri lica", kazao je on.Veljković je naveo da je doneto 15 rešenja o zabrani rada na radnim mestima zbog neposredne ugroženosti zdravlja zaposlenih, kao i da je podneto 164 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i četiri krivične prijave."Podneto je i četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv zaposlenih, jer je nadzorom utvrđeno da je poslodavac ispunio sve obaveze vezane za bezbednost, ali da ih zaposleni nisu poštovali", objasnio je Veljković.Ocenjujući primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu izvršeno je 516 nadzora i doneto 89 rešenja kojima je poslodavcima naloženo da otklone nedostatke, dodao je Veljković.

Vladi zapošljavanje poslednja rupa
Izvor: Blic
Beograd -- Vlada Srbije u ovoj godini ima budžet da zaposli tek 30.000 ljudi dok je u 2011. novcem poreskih obveznika obezbedila posao za 50.000 ljudi.Nacionalna služba za zapošljavanje dobila je oko tri milijarde dinara, naspram 7,1 milijarde u prošloj godini, a sa 40 miliona evra koliko će pripasti Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), moguće je subvencionisati otvaranje desetak hiljada novih radnih mesta. Ekonomisti procenjuju da u narednih deset meseci treba očekivati novih 50.000 otkaza, te da će Srbija sa četvrtinom nezaposlene radne snage ostati među rekorderima u regionu i Evropi.
Više za Kosovo nego nezaposlenima u Srbiji
Za zaposlene sa KiM u budžetu NSZ predviđeno je 3,6 milijardi dinara. Za programe zapošljavanja u celoj Srbiji NSZ će izdvojiti 3,4 milijarde iako je na ovaj način u 2011. otvoreno 50.000 radnih mesta.
Od aprila do novembra prošle godine bez posla je ostao grad veličine Jagodine, a svakog dana otkaz je dobijalo 125 radnika, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stopa nezaposlenosti na kraju novembra dostigla je 23,7 odsto, pa nam zemlja sa 1.743.411 radnika na platnim spiskovima nikada nije imala manje zaposlenih. Da će statistika i za 2012. biti neumoljiva govori činjenica da je u budžetu za nova radna mesta predviđeno drastično manje sredstava nego prošle godine. "Umesto 7,1 milijardu dinara, ovogodišnji budžet biće dva i po puta manji. Kako stvari stoje, biće oskudnija sredstva za programe zapošljavanja, tako da će pojedini projekti biti dovedeni u pitanje", rekao je Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. NSZ je prošle godine finansirala program “Prva šansa” koji je početnicima obezbeđivao platu najmanje 2,5 godina. Finansirali su i stručnu praksu za posao advokata ili medicinske sestre, te plaćali obuku i posao na javnim radovima. Od 7.000 zahteva poslodavaca za subvencionisanje novih radnih mesta, NSZ je odobrila novac za oko 4.000. Predviđeno je da isti programi budu na raspolaganju nezaposlenima i ove godine, ali će sigurno biti izdvojeno manje novca. "Na kojim programima ćemo uštinuti ove godine, znaćemo narednog meseca. Sada je samo evidentno da imamo manje novca", kažu u NSZ, koja sredstva obezbeđuje iz budžeta države, opština, Fonda za razvoj i zapošljavanje invalida.Nešto više novca nego prethodne godine dobiće SIEPA, ali tu postoje ograničenja.
Stamenković: Budžet je dužnički
“I u ovoj godini možemo da očekujemo dalje smanjivanje broja zaposlenih, što je posledica prelivanja ekonomske krize i šokova koje će Srbija zbog toga da trpi”, rekao je ekonomista Miladin Kovačević na jučerašnjem predstavljanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Jedan od autora MAT-a, Stojan Stamenković, istakao je i da se budžet za 2012. može oceniti kao “dužnički”. On je zabrinut da će za tri godine otplate kredita biti veće od uzimanja novih pozajmica.
Očekivani budžet o kome će se raspravljati u četvrtak na sednici Vlade trebalo bi da bude 45 miliona evra, desetak miliona više nego 2011. Ovim projektom svako novo radno mesto biće finansirano sa po 2.000 do 10.000 evra, pa bi posao moglo da dobije oko 10.000 ljudi. Međutim, glavni uslov da to bude ostvareno jeste da u 2012. u Srbiju dođe dovoljno investitora koji bi toliko radnih mesta i otvorili. Ekonomista Miroslav Zdravković upozorava da bi do kraja ove godine, ako ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta (što je malo realno), bez posla moglo da ostane još 50.000 radnika. "Od septembra 2010. do juna prošle kod nas je blago rastao broj zaposlenih, da bi od tada krenuo da pada kao i u susednim zemljama. Ukoliko se takav trend nastavi, bez posla će ostati 35.000 ljudi u sektoru preduzetništva i 15.000 zaposlenih kod pravnih lica", procenjuje Zdravković.S druge strane, za povećanje stope zaposlenosti neophodan je rast BDP od najmanje četiri procenta, što je teško ostvarivo, imajući u vidu krizu u evrozoni. Nikola Pavičić, počasni predsednik Sintelona, upozorava da treba očekivati nove otkaze ako se budemo oslanjali na domaće tržište. "Samo izvoz i razvoj prerađivačke inudstrije može stvoriti nova produktivna radna mesta. Ona se ne otvaraju parama iz budžeta", kaže Pavičić.

Sarkozi: Hitno povećati zaposlenost
Izvor: Beta, Tanjug
Pariz -- Francuski predsednik Nikola Sarkozi je predstavio poslodavcima i sindikatima nepopularne hitne mere za podsticaj zapošljavanja. Sarkozi, čija je popularnost vrlo niska prema anketama, mnogo računa na ovaj krizni samit da pokaže da on još može da deluje protiv rasta stope nezaposlenosti, koja je dostigla skoro 10 odsto, i da podstakne konkurentnost firmi, čak iako je državna kasa prazna. Sastanak se održava posle odluke agencije Standard end Pur prošlog petka da snizi kreditni rejting Francuske sa najvišeg trostrukog A koji je godinama imala na AA+.Vlada Francuske će izdvojiti 500 miliona evra kako bi finansirala hitne mere koje treba da zaustave nezaposlenost. Inače, stopa nezaposlenosti u drugoj najuticajnijoj ekonomiji Evrope u novembru je dostigla 9,3 posto, ili 2,85 miliona nezaposlenih, što je rekordan broj u poslednjih 12 godina.U predloženom paketu mera nalazi se uvođenje socijalnog PDV-a, čime Sarkozi namerava da pomogne firmama tako što će smanjiti troškove poslodavaca za socijalna i penziona davanja, a popunjavati manjak podizanjem poreza na promet. Sindikati su protiv toga jer bi se teret za plaćanje u Francuskoj bogatih socijalnih davanja prebacio sa poslodavaca na sve, uključujući i na radnike. Sarkozi, koji još nije zvanično objavio da će se kandidovati, rekao je u razgovoru s vođama pet sindikata i tri udruženja poslodavaca okupljenih u Jelisejskoj palati da je važno da se "donesu odluke" pre predsedničkih izbora 22. aprila i 6. maja. "Ozbiljnost krize nameće nam da donosimo odluke. Ne možemo čekati političke rokove da odlučujemo", rekao je Sarkozi prema transkriptu govora podeljenom medijima.Kritičari optužuju Sarkozija da nudi lekove za smanjenje nezaposlenosti u poslednjem trenutku, na šta on odgovara da široka ekonomska i finansijska kriza zahteva da se odmah reaguje."Sadašnja ekonomska situacija u Francuskoj, kao i u Evropi vrlo je opasna, ona je hitna", rekao je Sarkozi. Ankete ukazuju na to da će Sarkozi izgubiti od socijaliste Fransoa Olanda, a on želi da pokaže da je u stanju da deluje u teškoj situaciji i nastoji da time preokrene trend pada svoje popularnosti.

18. januar 2012.

Radnici Neimara bez plate i prava na lečenje
Izvor: Radio 021
Radnici novosadskog "Neimara" zbog neuplaćenih doprinosa izgubili su pravo na lečenje o trošku osiguranja, a zarade im kasne, iako su od prošlog septembra na minimalcu.Poverenik sindikata u ovom preduzeću, Vladimir Gvozdenović, kaže za Radio 021 da su radnici tada bili prinuđeni da prihvate minimalnu zaradu, jer je alternativa tome bio otkaz. "Deveti i deseti mesec smo dobili minimalnu zaradu, a jedanaesti, dvanaesti, sad je već koji januar – ništa. Najveći je problem što nam nisu plaćeni porezi i doprinosi za celu prošlu godinu i što nemamo pravo na lečenje", kaže Gvozdenović."Neimar" je privatizovan 2006. godine i tada je imao 700 zaposlenih, a danas je u firmi ostao tek svaki četrnaesti radnik. Gvozdenović kaže da nema potpunu informaciju o vlasničkoj strukturi ovog preduzeća, ali da zna da se kao većinski vlasnik, nekoliko godina nakon što je "Heroj Pinki" kupio "Neimar", predstavio Dušan Pavlović. "U međuvremenu je rasprodato sve što se može rasprodati. Više nemamo ništa, od kranova do mehanizacije, sve je to otišlo. Nemamo bukvalno ni jedan kamion", navodi Gvozdenović.Naš sagovornik kaže da AD "Neimar" nije u potpunosti bez perspektive, jer polaže pravo na zgradu Zavoda za izgradnju grada, ima višemilionski vredan plac na Limanu, te deo placa kod mlekare. ""Neimar" postoji dok on to sve ne rasproda i onda će firma u stečaj. Mi to znamo i nema tu perspektive, ali dok se to ne desi tražimo minimalac i neka nam plati poreze i doprinose", kaže Gvozdenović. On dodaje da je sindikat ranije tražio od Agencije za privatizaciju i drugih državnih organa da spreče propadanje "Neimara", preduzeća koje posluje već 147 godina, ali da su dobijali odgovor da se u tom preduzeću ne dešava ništa protivzakonito. U vezi sa najnovijim kašnjenjem zarada, očekuju reakciju inspekcije rada.Zbog čega radnicima kasni minimalac i kada će im biti vraćeno pravo na lečenje, pokušali smo da saznamo od aktuelnog direktora "Neimara", Nebojše Stupara, ali još nismo dobili odgovor.

Danas protest Sindikata smenskih radnika Termoelektrana Nikola Tesla
Moguća obustava proizvodnje struje
Izvor: Danas
B eograd - Našem strpljenju došao je kraj. Ukoliko poslodavac ne potpiše za nas prihvatljivo rešenje plaćanje smenskog rada, radikalizovaćemo naše štrajkačke aktivnosti - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Dragoslav Ljubičić, predsednik Sindikata smenskih radnika Privrednog društva Termoelektrane Nikola Tesla.On je dodao da će se danas održati protest smenskih radnika ispred upravne zgrade u TE Nikola Tesla, a s obzirom da poslovodstvo nije dozvolilo ulaz predstavnicima drugih sindikata koji podržavaju štrajkače i novinarima, Sindikat smenskih radnika PD TENT je prijavio i paralelni skup ispred kapije preduzeća.- Još jednom ćemo pokušati da rešimo probleme u razgovoru sa poslovodstvom, i u slučaju da ne postignemo dogovor na licu mesta ćemo odlučiti na koji način ćemo sprovesti radikalizaciju protesta. Ako ne bude sluha moglo bi se desiti da Srbija ostane i bez struje. Da li ćemo u slučaju neprihvatanja naših zahteva ugasiti postrojenja ili blokirati transport uglja videćemo - naglasio je Ljubičić.Prema njegovim rečima Sindikat EPS-a i Sindikat TENT-a je za sve vreme pokušaja smenskih radnika da reše svoje probleme predstavljao produženu ruku poslovodstva. U februaru 2011. godine , posle postignutog sporazuma smenskih radnika sa poslovodstvom a zbog odbijanja Sindikata TENT-a da taj sporazum primeni, 660 radnika formiralo je Sindikat smenskih radnika koji je postao reprezentativan sindikat - Nakon odbijanja poslovodstva i Sindikata TENT-a da se pitanje smenskog rada reši kroz vrednovanje uslova rada SSR PD TENT proglašava štrajk koji počinje 29. novembra 2011. godine. Poslovodstvo PD TENT je pozvalo Republičku agenciju za mirno rešavanje radnih sporova i pod vođstvom Mirka Kulića, miritelja, došlo je do preporuke prihvatljive za obe strane u sporu, ali posle sedam dana poslovodstvo odbacuje preporuku i odustaje od mirnog rešavanja radnog spora - objašnjava razloge za današnji protest Ljubičić. Milorad Panović, predsednik Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ istakao je da će aktivisti te sindikalne grane, članice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ biti danas ispred kapija PD TENT i solidarisati se sa svojim kolegama iz SSR čije zahteve u potpunosti podržavaju.

CG: Protest zbog poskuljenja
Izvor: Novosti
Podršku mitingu Unije sindikata 21. januara dali Studentska unija i MANS. Jedina "zastava" koju građani treba da donesu je račun za struju
PODGORICA - Jedina zastava koju nezadovoljni građani treba da donesu na protest zakazan za 21. januar ispred zgrade Vlade Crne Gore treba da bude - račun za struju.
Tako je u utorak Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USS) najavio veliki radnički miting, podvlačeći da u subotu u podne neće biti važni ni političko opredeljenje, ni vera, ni nacija.
Neposredan povod za organizovanje mitinga je nedavno poskupljenje struje, na šta su se od utorka nadovezale i nove cene goriva, pa je Crna Gora postala neslavni rekorder u regionu.Moramo pokazati Vladi da smo živi, da dišemo, i da imamo snage za pobunu - kazao je na konferenciji za novinare povodom predstojećeg protesta Janko Vučinić, predsednik Generalnog odbora USS.
STUDENTI
PREDSTAVNIK Studentske unije Demir Hodžić pozvao je i članove Studentskog parlamenta, koji nisu uključeni u organizaciju, da dođu na protest. Za studente iz Nikšića i Kotora biće organizovan besplatan autobuski prevoz.
Razlozi za proteste, rečeno je u utorak, nisu samo poskupljenje struje i to što građani Crne Gore plaćaju najskuplje gorivo, telefonske impulse ili Internet.
- Radnici ostaju bez posla bukvalno svakog dana, onima koji rade zarade smanjuju, bankrotiraju fabrike, odumiru celi gradovi - podseća Janko Vučinić.
Podršku masovnom protestu javno su izrazili i Mreža za razvoj civilnog sektora (MANS) i Studentska unija, dok se "državni" Savez sindikata i dalje drži po strani.
I u toj organizaciji smatraju da još ima "prostora za dijalog", a da je ulica krajnje sredstvo za izražavanje nezadovoljstva, pa kao vid protesta najavljuju okupljanje građana ispred trafo-stanica.
- Građani protestom treba da kažu Vladi da više neće da plaćaju cenu njihove korupcije i promašenih privatizacija i da punimo džepove strateških investitora koje su oni doveli - kaže Vanja Ćalović, izvršna direktorka MANS. - Izjava premijera Igora Lukšića da treba da se snađemo i nađemo način da se naviknemo na nova poskupljenja je krajnji bezobrazluk! On je plaćen da vodi ekonomsku politiku, a ne da nas dovodi u situaciju da se snalazimo.
Organizatori protesta traže, u najkraćem, da padnu cene - ili Vlada. Jedan od zahteva na predstojećem skupu biće i da Regulatorna agencija za energetiku povuče odluku o poskupljenju električne energije za oko sedam odsto. Jedino to bi, kažu vođe protesta, moglo da spreči okupljanje građana 21. januara.
- Pokazali su da nisu nezavisno telo, već da su na strani krupnog kapitala - kaže Janko Vučinić. - Argumenti da je bilo malo padavina, da se struja uvozila ili slabo proizvodilo, nisu jaki kao naš - da građani više ne mogu da plaćaju te račune. Ako članovi RAE ne podnesu ostavke, ponovo ćemo izaći na proteste...
Radnički miting je prijavljen policiji, okupljanje je odobreno, a zborno mesto je plato ispred zgrade Vlade, u subotu u podne.

Portugalci, ipak, neće da rade duže
Izvor: Tanjug
Lisabon -- Portugalija je odbacila planove za produženje radnog vremena, napuštajući ključnu reformu u sektoru rada koja je namenjena za oporavak ekonomije.Nakon 17 sati napetih pregovora sa sindikatima i radnicima, vlada premijera Pedra Pasosa Koelja je odustala od produženja radnog vremena za 30 minuta u privatnom sektoru.Ta mera je viđena kao jačanje konkurentske pozicije te zemlje teško pogođene dužničkom krizom evrozone.Međutim, vlada je zauzvrat obezbedila saglasnost za druge reforme, uključujući ukidanje četiri državna praznika, smanjenje godišnjih praznika za tri dana i ublažavanje pravila o radnom vremenu.Ministar ekonomije Alvaro Santos Pereira je rekao da je ovaj dogovor bio "važan za imidž zemlje. Nakon nekoliko meseci intenzivnih pregovora, zemlja sada ima sporazum koji pojačava konkurentsku poziciju nacionalne ekonomije".U međuvremenu, dva najveća sindikata Portugalije, oštro su podeljena oko tog dogovora. UGT, drugi po veličini sindikat u zemlji, prihvatio je taj sporazum dok je CGTP, najveći sindikat u zemlji, ranije napustio pregovore.Te mere su deo strogog programa mera štednje koji je pokrenut nakon što je Portugalija u maju prošle godine od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila paket pomoći u vrednosti od 78 milijardi evra.Portugalski parlament je u novembru usvojio strogi budzet štednje za 2012. koji smanjuje plate, podiže poreze i koji je trebalo da produži radno vreme za veliki broj radnika koji su već pritisnuti recesijom.

Socijala za nezaposlene ostaje ista
Izvor: Vesti Online
Nema povećanja socijalne pomoći za nezaposlene. Ovo je poručio novi ministar za zapošljavanje Bil Šorten, kao odgovor na pritiske biznisa, dobrotvornih organizacija i sindikata za porast iznosa "dola", u okviru reformi sistema socijalne pomoći.Šorten je kazao da dol, u vrednosti od 243 dolara nedeljno, predstavlja zaštitnu kategoriju i svesno je postavljen na tom limitu da bi ohrabrivao ljude da traže plaćeni posao.
Bez povećanja socijalne pomoći
- Australijski sistem socijalne zaštite treba da pruža snažan oslonac ljudima kojima je potrebna finansijska pomoć, ali u isto vreme treba da služi i kao podstrek ljudima da traže plaćeni posao - kazao je Šorten "Australijenu". - Veće učešće ljudi u radnoj Predsednica Nacionalne mreže za prava u socijalnoj zaštiti Mari O'Haloren kaže da izgleda da je ministar Šorten u raskoraku sa mnogim liderima u biznisu, društvenim i dobrotvornim organizacijama. - Čak je i OECD postavio pitanje svrhe iznosa koji se daje nezaposlenima - kazala je ona. - Nema ni najmanje dokaza za tvrdnju da postojeća pomoć od 35 dolara dnevno podstiče da se traži posao. Nasuprot tome, postojeći dokazi pokazuju da nizak iznos pomoći otežava traženje posla ili pohađanje obuke. Glavni problem s kojim se susreću nezaposleni u zemlji nije nedostatak motivacije, nego znanja. Članovi Parlamenta su ti koji još nisu uvereni da je pomoć za nezaposlenost neodrživo niska. Možda bi oni trebalo da pokušaju da žive sa 35 dolara dnevno. Šortenovo odbacivanje porasta socijalne naknade za nezaposlene dolazi nakon što su se i poslovni svet i konzervativni ekonomisti pridružili kampanji da u majskom budžetu bude više para za ovu kategoriju stanovništva. Dosadašnji lider grupe koja okuplja australijske proizvođače i novi član Uprave Banke rezervi, Heder Ridaut kazala je prošle nedelje da povećanje dola treba da bude deo reformi u socijalnom staranju. Ona je tražila povećanje naknada i za samce sa socijalnom naknadom za nezaposlene i za studente koji primaju pomoć. Postoji, kaže ona, stalni problem, jer je razlika između pomoći osobi bez posla i invalidske penzije čak 131 dolar nedeljno.
Šorten brani ovu razliku. - Treba da zapamtimo da ljudi sa invalidskom penzijom imaju potrebu za posebnom negom i opremom, i da prihvatimo da je invalidnost skupa. Pored činjenice da ova vlada čini više nego i jedna pre nje da ohrabri i invalide da rade.
Piter Vajtford, sa odseka za istraživanje socijalne politike Univerziteta Novog Južnog Velsa, upozorava da, ako se nastavi ovako, do 2050. godine će pomoć za nezaposlene iznositi svega trećinu penziju. - Mislim da ovo (niska pomoć) nije podsticaj (za traženje posla). Niko ne bi odustao od posla zato što mu je lakše da živi na naknadi za nezaposlene. ("Australijen")

17. januar 2012.

AGROKOMBINAT SUTRA NA LICITACIJI
Izvor: Radio Subotica
U Privrednom sudu u Subotici sutra će biti održano javno nadmetanje za prodaju kompletne preostale imovine "Agrokombinata". Zainteresovanih za kupovinu "Agrokombinata" ima, ali u Privrednom sudu ne žele da objave broj potencijalnih kupaca. Licitacija će biti održana u 11 sati, u sobi 168 na drugom spratu. Predmet prodaje "Agrokombinata" predstavlja oko hiljadu 300 hektara zemlje, više objekata, mehanizacija i oprema. Početna cena na javnom nadmetanju je sedam miliona i 600 hiljada evra.

Koja su srpska zanimanja budućnosti
Izvor: Dnevnik
Beograd -- U Srbiji, u kojoj nezaposlenost raste iz dana u dan, ipak postoje zanimanja koja mogu da donesu sigurno zaposlenje. Finansijska analiza, finansijsko posredovanje, poslovno savetovanje, turizam, banjsko lečenje, estetska hirurgija, IT sektor, nastava na daljinu, konsalting, prehrambena industrija..., oblasti su koje će, prema očekivanjima Nacionalne službe za zapošljavanje, ubuduće zasigurno biti slobodnih radnih mesta. Zanimanja koja će narednih decenija biti među najtraženijim su, recimo, strukovni ekolog, analitičar zaštite životne sredine, fizikohemičar, inženjer mehatronike, menadžer bezbednosti... Među nezaposlenima na evidenciji Nacionalne službe, inače, najviše je nekvalifikovanih i onih sa srednjom stručnom spremom, a posao čeka i 57.000 fakultetski obrazovanih, više od 800 magistara i 52 doktora nauka. U Srbiji, za razliku od evropskih zemalja koje se već duže vreme pripremaju za promene koje će na tržištu rada prouzrokovati napredak nauke i tehnologije, međutim, još nije sprovedeno nijedno ozbiljno istraživanje o budućim potrebama za radnom snagom. U Nacionalnoj službi zapošljavanja (NSZ) kažu da je sadašnja nomenklatura zanimanja, usvojena još 1990, koncipirana prema važećem sistemu iz vremena neposredno posle raspada SFRJ.
Prema analizi Unije poslodavaca, na primer, u narednih nekoliko godina 10 do 15 hiljada ljudi u Srbiji moći će da se zaposli u firmama za sakupljanje ambalaže i drugog otpada, a na sigurno radno mesto mogu da računaju i oni koji su osposobljeni za negu starih, u gerontološkim centrima... Sve je to međutim, na duge staze, te je za nezaposlene u Srbiji, a nezvanično ih je milion, važnije ko i gde može naći posao u ovoj godini. Sudeći po najavama iz resornih ministarstava, sektorskih udruženja, kompanija..., posla će biti za građevince, veterinare, programere, trgovce... Direktor vojvođanskog IKT-klastera Milan Šolaja kaže da je gotovo nemoguće naći dobrog programera, čak ni u Beogradu ili Novom Sadu.Po njegovim rečima u ovom sektoru očekuju pomoć države u obrazovanju većeg broja mladih ljudi za IT-profesije, jer je to deficitarno zanimanje. Takođe, neophodna je i edukacija poslovnih korisnika o tome šta računari i računarske tehnologije mogu učiniti za njih. Na taj način bi se popularizovale te tehnologije i omogućila njihova veća primena u domaćoj ekonomiji jer svako ulaganje u IT-sektor ima značajno multiplikovane efekte na ostatak ekonomije, kaže naš sagovornik. Posla će, očekuju u Privrednoj komori Srbije, biti i u trgovinskom sektoru. "Naredna godina za srpsku trgovinu biće teška i nepredvidiva, ali se očekuje malo povećanje zaposlenosti i izmirivanje obaveza države prema privredi što bi pozitivno uticalo na rešenje problema nelikvidnosti", kazala je sekretar Udruženja za trgovinu u PKS Gordana Hašimbegović, koja očekuje da će na tržište Srbije u narednom periodu doći veliki svetski trgovinski lanci. "Imajući u vidu da je država najavila sniženje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih očekujemo malo povećanu zaposlenost u ovom sektoru", kaže ona. Srbiji nedostaju i kvalifikovani građevinski radnici. Ove školske godine samo 39 učenika školuje se za zidara, tesara ili armirača.Momir Andesilić iz Organizacije građevinskih i geodetskih škola kazao je da je prošle godine iz 31 škole izašlo 72 svršenih armirača, zidara i tesara.Iako zbog krize, domaća građevinska operativa nije potpuno uposlena, analize pokazuju da ih uskoro neće biti dovoljno, a najveći broj kvalifikovanih majstora ima više od 50 godina. „Imamo oko 105.000 zaposlenih u klasičnom građevinarstvu i u industriji građevinskog materijala, što znači da nam u ovom trenutku nedostaje blizu 60.000 radnika koji bi iz godine u godinu povećavali kapacitete i resurse u toj grani”, smatra predsednik Samostalnog sindikata građevinara Dušan Vuković. Procenjuje se i da prostora za rast zapošljavanja ima u industriji hrane, saobraćaja, metalskoj i farmaceutskoj struci.

Srbija lider, ali po nezaposlenosti
Izvor: B92, Danas, Tanjug, Press
Beograd -- Srbija, posle Makedonije i Bosne i Hercegovine, po stopi nezaposlenosti od 23,7 odsto, prednjači među zemljama regiona i Evrope.Na prostoru bivše Jugoslavije stopa nezaposlenosti najveća u Makedoniji - 31,2 odsto, u Bosni i Hercegovini je blizu 25 procenata dok je u Srbiji na kraju novembra 2011. dostigla 23,7 odsto.Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je 18 odsto, Hrvatskoj 12,7 odsto dok je najmanja u Sloveniji 8,2 odsto. U Evropskoj uniji nezaposleno je 9,8 odsto radno sposobnog stanovništva, u evrozoni je taj broj nešto veći, 10,3 odsto, a "prednjači" Španija sa 22,9 odsto nezaposlenih. Kod ostalih članica EU nezaposlenost ide ispod 20 procenata, a najveća je u Irskoj 14,6 odsto, Slovačkoj 13,5 odsto, Portugalu 13,2 odsto.U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da trenutno stanje u privredi pokazuje da će se pad zaposlenosti nastaviti. "Za poslednje tri godine troškovi usluga porasli su za 39,6 odsto, a troškovi proizvodnje za više od 42 odsto. Kupovna moć građana pala je za 35 odsto. S obzirom na sve to firme su morale da racionalizuju troškove. Ljudi najviše bez posla ostaju u prerađivačkoj industriji, u kojoj je 2008. godine radilo 356.000 ljudi, a danas ih je svega 289.000. Dosta radnih mesta izgubljeno je i u sektoru usluga, kao i u samostalnim trgovinskim i ugostiteljskim radnjama", navodi portparol Unije Dragoljub Rajić.
Kod naših suseda iz EU procenat nezaposlenosti je mnogo niži nego u Srbiji i to u Bugarskoj 10,9 odsto, Mađarskoj 10,7 odsto, Rumuniji 7,3 odsto, Ekonomski analitičar Miroslav Zdravković kaže da povećanje stope nezaposlenosti u Srbiji sa 22,2 odsto iz aprila na 23,7 odsto u novembru nije neočekivano upozorivši da ako ne dođe do snažnog preokreta i privrednog rasta tokom godine bez posla bi, do kraja 2012. moglo da ostane još 50.000 radnika. On je kazao da je rast nezaposlenosti u Srbiji očekivan, jer je privredna aktivnost u 2011. godini stagnirala i da će ukoliko se takav trend nastavi ove godine bez posla ostati 35.000 ljudi u sektoru preduzetništva i 15.000 zaposlenih kod pravnih lica. Zdravković je naglasio da je za povećanje stope zaposlenosti neophodan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje četiri procenta, što je teško ostvarivo imajući u vidu produbljenje krize i nestabilnosti u evrozoni, što će se "preliti" i na Srbiju. Zaposlenost u Srbiji ne pada od juče, već 23 godine, tačnije od 1988, rekao je on i dodao da je trenutno zaposleno 1.739.000 radnika izuzimajući poljoprivrednike i one koji su zaposleni u sivoj ekonomiji dok je nezaposleno oko 737.870 osoba.
Sva zvona zvone na uzbunu
Ekonomista Miladin Kovačević, zamenik direktora Zavoda za statistiku, napominje da "sva zvona zvone na uzbunu". "Potrebna nam je nacionalna platforma za rešenje problema i reforme. Izbori ne smeju da budu alibi za nesprovođenje radikalne konsolidacije i reformi koje bi mogle da točkove naših kola izvade iz blata u kojem se nalaze", jasan je Kovačević, koji upozorava na "preteću krizu likvidnosti i javnog duga“ u Srbiji.Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić Katić rekla je da je jedan od glavnih uzročnika stalnog rasta nezaposlenosti u Srbiji dugo trajanje tranzicije i privatizacije. Za predstavnike sindikata povećanje nezaposlenosti takođe je očekivano, a oni smatraju da će ta stopa i dalje rasti. Gotovo istovetne izjave, sa takvim prognozama, dali su čelni ljudi vodećih sindikata Ljubisav Orbović, Ranka Savić, Branislav Čanak i Ivica Cvetanovic.
Analitičar Ekonomskog instituta Ivan Nikolić takođe smatra da su rezultati Ankete o radnoj snazi potpuno očekivani, s obzirom na "alarmantno stanje privredne aktivnosti, naročito u realnom sektoru“.On objašnjava da se "ne vidi kraj smanjenju zaposlenosti, niti način kako da se to zaustavi, tako da je situacija potpuno zabrinjavajuća. Nema nikakvog uporišta u statistici koje bi ukazivalo na to da će se tržište rada oporaviti, odnosno da će privredna aktivnost u realnom sektoru da oživi". Nikolić smatra da će se pad zaposlenosti nastaviti i da će se pokazati i u narednoj anketi o radnoj snazi, koju će Zavod za statistiku uraditi u aprilu. On dodaje da je izvesno da će kriza u Evropskoj uniji potrajati i da će možda dobiti još nepovoljnije razmere, te da se ne vidi rešenje za krizu javnog duga u evrozoni. "Zbog toga smo okrenuti sami sebi, jer ne možemo da očekujemo rast tražnje koja bi podstakla naš izvoz. Moramo da razmišljamo, ma koliko to bilo radikalno i nekonvencionalno, o tome kako da sopstvenim sredstvima nešto uradimo; na primer većim investicijama u energetiku, koje bi zatim pokrenule i sektor malih i srednjih preduzeća", kaže Nikolić, upozoravajući da nikakva parcijalna inicijativa, poput sada aktuelne razvojne banke, ne može samostalno da preokrene stvari nabolje.

Rudari štrajkuju, hoće bonuse
Izvor: Beta
Sofija -- Rudari tri najveća bugarska rudnika uglja počeli su štrajk zahtevajući da im poslodavci isplate obećane bonuse. Oko 1.500 rudara je prošle noći obustavilo rad u državnoj kompaniji Marica Iztok. Štrajkači zatevaju 500 evra u gotovini zbog povećane proizvodnje. Kažu da je uprava obećala bonuse za svih 7.100 rudara, a kompanija tvrdi da može da isplati bonuse samo radnicima koji su direktno učestvovali u proizvodnji. Marica Iztok je saopštila da je 2011. godine iskopano više od 33 miliona tona uglja, a plan je bio 27 miliona tona. Ministar energetike Trajčo Traikov je procenio da štrajk kompaniju košta 1,5 miliona evra dnevno.Četiri velike termoelektrane u kompleksu Marica Iztok, od kojih dve u vlasnistvu američkih kompanija AES i Konturglobal (ContourGlobal) oslanjaju se na proizvodnju tih rudnika. Te elektrane zadovoljavaju četvrtinu potreba Bugarske za strujom.

Kuper tajer ponudio ugovore radnicima u Kruševcu
Izvor: Beta
Američki Kuper tajer će u Fabrici autoguma u Kruševcu zadržati 375 radnika, a zaposliće još 38 radnika iz drugih fabrika Trajal korporacije, izjavio je danas poverenik sindikata Nezavisnost u Trajalu Zoran Jeftić. "Radnici su dobili liste za razduživanje od neposrednih rukovodilaca u Trajalu, a od Kuper tajera su na kućnu adresu dobili ponudu za zaključivanje ugovora o radu od petka, 20. januara", rekao je on. Jeftić je objasnio da će od 493 zaposlenih u Fabrici autoguma, u Kuper tajer preći 375, deo će na tržište rada, deo u penziju, a deo će ostati u Trajalu. Kuper tajer će, prema njegovim rečima, zaposliti i 38 radnika iz drugih delova Trajala, odnosno režijskih službi, a očekuje se da do juna izabere još 100 radnika. Jeftić je kazao da sindikat očekuje da Trajal u roku od mesec dana od dana raskida ugovora o radu, izmiri obaveze prema onima koji napuštaju preduzeće, i podsetio da su zaposleni poslednju platu primili za oktobar. Američka kompanija Kuper tajer i Vlada Srbije potpisali su početkom decembra 2011. godine ugovor o prodaji Fabrike autoguma - dela Trajala, za 13 miliona evra, a u tom kruševačkom preduzeću očekuju da novac bude uplaćen sutra.Račun Trajal korporacije je deblokiran posle tri godine, krajem 2011. Privredni sud u Kraljevu je sredinom oktobra, posle tri odlaganja, odobrio plan reorganizacije Trajala i reprogramiranje dugova na pet godina čime je izbegnut stečaj. Vlada Srbije je tada odlučila da dug prema državi od 24 miliona evra, uglavnom za carine, porez i doprinose na zarade, konvertuje u državni kapital što znači da država sada ima udeo od 25 odsto, a Brikel 70 odsto. Trajal je tenderski privatizovan krajem 2006. godine. Bugarska kompanija Brikel EAD je za kupovinu fabrike izdvojila 12,2 miliona evra uz obavezu da u prvih pet godina investira 25 miliona evra. U trenutku privatizacije u pet fabrika Trajal korporacije radilo je oko 3.400 radnika, a preduzeće danas ima 2.200 zaposlenih.

Funkcionerima i plata i penzija
Izvor: Blic
Beograd -- Brojni su funkcioneri zaposleni na različitim mestima u državnoj upravi koji istovremeno primaju i funkcionersku platu i penziju.Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, makar deset poslanika ima duple zarade, a njihova primanja viša su od predsedničke ili premijerske plate. Tako bivši general Božidar Delić traži od države zaostale plate iako je u penziji, a prima i poslaničku platu. Samo su se poslanica Vesna Pešić i ministar zdravlja Zoran Stanković odrekli privilegije koju čak i zakon dozvoljava.Pomoćnik ministra spoljnih poslova, general-potpukovnik u penziji i bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš mesečno prima 216.153 dinara i njegova su primanja dva i po puta viša od primanja njegovog šefa, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. U Ponoševoj imovinskoj karti stoji da u Ministarstvu prima platu od 120.000 dinara, dok je njegova penzija 96.153 dinara.
Dupli prihodi
Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2003. godine starosni penzioneri imaju pravo da potpišu novi ugovor o radu, da rade i istovremeno dobijaju i platu i punu penziju.- Poslodavac starosnim penzionerima koje zapošljava osim plate uplaćuje još samo doprinose za PIO, ali ne i zdravstvene doprinose budući da je to već preko Fonda regulisano. To praktično znači da poslodavac ima manje troškove ukoliko zaposlio starosnog penzionera, kažu u PIO fondu.- Novi ugovor o radu, iako su u penziji, mogu potpisati samo starosni penzioneri. To nije slučaj sa invalidskim ili porodičnim penzionerima. Slično se dogodilo i sa poznatom glumicom Evom Ras koja zbog toga što je porodični penzioner nije mogla da potpisuje nove ugovore - navode u PIO fondu.
Državne plate i penzije istovremeno primaju i Dragoljub Mićunović čija su ukupna mesečna primanja 221.027 dinara, grupa poslanika PUPS na čelu sa Momom Čolakovićem koji mesečno inkasira 198.000, poslanik SNS Vučeta Tošković sa 150.000 i radikal Božidar Delić sa 165.202 dinara mesečno. Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da nije u redu da neko ko je penzioner prima i platu i penziju. "To je veoma problematično i smatram da bi trebalo da bude zakonski regulisano. Budući da nije donet Zakon o poslanicima, ovako nešto je moguće. Zakonom bi se definisalo sve, od verifikacije poslanika, podataka o obrazovanju, radnom stažu i samim tim i primanja bi bila regulisana", ističe Čupić. On tvrdi da penzioneri mogu da budu izabrani na pojedina mesta, ali da bi onda zakon morao da sadrži stavku da njihova penzija bude zamrznuta u periodu dok obavljaju javnu funkciju. Čupić kaže da "za to ne možete krivite pojedince. Odgovoran je ceo parlament i sve prethodne vlade koje nisu predlagale zakon kojim bi dvostruki prihodi bili regulisani". Slučaj Vesne Pešić ili ministra Zorana Stankovića treba, prema Čupićevom mišljenju, prihvatiti sa uvažavanjem. Postoje, kako kaže, pojedinci koji žele da sačuvaju svoj moralni integritet, ali i oni koji koriste sve manjkavosti zakona."To nikako ne sme da bude stvar pojedinca, nečije dobre volje ili samovolje. Moralni apel ne vredi ništa. U društvenom životu stvari treba regulisati zakonom, to je ispravno", kaže on.Sa Čupićem se slaže i Nemanja Nenadić iz Transparentnosti koji tvrdi da nije logično da poslanici penzioneri imaju duple prihode. "Ako bi bilo koji drugi penzioner počeo da radi neki posao i ukoliko bi bio uredno prijavljen, da li bi on dobijao punu platu ili ne? Poslanički posao je isti kao i svaki drugi. Osim toga ista pravila bi trebalo da važe za zaposlene i za penzionisane poslanike", navodi Nenadić.

Zbog smanjenja plata
Državni činovnici štrajkuju u Sarajevu
Izvor: e-Novine
Oko 4.000 državnih službenika i namještenika FBiH počelo je u ponedeljak dvočasovni štrajk upozorenja koji će se održavati narednih sedam dana ukoliko ranije ne dođe do dogovora sa Vladom, potvrdio je za portal Radiosarajevo.ba Vjekoslav Tomas, predsjednik Federalnog koordinacionog odbora Samostalnog sindikata državnih službenika i namještenika u FBiH. Službenici u FBiH protestuju zbog smanjenja plate za ovu godinu u iznosu od 4,5 posto, te će svaki dan ove nedelje od 10 do 12 sati prekidati rad, ali će ostati u kancelarijama. Ranije preuzeti i neophodni poslovi obavljat će se i dalje, izvještava radiosarajevo.ba.Prema Tomasovim riječima, ukoliko dogovor ne bude postignut štrajk upozorenja prerast će u generalni.Vlada Federacije smanjila je plate državnim činovnicima, kako bi smanjila budžetski deficit koji trenutno iznosi blizu 350 miliona konvertibilnih maraka. Kako bi nastavila pregovore o stand by aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Vlada planira inicijative kojima će se oporezivati dobit banaka, kladionica i slični, a u pripremi je izmijenjeni i dopunjeni Pravilnik o primjeni zakona na dohodak.Prema ovom aktu, čak bi 50 posto od dnevne naknade za topli obrok i 50 posto od regresa za godišnji odmor bilo oporezovano, za sve uposlenike u Federaciji BiH.Prema podacim Agencije za statistiku iz jula 2011. godine, plate u javnom sektoru u Bosni i Hercegovini za 40 posto veće od prosjeka u toj zemlji. Slikovito objašnjeno, vozač ministra u Federaciji Bosne i Hercegovine, koji radi po osnovu Ugovora na djelu, zarađuje mjesečno 1,800 maraka (nešto više od 900 eura).Još jedan primjer predstavljaju određeni pomoćnici ministara u FBiH i dalje su na svojim pozicijama iako su već ostvarili sve uslove za penziju. Na ovo je, kako piše radiosarajevo.ba, Samostalni sindikat državnih službenika i namještenika u FBiH još prošle godine upozorio Vladu, no o danas nisu dobili potvrdu da je Vlada riješila ova sporna pitanja.Samir Kurtović, član Štrajkačkog odbora Samostalnog sindikata državnih službenika i namještenika u FBiH, istakao je ranije da Vlada FBiH jeste formirala Radnu grupu za reviziju budžetskih korisnika, ali konkretnih poteza do danas, koliko Sindikat zna, nije bilo. Kurtović nije želio otkriti gdje radi vozač čija je plata 1,800 KM ili čiji pomoćnici odbijaju otići u penziju.

Trgovci poslušni, svi oborili cene
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Uredbu o ograničenju trgovinske marže na 10 odsto za osnovne životne namirnice, poštuje oko 98 odsto kontrolisanih maloprodajnih objekata. Prema rečima Ljubiše Dimitrijevića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine, do sada su tržišni inspektori prekontrolisali oko 1.500 maloprodajnih objekata, gde su utvrdili da svega dva odsto njih ne primenjuje uredbu.Dimitrijević je naglasio da je istekao period obaveštavanja trgovinskih objekata o uredbi o ograničavanju marže i od sada će se kažnjavati oni koji je ne poštuju i ne primenjuju.Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.
On je naglasio da je zaokružen kompletan proces, i da "niko ne može reći da nije bio informisan". "U slučaju da se ne ispoštuju nalozi inspektora, svakako može doći i do izricanja mere privremenog obavljanja delatnosti tog privrednog subjekta", naveo je Dimitrijević, dodajući da "plus" slede i novčane kazne - za pravno lice do dva miliona dinara, a za preduzetnika do 500.000 dinara. Inspektori su obišli i specijalizovane prodavnice za prodaju mesa, mleka i drugih proizvoda, formiran je radni tim sa resornim ministrom na čelu, koji je praktično u stalnom zasedanju, a stalno se održavaju i sastanci sa trgovcima i proizvođačima. Tržišna inspekcija od 4. januara kontroliše da li prodavnice u Srbiji postupaju po uredbi Vlade Srbije od 30. decembra 2011. godine kojom je na šest meseci trgovačka marža za osnovne životne namirnice ograničena na 10 odsto.

Novi štrajkovi u Grčkoj
Izvor:Tanjug
Atina - U Grčkoj se, u znak protesta protiv mera štednje, danas održava više štrajkova koji su zadali velike probleme gradjanima pošto ne radi metro u Atini niti su ispolovili brodovi koji saobraćaju prema mnogobrojnim ostrvima. Prema izveštajima agencija, posao će obustaviti i bankarski službenici kao i vozači autobusa, dok sindikati pripremaju održavanje protestnih mitinga. Smanjenje plata, uvodjenje novih poreza i druge mere štednje i sistemske reforme javnog sektora izazvale su pad životnog standarda i talas štrajkova u Grčkoj. Stopa nezaposlenosti je dostigla rekordni nivo - 17,7 odsto radne snage - koja je posebno pogodila mlade. Mi tražimo da se politika restrikcija napusti..., jer pretvara radnike u robove - ističu u atinskom sindikatu EKA, prenose novinske agencije. Najnovi talas štrajkova podudario se dolaskom delegacije "trojke"- Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Evropske centalne banke - koja treba da proveri da li Atina dosledno sprovodi program štednje i sistemske reforme kako bi izašla iz dužničke krize, kakva se ne pamti u godinama posle Drugog svetskog rata. To je preduslov za dobijanje novih kredita iz programa Evropske unije koja treba Grčkoj da obezbedi više od sto milijardi evra kako bi izbegla bankrot.

Hrvatska - najskuplja država Evrope
Izvor: Novosti, business.hr
Zagreb -- Pedeset odsto građana Hrvatske lošije živi nego pre godinu dana, a mnogi su u težoj finansijskoj situaciji nego što su bili pre dvadeset godina. Podaci su objavljeni u ponedeljak, dan pošto je Hrvatska proslavila dvadeseti rođendan i pet dana pre nego što će se građani izjasniti na referendumu za ulazak u Evropsku uniju. Novoj vladi nije prošlo ni 30 dana upoznavanja sa stanjem a već je zatrpana zahtevima za poskupljenjima svega i svačega i to u rasponu od 20 do 100 odsto. Pravi cunami poskupljenja počeće za koji dan i to je prvi ozbiljni udarac na vladu Zorana Milanovića, koja ujedno priprema i niz mera koje bi dodatno mogle da pogode brojne građane.
PRVO STRADA SIROTINJA
Najava da će biti ukinut otkup plastične ambalaže najviše je pogodila najsiromašnije, koji kopaju po korpama za smeće. Mnogi su na taj način preživljavali i zaradili za bar jedan obrok dnevno, a sada neće imati ni tu priliku.
Dođe li zaista do povećanja cena struje, gasa, javnog prevoza, Hrvatska bi mogla da postane najskuplja evropska država. U Zagrebu bi tako vožnja tramvajem koštala dva evra, a mnogima bi bilo jeftinije voziti se taksijem, nego javnim prevozom. Poveća li se PDV, a to je izvesno, cene bi dodatno porasle i više niko ne postavlja pitanje ko će to da izdrži, već ko će to uopšte moći da plati. Glas do neba podigli su i oni koji najviše zarađuju, telekomunikacione firme u inostranom vlasništvu, kojima će za usluge mobilnih telefona biti uveden porez od šest odsto. Otpuštaćemo radnike, poručili su Milanoviću, iako se njihova zarada vrti u milijardama evra. A divljanje cena, te novi talas otpuštanja radnika, svakako bi ugrozio i novu vladu premijera Milanovića. Nova vlada pregovara sa inostranim bankama da zaborave na deo dugovanja preduzeća koja su u nevoljama. Navodno, raspoloženje postoji, a banke bi preuzele deo vlasništva tih preduzeća. A mnogi rezovi čekaju i one koji neće moći da prate sva ta poskupljenja. Tako će roditelji koji plaćaju alimentaciju, a nemaju para, biti poslati na javne radove, a država će davati alimentaciju. Prva projekcija nove vlade ukazuje da je 20 odsto zaposlenih u javnoj upravi višak i da mogu odmah da dobiju otkaze. Ali, brojka nezaposlenih već je prešla 310.000, a ako se tako nastavi ove godine bi Hrvatska mogla da zabeleži rekordni broj ljudi bez posla.
Uloženo 5.600 evra po glavi stanovnika
Istovremeno, u periodu od 1993. godine do kraja prve polovine 2011. godine Hrvatska je inostranim direktnim ulaganjima ukupno privukla 24,7 milijardi evra stranog kapitala, što po stanovniku čini iznos od približno 5.600 evra."Iako spomenuti iznos Hrvatsku relativno visoko pozicionira na skali zemalja primaoca stranih ulaganja, ključni je problem nepovoljna struktura prikupljenih ulaganja", navodi se u najnovijem biltenu Hrvatske narodne banke (HNB). Tako se došlo do podatka da polovinu ukupnih stranih direktnih ulaganja čine ulaganja u postojeće projekte, a samo mali dio odnosi se na ulaganja u potpuno nove projekte tzv."greenfield investicije". Reč je o investicijama koje direktno otvaraju nova radna mesta i pridonose razvoju domaće privrede. "Iako bi u 2011. direktna ulaganja mogla nominalno da premaše ostvarenja u prethodnoj godini, najveći deo novih ulaganja ipak se odnosi na otplatu inostranih dugova stranim bankama. Ako se isključe otplata dugova i tekuća neisplaćena dobit, koja pripada inostranim vlasnicima, priliv novih ulaganja u domaće proizvodne kapacitete u 2011. godini procenjen je na dosad najniži nivo od samo 0,2 milijarde evra", stoji u proceni HNB-a.

16. januar 2012.

Za danas najavljeno potpisivanje ugovora o preseljenju fabrike veštačkih đubriva
„Azohem“ konačno napušta Makovu sedmicu?
Izvor: Danas,Autor: V. L.
Subotica - Privatna fabrika veštačkog đubriva „Azohem“ u Subotici već godinama izaziva burne reakcije, pre svega, građana koji stanuju u njenoj blizini, u naselju Makova sedmica. Razlog je, naravno, zagađivanje okoline, s obzirom da su pogoni ove azotare u najbližem susedstvu stambenih kuća. Tu je i problem sa transportom, jer se tone veštačkog đubriva kamionima teškašima transportuju gradskim saobraćajnicama koje nisu predviđene za takve terete. Stanovnici Makove sedmice su pisali peticije, protestovali, žalili se na to što im je prvi komšija ovakva jedna fabrika, ali očito uzalud. Samo su s vremena na vreme su stizala nova obećanja nadležnih da će se pogoni „Azohema“ preseliti.Danas je došao taj dan - bar tako obećava Fond za zaštitu životne sredine, to jest nadležno ministarstvo, koje je najavilo potpisivanje ugovora sa „Azohemom“, i istovremeno projekat o sanaciji i zatvaranju proizvodnog pogona, da bi fabrika zatim bila preseljena u napuštenu Azotaru, nekadašnju fabriku veštačkih đubriva. Ugovor i projekat bi trebalo danas da potpišu direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić i direktor „Azohema“ Goran Kojić. Problem je, međutim, (osim nikad dobijenog odgovora na pitanje kako su uopšte dobijene dozvole da se fabrika instalira na tom prostoru) što su i ranije postizani dogovori i donošene odluke o preseljenju - prvi put u maju 2008. godine - ali od toga ništa nije bilo. Građani Makove sedmice, ali i čitavog grada očekuju da ovog puta to ne bude prazna priča. Skepsu rađa način na koji je sve to „marketinški“ ispraćeno. Jer, potpisivanje ugovora o ispravljanju jedne anomalije, iza koje je mnogo odgovornih, najavilo se u velikom stilu, uz prisustvo medija i ministra ekologije Olivera Dulića. Komentari koji se mogu čuti na ulici i lokalnim medijima govore da je (i) to povezano s izborima. Jer, i prvo preseljenje dogovoreno u maju 2008. bilo je najavljeno takođe pred izbore.
Prazna obećanja
Tokom pregovora i dogovora o preseljenju fabrike 2008. godine, Pokrajina je izdvojila 16 miliona dinara kako bi se to moglo realizovati. Međutim, posle slikanja za medije, odnosno nakon što su u „Azohemu“ iskoristili „tajm aut“ zbog već započetog ciklusa proizvodnje đubriva, rukovodstvo fabrike je objavilo da se neće seliti, jer im za to treba znatno više novca. A kako oni nemaju sopstvenih sredstava, pozvana je Pokrajina da dodatno odreši kesu. Pretpostavka je da se to nije dogodilo, jer fabrika i dalje stoji na svom starom mestu.

Ubio se čovek koji je dobio otkaz jer je uzeo staro gvožđe da deci napravi tegove
Izvor: Blic Online
Bivši komandir "Zaštite", firme koja obezbeđuje imovinu Rudarsko-topioničrskog basena (RTB) Bor, Vitomir S. (51), ubio se danas.On se oko 10.30 ubio svojim privatnim pištoljem kraj upravne zgrade svog bivšeg preduzeća iz kojeg je otpušten oktobra 2011. godine. Kako su agenciji Beta rekle njegove kolege, on se ubio neposredno po suđenju u Osnovnom sudu u Boru kojem je tužio "Zaštitu" jer je otpušten posle 25 godina rada. Ta firma se bavi fizičko-tehničkim obezbeđenjem i uglavnom čuva imovinu borske kompanije. Prema podacima sindikata, Vitomir S. je otkaz dobio jer je iz borske topionice bakra izneo otpadno gvožđe da bi deci napravio tegove.U borskoj kompaniji je, međutim, potvrđeno da je Vitomir S. za iznošenje gvožđa imao uredno potpisanu propusnicu dirktora topionice. Dragan Aleksić, predsednik sindikata RTB Bor, u čijem je sastavu nekada poslovala i "Zaštita", smatra da je Vitomir S. bio potpuno nevin i kaže da je pokušao da mu pomogne da se vrati na posao. - Bio sam upoznat sa slučajem Vitomira S. i zato sam na sastanku odbora RTB zatražio od članova tog tela da mu pomognemo, ali u "Zaštiti" nije bilo razumevanja - rekao je Aleksić.Rekao je da je prijava protiv Vitomira S. stigla i do Beograda, gde su mu dvojica sinova na Policijskoj akademiji. - Strahovao je da će mu zbog "nameštene igre" deca biti izbačena sa Akademije - kazao je Aleksić. Prema rečima sadašnjeg predsednika sindikata "Zaštite" Dejana Mladenovića, Vitomir S. za dve i po decenije nije imao nijedan propust u radu i važio je za najsavesnijeg radnika, zbog čega je osam godina i bio komandir. - Svi smo ga znali kao poštenog čoveka, ali mu je i pored toga novi direktor Ivan Milosavljević potpisao otkaz. Prijava o krađi je potpuno zlonamerna, jer je imao sve neophodne papire za iznošenje tegova - rekao je Mladenović agenciji Beta. Milosavljević danas nije hteo da da izjavu novinarima.

Плате државним службеницима повећане до 75 одсто
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Генералном секретару Народне скупштине и другим постављеним особама у државној служби плате у јануару биће веће 75 одсто. Председница Синдиката правосуђа Србије Слађанка Милошевић каже да је тај синдикат незадовољан начином на који Влада селективно повећава зараде. Милошевићева истиче да је функционерима који су имали коефицијент 24, по основу сложености и одговорности одређен додатни коефицијент до 18, што значи да им следи повећање зараде до 75 одсто, док ће остали запослени у тим органима на основу додатног коефицијента добити повећање од око 20 одсто.Влада Србије је донела нову Уредбу о измени Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима на седници 30. децембра 2011. године. Основном уредбом из 2008. године утврђују се коефицијенти за обрачун и исплату плата именованих и постављених особа и запослених у министарствима, посебним организацијама, службама Владе Србије, председника Републике, Народне скупштине Србије, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе.Новоусвојена уредба предвиђа да основни коефицијент може да се увећа по основу сложености и одговорности за додатни коефицијент. Према тој уредби значајно повећање зарада добиће именоване и постављене особе у државним установама. Милошевићева пита да ли је то значајно повећање зарада именованим и постављеним особама, у ствари, збрињавање одлазећих кадрова који ће, након престанка функције примати плату још шест месеци у износу који су примили на дан престанка функције.

Država žmuri na raspad Komgrapa
Izvor: Blic Online
Vlasnik “Komgrapa”, firma „Integral inženjering“, prodala je za milion evra nekretnine u Železniku i umesto da vrati dugove radnicima i Poreskoj upravi, novac je bez traga nestao. Godinama ukazuju na probleme u „Komgrapu“: Detalj sa protesta iz 2009.I zakon je prekršen jer firma čiji su računi u blokadi zbog prinudne naplate više od 300 miliona dinara mora sav novac koji dobije da uplati na svoje račune, kaže Tomislav Kostić, predsednik Sindikata “Nezavisnost” i predstavnik malih akcionara koji imaju više od 30 odsto akcija “Komgrapa”. Kostić kaže da na primeru “Komgrapa” država može da pokaže da li je zanima da naplati porez od dužnika. “Komgrap” je samo po dva računa u blokadi zbog 352 miliona, a dobar deo duguje državi. On navodi da se nastavlja agonija nekada poznate građevinske firme koja je u svojoj istoriji izgradila omanji grad, a Poreska uprava, tužilaštvo i policija, uprkos brojnim prijavama, samo gledaju kako kupac iz Republike Srpske rasprodaje imovinu i povećava dugovanja radnicima.
Tužilaštvo ne dobija odgovor od policije
Udruženje manjinskih akcionara podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal 23. oktobra 2009. godine, ukazujući na to da su izvršena krivična dela i da je bilo zloupotrebe službenog položaja. Tužilaštvo je 23. maja 2010. obavestilo Udruženje da je poslalo zahtev za prikupljanje podataka MUP-u, Direkciji policije, Upravi kriminalističke policije i SBPOK-u decembra 2009, februara i novembra 2010, ali nije dobilo odgovor. U međuvremenu u 2010. i 2011. godini je u stečaj otišlo pet zavisnih preduzeća “Komgrap”. “Blic” je 20. juna prošle godine pitao MUP zašto nisu ništa odgovorili Tužilaštvu, ali do danas odgovor nije stigao. Sedam dana po slanju pitanja, MUP je predstavnike Udruženja zvao na razgovor.
Kompleks u Železniku sa tri hale od po hiljadu kvadrata i upravnom zgradom od 800 kvadrata prodat je 1. avgusta prošle godine, ali novac, kako kaže Kostić, nije legao na račun “Komgrap stana”, u čijem su vlasništvu ove nekretnine. “Komgrap stan” je blokiran od 18. jula na 81,8 miliona dinara. Informacije o ovoj transakciji mali akcionari dostavili su početkom decembra Sektoru za kontrolu Poreske uprave, ali nisu dobili odgovor.- Sumnjamo da vlasnici imaju dobre veze sa nadležnima jer je i račun ”Komgrap holdinga” deblokiran 3. avgusta posle 204 dana u blokadi, kada je već sudu bio poslat zahtev za stečaj, a imamo informaciju da je Poreska uprava povukla blokadu na 58 miliona dinara. Račun je opet blokiran 5. avgusta, i tako je i danas.Da je uveden stečaj (što je izbegnuto jer je firma makar jedan dan bila van blokade), vlasnici ne bi mogli više da rasporodaju imovinu “Komgrapa”, a ima još vrednih nekretnina na Terazijama, na Severnom bulevaru, na Banovom brdu - tvrdi Kostić.“Blic” je pitao Slavicu Arsić Jovičić, iz Sektora za kontrolu Poreske uprave, kojoj su se mali akcionari i obratili, kako je moguće da novac ne legne na račun i da li je ta institucija odblokirala račun “Komgrapa”. U zvaničnom odgovoru je Poreska uprava navela da nije nadležna za prodaju imovine, a zbog bezuspešnog izvršenja prinudne naplate iz novca doneli su rešenje o naplati iz nepokretnosti 18. jula prošle godine. Takođe, “Komgrapu” je odobren sporazum o odlaganju plaćanja duga po PDV-u, ali se nije pridržavao rokova i vraćena je naplata sa računa.U Sektoru Prinudne naplate Narodne banke Srbije “Blic nedelje” je proverio kako je skinuta blokada sa računa “Komgrapa” početkom avgusta. Rečeno nam je da je 1. avgusta Poreska uprava povukla neka rešenja, kao i privatni poverioci. - Račun je sada ponovo blokiran po rešenjima Poreske uprave, odluka suda i privatnih poverioca - objasnili su u NBS.“Komgrap” je pre privatizacije imao oko 9.600 kvadrata poslovnog prostora u centru Beograda, na Terazijama, u Kosovskoj ulici, na Banovom Brdu, na Severnom bulevaru, hotel u Sokobanji i oko 300.000 kvadrata zemljišta. Dobar deo imovine je prodat, a od 1.700 radnika pre privatizacije sada je na spisku njih oko 700. Direktor Draško Pašić ni posle više dana nije odgovorio na pitanja “Blica”.

Sindikat ponovo hoće u vlast
Izvor: Politika
ASNS je ponudio 100.000 glasova svojih članova u zamenu za dva poslanika i jedno ministarsko mesto
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ozbiljno je zaigrala političku igru i sasvim konkretno postavila uslove za podršku nekoj partiji – dva poslanička i mesto ministra za rad. Dragan Milovanović, generalni menadžer ovog sindikata, inače ministar za rad u vladi Zorana Đinđića, obrazlaže ovaj zahtev činjenicom da nijedna partija ne uvažava ono što kažu sindikati, niti poštuje dogovoreno u Socijalno-ekonomskom savetu, kao što je to bilo, kako tvrdi, u vreme njegovog ministrovanja.Uslovi ASNS-a, međutim, izazvali su smeh političkog analitičara Milana Nikolića, koji predviđa propast te „političke avanture” sindikata, a ako se slučajno i desi da postanu deo vlasti, kaže on, imaćemo opet loše rezultate kao u vreme ministra Dragana Milovanovića.Ni Darko Marinković, profesor Univerziteta Megatrend, ne misli da je ideja ASNS-a dobra. Kako ističe, sindikat ima pravo i potrebu da učestvuje u političkom životu, ali uvek mora da zadrži jednu distancu prema političkoj vlasti.„Jer, jedini zadatak sindikata jeste odbrana radničkih prava i interesa. U tom pogledu, on nema stalne političke prijatelje i saveznike. Nije mu saveznik neko ko se zove radnička ili socijalistička ili socijaldemokratska partija, saveznik mu je onaj ko čini dobro radnicima. Podrška sindikata se zaslužuje rezultatima. A situacija u Srbiji je potpuno porazna i sindikati sada nemaju razloga da pruže podršku nijednoj od postojećih političkih partija – ni opozicije ni pozicije”, kaže on.I Milan Nikolić ukazuje da iskustvo svih starijih demokratija govori da sindikati ne mogu bez političara i da im treba neka partija koja će predstavljati njihove interese u političkoj areni, ali da su sindikati propadali kad god su sami direktno ulazili u nju.Predsednica ASNS-a Ranka Savić ponudila je glasove 100.000 članova ovog sindikata, ali pitanje je, napominju sagovornici „Politike”, kako ona to može da garantuje. Sindikalni lideri, naime, mogu samo da pozovu svoje članove i radnike da glasaju za neku partiju ili koaliciju, ali nema nikakvih garancija da će ih svi poslušati. Uostalom, istraživanje je pokazalo da samo desetina zaposlenih prihvata samostalni izborni nastup sindikata ili njihovo delovanje pod okriljem neke stranke (podaci za 2010. godinu iz knjige „Srbija u lavirintima tranzicije” Zorana Stojiljkovića).„To je jedna krajnje nesigurna trgovina u kojoj političke partije možda mogu nešto da dobiju, ali ne znaju koliko, i meni se čini smešnim da se za to trguje poslaničkim i ministarskim mestima”, kaže Nikolić.Profesor Marinković ističe da je to opasna igra jer je politička podela po partijskoj liniji unutar sindikata smrtna presuda za svaki sindikat.„Jer šta će biti ako ta stranka okrene list posle izbora, kao što se dešavalo, i okrene leđa radnicima? I ta varijanta – dajte nam dva poslanika i ministra i mi ćemo da glasamo za vas, zašto to? Ne – sindikat treba da ima funkciju kritičke opozicije. Više sam za to da se u Skupštini ustanovi institucija ’prazne stolice’, da predstavnici sindikata mogu da prisustvuju sednicama skupštine i za sindikat važnih skupštinskih odbora”, kaže Marinković.Umesto pomenutih uslova, ističe on, sindikat najpre treba da se pojavi sa zahtevom kako treba da izgleda Socijalno-ekonomski savet, koji nikada nije zaživeo na pravi način.Dragan Milovanović upravo Socijalno-ekonomski savet ubraja među najveće domete svog ministrovanja, za koje, inače, Milan Nikolić nema mnogo reči hvale. On, naime, smatra da je Milovanović bio bleda figura u toj vladi, i to u najgore vreme neoliberalne privatizacije.„U vreme najgore, tajkunske privatizacije, polukriminalne, Dragan Milovanović je bio ministar i ništa nije uradio za radnike. Prema tome, to iskustvo je po sebi loš recept, ali ako neko hoće to da ponavlja misleći da možda bolji ljudi mogu da daju bolje rezultate, neka proba. Ono što ja predviđam jeste propast te političke avanture”, kaže Nikolić.Bivši ministar sindikalac, međutim, kaže da je mnogo toga urađeno baš zahvaljujući njemu. Kako navodi, on lično se izborio za uvođenje socijalnih programa za rešavanje viška zaposlenih.„To je direktno moja kreacija, jer u ono vreme grupacija iz G17 plus je zagovarala surovu liberalnu ekonomiju u kojoj je trebalo da radnici budu žrtve”, ističe Milovanović, dodajući, pored ostalog, i da nijedan zakon iz njegovog ministarstva nije izašao bez dogovora sa sindikatima. Osim toga, tvrdi da je spasao i mnoge fabrike jer nije dao saglasnost tadašnjoj saveznoj vladi da ukine carine na uvoz automobila, traktora, kamiona, proizvoda metalske industrije.Možda ono što je naveo kao razlog nekih neuspeha iz tog vremena može da bude pokazatelj šta bi im sada značila dva poslanika i ministar. Milovanović, naime, kaže da kao ministar nije mogao da ostvari plan da radnici u privatizaciji treba da dobiju najmanje 20 odsto akcija. „Imali smo samo jednog poslanika u parlamentu. Svi ostali su bili za to da se radnicima maltene ništa ne da”, objašnjava on, dodajući da iz istog razloga nije uspeo da se izbori protiv pomeranja starosne granice za odlazak u penziju.

15. januar 2012.

CG: Radnici KAP-a štrajkuju građu
Izvor: Tanjug
Podgorica -- Radnici Prerade, pogona Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), najavili su da će sutra početi štrajk glađu ukoliko im poslodavac ne izmiri dugovanja.Predsednik Sindikata Prerade Borislav Mašković kazao je ranije da radnici nisu dobili šest plata, kao ni zimnicu, jubilarne nagrade i regrese.Dug prema radnicima je oko 640.000 evra, naveo je Mašković.Izvršni direktor KAP Jurij Moisejev pozvao je ranije zaposlene u Preradi da pređu u druge sektore te fabrike, gde bi bili radno angažovani i imali redovne mesečne zarade.Prema medijima, čelnici A2A su krajem 2011. skrenuli pažnju premijeru Lukšiću da više neće tolerisati višemilionska dugovanja KAP za, inače, subvencioniranju električnu energiju, i zatražili od vlade "da im skine ovu fabriku sa grbače".
Prema medijima, pojedini ekonomisti smatraju da je privatizacija KAP obavljena pre šest godina, jedinstvena u aluminijskoj industriji, obavljena je bez kapitalnih investicija, uz prodaju aluminijuma ispod tržišne cene, kupovinu glinice iznad tržišne cene i priskakanje države u pomoć, mnogo više nego što je trebalo, pa i moglo. Crnogorski ministar finansija Milorad Katnić kazao je početkom decembra da se razmatra i opcija gašenja KAP, kao i da vlada treba da izmeri prednosti i rizike svih opcija.KAP se nalazi između nepomirljivih interesa dveju kompanija, svog vlasnika CEAC, na čijem je čelu ruski oligarh Oleg Deripaska, koji ističe da pogoni ne mogu da rade bez jeftine struje, i Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) kojom sada upravlja italijanski menadžment iz firme A2A a koja ne želi da isporučuje ogromne količine struje sa, kako navodi, čistim gubitkom.Upućeni kažu da će, ukoliko u najskorije vreme ne bude nađeno adekvatno rešenje za izvor energije za KAP, vlada premijera Igora Lukšića morati da se odluči za jednu od dve opcije - gašenje fabrike aluminijuma ili odricanje od italijanskih partnera u EPCG.

14. januar 2012.

U ponedeljak bez štrajka prosvetara?
Izvor:Danas
Beograd - Iako je Sindikat obrazovanja Srbije za ponedeljak najavio jednosatni protest u školama zbog kašnjenja isplate jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima, u tom sindikatu procenjuju da neće biti obustave nastave, jer je to prvi radni dan posle zimskog raspusta. Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, kaže za Danas da je odluka Republičkog odbora o organizovanju zakonskog štrajka od 23. januara prebačena na lokalne odbore sindikata. - Pošto se u ponedeljak zaposleni vraćaju sa raspusta pretpostavljamo da neće biti obustave nastave. Očekujemo da se opštinski, okružni i gradski odbori sindikata sastanu tokom iduće sedmice, da procene situaciju i donesu odluke da li će štrajkovati od 23. januara. Sredinom sledeće nedelje imaćemo preciznije podatke, jer su u međuvremenu neki gradovi isplatili jubilarne nagrade - kaže Pavlović.
Kraj raspusta
U osnovnim i srednjim školama u Srbiji u ponedeljak počinje drugo polugodište. Naredni odmor učenici i zaposleni će imati tokom prolećnog raspusta, od 9. do 16. aprila.

13. januar 2012.

Isplata jubilarnih nagrada u obrazovanju
Izvor:www.subotica.rs
- Ministarstvo finansija nam je 31. decembra 2011. godine prebacilo 13 miliona dinara za jubilarne nagrade u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a isto toliko sredstava izdvojila je i lokalna samouprava Grada Subotice. Dinamika isplata je utvrđena, isplata je već počela i mi ćemo se potruditi da do kraja januara ove godine isplatimo jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, izjavila je na današnjoj pres-konferenciji u gradskom Medija-centru Ljubica Kiselički, pomoćnik gradonačelnika za razvoj kulturno-prosvetne delatnosti i racionalizaciju školske mreže.Uz podsećanje da je subotička lokalna samouprava, s obzirom na to da, kako je rekla, oba sindikata u obrazovanju nisu dala saglasnost da se prvo isplaćuje 2009. godina, pa 2010. i 2011. godina, najpre ispunila obavezu koju je imala za 2011. godinu, pa onda krenula sa isplatama jubilarnih nagrada za 2009. godinu, ona je kazala da je do kraja 2012. godine ostalo da se isplate jubilarne nagrade za radnike u obrazovanju i vaspitanju koji to pravo ostvare u ovoj kalendarskoj godini.- Lokalna samouprava Grada Subotice, dakle, ne zaostaje sa svojim obavezama oko isplate jubilarnih nagrada. Naravno, mi ćemo, po toj istoj dinamici, to uraditi i za zaposlene u kulturi, naglasila je Ljubica Kiselički, i dodala da je za realizaciju svih isplata jubilarnih nagrada, računajući radnike u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i radnike u kulturi, koji su ostvarili to pravo, ukupno potrebno oko 30 miliona dinara (za obrazovanje i vaspitanje oko 26 miliona dinara, za kulturu oko četiri miliona dinara).Ona je istakla i da je projekat bilingvalne nastave u subotičkoj Osnovnoj školi „10. oktobar“ naišao na dobar prijem u Nemačkoj, da je javni čas održan 15. novembra prošle godine publikovan u časopisu od 40.000 primeraka za škole van Nemačke i da će subotički program bilingvalne nastave sa svim inovacijama koje ima biti glavna tema na nemačkom štandu na sajmu Didakta u Hanoveru, koji se održava od 14. februara 2012. godine.

ISPLATA JUBILARNIH NAGRADA U PROSVETI
Izvor: Radio Subotica
Posle isplate jubilarnih nagrada za proteklu godinu zaposlenima u osnovnim i srednjim školama i predškolskim ustanovama, do kraja januara biće isplaćene i jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, saopštila je Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika za razvoj kulturno–prosvetne delatnosti i racionalizaciju školske mreže. Za ove namene Ministarstvo finansija je dostavilo 13 miliona dinara, koliko je obezbedila i lokalna samouprava. Do kraja 2012. biće isplaćene jubilarne nagrade za ovu godinu. Isto sleduje i zaposlenima u ustanovama kulture

Isplaćene jubilarne nagrade u Leskovcu
Izvor: Juzne vesti
Prosvetnim radnicima iz Leskovca isplaćene su jubilarne nagrade za 2010. godinu, a do kraja meseca nagrade će dobiti oni prosvetni radnici koji su to pravo ostvarili prošle godine.Nagrade za 2009. godinu isplaćene su pre novogodišnjih praznika.Predstavnici Samostalnog sindikata obrazovanja, sa kojima je danas razgovarao Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca, istakli su da su izuzetno zadovoljni što su uvaženi zahtevi prosvetnih radnika, uzevši u obzir sve obaveze gradskog budžeta.Sindikalisti su još ocenili da su iskreni i otvoreni razgovori dovoveli do sporazuma i izrazili uverenje da će taj sporazum biti poštovan.- Jubilarne nagrade za 2011. godinu isplatićemo krajem ovog meseca, čim nam pristigne redovan nenamenski transfer iz Republike - rekao je Kocić.Ukupna sredstva koja će za ove namene biti izdvojena iz gradskog budžeta iznose oko 27 miliona dinara.

Стигло мање новца
Izvor: Dnevnik
ВРБАС: Јубиларне награде просветним радницима врбаске општине за 2009. и 2010. годину још увек нису исплаћене, а председник општине Врбас др Жељко Видовић је најавио да је склопљен договор са представницима синдиката да ће један део дуга бити исплаћен до краја јанура, док ће други део бити измирен до краја фебруара. Професорка руског језика у пензији Даница Томин, која је 2009. године навршила 30 година рада у просвети, за које јој према закону следује око 93.000 динара награде, још увек није добила свој новац.- Према мојим сазнањима Министарство финансија је општини Врбас још прошле године уплатило новац за јубиларне награде које нам дугују. Уколико не добијем новац који ми припада, ја сам спремна да поднесем тужбу против надлежних у општини - истакла је Томин.
Њену судбину дели 48 просветних радника за 2009. годину и 37 просветара, којима нису исплаћене јубиларне награде за 2010. годину. Председник Општинског већа Самосталног сидиката у Врбасу Урош Клачар је рекао да је дуг према просветарима за 2009 годину око 2,6 милиона динара, док за 2010. годину износи око 2,3 милиона динара и потврдио да је постигнут договор између синдиката и општине.- Договорено је да дуг за 2009. годину буде исплаћен до краја овог месеца, а да се дуг за 2010. годину измири до краја фебруара. Када говоримо о томе да је новац уплатило Министарство финансија, претпостављам да, ако су стигла нека средства из овог министарства, нигде није назначено да је то за јубиларне награде, већ да је могуће да је новац искоришћен за друге сврхе – казао је Клачар.Председник општине Врбас др Жељко Видовић истиче да се ова локална самоуправа три пута обраћала Министарству финансија за средства у висини од 8,5 милиона динара, колико је потребно за исплату свих јубиларних награда за 2009. и 2010. годину, јер ово право остварују и радници у предшколским установама, култури и сличним службама, док су награде за прошлу годину исплаћене у децембру.- Коначно смо добили одговор и одобрење од 2,5 милиона динара за те намене, што је за шест милиона динара мање од потребне суме, али без обзира на то што нисмо добили сав новац, дуг за јубиларне награде ће бити измирен – нагласио је Видовић.

Postavljen zastupnik kapitala u Plimi M
Izvor: Beta
Agencija za privatizaciju za zastupnika kapitala u fabrici ulja Plima M iz Kruševca, u kojoj je krajem 2011. raskinut ugovor o privatizaciji, postavila Nebojšu Radenkovića, izjavio predsednik fabričkog Samostalnog sindikata Rade Antić. "Očekujemo da ćemo u ponedeljak početi proces formiranja organa upravljanja, treba sazvati vanrednu Skupštinu preduzeća, izabrati Upravni odbor, generalnog direktora", rekao je Antić i dodao da bi posle toga trebalo videti šta će se desiti s proizvodnjom koje nije bilo gotovo dve godine. Krajem prošle godine Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o prodaji društvenog preduzeća Fabrika ulja, sada Plima M, zbog, kako je navedeno, neizvršavanja ugovornih obaveza. Ugovorom je bilo predviđeno da kupac u četvrtoj godini važenja investicionog programa u gradnju Fabrike za proizvodnju rafinisanih biljnih ulja i metil estra biljnih ulja, kapaciteta 30.000 tona godišnje, investira 1,4 miliona evra, što on, prema navodima Agencije, nije učinio. Fabrika ulja privatizovana je 2004, kad ju je na trećem tenderu za 30.000 evra kupio kruševački privrednik Božin Milićević. U preduzeću je u trenutku privatizacije bilo oko 400 zaposlenih, a sada ih je oko 150.

EPS državi, „Galeniku" i „Jat" prodati
Izvor:Press
Domaći stručnjaci ističu da preduzeća od kojih zavisi rad ostalih kompanija i srpske privrede treba da ostanu u rukama države. Sa ocenom predsednika Srbije Borisa Tadića da „Elektroprivreda Srbije" treba uvek da bude u većinskom vlasništvu države slaže se većina domaćih stručnjaka. Oni čak smatraju da, pored EPS-a, u državnim rukama mora da ostane i „Telekom", dok bi „Jat" i „Galeniku" trebalo što pre privatizovati.
Tadićeva izjava o EPS-u kao jednom od glavnih stožera domaće ekonomije otvorila je pitanje koja to srpska preduzeća država treba da sačuva u svom vlasništvu, a koja da proda.
Briga države
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je EPS jedna od najznačajnijih domaćih firmi, od čijeg poslovanja u znatnoj meri zavisi i rad ostalih kompanija.
- EPS predstavlja stratešku kompaniju i mora da ostane u većinskom vlasništvu države. Istovremeno, to ne znači da ne treba povećati efikasnost upravljanja kompanijom. Država mora ostati vlasnik, ali nikako ne sme da upravlja EPS-om kako je to do sada radila. Većinsko vlasništvo države, takođe, ne bi smelo da bude prepreka investicijama privatnih firmi u delove EPS-a, gde za to ima prostora - navodi Savić.
Dobar primer državnog vlasništva
"Telekom", Parking servis Beograd, Kovnica novca Topčider
Loš primer državnog vlasništva
"Jat", "Galenika", "Železnice", komunalna preduzeća
Na pitanje Pressa zašto bi država sada promenila način upravljanja javnim preduzećima, koji je izrodio brojne afere, naš sagovornik ističe da će to morati zbog EU. Savić smatra da u vlasništvu države treba sačuvati i „Telekom", „Srbijašume", „Srbijavode" i sva preduzeća od kojih zavisi celokupno poslovanje privrede.
- Za „Železnice Srbije" ili PTT država mora da bude većinski vlasnik u delu koji čini infrastrukturu, dok je u delu usluga pametno dozvoliti partnerstvo sa privatnim kompanijama - savetuje naš sagovornik.
Najveće državne firme
EPS
ŽELEZNICE
TELEKOM
PUTEVI SRBIJE
PTT
JAT
SRBIJAŠUME
SRBIJAVODE
ELEKTROMREŽA SRBIJE
On podseća da je češka elektroprivreda, odnosno čuveni ČEZ, bio privatizovan, ali je nedugo zatim država ponovo postala većinski vlasnik.
- Njihova država shvatila je da privatno vlasništvo u ovoj delatnosti donosi više štete nego koristi. Već izvesno vreme ČEZ predstavlja jednu od najznačajnijih kompanija električne energije na tržištu jugoistočne i srednje Evrope. Čak je ČEZ kupio elektroprivrede nekoliko drugih zemalja. Poenta je da privatni investitor nema interes da gradi, recimo, kapitalne objekte. Njemu je interesantno da eksploatiše - ilustruje Savić.
Da je EPS veliki potencijal kojem treba pronaći strateškog partnera smatra saradnik Instituta za istraživanje tržišta Saša Đogović.
- Neka država bude većinski vlasnik, a partner da ulaže. Ali, nešto se mora menjati, posebno zbog korupcije koja se tu dešavala. Bilo bi dobro zadržati i „Telekom", dok je za „Jat" i „Galeniku", prema kojima je država imala maćehinski odnos, rešenje privatizacija. Samo, problem je što ove dve kompanije niko neće da kupi - konstatuje Đogović.
Privatnik da ulaže
Savetnik premijera Jurij Bajec zalaže se da EPS ostane državni, ali pod uslovom da se profesionalizuje upravljačka struktura.
- Neophodno je i postepeno uvođenje ekonomske cene električne energije, uz socijalnu zaštitu najugroženijih - poručuje Bajec.
Ministar rada Rasim Ljajić, pored EPS-a, zadržao bi „Telekom" i Železnice", kao i sve one kompanije koje su strateški važne, dok bi „Jat" što pre privatizovao.

U Benetonu radi samo petoro Nišlija
Izvor: Novosti
Niš -- Od 627 radnika “Niteksa” koliko je ih je bilo na spisku pre nego što je “Beneton” kupio firmu , trenutno radi samo petoro, iako je obuku prošlo 84 radnika.Zoran Tošić, predsednik UO dela neprivatizovanog "Niteksa" (pogon u Medveđi), kaže da su ostali po jedan hemičar, elektroinženjer i radnik u računskom centru, kao i dve radnice u pogonu.Kada je 13. maja prošle godine "Niteks" prodat, 538 radnika se prijavilo za odlazak uz socijalni program, a 89 je nameravalo da radi kod novog poslodavca, ukoliko prođe sve testove. "Beneton" je kupio "Niteks" za 3,2 miliona evra. Ukupna vrednost investicije je 43,2 miliona evra, a u roku od tri godine ovde će biti otvoreno najmanje 2.700 radnih mesta, koja je Vlada Srbije subvencionisala sa po 9.000 evra.
Za otpremninu od po 300 evra po godini staža opredelio se 351 radnik, 104 je izabralo 10 prosečnih zarada, dok je 83, kojima je do penzije ostalo dve godine, otišlo na biro rada. Na kraju celog postupka, kod Italijana je bilo mesta samo za petoro, dok je preostalih 84 koji su takođe prošli testove, otišlo uz iste uslove, sa otpremninom od 300 evra po godini staža, a prema Tošićevim rečima, isplata je već počela. Krug bivšeg "Niteksa" mesecima je veliko gradilište, jer se pored renoviranja dograđuje još 20.000 kvadrata. Prema rečima direktora "Benetona Srbija", Flavija Simonetija, do marta ove godine posao bi trebalo da dobije 800 radnika. Trenutno je kod njihovih kooperanata u krugu firme angažovano 150 radnika.

Прете пооштравањем штрајка
Izvor: Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Радници зрењанинског Графичког предузећа “Будућност”, који су од 15. новембра прошле године у генералном штрајку, још увек нису постигли никакав договор са пословодством ове посрнуле фирме.
Jош увек без договора са пословодством
Како је саопштио Синдикат индустријских радника Војводине (СИРВ), који предводи штрајкаче, за скоро два месеца, колико запослени у “Будућности” исказују незадовољство, одржан је само један састанак са представницима менаџмента, на коме ништа није решено.- Синдикат и Штрајкачки одбор обратили су се за помоћ локалној самоуправи у Зрењанину и то градоначелнику Милети Михајлову и начелници Средњобанатског управног округа Тањи Дуловић. Код њих смо наишли на разумевање и као продукт тога радници су, због тешког економског и социјалног положаја у који су запали, добили пакете солидарности, а од Центра за социјални рад и једнократну новчану помоћ – рекао је председник СИРВ Зоран Еремић и додао да је са “Електровојводином” урађен репрограм дугова свих радника “Будућности”.По речима Еремића, градоначелник је обећао да ће ступити у контакт са покрајинским секретаром за рад, запошљавање и равноправност полова Мирославом Васином и да ће, уз његову помоћ, покушати да, ако не реши ситуацију у овдашњем графичком предузећу, бар ублажи проблеме радника и ступи у контакт са већинским власником Бошком Блажићем. Ако се у скоријој будућности ништа позитивно не догоди, упозорио је Еремић, Штрајкачки одбор ће радикализовати штрајк.Како је “Дневник” већ писао, запослени у “Будућности” ступили су у генерални штрајк 15. новембра, захтевајући исплату седам прошлогодишњих зарада, затим путних трошкова које нису добили од новембра 2009. године, и регреса и топлог оброка. Председник синдикалне организације у овој фирми Срђан Субић је казао да су радници били приморани да уђу у штрајк и да је директор Миленко Мандић само једном, на почетку, са њима преговарао, али да договора није било.- Предочено нам је да пара нема. Образложење директора је било да новца нема због економске кризе и претходних обавеза. Пребацио нам је да смо смањили продуктивност и да смо штрајком отерали купце, иако је, пре штрајка, штампарија радила пуном паром – поручио је Субић.
Менаџмент “Будућности” за све то време није се оглашавао у јавности како би одговорио на оптужбе штрајкача, али и предочио какви су планови предузећа, у коме је остало свега тринаест радника.

Трговачки ланци јуришају на Крагујевац
Izvor: Политика
Сабирајући појединачне инвестиције, долази се до податка да су хипермаркети током претходних седам година у овом граду уложили око 190 милиона евра, што је омогућило отварање 1.200 радних места
Отварању ДИС-овог мегамаркета, 30. септембра 2010, како су известили новинари, присуствовало је 9.000 грађана. Оволики број купаца привукле су ниске „свечарске“ цене. Слично је било и приликом отварања других велетрговина у овом граду. Компанија „Меркатор Србија“, првог радног дана „Рода центра“, 30. августа 2008, колонама будућих муштерија поклонила је концерт „Бајаге и инструктора“, као и наградне бонове за куповину.Призори у овдашњим велетрговинама данас ни изблиза не подсећају на почетну еуфорију, купаца је далеко мање, криза је учинила своје, а платежна моћ Крагујевчана није довољна да „испрати“ пословне циљеве власника трговачких ланаца. Просечна зарада у овом граду је 38.167 динара.– Компанија ДИС је задовољна пословањем свог маркета у Крагујевцу, наравно, увек може боље. Посебно нас радује што смо 2011. у Крагујевцу имали раст од 16 процената. Што се тиче укупног пословања, цела компанија је порасла за 44 процента у односу 2010–2011. година. Кризу смо, наравно, осетили, али смањење потрошње надокнадили смо повећањем броја купаца – каже за „Политику“ директор маркетинга Иван Шулејић.Први придошлица из корпуса велетрговинских кућа био је „Метро“, отворен 30. новембра 2005, пред крај 2010. стигао је „Темпо“, а прича о шопинг-моловима у Крагујевцу биће крунисана 21. фебруара ове године, за када је најављено спектакуларно отварање највећег трговачког центра у овом граду. Реч је о „Плаза центру“, са 65.000 квадратних метара, у чију је изградњу уложено 50 милиона евра.Сабирајући појединачне инвестиције у овој области, долази се до податка да су трговачки ланци током претходних седам година у Крагујевац уложили око 190 милиона евра, што је омогућило отварање 1.200 нових радних места. Но, да ли је то било довољно да се амортизују супротне тенденције, подстакнуте затварањем малих радњи које нису могле да издрже налет великих такмаца.– Отварањем шопинг-молова Крагујевац је с једне стране добио, а са друге изгубио. Велики број малих трговина је затворен, а запослени у њима завршили су на бироу рада. Нисам против велетрговина, али се поставља питање ко ће у њима да купује ако се криза настави, а све је извесније да хоће. У крагујевачкој индустрији данас ради свега око 7.000 радника, а, поређења ради, 1989. било је чак 57.000 запослених – наводи Душан Пуача, председник Регионалне привредне коморе у Крагујевцу.Током последњих година у Крагујевцу је угашен велики број некадашњих гиганата, од фабрике за прераду меса „Звезда“ до текстилног комбината „22. децембар“ и предузећа за производњу галових ланаца „Филип Кљајић“, које је после приватизације расцепкано у мале занатске радионице са по пар десетина запослених. Много радника је остало без посла, а на евиденцији Националне службе за запошљавање налази се више од 22.000 Крагујевчана, што је готово трећина радно способног становништва.– Крагујевац мора да улаже, пре свега, у производњу. Нама су потребне нове фабрике, у њима се регрутује средња класа, тако се формира потрошачко друштво које треба да конзумира и плаћа услуге, па и оне које нуде велетрговине – објашњава Пуача.У највећем броју, трговачки ланци су своје продавнице у овом граду отворили по доласку „Фијата“, који је најавио да ће у матичној фабрици отворити око 2.500 нових радних места. Кооперанти траба да запосле још око 1.500 радника, а да ли ће то бити довољно да се у Крагујевцу поново формира потрошачко друштво солиднијих могућности показаће године које су пред нама.

Erste Banka kreditira početnike u biznisu sa ukupno 2,35 miliona dinara
Poslovne ideje sedmoro mladih preduzetnica i preduzetnika iz različitih krajeva Srbije pobedile su na konkursu "supERSTEp", koji je Erste Banka pokrenula u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a uz podršku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Ministarstva omladine i sporta. Za "supERSTEp" kredite za samozapošljavanje prijavilo se ukupno 18 kandidatkinja i kandidata, a Nikola Milanović iz Kraljeva, Elena Krleski iz Jagodine, Milan Stojković iz Bora, Aleksandra Popović iz Sombora, Mlađen Burdelj iz Kruševca, Jan Privizer iz Novog Sada i Marija Radulović iz Kraljeva ubedili su komisiju da njihove poslovne ideje imaju najviše šanse za uspeh. Erste Banka će, pod posebnim uslovima - bez naknade, uz nižu kamatnu stopu (1M Belibor + 4% godišnje), uz duži rok otplate (do 36 meseci uz 6 meseci grejs perioda), kreditirati njihova preduzeća u nastajanju sa ukupno 2.350.000 dinara."Velika je hrabrost potrebna da se pokrene biznis u turbulentnim vremenima i zato čestitamo svima koji su se prijavili za Superstep kredite. Relativno mali broj prijava govori i o tome da finansije nisu jedini izazov. Zato svi treba da se potrudimo da ambijent za započinjanje sopstvenog biznisa bude prijateljskiji, i da zajedno radimo na obezbeđivanju mentorske podrške kako u fazi planiranja poslovnih ideja tako i realizacije", izjavila je Andrea Brbaklić, izvršna direktorka u Erste Banci.Među izabranim idejama zastupljene su i uslužne i proizvodne delatnosti, a pobednici dolaze iz najrazličitijih krajeva Srbije. Jan Privizer iskoristiće kredit za pokretanje preduzeća koje se bavi proizvodnjom i preradom konopljinog semena, Nikola Milanović i Aleksandra Popović za otvaranje stomatoloških ordinacija, a Milan Stojković za pružanje usluga turističkog menadžmenta, marketinga i promocije. Elena Krleski planira da se bavi proizvodnjom gotovih tekstilnih proizvoda sa obeležjima narodnog stvaralaštva, Marija Radulović proizvodnjom ručno rađenih miljea, šustikli, čaršava, jastuka, peškira, salveta i patofni, dok će se Mlađen Burdelj okušati u preradi plastičnih masa.Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljevanje, čestitao je dobitnicima što u Novu godinu ulaze kao preduzetnici, i poručio: "Značajno je da su nezaposlena lica sa naše evidencije dobila još jednu šansu za pokretanje sopstvenog posla i da su uspeli da ostvare kredit pod povoljnim uslovima. Svi koji žele da iskoriste svoju kreativnost i rizikuju ulazeći u ovakve projekte imaće i ubuduće podršku Nacionalne službe. Nadamo se da će i u narednom period biti ovakvih, dobrih primera saradnje javnog i privatnog sektora."Jedan od dobitnika, Jan Privizer, navodi zašto je odlučio da se prijavi za Superstep: "Bez obzira na neizvesnu ekonomsku situaciju, smatram da treba pokretati perspektivne poslove. S jedne strane jeste nesigurno, ali na osnovu istraživanja koje sam obavio znam da projekat koji sam prijavio ima veliki potencijal, i da odlično funkcioniše ne samo u najrazvijenijim evropskim zemljama nego i u nekim balkanskim zemljama, pa zašto ne bi i u Srbiji".

12. januar 2012.

Lokalne samouprave počele isplatu jubilarnih nagrada
izvor: Beta
- Lokalne samouprave počele su da isplaćuju zaostale jubilarne nagrade prosvetnim radnicima, a naredne nedelje, po završetku raspusta, znaće se koje opštine i gradovi to još nisu uradili i ima li razloga za štrajk, izjavio je u sredu predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović."Neke opštine su u medjuvremenu, od Nove godine, poslušale poziv ministra prosvete Žarka Obradovića i počele da isplaćuju jubilarne nagrade. Situacija se poboljšava i očekujemo da će do kraja januara to biti rešeno", kazao je Pavlović agenciji Beta.On je naveo da su, prema informacijama Sindikata obrazovanja Srbije, u Jablaničkom okrugu isplaćene zaostale jubilarne nagrade za 2009. godinu."Posle raspusta sagledaćemo celokupnu situaciju, i u onim okruzima u kojima ne budu isplaćene jubilarne nagrade naši lokalni odbori moći će samostalno da odluče o stupanju u štrajk", kazao je Pavlović.Sindikat obrazovanja Srbije ranije je najavio da će 23. januara stupiti u štrajk u mestima u kojima do tada ne budu isplaćene zaostale jubilarne nagrade za prethodne tri godine.

Vetrenjače i sindikati
Izvor: Danas
Ideja o političkom angažovanju dve najjače sindikalne centrale, Saveza Samostalnih sindikata Srbije i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, na predstojećim uskoro bi trebalo bi da dobije epilog - biće jasno da li će ova dva sindikata osnovati nove političke partije, ili sa kojom strankom će ući u koaliciju. Iako je logično da sindikati pregovaraju sa strankama socijaldemokratske orijentacije, to u Srbiji nije baš slučaj. Ovde pregovaraju sa svima i to koristeći pravilo - ko da više! Sindikalni upliv u političke vode nije naš izum, jer je npr. britanska Laburistička stranka nastala iz sindikata, a na sličan način su nastajale i socijaldemokratske partije u skandinavskim zemljama i Nemačkoj. Međutim, razlika je drastična. Dva srpska sindikata već su, i to na štetu sopstvenih članova, pokušavala da se bave politikom. Jedan je bio pod Miloševićevim skutom, dok je drugi, u vreme DOS-a, bio „ravnopravan“ sa partijama. Ponašao se kao stranka i imao je svog ministra, za koga kažu da je radnička prava zastupao samo deklarativno. Treći, Nezavisnost, još se o tome ne izjašnjava, a verovatno i neće, jer veruje da politička igranka, odnosno fijasko njegovih konkurenata može samo da poveća broj njihovih članova.ASNS, na čijem je čelu sada Ranka Savić, od budućih političkih saveznika traže mesto ministra rada i dva poslanička mandata. Objašnjavaju da bi sa te dve sindikalne stolice u parlamentu, glas obespravljenih radnika bio jači, kao i da bi koalicioni partner mogao da računa na sigurnih 100.000 glasova . „Samostalci“ još ne spominju broj poslaničkih mandata koje će tražiti, ali svoj „udavački kapacitet“ procenjuje na 200.000 članova. Međutim, analitičari tvrde da bi svoje sindikalne centrale poslušali jedino funkcioneri i poverenici na „višim nivoima“, te da najveći sindikati mogu da računaju na svega 10 - 20 odsto glasova svojih članova. Logično je, takođe, da će sindikalne vođe, ukoliko uđu u koaliciju sa nekom od vladajućih stranaka, teško odlučiti da povedu radnike u proteste protiv vlade koju podržavaju. Nemoć sindikata u ovoj oblasti najbolje odslikava Orbovićeva tvrdnja da je „ sindikatu dosta donkihotovske borbe sa vlašću i poslodavcima“. A „vetrenjače“ odavno ne strahuju od „vitezova“ i njihovih slugu, pa će cela igra možda završiti onim poznatim - „a sada svi na svoj posao“!

Britanski stručnjaci predložili nove antikrizne mere
Svetsku krizu leči nerad?!
Izvor: Alo
Najnovije mere za izlazak iz krize u vidu ograničenja radne nedelje na 20 ili približno toliko sati, koje je predložila britanska agencija „New Economics Foundation“ (NEF) u saradnji sa Centrom za analizu i socijalno isključenje Londonske škole za ekonomiju, predstavljale bi ostvarnje srpskog sna, ali bi, kako smatraju predstavnici vlasti, sindikata i poslodavaca, to u našoj zemlji bilo neefikasno. Stručnjaci NEF-a smatraju da bi dvadesetosatna radna nedelja rešila problem nezaposlenosti, zaposleni bi imali više vremena za svoju porodicu, dok bi i potrošnja energije bila smanjena. Argument protiv dužeg radnog vremena su privreda Nemačke i Holandije, koje ostvaruju veći BDP, a njihovi radnici rade manje nego oni u Velikoj Britaniji, preneo je britanski „Gardijan“.
Ipak, pomoćnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić smatra da u Srbiji nije vreme za skraćivanje radne nedelje na državnom nivou.
- Nemačka i Holandija imaju problema s manjkom radne snage i rast BDP-a, po čemu baš i nisu u krizi, za razliku od Srbije koja ima visok nivo radno neaktivnog stanovništva i nisku proizvodnju. Prema tome, skraćivanje radne nedelje u Srbiji, gde su plate zaposlenih već preniske, na duži rok ne bi dalo željene efekte, već naš put treba da bude stvaranje ambijenata za podizanje produktivnosti proizvodnje i zapošljavanje - ocenila je Radmila Bukumirić-Katić. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije upozorava da u kriznim vremenima teret skraćivanja radnog vremena mogu da podnesu samo najveće svetske kompanije kao što je „Ju-Es stil“, ali i one samo u peridu od nekoliko meseci, pa ako proizvodnja do tada ne krene, opet slede otpuštanja. I Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je skraćivanje radne nedelje iznuđena antikrizna mera da se izvrše uštede i racionalizuju troškovi poslovanja. Međutim, time se i smanjuju zarade radnika tako da bi to trebalo da bude samo privremeno rešenje. Nas iz krize može izbaviti samo racionalizacija državne uprave i usmeravanje novca namenjenog mnogobrojnim nepotrebnim agencijama u privredu, pronalaženju novih tržišta i stvaranju novih vrednosti - ocenila je Savićeva za „Alo!“. „Ju-Es stil“ prvi u Srbiji skratio radnu nedelju
Kompanija „Ju-Es stil Srbija“ prva je posle Božića skratila radnu nedelju na četiri dana, dok će za peti, neradni dan, zaposleni dobijati 60 odsto dnevnice. Istu meru je ova kompanija primenila i 2009. godine, ali je i pored privremenog uvođenja četvorodnevne radne nedelje tada otpustila oko 250 radnika, prevashodno iz administracije.

Grci se ne odriču 13. plate
Izvor: Blic Online
Upozorenje Angele Merkel da Grčka neće moći da računa na novi paket pomoći EU i MMF od 130 milijardi evra, ukoliko vlasti u Atini što pre ne postignu dogovor sa privatnim poveriocima u čijim je rukama dobar deo grčkog duga, stavila je dodatni pritisak na vladu premijera Lukasa Papademosa. Pored neumoljive nemačke kancelarke i bankrota koji Grčkoj preti već u martu, Papademos ima velike muke sa sindikatima u sopstvenoj zemlji koji ne žele ni da pregovaraju o smanjenju minimalne zagarantovane zarade u privatnom sektoru i ukidanju 13. i 14. plate.Uprkos krizi, Grčku drma praznična šoping groznicaOve „praznične” isplate ličnih dohodaka su, u okviru vladinih mera štednje, u državnim preduzećima u Grčkoj ukinute prošle godine.
KOLEKTIVNI UGOVOR
Akropolj dati pod zakup?
Bivši član grčke Vlade Gerasimos Jakumatos predložio je juče da Grčka da pod zakup Akropolj i ostala arheološka nalazišta u okviru borbe protiv dužničke krize koja može da dovede do bakrota države.
Međutim, Janis Panagopulos, predsednik Opšte konfederacije grčkih radnika (GSEE) koja pokriva privatni sektor, na sastanku sa premijerom Papademos u prvim danima nove godine nije želeo ni da razgovara o mogućnosti promene kolektivnog ugovora i ukidanju 13. i 14. plate. - Radnici i penzioneri su na svojim plećima izneli nesrazmerno veliki teret krize i sada više nema manevarskog prostora za dodatna otpuštanja i obrte u radnim odnosima - navedeno je u saopštenju GSEE. Papademos se sastao i sa Dimitrisom Daskalopulosom, šefom Helenske federacije preduzeća, koji je naveo da će učiniti „sve što može” kako bi se osiguralo da minimalna zagarantovana zarada ostane nepromenjena.
STIŽE EU TROJKA
U Atinu u nedelju stiže EU trojka, koju čine predstavnici Danske kao predsedavajuće Uniji, kao i Poljske i Kipra, prethodne i buduće predsedavajuće države. Papademos je naglasio da je upravo evrospka trojka tražila preispitivanje cene rada u Grčkoj, kako bi se pospešila konkurentnost i smanjila visoka nezaposlenost. - Ukoliko ne izvršimo prilagođavanja, sigurno je da nećemo moći da računamo da druge države EU i međunarodne organizacije nastave finansiraju zemlju koja ne može da se prilagodi realnosti i ne suočava se sa problemima - rekao je Papademos i dodao da je narednih nekoliko nedelja od ekstremne važnosti za Grčku.
DOGOVOR S POVERIOCIMA
Prema informacijama „Blica” iz ove zemlje, dogovor vlade u Atini sa privatnim poveriocima koji drže deo grčkog duga je blizu, ali su detalji o tome kako će on izgledati poznati samo malom krugu ljudi koji su direktno uključeni u pregovore. Privatni poverioci, među kojima veći deo čine francuske banke, prema dogovoru koji su lideri EU postigli na samitu u oktobru, trebalo bi da pristanu na otpis 50 odsto grčkog duga na ime državnih obveznica u zamenu za keš i nove obveznice. Ovaj otpis u vrednosti od 100 milijardi evra trebalo bi aktuelni grčki dug koji iznosi 160 odsto BDP-a zemlje do 2020. da smanji na 120 odsto.
Sastanak Merkelove i MMF
Angela Merkel, nemačka kancelarka, razgovarala je sinoć u Berlinu sa Kristin Lagard, izvršnom direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda, a jedno od pitanja kojim su se bavile na ovom neformalnom sastanku bila je i situacija u Grčkoj.

11. januar 2012.

Ima poslova za koje fale radnici
Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji ima oko 650.000 nezaposlenih, od čega su trećina mladi. Traženje posla nikada nije jednostavno, a pogotovo ne u kriznim godinama, kao što je ova.Međutim, u Srbiji i dalje ima kompanija koje teže pronalaze radnike za određena zanimanja. Rad na otvorenom bez obzira na vremenske uslove je težak, ali upravo radnici u građevinarstvu su oni koji u Srbiji i tokom ove krize mogu da nađu posao. Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da su u Srbiji traženi građavinski radnici svih profila, kao i oni u IT sektoru, ugostiteljstvu, ili u sektoru usluga. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje upozoravaju na hiperprodukciju menadžera za kojima naše tržište uopšte nema potrebe. Jaz između onoga što se školuje naših škola i onoga što traži tržište rada je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali to još uvek nije dovoljno. "Ono što je trend u Srbiji, ali i šire je da poslodavci, posebno u manjim kompanijama, kada zapošljavaju ljude sa srednjom školom hoće da obavljaju više poslova. Poslodavci polako podižu te svoje zahteve i kada su u pitanju radnici koji rade i na složenim pozicijama", kaže Dragan Đukić iz nacionalne službe za zapošljavanje.
Kada su u pitanju fakultetski obrazovani kadrovi, posla ima za inženjere građevine i elektrotehnike, arhitekte, farmaceute, profesore matematike i stranih jezika. Mostogradnja je ove godine zaposlila oko šest stotina radnika na određeno vreme. Prvenstveno je reč o zanatima neophodnim u građevinarstvu, mada su imali potrebe i za visokoobrazovanim kadrom. U svakom slučaju, teško dolaze do radnika. "Škole koje obezbeđuju takve profile školuju svake godine sve manje đaka, tako da su to pretežno radnici koji su osposobljeni radom, a ne školovanjem. Poslovi u građevinarstvu, posebno u mostogradinji su specifični, dosta njih obuče se, pa odu u druge firme ili inostranstvo", kaže Mićo Kozomora iz Mostogradnje.Mnogo primamljivije od gradilišta kao radni prostor izgledaju kancelarija ili šalter u banci, ali tamo trenutno nema slobodnih mesta. Kratkotrajna potražnja za ljudima u bankarskom sektoru u jednom trenutku dovela je do velikog interesovanja mladih za zanimanja. Međutim, banke su vrlo brzo popunile kapacitete.Posao jako teško nalaze završeni srednjoškolci smera bankarski ili ekonomski tehničar, ali i oni koji su završili gimnaziju. Kada su u pitanju oni sa visokim obrazovanjem, na zaposlenje dugo čekaju menadžeri svih profila.Posla nema ni za pravnike i ekonomisti trećeg stepena, jer poslodavci rađe uzimaju isti profil četvrtog stepena. Već tradicionalno na listi najmanje traženih su i profesori klasičnih nauka.A oni koji traže posao izbegavaju da pričaju o tome. Stariji nisu sigurni da li bi mogli da promene zanimanje, dok se mlađi sami snalaze i na biro rada dolaze samo zbog potvrda. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje savetuju da se dodatno radi na obrazovanju jer poslodavci sve češće traže i veštine koje se ne stiču u klasičnim školama, kao što su rad na računarima i znanje stranih jezika.

Poslodavci više zapošljavaju muškarce
Izvor: Yu eco
Od ukupne brojke ljudi koji su zaposleni preko Nacionalne službe za zapošljavanje, muškarci su u prednosti u odnosu na žene, i to za petinu. Nasuprot tome, žene su podjednako zastupljene sa muškarcima na evidenciji nezaposlenih lica. I pored ovih podataka, poslodavci nemaju stimulans države da zapošljavaju žene, već se time bave nevladine i međunarodne organizacije.Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od ukupno 10.959 nezaposlenih lica u Subotici, 5.458 su žene što je skoro 50% od ukupnog broja nezaposlenih lica. To znači da je svako drugo lice na evidenciji – žena. Međutim, kako navode u službi, u toku 2011.godine su se najviše zapošljavala lica u oblasti tekstilstva I kožarstva, trgovine, ekonomije I ostalih delatnosti. U toku godine se iz navedenih oblasti zaposlilo vise muškaraca nego žena I taj procenat iznosi 22,1% u korist muškaraca.Jedan od mogućih razloga za ovakvu nesrazmeru možda leži i u društvenoj ulozi žena. U najvećem broju slučajeva, kada se dete razboli majka će otići na bolovanje kako bi ga negovala, a za razliku od žena, iako i oni na to imaju pravo, muškarci najčešće ne idu na porodiljska odsustva. Na sve to treba dodati da poslodavci u prošloj godini nisu imali posebne povlastice kada je reč o zapošljavanju žena u okviru redovnih mera aktivne politike zapošljavanja.Zapošljavanju žena posvećeni su projekti raznih organizacija. Tako je u prošloj godini preko projekta Soroš posao preko samozapošljavanja pronašlo 8 žena, a sličan projekat u Subotici je najavio i USAID u saradni sa lokalnom samoupravom. Gledajući 2011., žene se najčešće zapošljavaju u uslužnim delatnostima, kao što su frizersko-kozmetičke, ugostiteljske I sl. Za očekivati je da će veliki broj žena pronaći posao najavljenim otvaranjem novih fabrika kao što su Kalcedonija i Svarovski.

Radna nedelja od 20 sati leči krizu
Izvor: business.hr
Odgovor na većinu izazova ekonomske krize i manjka energije krije se u 20-satnoj radnoj nedelji, piše Gardijan.Taj list navodi da je to predlog "New Economics Foundation" (NEF) u saradnji s Centrom za analizu i socijalno isključenje Londonske škole za ekonomiju.Državno ograničenje radne nedelje na 20 ili približno toliko sati rešilo bi problem nezaposlenosti, zaposleni bi imali više vremena za svoju porodicu, ali i potrošnja energije bila bi smanjena. U NEF-u se zalažu za zamenu prioriteta i to da se vlade, umesto da podstiču rast BDP-a, usmere na pravedniju raspodelu posla između onih koji ga imaju previše i onih koji ga uopšte nemaju. Argument protiv dužeg radnog vremena su privreda Nemačke i Holandije, koje ostvaruju veći BDP, a njihovi radnici rade manje nego oni u Velikoj Britaniji. Kejnzijanac Robert Skidelski tvrdi da će tehnološki napredak doneti sve manje radnih mesta čak i kada se ekonomska kriza završi. Civilizovani odgovor bi bio deljenje posla. Vlade bi trebalo da zakonski odrede maksimalni broj radnih sati u nedelji, smatra on. Skidelski naglašava da težnju za rastom BDP-a treba zameniti pitanjem kako se prihod deli.

Orbović za RTV: Sindikati (ne) ulaze u politiku
Izvor: RTV
BEOGRAD - "Nemoguće je u jednom danu doneti takvu odluku da li Savez Samostalnih Sindikata Srbije ulazi u pregovore sa političkim partijama", rekao je Ljubisav Orbović predsednik Saveza Samostalnih Sindikata Srbije gostujući u emisiji "1 na 1" Radio - televizije Vojvodine.
Orbović je rekao da se nada da će nakon sastanaka sa različitim političkim partijama sastanak biti održan i sa Demokratskom strankom.Prema njegovim rečima najvažnija su pitanja ekonomije, ekonomske krize, a nije se razgovaralo o političkim pitanjima, ali to pomaže Sindikatima ako bi se odlučili sa kojom političkom opcijom bi mogli da sarađuju."U Sindikatu se prvi put otvoreno razgovara da li da se umeša u politiku jer je nezadovoljan politikom", rekao je Orbović."Nama kao najvećem sindikatu ne odgovara pravljenje partija, ali želimo da utičemo na krizu da se ne dešava ono što se dešava", rekao je Orbović."Postoji podela kada je u pitanju prilazak nekoj političkoj partiji, ali kada je u pitanju zaštita i borba veliki deo članstva to podržava", rekao je on.

Dulić: Zaposlili smo oko 80.000 građevinara
Izvor: Tanjug
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je danas u Ćupriji da je kroz projekat pomoći građevinskoj industriji zaposleno 80.000 radnika i da se projekti realizuju zadovoljavajućom dinamikom.Većina tih projekata će biti završena do kraja mandata ove vlade, rekao je Dulić, koji je danas razgovarao sa opštinskim rukovodstvom i obišao radove na uređenju Moravskog parka u Ćupriji. Ne verujem da predizborna kampanja i period posle formiranje nove vlade može usporiti ovaj projekat, za koji su obezbeđena sredstva finansiranja, izdate dozvole, otvorena gradilišta...", dodao je on u izjavi za Tanjug. Dulić je podsetio da je kroz program pomoći građevinskoj industriji otvoreno 246 projekata širom Srbije za koje je vlada obezbedila 18 milijardi dinara. "Utrošeno je između osam i devet milijardi, ostatak će biti realizovan ove i iduće godine i veliki broj gradova u Srbiji dobiće sve one neophodne infrastrukturne objekte kao što su domovi zdravlja, dečiji vrtići, sportski i objekti kulture, parkovi, sve ono što čini život građana kvalitetnijim, boljim i lepšim", rekao je ministar. U suštini to je prava pobeda ovog projekta, zamišljenog da se zaposle građevinski radnici s jedne, a sa druge strane da se olakša život građana" ,ocenio je ministar. Dulić je kazao i da mu je "jako drago što su svi bili složni kada je u skupštini produžen rok važenja Zakona o pomoći građevinskoj industriji". "Rasprava više nije išla u pravcu u kome je išla kada smo zakon predlagali prvi put, jer se pokazala čestitost samog projekta, svi građevinski radovi su otvoreni, ugovoreni po najnižim mogućim cenama, od 250 javnih nabavki, samo dve su stigle do Komisije i obe su poništene i vraćene na početak", rekao je on. Dulić je istakao da "niko ne može staviti znak pitanja pred zakonistost sporovođenja samih javnih nabavki, one idu, cene su korektne a ono što je najvažnije ljudi će dobiti objekte koji će im služiti decenijama pred nama". Pored Ćuprije, Dulić je danas posetio i opštinu Despotovac, gde je na lokalitetu "Ložniče" u selu Milini, prisustovao otvaranju sanitarne deponije "Park" a u samom Despotovcu posetio je rekonstruisani dečiji vrtić.

Opštinarima bonusi, a škole hladne
Izvor: Press
Kuršumlija/Beograd -- Da se novac iz opštinskih kasa neracionalno troši pokazuje primer Kuršumlije, gde su službenike častili 13. platom, a zaboravili da nabave ugalj za škole. Dok su se kuršumlijski đaci pred Novu godinu smrzavali u hladnim učionicama jer škole nisu imale para za ugalj, opštinske vlasti častile su svoje zaposlene 13. platom.Tako je slučaj „Kuršumlija", jedan od najdrastičnijih primera beskrupuloznog trošenja novca iz lokalne kase.
Nije sve baš tako, dali smo novac i ugroženima
U opštini Kuršumlija kažu da su deo viška iz budžeta dali i socijalno ugroženima, nezaposlenima i onima kojima su preduzeća u stečaju. "Ukupno 700 takvih ljudi u našoj opštini primilo je pred praznike neku vrstu novčane pomoći. I to je nešto. Pokušavaćemo i dalje, shodno mogućnostima, da svima izađemo u susret", kratko su objasnili čelnici kuršumlijske vlasti.
Pri donošenju odluke nadležnih u opštini Kuršumlija da se na dodatne zarade službenika iz budžeta potroše četiri miliona dinara očigledno se nije vodilo računa o interesima većine građana Kuršumlije. Taj novac je mogao da se upotrebi, na primer, za nabavku uglja za škole jer je Gimnazija u Kuršumliji ostala bez grejanja, a u osnovnim školama zalihe su bile na izdisaju. "Morali smo da skratimo časove na trideset minuta, kako bi se nastava nekako održala. Sa četiri miliona dinara ovaj problem mogao je biti rešen", saglasili su se direktori kuršumlijskih škola.
Beograd slao pomoć
U razgovoru sa žiteljima Kuršumlije saznali smo i da je novac iz opštinskog budžeta mogao da se upotrebi za popravku krova i potkrovlja zgrade u kojoj su smešteni Crveni krst i Centar za socijalni rad, a koji su pre tri godine oštećeni pri udaru groma. Međutim, novac za sanaciju ovog objekta izdvojio je grad Beograd, i to 2,5 miliona dinara. Takođe, Beograd je donirao još dva miliona dinara za rad Narodne kuhinje u Kuršumliji, koja je bila pred zatvaranjem. "Bilo bi dobro da su od tog novca asfaltirali nekoliko ulica u gradu ili uredili deo vodovodne i kanalizacione mreže. Na takvu obnovu čekamo godinama, a to je sada moglo da se završi", kaže jedan od odbornika u Skupštini Kuršumlije. Da je novac iz opštinske kase mogao pametnije da se iskoristi ukazuje i opštinski odbornik Radoljub Vidić. "U Osnovnoj školi „Miloje Zakić" učenički toaleti su potpuno neupotrebljivi. Zidovi nisu krečeni sigurno dvadeset godina. Sve je to moglo da se sredi od tih para. Ovako su novac uzeli pojedinci i potrošiće ga za nekoliko dana", kaže Vidić, i dodaje da je prošle godine opština zaposlila 35 ljudi, iako za njih realno nema posla.
Slučaj iz Kuršumlije, nažalost, nije usamljen.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović smatra da je izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava opštinama dato više novca, ali nije uspostavljena bolja kontrola, pa su zloupotrebe moguće."Ne bi trebalo da neka lokalna samouprava isplaćuje dodatne zarade, a pritom nije izmirila svoje osnovne obaveze prema drugim korisnicima. Ne mogu ostati neplaćeni troškovi koje imaju škole, pa da se traži pomoć drugih opština kada se shvati da će ostati bez grejanja", navodi Paunović, i objašnjava da Ministarstvo finansija kontroliše opštine. "Postoje prekršajne kazne za one koji krše budžetska pravila. Inspekcija obično piše prijavu i to je kazna do maksimum 50.000 dinara, ali je opština u obavezi da pare koje je neplanirano isplatila vrati u budžet", kaže Paunović. On priznaje da ne zna nijednog predsednika opštine u Srbiji koji je smenjen zato što je nenamenski trošio opštinski novac.

Država ne može ni aktivnim preduzećima da naplati poreski dug
Izvor: Blic Online
Država nema mehanizme da naplati 20 milijardi dinara, koliko aktivna preduzeća duguju za poreze i doprinose, pa će Vlada Srbije ostati bez fonda kojim bi mogla da pokrije petinu prošlogodišnjeg budžetskog minusa. Poznavaoci tvrde da je dužnike moguće naterati da plate obaveze, ali da ih poreznici štite zarad socijalnog mira. U Poreskoj upravi procenjuju da će od 1.700 krivičnih i 50.000 prekršajnih prijava iz 2011. godine bar 500 nosilaca izdržavati zatvorsku kaznu, a 25.000 platiti novčanu koja ide i do milion dinara. Na spisku najvećih dužnika petina su aktivne firmeNa pitanje kako će država naterati dužnike da plate porez, izvor „Blica“ iz Poreske uprave, koja je nedavno objavila spisak najvećih dužnika, nema odgovor. - I do sada smo mogli da blokiramo račune, naplaćujemo potraživanja od dužnikovog dužnika, aktiviramo sredstva obezbeđenja i oduzimamo imovinu. Istovremeno smo nailazili na ozbiljne kočnice - danas, recimo, blokiramo jedan račun, a njegov vlasnik već sutradan otvori novu firmu sa novim računom i drugim gazdom. Bilo je slučajeva da su preduzeća otvarala po devet računa - kaže sagovornik „Blica“.
Poreska uprava je prošle godine građanima oduzimala i stanove, kuće, njive, voćnjake... Zbog neplaćanja poreza, pravna lica su ostajala bez poslovnog prostora, garaža i celih proizvodnih linija. Od 240 prodaja nepokretnosti, međutim, poreznici su uspeli da unovče tek 14. Velike koristi nisu imali ni od oduzete robe znajući da mnoga, poput kineske garderobe, teško nalazi kupca. Ona vrednija, poput automobila često je pod žalbom vlasnika, pa prodaja potraje i nekoliko godina.|
Radosavljević: Tačno 99 odsto podataka
Nakon što su u gradskoj upravi Beograda saopštili da su navodi o dugu prestonice od 1,8 milijardi dinara, greška, direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević rekao je za „Blic” da je na spisku najvećih poreskih dužnika tačno najmanje 99 odsto podataka.
- Svi koji smatraju da su oštećeni neka dođu sa validnom dokumentacijom. Ukoliko se utvrdi greška, javno ćemo se izviniti - rekao je Radosavljević.
Inače, predstavnici sindikalne organizacije Poreske uprave najavili su juče mogućnost štrajka zaposlenih ukoliko se menadžment ne izjasni u kom pravcu se kreće reforma te državne institucije i koliko će zaposlenih biti proglašeno tehnološkim viškom. Vladimir Ilić, jedan od direktora u Poreskoj upravi do 2006. godine, kaže da prodaja imovine u poreskom postupku ide sporo. - Poreznici nisu trgovci i nemaju potrebne kvalifikacije. S druge strane, država, zarad socijalnog mira, blagonaklono gleda na dužnike. Kada bi blokirala račune svim preduzećima koja ne plaćaju poreze, veliki broj ljudi bi ostao posla - objašanjava Ilić za „Blic“. Naš sagovornik ističe da se firmama sa više računa može ući u trag, ali da i ovde postoje ograničenja. - Po blokiranju jednog računa, vlasnik otvara novu ćerku firmu koja isplaćuje plate. Ona, međutim, nije poreski dužnik - kaže Ilić. Ni u Ministarstvu finansija nisu imali konkretan odgovor kako će država naterati preduzeća da plate dugovanja. Miodrag Đidić, državni sekretar, kaže da Poreska uprava radi sve što joj zakoni dozvoljavaju. - Koliki su rezultati, ne zavisi samo od njih. Kod prodaje nepokretnosti očigledno im tržište ne ide naruku - kaže Đidić za „Blic“, ali sleže ramenima na konstataciju da preduzetnici sa blokiranim računima otvaraju nove firme, ali pod drugim imenom i osnivačem. Jedine konkretne sankcije neplatiše mogu očekivati od prekršajnih i krivičnih prijava kojih je prošle godine Poreska uprava podnela oko 50.000, odnosno 1.700. Novčane kazne su od 100.000 do milion dinara za pravno lice i od 5.000 do 50.000 za odgovorno. Po krivičnim prijavama kazna ide do tri godine zatvora za poreski dug do 1,5 miliona dinara. Za duplo veći dug, kazna je do pet godina
- Podatke o broju kažnjenih očekujemo u narednih mesec dana, ali verujemo da će kazne snositi bar polovina nosilaca prijava - ocenili su u Poreskoj.
Milan Škulić, profesor procesnog krivičnog prava, kaže da ne postoji vremenski limit.
- Sudski postupak može i da zastari. Takođe, krivične i prekršajne prijave često nije lako dokazati - kaže Škulić za „Blic”.
Zašto nema bogataša na spisku
Iako su u Poreskoj upravi najavljivali da su veliki dužnici i poznata imena, na spisku najvećih neplatiša nije bilo estradnih ličnosti, političara i sportista. Poznavaoci tvrde da mnoge javne ličnosti imaju velika poreska dugovanja, ali da to nije moguće i videti.
- Poreske obaveze je moguće prikriti neprijavljivanjem prihoda, ili njihovim iskazivanjem, ali u manjem obimu. Istovremeno je mala mogućnost da ih poreznici otkriju znajući da je s jedne strane malo inspektora, a da s druge da postoji oko 300.000 preduzeća i nekoliko miliona ljudi - kaže Vladimir Ilić, jedan od bivših direktora u Poreskoj upravi.
Izvor iz Poreske uprave dodaje da je utaja poreza i kada poslodavci radnike prijavljuju na minimalac.
- Reč je o prećutnom dogovoru između radnika koji platu prima na ruke i njegovog menadžera, a koji je teško dokazati. Radnici koji bi hteli i da progovore jer su na taj način uskraćeni za pune doprinose, obično ćute jer strahuju za posao - kaže naš sagovornik.
Poznate ličnosti prihode mogu voditi i na firmu čiji je osnivač povezano lice ili ofšor-kompanije. Vlasnik takvih firmi uglavnom nije poznat.

Poreska uprava: Dug nikome neće biti oprošten
Izvor:Tanjug
Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević izjavio je večeras da je ta uprava podnela prijave protiv aktivnih preduzeća koja nisu izmirivale svoje račune i da preostali dug nikome neće biti oprošten.Radosavljević je za televiziju B92 rekao da je, od ukupnog duga od 214 milijardi dinara, realno naplativo oko 50 milijardi. On je objasnio da Poreska uprava kod firmi koje su u restruktuiranju, poput rudnika Resavica i delove Rudarsko-topioničarskog basena Bor, ne može da pokrene postupak prinudne naplate."Postupak restrukturiranja je u toku. Oni otplaćuju u ratama svoj dug i ja se nadam da će oni ispoštovati reprogram i restrukturiranje koje se sprovodi", rekao je direktor Poreske uprave. Radosavljević je naveo i da je "to nešto što je želja države Srbije da zadrži i Rembas i Resavicu i takve subjekte, jer oni su specificni".

Prosek zarada zaposlenih u Rudarskom basenu (RB) Kolubara u decembru 2011. iznosiće 84.000 dinara.
Izvor:NoviMagazin.rs
Predsednik Kolubarinog sindikata Miodraga Rankovića kaže da je prosek u decembru 2010. bio 59.000 dinara, a da će "sa platom koja će biti isplaćena za nekoliko dana" prosek u decembru 2011. biti 84.000 dinara."Povećanje od 25.000 dinara i nije tako loše s obzirom na situaciju u državi, iako verovatno nije dovoljno". kazao je Ranković.Poslednjem povećanju zarada prethodilo je povećanje cene rada sa 157 dinara u oktobru na 161 dinar u decembru "uz dodatna tri procenta".Ranković je kazao da se Kolubarin sindikat zalaže za to da se topli obrok sa sadašnjih 140 dinara dnevno, pogotovo za radnike na teškim fizičkim poslovima, poveća na 200 dinara u 2012, dok će regres za godišnji odmor iznositi 25.444 dinara (na godišnjem nivou).Ranije je objavljeno da su zaposleni u EPS-u, samim tim i u RB Kolubara, primili po 50.000 dinara "iz dobiti preduzeća".Kolubara je najveći ugljenokop u Srbiji, koji godišnje da 70 odsto ukupne proizvodnje uglja u zemlji. Od kolubarskog lignita u Srbiji se godišnje proizvede 52 odsto električne energije.

Ako stane Ju-Es-stil staje i Srbija
Izvor: B92
Smederevo -- Mnogi zaposleni u kompaniji Ju-Es-stil u Smederevu od juče imaju četvorodnevnu radnu nedelju, što je pokušaj kompanije da smanji troškove u uslovima krize.Skraćenje radne nedelje neće se mnogo odraziti na standard zaposlenih, kažu u sindikatu te kompanije navodeći da su radnici u Ju-Es-stilu svesni krize. Problem bi, međutim, mogao da nastane gašenjem jedine aktivne visoke peći, što može da izazove posledice i na državnom nivou. Naizgled mirno u jedinoj srpskoj železari. Jedna visoka peć radi punom parom, ali druga je u fazi mirovanja. Svetska ekonomska kriza je pokazala da Ju-Es-stil Srbija nije od čelika, pa je kompanija morala da radnu nedelju skrati na četiri dana.Koliko je ovo vreme teško za proizvođače čelika pokazuju primeri zemalja u regionu, gde su železare otpuštale radnike. Zbog pada tražnje, cena i proizvodnje, ni u sestri firmi smederevske fabrike, u Košicama u Slovačkoj, situacija nije ništa bolja, pa su i njihovi radnici dobili dodatni dan za odmor.
Zbog sve većih troškova izazvanih manjom tražnjom čelika, ali i padom cene te legure na svetskim berzama, uvedene su mere štednje u smederevskoj železari na neodređeno vreme."Mi smo proverili mišljenje naših zaposlenih i imali smo priliku da vidimo da ljudi razumeju situaciju i ovom trenutku je manje bolno rešenje raditi sa nekim umanjenjem zarade i odmarati taj dan sa 60 odsto plaćenog nego uopšte ne raditi tako da zabrinutost postoji ali očekivanja su da će to da prođe i da ćemo nastaviti normalno da radimo", kaže Mileta Grujančić iz sindikata Nezavisnost.Skraćenje radne nedelje neće se odnositi na sve zaposlene. Četiri dana nedeljno radiće zaposleni u administraciji i na finalizaciji proizvoda. Veći problem bi mogao da nastane ukoliko zbog krize bude zaustavljena jedine aktivna visoka peći. "Za sada nema nikakvih najava da će da stane i druga visoka peć ali je činjenica da mi radimo sa smanjenom proizvodnjom. To što imamo od narudžbina može da zadovolji jedna visoka peć. Koliko dugo će to da traje neizvesnost postoji jer je činjenica da nije samo problem kod nas problem već u celom regionu", kaže Siniša Prelić iz Samostalnog sindikata. Ju-Es-stil je trenutno najveći pojedinačni izvozni oslonac Srbije jer 14 odsto ukupnog izvoza zemlje otpada na železaru. I samo Smederevo živi od proizvodnje čelika, pa su posle novih antikriznih mera i strahovi građana pojačani. Kompaniji je u pomoć pritekla i lokalna vlast smanjivši taksu za korišćenje obale Dunava kao i ekološku taksu.Ju-Es stil Srbija je jedan od pokretača srpske ekonomije i svaki problem u toj kompaniji može da ostavi velike posledice i na republičkom nivou. Od rezultata rada smederevske železare zavisi proizvodni rezultat zemlje, ali i spoljnotrgovinska razmena. Ta kompanija naime sa pet odsto učestvuje u celokupnoj srpskoj proizvodnji, dok je učešće u izvozu zemlje 14 procenata. Od dobrog poslovanja kompanije zavise i Železnice Srbije, jer Ju-Es stil Srbija pravi 30 odsto ukupnog obrta Železnica. Takođe, železara je i veliki potrošač struje i gasa, pri čemu je i redovni platiša. Na kraju, tu je zaposleno skoro 5.500 ljudi, koji u proseku mesečno zarađuju oko 55.000 dinara.

Srbi teško do posla u inostranstvu
Izvor: Novosti
Beograd -- Građani Srbije teško legalno nalaze posao u inostranstvu, a posebno u EU. Lane se u drugim državama preko NSZ zaposlilo samo devetoro naših radnika.Hleb je u Srbiji, uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine počelo da zarađuje čak 2.611 stranaca.Istovremeno je u potrazi za boljim životom izvan Srbije, posao našlo svega devetoro srpskih državljana. U NSZ objašnjavaju da, u oba slučaja, poslove izvan svojih matica dobijaju samo oni koji nemaju adekvatnu zamenu u "svom dvorištu“.Našim državljanima su, kažu u NSZ, tradicionalno najinteresantnije države članice EU, ali su ove zemlje sve manje željne naših radnika.
NAJVIŠE DOZVOLA KINEZIMA
NSZ je u 2011. godini ukupno izdala 2.570 radnih dozvola stranim državljanima koji imaju privremeni boravak u Srbiji i 41 radnu dozvolu onima sa stalnom adresom. Među njima je najviše Kineza, Makedonaca, Rusa, Rumuna, Grka... Najčešće su angažovani u multinacionalnim kompanijama i bankama, kao i u trgovini i ugostiteljstvu.
"Porast broja nezaposlenih u tim zemljama, kao i pooštravanje imigracionih propisa, uslovile su da i potreba za radnom snagom bude znatno manja", kažu u NSZ i dodaju da je poslodavac iz EU obavezan da prednost u izboru kandidata za posao uvek daje svom državljaninu ili, pak, nezaposlenom iz druge članice EU. Uz to, "evropski poslodavac“ mora da objavljuje oglas za posao više puta ukoliko ne nađe kadar iz prvog pokušaja, a kada iscrpi sve ove mogućnosti, za zapošljavanje radnika iz treće zemlje neophodne su mu saglasnosti i službe za zapošljavanje i ministarstva unutrašnjih poslova u sopstvenoj državi.Zato su u 2011. godini, legalnim putem i uz posredovanje NSZ naši državljani našli posao samo u Nemačkoj i to - jedan mašinski inženjer i osam lekara opšte prakse. A krajem 2010. osmoro srpskih zdravstvenih radnika zaposlilo se u Libiji. "Naši državljani u potrazi da poslom prelaze mnoge granice, ali mahom rade na crno. Dobiju turističku vizu, pa ostaju kod rođaka dok se ne dokažu. U pojedinim slučajevima ih angažuju i naše agencije za zapošljavanje koje često ni same nemaju dozvole, pa se tako dešava da, na primer, naši varioci koji su veoma traženi, rade u veoma lošim uslovima, a na kraju angažmana ne budu ni korektno isplaćeni", smatra i Zoran Vujović, iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.Ovo se, uglavnom, može sprečiti ukoliko u zapošljavanju posreduje NSZ jer, kako tumače zaposleni u pravnoj službi NSZ, ona je dužna da obezbedi i zaštiti svakog našeg radnika u inostranstvu. To podrazumeva obezbeđivanje dozvola za rad i boravak, troškova zdravstvenih pregleda, prevoza, zaključivanje ugovora o radu...

10. jaunar 2012.

Vojvodina ulaže 316 miliona dinara u zapošljavanje
Izvor: RTV, Beta
NOVI SAD - Vlada Vojvodine uložiće ove godine 316 miliona dinara u programe zapošljavanja u pokrajini, izjavio je danas vojvođanski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin.
Vasin je na sednici Pokrajinskog saveta za zapošljavanje rekao da će ove godine na nivou Vojvodine biti uloženo oko 500 miliona dinara, od čega će pokrajina izdvojiti 316 miliona, a ostatak će biti udružena sredstva sa budžetom Srbije. "Od sredstava koje će obezbediti pokrajina 126 miliona biće izdvojeno za udruživanje sa lokalnim samoupravama za finansiranje programa pripravništva, javne radove i obuke, dok će ostatak biti usmeren na samozapošljavanje i novozapošljavanje", rekao je Vasin. ON je najavio je da će tokom januara biti raspisan konkurs sa lokalne samouprave i da će lokalni programi zapošljavanja početi da se realizuju u drugoj polovini februara. "Nastavićemo sve akcije koje su se pokazale u prethodnih nekoliko godina kao veoma uspešne, a to je subvencionisanje samozapošljavanja i finansiranje kroz subvencije za otvaranje novih radnih mesta u Vojvodini", rekao je Vasin. Dodao je da su tu ubrojane i izdvajanja za radna mesta koja otvaraju strani i domaći invetitori, koje Pokrajina sufinansira sa po 130.000 dinara. Prema Vasinovim rečima, s obzirom da će ove godine biti otvoren Centar za obuku nezaposlenih u Novom Sadu, značajna sredstva biće izdvojena i za obuku nezaposlenih u tom centru.

Komplikovano dokazivanje mobinga
Izvor: RTV
SUBOTICA - Za one koji imaju posao, ali su u čestim nesluglasicama sa poslodavcem ili pretpostavljenim, postoji Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, odnosno mobingu. On se primenjuje godinu i po dana, ali su njegovi efekti slabo vidljivi. To je rezultat veoma komplikovane procedure za dokazivanje mobinga, ali i nedovoljne informisanosti radnika.
Gradskom sindikatu u Subotici prošle godine se obratio veliki broj radnika, koji su smatrali da su doživeli zlostavljanje na radu, ali je samo u retkim slučajevima pokrenuta procedura.

Pet subotičkih firmi među 100 najvećih poreskih dužnika
Izvor: Yu eco
Skoro devet milijardi dinara duguju subotička preduzeća na ime neplaćenih poreza i doprinosa i nalaze se među 100 najvećih dužnika, objavila je Poreska uprava na svom sajtu.Više od polovine, skoro pet milijardi duguju preduzeća registrovana na istoj adresi – Premium likvid i Fajndrinks, oba u stečaju, s tim da se prvo na spisku ponavlja dva puta. Među 100 najvećih dužnika iz sveta preduzetnika nema poznatijih preduzeća iz Subotice, a među fizičkim licima u 100 najvećih dužnika pojavljuju se dva imena iz Subotice, među kojima je najzvučnije – Vojin Đorđević.Poreska uprava Srbije je objavila na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, koji državi duguju preko 220 milijardi dinara. Na ovom spisku nalazi se i pet subotičkih preduzeća. Na 12. mestu nalazi se “Subotičanka” sa dugom od preko 3,3 milijarde dinara duga. Na 23. i 61. mestu nalazi se ista firma – Premijum likvid, sa dugom od 1,9 milijardi, odnosno preko 845 miliona dinara. Ova firma se nalazi na adresi Ivana Gorana Kovačića 3, na kojoj je registrovan i Fajndrinks, preduzeće koje se nalazi na 64. mestu dužnika sa skoro 830 miliona dinara duga. Pored navedenih, na spisku su i dva nekadašnja “Giganta” - “29. novembar” sa dugom od skoro 620 miliona i Podrum Palić sa dugom od preko milijardu i 390 miliona dinara.Zaštitnik građana Subotice nakon što je pogledao izvod iz spiska 100 najvećih dužnika podsetio se predstavki koje su podosili radnici nekih od tih preduzeća.Među preduzetničkim radnjama nema zvučnijih imena iz Subotice, ali je među fizičkim licma koja duguju za porez i dvoje Subotičana. Jedan više, a drugi manje poznat. Prvi je Vojin Đorđević, na 15 mestu od 100 dužnika, sa dugom od nešto preko 41 milion dinara, a drugi je Radivoj Živković, koji se nalazi na 69. mestu sa dugom od skoro 12 miliona dinara na ime neplaćenih poreza.

Odlaganje naplate gomila dugove
Izvor: RTS
Velika poreska dugovanja nastala su korišćenjem mogućnosti odlaganja izmirivanja obaveza zbog teškoća u kojima se preduzeća nalaze, smatraju stručnjaci. U Poreskoj upravi tvrde da su njihove liste dužnika tačne i da niko neće biti pošteđen naplate duga.Spiskovi najvećih poreskih dužnika, koje je Poreska uprava objavila pre nekoliko dana, i dalje zaokupljaju pažnju javnosti. Iz Poreske uprave i Ministarstva finansija tvrde da su šanse da je reč o grešci manje od jednog procenta. U Poreskoj upravi ponavljaju da niko neće biti pošteđen naplate duga, da javni dug ne zastareva i da će novac biti naplaćen.Iako zvuči neverovatno, veliki iznosi dugova nastali su usled zakonom propisane zabrane prinudne naplate od preduzeća koja su u stečaju, procesu privatizacije ili restrukturiranja. I kod ovih, kao i kod preduzeća koja i danas aktivno posluju veći deo duga je zapravo kamata.Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević kaže da se jedan broj subjekata koji ima popriličan dug nalazi u postupku reprograma."Napravljen je dogovor da oni dug izmire na osnovu nekih čvrstih garancija, hipoteka, založenih prava čime garantuju da će isplatiti dug", objašnjava Radosavljević.Stručnjak za poreske propise Đerđ Pap smatra da su toliki iznosi dugova nastali korišćenjem mogućnosti odlaganja izmirivanja obaveza zbog teškoća u kojima se preduzeća nalaze."Ne mogu da verujem da neko ne sprovodi prinudnu naplatu, protiv onih preduzeća koja duguju ili da bez vođenja postupka odlaganja, odloži na svoju ruku. Hoću da verujem da je to tako zato što su ta preduzeća u teškoćama i da su podnela zahteve za odlganje plaćanja, da su zahtevi u rešavanju ili već otplaćuju deo tog duga u ratama", kaže Pap.
Pooštravanje kazni
Radi naplate dugovanja, Poreska uprava posegla je i za pravnim sredstvima. Samo u 2011. godini podneto je 9.000 prekršajnih prijava i 1.700 krivičnih prijava. Jedan od načina na koji se može povećati procenat naplate dugovanja na ime poreza, jeste i pooštravanje kazni za neizmirivanje te obaveze. Dragutin Radosavljević je zagovornik politike da sa pooštravanjem kazni ostvari cilj."Dakle, da Poreska uprava sa jednom rigoroznijom zakonodavnom politikom, koja bi opet usledila preko Ministarstva finansija i Vlade Srbije, ugledala svetlost dana u parlamentu, da bi sa sigurnošću jednom povećala javne prihode i motivisala građane da se drže principa dobrovoljnog izmirivanja poreskih obaveza", kaže Radosavljević.Iako većina dužnika smatra da im nije mesto na spisku Poreske uprave, nisu želeli da daju izjave. Među njima su i "Sloboda" u Čačku i "Zastava oružje" u Kragujevcu, čiji se dugovi mere milijardama. Saopštenjima ili u telefonskom razgovoru svoja dugovanja negirali su Poslovni prostor opština Stari grad i Vračar i "Srbijašume". I pojedinci sa liste dužnika uglavnom tvrde da je po sredi greška. Mnogi, međutim, nisu sumnjali u navode poreznika, pa je, kako tvrde u Poreskoj upravi, u poslednje dve nedelje, vidno povećano izmirivanje obaveza na ime poreza.

Oštrije mere prvo za muškarce!
Izvor>Yu eco
U 2012. godini pooštriće se uslovi za muškarce kada je reč o penzionisanju. Od 2013. godine pooštravaju se svi uslovi i za žene. Muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od ovog meseca će u penziju moći da odu tek ukoliko imaju najmanje 53 godine i osam meseci života. Taj uslov uglavnom će moći da ispune muškarci koji imaju benificirani radni staž. Predviđeno je da se sa svakom sledećom kalendarskom godinom granica za odlazak u penziju za muškarce pomeri najpre za po četiri meseca, do 2019. godine, a zatim po šest, sve do 2023. godine kada će, ukoliko imaju punih 40 godina radnog staža, starosna granica za odlazak u penziju biti 58 godina života. Žene koje u ovoj godini pune 60 godina života za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, dok one koje imaju pun staž, 35 odrađenih godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života.

Protest radnika Poreske uprave
Izvor: RTS
Jedinstvena organizacija sindikata Poreske uprave zatražila poštovanje Pravilnika o zaradama, hitnu izmenu budžeta Uprave i novu sistematizaciju radnih mesta. Neće biti otpuštanja, poručuju iz Ministarstva finansija.Budžet za plate zaposlenih u Poreskoj upravi smanjen je ove godine za milijardu i sedamsto miliona dinara, upozorili su u Jedinstvenom sindikatu zaposlenih u Poreskoj upravi na protestonom skupu zaposlenih u toj državnoj instituciji.
Đidić: Neće biti otpuštanja
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić izjavio je da niko od zaposlenih u Poreskoj upravi neće ostati bez posla jer su radnici potrebni toj državnoj instituciji."Ne znam da li će plate biti povećane, ali svakako neće biti smanjene i ovim putem želim da informišem javnost, mada sam to uradio već nekoliko puta ranije, da nikakvog otpuštanja neće biti", rekao je Tanjugu državni sekretar.
Sindikalci smatraju da to može značiti tri stvari, da ima plata za prvih devet meseci, da će zarade biti smanjene ili da će broj zaposlenih biti manji za 30 odsto.Oni traže razgovor sa menadžmentom do 20. januara, jer do sada nije bilo odgovora kakvo restrukturiranje očekuje Poresku upravu. Ako uprava njihove firme ne počne pregovore, sindikalci će organizovati generalni štrajk Poreske uprave.Zahtevi zaposlenih u Poreskoj upravi su poštovanje Pravilnika o zaradama, hitna izmena budžeta Poreske uprave, koji je za 2012. godinu, nova sistematizacija radnih mesta, davanje istih prava koje imaju zaposleni u MUP-u Srbije i isplata božićnih nagrada zaposlenima.Predsednik Sindikata Milan Dumić je podsetio da je menadžment Poreske uprave prekinuo socijalni dijalog sa zaposlenima, koji do sada nisu dobili odgovor zašto im je smanjen budžet za plate."Izračunali smo da bi sa takvim budžetom oko 2.000 radnika Poreske uprave moglo da ostane bez posla", upozorio je Dumić.

Redovne isplate u malo firmi
Plate u Nišu kasne od dva do 12 meseci
Izvor: Blic Online
Radnici u većini niških firmi primaju plate sa zakašnjenjem od dva do čak 12 meseci, pokazuju podaci do kojih je „Blic” došao u preduzećima i sindikatima. Neslavni rekorderi su 87 zaposlenih u „Građevinaru”, kojima plata kasni punih godinu dana, dok za njima slede radnici „Srbija turista”, gde platu nisu primili već 10 meseci. Radnici „Srbija turista“ neslavni rekorderi kojima plata kasni 10 meseciJedini pozitivan izuzetak među preduzećima sa sedištem u Nišu je „Erozija”, gde plate primaju redovno, a na kraju prošle godine dobili su čak i 13. platu. - Situacija je teška, ali mi se borimo da opstanemo na sve načine, trenutno smo u pregovorima sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku, pa se nadamo da ćemo uspeti radnicima da obezbedimo minimalnu zaradu koji iznosi 18.000 dinara i isplatimo zaostale plate. Naši radnici nisu primili platu godinu dana, ali ja očekujem da će se iskoro ova situacija promeniti - kaže direktor „Građevinara“ Ljubiša Ilić. U „Srbija turistu“ situacija je takođe loša, radnici su nezadovoljni trenutnim stanjem, jer plate mesecima ne stižu. - U našem preduzeću radi 245 radnika koji platu nisu primili već 10 meseci. Jedino smo dobili od grada prehrambene pakete, ali od toga ne možemo da izdržavamo porodice. Situacija je prilično teška, mi se borimo i za sada postoji šansa da za vreme Evropskog prvenstva zaradimo, jer je u našem hotelu rezervisano oko 600 noćenja - kaže Zlatko Načevski, radnik u „Srbija turistu“. U „Eroziji“ pak 70 zaposlenih nije u prošloj godini čekalo ni dan na plate koje u proseku iznose 40.000 dinara a na kraju godine isplaćena im je i 13. plata!
- Radim već sedam godina u „Eroziji“, nikada se nije desilo da ne primimo platu, od 25. do 28. u mesecu budemo isplaćeni. Radno vreme je oko 10 sati, dosta radimo i smatram da smo opravdano dobili 13. platu. Kada pogledam ljude koji se žele da im kasne plate, tada shvatim koliko sam srećan sam što radim u ovakvoj firmi - kaže radnik Saša Stojanović. U velikom broju društvenih firmi u Nišu situacija je takođe loša, a neredovno su primanja i u preduzećima koja zapošljavaju osobe s invaliditetom. Tako u štampariji „Vuk Karadžić” radnici nisu dobili platu već šest meseci.
- U niškim preduzećima plate kasne od dva, tri pa i do 12 meseci. Nažalost, ima malo firmi koje rade dobro, retko koja preduzeća mogu da se pohvale da primaju redovno platu, a gotovo je pravo je iznenađenje da neko primi 13. platu - kaže Bratislav Cenić iz sindikata „Nezavisnost“.

TV Avala:Sastanak sa OEBS, EK i RRA
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Tri nedelje posle početka štrajka na TV Avali, zaposleni su najavili da će se okrenuti predstavnicima OEBS-a i EK za pomoć. Sindikat novinara zatražio je pomoć od predsednika i premijera, a RRA najavio da će preduzeti mere za rešavanje problema na toj televiziji. Zaposleni tvrde da ,,vlasnici ne pokazuju želju da reše probleme koji su doveli do obustave rada, kao i da ne postoji informacija da su od Nove godine stupili u kontakt s generalnom menadžerkom Bojanom Lekić, kojoj je ugovor istekao 31. decembra 2011".Lekićeva je ranije rekla da je na Televiziji ,,Avala" kriza eskalirala nešto ranije nego što su to vlasnici očekivali i da joj je ,,kumovao" nedostatak novca na tržištu. Predstavnik zaposlenih na Televiziji Avala Nikola Vukomanović kaže za Radio B92 da bi danas trebalo da se sastanu s predstavnicima OEBS-a i Evropske komisije. ,,Mi pokušavamo da dođemo do rešenja sa predstavnicima međunarodnih misija s obzirom da se naši nadležni nisu odazvali na način na koji smo očekivali, s obzirom da smo nacionalni emiteri. Ono što se u međuvremenu tokom vikenda desilo jeste da je televizija otišla u blokadu koja do sada nije zabeležena. Treba da se reaguje jako brzo da bi televizija bila spasena, da bi naši poslovi bili spaseni, ili prosto da se kaže to je stečaj, to je kraj i u tom smislu da se znaju odgovori, da mi krenemo na svoju stranu, a neki drugi ljudi da daju odgovor zbog čega se to desilo", kaže Vukomanović.Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović kaže za Radio B92 da je skandalozno to što do sada nijedna državna institucija nije reagovala povodom dešavanja na TV Avali. Ona je u razgovoru s kolegom Branislavom Grkovićem rekla da joj nije jasno kako je moguće da niko u Republičkoj radio-difuznoj agenciji nema potrebu da da odgovor na pitanje koje stvarni vlasnik ove televizije. Mi u UNS-u imamo razloga da verujemo da je Željko Mitrović, vlasnik televizije Pink, ima veći udeo u vlasništu TV Avale nego što piše u Agenciji za privredne registre, kaže Smajlović.,,Već je krajnje vreme da neka policija za privredni kriminal preispita kako je moguće da se novac preliva iz jedne firme u drugu i da vlasnik koji je uspeo da se izbori za svoju jahtu, ne oseća potrebu da isplati radnike, jer oni su svoju platu zaradili. Vlasnik je pravio medijsku prirednu što mu je neko uštinuo neko pravo sa njegovom jahtom, a sada ponižava ove radnike, izruguje im se. Bojani Lekić je tobože istekao mandat da radnici ne bi imali koga čak ni da pitaju šta su njihovi minimalni uslovi rada. Vrh države bi trebalo da pita Mitrovića i da se zapita ko to kome neće da isplati platu i čije su to pare, i ko to potkrada radnik", kaže Smailovićeva. Ona kaže da bi pre svega trebalo RRA i inspektori za privredni kriminal da reaguju.
RRA: Preduzećemo mere za rešenje problema
Republička radio-difuzna agencija preduzeće mere za rešavanje problema u Televiziji Avala. Savet Agencije će, počevši od sutra, obaviti razgovore s predstavnicima vlasnika TV Avala – firmom Grinberg invest iz Austrije, Dankom Đunićem, Željkom Mitrovićem i Ekonomskim institutom iz Beograda. RRA će razgovarati i s predstavnicima menadžmenta i štrajkačkog odbora te medijske kuće, kako bi TV Avala što pre nastavila sa emitovanjem programa u skladu sa izdatom dozvolom, navodi se u saopštenju RRA.Članovi Saveta RRA su na današnoj sednici razgovarali sa direktorkom Televizije Avala Bojanom Lekić, koja ih je obavestila o finansijskoj situaciji i merama za njeno prevazilaženje. Te mere, po rečima Lekićeve, trebalo je da daju rezultat do kraja 2011. godine.

9. januar 2012.

Ljubisav Orbović: Ulica umesto štrajka
Izvor: Novosti
Predsednik SSSS o krizi, otpuštanjima, ulasku u politiku: Ni u ovoj godini neće biti bolje. Imamo najniže plate u regionu
Poslednje tri godine "ubile su" 250.000 radnih mesta, uprkos optimizmu političara koji su tvrdili da će Srbija zapravo profitirati. A danas, za razliku od ranijih govorancija, bez ikakvog ustezanja i uvijanja, najavljuju još težu godinu. Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava, za "Novosti", da li je konačno proradila "retorika istine" ili se podižu nove ograde usled nedostatka izlaza.
- Svi su konačno uvideli koliku su grešku napravili 2008. dajući lažnu nadu. Čak su nam, ne tako retko, ponavljali i onu narodnu "dok nekom ne smrkne, drugom ne svane", aludirajući da ćemo baš mi profitirati krizom. A svi smo svedoci da nam se, ipak, smrklo. Postalo je očito da vlast nema način da predvidi šta će se dalje događati, a svakako ni mere kojima bi mogli zaštiti srpsku privredu i sve zaposlene. Zato su odlučili da makar pričaju drugačije.
* Imaju li sindikati procenu o tome šta bi nas još moglo zadesiti u predstojećim mesecima?
- Već smo doživeli opštu kataklizmu, izgubili radna mesta i pali na nivo najnižih plata u okruženju. Sigurno je da nećemo napraviti nikakav pomak unapred, već ćemo ostati na istom nivou.
* Znači li to da nam slede novi otkazi?
- Borićemo se da ne dođe do novih otpuštanja, jer je broj radnika već izjednačen sa brojem penzionera, a kada tome dodate i nezaposlene, jasno je da bi svako dalje opadanje broja zaposlenih bilo katastrofalno.
* A šta podrazumevate pod tom borbom? Kojim to načinima možete da sprečite dalju recesiju?- Koristićemo sve što nam je dozvoljeno. Primat ćemo, naravno, dati dogovoru, ali ukoliko to ne uspe, uslediće protesti i, na kraju, ulica.
* Ali ti metodi nisu novi, a izostali su i efekti. Šta je to sada toliko drugačije pa smatrate da bi ovaj scenario mogao da donese rezultate?
- Narod više ne može da izdrži toliko nezadovoljstvo i to baš zato što su izostali svi efekti. Štrajkova će svakako biti manje, jer svi koji rade, pa čak i oni za male plate, misle da su privilegovani, što je sramotno. A na ulicu ne bi izašli samo zaposleni nego svi - mladi, bez posla, gladni... To je velika populacija koja više nema način da preživi i koja traži egzistencijalno rešenje.
* Dakle, "grčki scenario" je moguć i u Srbiji?
- Ako se ovako nastavi, svakako. Doduše, nema rokova kada bi se on mogao desiti, ali ako ne počnu da se otvaraju nova radna mesta, ako se ne pokrenu građevina, poljoprivreda... preti nam realna opasnost. Očekujem da na taj način gledaju i oni koji vode ovu zemlju.
* Nemate baš poverenja u one koji vode ovu zemlju, ali razmišljate da se politički angažujete. Jeste li doneli konačnu odluku o osnivanju stranke?
- Još ne. Nadamo se da bi u drugoj polovini januara mogli da imamo rešenje.
* Zašto toliko merite?
- Zato što, ipak, nismo voljni da uđemo u politiku. Ovde je pitanje pokušaja da se suprotstavimo aktuelnoj politici. Na sadašnjoj sceni više nemate ideologije ni razlike između levice i desnice.
* Da li vi zato pregovarate sa svima?
- Pa nema razloga da bilo koga ignorišemo. Danas nemate socijalno-demokratskih opcija. U Srbiji imamo neoliberalni sistem koji stalno govori o tome kako su radnici lenji i neobrazovani, a traže puno prava. Neprestano nas porede sa inostranstvom, ali zaboravljaju kolike su tamo zarade. I još su za ukidanje prava koja su zagarantovana zakonom.
* Osećate li da i sindikati imaju odgovornost za takvo stanje?
- Ne možemo mi da budemo odgovorni kada nemamo mogućnost da donosimo odluke. Sve što smo mogli, učinilo smo. Potpisali smo socijalni sporazum, pridržavali ga se, ali onda je počelo vrdanje. Tu mi nismo krivi.
* Ako već mislite da su političke partije neodgovorne, po kom biste onda ključu birali partnere za buduće koalicije?
- Pitanje da li ćemo ih i birati, ali ako to budemo radili onda ćemo gledati koji su nam zajednički ciljevi, bez obzira na to kako se zove partija.
* Plašite li se da će vas politički angažman koštati poverenja među sopstvenim članstvom, jer istraživanja pokazuju da narod sve manje veruje političarima, ali i sindikatima?
- Ta se priča stvara kako bi se, preko sindikata, udarilo na radnike. Lakše je reći da su sindikalni lideri loši i podrivati sumnju u njih, a onda prekrajati zakone, ukidati prava... A to ne bi imao ko da spreči. Sindikati su, ipak, jedini koji ih brane.
NEMAMO PARA, ALI IMAMO GLASOVE
* Jeste li izvagali šta dobijate, a šta gubite ulaskom u politiku?
- Nas ne interesuju ni položaji, ni beneficije, iako se taj zaključak mnogima više puta nametao. Izgubili bismo, eventualno, tu nit čistote koju predstavlja sindikalna borba, jer bismo mnogima dali prostora da nas lakše napadaju. S druge strane, ne vidim kako da zaštitimo prava radnika ukoliko nemamo priliku da nešto i odlučujemo. A pravi bi uspeh bio da uspemo makar da zadržimo njihova postojeća prava, jer je to sve teže. Vidite koliki su pritisci Američke komore i stranih investitora u traženju smanjenja radničkih prava. A upravo oni finansiraju sve političke partije i samim tim učestvuju u izborima. Mi para nemamo, ali imamo glasove, i jedino na tome možemo da zasnivamo svoj program.

I dalje sporne isplate jubilarnih nagrada prosvetnim radnicima
Na snazi odluka o štrajku od 23. januara
Izvor: Danas
Beograd - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije još nema precizne podatke koliko prosvetnih radnika je tužilo škole zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu. Zbog novogodišnjih i božićnih praznika taj podatak Unija bi trebalo da ima sredinom nedelje, izjavio je za Danas Dragan Matijević, predsednik tog sindikata. On kaže da je pred kraj godine Čačak isplatio jubilarne nagrade i da su prosvetari u tom gradu odustali od tužbi, ali da većina opština i gradova i dalje nije ispunila svoje obaveze. Prema podacima Unije, više od 30 lokalnih samouprava nije isplatilo jubilarne nagrade za prošlu i pretprošlu godinu, između ostalih, Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Vranje, Novi Sad, Niš, Valjevo... U ovom sindikatu procenjuju da ukupno oko 16.000 prosvetnih radnika čeka jubilarne nagrade.S druge strane, Sindikat obrazovanja Srbije ne odustaje od jednosatnog protesta, najavljenog za 16. januar i zakonskog štrajka koji bi trebalo da počne od 23. januara, u školama u onim lokalnim samoupravama koje kasne sa isplatom jubilarnih nagrada.- Odluka Republičkog odbora ostaje na snazi, ali je na lokalnim samoupravama da procene situaciju, da sami donesu odluke i organizuju štrajk. Videćemo ko će imati snage za to - kaže za Danas Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije. Podsetimo, Republički odbor Sindikata obrazovanja Srbije doneo je odluku i da lokalni odbori tog sindikata ne potpisuju sporazume sa gradonačelnicima i predsednicima opština o produženju isplate jubilarnih nagrada, bez prethodne saglasnosti predsedništva Sindikata obrazovanja i bez prethodno pribavljenih ovlašćenja svih zaposlenih koji čekaju jubilarne nagrade, jer se radi o odlučivanju o individualnim materijalnim pravima zaposlenih.Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je ranije da drugo polugodište treba da počne na vreme - 16. januara u svim lokalnim samoupravama, kao i da deca ne smeju da trpe posledice nesporazuma ili neodgovarajućih odluka lokalnih samouprava.

Ком ће се царству синдикалци приклонити
Izvor: Dnevnik
Иако је до избора остало још неколико месеци, поново је покренуто питање политичког ангажмана синдиката у Србији. За сада нема правих одговора коме ће се и да ли ће се синдикати приклонити, али је извесно да су синдикати постали занимљиви политичарима. И то најчешће онда када је потребно да јавност чује да ће се све политичке
паритије борити за права радника.
Став Савеза самосталних синдиката Србије о овом питању, указао је председник Љубисав Орбовић, биће познат до 15. јануара. По његовим речима, иако је било контаката руководства ШШ-а с појединим политичким партијама, то још увек не значи и улазак овог синдиката у политику. Ипак, он је истакао да ће, у случају да се то деси, ШШ подржати неку социјадемократску опцију, што би онима који ће се борити за места у парламенту донело одређени број гласова. Орбовић наглашава да је циљ ШШ да добију гаранције да ће бити поштовано договорено и да би се, у супротном, могао направити поремећај у новој влади.
По речима председнице Асоцијације слободних и независних синдитаката Србије Ранке Савић, став ове асоцијације везан за политички ангажман синдиката добро је познат. Она указује да су синдикати одавно у политици и да не постоји ниједан синдикат у свету који није везан за неку политичку опцију.
- Велике синдикалне протесте у Европи нису организовали само синдикати, већ и политичке опције чији су програми блиски синдикалним - каже Ранка Савић. - Сматрам да синдикат не треба да прави политичку партију, већ да се определи за одређену опцију, пре свега социјалдеморатску, које ће се борити за права радника. У овом тренутку у Србији је то нужно јер је положај радника на најнижем могућем ниову. Још разговарамо с представницима свих политичких партија, а до краја јануара изнећемо јасан и прецизан став кога ће АСНС подржати и то ће, сигурно, тој политичкој опцији донети најмање 100.000 гласова. За узврат ћемо тражити улазак представника синдиката у парламент.Председник синдиката „Независност” Бранислав Чанак против је укључивања синдиката у политику. Он истиче да је политичка сцена у Србији таква да се синдикати, практично само користе као заклон за неку политичку акцију, или у предеизборној трци.
- Синдикату „Независност” ниједна политичка странка није се обратила и то је за нас изузетан комплимент и доказ да нас гледају као озбиљног играча у друштвеном животу - каже Бранислав Чанак. - Да би се остварио било какав утицај у парламенту и ствари покренуле с мртве тачке потребна је велика већина, а сведоци смо да ниједна политичке партија, па ни социјалдемократска опције, у протеклом времену за права радника није урадила ништа. Синдикат би требало да покреће питања остварења радничких права, а посланици да се боре да се она и реше у корист запослених.

Dometi socijalnog dijaloga
Izvor> RTS
Socijalno-ekonomski sporazum Vlade, sindikata i poslodavaca i dalje je bez završne ocene. Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora na 150.000 radnika u metalskoj i hemijskoj industriji može da bude veliki teret za budžet.Prošle godine, Srbija je prvi put dobila Socijalno-ekonomski sporazum, kojim su Vlada, sindikati i poslodavci definisali prava i obaveze poslovanja kako bi se stvorili što povoljniji privredni uslovi u vreme krize.Sporazum je bio oročen do 31. decembra, a Socijalno-ekonomski savet sastajao se jednom mesečno, kako bi pratio njegovu primenu. Međutim, Sporazum je ostao bez završne ocene jer, iako su dva puta zakazivali sastanak, socijalni partneri nisu se sastali u decembru.U paketu novogodišnjih želja, za poslodavce ostaje neoporezivi deo zarade do 10.000 dinara, a za sindikate prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, koje radnicima omogućava veći regres i topli obrok. Pošto od Ministarstva finansija nije stigao odgovor da li je primena tih odluka moguća, Socijalno-ekonomski savet nije održao završni sastanak."Ovo je jedan od načina pritiska, da bi se ispunilo ono što je potpisano i prihvaćena je obaveza da će se to izvršiti", izjavio je predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Ljubisav Orbović.U Vladi kažu da povećanje neoporezivog dela zarade nije sporno i da je potrebna samo izmena zakona. Ipak, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora na oko 150.000 radnika u metalskoj i hemijskoj industriji, može da bude problem.Veliki broj tih preduzeća koja nisu privatizovana sada je u državnom vlasništvu, pa bi isplata regresa i toplog obroka, što iznosi i do petine prosečne plate, mogla da bude veliki teret za budžet."Nismo raspravljali ni o drugim stvarima za koje smatram da su bile važne, a to je promena Zakona o radu i analiza ovog sporazuma. Mi smo još prošli mesec propustili da ga analiziramo", rekao je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Rezultati ocenjeni prosečno
Više od polovine dogovorenog je realizovano: povećanje minimalne cene rada, reprogam dugova privredi, povezivanje staža, odluka o osnivanju Razvojne banke itd."Pomak je napravljen s obzirom na to da prvi put imamo jedan sporazum čije su odredbe merljive u primeni jednog takvog sporazuma koji je bio od izuzetnog značaja sa stanovišta očuvanja socijalne i društvene stabilnosti u zemlji u uslovima velike ekonomske krize", istakao je ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.Od potpisivanja Socijalno-ekonomskog sporazuma, u aprilu, osim protesta radnika preduzeća za puteve nije bilo većih štrajkova.Ipak, u oceni onoga što su postigli, socijalni partneri su skromni. Atanacković je rezultatima dao, kako kaže, "srednjoškolski ocenjeno, malo jaču dvojku", a Orbović "slabu trojku".Priliku za bolji uspeh imaće u ovoj godini, u kojoj bi trebalo usaglasiti zahteve i obaveze za novi socijalno-ekonomski sporazum.

Sindikati u mandatima naplaćuju podršku partijama
NoviMagazin.rs
Sindikati će tokom februara odlučiti sa kojom partijom ili koalicijom će izaći na izbore ali već najavljuju da podrška neće biti 'na reč'. ASNS traži dva poslanička mandata i mesto ministra za rad. Ljubisav Orbović upozorava da je u Srbiji moguć grčki scenario."ASNS će tražiti od partije koju budemo podržali na izborima dva poslanička mandata u Narodnoj skupštini. Sa te dve 'sindikalne stolice' u parlamentu, glas radnika bi bio jači. Do sada smo razgovarali sa LDP i DS, s kojim i ove nedelje nastavljamo dijalog. Očekuju nas sastanci s naprednjacima i SPS. Oni koji prihvate našu ruku, mogu da računaju na 100.000 sigurnih glasova", tvrdi u izjavi za Danas Ranka Savić, predsednica ASNS.Savićeva ističe da Ministarstvo za rad i socijalnu politiku takođe mora da pripadne sindikatima. Kako kaže, kao što je logično da na čelu ministarstava finansija i ekonomije dolaze ekonomisti, tako treba da se radničkim i socijalnim temama bave oni koji ih najbolje poznaju, a to su ljudi iz sindikata.Na primedbu da je aktuelni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić sindikatima već ponudio svoj resor, predsednica ASNS kaže da njen sindikat i nema baš dobro iskustvo sa Ljajićem, protiv čijeg ministarstva je i podneta tužba zbog osporavanja reprezentativnosti ASNS. To je i jedan od razloga zbog čega ovaj sindikat ne planira razgovore o koaliciji sa Ljajićevom SDPS.
Samostalni sindikat pregovara
Za razliku od ASNS, Savez samostalnih sindikata, prema rečima predsednika Ljubisava Orbovića, planira razgovore o predizbornim koalicijama sa Rasimom Ljajićem, ali i sa DS, SNS i SPS. Orbović podseća da je do sada razgovarao sa SNS, LDP i URS, ali o prevazilaženju svetske ekonomske krize.Razgovori koje ćemo 23. januara otvoriti sa DS sadržaće naše osnovne uslove za stvaranje predizbornih koalicija. Insistiramo da plate u Srbiji više ne budu najniže u regionu, da standard građana mora biti veći, ali ćemo insistirati i na vraćanju srednjeg sloja stanovništva, koji je u godinama krize gotovo nestao, kaže Orbović za Danas.On upozorava na to da nema više mesta radničkom "blanko poverenju“ partijama i da će Samostalni sindikat, koji broji oko pola miliona članova, zahtevati da dobije "kontrolnu funkciju“, gde su jedna od mogućnosti i poslanička mesta u Skupštini Srbije.U intervjuu za Novosti, Orbović, međutim kaže da sindikat ipak nije voljan da uđe u politiku.Danas nemate socijalno-demokratskih opcija. U Srbiji imamo neoliberalni sistem koji stalno govori o tome kako su radnici lenji i neobrazovani, a traže puno prava. Neprestano nas porede sa inostranstvom, ali zaboravljaju kolike su tamo zarade. I još su za ukidanje prava koja su zagarantovana zakonom, kaže Orbović.Na pitanje kako će birati eventualne partnere, on kaže da je pitanje da li će ih birati, a u slučaju da se to ipak desi, gledaće koji su zajednički ciljevi, bez obzira na to kako se zove partija."Nas ne interesuju ni položaji, ni beneficije, iako se taj zaključak mnogima više puta nametao. Ulaskom u politiku izgubili bismo, eventualno, tu nit čistote koju predstavlja sindikalna borba, jer bismo mnogima dali prostora da nas lakše napadaju. S druge strane, ne vidim kako da zaštitimo prava radnika ukoliko nemamo priliku da nešto i odlučujemo. A pravi bi uspeh bio da uspemo makar da zadržimo njihova postojeća prava, jer je to sve teže. Vidite koliki su pritisci Američke komore i stranih investitora u traženju smanjenja radničkih prava. A upravo oni finansiraju sve političke partije i samim tim učestvuju u izborima. Mi para nemamo, ali imamo glasove, i jedino na tome možemo da zasnivamo svoj program", kaže Orbović.
Ulični protest i grčki scenario
On podseća da su svi konačno uvideli koliku su grešku napravili 2008. dajući lažnu nadu."Čak su nam, ne tako retko, ponavljali i onu narodnu 'dok nekom ne smrkne, drugom ne svane', aludirajući da ćemo baš mi profitirati krizom. A svi smo svedoci da nam se, ipak, smrklo. Postalo je očito da vlast nema način da predvidi šta će se dalje događati, a svakako ni mere kojima bi mogli zaštiti srpsku privredu i sve zaposlene. Zato su odlučili da makar pričaju drugačije".Na pitanej šta predstoji Srbiji, Orbović pesimistički odgovara da smo već doživeli opštu kataklizmu, izgubili radna mesta i pali na nivo najnižih plata u okruženju. Sigurno je da nećemo napraviti nikakav pomak unapred, već ćemo ostati na istom nivou."Borićemo se da ne dođe do novih otpuštanja, jer je broj radnika već izjednačen sa brojem penzionera, a kada tome dodate i nezaposlene, jasno je da bi svako dalje opadanje broja zaposlenih bilo katastrofalno. Za tu borbu koristićemo sve što nam je dozvoljeno. Primat ćemo, naravno, dati dogovoru, ali ukoliko to ne uspe, uslediće protesti i, na kraju, ulica", navodi predsednik sindikata.On naglašava da narod više ne može da izdrži nezadovoljstvo. Štrajkova će svakako biti manje, jer svi koji rade, pa čak i oni za male plate, misle da su privilegovani, što je sramotno. A na ulicu ne bi izašli samo zaposleni nego svi - mladi, bez posla, gladni... To je velika populacija koja više nema način da preživi i koja traži egzistencijalno rešenje.To znači, kaže Orbović, da je, ako se ovako nastavi, moguć i "grčki scenario".Doduše, nema rokova kada bi se on mogao desiti, ali ako ne počnu da se otvaraju nova radna mesta, ako se ne pokrenu građevina, poljoprivreda... preti nam realna opasnost. Očekujem da na taj način gledaju i oni koji vode ovu zemlju, upozorava Orbović.

Pismo državnom vrhu zbog štrajka u TV Avala »
Izvor : Beta
Sindikat novinara Srbije zatražio je od državnog vrha Srbije, povodom štrajka u TV Avala da obezbedi da vlasnici medija hitno izmire obaveze prema zaposlenima, sankcije i za one koji to ne čine.U otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću i premijeru Mirku Cvetkoviću, SINOS je uputio tri zahteva, u nemogućnosti da, kako je navedeno u pismu, dobije odgovore od nadležnih ministarstava. "Zahtevamo da obezbedite poštovanje zakona za povlašćene vlasnike medija i da hitno izmire svoje obaveze prema zaposlenima", navedeno je u pismu SINOS-a koji je potpisala predsednica Dragana Čabarkapa a koje je dostavljeno medijima.SINOS takođe zahteva da se, "u skladu sa evropskim propisima, izmenom zakona, garantuje isplata plata i uplata doprinosa zaposlenima svakog meseca, a da svi koji to ne budu poštovali - budu krivično sankcionisani".Treći zahtev koji je SINOS uputio odnosi se na "hitno donošenje zakona o transparentnosti vlasništva u medijima, što je od suštinskog značaja za rešavanje prethodnih pitanja".SUNOS je podsetio da su zaposleni u TV Avala dočekali Novu godinu i Božić bez 4,5 zarađene a neisplaćene plate i bez mogućnosti da oni i njihove porodice koriste zdravstvenu zaštitu zbog neuplaćenih doprinosa.U pismu se takođe navodi da "vlasnici TV Avala spadaju među najbogatije ljude u Srbiji - Danko Đunić i Željko Mitrović, a menadžer je Bojana Lekić", kojima "ne pada napamet da reše problem koji su sami proizveli, uprkos informaciji poslovodstva da je TV Avala vrlo uspešno poslovala u 2011. godini"."Država Srbija ne koristi zakonske mogućnosti da spreči i sankcioniše ovakvo ponašanje pojedinih ljudi, koji ne ispunjavaju ugovorne obaveze prema svojim zaposlenima", smatra SUNOS.SINOS je pozvao predsednika i premijera na sastanak sa predstavnicima tog sindikata novinara, kako bi zajedno "potražili najbolja rešenja za zaposlene u medijskoj delatnosti i sprečili još veće probleme".Ovaj sindikat takođe navodi da "uprkos mnogobrojnim zahtevima, javnost još nije dobila odgovor šta se dešava sa promenom vlasničke strukture u 'Politici', 'Večernjim novostima' i 'Dnevniku' u kojima je deo kapitala WAZ-ov" i podseća da je na sve navedene probleme državnom vrhu Srbije u više navrata skrenula pažnju i Evropska federacija novinara, čiji je SINOS punopravni član.

5. januar 2012.

Radničke organizacije Subotice sačinile zajedničku Platformu
Privreda u kolapsu, država paralisana korupcijom
Izvor: Danas
Subotica - Nakon četiri okrugla stola tokom oktobra i novembra prošle godine održanih u Beogradu, subotičko udruženje građana Solidarnost predstavilo je Platformu Koordinacionog odbora radničkih organizacija Srbije. Jedno od centralnih mesta u Platformi je stav da se dosadašnji model privatizacije pokazao pogubnim po domaću privredu.U ukupnom saldu, od 2.500 privatizovanih preduzeća kod čak njih 700 raskinuti su ugovori jer su načinjeni na štetu tih preduzeća. Sama ova činjenica ukazuje da su u privatizaciji u Srbiji napravljene velike greške, da su te greške sistemskog karaktera, a ne izolovani incidenti, i da se način na koji se sprovodi privatizacija mora radikalno preispitati. Vlast, međutim, ni u samim preduzećima u kojima je raskinut ugovor ne preduzima ništa kako bi se utvrdila odgovornost za kršenje zakona i nanošenje štete preduzeću. O preispitivanju pogrešne politike nema ni govora, već se nastavlja sa primenom modela koji se pokazao kao poguban po privredu i čitavo društvo, navodi se u Platformi, i zahteva da se reši problem centralizovanosti, odnosno da se Agenciji za privatizaciju oduzmu ingerencije u tom procesu i prenesu na lokalne uprave.Privreda Srbije je danas u kolapsu, a država je paralisana sistemskom korupcijom. Iskustvo je pokazalo da je lokalna javnost mnogo više zainteresovana, i time više osetljiva za probleme radnika i malih akcionara u privatizaciji. U lokalnoj sredini, predstavnici vlasti su bliži građanima i dostupniji demokratskoj kontroli, smatraju u radničkim organizacijama. Predlaže se takođe da se u preduzećima koja nisu do sada privatizovana sprovede model besplatne podele kontrolnog paketa akcija zaposlenima. Podsećamo javnost na pozitivno iskustvo „Jugoremedije“, gde su radnici i mali akcionari tri godine vodili upornu borbu protiv korupcije u privatizaciji.Posebno se pritom institira na strogoj kontroli porekla kapitala koji se investira u privredu u Srbiji, jer je „kiparski novac“ jedan od najvećih generatora propadanja privrede u Srbiji. Tužbe i krivične prijave koje radnici i mali akcionari podnose zbog zloupotreba u procesu privatizacije odbacuju se ili se po njima godinama ne postupa, ili se, pak, procesuiraju kad je prekasno da se spreči propadanje preduzeća.

4. januar 2012.

PONIŠTENA SVAKA ČETVRTA PRIVATIZACIJA
Izvor: Radio Subotica
Agencija za privatizaciju sprovela je opsežnu analizu efekata privatizacije od 2000. godine do danas, koja je pokazala da su privatizovane kompanije ostvarile bolje poslovne rezultate od onih koje nisu dobile svog vlasnika, rekao je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković. Ono što Agencija nije analizirala je činjenica da je do sada privatizacija poništena u oko 600 firmi , ili u svakoj četvrtoj koju je država prodala na tenderu ili aukciji. Najviše privatizovanih ugovora raskinuto je 2009. godine, a ono što je najgore, to je činjenica da su nakon poništenja prodaje, preduzeća obično bila u mnogo gorem stanju, nego pre tendera ili aukcije.

Loša vremena za sindikate
Izvor: RTS
Prema procenama sindikata, svakog dana 300 radnika ostane bez posla. U Srbiji je registrovano oko 20.000 sindikata, a poverenje radnika u te institucije nikad manje. Dok su srpski sindikati razjedinjeni, srpski radnici ujedinjeni su u strahu od gubitka posla, po čemu je Srbija u svetskom vrhu. Najavljeni drugi talas krize ne olakšava stvari, a poverenje u sindikate svega je 15 odsto.Pojedini građani kažu da nemaju poverenje u sindikate i da ne očekuju da im oni mogu rešiti probleme. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović kaže da je osnovni razlog za malo poverenje to što ne postoji pravna država."Ako pogledamo radne sporove, imamo fantastičan rezultat od oko 95 odsto dobijenih slučajeva. Jedan spor traje od tri do pet godina, iako je zakonom regulisano da to bude do šest meseci, onda zaposleni smatraju da je to nemoć sindikata", ističe Orbović.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da se Srbija nalazi u tri velike krize - krizi države, nedovršene tranzicije i svetske ekonomske krize, koja je došla kao šlag na tortu.Statističari za sledeću godinu predviđaju rast BDP-a, ali i pad broja zaposlenih za 2,8 odsto. Nameće se pitanje kolika će biti moć sindikata da sačuvaju svako radno mesto.Sociolog Jovo Bakić smatra da su sindikati "jedna od najtragikomičnijih institucija, jer odavno nemaju nikakvu funkciju osim što u državnim sindikatima postoje plaćeni sindikalni činovnici".Socijalno-ekonomski savet, koji bi trebalo da razvija dijalog između sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije, postoji 10 godina. Međutim, rad Saveta ne daje rezultate, pa treba da bude bolji, slažu se poslodavci.Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je dogovor o minimalcu za topli obrok i regres u interesu i radnika i poslodavaca, napominjući da on treba da bude što veći i da ne bude oporezovan."Da smo zadovoljni ne bismo govorili o političkom angažovanju, nego bismo radili samo svoj deo posla", navodi Ljubisav Orbović.Oko 70 odsto sindikalaca smatra da sindikati ne bi trebalo da se mešaju u politiku, dok 59 odsto njih misli da bi trebalo da sarađuju sa partijama koje štite njihove interese.

Nezadovoljstvo - iz firme na ulice
Izvor: RTS
Građani su veoma nesigurni za egzistenciju svojih porodica, rekao predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Nezadovoljstvo je veliko i preliće se na ulice, upozorio Orbović.Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da će, zbog izuzetno teškog položaja radnika u Srbiji, ove godine biti manje štrajkova u fabrikama, a mnogo više izražavanja nezadovoljstva na ulicama."Svi su nezadovoljni i nesigurni za svoju i egzistenciju svojih porodica. Kriterijum vrednosti je izgubljen, pa se zaposleni u ovom momentu nalaze u izuzetno teškom položaju", rakao je Orbović Tanjugu.Veliki problem predstavljaju, kako je objasnio Orbović, nezadovoljni građani koji nemaju ili su ostali bez posla.Prema njegovim rečima, nezadovoljstvo građana eskaliralo je poslednjih godina zbog privatizacija, od kojih se, kako je rekao, očekivalo da će napraviti određene probleme, ali i da će doneti druge kvalitete kakvi su nova tehnološka rešenja, novi razvoj, veće plate, standard i otvaranje novih radnih mesta."Od tog očekivanja, međutim, ništa nismo dobili. Dobili smo uništene fabrike, izgubljena radna mesta. Više od 550.000 radnih mesta je izgubljeno u prošlih deset godina, što govori o jednoj nesigurnosti i nepoznanici", naglasio je Orbović.Upitan šta sindikat može da učini da bi poboljšao položaj radnika, Orbović je istakao da je u ovakvom privrednom ambijentu uloga sindikata izuzetno teška, da rezultata ima, ali da efekti nisu tako dobri."Prvi problem je nepostojanje pravne države. Kada nemate pravnu državu, onda ne postoji način da sindikat odradi svoj deo posla", rekao je Orbović i dodao da je sindikat proteklih godina dobio više od 95 odsto radnih sporova, ali da te pobede gube smisao kada sporovi traju od tri do pet godina.Orbović je rekao i da se sindikat u javnosti pokušava predstaviti kao pasivan, odnosno da je bilo malo protesta što, kako kaže, nije tačno."Ne možete svi štrajkovati kada je nezadovoljstvo u jednoj firmi. Logično je da u tom slučaju štrajkuje ta firma, a kada su u pitanju neka opšta pitanja, onda je to na nivou saveza", naglasio je Orbović.Prema njegovim rečima, velika pretnja i opasnost svim budućim štrajkovima biće pokušaj privatizacije komunalnih preduzeća, jer će tu nezadovoljstvo iskazivati ne samo zaposleni, već i svi građani, s obzirom na to da će se posledice privatizacije u komunalnim delatnosti oslikati na kvalitet i na cene usluga koje se dotiču svih ljudi.

"Radnici u 2012. izlaze na ulice"
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik SSSS Ljubisav Orbović kaže da će u ovoj godini biti manje štrajkova u fabrikama, a mnogo više izražavanja nezadovoljstva na ulicama. "Svi su nezadovoljni i nesigurni za svoju egzistenciju i egzistenciju svoje porodice. Kriterijum vrednosti je izgubljen, pa se zaposleni u ovom momentu nalaze u izuzetno teškom položaju", rakao je Orbović.On je naveo da veliki problem predstavljaju nezadovoljni građani koji nemaju ili su ostali bez posla."Prvi problem je nepostojanje pravne države. Kada nemate pravnu državu, onda ne postoji način da sindikat odradi svoj deo posla", rekao je Orbović i dodao da je sindikat proteklih godina dobio više od 95 odsto radnih sporova, ali da, zbog toga što oni traju minimum od tri do pet godina, sve gubi smisao. "Znači vi ste kao sindikat uspeli da zaštite radnika, da dokažete njegova prava, da se izborite za njih da sudski dobijete rešenje, ali to toliko dugo traje da se izgubi smisao svega toga, tako da ti efekti su izuzetno mali", istakao je on.
Orbović je rekao da je nezadovoljstvo građana esklaliralo poslednjih godina zbog privatizacija, od kojih se, kako je rekao, očekivalo da će napraviti određene probleme, ali i da će doneti druge kvalitete, kao što su nova tehnološka rešenja, novi razvoj, veće plate, standard i otvaranje novih radnih mesta. "Međutim od tog očekivanja ništa nismo dobili. Dobili smo uništene fabrike, izgubljena radna mesta. Više od 550 hiljada radnih mesta je izgubljeno u zadnjih deset godina, što govori o jednoj nesigurnosti i nepoznanici", naglasio je on.Upitan šta sindikat može da učini da poboljša položaj radnika, Orbović je kazao da se sindikat ne može mnogo razlikovati od ambijenta u kome se nalazi, ističući da je u ovakvom privrednom ambijentu uloga sindikata izuzetno teška, da rezultata ima, ali da efekti nisu tako dobri. Orbović je rekao i da se u javnosti pokušava predstaviti da je sindikat bio pasivan, da je bilo malo protesta, što prema njegovim rečima nije tačno."Ne možete svi štrajkovati kada je nezadovoljstvo u jednoj firmi. Logično je da u tom slučaju štrajkuje ta firma, a kada su u pitanju neka opšta pitanja, onda je to na nivou saveza", naglsio je on. Prema njegovim rečima velika pretnja i opasnost svim budućim štrajkovima će biti pokušaj privatizacije komunalnih preduzeća jer će tu nezadovoljstvo iskazivati, ne samo zaposleni, već i svi građani, s obzirom će se posledice privatizacije u komunalnim delatnosti oslikati na kvalitet i na cene usluga.

30. decembar 2011.

SAMOSTALNI SINDIKAT: PREDSTOJI TEŠKA GODINA
Izvor: Radio Subotica
Iza nas je nekoliko teških godina, a ni 2012. neće doneti ništa lakši život većini radnika u Srbiji, ocenjuju u Gradskom veću samostalnih sindikata. Zakon o privatizaciji koji je upropastio privredu suštinski nije izmenjen, a korupcija je i dalje veliki problem u društvu. Nakon propale privatizacije i trenutnog zakupa mlina i pekare, Fidelinku verovatno očekuje nova prodaja. Slično je i sa preostalih hiljadu 300 hektara zemljišta Agrokombinata koje će se između ostalog naći na prodaji krajem januara. Ljutovo i Medoprodukt su u stečaju, odnosno pred stečajem. Očekuje se da će Agroseme naredne godine naći ozbiljnog kupca.

Teška godina po privredu
Izvor: Yu eco
Propadanje privrede, donošnje zakona na štetu građana, korupcija i kriminal, reči su sa kojima su u Samostalnom sindikatu započeli poslednju press konferenciju kojom je sumirana 2011. godina. Ipak, nekoliko preuzeća u Subotici spašeno je od loše privatizacije, pa se može reći da je u ovoj godini bilo i pozitivnih stvari. Bratstvo, Tržnica, Fidelinka mlin i Fidelinka pekara, neke su od firmi koje daju pozitivnu sliku godini na izmaku, ali nažalost više je onih koje su još uvek duboko u problemu.I pored teške godine i kršenja prava radnika, u Bratstvu je odrađen dobar posao sa Ministarstvom ekonomije. Novi kupac poštuje kolektivni ugovor koji je potpisan pri kupovini. Kada je reč o Tržnici ona je trenutno državno vlasništvo, a plan je da 70 odsto preduzeća pređe u vlasništvo grada, dok će 30 odsto biti vlasništvo malih akcionara. Preduzeće "Mala Bosna" takođe je postiglo određene pozitivne rezultate, kao i "Fidelinka", koja iako je trenutno u zakupu, bez sindikata, radi.Najveći neuspeh doživelo je preduzeće "ATB Sever", gde je od strane sindikata i radnika bio pokušaj da se osposobi pogon broj 2 koji bi bio nezavisan od ATB-a, ali dogovor nije postignut. "Ljutovo", zatim bivši gigant "29. Novembar", još su neka od preduzeća koja i dalje propadaju i za koja se već godinama traži rešenje. U Samostalnom sindikatu kažu da je za ovakvo stanje u privredi kriva i vlast.Za narednu godinu najavljeno je nekoliko velikih investitora što može da poboljša sliku kada je reč o nezaposlenosti, ali u sindikatu naglašavaju da će jedan od prioriteta biti zadržati postojeća radna mesta.

PROSVETNIM RADNICIMA U 2012. PLATE VEĆE PET ODSTO
Autor: Agencija TANJUG
Povećanje plata biće vezano za porast troškova života i bruto društveni proizvod čiji rast, kako je ocenio predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović, ne bi trebalo da bude veći od dva odsto
BEOGRAD - Prosvetni radnici u 2012. godini mogu da očekuju plate veće za oko pet odsto i to u dva navrata, na proleće i jesen, rekao je predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović."Prema projekciji zakona o budžetu, čitav javni sektor, pa i prosveta, imaće u aprilu prvo povećanje plata za oko četiri procenta, dok će drugo povećanje, u oktobru, biti više nego simbolično - za 0,9 odsto", rekao je Pavlović.Povećanje plata biće vezano za porast troškova života i bruto društveni proizvod čiji rast, kako je ocenio Pavlović, ne bi trebalo da bude veći od dva odsto."S obzirom da je 2012. izborna godina, vlast će biti darežljivija, ali ne verujem da će povećanje biti veće od pet odsto", rekao je Pavlović na skupu na kojem je najavio da će taj sindikat na početku drugog polugodišta organizovati štrajk u školama u kojima zaposlenima nisu isplaćene jubilarne nagrade.Komentrišući višednevni štrajk policije, koji je okončan sinoć, Pavlović je rekao da "ovde izgleda vlast samo reaguje na silu"."Policajci su izašli na ulicu i jedino će njima povećati plate preko onoga što su dobili u budžetu", rekao je predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.

Sindikat obrazovanja Srbije odlučio da protestuje 16. januara jedan sat
Štrajk od 23. januara
Izvor: Danas
Beograd - Sindikat obrazovanja Srbije organizovaće 16. januara jednosatni protest u školama u onim opštinama koje ne budu isplatile jubilarne nagrade zaposlenima u prosveti, dok će od 23. januara početi štrajk sa skraćenjem časova na 30 minuta, izjavio je juče Branislav Pavlović, predsednik tog sindikata.On je rekao da će štrajk prosvetara u opštinama koje kasne sa isplatom jubilarnih nagrada trajati dok lokalne samouprave ne ispune svoje obaveze, ali da zaposleni, ukoliko žele, mogu da podnesu tužbe protiv škola.S druge strane, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović smatra da nema razloga za podnošenje tužbi protiv škola.- Nismo mogli da donesemo odluku o generalnom štrajku jer su nagrade isplaćene u nekim gradovima, pre svega u Beogradu. U ovom trenutku je delotvornije da izvršimo pritisak na lokalne samouprave, nego da sudove zatrpamo tužbama - istakao je Branislav Pavlović.Prema podacima Sindikata obrazovanja Srbije, jubilarne nagrade su isplaćene polovini od oko 15.500 prosvetnih radnika koji su na njih stekli pravo. On je kazao da su lokalne samouprave rebalansom budžeta dobile dodatnih devet milijardi dinara za isplatu zaostalih jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu, a da su budžetima za ovu godinu morale da planiraju sredstva za jubilarne nagrade za 2011. Pavlović je rekao da lokalni odbori sindikata ne treba da potpisuju sporazume sa gradonačelnicima o odlaganju isplate jubilarnih nagrada, „jer bi neki hteli da to prolongiraju do jula“.On je podsetio da će prosvetni radnici, kao i svi ostali zaposleni u javnim službama i penzioneri naredne godine moći da računaju na dve povišice plate - u aprilu za četiri odsto i u oktobru za 0,9 odsto.- Nadam se da će vlast biti malo darežljivija, jer je izborna godina, ali ne očekujem da će povećanje biti veće od pet odsto - rekao je Pavlović.Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović poručuje da je isplata jubilarnih nagrada obaveza lokalnih samouprava i da su ministarstva prosvete i finansija stvorila pravni osnov za to. On je podsetio da su opštinama i gradovima povećani prihodi i da je od tog novca trebalo da se isplate jubilarne nagrade.
- Ako su novac potrošili na nešto drugo to je moralno pitanje, ali verovatno i pitanje nekih zakonskih sankcija. Ukoliko gradonačelnici i predsednici opština ignorišu prosvetne radnike, a isplaćuju jubilarne nagrade zaposlenima u upravi, to je nedopustivo. Mi smo svoj deo posla uradili i to dobro znaju predsednici sindikata - naveo je Obradović.
Učitelji predaju fizičko
Učitelji će i ubuduće predavati redovnu nastavu fizičkog vaspitanja, ali će novim zakonom o osnovnoj školi biti omogućeno profesorima fizičkog da drže nastavu iz izbornog predmeta sport, najavio je za Danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

29. decembar 2011.

Radnički glas - Lideri ASNS i SSSS Ranka Savić i Ljubisav Orbović
Sindikalci lome do februara
Izvor> Press
Sindikalni lideri Ljubisav Orbović i Ranka Savić najavili su za Press da će odluku o načinu učešća na izborima, kao i da li će podržati neku političku opciju doneti najkasnije do februara.
Predsednica ASNS Ranka Savić najavila je da će se čelnici tog sindikata posle Božića sastati sa liderom SNS-a Tomislavom Nikolićem, a zatim i zamenikom predsednika DS-a Draganom Đilasom, dok SPS još nije odgovorio na njihov poziv.
- Nakon tih sastanaka ćemo proceniti da li ćemo nekoga podržati. Sami na izbore nećemo, a ako pozovemo članstvo da glasa za nekoga, onda ćemo tražiti poslanička mesta - istakla je Savićka, i ocenila da bi mesto ministra rada trebalo da vodi neko od sindikalaca.Predsedništvo ASNS odlučilo je juče da organizuje veliki protest upozorenja mesec dana pred izbore kako bi političarima „ukazali na loš položaj radnika".Predsednik SSSS Ljubisav Orbović nam je rekao da ne žure sa definitivnom odlukom o načinu izlaska na izbore.

Tužbe zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada
Izvor: Beta
Isplatu zaostalih jubilarnih nagrada očekuje oko 16.000 prosvetnih radnika, pa će zbog toga što država nije izmirila tu obavezu biti podnete tužbe, izjavio danas predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević. Matijević je na konferenciji za novinare kazao da nije istina da je Ministarstvo za provetu dalo novac lokalnim samoupravama za isplatu jubilarnih nagrada. "Lokalne samouprave, kako sada stvari stoje, ne mogu da isplate jubilarne nagrade jer verovatno velika većina njih taj novac i ne poseduje", kazao je Matijević.On je naveo da iz nadležnih ministarstava tvrde da su kroz razne transfere opštinama isplaćena sredstva. Prema njegovim rečima, opštine su ove godine transferima dobile dodanih devet milijardi dinara, ali to nisu sredstva za isplatu jubilarnih nagrada, već sredstva koja su lokalne samouprave mogle da utroše i za druge namene.Kako je precizirao predsednik sindikata, tužbe će pojedinačno podnositi prosvetni radnici. Jedinstveni obrasci za tužbe već postoje, a za prosvetare će ta procedura biti besplatna, pošto će njihovo ime taj posao obaviti pravna služba sindikata.Tužbe se prema zvaničnoj proceduri podnose protiv škola, ali će novac po okončanju procesa isplaćivati lokalne samouprave kao njihovi osnivači.Ministar za prosvetu Žarko Obradović izjavio je danas u Kraljevu da lokalne samouprave nisu izvršile svoju obavezu i prosvetnim radnicima isplatile jubilarne nagrade. "Mi smo stvorili pravni osnov da se isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010, što je za 2011. već bila obaveza lokalnih samouprava, koje su mogle da se, ako nemaju sredstava u budžetu, obrate Ministarstvu za finansije", kazao je Obradović.Obradović je ukazao da, iako je povećan prihod lokalnim samoupravama, one nisu shvatile da ta sredstva treba da troše i za isplatu jubilarnih nagrada. "U ovom slučaju loše je ponašanje gradonačelnika i predsednika opština jer posle kontakata s pojedinim gradonačelnicima ispostavilo se da neki nisu ni znali da imaju sredstva za jubilarne nagrade prosvetnim radnicima“, rekao je ministar.

Italijanski sindikati odobrili ugovor o radu sa Fiatom
Izvor: Tanjug
Italijanski sindikati su, uprkos protivljenju jednog broja podružnica, odobrili novi jednogodišnji ugovor o radu sa upravom kompanija grupe „Fijat” i „Fijat industrija”, kojim se uvode znatno fleksibilniji uslovi rada i stvaraju uslovi za nova ulaganja u italijanske fabrike.Sindikat zaposlenih u metalskoj i mašinskoj industriji (UILM) saopštio je danas da je za novi ugovor, koji pokriva 86.000 italijanskih radnika u 65 pogona, u petak glasalo 513 od 630 delegata, prenele su agencije.UILM je objavio da će od Nove godine svi zaposleni u grupi „Fijat” na čijem se čelu nalaze predsednik Džon Elkan i Serđo Markione, kao izvršni direktor „Fijata” i „Dajmlera”, imati poseban ugovor koji će štititi desetine hiljada radnika i unaprediti privredne i uslove rada.Italijanski najveći i levo orijentisani sindikat FIOM nije potpisao sporazum, ali će biti pokriven tim uslovima. FIOM predstavlja oko 13 odsto „Fijatovih” radnika.Markione je ranije upozoravao da bi „Fijat” mogao da prebaci deo proizvodnje iz Italije u inostranstvo ako se ne postigne novi sporazum o radu. „Fijat” poseduje 53,5 procenata „Krajslera.”Ugovor o radu obezbeđuje moderne instrumente koji odražavaju međunarodne standarde za industriju i omogućava obema grupacijama da rade mnogo efikasnije i stvara osnovne uslove za nastavak ulaganja u Italiji, izjavio je Markione 13. decembra, kada je obezbeđena načelna podrška sporazumu.Markione je ocenio da je reč o „istorijskom preokretu” za „Fijat” i „Fijat industriju” i da novi dogovor pruža uslove da njihove fabrike mnogo efikasnije koriste kapacitete, s većom fleksibilnošću radnog vremena.Sporazum sa sindikatima postignut je u trenutku kada se Italija suočava sa dužničkom krizom i sve većom svešću da zemlja mora da reformiše privredu i odnos prema radu kako bi se mogla nadmetati na globalnom tržištu. Šest „Fijatovih” fabrika u Italiji posluje sa gubicima, za razliku od pogona van zemlje koji su uglavnom rentabilni.

28. decembar 2011.

Prosvetari ponovo razmatraju štrajk
Izvor: Beta
BEOGRAD - Sindikat obrazovanja Srbije razmatraće na današnjoj sednici Republičkog odbora mogućnost stupanja u štrajk na početku drugog polugodišta, zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada.Predsednik tog sindikata Branislav Pavlović rekao je agenciji Beta da se prikupljaju precizni podaci o do sada isplaćenim jubilarnim nagradama, kao i da predstavnici sindikata o tome razgovaraju sa predstavnicima Ministarstva prosvete i nauke."Sabraćemo sve i sutra odlučiti. Pošto su u Beogradu isplaćene jubilarne nagrade, nije lako doneti odluku o štrajku i organizovati ga", kazao je juče Pavlović.Drugi reprezentativni prosvetni sindikat, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila je podnošenje tužbi protiv škola zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada.Poslednji nastavni dan prvog polugodišta za đake u Srbiji biće petak, 30. decembar, a osnovci i srednjoškolci u školske klupe treba da se vrate 16. januara.

Banke ne žele da vrše kontrolu
Doprinose radnicima ne plaća 50.000 firmi
Izvor: Blic Online
Poslanici parlamenta u četvrtak bi trebalo da usvoje izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji, po kojima bi banke bile u obavezi da od 1. jula 2012. kontrolišu da li poslodavci uplaćuju doprinose i poreze. Time i podaci o poreskim dugovima prestaju da budu službena tajna, jer će Poreska uprava 31. marta na sajtu objaviti i spisak dužnika. I dok iz meseca u mesec raste dug poslodavaca za neuplaćene doprinose koji je dostigao 317 milijardi dinara, banke negoduju smatrajući da one ne treba da obavljaju posao poreznika. Doprinosi se ne uplaćuju za nekoliko stotina hiljada radnika u Srbiji. U Poreskoj upravi kažu za “Blic” da su ove godine kod više od 50.000 preduzetnika i preduzeća otkrili da su obračunavali i isplaćivali zarade, ali da nisu plaćali i doprinose. Koliko je tačan broj zaposlenih kojima poslodavci nisu uplatili dažbine, ne zna se. Nezvanično, reč je o nekoliko stotina hiljada ljudi. Uprava je podnela 9.000 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a poreska policija više od 1.700 krivičnih prijava za poresku utaju po osnovu neobračunatih poreza i doprinosa. Ova dela ne zastarevaju, tako da će sve prijave biti procesuirane.Inače, 700 poreskih inspektora u celoj Srbiji zaduženo je za kontrolu preduzetnika i preduzeća. Činjenica je da u Srbiji oko 40 odsto poslodavaca ne plaća doprinose. Država je do sada zbog neuplaćenih doprinosa tri puta povezivala staž zaposlenima - 2007, 2008. i 2010. godine, za šta je izdvojeno 250 miliona evra. Izmenom propisa, osim što će banke kontrolisati poslodavce, novina je i da će Poreska uprava na svom sajtu kvartalno objavljivati obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika, a što se neće smatrati službenom tajnom. I dok Poreska uprava pokušava da nađe rešenje kako da natera nerevnosne poslodavcea da uplaćuju doprinose prebacujući taj posao na banke, one su protiv toga. - Nije banka mesto gde će se kontrolistati uplata doprinosa i poreza na zarade.

Sombor: Otpuštaju radnike zbog sindikalnog organizovanja
Izvor: Blic Online
SOMBOR - Pokušaj sindikalnog organizovanja nekolicinu radnika u Somboru
koštao je otkaza. To je samo jedan od primera kako poslodavci najgrublje krše prava svojih radnika, pored već uobičajenih naplaćenih prekovremenih sati, nezakonitih otkaza, omalovažavanja radnika.U Samostalnom sindikatu kažu da je sve to posledica krize rukovođenja, jer su u većini slučajeva rukovodioci nedorasli odgovornosti koju nosi takva funkcija, naglašavajući da vode sudski spor zbog radnice koja je radila sedam dana u nedelji za 17.000 dinara. To je više od 50 prekovremenih sati mesečno koje gazda ne želi da plati. Međutim, ono sa čime se u Samostalnom sindikatu u Somboru po prvi put suočavaju jesu otkazi zbog sindikalnog organizovanja. Dva takva drastična slučaja desila su se ove godine.- U jednom slučaju reč je o privatnoj firmi, gde radnici više nisu mogli da trpe teror vlasnika, pa su odlučili da se sindikalno organizuju. Odmah posle toga usledili su otkazi. Posle naše reakcije, on je poništio otkaze, pa je te radnike proglasio tehnološkim viškovima. Nažalost, poslednji slučaj otpuštanja radnika koji je pokušao da organizuje sindikat desio se u preduzeću koji je na neki način u državnom vlasništvu. Budući da taj otkaz ugovora o radu nije urađen na zakonit način, mi smo pokrenuli sudski spor - kaže Dušanka Kukolj, sekretarka Veća Samostalnog sindikata u Somboru. Ona kaže da Sindikat još nije imao slučaj radnika koji su došli sa pritužbom da deo zarade koji im se uplati na račun moraju da vrate poslodavcu, ali takvih slučajeva ima u Somboru, kao i poslodavaca koji prijem u radni odnos uslovaljavaju potpisivanjem blanko otkaza. - Neisplaćene zarade i prekovremeni rad, nezakoniti otkazi najčešći su razlozi za tužbe. Sve je više i tužbi za mobing jer sve više ima slučajeva da radnike namerno kinje i omalovažavaju. U jednoj firmi vlasnik je sazvao zbor radnika na kome je radnike kojima je do penzije ostalo nekoliko godina nazivao „mamlazima“ i „neznalicama“ - kaže Kukoljeva, dodajući da sudski sporovi traju i po nekoliko godina.

27. decembar 2011.

Srbi će dobro zarađivati u "Fijatu"
Izvor: S Media
Kada u "Fijat automobilima Srbija" počne proizvodnja 200.000 automobila godišnje, na tom poslu će biti angažovano 3.200 radnika sa prosečnom platom od 666 evra.
Ovo su predstavnici torinsko-srpske kompanije, pred praznike, obećali čelnicima sindikata ove firme, kaže Zoran Marković, potpredsednik Sindikata kompanije
Manja plata - kraći život
Najplaćeniji državni poslovi
On je dodao da su dobili obećanje da će, kad počne proizvodnja u tom obimu, pored postojećih 1.100 zaposlenih, raditi još 2.100 trenutno nezaposlenih. A ugovor o strateškom partnerstvu predviđa posao za ukupno 2.433 radnika. To će se desiti pred kraj 2014. godine, saznaju Novosti. "Puno je uloženo u rekonstrukciju fabrike, i ja sa stažom od 25 godina u Zastavi ne mogu da je prepoznam", kaže Zoran Marković. On dodaje da je "čak i u nezavršenim pogonima, poput montaže (gde krov nije završen), radna temperatura oko 15 stepeni. Predlog je da se u fabrici radi u dve smene, kao u japanskim automobilskim firmama - Tojota i Suzuki". Sindikalci su saopštili da je prema svim procenama (stručnih članova) sindikata novi automobil izuzetno dobar, jer su primenjene najsavremenije tehnologije, ali da će detalji do početka marta biti poslovna tajna, što oni poštuju.

PROSVETARI TUŽBAMA TRAŽE ISPLATU JUBILARNIH NAGRADA
Autor: Agencija TANJUG
Oko 150 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Valjeva odlučilo je da putem suda traži isplatu jubilarnih nagrada za protekle dve godine
VALJEVO - Oko 150 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama Valjeva odlučilo je da putem suda traži isplatu jubilarnih nagrada za protekle dve godine, izjavio je predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika u Valjevu Micko Lepojević.
"Obećanja Ministarstva finansija da će nam biti isplaćene jubilarne nagrade se nisu ostvarila pa smo zbog toga prinuđeni da tražimo isplatu putem suda. Nismo dobili jubilarne nagrade za 2009. i 2010. kao i za ovu godinu", rekao je Lepojević, napomenuvši da je grad Valjevo iz svojih sredstava isplatio jubilarne nagrade za ovu godinu.
On je rekao da će prosvetari, zato što ne mogu da tuže nadležno ministarstvo i grad, prinuđeni da tuže škole u kojima rade, što će dovesti do blokade njihovih žiro računa i uticati da škole ne mogu redovno da isplaćuju lične dohotke.
Valjevski prosvetari kažu da će iznos duga na ovaj način biti znatno veći, jer će sudski troškovi na to uticati.
U gradskoj upravi u Valjevu kažu da za isplatu jubilarnih nagrada zaposlenima u prosveti nemaju novaca u budžetskoj kasi. Uprava očekuje da će ministarstvo finansija u što kraćem roku njima uplatiti novac kako bi mogli da isplate jubilarne nagrade zaposlenima u valjevskim školama.

25. decembar 2011.

Danas sednica Socijalno-ekonomskog saveta
Ponovo o sporazumu
Autor: Beta
Beograd - Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su se usaglasili stavovi poslodavaca i sindikata o Zakonu o radu i sprovođenju socijalno ekonomskog dogovora i da će danas biti održana redovna sednica Socijalno-ekonomskog saveta. Prema ranijim najavama, centralna teme sastanka biće finalna analiza primene Socijalno-ekonomskog sporazuma za 2011, a savet bi trebalo da usvoji i mišljenje o Nacrtu zakona o zapošljavanju stranaca. Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, trebalo je da bude održana krajem novembra, ali je otkazana jer su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije zahtevali potpisivanje kolektivnih ugovora u svim granama koje će garantovati isplatu toplog obroka i regresa u iznosu od 20 odsto prosečne zarade u Srbiji. Na sastanku održanom 19. septembra, članovi Saveta su ocenili da se Socijalno-ekonomski sporazum za 2011. godinu ne sprovodi u potpunosti.

23. decembar 2011.

Potpisani kolektivni ugovori sa Domom zdravlja i Apotekom Subotica
Izvor>www.subotica.rs
Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić potpisao je danas aneks Kolektivnog ugovora sa direktorkom Doma zdravlja dr Ružicom Crnjaković Tonković i Kolektivni ugovor sa direktorkom Apoteke Subotica mr Svetlanom Stojkov Rudinski. Ugovorima se, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa po osnovu rada zaposlenih, kao i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. Potpisani dokumenti rezultat su pregovora između predstavnika osnivača, poslodavca i reprezentativnog sindikata. Ugovori su potpisani uz prisustvo Marie Biači, članice Gradskog veća zadužene za socijalnu zaštitu i zdravstvo.Uz podsećenje kako je sa Domom zdravlja već bio potpisan kolektivni ugovor i da je to bio prvi potpisani kolektivni ugovor u Republici Srbiji između jedne zdravstvene ustanove i njenog osnivača, konstatovano je i da je Apoteka Subotica prva apoteka u Republici Srbiji sa kojom jedna lokalna samouprava potpisuje kolektivni ugovor.Direktorka Doma zdravlja dr Ružica Crnjaković Tonković istakla je da su u aneksu Kolektivnog ugovora Doma zdravlja regulisane i jubilarne nagrade, što predstavlja osnovu da se one i realizuju.- Potpisivanjem aneksa Kolektivnog ugovora omogućeno je da se zaposlenima u Domu zdravlja, koji su po tim elementima stekli uslove za jubilarne nagrade, još do kraja ove kalendarske i fiskalne godine te nagrade i isplate. I zato je izuzetno važno što je gradonačelnik Saša Vučinić pokazao razumevanje da se danas potpišu ovi ugovori, rekla je dr Ružica Crnjaković Tonković.

22. decembar 2011.

Vasin: Stanje teško, ali ne i bezizlazno
Izvor: RTV
NOVI SAD - Stanje u privredi Vojvodine i Srbije jeste teško, ali ne i bezizlazno, o čemu svedoči sve veći broj stranih investitora u Vojvodini, istakao je pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin na sednici Pokrajinskog socijalno- ekonomskog saveta.On je, obraćajući se dalje članovima Saveta, koji čine predstavnici pokrajinske Vlade i reprezentativnih udruženja poslodavaca i sindikata u pokrajinii, dodao da je smanjen broj nezaposlenih u odnosu na prethodne godine, kao i da mere na sprečavanju privrednog kriminala koje daju rezultate, a zaduženost Srbije je manja u odnosu na većinu zemalja u okruženju."Mere koje preduzima vojvođanska Vlada da bi rešila probleme ovdašnjih privrednih subjekata- ublažavanje negativnih posledica loše privatizacije, pomoć u sprečavanju štrajkova i sprovođenje stečajnih postupaka reorganizacijom- daju pozitivne rezultate", naglasio je Vasin.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović naglasio je da bi većina problema koji tište zaposlene mogli lakše da se reše kada bi Vojvodina imala veće ingerencije u oblasti radnog prava, te da bi zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za teritoriju Vojvodine doprinelo poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, koji je, bez sumnje, težak.Potezi koje je, po oceni Unije poslodavaca Vojvodine neophodno preduzeti, obrazložio je predsednik Unije Stanko Krstin. Oni se, prvenstveno, odnose na rešavanje problema naplate potraživanja, na dobijanje subvencioniranih kredita, na plaćanje PDV po naplati potraživanja, kao i na poresko oslobađanje minimalne zarade i na suzbijanje rada na crno.Ove mere jesu u funkciji rasterećenja privrede, stvaranja uslova za opstanak i povećanje broja malih i srednjih preduzeća, ali za cilj imaju i očuvanje postojećih radnih mesta i nova zapošljavanja, o čemu su se složili svi članovi Saveta.Tripartitna radna grupa, koju je formirao pokrajinski Socijalno- ekonomski savet, do kraja će godine pripremiti konkretan predlog mera za poboljšanje položaja privrede i zaposlenih.Pokrajinski sekretar za finansije mr Jovica Đukić je članovima Saveta obrazložio predlog budžeta AP Vojvodine za 2012. godinu, koji je upravo utvrdila vojvođanska Vlada.Uz ocenu da razmatranje predloga budžeta na sednici SES, pre usvajanja na Skupštini, predstavlja značajan korak u razvoju tripartitnog socijalnog dijaloga u Vojvodini, dogovoreno je da se dijalog socijalnih partnera nastavi već početkom iduće godine i da se kontinuirano vodi kako bi privrednici i sindikati svojim konstruktivnim predlozima dali doprinos u kreiranju budžeta za 2013. godinu.

Друштвени дијалог брана отказима
Izvor>Dnevnik
АДА: Споразум о оснивању Социјално-економског савета општине Ада, у присуству покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова АП Војводине Мирослава Васина, секретара Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, секретара Покрајинског социјално-економског савета Милине Тушјак и других званичника, јуче у Биснис клубу хотела „Парк” у Ади потписали су председник ађанске општине Золтан Билицки, председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин и повереник Савеза самосталних синдиката општине Ада Мирослав Беланчић.Циљ рада социјално-економског савета, како је истакнуто је успостављање и развој социјалног дијалога са послодавцима и сидикатима, развој, унапређење и решавање колективних преговарања, остваривање права радника и послодаваца и друга важна питања за смањење отпуштања радника и очување стабилности у борби против незапослености.- Сигурно је да Ада као једна од општина за коју се одувек сматрало да је носилац позитивних тековина у Војводини заслужила да има овакво тело и раније, али добро је да је социјални дијалог текао и до сада. Можда је то и бољи пут да из дијалога проистекне савет, него обрнуто. Од 2002. године смо покренули иницијативу да све војвођанске општине добију оваква тела, многи су основани али су у пракси касније замирали. Сигуран сам да овакав савет, проистекао из дијалога елиминише ризик да буде само мртво слово на папиру - рекао је Мирослав Васин.Васин је констатовао да је Ада некад била центар металске и текстилне индустрије, појам развијеног предузетништва и да је и данас, иако у мањој мери, синоним за много тога позитивног.

У септембру добили трећину плате за март
Izvor:Pravda
ЧАЧАК – Представници Самосталног синдиката Радио „Чачка“ и локалног листа „Чачански глас“, изјавили су јуче да им послодавац већ пола године не исплаћује плате. Запослени тврде да Агенција за приватизацију константно продужава рок већинском власнику локалних медија како би поштовао уговорне приватизационе обавезе.- Сналазимо се како знамо и умемо како бисмо преживели, али ситуација ће већ од следеће године бити критична. Последњу плату примили смо у септембру и то трећину за март месец. Осим тога, доприноси су нам уплаћени закључно са јулом, на минималац. Од наредне године остајемо без здравственог осигурања – изјавио је новинар Радио „Чачка“ Александар Максимовић, председник Самосталног синдиката.Максимовић тврди да их је више пута обмануо послодавац који им је обећавао да ће плате бити уредне. Истовремено, новинари су огорчени ставом Агенције за приватизацију која штити власника медија који очигледно крши уговор о приватизацији. Радио „Чачак“ је приватизован у децембру 2009. године и званично га је купио тада осамнаестогодишњи гимназијалац Милош Бојовић. Максимовић тврди да је већ током друге половине 2010. године почело кашњење плата. У првој години након приватизације редукован је број запослених, па је тако од 24, у најстаријем радију у граду запослено четворо људи. Ни у „Чачанском гласу“, који је један од најстаријих штампаних медија у Србији, ситуација није боља. Ту је некада радио 21 радник, а данас их је свега 15 и троје хонорараца.- Пре приватизације лист је солидно зарађивао, што је и данас случај. Међутим, највећи је проблем што је пословање наше куће оптерећено кредитима. Контакт са директорком Светланом Бојовић немамо већ месецима – изјавила је новинарка Зорица Јаковљевић, председница Синдиката у оснивању запослених у „Чачанском гласу“.Светлана Бојовић, мајка Милоша Бојовића, јуче није била доступна на бројне позиве новинара. Занимљиво је да у наредном „Чачанском гласу“ о „тихом штрајку“ запослених неће бити ни речи. Редакција Телевизије „Чачак“, која је уједно медијска кућа истог власника, јуче није присуствовала конференцији за медије.

Radio "Čačak" pred gašenjem
Izvor: RTS
Tri godine posle privatizacije, jedna od najstarijih lokalnih stanica u Srbiji, Radio "Čačak", nalazi se pred propadanjem. Ostalo je samo četvoro zaposlenih, plate kasne, a novi vlasnik ne uplaćuje doprinose. Radio "Čačak", osnovan 29. novembra 1966. godine, privatizovan je pre tri godine, nakon čega je od ukupno dvadeset i četvoro zaposlenih ostalo svega četvoro radnika, koji već devet meseci ne primaju plate.Radnicima se od jula ne uplaćuju doprinosi, pa zaposleni neće moći da overe zdravstvene knjižice, a od jula ove godine funkcionišu u sklopu Radio-televizije Čačak, gde su, kako kažu, u podređenom položaju.Predsednik Samostalnog sindikata Radio "Čačak" Aleksandar Maksimović je na konferenciji za novinare istakao da zaposleni nemaju kontakt sa direktorom Svetlanom Bojović, majkom većinskog vlasnika Radio Čačka, TV "Čačak" i nedeljnika "Čačanski glas", koji je na školovanju u inostranstvu. Predsednik sindikalne organizacije Radio Čačka, obratio se za pomoć i Udruženju novinara Srbije, ali, kako kaže, osim verbalne podrške, nema nikakvih drugih povratnih informacija.Nezadovoljstvo je prisutno i u novinama "Čačanski glas", gde je nedavno formirana sindikalana organizacija.

Zaključali pomoćnicu ministra u Kragujevcu
Izvor: Vesti online
Radnici Centra za strna žita zaključali su danas u upravnoj zgradi u Kragujevcu pomoćnika ministra prosvete Nadu Dragović, koja je do tada bila na sastanku sa predstavnicima uprave Centra. Oni su rekli da je neće otključati i zahtevali su od nje da im se obrati. Zaključavanje Nade Dragović usledilo je zbog nezadovoljstva radnika što država ne preduzima ništa konkretno na rešavanju statusa Centra za strna žita Zaključavanje pomoćnice ministra usledilo je zbog nezadovoljstva radnika što država, kako kažu ne preduzima ništa konkretno na rešavanju statusa Centra i deblokade žiro računa od 5,5 miliona dinara, zbog koje je za petak najavljena i licitacija kompletne pokretne imovine Centra.Blagoje Kovačević, predsednik sindikata kaže da su radnici reagovali spontano, i zaključali zgradu, ali da nije bilo incidenata. Po puštanju na slobodu i razgovora sa radnicima, profesor dr Dragović je rekla joj nije bilo neprijatno.- Nadam se da je bilo korisno ono što su radnici čuli od mene - izjavila je za "Blic". Ona je rekla da 5,5 miliona dinara nije mnogo za državu, ali da u ovom trenutku ministarstvo finansira projekte i da tek treba da se iznađe način kako da se odblokira žiro račun ove ustanove. Direktor Centra za strna žita Zvonko Vučković kaže da će se, ukoliko se za sutra najavljena licitacija odloži, u saradnji sa ministarstvom prosvete i lokalne uprave pokušati da se deo duga od ukupno 5,5 miliona isplati početkom iduće godine, a zatim izvrši i reprogram.

21. decembar 2011.

Највише пара треба за запошљавање
Izvor> Dnevnik
Представници Владе Војводине, синдиката и Уније послодаваца, који чине Покрајински социјално-економски савет, на јучерашњој седници разговарали су о стању у привреди Војводине
Указано је на то да је неопходно предузети мере које би стимулисале запошљавање, али и олакшале рад малих и средњих предузећа, а поздрављена је и иницијатива да већ почетком наредне године партнери у социјалном дијалогу понуде решења за најважнија питања која воде ка бољем пословању и резултатима.По речима покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослава Васина, стање у привреди Србије јесте тешко и сигурно је да потребно да подстицаји привреди буду већи, а кораци који се предузимају показују да, упркос економској кризи, решења има.– Низ је заблуда због којих се стање у привреди Србије, па тиме и Војводини, приказује као веома лоше, што, иако је веома тешко, свакако није тачно и стање није безизлазно – рекао је Васин. – Наша привреда има значајне шансе за развој, о чему сведочи и број страних инвеститора који улажу у Војводину, а што се тиче броја незапослених, он је, у односу на 2004. годину, мањи. Предузете мере у многим предузећима, пре свега из области пољопривреде која су уведена у наменски стечај, дају добре резултате, велики део радника враћен је на посао, а заинтересованих да улажу има.Покрајински секретар за финансије Јовица Ђукић казао је да је Влада Војводине усвојила предлог буџета за наредну годину, а да ће се разговор о најважнијим мерама и усмеравању новца с партнерима у СЕС-у наставити већ почетком 2012. године да би се на најбољи начин утицало на сачињавање следећег буџета.Председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин представио је предлог мера Уније које би требало да допринесу ублажавању негативног утицаја економске кризе. Међу њима су и повећање субвенционисаних кредита за привреду, увођење реда у систем плаћања, промена начина плаћања пореза на додату вредност, повећање неопорезивог дела зараде, сузбијање рада на црно...
Подстицаји за успешне
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Милорад Мијатовић истакао је да је неопходно да Војводина има веће ингеренције при доношењу одлука у области радног права. По његовим речима, потребно је доношење посебног колективног уговора за Војводину, чиме би се позитивно утицало на побољшање материјалног положаја запослених, који је веома лош јер је просечна зарада у Војводини мања од републичког просека.
– За боље пословање привреде, већи степен запошљавања, као и зарада, потребна је развојна политика – рекао је Мијатовић.

Isplaćeni bivši radnici "Zastave"
Izvor : Tanjug
Za 16.022 bivša radnika "Zastave" izmirene su sve obaveze koje je država imala prema ranije potpisanom protokolu između sindikata fabrike tog nekadašnjeg holdinga i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. "Za isplatu zaostalih zarada i razlika za period od 1997. do 2001. godine za 16.022 radnika 'Zastave' iz budžeta države je u protekle četiri godine izdvojeno oko 950 miliona dinara", rekla je direktorka Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu Ljiljana Petrović.Podsetivši da su ta sredstva isplaćivana u četiri godišnje rate i da je prva rata isplaćena 16. decembra 2008. godine, Petrovićeva je rekla da je juče za 16.022 radnika isplaćena razlika četvrte rate zaostalih zarada, u proseku oko 2.300 dinara."Samo za ovu isplatu, koja je nastala zbog kursne razlike, isplaćeno je blizu 36 miliona dinara", navela je Petrović.

20. decembar 2011.

I u Srbiji uspešni dele 13. plate
Izvor: Novosti
Beograd -- Malo će se koji radnik uoči Nove godine obradovati trinaestoj plati, a o isplatama jubilarnih nagrada ili bonusa gotovo da nema ni govora. Prema prognozama poslodavaca i sindikata, od ukupno 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji dodatni novac bi pred praznike moglo dobiti najviše 25.000 radnika."I u prošloj godini trinaestu platu je dobilo samo 26.500 zaposlenih", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.On navodi da je "uglavnom reč o onima koji rade u uspešnim, mahom stranim kompanijama ili bankama, ali takvih je manje od 0,1 odsto. To znači da je bonuse u prošloj godini isplaćivala tek svaka hiljadita firma. A, u ovoj se očekuju još manja izdvajanja".
NIJE PLATA NEGO BONUS
Koliko će da bude teška trinaesta plata odlučuje poslodavac i uglavnom bira iznos koji je identičan ličnom proseku u kompaniji. Ipak, ako se odluči za drugi iznos, mora da donese odluku o smanjenju zarada kako ne bi platio penale Poreskoj upravi. Zato se najčešće odlučuju da je knjiže kao bonus i on varira od finansijskog uspeha svake pojedinačne firme.
Prema Rajićevom objašnjenju, problem oko dodatnih isplata nije samo u manjku gotovine već i u destimulativnim zakonima. Tako poslodavci ne znaju kako da kroz svoje poslovne knjige evidentiraju dodatne isplate, a uz to se na njih, za razliku od evropskih zemalja, plaćaju i porezi i doprinosi. Nije jasno definisano da li se zarada iz dobiti isplaćuje kao regularna (trinaesta) plata ili jednokratni bonus. Samim tim, poslodavci ne znaju da li je potrebno da plate porez na dobit ili porez na lična primanja ili doprinose za zaradu. A tu je nejasnoću iskoristila Poreska uprava i kažnjavala preduzeća u rasponu od 100.000 pa do 1,6 miliona dinara.O jubilarnim nagradama se tek ne razmišlja, a poslodavci ovaj ”novčani institut” ionako smatraju neprimerenim. "Njih mahom dobijaju zaposleni u javnom sektoru, a ovi radnici ionako imaju u proseku 11.000 veće plate od zaposlenih u privredi, koji zapravo jedini i pune budžet. Zato je besmisleno da se dodatno nagrađuju", ocenjuje Rajić.S druge strane, sindikalci podsećaju da su jubilarne nagrade zacrtane u kolektivnim ugovorima, ali potvrđuju i da se njihova isplata zaobilazi u širokom luku. "Poslodavci, pravdajući sve krizom, ne isplaćuju ni ono što moraju, a kamoli ono što je dodatno", kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona navodi da je "ignorisanje jubilarnih nagrada, a samim tim i kolektivnih ugovora, bio razlog poslednjeg štrajka zdravstvenih radnika, a u pripremi su protesti i ostalih delatnosti jer je već očigledno da će jubilarne nagrade biti zamrznute i u narednom periodu".

Policija u štrajku dok ne "legne" novac
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Nezavisni sindikat policije odbacio je sinoć stav ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da nema razloga za štrajk, navodeći da će obustava rada članova tog sindikata biti nastavljena dok Vlada Srbije ne potvrdi da su obezbeđena sredstva za poboljšanje materijalnog položaja policajaca.Predsednik štrajkačkog odbora tog reprezentativnog sindikata Dejan Đukić rekao je da će se o prekidu štrajka, koji je počeo 12. decembra, razmišljati kada Vlada Srbije bude usvojila budžet i potvrdila da su odobrena sredstva koja je MUP tražio.Đukić je u izjavi Tanjugu ponovio da problem u rešavanju osnovnih štrajkačkih zahteva - isplati dugovanja i primeni posebnog kolektivnog ugovora - nije u resornom ministru, već u ministarstvu finansija, odnosno Vladi Srbije.Đukić je dodao da je na sastanku NSP juče doneta odluka o radikalizaciji štrajka, tako da se neće obavljati registracija vozila javnih i komunalnih preduzeća.Dačić je juče rekao da više nema razloga za štrajk policije, s obzirom da će od 1. januara biti primenjivan poseban kolektivni ugovor i da je budžetom za narednu godinu planirano više sredstava za MUP.Poseban kolektivni ugovor, dodao je on, dobar je način za sistemsko rešenje problema koje podrazumeva da prava pripadnika policije budu izjednačena sa pravima ostalih zaposlenih u Srbiji.Članovi Nezavisnog sindikata policije u štrajku su od 12. decembra, uz poštovanje minimuma procesa rada, jer traže bolji materijalni položaja radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i policije.Osnovni štrajkački zahtevi su isplata zaostalih putnih troškova i dnevnica, kao i jubilarnih nagrada, i striktna primena posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike.

Bez dogovora sa ministrima o novom zakonu o PIO
Socijalni partneri traže lakše uslove za odlazak u penziju
Izvor:Blic Online
BANJALUKA - Predstavnici Vlade Republike Srpske, Saveza sindikata, Unije poslodavaca, Privredne komora i Udruženja penzionera juče nisu postigli dogovor o predloženom zakonu o PIO RS. Ekonomsko-socijalni partneri ne podržavaju nekoliko ključnih odredaba za odlazak u penziju.
Sve teži uslovi za odflazak u penziju
Kako „EuroBlic“ saznaje, premijer Aleksandar Džombić juče je samo saslušao primedbe i sugestije i poručio da će zahtevi sa sastanka biti razomotreni do 21. decembra kada Narodna skupština treba da raspravlja predloženi zakon o PIO.- To podrazumeva i izmenu predloženog zakona, što bi značilo uvažavanje stavova socijalnih partnera, ali i mogućnost odlaganja usvajanja predloga zakona o PIO - rekla je predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić. U sindikatu očekuju danas odgovor iz Vlade RS. Mišićeva je istakla da socijalni partneri ne prihvataju 45 godina radnog staža za odlazak u penziju i takozvanu penalizaciju koja je predviđena novim zakonom.
- Ovaj zakon mora odgovoriti na zahteve poslovne zajednice i radnika. Borićemo se svim sredstvima kako bismo ostvarili svoja prava - poručila je Mišićeva. Sindikat traži da osnovni uslov za penziju bude 40 godina uplaćenog penzijskog staža za muškarce, a 35 za žene, bez obzira na godine života. Prihvataju 15 godina staža osiguranja, odnosno 65 godina života kao minimum za odlazak u penziju. Međutim, ne prihvataju da se radni vek produžava na 45 godina i da se od 2019. godine radniku koji ne bude imao 65 godina života njegova penzija za svaku narednu godinu umanjuje za četiri odsto. Nisam stekla utisak da predsednik Vlade RS brani predložene zakonske odredbe, nego da ih sa pažnjom sluša. Naši zahtevi su razumljivi i zasnovani na argumentima i zato očekujemo da će biti prihvaćeni - tvrdi Mišićeva.Predsednik Privredne komore Borko Đurić tvrdi da privrednici sa predstavnicima Vlade pokušavaju da dođu do kompromisnih rešenja uvažavajući realne potrebe i objektivne mogućnosti i stanje u kojem se trenutno nalazi privreda.- Nova opterećenja privredi su produženje uslova za sticanje penzije i penalizacija. Za nas je veoma bitno rešavanje problema profesionalne rehabilitacije koja po ponuđenim zakonskim rešenjima pada na teret poslodavaca - naveo je Đurić. Predsednik Unije poslodavaca Ranko Milić rekao je da pitanja godina radnog staža, penalizacije i profesionalne rehabilitacije na najdirektniji način opterećuju one koji stvaraju dohodak.- Svesni smo da Fond PIO treba da opstane, ali u svakom slučaju Fond se ne sme opteretiti onima koji pre vremena idu u penziju - istakao je Milić.
Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj nakon sastanka nije htio da daje izjavu, kao ni predstavnici Vlade RS.Vlada RS je 9. decembra utvrdila predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i uputila ga u skupštinsku proceduru. Predloženo je da mušakrci odlaze u penziju sa 40 godina staža i 60 godina života, a žene sa 35 godina staža i 58 godina života.- Pravo na starosnu penziju imaće osiguranik kada navrši 65 godina i najmanje 15 godina staža osiguranja. Izuzetno će moći da se raditi i do navršenih 45 godina staža osiguranja - objasnio je ministara rada Petar Đokić. Svi uslovi penzinisanja biće u potpunosti u primeni tek od 2019, a od 2013. do 2018. postupno se uvodi kumulativan uslov da, osim 40 godina penzijskog staža, osiguranik ima i 60 godina života. To je predviđeno zbog, kako je rekao Đokić, izbegavanja nagle promene koje mogu negativno da utiču na planiranje i odluke radnika koji se nalaze blizu starosne granice za penzionisanje.Penzije će biti usklađivane svake godine, prema procentu koji predstavlja zbir polovine procenta kretanja prosečne neto plate i polovine procenta kretanja troškova života u RS u prethodnoj godini. - Umesto jedne, propisuje se pet nivoa najniže penzije u zavisnosti od dužine staža osiguranja korisnika. To je povoljnije u odnosu na sadašnji zakon, a proširuje se krug osiguranika najniže penzije i obezbeđuje bolja zaštita najsiromašnijih kategorija penzionera - tvrdi Đokić. Najniže penzije kretaće se od 160 do 320 maraka. Obavezni osiguranici od 2012. godine biće i poljoprivrednici koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, kao i osobe koje su angažovane na privremenim i povremenim poslovima. - Svesni smo da sve odredbe novog zakona nisu prihvatljive za partnere. Međutim, morali smo predložiti zakon jer u proteklih deset godina imamo oko 10.000 novozaposlenih, a čak oko 62.000 korisnika Fonda PIO - poručio je Đokić.

19. decembar 2011.

Mijatović za RTV: Podržaćemo opciju koja pokaže da je socijaldemokratska
Izvor: RTV
NOVI SAD - Savez samostalnih sindikata neće formirati političku stranku, ali se trenutno vodi unutarsindikalna rasprava o tome da li je vreme da se sindikati uključe u politički život tako što će na izborima dati podršku partiji koja dokaže da je suštinski socijaldemokratska, rekao je za RTV predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović.U Srbiji su prosečne plate najniže u regionu, nezaposlenost je najveća, a nema ni perspektive za zaposlenje.Razlog za tako lošu situaciju u Savezu samostalnih sindikata vide delom u tome što svet rada nije dovoljno zastupljen u institucijama sistema koje donose odluke.Predsednik tog saveza najavljuje za RTV da će uskoro pred javnost izaći sa svojom platformom i svojim zahtevima."Nama je već dosta eksperata. Mi smo nezadovoljni često i sadašnjom pozicijom i opozicijom. Mi smatramo da Srbija treba treći put, jedan novi put, jer smo sve ovo već videli, a vidimo gde se Srbija nalazi u ovom trenutku", za RTV kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović.Mijatović pritom demantuje da će sindikati formirati svoju političku partiju.Kako kaže, hoće uspešne, nove ljude koji nisu kompromitovani i koji će biti sposobni za sprovođenje neophodnih reformi u svim oblastima društva."Da budem vrlo jasan, sindikati su po svojoj prirodi socijaldemokratski usmereni, a građani će proceniti koja je partija na našem političkom polju socijaldemokratska", dodaje Mijatović.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine navodi da će se zalagati za promenu penzionog sistema, za progresivno oporezivanje i stimulisanje oblasti koje mogu otvoriti nova radna mesta, kao i za to da se težina ekonomske krize rasporedi tako da je svako snosi spram svojih materijalnih mogućnosti.

18. decembar 2011.

Зидају се откази за 100.000 зидара?
Izvor: Dnevnik
Грађевинарство у Србији никада није било у тежој ситуацији, а уколико се држава не одазове вапајима неимара, ускоро би близу 100.000 грађевинара могло остати без посла, упозоравају синдикати.
Председник Републичког одбора самосталног синдиката грађевинара Душко Вуковић истиче да је ове године без посла остало око 6.000 грађевинских радника и страхује да би се тренд пада грађевинске активности могао наставити и наредне године.Вуковић каже да се готово сваке године број грађевинара у земљи смањи пет процената. Иако је државни програм с 245 пројеката дао одређене резултате, по његовим речима, те мере нису биле довољне да извуку грађевински сектор из кризе. У грађевинском сектору је тренутно запослено око 110.000 радника, од којих је 35.000 у грађевинској индустрији, међутим, како истиче Вуковић, све више их је запослено на црно.По неким проценама, непријављено је чак 30.000 радника, а многи који су на листама запослених не примају плату, или је примају с великим закашњењем, тако да већина неимара нема никакву социјалну сигурност. Да би колико-толико заштитио раднике од пропасти, Савез самосталних синдиката Србије је управо усвојио Декларацију за 2012, којом се захтева примена Посебног колективног уговора, већа запосленост и стимулативне мере за даљу подршку и помоћ грађевинским предузећима – повољнији кредити за куповину станова и стварање услова за наступ грађевинара у иностранству.Тражи се и продужетак примене Закона о помоћи грађевинској индустрији Србије у условима светске економске кризе и у следећој години. Вуковић је мишљења да би у 2012. послове преко јавних набавки требало давати оним послодавцима који примењују колективни уговор, да држава треба да донесе мере за елиминисање рада на црно и формира посебно министарство за грађевинарство.Вуковић каже да бројни заговорници такозване флексибилне радне снаге спочитавају радницима и синдикатима да желе велика права, међутим, сурова стварност показује да нису проблеми у законским превеликим правима, већ у томе што се и то мало права не поштује. Зато је велики допринос Посебни колективни уговор, који се примењује од 12. марта ове године, јер он обавезује на социјално и друштвено одговорно понашање и успостављање партнерства између радника и послодаваца, све с циљем трајнијег социјалног мира и стабилности. Вуковић истиче да је за све грађевинске раднике и друштвено одговорне послодавце у Србији најважније да имају закључен Посебан колективни уговор, који им гарантује минималну цену рада, висину регреса, топлог оброка и теренског додатка. Он пружа стабилан оквир за обезбеђивање раста грађевинске производње, сузбијање нелојалне конкуренције и повећање запослености.
Министар најављује паре
– Министарство животне средине, рударства и просторног планирања ће у идућој години наставити све започете пројекте, иако ће, по предлогу буџета за 2012. годину, располагати с око 150 милиона динара мање него у овој години, односно с око пет милијарди динара – изјавио је јуче министар Оливер Дулић. – Буџет није сјајан и није идеалан, направљен је у складу с околностима и стањем у којем су наша привреда и друштво. Око 245 пројеката за помоћ грађевинарству у условима економске кризе биће настављено, рекао је он, наводећи да је до сада на њих утрошено око осам милијарди динара и да ће у 2012. за њих на располагању бити још десет милијарди.

17. decembar 2011.

Odluke o eventualnom štrajku krajem meseca
Izvor: Danas
Beograd - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučiće na sednici glavnog odbora, koja je planirana za 24. decembar, da li će i na koji način organizovati proteste zbog kašnjenja isplate jubilarnih nagrada, izjavio je za Danas Dragan Matijević, predsednik Unije.- Iz vlade tvrde da su oni svoje obaveze izvršili i da „pritiskamo“ lokalne samouprave, koje međutim kažu da nisu dobile sredstva za ove namene i da će ih proslediti čim ih dobiju. Očigledno će veliki broj prosvetara ostati kratkih rukava, pa će ponovo morati da problem rešavaju preko suda, ili da štrajkom iznude ono što su prethodnim dobili, ali samo na papiru, što će dovesti do novih blokada računa i milionskih troškova, koje će država morati da plati - kaže Matijević. Prema podacima Unije, 24 lokalne samouprave nisu isplatile jubilarne nagrade za 2009, 2010. i 2011. godinu. Matijević navodi da su jubilarne nagrade u celini isplaćene u Beogradu, Užicu i Novoj Varoši, a da isplata još nije počela u Vranju i Nišu, dok su u većini opština nagrade isplaćene delimično.Podsetimo, i Republički odbor Sindikata obrazovanja Srbije najavio je da će na sednici 28. decembra odlučivati o eventualnom štrajku, zbog kašnjenja isplate jubilarnih nagrada i kašnjenja sa potpisivanjem protokola o platama za iduću godinu.

13. decembar 2011.

Шта ће бити с комуналцима
Izvor> Dnevnik
- Захтевамо промену структуре управљања у јавном сектору града - казао је на Социјално - економском савету града (СЕС) председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Драго Ђокић.
Градска власт треба да обелодани Новосађанима шта смера са комуналном привредом Нагласио је да градска власт треба одмах да обелодани Новосађанима шта смера са комуналном привредом у Новом Саду, јер синдикат, како је истакао, „неће дозволити да овај сектор прође у приватизацији као друштевена предузећа, где је све растурено, а нико није одговарао „. Навео је да у нашем граду не постоји политичка воља да се отвори питање управљања јавним добрима.- Град је најавио јавно - приватно партерство у ЈКП „Водовод и канализација” пре него што је за то имао законско упориште.Сада је усвојен Закон о јавно - приватном партнерству, а град ћути - истакао је Ђокић.Ово је Ђокић изнео поводом расправе о ситуацији у привреди и расту незапослених у граду. О томе је СЕС јуче информисао шеф Канцеларије за локални и економски развој града (КЛЕР) Зоран Ивошевић. Казао је, да је Стратегијом привредног развоја града, усвојеном пре три године, предвиђено 225 пројеката, од којих је 44 већ реализовано, и да се ради на 50, али Иванишевић није детаљније говорио о њима. Навео је , да је Нови Сад најбоље позициониран у земљи у односу на друге градове по кредитном рејтингу. Нагласио је да је у току формирање Индустријске зоне на Римским шанчевима и да је локална самоуправа дала повластице страним инвеститорима при плаћању рачуна за комунално опремање земљшишта.-То су за сада искористиле две фирме, из Израела БИГ ЦЕЕ, која гради Тржни центар, и шпанска компанија власник „Котекспродукт” за изградњу објекта - подсетио је Иванишевић.Према његовим речима, ускоро ће бити покренут сајт намењен инвеститорима где ће бити представљени потенцијали Новог Сада.
- Пошто је уочена спорост у раду овдашње администрације добили смо новац на основу пројекта од фондова из ЕУ да се она ажурира - казао је Иванишевић.

Kako namiriti budžetske korisnike?
Izvor: RTV
NOVI SAD - Pored Nezavisnog sindikata policije, koji je od danas je u štrajku, i ostali budžetski korisnici najavljuju štrajkove ukoliko država ne izmiri svoje zaostale obaveze. S druge strane, MMF je Srbiju više puta upozorio na to da je neophodno smanjiti javnu potrošnju.Policajci traže da ih primi resorni ministar Ivica Dačić i poručuju da će štrajkovati do ispunjenja zahteva. Predsednik Nezavisnog sindikata policije Dejan Đukić priče o javnoj potrošnji smatra cinizmom s obzirom na materijalni položaj policajaca."Sama činjenica da danas policajac u Srbiji ima 30 do 35 hiljada platu, a i sami smo svedoci tragičnih događaja u proteklom periodu, čak i u Novom Sadu, kada je kolega stradao. Za mesec dana troje kolega je poginulo. Da li život policajca u našoj državi vredi 30 do 35 hiljada", pita se Đukić.
Nezadovoljstvo prosvetara
Sindikat obrazovanja Srbije održaće 28. decembra sastanak na kojem će biti odlučeno da li će biti štrajka s obzirom na to da dogovor o isplati jubilarnih nagrada lokalne samouprave izgleda ne poštuju.Kako nam je rekao predsednik tog sindikata Branislav Pavlović, nakon sastanka u Vladi u četvrtak znaće se, najverovatnije, da li će drugo polugodište početi na vreme.On kaže da nije sporno da imamo visoku javnu potrošnju, ali postavlja i jedno drugo pitanje:"Zašto naša vlast nije do sada uspela da napravi takav sistem da naplati sve moguće poreze i doprinose, jer činjenica je da budžet godišnje gubi oko 300 milijardi dinara zato što se ne naplate porezi i doprinosi", ocenjuje Pavlović.
Javni sektor - sigurni glasači
Zaposleni u javnom sektoru tradicionalno su glasači vladajuće opcije tako da će, veruje politički analitičar Dejan Vuk Stanković, vlast pokušati da zadovolji sve apetite."Njima trebaju sigurni glasači zbog gubitka mogućnosti da se dobije zeleno svetlo iz Brisela za kandidaturu. To je sad pravo pitanje koliko se može zahvatiti u državnu kasu, posebno u svetlu činjenice što su iscrpljene mogućnosti daljeg zaduživanja zemlje spolja", kaže Stanković.Da je "vrag odneo šalu", govori i podatak da je javni dug Srbije na kraju septembra iznosio 14 milijardi 700 miliona evra, čime je praktično dosegnut nivo javnog duga u BDP-u od 50 odsto. Prekoračenjem te granice Fiskalni savet i Vlada moraju da Narodnoj skupštini podnesu plan vraćanja duga u dozvoljene okvire.Novih radnih mesta ipak će biti. Predsednica Parlamenta Slavica Đukić Dejanović najavljuje uvećanje skupštinskog budžeta za tu stavku, jer, kako kaže, 300 zaposlenih, ne računajući poslanike, nije dovoljno za uspešan rad hrama demokratije.

Na presudu o platama čekaju više od sedam meseci
Izvor: Tanjug
SREMSKA MITROVICA - Predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Sremska Mitrovica Stevan Romakov izjavio je danas da bivši radnici Matroza već više od sedam meseci čekaju na neisplaćene zarade, kada je u mitrovačkom Privrednom sudu, na osnovu naloga Višeg apelacionog privrednog suda u Beogradu, održano ročište.U ovom trenutku još uvek nije moguće reći kada će više od hiljadu radnika dobiti neisplaćene zarade i koliko, jer još uvek nisu dobili rešenja, a i kada ih dobiju, ona neće biti pravosnažna, dodao je Romakov.U toku stečajnog postupka, odlučeno je da se bivšim radnicima te nekada naše vodeće fabrike celuloze i papira isplati još jedna minimalna mesečna zarada. Međutim, više od 200 ih se na tu odluku žalilo Višem apelacionom privrednom sudu, koji je naložio Privrednom sudu da izmeni prvobitno rešenje.Nakon pokretanja stečajnog postupka, preostali radnici Matroza upućeni su na tržište rada, a u tom momentu potraživali su 12 minimalnih ličnih dohodaka.Iz Republičkog fonda solidarnosti isplaćeno im je devet zaostalih minimalaca. Bila je to do tada najveća isplata iz tog fonda.

ASNS: Biće protesta u Srbiji 2012.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukoliko Vlada Srbije ne bude započela pravi socijalni dijalog sa sindikatima, iduće godine biće organizovani veliki protesti i štrajkovi radnika.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih kandidata (ASNS) Ranka Savić kaže da "ukoliko ne dođe do suštinskog socijalnog dijaloga, neće postojati društvena grupacija u Srbiji koja će moći da spreči velike socijalne nemire".Ona je kazala da je Vlada Srbije kriva što do sada nema pravog socijalnog dijaloga, niti konkretnih rezultata, ali i da sindikati imaju određenu dozu krivice."Vlada na određeni način kupuje politički mir činjenjem raznih usluga određenim akterima socijalnog dijaloga, a pri tome zaboravlja njegovu osnovnu suštinu, a to je dogovor i zajedničko iznalaženje rešenja za bolje sutra", rekla je predsednica ASNS.Savićeva je istakla da je Srbiji u ovo vreme ekonomske krize potrebno da socijalni dijalog bude stalan i neprekidan i da se ujedine sve snage u društvu kako bi se ublažile posledice ekonomske krize.

Kurire država plaća i 60.000 dinara
Izvor: Blic
Beograd -- Gotovo ista količina novca se potroši za plate milion i dvesta hiljada zaposlenih u privatnom sektoru i na zarade tri puta manjeg broja radnika u javnom sektoru. Plate zaposlenih, pre svega u javnim preduzećima i državnim agencijama i do tri puta su veće od srpskog proseka od oko 38.000 dinara.Državne jasle, međutim, ne znače po pravilu dobru i veliku platu - i u državnoj upravi ima velike razlike u primanjima.Spremačicama sigurno nije svejedno gde rade, jer u prosveti i zdravstvu primaju minimalac od 18.000 dinara, dok se, recimo, u JP Putevi Srbije isti posao plaća oko 30.000 dinara. U Zavodu za udžbenike ta plata je manja za oko 5.000 dinara, ali i dalje veća od one koju prima "tetkice“ u školama. S druge strane, mnogi bi se verovatno rado zamenili s kurirom iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo koji mesečno primi čak 60.000 dinara.Ako bi mogla da bira, velika većina bi se sigurno opredelila za posao u nekoj od preko dvadeset državnih agencija, u kojima administracija prima plate o kojima većina zaposlenih u Srbiji može samo da sanja. Među najplaćenijima su zaposleni u Agenciji za borbu protiv korupcije gde državni službenici primaju platu i do 179.000 dinara, što je pet puta više od proseka. Nešto manja plata je njihovih kolega u JP Srbijašume koje primaju oko 77.000 dinara mesečno. Mnogi bi mogli pozavideti i zaposlenima u Agenciji za privatizaciju čija su prosečna primanja oko hiljadu evra. Velika disproporcija u broju zaposlenih u javnom s jedne i privatnom sektoru s druge strane, već čitavu deceniju je bolna tema, na koju je posebno osetljiv domaći privatni sektor, koji upozorava na to da privreda više ne može da finansira ogroman državni aparat. Za sve to vreme, država je malo toga uradila s tim u vezi. Zamrznute plate tokom ekonomske krize ponovo su promenljive, a posle smanjenja broja zaposlenih, opet se najavljuju nova primanja. Inače, prosek plata u privatnom sektoru je 36.471 dinar, dok su prosečna primanja u javnom 20 odsto veća i iznose 43.652 dinara.

Синдикат ЕИ Ниш спрема јуриш на зграду
Izvor:Pravda
НИШ – Уколико генерални директор холдинга ЕИ Ниш Миодраг Стаменковић не поднесе оставку, Самостални и Индустријски синдикат најавили су да ће наредног понедељка радикализовати штрајк и покушати да физички заузму пословну зграду холдинга. Протест су за данас заказали Индустријски синдикат и Самостални синдикат са јединим захтевом – да се смени генерални директор Миодраг Стаменковић, иначе члан Г17.Светислав Илић, председник Индустријског синдиката, каже да ће се тада вероватно радикализовати обустава рада, „јер се планира физичко заузимање зграде холдинг корпорације“, односно објекта где се налази управа.Председник Индустријског синдиката Светислав Илић рекао је да синдикати имају доказе о бројним нерегуларностима у пословању холдинга и понашању генералног директора Стаменковића. „Не одустајемо од његове смене, о чему смо обавестили Управни одбор. Тврдимо да он ништа није урадио за ревитализацију појединих предузећа него је укочио бројне пројекте који би донели посао неким фирмама и плате радницима“, рекао је Илић.Две комисије које је формирао УО ЕИ са циљем да провере наводе о могућим злоупотребама директора, завршиле су ове седмице свој рад, а извештај ће поднети на седници УО, планираној за наредну седмицу. Председник УО Милан Поповић из ДС-а каже да је на захтев радника формирана још једна комисија која у року од десет дана треба да заврши посао.

Štrajkovi u Italiji
Izvor>RTS
Tri najveća italijanska radnička sindikata započela talas štrajkova protiv paketa štednje premijera Marija Montija, jer, kako kažu, pogađa radnike, penzionere i čitavu zemlju. U Italiji je počela sedmica štrajkova protiv paketa mera štednje novog premijera Marija Montija, vrednog 33 milijardi evra. Lučki i transportni radnici kao i zaposleni na autoputevima prekinuli su na tri sada rad, a metalski radnici, među kojima i oni zaposleni u fabrici automobila "Fijat", nisu radili osam sati.Istovremeno štamparski radnici nisu radili čitavu smenu tako da se većina novina neće pojaviti na kioscima.Štrajk radnika javnog saobraćaja biće održan 15. i 16. decembra, a administracija će štrajkovati 19. decembra.Ovo je prvi put za šest godina da su lideri tri najveća radnička sindikata govorili sa iste tribine ispred parlamenta."Ne odustajemo od ideje da paket mera štednje mora biti promenjen. On pogađa radnike, penzionere i čitavu zemlju", istakla je Suzana Kamuzo, lider najvećeg italijanskog sindikata Cgil.Premijer Monti nije uspeo da spreči štrajkove tokom sastanka sa liderima sindikata u nedelju uveče, ali je u svom saopštenju istakao da je spreman za amandmane ukoliko su osnovani.Sindikati shvataju potrebu za još većom štednjom, ali smatraju da Montijev plan nije fer. Poslanici su pomerili za 24 sata rok za izmenu paketa mera.Mario Monti najavio je 7. decembra primenu hitnih mera štednje kojima je cilj ušteda 30 milijardi evra, od kojih će 10 milijardi evra biti uloženo u podsticaj privrednog rasta.

12. decembar 2011.

U čijem društvu u Skupštinu?
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici sindikata saopštili su da više neće davati blanko podršku političkim partijama, niti potpisivati sporazume koji nemaju nikakvog efekta.Sindikalci traže mesto za sebe (Fonet, arhiva)Sindikalci navode da će do sredine februara razrešiti na koji način će se politički angažovati.Savez samostalnih sindikata Srbije nezadovoljan je situacijom u kojoj se zaposleni nalaze, kao i time što modeli kroz dijalog i protest ne daju adekvatna rešenja, rekao je predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović."Očito se odlučuje sa 126 glasova, to je jedino rešenje i sindikat će gledati na koji način da se i on uključi u političko angažovanje", rekao je Orbović, navodeći da će SSSS od Nove godine do sredine februara razrešiti pitanje oblika političkog angažovanja. Orbović je rekao da do sada nije bilo razgovora ni sa jednom političkom partijom na ovu temu, već da su samo vođeni razgovori o ekonomskoj krizi i o rešenjima za probleme. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić je istakla da sindikat neće više davati blanko podršku političkim partijama, niti potpisivati sporazume koji nemaju nikakvog efekta, nego da će ovoga puta podršku, političkoj partiji za koju proceni i dobije uverenje da može da doprinese boljem položaju radnika Srbije, dati pod određenim uslovima. Ona je u istoj emisiji dodala da su uslovi koje je taj sindikat postavio ulazak predstavnika sindikata u parlament i da je političkim partijama sa kojima su vođeni razgovori rečeno da su to najmanje dva poslanička mesta. Savićeva je istakla da su razgovori vođeni sa Liberalno-demokratskom partijom i sa Demokratskom strankom, da su pozivi upućeni i drugim političkim partijama i da očekuje još dva-tri susreta do Nove godine.

Više od 90 odsto policajaca u štrajku
Izvor:Beta
Član Predsedništva Nezavisnog sindikata policije (NSP) Blažo Marković izjavio je u ponedeljak da je više od 90 odsto zaposlenih u policiji na teritoriji Srbije stupilo u štrajk i dodao da niko u sindikatu nije očekivao tako dobar odziv."Ono što svi treba da shvate da je NSP samo organizator ovog štrajka i da smo mi samo stali na čelo protesta, a da je ovaj štrajk stvar svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova", rekao je Marković agenciji Beta.On je rekao da je u Beogradu u štrajku više od 90 odsto svih zaposlenih, dok je u Novom Sadu, Nišu, Kikindi i dobrom delu ostalih većih gradova ta brojka i svih 100 odsto."Očekujemo da već sa prvim jutarnjim smenama odziv na teritoriji cele Srbije bude 100 odsto", rekao je Marković.Marković je rekao da je štrajk organizovan uz poštovanje minimuma procesa rada, odnosno da policajci koji štrajkuju obavljaju samo hitne intervencije i izdaju se dokumanta u samo u urgentnim slučajevima.On je dodao da očekuje da će se u utorak predstavnici sindikata sastati sa nekim iz Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno sa ministrom Ivicom Dačićem, kako bi razgovarali o svojim zahtevima.

Kojoj privredi pomaže državni vrh?
Izvor: Beta
Beograd -- Državni vrh Srbije pokušava da reši probleme "određenih privrednika", a ne ukupne domaće privrede, ukazao je privrednik Milan Knežević."Sastanku sa državnim vrhom prisustvovalo je nekoliko privrednika koji traže povoljnije uslove za kreditiranje, a zapošljavaju svega jedan odsto radnika u Srbiji", rekao je potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS) Milan Knežević. On je istakao da predstavnici APPS koji okuplja 141.000 preduzeća sa 200.000 zaposlenih, nisu bili ni pozvani na jučerešnji sastanak predsednika i premijera Srbije sa privrednicima i bankarima.Predsednik i premijer, Boris Tadić i Mirko Cvetković, razgovarali su juče sa guvernerom Narodne banke Srbije (NBS) Dejanom Šoškićem, privrednicima i bankarima o merama za smanjenje nelikvidnosti preduzeća. Privrednike su predstavljali vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, vlasnik "MK grupe" Miodrag Kostić, vlasnik preduzeća "Farman" Branislav Grujić, direktor "Nektara" Bojan Radun, predsednik prave "Metalca" Dragoljub Vukadinović, vlasnik "Fešn kompani" Milija Babović, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, generalni direktor "Telekoma" Branko Radujko.
Dogovoreno je da NBS razmotri mogućnost izmene klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka da bi se se olakšalo finansiranje i kreditiranje srednjih preduzeća u Srbiji.Problem srpske privrede nije kako dobiti što više kredita; i obična je predstava za javnost to što navodno državni vrh pokušava da pomogne privredi tako što će biti donete mere za olakšano kreditiranje", rekao je Knežević. On je ukazao da "povoljnije uslove za kredititiranje traži jedan broj privrednika koji su se zaduživali da bi kupovali nekretnine i na njima ubirali profit". Ti privrednici, kako je dodao, sada traže da se drugačije procenjuje tržišna vrednost nekretnina koje su davali u zalog za kredite koji im nisu služili za povećanje obrtnog kapital i otvaranje novih radnih mesta.APPS, prema rečima Kneževića, podržava guvernera u stavu da ne treba smanjiti obavezne rezerve banaka jer bi takva mera mogla ga ugrozi stabilnost finansijskog sistema. "Ako predstavnici vlasti žele da pomognu privredi, onda treba da urade izvedu reformu poslovog ambijenta i smanje sivo tržište. U takvim uslovima će se videti ko je sposoban da privređuje i zapošljava radnike, a ko traži kredite da bi se još vise zaduživao", ukazao je Knežević.Sramota je, kako je ocenio, da se u vreme krize, kada je prepolovljena potrošnja u Srbiji, vlast najviše bavi time kako da mali broj privrednika dobije kredite, a istovremeno zanemaruje mala i srednja preduzeća koja u razvijenim zemljama učestvuju sa više od 99 odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP).

Odlaganje prinudne naplate na 12 meseci?
Autor: Beta
Beograd - Postoji mogućnost da prinudna naplata firmama dužnicima bude odložena za 12 meseci, najavio je ministar ekonomije Nebojša Ćirić. On je nakon sastanka sa predstavnicima Samostalnog sindikata metalaca i državnim sekretarom Ministarstva pravde Slobodanom Homenom, istakao da bi to trebalo da omogući preduzećima, a pre svega onima u restrukturiranju i metalskim, da opstanu u uslovima koji su jako teški za poslovanje. Ćirić je rekao da je to rešenje, koje je predložilo Ministarstvo pravde, u skladu sa zakonom i dodao da je sa Sindikatom dogovoreno da se oformi radno-operativna grupa koja će analizirati rad svih preduzeća u restrukturiranju. „Na osnovu tih rezultata dobićemo jasnu sliku koja preduzeća imaju budućnost, a koja će otići u stečaj ili likvidaciju“, naglasio je Ćirić.On je kao dobar primer naveo Industriju motora Rakovica koja je uspela da zaključi veliki izvozni posao i kojoj je Ministarstvo ekonomije obezbedilo povoljan kredit od 100 miliona dinara, ali zbog prinudne naplate je na ivici da zaustavi proizvodnju. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da su suština problema preduzeća u restrukturiranju u periodu ekonomske krize velika dugovanja koja su se vremenom nagomilala i koja su dobila sudski epilog. „Ono što je stav države kao i suda u Strazburu jeste da sve presude moraju da budu izvršene ali da je pravo rešenje, s obzirom na okolnosti, da se nađe vremenski okvir u kojem bi ta preduzeća svojim radom uspela da zarađujući prežive i u tom slučaju budu u mogućnosti da izmire dugovanja“, rekao je Homen. On je rekao da je u razgovoru sa sindikatima dogovoreno da će se obratiti Vrhovnom kasacionom sudu koji je nadležan za donošenje odluke o odlaganju.

11.decembar 2011.

Državne mere za kreditiranje privrede
Izvor: Novi Margzin
Na sastanku državnog vrha, privrednika i banaka dogovorene su mere koje bi trebalo da olakšaju kreditiranje preduzeća i obezbede likvidnost. Ipak, zaključeno je da inicijativa za smanjenje obavezne rezerve banaka nije korak u dobrom pravcu.Premijer Srbije Mirko Cvetković je posle skupa u Palati Srbije, koji je trajao gotovo četiri sata, kazao novinarima da su se dogovorili da Narodna banka Srbije donese "određene odluke" koje će omogućiti bolju likvidnost u bankarskom sistemu putem izmene klasifikacije za pojedine kategorije kredita.da se sastanci poput današnjeg održavaju jedanput mesečno.Premijer je dodao da će u te sastanke biti uključeni i predstavnici sindikata, i da će se razgovarati o tome kako da Srbija što lakše prođe kroz krizu.Biće formirana uža gruga sastavljena od dva predstavnika banaka, dva predstavnika privrede i guvernera i premijera, koji će se sastajati zajedno sa predstavnicima sindikata kako bi se obezbedilo da Srbija sa što manje troškova prođe kroz krizu i da se obezbedi makroekonomska stabilnost.
NBS
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da je moguće izmeniti odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, što treba da omogući jednostavnije kreditiranje srednjih preduzeća koja imaju probleme sa likvidnošću.On je je upozorio da je na sastanku zaključeno da inicijativa za smanjenje obavezne rezerve banaka nije korak u dobrom pravcu.Šoškić je rekao da se razgovaralo o zahtevima privrede da se izvrši relaksacija bankarskog sektora na način da se ne ugozi njegova stabilnost.Prema njegovim rečima, taj predlog razmatraće Narodna banka Srbije u ponedeljak.
Predsednik
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija reagovati na vreme kako bi predupredila efekte novog talasa ekonomske krize čiji se udar očekuje sledeće godine. "Potrošićemo veliku energiju kako bismo minimizovali efekte krize, otvorili nova radna mesta i sačuvali ona koja već postoje", reakao je Tadić posle sastanka.Tadić je istakao da veruje da će Srbija i dogodine ostvariti pozitivan privredni rast. "Ovaj sastanak se događa u trenutku kada 2012. možemo očekivati ekonomski udar i on je već započeo, ali važno je da se Srbija nosi sa krizom. Ostvarićemo pozitivan privredni rast i ove a verujem i sledeće godine", rekao je Tadić.Predsednik je istakao da će se mnoge zemlje suočiti sa novim talasom recesije i čak udvostručavanjem nezaposlenosti, ali da će Srbija iskorišćavanjem svih unutrasnjih resursa i privlačenjem ivestitora izbeći takvu sudbinu."Postoji izvesna mogućnost da neka preduzeća koja ne mogu da opstanu u zemljama sa visokom cenom rada dođu u Srbiju, i to se već dešava", rekao je Tadić, ali i istakao da, bez obzira ne sve mere koje će biti preduzete, ne treba građanima davati obećanja, budući da niko više nema pouzdane parametre na kojima bi ta obećanja mogao da temelji. "Kakav će biti naš uspeh najbolje je da ne obećavam građanima, dosta je bilo obećanja, došlo je vreme da se ponašamo na drugačiji način jer niko ne može da predvidi kako će izgledati svetska ekonomija, bezbednost i politika", rekao je Tadić.Tadić je poručio da će, on sam, ali i predstavnici vlade narednih dana razgovarati sa potencijalnim stranim investitorima.Prema njegovim rečima, i preduzeća i sindikati treba da preuzmu svoj deo odgovornosti i da doprinesu postizanju saglasnosti oko mera ekonomske politike.Predsednik Tadić je istakao da je Srbija, kao i čitav svet, povezana sa ekonomskom situacijom u EU, i da se pažljivo prate dešavanja u zemljama evrozone sa kojima Srbija ima najveću ekonomsku saradnju, ali i situacija na području Cefta sporazuma.
Privrednici
Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić rekao je da je na sastanku sa državnim vrhom i predstavnicima banaka "pomeren led" u pravcu rešavanja problema privrede Srbije.Grujić je objasnio da je konkretno dogovoreno smanjenje obavezne rezerve za određenu kategoriju zajmova, pre svega za srednja preduzeća. On je kazao da privrednici očekuju da se na taj način poveća likvidnost tog sektora tako što će se osloboditi dodatna novčana sredstva koja će banke plasirati kroz povoljnije kredite.Na pitanje novinara da li je bilo reči o drugim merama koje uključuju značajna finansijska sredstva, Grujić je kazao da je budžet restriktivan " i ne možemo očekivati da država pomaže svojim parama i da svi tražimo sistemske mere".Grujić je kazao i da je dogovoreno formiranje operativnog tima u kome će biti premijer, guverner, dva privrednika i dva bankara.Oni će se sastajati dva puta mesečno, a jednom u toku meseca će praktikovati ovako velike sastanke, naveo je on.Na pitanje da li je ugovoren termin za seledeći sastanak, Grujić je rekao da je istaknuto da se može očekivati još jedan do kraja godine.Grujić je, koji je koordinator Pokreta privrednika Srbije, ukazao je da na današnjem sastanku nije bilo reči o razvojnoj banci koja bi, prema ranijoj najavi zvaničnika Vlade Srbije, trebalo da počne sa radom polovinom iduće godine.On je kazao da je na sastansku bilo mnogo predloga koji su izneli i privrednici i bankari, a da je guverner "neke stvari prihvatio" , između ostalog i da se na Izvršnom odboru Narodne banke Srbije u ponedeljak usvoji odluka o smanjenju obavezne rezerve za pojedine kategorije kredita koje se odobravaju preduzećima.

9. decembar 2011.

Protest novinarskih udruženja i odgovor direktora „Novosti“
Vukotić proziva Sindikat i novinarska udruženja
e-Novine
Zbog sindikalnog angažovanja ne sme biti posledica po zaposlene * Posle nekoliko dana ćutanja, oglasio se i Vukotić: Čabarkapa kao višegodišnji „sindikalni lider“ ne može da stvori podružnicu u „Novostima“ koja čini reprezentativni sindikat Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije osudili su u četvrtak ponašanje direktora i glavnog urednika Večernjih novosti Manojla Vukotića koji je vređao Draganu Čabarkapu, predsednicu Sindikata novinara Srbije, novinarku ovog lista. Udruženja u zajedničkom saopštenju podsećaju da zbog sindikalnog angažovanja ne sme biti posledica po zaposlene.Dragana Čabarkapa tvrdi, kao što smo već objavili, da joj je glavni urednik "Novosti" Manojlo Vukotić pretio i vređao je zbog toga što je na oglasnu tablu postavila rešenje Republičkog odbora Samostalnog sindikata Srbije o raspuštanju Jedinstvenog sindikata, sindikalne organizacije sa kojom je Vukotić potpisao kolektivni ugovor. Direktor Vukotić vređao je Čabarkapu rekavši joj da je "neradnik" i "đubre", te da je "treba išamarati". Posle ovog incidenta, Vukotić je Čabarkapu kaznio zbog toga što, navodno, „nije uradila svoj posao“.Udruženja u saopštenju navode da su od Vukotića tražila izjavu povodom tog dogadjaja, ali da im je on preko svoje sekretarice poručio da je "to što se sa Čabarkapom događa sramno i da ne želi da daje nikakve izjave i komentare povodom toga".U saopštenju dostavljenom udruženjima i redakcijama Manojlo Vukotić izražava svoje „zaprepašćenje“ saopštenjem dva udruženja i pita se zar ona „nemaju pametnija posla nego da raspravljaju o internom sukobu u jednoj Redakciji“. Sindikat u ,,Novostima", ističe Vukotić, „radi, postoji, funkcioniše, brani, štiti i nije moj“.„ Ali, vi ste smogli snage, zajednički, da atakujete na mene zato što ste poverovali jednom preambicioznom sindikalisti, čiji je jedini cilj u ovoj kući napasti, nagrditi, provocirati i širiti to dalje. Kao što je i sada učinila“, navodi se u Vukotićevom saopštenju.On, takođe, ističe da je Dragana Čabarkapa kažnjena zato što je „njen urednik podneo pismeni zahtev o kazni, jer je svojim neradom ugrozila tehnološki proces izlaska 'Evropskih novosti' i tvrdi da Čabarkapa, " kao višegodišnji 'sindikalni lider' ne može da stvori podružnicu u 'Novostima' koja čini reprezentativni sindikat“.„Sa njom i njenih tridesetak članova od okupno 460 zaposlenih, nemam šta da pregovaram“, kategoričan je Vukotić.Ostali deo njegovog obraćanja javnosti odnosi se na rad novinarskih udruženja kojima poručuje da je Kolektivni ugovor „Novosti“ najbolji u državi i da u toj kući dve godine niko nije otpušten sa posla, a da se plate primaju redovno, dva puta mesečno. „Kako.je u drugim kućama, imaju li oni Kolektivne ugovore? Šta vi činite kad nemaju? Kako branite novinare koje tamo spuštaju na mizerne plate i šalju na biro rada? Koga ste zaštitili?“, pita Vukotić.Direktor „Novosti“ konstatuje da „nikada ni jedna delegacija vaša dva udruženja nije došla da pogleda kako funkcioniše kuća sa gotovo 300 novinara! Vama je mnogo važnije da za TV govorite o tome, dajete ocene, komentarišete, ne znajući šta je realnosti u medijskim kućama. Ako se vaša uloga, vaša funkcija, vaši zadaci, vaše javno pojavljivanje, vaše predstavljanje u medijima svodi na ovakva besmislena, netačna i pristrasna saopšenja -čestitam na ulozi!“, poručio je Vukotić funkcionerima UNS i NUNS.

Sindikat: Postoji korupcija u zdravstvu ali u tenderima
Izvor>Beta
BEOGRAD - Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ocenio je danas da u zdravstvu postoji korupcija, ali da je ona najizraženija prilikom potpisivanja tendera."Korupciji doprinosi netransparentan proces donošenja odluka, zakona i podzakonskih akata, kao što je bio slučaj sa donošenjem Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji se odnosi samo na lekare primarne zdravstvene zaštite", navodi se u saopštenju. Na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, 9. decembra, Granski sindikat podseća da je po anketi sprovedenoj za potrebe EU, zdravstvo Srbije na samom vrhu korupcije. "Napominjemo da u zdravstvu postoji korupcija, ali je ona najizraženija prilikom potpisivanja tendera, kao što je bio slučaj sa nabavkom vakcina", navodi se. Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite ASNS zatražio je da se istraga sprovede dosledno i nad svim odgovornim licima, bez izuzetaka.

Rade za lične i političke, a ne za opšte interese
Zdravstvo vode podobni, a ne sposobni menadžeri
Izvor>Blic
BANJALUKA - Direktori zdravstvenih ustanova i ostali zdravstveni menadžeri na funkcijama znaju provesti i deceniju, a da pri tom ništa ne doprinesu razvoju zdravstvenog sistema. Štaviše, ustanove koje vode mnogi ostave u velikim problemima, a mandate i pozicije rukovodilaca iskoriste za ostvarivanje ličnih interesa i promociju. Za svoj rad, tvrde sagovornici „EuroBlica“, nikom i ne odgovarajuSvoj posao ne radi ni Udruženje zdravstvenih menadžera RS, koje bi trebalo da okuplja sve direktore bolnica, domova zdravlja i ostale rukovodioce u zdravstvu. Danas ovo udruženje samo figuriše, a za desetak godina postojanja nije ostvarilo bitan uticaj na donošenje najvažnijih odluka u zdravstvu. Kako priznaju i njegovi članovi, na tome čak i ne rade. Predsednik Strukovnog sindikata doktora medicine RS Miodrag Femić kaže da je od vitalnog značaja da se čuje struka koja treba da pomogne u kreiranju zdravstvene politike. Sada je, dodaje, kreiraju ljudi koji nemaju mnogo veze sa zdravstvenom strukom. - Zdravstveni sistem ne može da funkcioniše da se čuje i glas nosioca posla, a to su lekari, ali problem je ministar Ranko Škrbić koji ne želi da razgovara sa nama - kaže Femić.
Predsednik Upravnog odbora ovog udruženja i direktor Doma zdravlja Laktaši u već nekoliko mandata Ljubomir Šormaz ističe da su direktori zdravstvenih ustanova uglavnom partijski ljudi, koji mnogo više vode računa o dužnostima prema onima koji su ih imenovali, nego o upravljanju ustanovama i sistemom. - Udruženje je pri osnivanju trebalo da funkcioniše, da radi i da pre ili kasnije bude ministru poluga za rad, ali to se ne dešava. Direktore domova zdravlja imenuju skupštine opština po političkoj dužnosti, a direktore bolnica Vlada i tu nema mnogo prostora da se deluje. Svi oni su po pravilu i članovi udruženja, ali većina nije mnogo zainteresovana za delovanje - kaže Šormaz koji važi za sposobnog menadžera, ali uglavnom “za svoje privatne biznise i interese”. Mada u javnosti istupa kao predsednik skupštine Udruženja menadžera u zdravstvu, ni direktor bolnice Gradiška Vlado Marjanović nije ažurni član udruženja. Kako saznajemo, nekoliko četverogodišnjih mandata rukovodilaca udruženja su istekli, a tek se očekuje da on sazove Skupštinu na kojoj bi se, posle više od decenije, biralo novo rukovodstvo. Za „EuroBlic“ kaže da njegov i uticaj udruženja u Ministarstvu zdravlja nije veliki. O radu udruženja nije želeo da govori mnogo. - Nismo mi neko ko ima neki poseban uticaj. Ali, s vremena na vreme, imamo sastanke i uglavnom iznosimo stavove, dajemo neke sugestije i primedbe kada se sklapaju ugovori ustanova sa Fondom zdravstvenog osiguranja - kaže Marjanović. Priča se, međutim, da je upravo on jedan od menadžera koji su dobro iskoristili i unovčili svoju poziciju u zdravstvu. Na imovini koju je stekao, kažu njegovi sugrađani, pozavidele bi mu mnoge kolege. Predsednik Sindikata zdravstva Milenko Granulić tvrdi da je jedan od osnovnih problema zdravstva RS upravo što zdravstvo vode ljudi koji su politički podobni ili su tu radi ličnih interesa, a ne sposobni menadžeri. Još veći je problem, tvrdi on, to što se nikada ne postavlja pitanje njihove odgovornosti. - Činjenica je da ljudi dođu na tu funkciju, budu jedno vreme, dovedu ustanove u finansijske probleme i na kraju, nikom ništa. Treba postaviti pitanje odgovornosti rukovodilaca. Imamo slučajeva da po četiri godine budu direktori zdravstvenih ustanova, ne plaćaju doprinose, a normalno dobijaju pare od Fonda koliko potpišu ugovore. Tako oštete radnike, državu, sebi izgrade imperije za vreme mandata. To nadležne institucije treba da proveravaju - kaže Granulić. Umesto u razgovoru sa stručnim udruženjima, sindikatima i na osnovu ozbiljnih istraživanja, najvažnije odluke u zdravstvu se već godinama donose ad hok i uglavnom tajno, u uskim krugovima, tvrdi narodni poslanik i predsednik Udruženja otorinolaringologa RS Nenad Stevandić. - Nemamo nikakve pokazatelje, nismo napravili ni zdravstvenu kartu RS, a donosimo velike odluke, što na kraju plaćamo velikim kreditnim zaduženjima. Gorući je problem to što ne postoji dijalog ministra sa lekarima preko strukovnog sindikata i sa strukovnim udruženjima. Zdravstveni sistem treba da se kreira u saradnji sa njima, a ne u tajnim pregovorima i ugovaranjima poslova. Sad se radi tako da se odluke donesu, a onda se zloupotrebi Narodna skupština da ih potvrdi - tvrdi Stevandić.

8. decembar 2011.

Не пристају на приватизацијуСрбија
Извор: Правда
НОВИ САД – У јавним и јавним комуналним предузећима у Новом Саду јуче је одржан једносатни штрајк упозорења због могућности приватизације комуналног сектора, коју сада дозвољава законска регулатива.- Позивамо све запослене да подрже наже захтеве, који су представљени радницима, а упућени су и руководствима предузећа. Познато је да се противимо приватизацији јавних предузећа, а од Градског већа тражимо да најкасније за месец дана јавно каже Новосађанима шта планира да учини с овим сектором – каже Зоран Радосављевић, председник Синдиката комуналаца.Они желе да знају докле се стигло са најављеним довођењем приватника у ЈКП „Водовод и канализација“.- Петицију је потписало више од 30.000 Новосађана. На овај начин хтели смо да покажемо да Новосађани желе јавну расправу о доласку приватног капитала у ова предузећа – каже Радосављевић.Он је рекао и да су искуства из околних земаља показала да комунална предузећа не треба приватизовати, јер су тиме цене њихових услуга вишеструко увећана.

Intervju, Ranka Savić
PREDSEDNICA ASNS: TRAŽIMO TRI POSLANIKA
Autor: Курир
Pozicija sindikata je mnogo bolja nego pre četiri godine i partiji koju podržimo donećemo više od 100.000 glasova
BEOGRAD - Jačamo!
- Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata na prošlim izborima Demokratskoj stranci donela je 103.000 glasova, a s obzirom na to da je pozicija sindikata sada mnogo bolja, stranci koju podržimo možemo doneti mnogo više glasova - kaže za Kurir Ranka Savić, predsednica ASNS, i dodaje:
- Zvali su nas iz Vojvođanske unije preduzetnika, Unije trgovaca i Unije taksista jer svi kolektivno žele da se učlane u naš sindikat.
* Najavili ste da ćete se politički angažovati. Da li ste već odlučili koju stranku ćete podržati?
- Razgovarali smo sa Čedomirom Jovanovićem iz LDP i Draganom Đilasom iz Demokratske stranke. Pošto je 11. decembra glavni odbor DS, posle toga će oni doći kod nas da razgovaramo. Pre mesec dana uputili smo pozive za razgovor i naprednjacima, Mlađanu Dinkiću, Rasimu Ljajiću, SPS i DSS, ali od njih nismo dobili nikakav odgovor. Glavni odbor ASNS zakazan je za 28. decembar i tad ćemo doneti odluku o tome da li ćemo podržati neku stranku.
* Šta sindikat traži od stranaka s kojima razgovara?
-Tražimo dva-tri poslanička mesta u Skupštini Srbije. Na taj način želimo da obezbedimo unutrašnju kontrolu pri donošenju odluka jer ćemo imati uvid u to da li je urađeno ono što nam je obećano.
Probleme preneti na bogate
* Za koja radnička prava će se zalagati ASNS?
- Zalažemo se za sve što ide u prilog poboljšanju prava radnika - da se topli obrok i regres ne oporezuju i da se uvede progresivna stopa doprinosa. Na taj način želimo da prenesemo tranzicione probleme na bogatije.

Samostalni sindikat Jugoremedije održao jednočasovni štrajk upozorenja
Država protiv domaće farmaceutske industrije
Izvor>Danas
Beograd - Nezadovoljni situacijom u preduzeću članovi Samostalnog sindikata zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija održali su juče jednočasovni štrajk upozorenja.Predsednik Samostalnog sindikata Jugoremedije Vladimir Pecikoza ističe da je fabrika ponovo zapala za oko nekom tajkunu, a da vlast umesto da štiti radničke interese radi na uništenju Jugoremedije. - U preduzeću su nakon modernizacije i dobijanja sertifikata o kvalitetu proizvodnje, stvoreni uslovi za uspešan rad i sigurnost zaposlenih, ali je država fabriku, koja je najveći izvoznik u Banatu, dovela na prag bede. Tražili smo reprogram kredita, a Fond za razvoj ćuti i blokira račun Jugoremedije. Republički zavod za zdravstvenu zaštitu ne plaća naše lekove. Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović tvrdi da će to uvećati inflaciju i, kako nezvanično saznajemo, zbog toga ne potpisuje saglasnost na povećanje cena dva preparata koja proizvodimo a čija prodaja bi nam omogućila da isplatimo plate i namirimo dugovanja. Stoga se pitamo da li je interes države da uništi domaću proizvodnju i da uvozi lekove. Država je od nas ranije tražila da preuzme vlasništvo nad fabrikom. Ne želimo da doživimo sudbinu Galenike i da ostavimo 4.000 akcionara bez njihovih akcija - kaže Pecikoza. Na pitanje kako komentariše tvrdnje Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost iz Jugoremedije da je za lošu situaciju i dugove kriv menadžment fabrike na čelu sa direktorom Zdravkom Deurićem, bivšim radničkim liderom, Pecikoza naglašava da „on savesno vodi preduzeće i da nije kriv za nedaće koje je uzrokovala država, koja ne čini ništa kako bi se omogućilo njegovo pozitivno poslovanje“. - Nama kasne tri zarade, i isplata ličnih dohodaka je naglašena kao jedan od zahteva u štrajku upozorenja. Međutim, preduslov da dođemo do novca za isplatu zarada je da nam država omogući održive cene proizvoda što sada nije slučaj. Bilo bi nam olakšano poslovanje i kada bi nam država reprogramirala dugovanja. Međutim, nama ne žele da reprogramiraju dug i time nam izađu u susret a nekim preduzećima koje država kontroliše su to omogućili - kaže Pecikoza - Država ima 42 odsto udela u akcijama te fabrike, ali mi kao Ministarstvo zdravlja ne možemo da stojimo po strani s obzirom da Jugoremedija proizvodi esencijalne lekove za zdravstveno zbrinjavanje bolesnika i ti lekovi, u slučaju da ih nema, izazvaće velike poteškoće u zdravstvenom zbrinjavanju pacijenata - rekao je ministar zdravlja Zoran Stanković, u jučerašnjoj poseti Zrenjaninu.Prema podacima Narodne banke Srbije zrenjaninska fabrika lekova je u ovoj godini u blokadi više od sto dana, u iznosu od 44,1 milion dinara. U rukama malih akcionara je 58,08 odsto akcija, država u svom portfelju ima 41,92 odsto akcija, PIO Fond 9,97 odsto a Akcionarski fond 3,96 odsto akcija.
Neispoštovani dogovori
Srpski ministar zdravlja Zoran Stanković najavio je da će danas od Vlade Srbije zatražiti hitno rešavanje problema koji postoje u Jugoremediji. On je juče tokom obilaska zrenjaninske bolnice izjavio da je u više navrata imao sastanke sa rukovodiocima Jugoremedije, ali da nijedan od postignutih dogovora nije ispoštovan.

7. decembar 2011.

Штрајк упозорења у јавно-комуналним предузећима
Izvor: Dnevnik
У свим јавним и јавно-комуналним предузећима у Новом Саду у првом радном сату данас ће се одржати једносатни штрајк упозорења због могућности приватизације комуналног сектора, коју сада дозвољава законска регулатива.
Шта градски оци смерају с ЈКП „Водовод и канализација”
Градски одбор синдиката у стамбено-комуналној делатности позвао је око пет хиљада запослених у комуналној привреди града да стане иза синдикалних захтева. Они ће сутра бити прочитани радницима и прослеђени менаџментима компанија и локалној самоуправи, као власнику комуналних фирми. Овај сидникат се противи продаји јавних добара, те ће упути Градском већу допис да у року од месец дана јавно каже Новосађанима шта планира да учини са јавно-комуналним предузећима.Синдикат комуналаца каже да их првенствено занима шта градски оци смерају с ЈКП „Водовод и канализација” , пошто дуже време наговештају довођење страног капитала у ову фирму.
- Скупили смо више од 30.000 потписа. Тиме смо хтели да покажемо градској власти да су житељи Новог Сада заинтересовани за судбину „Водовода „и да желе јавну расправу за долазак страног капитала - казао је председник Градског одбора синдиката радника у стамбено-комуналној делатности Зоран Радосављевић.Он је истакао да су искуства из околних земаља показала да се комунална привреда не треба продавати, нити уступати страном инвеститору и домаћим бизмисменима. Првенствено, каже, што уласком другог капитала, цене комуналних услуга поскупљују вишеструко.

Ako se ne usaglase sa državom i sindikatima, poslodavci neće potpisati kolektivne ugovore za dve grane industrije
Koplja se lome oko poreza na regres i topli obrok
Izvor:Danas
Beograd - Nikako poslodavci, sindikati i država da se dogovore. Taman reše jedan problem, iskrsne novi. Poslednji, zbog kojeg je i otkazana sednica SES-a pre neki dan, tiče se poreza na topli obrok i regres. Unija poslodavaca Srbije traži da se on ukine, sindikati se tome protive, a konačno rešenje moglo bi biti doneto naredne nedelje.- Sledeće nedelje održaćemo sastanak u Ministarstvu finansija, na kom će biti i predstavnici sindikata i poslodavaca i tek tada ćemo znati šta realno može da se uradi - kaže za Danas ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.Ukoliko ne bude postignut dogovor i poslodavci ne budu oslobođeni plaćanja poreza na topli obrok i regres u Uniji tvrde da neće potpisati dva kolektivna ugovora, za granu metalske industrije i hemije i nemetala.Porezi i doprinosi na topli obrok i regres trenutno se plaćaju po istoj stopi kao i zarade, što približno znači da će na svakih 100 dinara isplaćenih zaposlenom još približno 63 dinara otići državi.- U zemljama EU to je oslobođeno poreza i doprinosa, kao i isplata 13 plate. Sindikati time što ne žele da učine ustupak, dovode u tešku situaciju sva mala i srednja preduzeća, jer će oni po jednom zaposlenom imati uvećane mesečne neto troškove za prosečno 5.560 dinara po zaposlenom. Na taj iznos državi bi na ime poreza i doprinosa trebalo da pripadne još prosečno 3.502 dinara - kaže portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.Za razliku od velikih preduzeća, mala i srednja kojih je oko 99 odsto u Srbiji, napominje Rajić, neće biti u stanju da to izdrže, jer već sada funkcionišu na granici likvidnosti. Osim toga, dug države prema privredi je samo prošle godine bio oko 94 milijarde dinara. Rajić insistira na kompromisu i od sindikata traži isto to.- To su konkretne stvari koje sindikati mogu da urade za radnike. Mi smo dali predlog za promenu Zakona o porezu na dohodak građana u kom ne tražimo da se potpuno ukinu porezi već da postoji limit, odnosno da se oslobodi poreza topli obrok u visini do 6.000 dinara i regres do 20.000 dinara - ističe Rajić. To bi ustvari značilo da na 5.560 dinara koje poslodavac uplati zaposlenom, ne mora još 3.500 dinara da da državi. Ako se to bude rešilo, tvrdi naš sagovornik, Unija će već koliko sutra potpisati kolektivne ugovore.Predsednik sindikata metalaca Zoran Vujović kaže za Danas da poslodavci nisu fer i da njihov zahtev nije korektan, jer je tekst kolektivnog ugovora koji oni sada ne žele da potpišu usaglašen i usvojen bez ijednog njihovog dodatnog zahteva.- Razumem muke poslodavaca i spreman sam da podržim njihov zahtev ukoliko potpišu kolektivni ugovor. Oni traže i izmenu Zakona i to smo odlučili da podržimo, ali oni nisu ispoštovali dogovor - kaže Vujović. Ono na šta bi sindikat metalaca bio spreman da pristane, ukoliko poslodavci odluče da potpišu kolektivne ugovore, jeste i „zamrzavanje“ određenih članova ugovora dok izmenjeni Zakon ne bude usvojen.- I na to bismo pristali da se ti članovi ugovora koji se odnose na nivo toplog obroka i regres „zamrznu“ dok se ne promeni Zakon, ali da to ne traje duže od četiri meseca - napominje Vujović.
SKGO brine moguće povećanje neoporezivog dela zarada
Beograd - Stalnu konferenciju gradova i opština (SKGO) zabrinjavaju sve češće najave smanjenja poreza na zarade i povećanja neoporezovanog dela plata, izjavio je juče predstavnik te asocijacije Aleksandar Bućić. Na godišnjoj konferenciji budžetskih korisnika o uslovima poslovanja i okvirima budžeta u 2012. godini, on je rekao da bi to moglo imati ozbiljne posledice po lokalne samouprave i naveo da bi samo u slučaju da neoporezivi deo plata bude povećan na 10.000 dinara lokalni budžeti u Srbiji bili uskraćeni za ukupno 5,6 milijardi dinara godišnje. Bućić je rekao da bi u razgovore o mogućem smanjenju poreza na zarade i povećanju neoporezovanog dela plata trebalo uključiti i SKGO.
Zloupotreba
Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović je pre dva dana rekao za naš list da to „ne dolazi u obzir“ i da je to promenjeno baš zbog toga što su poslodavci „zloupotrebljavali topli obrok i regres kako bi izbegli plaćanje poreza na redovan deo zarade“. Rajić kaže da je u redu ne slagati se sa nečim, ali da Orbović onda objasni radnicima u Srbiji zbog čega ih lišava 5.000 dinara mesečno.

Bez privatizacije komunalnih usluga
Autor: Beta
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata složili su se juče da je u ovom trenutku dobro da država postane „stoprocentni“ vlasnik Telekoma Srbije.Đilas je na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka rekao da u ovom trenutku nije za privatizaciju komunalnih usluga u Beogradu. On je na komentare o zaradama u javnom sektoru rekao da nisu velike plate u javnim preduzećima, već da su zarade male u drugim.Kako je rekao, partnerski odnosi sa sindikatom na nivou Beograda su dobri i da će se u narednom periodu raditi na unapređenju saradnje.Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović rekao je da očekuje da na narednom sastanku dobiju odgovore na pitanja koja su izneli predstavnicima Demokratske stranke sa kojom, kako je istakao, od ranije sarađuju. Delegacija sindikata je istakla da, iako su jedna od najvećih centrala, „iz nekih razloga“ nisu dobili rešenje o reprezentativnosti, ali su dobili uveravanja od Đilasa da će se raditi na rešavanju tog pitanja.

Građane čeka veoma teška 2012.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Građane Srbije čeka veoma teška 2012, a puno toga će, kada je reč o ekonomskoj situaciji u zemlji zavisiti od dešavanja u evro-zoni.Stručnjak Ekonomskog instituta Stojan Stamenković izjavio je da se paralelno sa krizom u evro-zoni u Srbiji sredinom naredne godine održavaju i izbori, a poznato je iz ranijeg perioda da "se pola godine pre izbora ekonomska politika ne menja i ne ispravlja sistem"."Čak i da se izbori održe u ovom mesecu, mi nećemo imati mnogo bolji život nego 2011", rekao je Stamenković iznoseći svoju procenu da će Bruto-domaći proizvod u ovoj godini najverovatnije dostići svega 1,5 odsto. Podsećanja radi, prema poslednjoj proceni MMF-a iznetoj nakon dogovorenog stend baj aranžmana iz predostrožnosti, Srbija bi trebala ovu godinu da završi sa privrednim rastom od dva odsto. On je naveo da sve to zajedno sa revidiranom prognoziranom stopom rasta za narednu godinu sa tri na 1,5 odsto, dovodi do zaključka da će biti "stvoreni problemi u fiskalnoj sferi".U prilog svemu navedenom govore i danas izneti podaci iz najnovijeg broja "Markroekonomske analize i trendovi" da privredna aktivnost opada, opada industrijska proizvodnja, a promet u trgovinama je ispod prošlogodišnje proseka. Takođe stagnira i trgovinski deficit, a opao je i broj zaposlenih.
Predsednik Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović takođe smatra da će 2012. godine biti "jako teška godina, a kakva će biti odgovornost vlade, više ćemo saznati kada budemo videli budžet za 2012. godinu. Prema njegovom mišljenju izbori neće uticati na politiku vlade, a treba imati u vidu i da postoje fiskalna ograničenja koja se poštuju. Po njegovom uverenju, jedino je moguće da će morati da se redefiniše pravilo o učešću javnog duga u BDP-u zemlje. Vlahović smatra i da, uprkos populističkim izjavama, mora da se konačno krene u strukturne reforme javnog sektora, ističući i da prostora za dodatne fiskalne ustede vise nema. Delimična privatizacija javnih preduzeća i reforma penzionog osiguranja, dva su ključna poteza koje je Vlahović naveo. Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik oceni o je da je dobro to što srpska privreda ima "štit, od onoga što se dešava, a to je dogovoreni program sa MMF." Međutim, ukazao je, to je samo deo tog štita, koji čine, kako eksterne rezerve držve, tako i obezbeđene rezerve budžeta. On je naveo da je iz iskustva malih zemalja, Slovačke i Malte, zaključio da male zemlje uvek imaju šansu, čak i ako veće zemlje u njihovom okruženju beleže slabiji rast.Srbija ima dobre ekonomske politike, može da bude takva, ali to je teško ostvarivo u narednoj godini jer nema kritične mase odgovarajućih strukturnih reformi koje bi omogućile da se to desi", ocenio je Lisovolik. I on je kao i ostali sagovornici izrazio bojazan da postoji mogućnost da javni dg probije ključnu granicu od 45 odsto BDP-a, a postoje i dodatni fiskalni rizici koje može da prouzrukuje nedavno donet Zakon o javno privatnim partnerstvima.On je naveo i da je program dogovoren sa Vladom predvideo i davanje prava Ministartvu finansija da uloži veto na fiskalno neodgovorne projekte javno-privanog partnerstva.

Godina koju su pojeli skakavci
Izvor: Blic
Beograd -- Ova godina trebalo je da bude godina izlaska iz krize, ali nam zvanična statistika pokazuje da smo još dublje zaglibili u ekonomsko beznađe
Podaci Republičkog zavoda za statistiku, Nacionalne službe za zapošljavanje i Privredne komore Srbije govore da Srbija nije povukla prave poteze kako bi ublažila efekte svestke ekonomske krize i da je sada još ranjivija ušla u krizu izazvanu poremećajima državnih dugova u evro zoni.
Zarade
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2011. godine u Republici Srbiji iznosi 38.167 dinara. U odnosu na neto zaradu isplaćenu u septembru 2011. godine, nominalno je manja za 1,5 odsto, a realno za 1,9 procenata u odnosu na prosečnu zaradu iz oktobra 2010. godine.
Tržište rada
Ukupan broj zaposlenih u Republici Srbiji, krajem oktobra 2011. godine procenjuje se na 1.754.429 lica, što predstavlja neznatan pad u odnosu na prethodni mesec kada je ukupan broj zaposlenih iznosio 1.754.662. Stopa registrovane nezaposlenosti u oktobru 2011. smanjena je, u odnosu na septembar, sa 27,20 na 27,13 procenata.
Trgovina
Promet robe u trgovini na malo u periodu oktobar 2010. – oktobar 2011. beleži pad: i po tzv. tekućim cenama od 8,3 odsto i po tzv. stalnim cenama od 16,2 odsto. Pad je zabeležen i prema kumulativnim podacima za period januar-oktobar 2011. u odnosu na januar-oktobar 2010. Godine za više procenata.
Izvoz i uvoz
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za deset meseci 2011. godine iznosi 26.250,9 miliona USD, što je za 22,9 procenata više u odnosu na odgovarajući period 2010. Izvoz robe je bio 9.840,3 miliona USD, što čini povećanje od 25,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 16.410,6 miliona USD, što je za 21,5 procenata više u odnosu na isti period prethodne godine.
Devizne rezerve
Devizne rezerve Narodne banke Srbije opale su u oktobru ove godine za 86 miliona evra, tako da su krajem meseca iznosile 11.272,8 miliona evra. Smanjenju deviznih rezervi najviše je doprinelo izmirenje obaveza prema inostranim zajmodavcima, kao i povlačenje obavezne rezerve komercijalnih banaka.
Spoljni dug
Spoljni dug Srbije krajem septembra 2011. godine iznosio je 23.860,3 miliona evra što čini povećanje od 1.032,6 miliona u odnosu na prethodni mesec. Dugoročni dug iznosi 23.002,3 miliona evra, od čega javni sektor duguje 10.433,4 miliona, a privatni sektor 12.568,9 miliona evra.

6. decembar 2011.

ŠTRAJK UPOZORENJA KOMUNALACA

Predstavnici Samostalnog sindikata u subotičkim komunalnim preduzećima pridružiće se jednočasovnom štrajku upozorenja koji će u Vojvodini biti održan sutra. Razlog je usvajanje republičkog Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o javno–privatnom partnerstvu i koncesiji, koji daje pravo lokalnim samoupravama da privatizuju komunalna preduzeća čiji su osnivači. Predsednik Gradskog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno–stambenoj delatnosti Momčilo Petrović izneo je niz primera iz zemalja u okruženju, gde je u toku proces re–privatizacije, pošto se model javno–privatnog sektora pokazao kao poguban za komunalnu delatnost.

Štrajk u Javnim preduzećima
Izvor>Yu eco
Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Subotice najavio je štrajk svih Javnih i Javnih komunalnih preduzeća sutra od 7 do 8 časova. Razlog štrajka jeste usvajanje Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o Javno – privatnom partnerstvu i koncesiji. Održavajući štrajk sindikalci ispostavljaju i zahteve koji su formulisani na zajedničkoj sednici svih sindikata komunalaca na nivou Vojvodine.
Neki od zahteva su: od svih opština i njihovih organa Sindikat traži da obavljenje komunalnih delatnosti povere postojećim Javnim i Javnim komunalnim preduzećima na vremenski period od najmanje 5 godina i da u tom periodu ostanu 100 odsto u javnoj svojini ; da se u navedenom roku izvrši restruktuiranje svih Javnih komunalnih preduzeća u Vojvodini sa ciljem da se dovedu na nivo tržišnog samoodrživog poslovanja, da se odmah otpočne sa procesom potpune depolitizacije upravljanjem i rukovođenjem ovim preduzećima i da se u ove organe postave stručni i sposobni kadrovi na osnovu programa poslovanja preduzeća, kao i mnogi drugi zahtevi.

Комуналци штрајкују против приватизације
Извор: Дневник
Самостални синдикат сутра ће организовати једносатни штрајк упозорења у свим јавним и јавним комуналним предузећима у Војводини, као знак упозорења локалним самоуправама на то да се око 45.000 запослених у комуналној привреди противи приватизацији.Штрајк упозорења протећи ће у упознавању запослених са ставовима синдиката у вези с најавама приватизације комуналне привреде, а синдикални захтеви биће прослеђени и менаџметима у предузећима и локалним самоуправама. На јучерашњој конференцији за новинаре у Новом Саду председник Покрајинског одбора синдиката запослених у стамбено-комуналној делатност Милорад Котур казао је да су закони о комуналној делатности и о јавно-приватном партнерству и концесији недавно усвојени без социјалног дијалога и сагласности Социјално-економског савета, струковних удружења и Привредне коморе.– Пре ових закона, донет је Закон о државној својини, по којем су комуналне фирме у власништву локалних самоуправа – рекао је Котур. – Регулатива је донета уочи парламентарних избора и у условима свеопште кризе. Зато тражимо да се води јавна расправа с грађанима, да се чује глас корисника услуга, али и да нам локалне власти кажу шта смерају с комуналим сектором. Обишли смо све околне земље и њихова искуства нису на страни увођења страног капитала или домаћих тајкуна у посед над јавним добрима.По његовим речима, од свих општина и градова Самостални синдикат комуналних радника тражи да се обављање комуналних делатности препусти постојећим предузећима у периоду од најмање пет година и да у том периоду комуналне фирме остану у потпуности у јавној својини.– Тражимо да се уради реструктурирање у предузећима, да би се она довела на ниво тржишног, самоодрживог пословања. Захтевамо да се одмах отпочне деполитизација управљања, да се на чело фирми постави стручни кадар на основу програма пословања и да се чланови управних одбора и директори предузећа обавежу уговорима у којима ће бити дефинисане њихове обавезе и одговорност, укључујући и личну гаранцију за остваривање резултата рада – истакао је Котур.У укупно 45 општина или градова у Војводини има 135 таквих предузећа у којима је запослено око 13.500 радника.
Не желе газде
Синдикат комуналаца организовао је на Централној пијаци у Зрењанину акцију прикупљања потписа са захтевом да се распише референдум, на којем би се грађани изјаснили о томе да ли су против приватизације јавних комуналних предузећа и давања у закуп и концесија комуналних делатности. Акција је синхронизована и спроводи се на целој територији Србије, а циљ је 100.000 потписа.По речима повереника Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Војводине Жике Живадиновића, Закон о комуналним делатностима, који је недавно усвојен у Скупштини Србије, неминовно ће довести до неконтролисаног повећања цена комуналних услуга у односу на садашње, што ће негативно утицати на стандард свих грађана. Исто тако, нагласио је Живадиновић, примена овог закона довешће и до великог броја отказа уговора о раду у комуналним предузећима „што се свим законским средствима мора спречити”.– Корист од овог закона, уколико отпочне његова примена, имаће само стране компаније и домаћи тајкуни, а сви остали, и грађани и запослени у јавним комуналним предузећима, претрпеће несагледиву штету – поручио је Живадиновић.Он подсећа и на то да је пракса у последњих неколико година показала шта се догодило с приватизованим фирмама. Како је истакао, врло брзо по спроведеној приватизацији оне су пропале, па се такав сценарио не сме поновити када су у питању јавна комунална предузећа која обављају веома важну друштвену функцију.

Gazdama skupo osiguranje od povreda
Izvor: Novosti
Poslodavci protiv kolektivnih ugovora koji donose nove namete. Dodatno osiguranje za slučaj povreda na radu košta i do 2.724 dinara više po zaposlenom
VEĆINA od 90.000 privrednika nije voljna da prihvati dodatne troškove za osiguranje u slučaju povreda na radu (predviđenih Opštim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima), jer im ova stavka, podiže mesečne rashode za 550 do 2.724 dinara po svakom zaposlenom u zavisnosti od procenjenog rizika radnog mesta.Zato su pregovori sindikata i poslodavaca, oko parafiranja novih ugovora, vraćeni korak unazad, a za sledeću sednicu Socio-ekonomskog saveta oba ”tabora” pripremaju računice kojima će pravdati svoje argumente.I dok sindikalci podsećaju da su sve finansijske odredbe Opšteg kolektivnog ugovora, pa tako i ova, ”zamrznute” još od 2009. godine, i da zato nema razloga za preuranjeno sabiranje rashoda, poslodavci dodaju da su osiguravajuće takse ostale ”ugrađene” u većini pojedinačnih ugovora po firmama.
UZALUD MARATON
Članovi Socio-ekonomskog saveta još od maja pokušavaju da ispišu novi Opšti kolektivni ugovor, kojim bi se radnicima garantovala veća prava. Dogovori, kako potvrđuju u ovom savetu, ipak nisu odmakli dalje od početka jer se sindikati i poslodavci razlikuju oko procene troškova koja bi ova prava donela preduzećima. Iz tog razloga obe strane najavljuju istupanje iz SES.
- Mnoga preduzeća, a posebno mala i srednja koja zapošljavaju 56 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, nemaju finansijskih sredstava da dodatno osiguravaju svoje radnike - objašnjava Dragoljub Rajić iz UPS. - Zato bi insistiranje da ova taksa bude obavezna dodatno unazadilo privredu jer su poslodavci već opterećeni sa 46 različitih nameta. U Austriji je, na primer, poslodavac u obavezi da plaća upola manje dažbina. A posebno je besmisleno prisiljavati nesolventna preduzeća da daju ono što nemaju i tako ih terati u blokadu.Privrednici zato predlažu da se ova nova taksa ”namiri” iz kase Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ”jer je stopa doprinosa ionako najveća u regionu”.- U drugim zemljama ona je između osam i deset odsto, a kod nas je 12 - dodaje Rajić. U SSSS, međutim, ocenjuju da je sabotiranje potpisivanja novih kolektivnih ugovora dokaz da privrednici nemaju nameru da osiguraju svoje zaposlene.

Vaspitači traže iste plate
Izvor:Danas
Beograd - Predstavnici Samostalnog sindikata zaposlenih u predškolskom obrazovanju protestovali su juče ispred Ministarstva prosvete u Beogradu, tražeći usvajanje uredbe kojom bi se svim zaposlenima u vrtićima ujednačile plate, bez obzira na to u kojem gradu rade. Ispred Ministarstva prosvete u Nemanjinoj ulici okupilo se oko 20 članova Republičkog odbora sindikata, a kako su najavili organizatori, protesti će biti masovniji ukoliko Ministarstvo ne ispuni njihov zahtev. Samostalni sindikat zaposlenih u predškolskim ustanovama narednih dana nastaviće pregovore sa predstavnicima Ministarstva prosvete pošto juče na sastanku sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem nije postignut dogovor o platama zaposlenih u predškolskom obrazovanju.Predsednica Sindikata Ljiljana Kiković rekla je da je sastanku prisustvovao ministar Žarko Obradović i da ministarstvo predlaže da koeficijenti budu jednaki kao i zaposlenima u osnovnim i srednjim školama, ali da vaspitači insistiraju na specifičnosti njihovog posla i traže veće koeficijente. „Mi ćemo se i pored nastavka pregovora i u utorak pojaviti ispred Ministarstva prosvete i tako iskazati svoj protest“, kazala je Ljiljana Kiković i dodala da se nada da će narednih dana biti postignuto kompromisno rešenje. Ona je pre sastanka rekla da lokalne uprave od sredstava koja imaju nasumično određuju plate zaposlenih u vrtiću i kao primer navela da osnovna zarada vaspitača u beogradskom vrtiću iznosi oko 40.000 dinara, a u unutrašnjosti i duplo manje.

Sindikati i država ostavljaju zaposlene u Srbiji bez toplog obroka i regresa
Izvor:eKapija
Unija poslodavaca Srbije saopštila je danas da je spremna da zaključi dva kolektivna ugovora - za metalsku industriju i granu hemije i nemetala, pod uslovom da se topli obrok i regres za zaposlene oslobode plaćanja poreza i doprinosa.Takav postupak bio bi u skladu sa obavezom preuzetom Socijalnim sporazumom, koji su 29. aprila 2011. potpisali Vlada Srbije, Unija poslodavaca, Savez samostalnih sindikata i UGS "Nezavisnost".Porezi i doprinosi na topli obrok i regres trenutno se plaćaju po istoj stopi kao i zarade, što približno znači da će na svakih 100 dinara isplaćenih zaposlenom državi otići još približno 63 dinara. U zemljama Evropske unije ishrana na radu (topli obrok) i naknada za godišnji odmor (regres) oslobođene su poreza i doprinosa, kao i isplata 13 plate i dodatnih bonusa i stimulacija zaposlenima, navedeno je u saopštenju.S obzirom na to da su u toku pregovora u grani hemije i nemetala dogovorene isplate toplog obroka u visini od 20% minimalne zarade u Srbiji, a u grani metalske industrije 20% od prosečne zarade u grani metalske industrije i regres u visini 75% osnovne mesečne zarade zaposlenog, poslodavci će po jednom zaposlenom imati uvećane mesečne neto troškove za prosečno 5.560 dinara po zaposlenom. Na tih 5.560 dinara, kako je navedeno u saopštenju, državi bi na ime poreza i doprinosa trebalo da pripadne još prosečno 3.502 dinara.U ovom trenutku ukupno prosečno povećanje izdvajanja poslodavaca na ime toplog obroka i regresa (oko 90 EUR) previsoko je i značajno će ugroziti poslovanje hiljada preduzeća, a posebno malih i srednjih među njima, koji za razliku od velikih kompanija metalskog sektora i grane hemije i nemetala, posluju na granici likvidnosti, ugroženi obavezama plaćanja PDV unapred, prosečnim rokovima plaćanja od 132 dana, visokim bankarskim kamatama i hroničnim nedostatkom obrtnih sredstava.Imajući u vidu da je zbog trenutnog stanja u privredi i stagnacije sektora malih i srednjih preduzeća iz godine u godinu i neto opterećenje od dodatnih 5.560 dinara po zaposlenom mesečnom visoko, Unija poslodavaca Srbije pozvala je predsednike sindikata i ministra rada i socijalne politike i zatražila da se svi zajedno obrate Ministarstvu finansija Srbije zbog promene Zakona o porezu na dohodak građana kojom bi se isplata ishrane u toku rada i naknade za godišnji odmor oslobodila plaćanja poreza i doprinosa u visini do 6.000 dinara (topli obrok) i 20.000 dinara (regres). Na taj način poslodavci ne bi morali da na 5.560 dinara, koje bi u proseku mesečno isplaćivali zaposlenima, plaćaju još 3.502 dinara državi.Kao organizacija koja je spremna da utiče na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u Republici, Unija poslodavaca Srbije poziva ministra rada Rasima Ljajića, predsednika SSSS Ljubisava Orbovića i predsednika UGS "Nezavisnost" Branislava Čanka da javno podrže ovu inicijativu i omoguće zaposlenima uvećanje mesečnih prihoda, uz istovremen gest obzira prema brojnim preduzećima u Srbiji koja posluju u otežanim uslovima", navedeno je u saopštenju.

5. decembar 2011.

SINDIKAT SUBOTICE
ULOGA MLADIH U SINDIKATU
Sekcija mladih obrazovanja, nauke i kulture je tokom proteklog vikenda organizovala seminar za mlade članove Saveza Samostalnih Sindikata grada Subotice.
U okviru seminara su održane i radionice i diskusije: o problemima sa kolektivnim ugovorima, o izradi novog marketinga i o potrebnim reformama u sindikatu.

Predavači su bili: Zorica Karanović, predsednica odbora za obrazovanje grada Subotice, gospodin Milan Popović, predsednik SSS Grada Subotica i Ervin Marki, predsednik Sekcije mladih zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi SSS grada Subotice.

Не дају фирму у приватне рукеСрбија
Izvor: Pravda
ЛЕСКОВАЦ – Припадници организације Самосталног синдиката у лесковачком ЈП „Водовод“ почели су прикупљање потписа за референдум против приватизације овог лесковачког предузећа. Одзив грађана на лесковачких минус осам степени Целзијусових већи је од очекиваног. У овом лесковачком предузећу тренутно су запослена 392 радника.Према нашим сазнањима, већина Лесковчана мисли да је то превише и да њихове плате иду на терет потрошача. „Водовод“, међутим, муку мучи са нередовним платишама. Почетком последњег месеца дугови су нарасли на 275 милиона динара. Од тога, око 140 милиона динара спада у застарела и спорна потраживања.- Просечни месечни рачун по домаћинству на име обавеза за водовод и канализацију износи око 1.000 динара. Мислим да бисмо много боље пословали када би се ови дугови бар упола измирили, а у предузећу нема вишка запослених. Синдикат не верује да би приватизација „Водовода“ била добра за запослене и да би Лесковчани пили квалитетну и јефтину воду – истиче Драгиша Ђорђевић, председник организације Самосталног синдиката у овом предузећу.Славиша Златановић, народни посланик из Лесковца из редова УРС и претендент на место будућег градоначелника, има супротно мишљење. Он каже да „Водовод“ има вишак запослених.- Све странке у овом граду су удомљавале своје партијске послушнике у овом предузећу, а највише СПС. Ово предузеће би требало приватизовати и број запослених свести на разумну меру – каже он.„Водовод“ уз помоћ локалне самоуправе и немачке КФБ банке планира да током 2012. године приступи адаптацији око 57 километара секундарне водоводне мреже.- Већи број улица у граду добиће уместо застареле инсталације сасвим нову мрежу, а продужиће се и примарна мрежа у правцу МЗ Доњи Брестовац којом ће 13 села из овога краја након дужег времена по први пут добити здраву пијаћу воду. Досадашње напајање водом у северном делу лесковачке општине било је отежано, а вода нездрава, али пуштањем воде из акумулације „Барје“ водоснабдевање у Лесковцу и више општина Јабланичког управног округа биће решено за више наредних година – истакао је Зоран Стојановић, директор овог предузећа.

Loša kontrola direktora
Država ne zna ko vodi njene firme
Izvor> Blic Online
Do pre nekoliko godina država nije mnogo marila za izbor zastupnika državnog kapitala. Ljude koji su upravljali firmama posle raskinute privatizacije predlagali su sindikati ili lokalne samouprave. U međuvremenu je napravljen konkurs, pa su firme mogli da vode samo ljudi koji poznaju delatnost. U Agenciji za privatizaciju ih, međutim, nisu pitali kako su do sada prolazili u bavljenju onim što su naveli da poznaju, da li su možda imali privatnu firmu i koliko je biznis bio uspešan. Slučaj za praćenje: Budimka- Agencija kontroliše rad privremenog zastupnika državnog kapitala koji na skupštini firme predlaže i bira članove upravnog odbora, a upravni odbor imenuje direktora. Ne radimo preduzetničku proveru direktora - kažu u Agenciji za “Blic”. Jedan od interesantnih slučajeva za praćenje jeste preduzeće “Budimka”, o kojem u poslednje vreme mediji izveštavaju samo pohvalno kao o firmi koja se posle neuspele privatizacije uspešno oporavlja.Za direktora je imenovan Đorđe Stevanović, čija je privatna firma danas pred stečajem i koga radnici optužuju da im nije plaćao doprinose i plate. On priznaje da je firma “Stefani univerzal” propala zbog “promašaja na tržištu i nenaplativih potraživanja”. “Stefani univerzal” iz Požege se bavio izvozom voća i povrća sve do 2003, kada je prestao da radi.Jedini osnivač i vlasnik Đorđe Stevanović danas ne krije da je “uspešna priča pred stečajem”, a bivši radnici i dalje potražuju neisplaćene zarade. Neki su pravdu našli na sudu, ali i dalje čekaju naplatu, a ima i onih koji su računali da će Stevanović vratiti dugove. Nada Ćirović, koja je bila tehnolog, kaže da joj Stevanović duguje oko 3.500 evra i da joj nije uplaćivao doprinose od januara 2001. do juna 2003. - Imam rešenje PIO fonda. Nisam htela da ga tužim, pošla sam od toga da mu je firma propala. Prošle godine nisam imala kud jer mi se dete razbolelo. Otišla sam kod Stevanovića i tražila bar 500 evra. Rekao mi je da će me zvati za sedam dana, ali se nikad nije javio - priča Ćirovićeva za “Blic nedelje” i kaže da je sreća u nesreći to što joj je država povezala radni staž. Među onima koji su tužili je vozač Miloš Marković. Presudu prema kojoj Stevanović mora da mu plati oko 4.000 evra dobio je 2007, ali na naplatu i dalje čeka. - Prvo smo se dogovorili da isplati dug u nekoliko rata, ali kad je počeo da probija rokove, podneo sam tužbu. U moju korist je svedočila sekretarica, koja je vodila vozače, ali je Stevanović pred sudom rekao da mi ne duguje ni dinara - priča Marković za “Blic nedelje”. Miroslav Tanasković tvrdi da mu Stevanović duguje 30 mesečnih plata. - U rešenju o penzionisanju stoji i da mi od februara 2002. do novembra 2003. godine nije uplaćivao doprinose, pa mi je to pokrila država. Firmu nisam tužio, a i verovao sam Stevanoviću, koji nam je govorio da ćemo se naplatiti iz stečajne mase - kaže Tanasković. U izjavi za “Blic nedelje” Stevanović kaže da je firma bila uspešna, ali da su je pred stečaj doveli promašaji na tržištu i nenaplativa potraživanja - Bili smo među četiri najveća izvoznika duboko zamrznutog voća i povrća, a onda je došlo do problema i nije se moglo dalje. Započet je predstečajni postupak, a danas imovinu drži Alfa banka, koja potražuje oko 140.000 evra i ima hipoteku prvog reda - kaže Stevanović, koji je početkom 2010. postavljen na mesto direktora “Budimke”. On dodaje da je prodao hladnjaču belgijskoj firmi „Dira frost“ i da je izmirio obaveze prema Rajfajzen banci i „Galenici“, te deo prema Alfa banci, ali i radnicima. - Novac potražuje samo dvoje-troje radnika, ali ni oni nemaju konačnu presudu jer tvrdim da sam platio dugovanja. Ostali koji tvrde da im dugujem neka pokažu presudu - zaključio je Stevanović. U Agenciji dodaju da će proveriti slučaj „Stevanović“, ali i da ne spore da „Budimka“ dobro radi. Međutim, treba reći da je do toga došlo zahvaljujući i delimičnom otpisu dugova, kao i angažovanju radnika koji su sami skupili novac za popravku mašina i odrekli se dela zaostalih plata u iznosu od 1,6 miliona evra.
Radnici uglavnom ne dobiju ništa
Po Zakonu o stečaju, od prodaje imovine firme prvo se moraju namiriti troškovi stečajnog postupka, odnosno stečajnog upravnika i eventualnog procenitelja imovine. Na drugom mestu su poverioci koji imaju hipotekarne i druge zaloge, poput banaka ili Poreske uprave, dok su na trećem mestu radnici.
- Potraživanja naplati oko 25 odsto poverilaca. Odlično je ukoliko se namiri i drugi stub poverilaca, tako da radnici uglavnom ne dobiju ništa - kaže za “Blic nedelje” Vladimir Pavlović, direktor firme WM, koja se bavi reorganizacijom kroz stečaj.

3. decembar 2011.

Konfuzija oko jubilarnih nagrada za nastavnike
Isplatu čeka još oko 15.000 prosvetnih radnika. – Po nastavniku od 28.000 do 84.000 dinara
Prosvetari godinama čekaju na jubilarne nagrade
Izvor> Politika
Sindikat obrazovanja Srbije odlučiće na sednici 28. decembra da li će stupiti u štrajk na početku drugog polugodišta u školama. Na konferenciji za novinare predsednik SOS-a Branislav Pavlović je ocenio da je na terenu nastala potpuna konfuzija zbog isplate jubilarnih nagrada, čemu, kako je rekao, veliki doprinos daju lokalne samouprave.Podaci Ministarstva finansija govore da je 49 opština dobilo novac iz budžeta za ove namene, rekao je on i istakao da Vlada Srbije još nije potpisala Protokol o ceni rada za obrazovanje, iako je to trebalo da bude učinjeno do 15. novembra. Takođe, nisu izmenjeni koeficijenti za obračun zarada, niti su potpisani posebni kolektivni ugovori za zaposlene u obrazovanju, a Ministarstvo prosvete i nauke bez ikakve potrebe hoće da u svom mandatu „progura” zakone o osnovnoj i srednjoj školi pre nego što bude usvojena strategija obrazovanja, rekao je Pavlović.Unija sindikata prosvetnih radnika Srbija održala je pre nekoliko dana jednodnevni štrajk upozorenja, a iz Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost” ranije su najavili mogućnost odlaganja početka drugog polugodišta ili da učenicima ne budu zaključene ocene na kraju prvog polugođa. Prema kalendaru rada, drugo polugodište počinje 16. januara.Inače, zaposleni u školama za deset godina rada dobijaju polovinu prosečnog bruto ličnog dohotka u Republici ili, ako im je to povoljnije, u školi; za 20 godina sleduje im ceo bruto prosek, a za tri decenije rada jedan i po prosečan lični dohodak. U osnovnim školama je uglavnom povoljniji republički prosek.– Za deset godina staža nagrada je oko 28.000 dinara, za 20.000 – 56.000, a za 30 – oko 84.000 dinara. U Beogradu su isplaćene nagrade za ovu godinu, u pitanju je 106 miliona dinara za oko dve hiljade ljudi, a potrebno je još više od 200 miliona, jer na isplatu još čeka oko 4.000 ljudi. Na nivou Srbije, isplatu za 2009. i 2010. godinu čeka između 15.000 i 16.000 prosvetnih radnika – objašnjava za naš list Milorad Antić, potpredsednik Unije SPRS.Na naše pitanje da li je isplata jubilarnih nagrada zakonska obaveza, on odgovara da su iznosi za 2011. godinu ubačeni u Zakon o budžetu, dok je isplata nagrada za 2009. i 2010. godinu izvojevana posle štrajka prosvetnih radnika i da je dokument potpisao i ministar prosvete. On dodaje da, dakle, postoji zakonski osnov za tužbe, što će sindikat i uraditi ukoliko ne bude isplate.Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović obećao je da će jubilarne nagrade biti isplaćene do kraja godine, ne samo za ovu već i za 2009. i 2010. godinu. Prema njegovim rečima, uočeni su problemi u nekim lokalnim samoupravama, gde je novac trošen u druge svrhe, posebno za 2011. godinu.Za to vreme, gradonačelnik Niša se dopisom obratio Ministarstvu tražeći novac, dok su lokalne samouprave u Subotici, Adi, Senti, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu novac isplatile ovogodišnjim jubilarcima, a ostali još uvek čekaju. U Zrenjaninu su isplatili one koji najduže čekaju, to jest koji su jubilarci bili 2009, dok prošlogodišnje i ovogodišnje nagrade nisu još isplaćene. U Kikindi, Novom Kneževcu, Senti, Bečeju, Somboru, Staroj Pazovi, Šidu, Temerinu, Srbobranu prosvetnim radnicima koji su u školama deceniju, dve ili tri nije još uvek isplaćeno ništa ni za jednu od poslednje tri godine.

Prosvetari će tužiti državu
Izvor: Beta
Beograd -- Predstavnici Samostalnog sindikata obrazovanja za Jablanički okrug će protiv šest lokalnih samouprava podneti tužbe ako im se isplate jubilarne nagrade.Predsednik sindikata Aleksandar Ničić naveo je da rok za isplatu jubilarnih nagrada za 2009. godinu 15. decembar, za 2010. kraj ove, a za 2011. godinu 15. januar naredne godine."Ako naši zahtevi ne budu ispunjeni, uslediće masovne tužbe jer kod prosvetnih radnika postoji strah od šikaniranja pa se boje da podnose pojedinačne tužbe, a sindikat će iza njih stati svim raspoloživim sredstvima", kazao je Ničić na sastanku tog odbora. On, međutim nije mogao da kaže koliko prosvetnih radnika potražuje jubilarne nagrade u šest opština Jablaničkog okruga, ni o kolikoj se sumi radi.Kako navode predstavnici sindikata, u Jablaničkom okrugu još 87 profesora čeka da ispuni fond časova. Sedmoro je ove nedelje dobilo radni angažman, ali će nakon popunjavanja slobodnih mesta još 65 profesora ostati bez dovoljnog broja časova.
U gradskoj upravi u Leskovcu Beti je rečeno da grad za tri godine ukupno duguje oko 26,7 miliona dinara za jubilarne nagrade, a da je Ministarstvo finansija obezbedilo samo osam miliona dinara, u Upravi za finansije nisu znali da kažu da li su u stanju da ispoštuju zadate sindikalne rokove. Sindikat obrazovanja zatražio je od direktora škola i od školskih vlasti da popune upražnjena mesta kadrovima koji nemaju puno radno vreme. "Imamo informacije da direktori pojedinih škola ne žele da angažuju ljude sa ovih lista, iako imaju slobodne časove. Za takve propuste slede i krivične prijave. Očekujemo da do početka sledećeg polugođa sva slobodna mesta budu popunjena kolegama koji su izbugili fond časova, pogovoto je to kritično za profesore fizickog vaspitanja", kazao je Ničić.On je dodao da su za nezakonita postupanja direktora u ovakvim slučajevima moguće i krivične prijave.

Pavlović: Plaćanjem po učinku neće biti smanjene plate
Izvor:Tanjug
BEOGRAD - Plaćanje lekara po učinku, koje bi trebalo da zaživi polovinom naredne godine, biće organizovano na osnovu prosečnog učinka koji ostvare u matičnim zdravstvenim ustanovama i to neće podrazumevati smanjenje plata, već će samo deset odsto plate zavisiti od radnog učinka, izjavila je danas pomoćnik ministra zdravlja Zorica Pavlović. Ona je kazala Tanjugu da će, posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, biti doneta Uredba o korektivnom koeficijentu, kojom će biti preciznije definisano plaćanje lekara. "Biće predvidjeno da 10 odsto plate mora da se zaradi na osnovu učinka u matičnoj ustanovi, a to neće podrazumevati umanjenje plate, već da se jedan deo zaradi ako se ispuni prosečan standard rada zdravstvene ustanove", kazala je Pavlovićeva. Ukoliko bi bile usvojene izmene i dopune Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, primena plaćanja po ucinku počela bi u domovima zdravlja od jula 2012, a u bolnicama od 2013. godine. Prema njenim rečima, u obzir će biti uzet broj pregleda kod izabranog lekara, sprovodjenje preventivnih programa, propsisivanje lekova i neće biti odredjen prosek Republike, već ustanove i tu normu, kako je kazala, neće biti teško ostvariti. "Oni koji odrade prosek ustanove neće biti oštećeni, a oni koji rade preko tog proseka moći će da dobiju odredjeni procenat više“, navela je Pavlovićeva. Prema njenim rečima, pratiće se podaci o tome koliko lekari imaju pacijenata i od tog broja biće uzet prosek na osnovu koga će se odredjivati učinak.
To će, kako je kazala, važiti i za male sredine, u kojima će, takodje, prema broju pacijenata, koji je manji nego u velikim gradovima, biti definisan radni učinak. Ona je navela da će u donošenju uredbe učestvovati cela struka, podsetivši da je još pre dve godine u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje formirana Komisija radi utvrdjivanja novog načina plaćanja, a svi domovi zdravlja su pratili podatke i učinak i mogli su da steknu uvid u taj metod i da daju primedbe ukoliko im se činilo da predlozi nisu dobri. "Imali smo već do sada sastanke sa sindikatima i oni kažu da u načelu prihvataju da se prati vrednost i učinak rada, ali bi, takodje, hteli da se plata poveća za 10 odsto i da se tek nakon toga uvede ovakav sistem plaćanja", navela je Pavlovićeva. Ona je kazala da će i ubuduće, jednom mesečno biti održavani sastanci s predstavnicima sindikata kako bi se na najbolji način rešili svi problemi. Pavlovićeva je ukazala da je prošle godine, kada se najavljivalo donošenje zakona o platama, broj preventivnih pregleda naglo povećan. Kada se stalo sa tim, rezultati prevencije su draštično pali, što pokazuje da takav model doprinosi boljem zdravstvenom stanju i zadovoljstvu pacijenata", kazala je Pavlovićeva. Tokom ove nedelje, predstavnici sindikata zaposlenih u zdravstvu su na konferenciji za novinare kazali da su nezadovoljni predloženim načinom plaćanja lekara, ističući da bi to moglo da dovede do smanjenja plata lekarima i da bi to mogao da bude povod za štrajk. Pavlovićeva, ipak, smatra da su "sada veći strahovi od nepoznanice, više nego što je realna opasnost da će većina ljudi biti oštećena".

Invalidi rade za minimalac i topli obrok od 25 dinara
Izvor>Danas
Novi Sad - Predstavnici sindikata osoba sa invaliditetom SIPOS optužili su direktora novosadskog preduzeća DES, Radojicu Džarića, za pritisak na sindikalce i nezakonito otpuštanje radnika. Društveno preduzeće DES, koja zapošljava oko 50 odsto invalida, radnicima godinama ne uplaćuje doprinose, iako iz programa za socijalno ugrožene kategorije od države dobija sredstva za plate zaposlenih invalida. - Mi smo zaista u nezavidnom položaju. Ja radim naporno i dobijam platu od 19.000 i regres od 100 dinara mesečno. Dobijam i 25 dinara za topli obrok. Toliko košta kifla. Platu koju dobijam daje država, a novac od poslova koje radimo ja nikad nisam video. Radio sam na poslovima koje je DES sklopio sa Elektrovojvodinom i Toplanom, i znam da su ta preduzeća platila. Ali, ja to na svojoj plati nisam osetio. Radimo i sa privatnim investitorima, ali nisam siguran da smo dobili novac za te poslove - kaže M. R., otac dvoje dece koji je gluv od sedme godine života.Predsednica sindikata SIPOS Borka Milovanović je takođe otpuštena, nakon čega je tužila firmu zbog nezakonitog otkaza i gušenja sindikata. - Otkaz sam dobila zbog jedne omaške prilikom potpisivanja ugovora u ime sindikata. Taj ugovor nije izazvao nikakvu štetu, niti je mogao da izazove, ali sam otpuštena po kratkom postupku. Uverena sam da ću na sudu dokazati da je otkaz nezakonit, ali najmanji problem u DES-u sam ja i moje otpuštanje. Strašno je to što su svi zaposleni invalidi ucenjeni i kontrolisani. Nama se svakodnevno javljaju invalidi koji prijavljuju nove pretnje i mehanizme ucene. Od njih traži da se izčlane iz sindikata, u suprotnom ih stavlja na listu za tehnološki višak - kaže Milovanovićeva.Novac za plate zaposlenim invalidima daje Ministarstvo ekonomije u visini polovine republičkog proseka, a oni dobijaju oko 19.000 dinara. Taj novac država daje DES-u bez obzira da li firma privređuje. Međutim, DES dobija poslove na brojnim tenderima zbog zapošljavanja invalida, ali oni, iako rade, od tih poslova ne dobijaju ništa. Pored toga, Ministarstvo ekonomije plaća račune za struju, grejanje, poreze i stalno ulaže u razvoj preduzeća. Ipak, DES beleži ogromne gubitke, koji su narasli do 200 miliona dinara.- Uvek je neko na listi za tehnološki višak. Direktor invalidima onemogućava i međusobnu komunikaciju, tako što im zabranjuje udaljavanje sa radnog mesta. Ko radi na nekoj mašini, tu mora da provede osam sati dnevno. Da bi otišao u toalet, mora da pita šefa. Istovremeno, direktor samovoljno donosi anekse kolektivnog ugovora. Usvoji aneks, potpiše i nikad ne okači obaveštenje na oglasnu tablu. Tek kada plata bude umanjena, radnici saznaju za to. Tako su saznali da je mesečni regres 100 dinara, a topli obrok 25 - tvrdi Borka Milosavljević
Otvoren Centar za profesionalnu rehabilitaciju
Novi Sad - Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, gde će poslodavci i osobe sa invaliditetom moći lakše da dobiju sve informacije o zasnivanju poslovnog odnosa, otvoren je juče u Novom Sadu. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović je rekao da je od donošenja Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Srbiji posao dobilo oko 9.000 pripadnika te populacije, što je znatno više nego pre donošenja zakona. „Nadamo se da će Centar u Novom Sadu uticati na popravljanje stanja na tržištu rada, a uskoro ćemo početi pregovore i sa predstavnicima drugih većih gradova u Vojvodini, kako bismo i u njima otvorili ovakve centre“, rekao je Jovanović.
Džarić: Sve je laž
Direktor DES-a Radojica Džarić kaže da je on tokom sedam godina, otkako je na čelu firme, radio po zakonu i savesti.- Malo je reći da su iznete optužbe laž. Nisu mogli ništa da urade zakonski ni sudski, pa me sad blate po novinama - rekao je Džarić i dodao da su motivi za optužbe privatne prirode, ali nije obrazložio detalje na koje se pozivaju radnici.

Slovačka: Lekari se dogovorili s vladom, prekidaju protest
Izvor:Tanjug
BRATISLAVA - Slovački lekari okončaće protest nakon što su postigli dogovor sa vladom, u skladu sa kojim su im obezbeđene veće plate i bolji uslovi rada, javili su danas lokalni mediji. "Postigli smo dogovor posle veoma teških i drugih pregovora. Uverena sam da će se lekari sada vratiti svojim pacijentima", izjavila je premijerka Iveta Radičova tri sata posle ponoći, prenela je agencija Frans pres. Lider sindikata lekara Marijan Kolar nije precizirao kada će se više od 1.220 lekara, koji su juče dali otkaz, i drugi, koji nisu došli na posao, vratiti u bolnice. Mladi slovački lekari zarađuju 550 do 600 evra mesečno, znatno ispod domaćeg proseka plata od 760 evra, dok iskusniji doktori zarađuju od 1.000 do 1.200 evra. Lekari su tražili od resornog ministarstva da im poveća plate na 1.140 do 2.280 evra i da im obezbedi bolje uslove rada, jer su sada primorani da rade više od 48 sati nedeljno, koliko je predviđeno domaćim zakonom o radu. Od države su tražili i da prestane sa privatizacijom bolnica.
Zbog protesta lekara slovačke bolnice su juče otkazale većinu planiranih hirurških intervencija i primale su uglavnom samo hitne slučajeve, a vlada je proglasila vanredno stanje kako bi primorala doktore da se vrate na posao. Susedna Češka je ponudila da pošalje svoje vojne lekare u Slovačku, a Austrija i Poljska izrazile su spremnost da prime slovačke pacijente.

2. decembar 2011.

Potpisi protiv privatnog ulaganja u komunalne delatnosti
Izvor> Južne vesti
Aktivisti Sindikata „Nezavisnost“ i Samostalnog sindikata Srbije počeli su da sakupljaju potpise građana u Nišu, za ukidanje zakona kojima se dozvoljava i legalizuje učešće privatnog kapitala u komunalnim delatnostima.Za dva dana sakupljeno je blizu 7.000 potpisa što dovoljno govori o stavu građana Niša o novodonešenim zakonima.- Ukoliko Vlada Srbije ne stavi sporne zakone van snage i ne podrži građansku inicijativu za raspisivanje referenduma, da bi se građani Srbije izjasnili da li su za ili protiv ulaska privatnog kapitala u javna komunalna preduzeća, sindikati će u zajedničkoj akciji sa građanima Niša i Srbije organizovati generalni protest sve do ispunjenja zahteva. Napominjemo da ulaskom privatnog kapitala u preduzeća građani će plaćati enormno skuplje račune za lošije obavljane usluge, a veliki broj zaposlenih u firmama izgubiće radna mesta - navodi se u proglasu sindikata građanima Srbije.

Plate lekara zavisiće od bolnice
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Ministar zdravlja Zoran Stanković rekao da će plaćanje lekara po učinku određivati zdravstvene ustanove, te da je ovo predloženo i sindikatima zdravstva.On je dodao nije cilj da se smanje plate tako što će veliki broj ljudi lišiti određenih primanja.Ministar je naglasio da plate neće biti smanjene onim lekarima koji ispune prosek koji predvidi zdravstvena ustanova u kojoj lekar radi.Stanković je naveo da su norme određene na nivou zdravstvene ustanove i da to nije moguće propisati na republičkom nivou, jer ne živi u svim sredinama isti broj ljudi.On je podsetio da je Zakon o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u proceduri od 10. juna 2010. i da se njegovo usvajanje podrazumeva zbog obaveza koje je Srbija preuzela od međunarodnih institucija.Stanković je kazao i da je nakon usvajanja zakona moguće donošenje podzakonskih akata, kao i da će se predstavnici ministarstva i sindikata sastajati jednom mesečno u cilju "korigovanja nejasnoća".Četiri sindikata zdravstva, ocenivši da bi tim zakonom bile smanjene plate zaposlenih u zdravstvu. najavila su juče da će organizovati štrajk ukoliko iz skupštinske procedure ne bude povučen taj propis.

Rade bez prijave, ali punom parom
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji na crno radi najmanje pola miliona ljudi. Rade puno radno vreme, primaju manje, za lekare su nezaposleni, a o penziji ne razmišljaju. Prodavačice i prodavci u trafikama, minimarketima i komšijskim radnjama na ruke prime od 8.000 u unutrašnjosti, pa do 30.000 u prometnoj prestoničkoj radnji. Za tu platu očekuje se da rade i do 10 sati dnevno. Dnevnica u barovima i kafićima u Srbiji se kreće od 500 do 1.000 dinara. A što je bakšiš veći, to je „teret“ poslodavca manji.Uz poreze i doprinose, koji u Srbiji iznose oko 64 odsto prosečne zarade, nema delatnosti u kojoj bilo poslodavci bilo sami radnici deo primanja ne prijavljuju. Privatni lekari, zubari, fizioterapeuti, frizeri, kozmetičari ne evidentiraju svaki dinar zarade. Nastavnici ne prijavljuju privatne časove, pa ni svaki veb-dizajner ne registruje svoju firmu.
Na kraju meseca prebroje od 8.000, najčešće između 20.000 i 30.000 dinara, ali zahvaljujući snalažljivosti, malobrojni van poreske evidencije mogu da zarade i 1.000 evra mesečno. Uglavnom, na dobitku su zanatlije. Jedan električar kaže da preko računa dobija 20.000 dinara, ali da na kraju meseca ukupno zaradi i 80.000 dinara. Kako kaže, nekada imao dovoljno vremena da kada završi sa svojim poslom popravlja i aparate po kućama. Svaka intervencija nije bila manja od 1.000 pa i do 3.000 dinara. Građevinski radnik, pak kaže da na poslu provodi i po 12 sati, a u tim slučajevima ne postoje vikendi i praznici, ali je mesečna zarada i do 1.000 evra.

Štrajk u Dunav grupi
Umesto plata pretnje otkazima
Izvor:e-novine
Radnici kompanije "Dunav grupa agregati" ponovo su u štrajku od 12. oktobra. Radnici ovog preduzeća stupili su štrajk zbog neisplaćenih zarada i lošeg poslovanja kompanije, a ovo je njihov treći štrajk od početka godine, navode sindikalci iz ovog preduzeća. U razgovoru za e-novine, predsednik sindikata pojašnjava probleme sa kojima se susreću radnici nekada moćne i uspešne brodarske firme "Heroj Pinki", sada članice "Dunav grupe".Prema rečima predsednika sindikata Dunav grupa agregati Miroslava Antonijevića radnici, njih oko 250 od ukupno 400 koliko je zaposleno u ovoj kompaniji, odlučili su se ponovo na štrajk, treći po redu od kada je preduzeće u januaru mesecu ove godine preuzeo novi vlasnik Dušan Borovica."Ne tražimo mnogo, već samo da nam se islate zarade jer platu ne primamo već nekoliko meseci", rekao je Antonijević u razgovoru za e-novine. "Naš posao je takav da iziskuje terenski rad, a samim tim i izvesne troškove koje radnici ne mogu da pokriju jer se plate ne isplaćuju blagovremeno", kaže Antonijević, koji naglašava da i neke druge stvari koje se dešavaju firmi ne idu u prilog zdravom poslovnom odnosu između vlasnika Borovice i radnika. Kao primer, navodi se nepoštovanje obaveze o godišnjim odmorima zaposlenih, pa s tim u vezi navode kako se rešenja za odmore izdaju, ali se odmori u stvari - ne koriste, a inače, takva se praksa u ovom preduzeću upriličuje još od 2009. godine. Takođe, kako tvrde u ovom sindikatu, "doprinosi se uplaćuju na minimalnu zaradu već nekoliko meseci unazad, dok se u platnim listama prikazuje kao da se uplaćuju na pun iznos plate". Prema rečima predsednika sindikata u štrajku, prosečna plata zaposlenih u Dunav grupi agregati u 2010. iznosila je oko 40.000 dinara, dok je prosek zarada u 2011. godini pao ispod 30 hiljada.Radnici u štrajku od početka obustave rada upućuju pozive vlasniku preduzeća na pregovore koji bi doveli do rešenja problema i samim tim početka sa radom, međutim, kako kaže predsednik sindikata, Borovica u potpunosti ignoriše sve njihove pozive, a istovremeno se štrajkačima preti otkazima glede nepoštovanja radne obaveze, kaže Antonijević.U izjavi za e-novine, predsednik sindikata Miroslav Antonijević naglasio je da su "radnici u štrajku odlučni da istraju u svojim zahtevima", odnosno da će "štrajk trajati sve dok se ne ispune obaveze poslodavca prema zaposlenima".Kompanija Dunav agregati, koja posluje u okviru Holding Dunav grupe smeštena je u Novom Sadu. Dunav grupa agregati je nastala spajanjem najvećih kompanija u oblasti rečnog transporta i proizvodnje šljunka i peska. Pod tim imenom posluju sledeća preduzeća: Heroj Pinki, Bagersko Brodarsko preduzeće, Brodarstvo Zrenjanin i Brodarstvo Požarevac, a trenutno u okviru Dunav grupe agregata, posluju i Hidrograđevinar AD iz Sremske Mitrovice i Napredak AD iz Apatina. Kompanija se bavi eksploatacijom šljunka i peska i transportom suvih i tečnih tereta.Predhodni vlasnik Dunav grupe bio je kontroverzni biznismen Nikola Nik Đivanović koji je, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, uhapšen marta ove godine i koji se trenutno nalazi u zatvoru.

Бугари отерани после пљачке
Izvor: Pravda
ЧАЧАК – Око 200 радника чачанске фабрике хартије „Божо Томић“ присуствовало је јуче доласку представника Агенције за приватизацију, који су у овој фабрици утврђивали чињенично стање на основу кога ће бити раскинут купопродајни уговор са бугарском фирмом „Честим“, која је ову некад успешну фирму довела на руб пропасти.Други продужени рок од три месеца дат бугарској компанији „Честим“ истекао је још 24. новембра, па су се стекли законски услови за раскид уговора о приватизацији. Сада се поново отвара могућност за обнову обустављене производње и реализацију социјалног програма, тврде у синдикату ове фабрике.Радници очекују да се покрене поступак за постављање заступника јавног капитала и намирење заосталих обавеза према 286 преосталих запослених, а најпре повезивање радног стажа. Одлука о томе очекује се за 14 дана.- После свега, тражимо од будућег већинског власника да обнови процес производње и упосли раднике, да измири заостале зараде и доприносе по основу неисплаћених обавеза према држави. Имамо, углавном, очуване производне капацитете и стручну радну снагу, а на тржишту се траже наши производи, који се сада увозе по већој цени – изјавио је за Драгиша Ћиковић, председник Независног синдиката.Ова фабрика, основана пре 75 година, продата је 2007. године бугарској фирми „Честим“ за 90,9 милиона динара, а почетни дуг фабрике се од 562 милиона динара увећао на 15 милиона евра.Бугарско пословодство распродало је велики број машина и опреме, међу којима је и парна локомотива из прошлог века. Популарног „ћиру“ исекли су у старо гвожђе и продали као секундарну сировину на оближњем отпаду. Представници „Честима“ јуче се, како је било очекивано, нису појавили у фабрици а радници, који свакодневно дежурају у фабрици, кажу да су се појавили пре око месец дана, када су однели један од електромотора из фабричког постројења.Још 21. априла у фабрици је обустављена свака производња, јер је због дуга искључена струја.Агенција је до сада три пута продужавала рок власнику да испуни своје обавезе према повериоцима, што он није учинио.

1. decembar 2011.

Почео генерални штрајк у Грчкој
Izvor: Dnevnik
АТИНА - Школе и друге јавне установе у Грчкој данас не раде, док државне болнице раде са смањеним особљем, а бродови не саобраћају, због генералног штрајка у знак протеста због најављених владиних строгих мера штедње.
Обавештење Министраства културе о штрајку и затвореним туристичким атракцијама Штрајк у трајању од 24 часа прва је озбиљна проба за нову коалициону владу Грчке, дан након што је премијер Лукас Пападимос обећао да ће убрзати болне реформе и преговоре о финализацији споразума са банкама и кредиторима о великом смањењу државног дуга.
Синдикати планирају марш у центру Атине, који ће полиција пратити. У ранијим протестима због мера штедње било је сукоба снага реда и демонстраната.
Грци данас штрајкују против отказа и смањења плата у јавном сектору, и против ванредног пореза на имовину уз претњу хиљадама
оних који га не плате да ће њихова домаћинства остати без струје.
Нови договор о којем Пападимос преговара, о томе да Грчка добије 130 милијарди евра кредита за помоћ, обухвата и добровољан отпис дуга приватних поверилаца - банака које имају грчке државне обвезнице.
У уторак земље еврозоне су одобриле исплату кључне рате кредита за спас Грчке од 8 милијарди евра уз део који плаћа ММФ. Нова грчка влада требало би да распише превремене изборе за крај фебруара.

Zaposleni u javnom sektoru u Velikoj Britaniji obustavili rad na 24 sata zbog najavljenih promena penzijskog sistema
Najveći štrajk u proteklih 85 godina
Izvor> Danas
London - Zaposleni u javnom sektoru u Velikoj Britaniji stupili su juče u dvadesetčetvoročasovni štrajk zbog najavljenih promena penzijskog sistema. Predstavnici sindikata ocenjuju da je reč o najvećem štrajku od 1926. Hiljade škola bilo je zatvoreno, a bolnice, sudovi, komunalne i pogranične službe smanjile su obim posla. Britanski sindikati tvrde da planovi vlade Dejvida Kamerona predstavljaju način da se radnici primoraju da plaćaju više poreza i rade sve duže kako bi zaradili penzije. Ministarstvo obrazovanja je procenilo da je juče bilo zatvoreno 58 odsto od 21.700 državnih škola u Engleskoj, dok je u Škotskoj rad obustavilo 2.670 od 2.700 državnih škola, u Velsu je radilo 20 odsto škola, a u Severnoj Irskoj je nastava bila obustavljena u više od 50 odsto obrazovnih institucija. Štrajk nije paralisao avionski saobraćaj, budući da je bilo otkazano samo nekoliko transkontinentalnih letova sa dva najveća aerodroma u državi, Hitroua i Getvika. S druge strane, u Severnoj Irskoj bio je obustavljen železnički i autobuski saobraćaj. Procenjuje se da se pozivu na štrajk odazvalo oko 300.000 zaposlenih u javnom sektoru u Škotskoj, dok je u Velsu rad obustavilo oko 170.000 ljudi. Uoči jučerašnjeg nacionalnog marša u Londonu uhapšene su četiri osobe, zbog vređanja policajaca i posedovanja oružja. Protestni marševi organizovani su i u drugim britanskim gradovima, uključujući Birmingen, Lids, Ekseter i Aberdin. Sindikati su saopštili da je najmanje dva miliona ljudi učestvovalo u štrajku, dok predstavnici vlade u Londonu tvrde da se pozivu na obustavu rada odazvalo manje od trećine zaposlenih u javnom sektoru. Britanski premijer je ocenio da učesnici štrajka neće ništa postići i pozvao je sindikate za pregovarački sto.- Ne želim da više vidim nikakve štrajkove, ne želim da škole budu zatvorene, ne želim probleme na našim granicama, a ova vlada mora da donese odgovorne odluke - izjavio je Kameron, navodi Bi-Bi-Si. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn ocenio je da će štrajk samo oslabiti ekonomiju.- Sindikati treba da održe pregovore sa vladom u cilju rešavanja nesuglasica u vezi sa penzijskim sistemom, a ne da obustavljaju rad - rekao je Ozborn. Lider opozicionih laburista Ed Miliband kazao je da oseća saosećanje sa ljudima koji se suočavaju s problemima zbog štrajka, ali je istakao da neće osuditi štrajkače koje je vlada stavila u težak položaj.
Demonstracije u Sofiji
Sofija - Više hiljada ljudi učestvovalo je juče u Sofiji na protestu sindikata bugarskih radnika zbog najavljene reforme penzionog sistema u toj zemlji. Sindikalni lideri naveli su da je 20.000 ljudi protestovalo ispred Parlamenta. Bugarska vlada razmatra mogućnost povećanja starosnog doba za penziju za jednu godinu, počev od 2012, u pokušaju da smanji troškove penzionog sistema, prouzrokovane starom populacijom i ekonomskom krizom. Aktuelno doba za penzionisanje je 63 za muškarce i 60 za žene. Protesti su organizovani kada je vlada prekršila obećanje da starosnu granicu za penziju neće pomerati do 2021. Ta granica u Bugarskoj je među najnižima u Evropi, ali je to slučaj i sa prosečnim očekivanim životnim vekom. Učesnici protesta zatražili su od vlade da održi obećanja i pozvali su ministra finansija Simeona Đankova da ponudi postavku. Oni tvrde da će se rezovi u potrošnji koje planira vlada desnog centra negativno odraziti na ekonomiju zemlje.

Tadić: Borimo se za radna mesta
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da se danas u svetu najveća borba vodi za radna mesta.Tadić je naglasio da će Vlada Srbije ostati do kraja posvećena cilju zapošljavanja građana. "U veoma kompleksnim okolnostima dolazak investitora je veliki uspeh i zato ćemo nastaviti da radimo na dovođenju novih investitora. Već sledećih dana imaćemo razgovore sa novim potencijalnim investitorima iz Nemačke i Italije", rekao je Tadić na svečanosti potpisivanja okvirnog ugovora o investiciji nemačkog Boša u Srbiji.Predstavnici Vlade Srbije i nemačke kompanije Boš potpisali su danas u Predsedništvu Srbije okvirni sporazum o investiciji u fabriku u Pećincima koja će proizvoditi sisteme brisača za automobile i u koju će biti uloženo 70 miliona evra. Predviđeno je da izgradnja fabrike površine 22.000 kvdarata počne početkom 2012. godine, a proizvodnja 2013. godine.
Dolazak nemačkih privrednika u Srbiju je od posebnog značaja ne samo za našu ekonomiju već i za politiku i ugled naše zemlje u svetu, kazao je Tadić. "Danas imamo izuzetan primer saradnje u oblasti privrede, ali sa Nemačkom diskutujemo mnoga pitanja, neka su kompleksna, i nadam se da ćemo za neka pitanja uspeti da pronađemo odgovore u vremenu pred nama", rekao je Tadić. Predsednik Srbije kaže da dolazak nemačkog Boša u Srbiju predstavlja veliki uspeh i povećava performanse srpske ekonomije i privrede. "Od danas je Boš i srpska kompanija", istakao je Tadić, navodeći da je ta kompanija jedan od bisera nemačke ekonomije i kompanija globalnog ugleda.Predsednik Srbije je konstatovao da je realizaciji ove investicije prethodio veliki rad ljudi iz državne administracije zaduženih za privlačenje stranih investicija, i posebno je čestitao ministru ekonomije Ćiriću i predsedniku opštine Pećinci. "Verujem da će ovo biti početak dugog i dobrog prijateljstva", rekao je Tadić čestitajući predstavnicima kompanije Boš.

Grci neće u Srbiju, idu u Bugarsku
Izvor: Novosti
Beograd -- Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da mu nije jasno zašto grčki privrednici zbog problema u svojoj zemlji sele proizvodnju u Bugarsku, a ne u Srbiju. "Za mene je taj podatak pomalo neverovatan, jer zaista ne vidim razlog da Bugarska bude atraktivnija za investicije od Srbije, s obzirom na to da je Srbija u 2011. godini lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija", kaže Ćirić. Pretpostavljam, kako dodaje, da je razlog za to činjenica da Bugari imaju značajno nižu stopu poreza na zarade zaposlenih."I mi imamo ideju da se Srbija učini još atraktivnijom za investitore smanjenjem nameta na rad. U tom smislu, u toku su analize o tome kolika je stopa poreza na zarade optimalna kako bi, u isto vreme, olakšala poslodavcima nova zapošljavanja i legalizaciju statusa ljudi koji rade u sivoj zoni, a ne bi imala značajniji negativni uticaj na prihode budžeta", kaže ministar ekonomije. Jedna od mogućnosti, kako dodaje, da se nadoknadi pad prihoda od nameta na zarade jeste rast poreza na dodatu vrednost, a druga je da se povećanje prihoda obezbedi kroz rast broja zaposlenih. Analize će pokazati šta je bolje. Na pitanje da li potencijalne investitore možda od nas tera to što privrednici koji rade u Srbiji imaju mnoge skrivene, parafiskalne namete - razne firmarine, takse, nadoknade, Ćirić kaže: "Jasno je da su neke lokalne samouprave učinile loš potez kada su, u strahu da će, nakon smanjenja transfera iz republičkog budžeta, ostati bez dovoljno prihoda, krenule da povećavaju sve vrste nameta privredi. Istina, to nisu uradili svi, pa tako danas imamo potpuno različite troškove poslovanja od opštine do opštine".Ćirić ističe da lokalne samouprave moraju da umanje troškove poslovanja u svojim sredinama, jer samo na taj način doprinose većoj konkurentnosti firmi koje tu rade, a samim tim će doći do uspešnijih kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi.

Oštro - Zdravstveni radnici najavili štrajk
Izvor> Press Online
Lekari: Dosta smo bili pokusni kunići
Zaposleni u zdravstvu stupiće u štrajk ako Skupština Srbije usvoji novi zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji predviđa da im se zarade smanje za 10 odsto, a onda procentualno povećavaju po učinku, najavili su juče predstavnici četiri najveća sindikata zdravstva. Sindikat lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), Samostalni sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Granski sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikat medicinskih sestara i tehničara poručili su da se oštro protive izmenama i dopunama zakona.
Porazno 28. mesto
Predsednik SLFS Dragan Cvetić apelovao je na Ministarstvo zdravlja i Vladu da ne usvajaju ovakav zakon.- U suprotnom, mi ćemo biti samo izvođači radova u štrajku koji su organizovali Ministarstvo zdravlja i Vlada - rekao je Cvetić.
Zarade u zdravstvu
Čistačice, spremačice - 18.000-20.000
Medicinske sestre - 30.000
Lekar opšte prakse - 50.000
Lekar specijalista - 62.000 - 63.000
Lekari u bolnicama - 67.000-68.000
* u dinarima
Plate u zdravstvu su, kako je rečeno, po visini na 28. mestu među zaradama u Srbiji, po sektorima.- Ako bi nam smanjili plate za 10 odsto, dodatno bi ponizili struku i naše dostojanstvo. Nismo protiv principa nagrađivanja i kažnjavanja, ali mi nemamo ni vremena ni uslove za sprovođenje jedne takve odredbe. Zato su smislili da nam osnovicu skinu na 90 procenata, a onda ćemo mi morati da dokazujemo da vredno radimo kako bismo bili nagrađeni. U praksi to može biti povećanje samo od tri do četiri odsto. Da li mi uvek moramo da budemo pokusni kunići, da se na nama isprobavaju reforme? - pita Cvetić.Pored zarada, zaposlene u zdravstvu muče i uslovi u kojima rade, nedostatak opreme i lekova, ograničavanje sredstava za razna ispitivanja i previše administracije.- Pretvorili smo se u administrativne službenike jer stalno proučavamo Službeni glasnik i izmene i dopune nekih zakona. Nemamo vremena da se posvetimo pacijentima, a dnevno lekar u domu zdravlja mora da pregleda od 33 do 35 ljudi - kaže Cvetić.
Primena od jula 2012.
Ukoliko bi bile usvojene izmene i dopune zakona, primena novog modela plaćanja počela bi u domovima zdravlja od jula 2012. godine, a u bolnicama od 2013.
Predsednik Granskog sindikata Zoran Ilić kazao je da oni nisu protiv reformi, ali da su protiv strogih uvođenja normativa.- Mi to nećemo moći da ispunimo, a samim tim nećemo moći ni da dobijemo veću platu - ocenio je Ilić. Zoran Savić, predsednik Samostalnog sindikata, dodao je da Vlada do 9. decembra ima rok da pozove sindikate na razgovore.S druge strane, ministar zdravlja Zoran Stanković poručio je da plate u zdravstvu neće biti smanjene onima koji ispune prosečne rezultate u svojoj matičnoj zdravstvenoj instituciji.- Zdravstveni radnici koji pokazuju bolje rezultate i oni koji su lideri u radu istovremeno imaju mogućnost da njihova primanja budu veća - kaže ministar.

Sindikat pravosuđa Srbije uputio molbu ministarki pravde
Rade i po deceniju na određeno vreme
TRAGOM
Izvor> Danas
Beograd - Sindikat pravosuđa Srbije uputio je ministarki pravde Snežani Malović i zaštitniku građana Saši Jankoviću molbu da preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti zbog zloupotreba rada na određeno vreme zaposlenih u tom statusu u pravosudnim organima naše zemlje. U sudovima u Srbiji trenutno je oko 600 osoba zaposleno na određeno vreme, uglavnom na radnim mestima daktilografa i zapisničara, a samo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, jedan broj zaposlenih radi na određeno vreme i više od 10 godina. Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, kaže za Danas da se zaposlenima koji rade na određeno vreme uručuju rešenja o prekidu radnog odnosa od mesec i mesec i po dana, ali da zaposleni za to vreme prekida dolaze na posao i rade, ne primaju zaradu, ali vode i potpisuju zapisnike sa suđenja. - Njima se ne govori da moraju da dođu na posao, ali su ljudi primorani, jer se uslovljavaju izgovorima „ako hoćete, vi radite, a ako nećete, ne morate, mi ćemo razmisliti o vašem statusu“. U vreme kada je teško doći do posla, zaposleni su primorani da trpe svakakve pritiske kako bi obezbedili uslove za egzistenciju. Osim toga, zaposleni na određeno vreme nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor, kao ni druga prava koja pripadaju zaposlenima na neodređeno, napominje Miloševićeva. Prema rečima naše sagovornice, dodatni problem zaposlenih na određeno vreme predstavljaju i privremeni predsednici sudova, koji prema analizi upitnika o poštovanju radnih prava zaposlenih, koji je sproveo ovaj sindikat, često krše radna prava. - S obzirom na to da je konkurs za izbor predsednika sudova u toku, a imajući u vidu pristigle upitnike, Sindikat pravosuđa Srbije će objavljivati imena i prezimena privremenih predsednika, koji zbog kršenja radnih prava zaposlenih ne bi smeli da budu izabrani na stalnu funkciju, naglašava Miloševićeva.

Ugašeno više od pola privatizovanih preduzeća
Izvor: Vesti online
Privatizacija preduzeća u Srbiji donela je niz negativnih efekata - od gašenja preduzeća i otpuštanja velikog broja radnika, do smanjenja prava radnika u firmama koje još posluju, zaključak je današnjeg okruglog stola koji je organizovao Socijalno-ekonomski savet Srbije. Preživelo samo 35 odsto privatizovanih preduzeća, a u njima radi 45 odsto radnikaIstraživanje Socijalo-ekonomskog saveta koje je obuhvatilo 417 privatizovanih preduzeća u 15 gradova pokazalo je da čak 65 odsto tih preduzeća više ne postoje ili su pred gašenjem. Zoran Ristić, predstavnik ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" rekao je da je broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima koja još rade smanjen za 45 odsto, da su zarade ostale uglavnom na nivou pre privatizacije kao i da je u polovini tih preduzeća isplata zarada neredovna.Ristić je istakao i da raste broj radnika koji se angažuju na određeno vreme kao i da tek svako peto preduzeće ima potpisan kolektivni ugovor sa zaposlenima, što nije bio slučaj pre privatizacije kada je kolektivni ugovor postojao u svim preduzećima. Istraživanje je pokazalo i da je tek u svakom četvrtom preduzeću koje posluje kupac investirao nešto više od iznosa koji je bio obavezan, a da u svakom petom nije investirao ništa, ili je čak otuđio imovinu. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da isplata zarada zaposlenima prosečno kasni 52 dana, a da je tek tri odsto preduzeća uvećalo radnu snagu. Ristić kaže da većina zaposlenih doživljavala Agenciju za privatizaciju kao telo koje je 100 odsto na strani kupca, koje je samo želelo da proda preduzeća, dok svega 12,5 odsto radnika ima pozitivno iskustvo sa Agencijom.Prema njegovim rečima, teže je dobiti kredit u banci, nego kupiti društveno preduzeće u Srbiji, a ono što je istraživanje pokazalo su razlike u onome šta se očekivalo od onoga šta se dogodilo u privatizaciji. Negativni efekti privatizacije su premašili pozitivne i ono na šta smo želeli da ukažemo ljudima koji su zaduženi za proces privatizacije je da sledi privatizacija javnih i javno-komunalnih preduzeća i treba biti oprezan da se ne ponove greške, naglasio je Ristić.

Sindikati tekstila Srbije, Republike Srpske i BiH potpisali sporazum o saradnji
Izvor: ekapija
Predsednik Sindikata tekstila, kože, obuće i gume BiH Ramiz Omanović i predsednici sindikata tekstila kože i obuće Republike Srpske i Republike Srbije Danko Ružičić i Radojko Jovanović danas su u Sarajevu potpisali Sporazum o saradnji, prenosi Fena.Predsednik Sindikata tekstila, kože, obuće i gume BiH Ramiz Omanović kazao je da Sporazum predstavlja ozvaničenje dosadašnje dobre saradnje te da je došlo vreme da se regionalni sindikati tekstila ujedine pošto ta grana ima izuzetno nelojalnu konkurenciju od azijskih država. Po njegovim rečima, Sporazum predviđa zajedničko osposobljavanje radnika, prikupljanje, obradu i međusobnu razmenu podataka, razmenu znanja i stručne literature, uspostavljanje čvršćeg socijalnog dijaloga, aktivnosti koje doprinose očuvanju zaposlenosti i unapređenju kvaliteta radnih uslova, kao i razmenu stavova o predlozima zakonskih rešenja i drugih propisa. Sporazum je potpisan pod pokroviteljstvom zamenika predsednika Evropske asocijacije tekstila Dirka Uyttenhovea koji je kazao da je današnji čin važan iz razloga što su svi sindikati tekstila u regiji suočeni s istim problemima, te što u svim tim državama treba veća odgovornost poslodavaca, a ne sindikata. Predsednik sindikata tekstila kože i obuće Republike Srpske Danko Ružičić podsetio je da tekstilni radnici u tom bh. entitetu imaju izuzetno nizak ekonomsko-socijalni položaj, kao i radnici u FBiH i Republici Srbiji te da je stoga neophodan "zajednički front". Plata u oblasti tekstila u RS-u, kako je kazao, u prosjeku iznosi 459 KM (oko 230 EUR), što nije dovoljno ni za četvrtinu potrošačke korpe.I u Srbiji je situacija ista, a po rečima predsednika Sindikata tekstila, kože i obuće Radojka Jovanovića, tamo uposleni u tekstilnoj industriji i svakodnevno ostaju bez posla.

Prag siromaštva u Hrvatskoj 580 EUR
Izvor: SEEbiz
Zagreb -- Stopa rizika od siromaštva u Hrvatskoj u 2010. godini iznosi 20,6 posto, objavio je Državni zavod za statistiku te zemlje.Zavod navodi da je prag rizika od siromaštva za samačko domaćinstvo u prošloj godini iznosio 25.200 kuna (3.350 evra), a za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i dvoje dece 52.920 kuna (7.000 evra).To znači da je za četvoročlano domaćinstvo za prelazak praga rizika od siromaštva u prošloj godini bilo potrebno mesečno najmanje 4.410 kuna (580 evra), a za samačko 2.100 kuna (280 evra) mesečno.Najrizičnije grupe u Hrvatskoj su i dalje starije osobe, posebno starija samačka domaćinstva, nezaposleni i penzioneri, porodice sa više dece kao i samohrani roditelji.Osobe čiji je dohodak ispod praga u većem su riziku od siromaštva od ostalih, ali ne žive nužno u oskudici. Naime, stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko je osoba stvarno siromašno nego koliko njih ima dohodak ispod praga rizika od siromaštva. Prag rizika od siromaštva utvrđuje se kao srednja vrednost (medijana) distribucije dohotka po članu domaćinstva i 60 posto od nje čini prag rizika od siromaštva.
Stopa rizika najviša je kod osoba starih 65 i više godina i iznosi 28,1 posto, kao i kod nezaposlenih osoba i iznosi 44,7 posto. Najmanja stopa rizika od siromaštva je za zaposlene osobe, iznosi pet posto.Državni zavod za statistiku objavio je i poređenje stopa rizika od siromaštva za zemlje EU i Hrvatsku za prošlu godinu. Prema proceni Eurostata, stopa rizika od siromaštva za zemlje EU iznosi 16,4 posto. Najniže stope imaju Češka sa devet posto i Holandija sa 10,3 posto. Šest zemalja EU postoji u kojima je stopa rizika od siromaštva veća od 20 posto, a Hrvatska se nalazi među zemljama sa najvećim stopama rizika. Stopu rizika iznad 20 posto imaju Grčka sa 20,1 posto, Litvanija 20,2 posto, a najveće su u Bugarskoj i Španiji i iznose 20,7 posto, u Rumuniji 21,1 posto i u Letoniji 21,3 posto.

Grčka: Novi štrajkovi zbog otkaza
Izvor: Beta, Novosti
Atina -- Nova koaliciona vlada Grčke će biti na prvoj ozbiljnoj probi - pred generalnim štrajkom koji bi mogao da zaustavi javne službe, uz demonstracije u centru Atine.Današnji 24-časovni štrajk je protiv novih mera - otkaza i smanjenja plata u javnom sektoru, i protiv vanrednog poreza na imovinu uz pretnju hiljadama onih koji ga ne plate da će njihova domaćinstva ostati bez struje.Štrajk će zaustaviti brodove, poremetiti javni prevoz, zatvoriti škole, a državne bolnice će raditi sa smanjenim osobljem. Avionski saobraćaj, međutim, verovatno neće biti pogođen. Nezadovoljstvo u zemlji je ogromno, jer je aktivirana odluka da za prvih 20.000 državnih službenika, proglašenih za tehnološki višak, prestane radni odnos. Oni će narednih godinu dana biti u “radnoj rezervi” sa 60 odsto plate, a posle toga većina ide u penziju. Koalicija premijera Lukasa Papadimosa koja postoji tek tri nedelje, obećala je da će ubrzati bolne reforme i pregovore o finalizaciji sporazuma sa bankama i kreditorima o velikom smanjenju državnog duga. Novi dogovor o tome da Grčka dobije 130 milijardi evra kredita za pomoć, obuhvata i dobrovoljan otpisa duga privatnih poverilaca - banaka koje imaju grčke državne obveznice. U utorak zemlje evrozone su odobrile isplatu ključne rate kredita za spas Grčke od osam milijardi evra uz deo koji plaća MMF. Tako je okončana dvomesečna drama oko grčkih garancija, kako bi se nastavio proces kreditiranja i aktivirao novi paket finansijske pomoći i otpisa 50 odsto duga zemlji na ivici bankrota. Nekoliko atinskih sajtova je objavilo da će od osam milijardi šeste rate, koja treba da se isplati do 15. decembra, praktično samo 19 odsto biti na raspolaganju grčkoj vladi. Vlasnici državnih obveznica, uglavnom grčke banke, naplatiće oko 23 odsto od ovog iznosa, Evropska centralna banka na ime kamata 18 odsto, a ostatak ide poveriocima, mahom nemačkim i francuskim bankama. Ispada da su Grci izmolili kreditore da im četiri petine od osam milijardi odmah vrate na račune, a da sa petinom preostalih para pokušaju da gase socijalne požare u zemlji.

30. novembar 2011.

Uspešni napolju, bez posla kod kuće
Izvor: Novosti
Beograd -- Imaju diplome, magistrature i doktorate prestižnih fakulteta, vratili su se u Srbiju i nemaju posao, okupili su se u neformalni klub uspešnih Srba. Počinjemo pitanjem kojim počinje razgovor gotovo svake naše sagovornice. Jovana Ružičić ima 31 godinu, završila je fakultet i magistrirala u Americi, a onda se vratila u Srbiju. Naišla je na probleme, prepreke i bezbroj pitanja - zašto? Znala je šta je čeka ovde, ali znala je i da nije sama u tome. Okupila je, za sada neformalnu, grupu uspešnih Srba koji su živeli u inostranstvu, a onda spakovali diplome, magistrature, doktorate i iskustvo i vratili se u svoju zemlju.Jovana Vlaškalin otišla je u Ameriku sa 17 godina. Tamo završila srednju školu, pa studije međunarodnih odnosa. Radila je u Vašingtonu, a u Londonu stekla master diplomu. A onda je spakovala kofere i došla u Srbiju. "Godinama sam dolazila samo za vreme letnjeg raspusta i činilo mi se da je sjajno živeti ovde. Rešila sam da se vratim jer mi je bilo prirodno da radim za svoju državu. Međutim, ništa nije krenulo kako treba. Dve godine sam volontirala i stažirala što se svodilo samo na prevođenje, a niko mi nije nudio posao. Čak je i nostrifikacija diplome bila problem. Sada sam ipak uspela da se zaposlim u državnoj upravi", kaže Jovana.
Grupa ima 250 članova - arhitekata, politikologa, marketinških stručnjaka, magistara, doktora nauka... Okupljaju se jednom mesečno - a, gde bi drugo - u „Klubu svetskih putnika“. "Neko vreme sam živela u Indiji i tada sam pročitala članak o Indusima koji su živeli u inostranstvu i onda po povratku u svoju zemlju doživeli brojne kulturološke šokove. Pomislila sam da bi bilo dobro da okupim Srbe koji su se vratili. Nisam očekivala da će nas biti čak 250", kaže Jovana.Zaustavljanje „odliva mozgova“ omiljena je fraza među političarima, ali ovi momci i devojke kažu da država ne čini ništa da im olakša povratak. "Ne očekujemo da nas dočekaju na crvenom tepihu, ali nismo očekivali ni da ćemo naići na toliko prepreka", objašnjava Jovana."Nekoliko puta sam zvala ministra dijaspore da se vidi sa nama, ali nikada se nije odazvao. A mi smo najbolja spona sa dijasporom. Moji prijatelji tamo su doktori nauka, vrhunski stručnjaci i razmišljaju da li da se vrate u svoju zemlju, a ne slušaju političare, već gledaju naša iskustva", kaže ona. Prvi i jedan od najvećih problema sa kojima se sreću povratnici je nostrifikacija diploma. Nailaze, međutim, i na nevolje sa kojim se sreću i ostali mladi ljudi u Srbiji. "Sa roditeljima sam otišao u Australiju 1989. i tamo završio školu, fakultet, zaposlio se. U tridesetoj godini doživeo sam mini krizu srednjih godina. Uzeo sam godinu dana neplaćenog i krenuo da putujem po Evropi. Došao sam u Srbiju, prvi put posle dvanaest godina i osetio sam da sam kod kuće. Dobro sam razmislio i odlučio da ostanem", priča Srđan Gluhajić. Zahvaljujući iskustvu koje je u inostranstvu stekao u marketingu i odnosima sa javnošću Srđan nije imao problema da ovde nađe posao. Ipak, daleko od toga da je sve išlo kao što se nadao. "Pozvao sam firmu u kojoj sam želeo da radim i zakazao razgovor", seća se. "Brzo smo se dogovorili za posao i o plati i rekli su da će mi se javiti sutradan. Niko mi se nije javio naredne četiri nedelje. Tako je počeo moj kulturološki šok koji traje četiri godine. Ipak, nisam se pokajao. Kao što ovde ima dobrih i loših stvari, tako ni tamo nije sve sjajno. Tamo imaš super posao i sve je organizovano, ali živiš sam. Ovde ne možeš da stigneš da se vidiš sa svim prijateljima".

Poslodavci biraju radnike za 200 €
Izvor: Politika
Beograd -- Poslodavci nude ponižavajuće niske plate od 200 evra, jer znaju da armija nezaposlenih mladih akademaca čeka i pristaje na bilo koje uslove. Kada se dvadesetpetogodišnja A. Ž. prijavila na oglas za posao, nije ni slutila da plata koju će joj ponuditi budući poslodavac nije dovoljna ni za kiriju za stan koji iznajmljuje. Jer, na prvi pogled, sve je delovalo savršeno. Veliki, poznat trgovinski lanac oglašava posao za radno mesto u marketingu. Ponuda puna stranih reči. Akaunt, egzekjutiv, menadžer i još štošta... Sledi – rad u dinamičnom okruženju. Zatim, mogućnost usavršavanja i napredovanja. Ali kada je ova kandidatkinja došla na razgovor, sjaj oglasa je izbledeo. Ponudili su joj platu od 22.000 dinara! Shvatila je da time ne bi pokrila ni osnovne mesečne izdatke, ali, iako ima završen fakultet, kaže da će, ukoliko prođe na konkursu, verovatno pristati da radi i za 200 evra mesečno. "Bolje je i to nego da nemam nikakav posao, iako samo mesečnu stanarinu gazdi plaćam 200 evra. Ostatak ću i dalje morati da tražim od roditelja", kaže ona.Ovaj primer ponovo dokazuje ono što u Srbiji već svi znaju – poslodavci, nažalost, za platu od 200 evra danas mogu da biraju. Znaju da armija mladih, visokoobrazovanih čeka posao i pristaju na bilo koje uslove samo kako bi popunili radnu knjižicu, a na račun u banci im legla kakva-takva plata.Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da uzrok niskih plata leži u velikoj nezaposlenosti, a maloj ponudi radnih mesta, što, kako kaže, dovodi do potpune degradacije ne samo posla i plata, već i diploma."Fakultet znači manje nego ranije i uopšte ne garantuje veću platu, što je poražavajuće, i to će se državi obiti o glavu za desetak godina jer će ostati bez kadrova. Sve će se manje mladih odlučivati za visoko obrazovanje budući da uviđaju da im poslodavci nude platu od po 200 ili 300 evra, odnosno isto koliko mogu da dobiju i bez visokog obrazovanja", objašnjava Savićeva. Dodaje, međutim, da bi nezaposleni, naročito mladi akademci, trebalo da uzmu stvari u svoje ruke i izvrše pritisak na gazde koji ih mizerno plaćaju. "Visokoobrazovani bi morali da se suprotstave takvom tretmanu. Moraju da izvrše pritisak na poslodavce, i to putem sindikata, studentskih i drugih organizacija, ali i posredstvom medija i javnom osudom. Treba svakodnevno i na sve moguće načine upirati prstom u sve one koji radnike bedno plaćaju, a takvih je mnogo", ističe Ranka Savić. U Uniji poslodavaca Srbije takođe priznaju da su zarade u našoj zemlji veoma male, ali to objašnjavaju veoma lošom privrednom situacijom. "Od početka prošle godine pa do kraja osmog meseca ove, na teritoriji Vojvodine ugašeno je čak 10,5 odsto privrednih subjekata. A kako se Vojvodina smatra najrazvijenijim delom naše zemlje, jasno je da je u centralnoj Srbiji situacija još gora", smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca."Zapravo je potencijal firmi za zapošljavanje mali, a procenat preduzeća koja zapošljavaju sveo se na minimum i, prema nekim procenama, deset puta je manji nego 2008. godine. Tu, naravno, govorimo o zdravom zapošljavanju i novim poslovima, a ne o popunjavanju praznih mesta kada neko ode u penziju, ili kada je radnik na zameni", kaže on, dodajući da ne treba prstom upirati jedino u poslodavce.
"Skupo nas košta i to što nismo na vreme reformisali naš obrazovni sistem i to što i dalje školujemo kadrove koji se ne traže. A konkurencija među nezaposlenima nikada nije bila veća. Prema podacima kojima mi raspolažemo, za jedno radno mesto u finansijskim institucijama, poput banaka, prijavi se čak 450 ljudi. Za radno mesto u trgovini konkuriše po 200 kandidata, a za menadžerske pozicije oko 40", objasnio je Rajić.

Dva miliona Britanaca u štrajku
Izvor:Tanjug
Zaposleni u javnom sektoru u Velikoj Britaniji započeli su danas 24-časovni štrajk zbog planiranih mera štednje
LONDON - Zaposleni u javnom sektoru u Velikoj Britaniji započeli su danas 24-časovni štrajk zbog planiranih mera štednje, u kojem će, kako očekuju predstavnici sindikata, učestvovati preko dva miliona ljudi. Širom zemlje biće organizovano više od 1.000 skupova, što će, kako se pretpostavlja, biti najveći prekid rada u celoj jednoj generaciji, javio je Bi-Bi-Si (BBC)Štrajk je nastupio ubrzo nakon ponoći, a među prvima su rad obustavili zaposleni u jednoj bolnici u Bristolu. Štajkuju škole, bolnice, aerodromi, luke, kancelarije vlade. Jednodnevna obustava rada pogodiće sudove, centre za zapošljavanje, komunalne službe, pogranične službe. Štrajkovaće i zaposleni u Meteorološkoj službi, osoblje u kuhinji Donjeg doma parlamenta, kustosi muzeja, a upravnici bolnica planiraju da odlože na hiljade operacija koje nisu hitne.Štrajk, koji su podržali svi veći sindikati, biće najveći test za koalicionu vladu Dejvida Kamerona koja želi da uštedi novac tako što bi zaposlenima u javnom sektoru podigla starosnu granicu za odlazak u penziju za koju bi radnici izdvajali više. Vlada je poručila da se štrajkom ništa neće postići i pozvala je na nove pregovore.

Bugarska pred blokadom
Izvor:Srna
Bugarska će se sutra suočiti sa mitingom, protestima i blokadama koje su najavili sindikati, železničari i poljoprivrednici. Protestni miting dva najveća sindikata u zemlji, "Podkrepe" i KNSB-a, biće održani na trgu Narodne skupštine, kao izraz nezadovoljstva zbog promena u penzionom sistemu. Nove promene, koje će prema predlogu vlasti stupiti na snagu sredinom naredne godine, usmerene su ka postepenom povećanju godine starosti za odlazak u penziju. Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da i on želi da protestuje protiv onih koji su mu ostavili milione dugova koje sada treba da plaća. U Bugarskoj žene u penziju odlaze sa 60, a muškarci sa 63 godine. Od 2015. godine muškarci će odlaziti sa 65, a žene sa 63 godine. Očekuje se da će mitingu prisustvovati oko 25.000 građana iz cele zemlje. Za prevoz iz unutašnjosti do Sofije angažovano je oko 300 autobusa, 200 minibusa i na desetine putničkih automobila, saopštili su sindikati. Železničari će sutra ući u sedmi dan štrajka protiveći se najavljenim reformama, koje podrazumevaju otpuštanje više od 2.000 radnika i ukidanje oko 150 nerentabilnih voznih linija. Sindikat železničara saopštio je da je 785 radnika železnice dobrovoljno napustilo posao, a da je rukovodstvo, mimo zakona, ukinulo 30 vozova. Farmeri su nezadovoljni odlukom Vlade da za programe poljoprivrede umesto obećanih 285 miliona evra u budžetu planira 115 miliona evra manje. Oni će sutra protestovati treći dan za redom i, kako su najavili, poljoprivrednom mehanizacijom blokiraće granične prelaze i saobraćajnice.

Lekari protiv smanjenja plate
Izvor> Politika
Izmenama zakona o platama predviđa se umanjenje zarade u zdravstvu na 90 odsto sadašnjih primanja, ali i nagrađivanje na osnovu učinka.
Lekari i svi ostali zdravstveni radnici su, sudeći prema izjavama čelnika sindikata u zdravstvu, spremni da, ako treba, i štrajkom brane svoje dosadašnje plate. Naime, izmene Zakona o platama u javnim službama, koje će doneti i novi način obračuna plata u zdravstvu, već su pred poslanicama i po svoj prilici biće i usvojene, a njima se predviđa da se ubuduće plate zdravstvenih radnika sastoje iz tri dela: osnovne plate, učinka i dodatka na platu. Nezadovoljstvo izaziva promena po kojoj bi se osnovna zarada zaposlenih smanjila na 90 odsto od sadašnje plate.

Sednica Saveta odložena zbog spora poslodavaca i sindikata
Izvor: Beta
Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, koja je trebalo da danas bude održana, otkazana je jer predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) zahtevaju potpisivanje kolektivnih ugovora u svim granama koje će garantovati isplatu toplog obroka i regresa u iznosu od 20 odsto prosečne zarade u Srbiji, rečeno je u Uniji poslodavaca Srbije. "Samostalni sindikat je postavio svoj uslov a ne želi da podrži zahtev poslodavaca da budu ukinuti porezi i doprinosi na topli obrok i regres", rekao je Dragoljub Rajić, zadužen za odnose sa medijuma u Uniji poslodavca.On je istakao da poslodavci predlažu da ne bude oporezovana isplata toplog obroka do 6.000 dinara i regresa do 20.000 dinara."Najveći broj poslodavca sada isplaćuje minimalni topli obrok i regres jer i na taj trošak plaća porez i doprinos. Ako bi se kolektivnim ugovorom ta isplata garantovala u iznosu od 20 odsto prosečne plate to bi za poslodavce značilo da moraju da svakom radniku po tom osnovu mesečno isplate od osam do devet hiljada, što je prihvatljivo samo za velike i uspešne kompanije, kakvih je u Srbiji malo", istakao je Rajić.Prema računici Unije poslodavaca, ukoliko bi Ministarstvo finansija prihvatilo zahtev da topli obrok i regres ne budu oporezovani godišnji prihodi budžeta bi bili manji za jednu do dve milijarde dinara."To za budžet nije veliki gubitak, a za radnike bi značilo veliki dobitak", ocenio je Rajić.Unija poslodavaca, prema negovim rečima, spori se sa sindikatima i o predloženim izmenama Zakona o radu, što je trebalo da bude tema sednice Socijalno-ekonomskog saveta.Vlada Srbije i poslodavci su zaglasni sa predlogom da, kako je rekao Rajić, poslodavac otpremnine isplaćuje samo za vreme provedeno u toj firmi, a ne kao do sada za ceo radni staž, kao i da se ugovori o radu na određeno sklapaju na period od jedne do tri godine, a na kao sada na jednu godinu."Takve izmene bi doprinele porastu zaposlenosti, a ne bi ugrozile prava radnika", ocenio je Rajić.Socijalno-ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, Unije poslodavaca i dva reprezentativna sindikata - SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

29. novembar 2011.

NAJAVLJENE TUŽBE ZBOG JUBILARNIH NAGRADA
Izvor> Radio Subotica
Samostalni sindikat obrazovanja će sredinom decembra podneti tužbe protiv direktora škola i lokalne samouprave ukoliko do tog vremena ne budu isplaćene jubilarne nagrade zaposlenima u prosveti za 2009. godinu, jer one uskoro zastarevaju, najavljeno je na današnjoj konferenciji za novinare. Medjutim, o eventualnom štrajku se još ne razmišlja. Bez obzira na obećanja Ministrastva prosvete da će Republika finansirati jubilarne nagrade za 2009–tu i 2010–tu, u krajnjoj liniji lokalne samouprave su odgovorne za isplatu ovih sredstava, kažu u ovom Sindikatu. Nije logično da prvo budu isplaćene jubilarne nagrada za 2011–tu godinu, kažu u ovom Sindikatu i dodaju da su sredstva za ovu godinu stigla iz Republike. U Gradskoj upravi kažu da se jubilarne nagrade za prosvetare za ovu godinu isplaćuju isključivo iz gradskog budžeta, sredstva su obezbedjena jer je to zakonska obaveza grada, a od najavljenih sredstava za prethodne dve godine od Ministarstva za sada nije stigao ni dinar.

Jubilarne nagrade za 2009. god. moraju biti isplaćene
Izvor: Yu eco
Ukoliko do 20.decembra ne budu isplaćene jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu predstavnici samostalnog sindikata u Subotici će da podnesu tužbe protiv direktora škola i lokalne samouprave.Za isplatu jubilarnih nagrada nadležna je lokalna samouprava i u sindikatu smatraju diskriminacijom što su isplaćene nagrade za 2011. godinu.Tužbe će biti podnete kako ne bi došlo do zastarevanja i na kraju se ne bi isplatile jubilarne nagrade prosvetnim radnicima za 2009.godinu.

NAJAVLJENE TUŽBE PROTIV LOKALNE SAMOUPRAVE
Izvor: RTV City
Samostalni sindikat Grada Subotice najavljuje tužbe protiv lokalne samouprave i direktora osnovnih i srednjih škola zbog neisplaćenih jubilarnih nagrada za 2009-2010. god.Iz sindikata kažu da jedini koji su po zakonu zaduženi za isplatu jubilarnih nagrada su lokalne samouprave,a po rečima predstavnika odbora sindikata za kulturu,nauku i obrazovanje lokalne samouprave su dobile finansijska sredstva za isplatu jubilarnih nagrada u tri navrata, u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara za osnovne i srednje škole,a niti jedna jubilarna nagrada nije isplaćena.U sindikatu kažu da neće dozvoliti zastarevanje finansijskih potraživanja,te će ove nedelje biće poslate opomene direktorima škola i lokalnoj samoupravi,a najavljene tužbe protiv lokalne samouprave biće podnete od 15-20. decembra ove godine.

U BEOGRADU POČELA ISPLATA NAGRADA, SVE ŠKOLE RADE
Autor: Agencija TANJUG
Prema rečima člana Gradskog veća Jovane Mehandžić isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. počeće kada gradska uprava dobije potpune informacije o broju ljudi kojima nagrade pripadaju
BEOGRAD - Grad Beograd je počeo isplatu jubilarnih nagrada zaposlenima u osnovnim i srednjim školama za 2011. godinu, a prema podacima iz Sekretarijata za obrazovanje, nijedna škola u glavnom gradu nije se odazvala pozivu Unije sindikata prosvetnih radnika na štrajk upozorenja.
Prema rečima člana Gradskog veća Jovane Mehandžić, isplata jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu počeće kada gradska uprava dobije potpune informacije o broju ljudi kojima te nagrade pripadaju.
"Isplata će početi što pre", rekla je Mehandžić i navela da sredstava ima i za zaostala primanja.
Zamenica gradskog sekretara za obrazovanje Dragica Moro je potvrdila da je isplata jubilarnih nagrada za ovu godinu počela, istakavši da u glavnom gradu nijedna škola danas nije bila u štrajku.
Predstavnica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić je kazala da škole članice tog sindikata nisu bile u štrajku.
Unija sindikata prosvetnih radnika organizovala je štrajk upozorenja zbog kašnjenja u isplati jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu, a ministar prosvete i nauke Žarko Obradović je rekao da ne odobrava štrajk u vreme ekonomske krize.
Ministar Obradović je kazao da razume zaposlene u školama zbog toga što traže da se ispune obaveze, ali ne može da razume da se za to koristi štrajk.
"Svi treba da budemo svesni ekonomske situacije u kojoj se nalazimo i stanja u budžetu", rekao je Obradović i ponovio da će jubilarne nagrade biti isplaćene.
Obradović je naglasio da je sada samo pitanje saradnje lokalnih samouprava i toka isplate novca i naveo da, ako sindikat sada postavlja dodatne uslove "sami možemo proceniti šta im je suština".
Prema podacima iz školskih uprava, u potpunoj obustavi rada danas je bilo 18 škola koje su se pridružile štrajku upozorenja Unije sindikata prosvetnih radnika, dok je časove na 30 minuta skratilo 78 škola, rečeno je u Ministarstvu prosvete i nauke. Međutim, predsednik Unije Dragan Matijević je rekao da je u štrajku učestvovalo 150 škola, i naglasio da u tom sindikatu nisu nisu zadovoljni odzivom škola za ušešće u obustavi nastave.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta Srbije
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Socijalno-ekonomski savet Srbije održaće danas 46. redovnu sednicu, na kojoj će jedna od glavnih tema biti analiza primene Socijalno-ekonomskog sporazuma za 2011. godinu.Na sednici će se raspravljati i o radnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, saopštio je Sekretarijat Socijalno-ekonomskog saveta.Po završetku sednice biće održana konferencija za novinare, na kojoj će učestvovati članovi Kolegijuma Saveta - ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, predsedavajući Saveta i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.Novinarima će se obratiti i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak, navedeno je u saopštenju.

28. novembar 2011.

Sindikat statistici ne veruje
Izvor: RTS
Kvalifikovana, a jeftina radna snaga, često se pominje kao jedna od prednosti Srbije. Statistika pokazuje da 15 odsto radnika ima samo osnovnu školu. Međutim, sindikati tvrde da ti podaci nisu tačni i da poslodavci često prijavljuju radnike sa nižom spremom, jer su onda i plate manje.Kada investitori razmišljju o dolasku u neku zemlju, jedno od prvih pitanja na njihovoj listi je kakva je radna snaga, a poželjan odgovor je "jeftina i kvalifikovana". Predstavnici Vlade i sindikata reći će da taj odgovor važi i za Srbiju, a poslodavci su spremni da polemišu o tome. Ipak, jedan podatak zabrinjava - oko 400.000 ljudi koji legalno ili na crno rade u Srbiji, ima završenu samo osnovnu školu ili čak ni to. Kvalifikovana, a jeftina radna snaga, često se pominje kao jedna od prednosti Srbije, kada se govori o privlačenju stranih investicija.Međutim, podatak objavljen u Statističkom godišnjaku Srbije, da više od 15 odsto zaposlenih u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu, kvari sliku. U takvu statistiku ne veruju sindikati, ocenjujući je kao pokušaj poslodavca da radnike prikažu kao nepismene i lenje. "Mi smatramo da to prosto nije tačno, a da se radi o tome da poslodavci prijavljuju zaposlene koji imaju višu kvalifikaciju sa osnovnom kvalifikacijom", rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije."Prijavljuju ih kao osnovne, i onda je koeficijent isplate plate koji se vrši na mnogo nižem nivou", objašnjava Orbović.Veselinka Škiljević iz Republičkog zavoda za statistiku ističe da podatak od 376.000 zaposlenih sa osnovnom školom podrazumeva zaposlene u formalnom i neformalnom sektoru. "Ako posmatramo i analiziramo podatke iz ankete o radnoj snazi, moramo napomenuti da on obuhvata i one zaposlene koji plaćaju poreze i doprinose na zarade, kao i zaposlene tzv. sivoj ekonomiji i zaposlene u poljoprivredi", rekla je Škiljević.Javna je tajna i da poslodavac često ne prijavi zaposlenog na stručnu spremu koju ima, jer mu to povećava doprinose koje plaća državi. Otuda vapaj stručnjaka da Srbija, kao zemlja sa velikom nezaposlenošću, mora da smanji opterećenje na zarade. "Treba promeniti zakon o radu. Da bi naša cena rada bila konkurentna i da bi oni ljudi koji rade puno i imaju realno veći učinak nego njihove kolege, bili realno plaćeni", istakao je Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca. U Ministarstvu ekonomije kažu da nam je radna snaga relativno jeftina, ali da se svakako ne može oceniti kao nedovoljno obrazovana. Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže da većina investitora koji dolaze u Srbiju, kao veliki plus ističu činjenicu da 40 odsto populacije zna engleski jezik i da su radnici "produktivniji nego u Rumuniji, Bugarskoj, ili nekim drugim zemljama". Primera radi, u susednoj Hrvatskoj, među zaposlenima osnovnu školu ima oko 14 odsto, a približno toliko ih ima i među onima koji nemaju posao.

27. novembar 2011.

Lekarima plate po učinku?
Izvor: RTS
Zaposlenima u zdravstvu plate će se obračunavati po učinku, ukoliko se usvoji Zakon o platama. Primenjivaće se model plaćanja po glavi stanovnika, a zaposleni strahuju zbog mogućnosti smanjenja osnovnih mesečnih primanja.Ukoliko se usvoje izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, novi sistem obračuna i isplata plata, prvi će osetiti zaposleni u zdravstvu. Primenjivaće se model plaćanja po glavi stanovnika, a plata će se sastojati iz osnovne plate, dela po osnovu radnog učinka i dodatka na platu, koje zaposleni plaćaju na osnovu poreza i doprinosa.
Plaćanje po učinku za izabrane lekare
Ukoliko poslanici usvoje izmene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, zaposleni u zdravstvu prvi će osetiti novi sistem obračuna i isplata zarada. Lekari u primarnoj zaštiti strahuju da će im plate biti smanjene, jer se uvođenje kapitacije, plaćanja po učinku, odnosi samo na izabrane lekare, rekla je Nevenka Dimitrijević, član Saveta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za reformu primarne zdravstvene zaštite."Kapitaciona formula nije jednostavna i ne zavisi samo od broja pacijenata, mada je to najveći i najvažaniji segment formule, rekla je Dimitrijevićeva, gostujući u Dnevniku RTS-a.Prema njenim rečima kapitaciona formula koja se predviđa kao osnova za regulisanje plate odnosi se na lekare opšte prakse, ginekologe, pedijatre, ali ne i na stomatologiju.
Sindikati nisu protiv uvođenja nagrađivanja, ali zbog najave da bi osnovica za platu mogla da bude smanjena, poručuju da su spremni na štrajk. Zaposlenima u Domu zdravlja će plata zavisiti od broja pacijenata ispred ordinacije, više pacijenata veća plata, manje pacijenata manja plata.Aleksandar Petrović iz Doma zdravlja Kragujevac kaže da nov način finansiranja izaziva nesigurnost i strah kod zaposlenih jer se odnosi na mesečna primanja."Kao zaposlen ovde godinu dana, imam oko 900 opredeljenih bolesnika, što je za nekih 300 ispod republičkog proseka, ali nameravam da u narednih par meseci dostignem republički prosek", kaže Petrović.Direktorka Doma zdravlja Pirot Vesna Janković kaže da je dosadašnji sistem plaćanja bio potpuno demotivišući."Ako bi se ovo shvatilo kao jedan od pokušaja da se ljudi motivišu i demotivišu, onda je to dobro. Otežavajuća okolnost jeste činjenica da je jako teško opredeliti pacijente", rekla je Janković.Specijalista pedijatrije iz Pirota Milena Dimitrijević objašnjava da ukoliko lekar ima dosta bolesnih pacijenata imaće manje vremena za preventivne aktivnosti koje mora da obavi i na kojima se insistira, što se odražava na kvalitet.Predviđeno je da se zaposlenima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti plata obračunava u odnosu na broj pacijenata, broj preventivnih pregleda, a vodiće se računa i o racionalizaciji prepisane terapije.Zorica Pavlović iz Ministarstva zdravlja kaže da se promena načina finansiranja odnosi na umanjenje i uvećanje plate, kao i podstrek boljem kvalitetu i rezultatima rada za one koji rade više od proseka zdravstvene ustanove, što će dati efekat na zdravlje pacijenta."Nismo protiv vrednovanja rezultata rada zaposlenih u zdravstvu ali smo protiv vrednovanja na način kako se to predlaže uredbom o korektivnom koeficijentu. Zdravstvo ne smemo posmatrati kao potrošnju", rekao je Zoran Savić iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.Iz Ministarstva zdravlja saopštavaju da su, dok se jedna od najznačajnijih reformi u zdravstvu pripremala, razgovarali sa predstavnicima reprezentativnih sindikata o promenama u načinu finansiranja, kao i da svi oni koji rade, nemaju razloga za brigu.

25. novembar 2011.

Protest Sindikata zaposlenih u zdravstvu
Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održali su polučasovni protest ispred Vlade Srbije zbog sporosti u rešavanju njihovih zahteva koji se tiču poboljšanja materijalnog položaja predstavnika te struke.Predsednik tog sindikata Zoran Savić rekao je da su članovi tog sindikata nezadovoljni zbog sporosti u realizaciji onog što je dogovoreno na sastanku sa ministrom zdravlja Zoranom Stankovićem 28. oktobra.Predstavnici sindikata traže realizaciju onog što je dogovoreno, a to je, kako navode, isplata jubilarnih nagrada, kao i dogovor o predlogu Protokola u vezi sa cenom rada za iduću godinu u roku od 20 dana. Prema rečima Savića, rok je istekao, a predlog Protokola nije dat."Izražavamo protest zbog izjave ministra zdravlja da je postignut dogovor sa reprezentativnim sindikatima u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama", rekao je Savić dodajući da sa Sindikatom zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nije postignut nikakav dogovor.Savić je istakao da je jedan od zahteva sindikata njegovo povlačenje iz skupštinske procedure jer je, kako kaže, nepovoljan za zdravstvene radnike i korisnike zdravstvene zaštite.Predstavnici sindikata traže i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u socijalnoj zaštiti.Član predsedništva sindikata Dunja Cilić rekla je da se sindikat protivi mogućnosti smanjenja zarada bilo kome u zdravstvu, a da predloženi zakon otvara mogućnost za to.Ona je navela i da nisu stvoreni uslovi za plaćanje lekara po učinku, navodeći da se reforma plaćanja u zdravstvu ne može sprovoditi najpre kroz plate zaposlenih, već raspodelom sredstava kako oni ne bi bili oštećeni.Zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti održali su pre oko mesec protest ispred vlade Srbije tražeći poboljšanje materijalnog položaja predstavnika te struke, odnosno povećanje cene rada u toj delatnost tako da minimalna zarada bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi.

Mitrovački putari prekinuli dvodnedeljni štrajk
Izvor: Glas javnosti
SREMSKA MITROVICA - Oko 70 zaposlenih u sremskomitrovačkom preduzeću "Putevi" prekinuli su dvonedeljni štrajk i nastavili sa radom. Do prekida obustave rada je došlo pošto su štrajkačima ispunjeni osnovni uslovi, odnosno isplaćene su im dve zaostale zarade i putni troškovi za četiri meseca.Predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Sremska Mitrovica Stevan Romakov istakao je da nije ispunjen zahtev štrajkača da se raskine kupoprodajni ugovor na osnovu kojeg su "Putevi" prešli u vlasništvo rumskog preduzeća "Sremski putevi".Predstavnici Agencije za privatizaciju, koji su boravili u tom preduzeću kako bi se upoznali sa stvarnim stanjem, poručili su da za raskidanje ugovora trenutno ne postoje razlozi.

Sve više nasilja u austrijskim školama
Izvor: Tanjug
BEČ - Sindikati nastavnika u Austriji već duže vreme ukazuju na sve teže uslove rada zbog rasta nasilja u školama širom zemlje."U našim učionicama je sve brutalnija situacija", ukazuje nastavno osoblje dodajući da nije sve učestalije samo nasilje među đacima, već i đaka prema nastavnicima.Pedagozi su sve češće izloženi pretnjama, nasilnim ispadima učenika, a u najgorem slučaju i fizičkim napadima đaka.Oko 10 odsto đaka u Austriji, procenjuje Sindikat nastavnika, je spremno na nasilje, što je oko 10.000 njih. U većim gradskim centrima taj procenat je još veći.Nova dimenzija nasilja u školama zabeležena je nedavno u jednoj školi u austrijskoj pokrajini Donjoj Austriji, gde je jedna nastavnica pretučena do te mere da je morala biti smeštena u bolnicu."Više đaka je napalo mladu nastavnicu, koju su pretukli", rekao je predsednik Sindikata nastavnika Donje Austrije Ginter Vik.Na njegovom radnom stolu nagomilavaju se dosijei o napadima na nastavnike."To je ogroman problem, jer mlada nastavnica nije mogla da se odbrani od napada jako visokih mladića", rekao je on."Pre 15 godina takvih problema nije bilo. Danas dobijam mesečno četiri do pet takvih slučajeva, kada nastavnici traže pravnu podršku sindikata u odbrani protiv đaka", objasnio je Vik.Najčešći oblici nasilja đaka prema nastavnim osobljem su preteće SMS poruke, verbalna vređana, ali je prošle godine zabeleženo, kako je dodao Vik, i jedno silovanje nastavnice.Predlog kolega iz sindikata da se dečiji dodatak ukine u ekstremnim slučajevima primene nasilja od strane đaka Vik vidi kao poziv na pomoć."Ne vidimo izlaz iz situacije i potrebne su nam pod hitno mogućnosti za delovanje", naglasio je on.Nastavno osoblje u Austriji sve češće sa velikim strahom ulazi u učionice, u kojima im prete, gađaju ih raznim predmetima i vređaju.

Мобинг препознај, одбрани се
Izvor: Dnevnik
БЕЧЕЈ: Секција жена Савеза самосталних синдиката Војводине и општине Бечеј организовали су јуче у бечејском хотелу „Бела лађа” једнодневни семинар на тему: „Мобинг - препознај - одбрани се!”, којем је присуствовало четрдесетак председника синдикалних организација у фирмама највеће потиске општине. Председница Општинског синдикалног већа Анка Станивук је у уводној беседи нагласила важност упознавања с тематиком злостављања на раду, а онда је један од аутора књиге „Социјални положај жена и злостављање на раду” Дивна Вујасиновић-Дучић презентовала најзначајније делове књиге.- Књига је написана на основу спроведеног истраживања у 12 градова и општина Србије, укључујући и Бечеј, и саставни је део пројекта „Социјални статус жена и утицај мобинга и његове учесталости у пословном животу и улога синдиката у унапређењу положаја најугроженијих социјалних категорија жена”, који реализује Секција жена СССС у сарадњи са канцеларијом SOLIDAR Suisse у Србији. Анкета је спроведена током априла и маја ове године и обухватила је узорак од 976 жена узраста од 19 до 62 године, сазнали смо од Дивне Вујасиновић-Дучић.Коаутор књиге стручни сарадник СССС Славиша Радуловић је, такође, обрадио исту тематику, али у два дела. Прво је говорио о мобингу, како га препознати, који су резултати његовог спровођења и начину како се одбранити од њега, а онда је представио Закон о спречавању злостављања на раду.

Generalni štrajk u Portugalu
Izvor: Deutsche Welle
Rad je najpre obustavljen na aerodrumu u Lisabonu. Sinoć su otkazani mnogi letovi...Portugal je danas stupio u 24-časovni štrajk: avioni ne lete, ne radi javni saobraćaj, u bolnice se primaju samo hitni slučajevi. Sindikati štrajkom žele da izraze protest protiv vladinih mera štednje. Današnji štrajk je treći po redu kojeg zajednički organizuju dva najveća portugalska sindikata, posle 1988. i 2010. godine. Pored 24-časovne obustave rada, u čitavoj zemlji se održavaju brojni protesti.Štrajk se održava šest dana pre vladinog usvajanja budžeta za 2012. godinu, kojim je, između ostalog, predviđeno deset odsto manje novca za zdravstvo i obrazovanje. Povodom zahteva koji Portugalu stižu iz Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, generalni sekretar najvećeg sindikata CGTP, Manuel Karvalo da Silva rekao je da je Portugal pod „stranom okupacijom“. Nezaposlenost se u Portugalu povećala na više od 12 procenata, što je samo jedna od posledica strogih mera štednje. Sindikati su zato pozvali na generalni štrajk i zahtevaju radikalne političke promene, kaže da Silva:Jedno je jasno: Kada budemo još siromašniji, nećemo moći da platimo svoja dugovanja. Potreban nam je privredni rast. Ljudima je potreban novac kako bi se privreda održala u životu.“Bildunterschrift: Štrajk đubretara u Lisabonu.Uz svet to, kod mnogih raste osećaj bespomoćnosti. Viriato Soromenjo Markeš, profesor filozofije na lisabonskom univerzitetu kaže da su ljudi ogorčeni što se glavne odluke donose u Berlinu i Parizu. „Portugalci se osećaju kao učesnici jedne tragične igre koju ne mogu da kontrolišu. Oni su igračka moćnih evropskih država“, kaže profesor Markeš.
Koja će sve prava biti izgubljena?
Portugal je pored Irske i Grčke treća zemlja koja je pod „finansijskim štitom“ Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF). U maju ove godine, Portugal je od Brisela dobio kredit u iznosu od 78 milijardi evra. Zauzvrat, zemlja se obavezala da će uvesti stroge mere štednje, koje između ostalog predviđaju velika sniženja plata i penzija, povećanje poreza na dodatu vrednost na 23 odsto, i manje novca za javne službe.Međutim, mnogi Portugalci ne žele da nose teret planiranih štednji. Među njima je i učiteljica Marija Hoze Flores: „Ne brinem se za to da li ću moći da odem na odmor. Ono što me zabrinjava je koja ćemo sve prava da izgubimo. Životne namirnice i lekovi će da poskupe. Imamo velikih problema sa zdravstvenim sistemom i nemamo socijalnu sigurnost kao nekada.“

UHAPŠEN VOĐA SINDIKATA ELEKTROPRIVREDE ZBOG ŠTRAJKA
Autor: Agencija BETA
ATINA - Vođa sindikata elektroprivrede uhapšen je u Atini tokom policijske akcije za deblokadu zgrade uprave javnog elektroprivrednog preduzeća Grčke (DEI) koju su štrajkači zaposeli pre četiri dana.
Sindikalci su tom akcijom pokušali da spreče korišćenje DEI za naplatu novog, vanrednog poreza na nekretnine koji se plaća uz račune sa struju. Vođa sindikata Nikos Fotopulos i još nekoliko demonstranata je odvedeno na saslušanje posle koškanja s policijom koja je štrajkače izbacila iz zgrade.
Zbog neplaćanja novog poreza na nekretnine, uvednog radi hitnog popunjavanja državnog budžeta, hiljadama porodica će biti isključena struja.

Studenti u Ljubljani nastavili protest
Radionicama do kvalitetnog obrazovanja
Izvor> e-Novine
Nekoliko stotina studenata Univerziteta u Ljubljani, koji su u sredu "okupirali" zgradu Filozofskog fakulteta, provelo je noć na fakultetu. Za četvrtak su najavljene radionice i šetnja do Akademije za likovne umetnosti i dizajn * Studentima stigla podrška od sindikata Akademska solidarnost iz Hrvatske.Na radionicama studenti žele da upozore na probleme neadekvatnih prostora i drugih uslova studiranja na akademiji, na odsustvo saradnje između odseka na Akademiji, te na manjak konkretne saradnje sa industrijom, piše delo.si. Štrajkači takođe nastoje da skrenu pažnju na manjak međunarodne saradnje, kao i na činjenicu da Akademija, uprkos godišnjim prihodima od upisa, obezbeđuje samo najosnovnije zalihe materijala.Grupa aktivista pokreta "15 o" i "Mi smo univerzitet" koja je u sredu zauzela zgradu Filozofskog fakulteta u Ljubljani, provela je noć na fakultetu. Studenti i za 24. novembar najavljuju održavanje blokadne radionice u toj instituciji. Prema rečima jednog aktiviste, svi studenti imaju pravo da predlože tematiku i aktivnosti na radionicama. On je dodao da se na taj način u praksi otvara akademski prostor.Pojedini profesori solidarisali su se sa studentskim zahtevima, ponudivši im slušaonice u terminima rezervisanim za njihova predavanja, kao prostor za okupljanje i organizovanje radionica. "Njihovi zahtevi su opšti i većinom idu u korist visokog obrazovanja, te nemamo problem da ih podržimo. U onim tačkama u kojim postoje razlike, započećemo dijalog", saopšteno je iz Uprave fakulteta.Studenti se protive plaćanju ispita i smanjenja subvencija, Bolonjskoj reformi za koju kažu da nosi previše obaveza, a premalo sadržaja. Dosta im je, kako ističu, isključivanja studenata iz procesa studija. Oni zahtevaju besplatno školstvo na svim nivoima, stipendije za sve akademce, veći kvalitet obrazovanja i instituciju koja bi se bazirala na samoupravljanju studenta i profesora po principu autonomije, direktne demokratije, a bez hijerarhije.Podsetimo, okupljeni studenti u sredu su izviždali predstavnike političkih partija koji su se među njima našli i ispratili ih povicima "Stranke napolje".Sindikat visokog obrazovanja i znanosti Akademska solidarnost iz Hrvatske izrazila je u sredu solidarnost sa štrajkačima u Ljubljani. Pismo podrške prenosimo u celini."Hrvatski Sindikat visokog obrazovanja i znanosti "Akademska solidarnost" prati i bezrezervno podržava borbu slovenskih studenata i profesora za besplatno i kvalitetno visoko školstvo. Poput vas smatramo da sveučilište treba biti dostupno svima neovisno o ekonomskom statusu. Poput vas se borimo za sveučilište utemeljeno na načelima autonomije, direktne demokracije i samoorganizacije.Zajedno svjedočimo danas već uznapredovaloj komercijalizaciji i devastaciji visokog obrazovanja koja se provodi pod izlikom protupožarnih mjera štednje i navodno nužnih reformi javnog sektora, a ustvari s ciljem podvrgavanja svih razina obrazovanja partikularnim interesima političkih i ekonomskih elita.Zajedno se borimo za zajednički cilj: besplatno obrazovanje i slobodnu znanost. Stoga i blokadu Filozofskog fakulteta u Ljubljani prepoznajemo i pozdravljamo kao oslobođenje sveučilišta, kao oblik legitimnog i beskompromisnog zahtjeva za ostvarenjem temeljnog ljudskog prava na obrazovanje. Blokada isključivo tržišnom logikom vođenih utjecaja na sveučilište je preduvjet i prilika za obnovu njegovih temeljenih vrijednosti: slobode znanstvenog istraživanja i poučavanja, kritičnosti i solidarnosti. Uvjereni smo da ćete u vašoj borbi uspjeti."

24. novembar 2011.

Poslodavci: Topli obrok 6.000
Izvor: Novosti
Unija poslodavaca predlaže da se zaposlenima mesečno isplaćuje 6.000 za topli obrok i 20.000 godišnje za regres, a da se država odrekne dažbina na te stavke.
Unija poslodavaca Srbije predlaže da se radnicima ubuduće isplaćuje 6.000 dinara mesečno za topli obrok i 20.000 dinara za regres i da se tako, konačno, stavi tačka na pregovore sa državom i sindikatima. Ovi bi iznosi u celosti pripadali samo zaposlenima, jer bi bilo ”najpravičnije da se država odrekne svoje zarade do koje dolazi oporezivanjem ovih iznosa”. Poslodavci planiraju da podnesu inicijativu za ograničenje dozvoljenih dana godišnjeg odmora, kako radnici ne bi kumulirane dane odmora koristili odjednom, a planiraju i da zatraže ukidanje obaveznog osiguranja od povreda na radu za sve zaposlene jer je dodatni trošak po radniku u proseku kreće od 550 do 2.724 dinara. Poslodavci ocenjuju da su i preširoka prava koja se odnose na trajanje bolovanja.

Tajkuni više kukaju nego otpušteni
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Domaći tajkuni opet su krenuli u kukunjavu, verovatno velikim delom i s razlogom. Problem je u tome što to u Srbiji obično ne znači ništa drugo nego da se radnicima ne piše dobro i da slede nova otpuštanja. Do sada je uvek bilo tako. Kada poslednjih dana slušamo i čitamo silne žalopojke domaćih privrednika, čini se da oni teže preživljavaju krizu nego onih 400.000 ljudi koji su u poslednje tri godine ostali bez posla ili onih 750.000 koji su nezaposleni. Prvo krene povika na državu, pa na banke i guvernera. Setite se samo početka krize i napada na tadašnjeg guvernera Jelašića, povike na lošu administraciju, pogrešne zakone. Ruku na srce, u svemu tome ima i istine, ali se niko živ ne seća da su tajkuni kukali na zakone, državni aparat i banke onda kada su kupovali srpske firme za tepsiju ribe.Svih ovih godina tajkunska kuknjava je njima i samo njima i donosila neke povlastice, ali na kraju sav teret krize i svega što uz nju ide gazde su prevaljivale na leđa radnika. Najgore u svemu je što su u Vladi svesni tog scenarija, ali, očigledno nemaju autoritet da spreče takvo ponašanje. Autoritet države je važan jer je jasno da se zakonima niko ne može naterati na to da teret krize ne svali na radnike ili da ne zatvori firmu. Međutim, ovde se upada u zamku. Kada država ne može da privoli ili natera privrednike na to da ne otpuštaju radnike u vremena najteža i za zaposlene i za njihove porodice, kako će naterati banke da tim istim privrednicima daju jeftinije kredite? Kada se taj krug zatvori, sve se svali na grbaču radnika pa tako sada u Srbiji radi samo 1,75 milion ljudi, a četvrtina radno sposobnog stanovništva nema posao.
Elem, vodeći domaći preduzetnici, ali uz njih i Privredna komora Srbije, zatražili su od banaka da sa svojim klijentima postignu dogovor o reprogramu kredita, kao i da kamatne stope snize na nivo koji omogućava povećanje konkurentnosti naše privrede. Evidentno je da postoje poslovne banke koje posluju u skladu s dobrom poslovnom praksom, ali i one koje i u ovom kriznom periodu imaju za cilj samo maksimiziranje profita. Ukoliko takvo ponašanje postane dominantno, privrednici će biti primorani na to da javno označe koje su to banke, tvrde potpisnici apela.Oni ističu, osim toga, da se od Vlade Srbije očekuje da svojim merama podrži zahteve privrede i podstakne banke na to da svoju poslovnu politiku prilagode aktuelnom stanju."U skladu s tim, NBS treba da iskoristi sve raspoložive instrumente kontrole i ne dozvoli bankama da koriste opštu nelikvidnost privrede u funkciji uvećanja svog profita”, navodi se u apelu koji su potpisali i istaknuti preduzetnici Branislav Grujić, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Dragan Marjanović, u ime asocijacija i udruženja preduzetnika koje predvode, ali i predsednik PKS-a Miloš Bugarin i predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin. Potpisnici apela takođe traže od Vlade Srbije, NBS-a, privrede, banaka i sindikata, da postignu konsenzus u sprovođenju mera za prevladavanje tekuće ekonomske krize. "Širenje drugog talasa ekonomske krize u svetu, posebno u Evropskoj uniji, zahteva da Vlada Srbije, NBS-a, privreda, banke i sindikati postignu konsenzus u sprovođenju mera s ciljem da se u kriznom periodu pretrpi što manja šteta i zauzme što bolje mesto u postkriznom periodu”, navodi se u apelu.

CG: Studenti bude radnike
Izvor: Novosti
U previranjima u Crnoj Gori ujedinjuju se svi nezadovoljni. Vučinić: Pišu zakone strancima da bi nas cedili.
PODGORICA - Nedavni ulični protest hiljada studenata u Podgorici može biti ponovljen, ali “ojačan” nezadovoljnim radnicima i građanima.Tako je Janko Vučinić, predsednik Glavnog odbora Unije slobodnih sindikata Crne Gore, pozvao na široke proteste čiji cilj bi trebalo da bude - smena vlasti i formiranje Vlade nacionalnog spasa.- Stanje u državi je neodrživo, građani moraju da dignu glas - saopštio je Vučinić. - Hajdemo zajedno, svi, u front za slobodu, pravdu i jednakost, bez straha od lakomih i mafije! Neko rečima, neko olovkom, neko metlom - počistimo one koji su nas izdali i otuđili od naroda. Neka ta metla počisti one koji pišu zakone strancima da bi nas cedili, neka počisti mafiju... HOLANDSKO “NE”
PODGORICA - Holandija najverovatnije neće podržati otvaranje pregovora sa Crnom Gorom za članstvo u EU, nezadovoljna rezultatima na suzbijanju korupcije i kriminala. To je preliminarno zaključio Odbor za evropska pitanja holandskog parlamenta, u susret samitu EU 9. decembra.
Vučinić najveću pomoć očekuje, kaže, od studenata, procenjujući da njihov nedavni protest ne može ostati samo na zahtevima da dobiju sniženje cene karata u saobraćaju ili toplu vodu u domovima.Lideri studentskog pokreta, s druge strane, i u sredu su pregovarali sa Vladom na temu povećanja budžeta Univerziteta, smanjenja školarina, povećanja broja studentskih kredita, boljeg smeštaja u domovima...- Topla voda i nekoliko kreveta u domovima neće nas umiriti - kaže Ognjen Jovović, predstavnik studenata sa nikšićkog Filozofskog fakulteta. - Svi zahtevi koje sada razmatraju Vlada i ministarstva sitni su u odnosu na ključni - mi tražimo slobodan državni univerzitet.Njegov kolega Demir Hodžić, predsednik Studentske unije, takođe kaže da zahtevi koji su se čuli na protestu 17. novembra nisu i konačna lista onoga što studenti nameravaju.- Tražićemo još mnogo toga, za 20 godina se nakupilo toliko problema - objašnjava Hodžić. - Celo društvo je u haosu i mi ćemo nastojati da iniciramo promene.Nedavno, na uličnim demonstracijama, studenti su uzvikivali da hoće i “slobodnu državu”, a pred državnim institucijama tražili ostavke. Hoće li se “udružiti” i sa armijom nezadovoljnih radnika i njihovim sindikatima, što bi moglo da znači i formiranje širokog fronta nezadovoljnih, zavisi od poteza vlasti. Zasada, ni studentske organizacije ni drugi republički sindikat nisu odgovorili na javni poziv Janka Vučinića.

23. novembar 2011.

Besparica: Kupuje se na komad
Izvor: Novosti
Beograd -- Besparica je pobedila fiskalne kase jer se, širom cele Srbije, sve više trgovaca raspakuje proizvode i prodaje ih na meru, komad ili parče.Od bogatijeg severa, pa do najjužnije i najsiromašnije kote, trgovci sve češće nude robu u rinfuzi, pa se tako u bakaluk ide po dva jajeta, 50 grama salame, 100 grama praška za veš, glavicu luka, džak drva... Ispod tezge se ”na komad” prodaju i cigarete, a sve više apoteka daje lekove ”na tablu”, ali i na kapsulu. Upola cene nudi se i hleb ”od juče”.Da nam se piše crno, potvrđuju i u SOS marketima po Beogradu jer ”promet nikad nije bio veći”."U 32 radnje u glavnom gradu dnevno pazari i do 300.000 ljudi, pa je očigledno kolika je besparica zavladala", objašnjava Dragan Milovanović, jedan od suvlasnika takvih trgovina.Nekada se u ovim prodavnicama moglo pazariti samo uz potvrde iz centara za socijalni rad, a danas su vrata otvorena svima koji bi da uštede neki dinar. A, takvih je sve više.I u apotekama širom Srbije sve više lekova se prodaje bez originalne kutije. U Vladičinom Hanu na komad se traže najčešće lekovi protiv bolova. Kutija ”kafetina” sa 12 tableta je 88 dinara, ali mnogi uzimaju samo po nekoliko pilula. Hronični srčani bolesnici odnedavno kupuju po jednu tabletu ”enalaprila”, a u istoj količini se uzimaju i lekovi za bolesti želuca, sedativi, antireumatici...
I farmaceuti u Čačku imaju slično iskustvo, pa se na komad ili tablu prodaju gotovo svi lekovi, sem onih u bočicama. Kupci čak traže i antibiotike na komad.
"Zamišljeno je da ove trgovine rade sa minimalnim profitom, pa svi snabdevači nude svoje proizvode jeftinije, a i marže su mnogo manje. Zato hleb košta 31 dinar, a mleko 45 i samo na ovim artiklima mesečno može da se uštedi oko 4.000 dinara. A, ako se kupuju i drugi proizvodi, ušteda je oko sto evra mesečno", dodaje Milovanović.U ovim radnjama, doduše, ne tolerišu ”kupovinu na komad” jer je ionako sve jeftinije, ali se, zato, i po beogradskim trgovinama, naročito onima na samoj periferiji, može kupovati gotovo sve na meru. Raspakivanje je, međutim, sve očiglednije u gradovima na jugu zemlje. Tako se u Nišu, Leskovcu i Doljevcu više niko ne čudi kada se u prodavnici zatraže samo dva komada ”pampers” pelena ili glavica belog luka, iako ceo kilogram staje 165 dinara."Izmerim mušterijama i dve šargarepe, koliko im treba za ručak, a odavno se pazare po dva jajeta ili 50 grama najjeftinije salame, tek da bude dovoljno za omlet ", kaže prodavačica Vesna Đ. iz Doljevca. Mleveno meso se u niškim mesarama kupuje na 100 grama, a vešte domaćice razliku u ukusu nadoknađuju sojinim ljuspicama. U Leskovcu se u skromnim mililitrima kupuje i tečnost za sudove i omekšivač za veš. "To je postalo toliko uobičajeno da više ne obraćamo pažnju. Nekada su takve kupce ogovarali po komšiluku, ali sada smo svi u istoj situaciji ", kaže Danijela M. iz Leskovca.U pojedinim prodavnicama u Zaječaru mušterije mogu i kafu da kupe na sitno, pa plate tek šolju-dve, a toalet papir se uveliko prodaje na rolne. Kraljevčani štede na uglju, drvima, ali i drugoj robi ”široke potrošnje”. Umesto po uobičajenoj meri sve više se, na komad-dva uzima voće, krompir, paprika, crni ili beli luk. "Plašim se inspekcije, ali šta da radim. Prodajem prašak za veš ”na čašu”. Imam jednu čašu i njom merim i pakujem u kesice. Ne sećam se kada sam prodao kilogram salame, a neretko uđe kupac u radnju i kaže da mu narežem samo tri parčeta", priča P. T., vlasnik radnje u Trgovištu. Ipak, u Kuršumliji, jednoj od najnerazvijenijih srpskih opština, poslednjih meseci novi artikal je uvršćen u ponudu. Za 22 dinara meštani ove nerazvijene opštine mogu da kupe - suvi, bajati hleb. A u prvim redovima su domaćice sa sela. U Kraljevu se i ogrev prodaje po nestandardnim merama. Oni koji nemaju para za bar jednu tonu uglja ili kubni metar ogrevnog drveta - što nije dovoljno da se jedno domaćinstvo greje ni mesec dana - kupuju na džak. Vreća sa pedesetak kilograma uglja, u zavisnosti od vrste, na stovarištu košta od 550 do 650 dinara, dok vreća iscepkanog drveta, spremnog za loženje, košta 200 dinara, i može da se kupi na kioscima usred grada. Uz cepanice se prodaju i ”ljuske” za potpalu, i to po ceni od 100 dinara za gajbicu.

Lider SDPS Rasim Ljajić izjavio je posle sastanka sa čelnicima SSSS da su spremni da u nekoj sledećoj vladi sindikatu pripadne resor rada i socijalne politike
Izvor:Novosti
UKOLIKO budemo u sledećoj vladi, spremni smo da prepustimo Ministarstvo rada i socijalne politike predstavnicima sindikata - izjavio u utorak lider SDPS Rasim Ljajić posle sastanka s čelnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, i dodao da je njegova partija zainteresovana i za potpisivanje sporazuma o saradnji sa tom organizacijom. Ljajić i predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekli su da imaju u mnogo čemu slična, čak i podudarna gledišta o budućnosti i napretku zemlje, posebno u socijalno-ekonomskoj sferi i zaštiti prava radnika i socijalno ugroženih.Po Ljajićevim rečima, bez obzira na to da li će se sindikati angažovati ili ostati po strani, SDPS treba s njima da sarađuje posle izbora na daljim reformama. On je rekao da je SSSS predstavio program koji se temelji na tri osnovne tačke: uređenje države, podizanje ekonomije i briga za obične građane.

ORBOVIĆ: Ne zanima nas Ljajićeva ponuda
Izvor: Danas
Beograd - Izjava Rasima Ljajića da će njegova stranka mesto ministra rada, ako joj pripadne u sledećoj vladi, ustupiti sindikatu za nas je - neinteresantna, kaže za Danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović. „Ne razmišljamo o takvim kadrovskim potezima, to nam nije bio motiv uključivanja u politiku i ne bismo da o tome razgovaramo“, kaže Orbović. On tvrdi da na sednici Socijalno-ekonomskog saveta 29. novembra taj sindikat neće prihvatiti izmene Zakona o radu u delu kojim je regulisan rad na određeno vreme, a koje im je uputilo Ministarstvo za rad. „To je zvaničan stav naše organizacije“A što se tiče predloženih izmena odredaba o otpremninama, Orbović kaže da će sindikat tu izmenu prihvatiti samo pod uslovom da se dopuni tako da otpremnina za godine provedene kod poslodavca, pripada samo onom radniku koji je za prethodni radni staž već na nekom drugom mestu dobio otpremninu. „Ukoliko nije, pripada mu otpremnina za ceo radni staž bez obzira koliko dugo radi kod poslodavca“.

Đilas sa rukovodstvom ASNS o prevazilaženju krize »
Izvor : Tanjug
Zamenik predsednika DS-a Dragan Đilas izjavio je da je sa rukovodstvom Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije razgovarao o načinima da radnici i građani što bezbolnije prebrode ekonomsku krizu. Đilas je posle sastanka naveo da je jedan broj vlasnika kompanija u Srbiji ekonomsku krizu iskoristio da njen teret prebaci na zaposlene, dok ti poslodavci nastavljaju da žive kao pre krize.To je nepošteno i nefer i posao Demokratske stranke je da učini sve da se takve stvari spreče ", rekao je Đilas.Đilas je rekao da DS želi da u sindikatima ima partnere za sve što se dešava i da je stranka zahvalna svima onima koji kroz saradnju i partnerstvo žele da poboljšaju položaj građana, dok je rukovodstvo ASNS saopštilo da ubuduće neće davati blanko podršku nijednoj stranci.Đilas, koji je i gradonačelnik Beograda, rekao je da današnji sastanak nije održan zbog izborne kampanje, da DS kroz takve sastanke želi da se ostvare pomaci i da veruje da je ovaj susret jedan u nizu sa sindikatima."Moj predlog ASNS je da radimo na dva polja - jedan je da donosimo zaključke na opštem nivou, koji će se onda odnositi na sve zaposlene u ovoj zemlji i poboljšanje njihovog položaja, a drugi je da kroz pojedinačne slučajeve koji u ASNS imaju dođemo do rešavanja tih slučajeva i pomognemo ljudima koji su direktno ugroženi", objasnio je Đilas.On je dodao da se kao gradonačelnik trudio da u beogradskim preduzećima zaposleni što bezbolnije prođu kroz ekonomsku krizu, da veruje da se u tome uspelo i da se trudio da se i problem ugroženih Beograđana rešava kroz omogućavanja raznih vidova subvencija.Predsednica ASNS Ranka Savić je za današnji sastanak rekla da ipak ima predizborni karakter, navodeći da taj sindikat u buduće nijednoj stranci neće davati blanko podršku.Savić je objasnila da će ASNS posle razgovora sa svim strankama na Glavnom odboru odlučiti kojoj stranci će dati podršku, a uslov će biti ispunjavanje obećanog."Blanko podrške više ne dajemo, tražimo veću odgovornost pre svega u onome što je obećano, kako radnici u Srbiji ne bi bili jedini stradalnici u ovim teškim vremenima", rekla je Savić.Ona je dodala da je današnji sastanak bio koristan obostrano, da su predstavnici ASNS upoznali DS sa problemima sa kojima se suočavaju radnici, a da je dogovoreno da se u narednom periodu počne sa rešavanjem tih problema i da takvi sastanci budu učestaliji.Uz napomenu da do razgovora sindikata i stranaka dolazi samo u predizborno vreme, Savić je istakla da bi problemi danas bili manji, a radnici manje nezadovoljni, da je njih bilo i u proteklom periodu.

Hrvatska: Prosečna plata 720 evra
Izvor: Poslovni dnevnik
Zagreb -- Prosečna mesečna neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj za saptembar ove godine iznosi 5.397 kuna (720 evra), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku.U odnosu na avgust prosečna neto plata je nominalno manja za 2,1 posto.Na godišnjem nivou, u odnosu na prosečnu neto platu za septembar 2010, prosečna neto zarada za deveti mesec ove godine bila je veća za dva posto.Po prvim statističkim podacima, prosečna mesečna bruto plata po zaposlenom iznosila je 1.033 evra, što je u odnosu na avgust nominalno smanjenje za 2,1 posto, a u odnosu na deveti mesec prošle godine porast za 2,6 posto. Istovremeno, stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj za oktobar ove godine iznosila je 17,4 posto, što je za 0,6 postotnih bodova više u odnosu na avgust, pokazuju prvi podaci Državnog zavoda za statistiku. Na godišnjem nivou nezaposlenost je smanjena za 0,4 postotna boda.

Najavljen štrajk u "Fijatu" zbog poništavanja ugovora o radu
Izvor:Tanjug
Radikalni italijanski sindikat metalurških radnika FIOM pozvao je danas radnike "Fijata" na štrajk, u znak protesta zbog odluke proizvođača automobila da poništi sve ugovore o radu u italijanskim fabrikama koje su ostvarile gubitke, s ciljem poboljšanja produktivnosti.Izvršni direktor "Fijata" Serđo Markione, koji je takođe na čelu "Krajslera", želi da ponovo pregovara o uslovima rada na osnovi fleksibilnih uslova koji su dogovoreni prošle godine u dve domaće fabrike da bi se povećala produktivnost i smanjilo odsustvo radnika s posla, preneo je Rojters.U pismu upućenom sindikatima, navodi se da će ugovori o radu koji su još na snazi u drugim fabrikama postati nevažeći 1. januara 2012. godinem Taj potez je podelio sindikate i razljutio centraliste-levičare u Italiji, komplikujući zadatak nove vlade koja pokušava da postigne konsenzus da bi sprovela mere štednje s ciljem smanjenja dužničke krize u zemlji.FIOM, najveći sindikat metalurških radnika u Italiji, naveo je da će dvočasovni prekid rada biti održan do 29. novembra, dodajući da je moguće da će organizovati i veći generalni štrajk.Još dva umerena sindikata rekla su da će pregovarati o novim ugovorima sa "Fijatom"."Ako nova vlada ima nešto da kaže, to treba da učini odmah. Prošlo je vreme za licemerje", izjavio je lider FIOM-a Mauricio Landini.Potez "Fijata" bio je očekivan nakon što je u oktobru saopštio da će napustiti udruženje industrijalaca "Konfindustriju", tvrdeći da kolektivni uslovi rada koje je to udruženje dogovorilo sa sindikatima smanjuju konkurentnost kompanije na međunarodnom tržištu.

Grčka: Generalni štrajk 1. decembra
Izvor: Beta, Politika, Tanjug
Atina -- Dva najveća grčka sindikata najavila su danas generalni štrajk zbog mera štednje u nacrtu državnog budžeta za 2012. godinu.To će biti prvi takav protest od imenovanja privremene, koalicione vlade.Konfederacije sindikata zaposlenih u privatnom sektoru (GSEE) i javnom sektoru (ADEDY) najavile su štrajk za 1. decembar, uoči budžetske debate u Skupštini Grčke, koja ove godine kasni zbog političke krize. Zaposleni su poslednji generalni štrajk održali u oktobru, a trajao je dva dana.U Grčkoj je za dve godine bilo nekoliko desetina štrajkova i demonstracija zbog toga što je vlada, po zahtevu EU i stranih poverilaca, otpuštala zaposlene, smanjivala plate i povećavala poreze - da bi državu izvukla iz finansijske krize, ali je Grčka postala zavisna od međunarodne pomoći, uz sve oštrije uslove kreditora.Zaposleni atinskog gradskog prevoza su u utorak na četiri sata obustavili rad u znak protesta protiv novih mera štednje koje uključuju i otpuštanje desetina hiljada ljudi. Istovremeno su članovi sindikata elektrodistribucije demonstrirali u Atini zbog toga što se nov, ekstra porez na imovinu, naplaćuje uz račune za struju."Vlada se promenila, ali nepravedna i neefikasna politika nije... Dokle god ta politika bude trajala, mi ćemo joj se oštro protiviti i suprotstavljati svim sredstvima", navodi se u saopštenju predsednika GSEE Janisa Panagopulosa. Nova vlada imenovana posle ostavke socijaliste Jorgosa Papandreua, treba da predloži državni budžet, sprovede mere štednje i izvede zemlju na prevremene izbore početkom iduće godine. Ta vlada pregovora o detaljima drugog paketa pomoći EU od 27. oktobra, vrednosti 130 milijardi evra, us smanjenje duga države za 50 odsto. Glavna kontroverza iz tog paketa, koja je dovela do krize Vlade, je odredba o dolasku nadzornika - "stečajnih upravnika" EU i stranih poverilaca u ključna grčka ministarstva.Vlada očekuje novu tranšu od osam milijardi evra iz prvog, prošlogodišnjeg zajma od ukupno 110 milijardi, da država ne bi krajem decembra postala nelikvidna. Grčka nije u stanju da se bez pomoći izvuče iz dužničke krize. Javni dug je ovog trenutka 360,4 milijarde evra ili 165,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Bez nove tranše kredita rizik od bankrota je očigledan: državni budžet ne može da pokrije izdatke koji dospevaju krajem decembra – plate, penzije i dospele obaveze u iznosu od 2,3 milijarde evra. Prema zvaničnom dokumentu koji bi trebalo da bude i imperativ za ponašanje partijskih lidera, navodi se da bez otpisivanja 100 milijardi evra grčkog duga i dobijanje paketa pomoći od 130 milijardi evra, Grčka neće moći da servisira preostali dug. Već u 2012. stiže i obaveza amortizacionih plaćanja od 40 milijardi, s tim što u martu treba obezbediti 14,5 milijardi.

22.novembar 2011.

Skupština otpisala dugove preduzeća
Izvor: Tanjug
Beograd -- Skupština Srbije otpisala je dugove nekoliko javnih preduzeća i ustanova po stranim kreditima i time praktično prenela plaćanje na poreske obveznike Srbije.Akcionarskom društvu "Železnice Srbije" otpisan je dug u iznosu od blizu 182 miliona evra i nešto više od 15 miliona američkih dolara, a preduzeću "Putevi Srbije" za nešto više od 43 miliona američkih dolara i blizu 465 miliona evra.Takođe, Klinički centar Srbije će biti oslobođen duga u iznosu od nešto više od tri miliona evra, Kliničko-bolnički centar "Zemun" blizu dva miliona evra, Savezna javna ustanova Radio-Jugoslavija za nešto više od tri miliona evra i 627.000 švajcarskih franaka, Fond za razvoj Srbije za 321.000 američkih dolara i Univerzitet u Novom Sadu - Građevinski fakultet Subotica za 235.000 američkih dolara.
Reč je o Zakonu o regulisanju odnosa Srbije i dužnika - korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima. Kako je ranije u parlamentu objasnio premijer Srbije Mirko Cvetković, radi se o dugovima koji su nastali pre 1990. godine i njihov otpis neće prouzrokovati povećanje javnog duga, budući da je Srbija te dugove vec uključila u svoje obaveze i njih servisira redovno.Republički parlament je takođe ratifikovao ugovor o zajmu za dodelu pojedinačnih zajmova između KfW, Frankfurt na Majni, i Srbije i Narodne banke Srbije kao agenta, za kredit za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji preko poslovnih banaka, a u iznosu od 100 miliona evra.

"Prosvetarima će biti isplaćeno"
Izvor: Beta
Beograd -- Zaposlenima u prosveti biće isplaćene zaostale jubilarne nagrade za 2009. i 2010, ne zna se precizno kada, kaže ministar prosvete Žarko Obradović. "Apsolutno nema sumnje da će sve obaveze biti ispunjene", kazao je Obradović novinarima u Beogradu, dodajući da tehnička pitanja mogu uticati na moguća pomeranja datuma početka isplate jubilarnih nagrada, zbog čijeg kašnjena prosvetni sindikati najavljuju štrajk.Obradović je naveo da je na nedavno održanom sastanku s predstavnicima Ministarstva finansija i Stalne konferencije gradova i opština dogovoreno da Ministarstvo finansija pomogne lokalnim samoupravama u isplati zaostalih prinadležnosti.Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila je da će, ukoliko Vlada ne učini ništa u vezi sa isplatom jubilarnih nagrada, u ponedeljak, 28. novembra, organizovati jednodnevnu obustavu nastave, a nakon toga odlučivaće o daljim modalitetima štrajka.Komentarišući najavu štrajka, Obradović je naveo da je to pravo sindikata i da on kao ministar jedino može da potvrdi da će sve obaveze biti izmirene. Isplata jubilarnih nagrada za ovu godinu je u toku, ali sindikati insistiraju na tome da vlada ispuni svoje obaveze i za prethodne dve godine. Isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu očekuje oko 16.000 zaposlenih. Za 10 godina rada isplaćuje se polovina plate, za 20 godina cela plata, a za 30 godina provedenih u prosveti plata i po.Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ima oko 42.000 članova u oko 700 škola u Srbiji

И правда упропашћава предузећа?
Izvor: Dnevnik
Да и правда може бити кобна по српске фирме, и то оне које су већ близу пропасти. показују и недаће компанија у реструктурирању које пресуде Врховног касационог суда буквално гурају у пропаст, у народу знану као стечај.
Елем, председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић рекао је крајем прошле недеље да се предузећа у реструктурирању гасе због правног мишљења Врховног касационог суда које омогућава да се по тужбама радника, који су своје тужили бивше фирме по разним основама, рачуни блокирају да би се наплатила њихова потраживања. Он сматра да бивши радници имају право да наплате своја потраживања, али, како каже, не на рачун предузећа у реструктурирању јер их тиме терају у стечај.– Проблеми су почели 24. фебруара ове године кад је Врховни касациони суд усвојио правно схватање да се наплата новчаних потраживања из радног односа по извршним судским пресудама може примењивати и на предузећа у реструктурирању – вели Вујовић. – То до тада није био случај. Од укупно 157 предузећа која су тренутно у реструктурирању, обрадом метала бави се 49 и у њима је упослено 23.000 радника. Од тих фирми чак 15 је у финансијској блокади због извршних судских решења по тужбама радника, углавном бивших, да им се исплати разлика у зарадама.Многа од тих потраживања потичу још из прошлог века, а привредници су изнели сијасет примера за необично поступање и спор рад судова.Неки од директора и синдикалних руководилаца тврде да је поступање судова чак различито од града до града, зависно ко је на власти у локалној скупштини.Синдикати захтевају да се рачуни предузећа која су блокирана одлуком Врховног касационог суда због тужби биших радника одмах деблокирају и да се тај проблем реши дугорочно и тако спречи одлазак компанија у стечај и ликвидацију, када сви радници остану без посла.За тај проблем синдикалци су помоћ затражали и у Министарству правде. Договорено је да данас синдикат и Министрство заједно затраже од Врховног касационог суда деблокаду рачуна тих предузећа.Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен је, после састанка с представницима синдиката, казао да је то министарство 5. маја ове година донело Закон о извршењу и обезбеђењу, „који је омогућио застој блокаде рачуна тих предузећа, упркос одлуци суда у Стразбуру и Врховног касационог суда у Србији”.– Једини пут за решавање проблема тих предузећа је да се разговара с Касационим судом и да се на основу новог Закона заустави поступак блокаде рачуна и омогући радницима да раде – рекао је он.Хомен је навео да таквим залагањем Министарство правде превазилази своја овлашћења, али да је то „начин да се помогне радницима предузећа металске индустрије у реструктурирању”.

Radna nedelja može i duže od 48h
Izvor: Blic
Britanski premijer Dejvid Kameron dobio je saglasnost da se preispita kontroverzna direktiva EU o 48-časovnoj radnoj nedelji.On je prethodno pristao na reviziju Lisabonskog ugovora u razgovorima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu prošle sedmice, piše britanski Gardijan.Merkelova je pristala da dozvoli Britaniji da labavije primenjuje direktivu o radnom vremenu, propis koji zabranjuje zaposlenima da rade duže od 48 sati nedeljno.Taj limit važi za period od svaka četiri meseca, tokom kojih radnik može jedne nedelje da radi duže od 48 sati, ali zato sledeće sedmice ima za toliko kraće radno vreme. Britanija se odavno bori za to da njeni radnici smeju da rade duže, ističući da bi kruta primena direktive koštala njenu privredu 250 miliona funti godišnje.
Ograničenja Velikoj Britaniji
Za razliku od pregovora o promenama Lisabonskog ugovora, na koje svaka članica može da stavi veto, za izmenu direktive potrebna je saglasnost većine država članica, pa se Britanija plaši da bi zagovornici direktive, predvođeni Francuskom, mogli da nametnu nova ograničenja Britaniji.Zahvaljujući postignutom dogovoru o radnom vremenu, Kameron će moći da dobije podršku torijevaca u parlamentu za promenu Lisabonskog ugovora. A pošto će izmenjeni sporazum potpisati samo 17 članica evrozone - ali ne i 10 država koje nisu u njoj, kao što je Britanija - premijer neće morati da ispuni obećanje i raspiše referendum ako značajna ovlašćenja budu prebačena na Brisel. Britanija ima dva osnovna zahteva u vezi sa direktivom o radnom vremenu. Ona želi da zadrži takozvanu "opt out" klauzulu za pojedinačne slučajeve, što znači da radnik sme da radi i duže ako dobrovoljno potpiše pristanak u kojem će reći šefu da ne želi da ga važeći limit obavezuje. Kameron takođe želi da se poništi sudska presuda Evropskog suda pravde u slučaju poznatom kao „SIMAP i Jeger“, kada je sud utvrdio da se sve vreme koje lekar provede na poslu smatra radnim vremenom, što znači da je lekarima tokom dežurstva dozvoljeno da se odmore na radnom mestu onda kada njihove usluge nisu potrebne, ali da se to vreme takođe smatra radnim vremenom.

Crna Gora: Struja trese standard
Izvor: Novosti
Elektroprivreda tražila poskupljenje električne energije ali se još ne zna za koliko. Regulatorna agencija odluku donosi za 30 dana. Sindikat najavljuje proteste
EPCG, poučena iskustvom iz novembra prošle godine, kada je zatražila povećanje cena za gotovo 80 odsto i izazvala užadsavanje javnosti, ovaj put je bila mnogo opreznija, pa je, kako bi se reklo, „upakovala“ bolje svoje zahteve. Međutim, između redova, može se protumačiti da je ipak reč o poskupljenju.U dokumentu se navodi da EPCG traži izmenu prihoda, cena, tarifa, za iznos od 10,7 miliona evra, koji je rezultat povećanja troškova fakturisanja, distribucije i snabdevanja. To predstavlja, kako se kaže u saopštenju, odstupanje u odnosu na odobreni iznos na godišnjem nivou.- Troškovi za uvoz električne energije uvećani su za 2,75 miliona evra, a izdaci za ugalj gotovo milion i po, dok manja fakturisanja realizacije čine oko 6,2 miliona evra - objašnjeno je u dopisu RAE.
LANČANO
- BILO kakva korekcija cene struje direktno i drastično bi uticala ne samo na standard građana kroz plaćanje većih računa za utrošenu električnu energiju, već bi poskupeli i drugi proizvodi, kao što je uobičajeno kada se promeni cena energenata. To bi značilo udar na inače loš, da ne kažem katastrofalan standard crnogorskih građana - naglasio je Predrag Boljević, savetnik u Centru za zaštitu potrošača.
Građanima, međutim nisu važna objašnjenja da se zbog niskih akumulacija, visokih izdvajanja za uvoz, te loše naplate struje, cena mora korigovati. I nije neočekivano da i na samu najavu poskupljenja reaguju. Kažu da je cena inače visoka, da su primanja mala i da bi poskupljenje struje svakako uticalo na inače osiromašene građane.- To bi bila čista pljačka, otimačina. Zna se koliko košta struja, ali niko neće da uzme olovku i izračuna. Kilovat električne energije u hidrocentrali košta jedan cent i sve ovo predstavlja jedinstven model u istoriji ekonomije da je skuplji transport nego roba. Ovako nešto ekonomija ne poznaje - prokomentarisao je Podgoričanin koga smo pitali na ulici o najnovijem zahtevu Elektroprivrede.U Uniji slobodnih sindikata kažu da je najnoviji zahtev energetske kompanije neopravdan, naročito u uslovima kada građani ne mogu, zbog niskih zarada, da podmire elementarne potrebe.- Revoltirani smo, ogorčeni. Moram napomenuti da Elektroprivreda nije vratila ono što već duguje građanima po osnovu loših fakturisanja, a o čemu postoji i pozitivna presuda Ustavnog suda. Sada traže novo povećanje cena, a ovoliko ljudi je u štrajku, građani se bore za goli opstanak. Sasvim je sigurno da će se Unija ukoliko dođe do poskupljenja struje, koje bi predstavljalo novi udar na porodične budžete, suprostaviti svim sredstvima - kazao nam je Srđa Keković, generali sekretar Unije slobodnih sindikata.Predrag Boljević, savetnik u Centru za zaštitu potrošača, kaže da postoji rešenje da cena struje za potrošače ostane ista, a sa druge strane da se ispune zahtevi Elektroprivrede.- Električna energija nije isključivo roba pa je moguće korigovati stopu PDV. Osim toga, treba preispitati cenu uglja, što je takođe u nadležnosti regulatora. Zato ih pozivam da to učine, jer ugalj ne pripada samo onima koji rade u Pljevljima, već svima nama u Crnoj Gori. Zato u određenim kriznim vremenima, kakav je ovaj, imamo pravo na benefite, odnosno da se jeftinijim ugljom omogući povećanje prihoda Elektroprivredi, koja bi nabavila dodatne količine energije, a pri tom ne bi trpela gubitke - objasnio je Boljević.Odluku o zahtevu Elektroprivrede Regulatorna agencija za energetiku doneće najkasnije za 30 dana, tako da će se krajem decembra znati hoće li građani plaćati veću ili istu cenu struje.

21. novembar 2011.

Raste zaposlenost ili neće na biro?
Izvor: Novosti
Beograd -- Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je za 12.856 manji broj ljudi nego početkom godine. Na posao se, kažu, čeka oko tri godine i sedam meseci. U ovom trenutku se oko 737.870 nezaposlenih nada redovnoj plati.Najbrže do posla dolaze filolozi, farmaceuti, fizioterapeuti, inženjeri saobraćaja, poljoprivrede i elektrotehnike, profesori fizičkog vaspitanja, pedagozi, više medicinske sestre, inženjeri tehnologije, ekonomisti, kao i stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija.Nedavno istraživanje Infostuda, internet sajta za zapošljavanje, pokazalo je: čak 51 odsto zaposlenih u javnoj službi do radnog mesta došlo je preko veze, dok je procenat primljenih „na mala vrata“ u privatnim domaćim firmama - 39 odsto, a u stranim kompanijama - četvrtina.
Međutim, direktor NSZ Dejan Jovanović kaže da iako je smanjen broj evideniranih ljudi koji se nalaze na spisku NSZ, to ne znači da je porastao broj zaposlenih u Srbiji, već je došlo do smanjenja takozvane registrovane nezaposlenosti. Ipak, prognoze koje su uradili eksperti Evropske unije, govore da će stopa nezaposlenosti u narednih nekoliko godina pasti 16 odsto.“U narednom periodu će mala i srednja preduzeća biti najveći rezervoar novih radnih mesta. - To su, pre svega, one firme u kojima sada radi između 10 i 50 radnika” , ocenjuje Dejan Jovanović. Ipak, u anketi „USAID projekat za bolje uslove poslovanja“ goru situaciju po pitanju broja zaposlenih u 2012. godini očekuje 11 odsto ispitanih. Istraživanje je rađeno na uzorku od 913 preduzeća, od kojih je čak 90 odsto poslovalo sa dobitkom. Da je u uzorak ušlo više gubitaša, i procenat onih sa mračnim prognozama bio bi znatno veći.Većina anketiranih preduzeća, 58 odsto, veruje da će i sledeću godinu ispratiti sa istim brojem radnika. Skoro trećina, međutim, smatra da će uspeti da angažuje dodatne zaposlene.Trenutni presek stanja na birou za zapošljavanje pokazuje pomeranja u odnosu na januar. Tako se u obrazovnoj strukturi lica povećao broj visokoobrazovanih, i to za 8,41 odsto, kao i broj nezaposlenih sa višim obrazovanjem (za 2,19 odsto).S druge strane, do novog radnog mesta lakše su dolazili oni sa nižim kvalifikacijama, pa se tako, u odnosu na januar, smanjio broj nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu (za 3,62 odsto), kao i onih sa završenim srednjim obrazovanjem (za 2,04 odsto).
Veruje se da će glavni zadatak i nove vlade biti upravo - očuvanje radnih mesta. “Postoji raskorak u sigurnosti posla između javnog i privatnog sektora, jer su otkazi u proteklom periodu deljeni u privredi” , procenio je ekonomista Jurij Bajec i dodao da je javni sektor razmažen. U trenutnim okolnostima, međutim, retki su radnici u privredi koji mogu da računaju na veća primanja. To je dokazala i prethodna kriza u kojoj su zarade u privredi mirovale, a prosek su vukla mestimična povećanja u javnom sektoru. Abonenti budžeta u Srbiji tako imaju od 35 do 40 odsto veće plate i po tom raskoraku smo rekorder među tranzicionim zemljama Evrope.

Potrošačka korpa vredi 1,4 plate
Izvor: Tanjug
Beograd -- Prosečna potrošačka korpa za avgust iznosila je 55.549 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,45 prosečnih zarada od 38.389 dinara. Minimalna potrošačka korpa bila 29.573 dinara i za nju je bilo dovoljno 0,77 prosečne zarade. Vrednost prosečne korpe bila je manja za 0,59 odsto ili 327 dinara, nego u julu, a mimmalne za 0,84 odsto ili 250 dinara, doke je prosečna neto zarada bila manja za 1,9 odsto, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.U odnosu na avgust 2010. godine prosečna potrošačka korpa veća je za 9,52 odsto, a minimalne za 8,85 odsto. Potrošačke cene u avgustu su u odnosu na jul, u proseku su ostale na istom nivou. Najveći rast cena imale su komunikacije (5,4 odsto) i rekreacija i kultura (2,7), dok je najveći pad zabeležen u grupi Hrana i bezalkoholna pića (za 1,3 odsto). Natprosečnu neto zaradu u avgustu statistika je registrovala u Beogradu (47.353 dinara), Pančevu (46.147 ), Novom Sadu (42.786) i Smederevu (40.206 dinara). U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne. Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Pančevo i Smederevo.

Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku
Mesto ministra za rad ustupićemo sindikatu
Izvor: Danas
Beograd - Samo u slučaju da imamo saglasnost Socijalno ekonomskog saveta idemo sa izmenama Zakona o radu pred ministre i poslanike u Skupštini Srbije - kaže u intervjuu za Danas Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike u Vladi Srbije, koordinator za saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, lider Socijaldemokratske partije Srbije.
Objavili ste da više nećete biti ministar. Kad se čovek bavi politikom, cilj mu je da osvoji vlast. Znači li to da prelazite u nevladin sektor?
- Ne. S jedne strane cilj mi je da etabliram stranku, da se više bavim stranačkim poslovima. Namera mi je da budem šef poslaničke grupe svoje stranke u parlamentu. Ne nameravam da budem funkcioner u narednoj vladi, a nadam se ću kroz četiri godine imati veći uticaj, pa i veće mogućnosti za vršenje promena u Srbiji. A hteo sam i da pokažem da ne može stranka da opstane, ako se bazira na jednom čoveku. To jeste rizik za nas kao mladu stranku koja je sada praktično personalizovana.
Znači u sledeću vladu, ako u njenom sastavljanju budete učestvovali, poslaćete nekog drugog?
- Da. Pripremamo kandidate. Pored ministarstva rada, koje bismo ponudili sindikatima, zainteresovani smo i za ministarstvo pravde, ministarstvo zdravlja i ministarstvo kulture. Naravno, mi ne možemo sad sve to da dobijemo. Ali imamo ljude, mislim da bi Jug Radivojević bio odličan ministar kulture, ne vidim da bi iko u Srbiji to radio bolje od njega, u ovom trenutku.
U ovo predizborno vreme, svi se sad takmiče izjavama o tome koja je vlada u prošlosti bila najbolja, a koja najgora, pa je jednima najbolji bio Tito, drugima vlada Mirka Marjanovića, a bivši šef DS u Beogradu Dragan Kopčalić neki dan kaže da je od 90. godine svaka sledeća vlada bila sve lošija, znači ova je najgora?
- Ja nikad nisam pljuvao u bunar iz koga sam vodu pio, to bi bilo nemoralno, onda bi trebalo da izađem iz te vlade. Svaka vlada je imala i prednosti i mane.
Dobro, ako ne možete da kažete koja je najgora, koja je onda najbolja vlada od ovih u kojima ste bili?
- Pa ne mogu, teško je to uporediti, okolnosti u kojima su delovale bile su potpuno različite. Ali činjenica, što brojnije vlade, utoliko je teži proces donošenja odluka, a vlade su manje efikasne. Zato ću u budućnosti podržati vladu manju po broju članova i manju po broju stranaka koje je sačinjavaju. Srbija je sve modele isprobala osim tog.
Dvostranačka? Ili jednostranačka?
- Ne kažem dvostranačka, a jednostranačka to je nerealno da bude, ali vlada sastavljena od što manjeg broja stranaka. Strančarenje nas je ubilo. A i to što su vlade trajale od 19 do 21 mesec. Ovo je, posle vlade Mirka Marjanovića, prva koja je ispunila ceo mandat.
Dakle, Socijalno-ekonomskom savetu ste 29. oktobra poslali predlog izmena Zakona o radu?
- Da. SES će zasedati 29. novembra. Predložili smo izmene u odredbama o otpremninama, tako da se ubuduće ne bi mogla dobiti otpremnina na isti radni staž više puta. Poslodavac vam isplaćuje otpremninu samo za onaj staž koji ste imali kod njega. Što se rada na određeno vreme tiče, taj bi rad mogao da traje tri godine, a dodali smo tu još jednu odredbu :posle tri godine, poslodavac je na to radno mesto obavezan da primi radnika za stalno, da li tog koji je radio na određeno vreme ili nekog drugog radnika ako po sistematizaciji zadrži to radno mesto. To je predlog Ministarstva, nastao u dogovoru s MMF-om. Šta će reći socijalni partneri, ja u ovom trenutku ne mogu da licitiram. Ukoliko imamo njihovu saglasnost, idemo prema Vladi i Skupštini.
Da li će se izmene, ukoliko bi bile usvojene, primenjivati i na već postojeće kolektivne ugovore ili samo na buduće?
- Samo na buduće.
Oko Zakona o radu postoje velike kontroverze i među političkim strankama, a o sindikatima da ne govorimo. Srpska napredna stranka u svom programu tvrdi da su se na tržištu rada desile dramatične promene na štetu zaposlenih, predsednik Saveza samostalnih sindikata tvrdi da strani investitori žele robovski radni odnos. Imate li vi takav utisak o sadašnjim odnosima na tržištu rada?
- Sigurno je da ovaj Zakon o radu mora da pretrpi određene izmene, možda i da se donese novi Zakon o radu, to je za neku buduću vladu, iz prostog razloga što je ovaj zakon bio rezultat političkih kompromisa.
U korist koga?
- Ako bismo pojedinačne odredbe analizirali, ja mislim da je odnos 60 prema 40 u korist radnika. Apsolutno. Što se tiče pravnog aspekta, to bi pokazala svaka nezavisna ekspertiza. Primena tih zakonskih rešenja nije takva da bi moglo da se kaže da je radnik povlašćen, naprotiv, mislim da su tu više poslodavci u dobitku.
Dakle, šta vi mislite o tvrdnji da građani i radnici u Srbiji žive u stalnom strahu od socijalnog i moralnog sloma?
- To je tačno. To je proizvod duge tranzicije, neuspešne privatizacije i velike ekonomske krize. Mi smo kao napustili socijalizam, a zapravo smo mentalno još uvek u socijalizmu, nikako taj kapitalizam da dočekamo, i mi smo stali negde na pola puta. Na sve to se nadovezala ova kriza, apsolutno da radnici jesu zastrašeni, taj osećaj nesigurnosti je ogroman kako zbog gubitka posla, tako i zbog smanjenja ili neisplaćivanja plate i neplaćenih doprinosa.
Kad donosite zakon o radu, da li ste imali uvid u zakone o radu Nemačke, Francuske i da li je naš zakon o radu blaži od njihovih?
- Imali smo apsolutno. Što se tiče formalnih rešenja, ja mislim da naš Zakon o radu više štiti radnike nego poslodavce.
Recimo, na primer?
- Pa ne mogu sada, ovako...
Neki dan je objavljeno: nemački Dajmler je sa sindikatom postigao sporazum da nijedan od hiljade sada zaposlenih radnika u sledećih pet godina ne može dobiti otkaz, a za uzvrat sindikat se saglasio da Dajmler u tom periodu može godišnje zapošljavati po 800 radnika i povremenim poslovima ili na određeno vreme?
- To može u Nemačkoj. Bez podizanja proizvodnje, ekonomije, izvoza, sva naša priča o Zakonu o radu ostaće mrtvo slovo na papiru.

Prosvetari štrajkuju 28. novembra?
Izvor: Danas
Beograd - Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika stupiće u ponedeljak, 28. novembra, u jednodnevni štrajk upozorenja, ukoliko do tada prosvetnim radnicima ne budu isplaćene zaostale jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu. Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika izjavio je za Danas da je štrajk iznuđeno rešenje, jer su prosvetni radnici izgubili poverenje u vladu, koja im već dva meseca obećava isplatu jubilarnih nagrada. On je istakao da zaposleni strahuju da će ponovo biti izigrani i da prebacivanjem obaveza Ministarstva finansija na lokalne samouprave može doći do toga da „neke opštine neće moći ili neće želeti da isplate jubilarne nagrade“. Ukoliko do 28. novembra nagrade ne budu isplaćene Unija najavljuje nastavak jednodnevnih štrajkova. Prema Matijevićevim rečima, isplata jubilarnih nagrada za ovu godinu je u toku. Na jubilarne nagrade čeka ukupno između 20.000 i 25.000 prosvetnih radnika, a za sve tri godine treba izdvojiti oko milijardu dinara.

Da li je obrazovanje delatnost od posebnog značaja
Izvor: NoviMagazin.rs
Sindikati prosvetnih radnika negoduju zbog odredbe u Nacrtu zakona o osnovnom obrazovanju koja predviđa da zaposleni u školi imaju pravo na štrajk pod uslovom da obezbede minimum procesa rada.Sindikati naime smatraju da je time obrazovanje stavljeno u istu ravan sa delatnostima od poosebnog značaja u kojima nije dozvoljena potpuna obustava rada, i da te odredbe treba da se izbace, kako bi cela oblast bila uređena samo opštim zakonom o štrajku.Prema rečima predsednika Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodana Brajkovića, sindikati će se, u slučaju da ove odredbe "prođu", obratiti poslaničkim klubovima, ali i međunarodnim telima.Opšti zakon o štrajku iz 1996. godine, kako je rekao Brajković, nije usklađen sa konvencijama u ovoj oblasti koje je Srbija ratifikovala, kao ni sa preporukama Međunarodne organizacije rada, koje regulišu da obrazovanje nije delatnost od posebnog značaja, te da zaposleni imaju pravo na potpunu obustavu rada.MOR je, prema Brajkovićevim rečima, izrazila zabrinutost zbog neusklađivanja i preporučila da se, u slučajvima dužeg trajanja štrajka, poslodavac i sindikat dogovore pod kojima uslovima da se ostvaruje pravo na štrajk ili da to pitanje regulišu kolektivnim ugovorom.U Nacrtu, o kome je prethodnih dana trajala javna rasprava, za sindikate je posebno sporna odredba koja kaže da minimum procesa rada nastavnika obuhvata izvođenje nastave i drugih oblika neposrednog obrazovnog ispitnog rada sa učenicima u trajanju od 30 minuta, u okviru dnevnog rasporeda.Zaposleni u školi smatraju da tokom štrajka treba da imaju pravo na potpunu obustavu rada i da te represivne odredbe treba izbaciti, jer će dovesti do sukoba poslodavca i zaposlenih, a ionako treba da budu predmet opšteg zakona o štrajku.Minimum procesa rada stručnog saradnika je 20 časova rada nedeljno, a štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost učenika i zaposlenih i koji omogućava nastavak rada po okončanju štrajka.Ako zaposleni učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada u skladu sa zakonom ili u slučaju obustave rada, direktor škole pokreće postupak i izriče mere u skladu sa zakonom, navedeno je u Nacrtu.

 

19. novembar 2011.

Део плате прекинуо штрајк
Izvor: Dnevnik
Запослени у АД „Новитет„ од понедељка ће почети да раде, пошто им је део септембарске зараде стигао на рачуне у четвртак касно поподне, па зато не постоји разлог за наставак штрајка, у којем су провели недељу дана. Представници синдиката „Солидарност” из „Новитета„ разговарали су с покрајинским секретаром за ради и запошљаваље Мирославом Васиним и били задовољни како је дијалог протекао, уједно свесни чињенице да Васин није свемогућ.Знамо да колективни уговор није законска обавеза послодавца, већ да зависи од добре воље власника предузећа Драгана Ђурића, који у протекле две године није био заинтересован да се овај документ озваничи - рекла је члан Штрајкачког одбора из „Новитета„ Александра Игњатовић.Она је нагласила да ће у предузећу опет бити штрајка, буде ли опет каснила зарада, чији је износ знатно мањи од минималне цене рада, а то није законом дозвољено.
Покрајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин казао је за „Дневник” да ће писати власнику „Новитета” Ђурићу и оставити разуман период од две, три седмице да одговори.- Секретаријат на чијем сам челу сматра да је колективни уговор потребан у свакој фирми, али не могу да наредим да тај докумет мора да има свако предузеће. Колективни уговор је ствар синдиката и пословодста, не постоји механизам помоћу кога се може утицати да се мора примењивати - објаснио је Васин, додавши да је Ђурић показао добру вољу да се ситуација у „Новитету” смири исплатом дела заостале плате.

Kritike Nacrta zakona o obrazovanju
Roditelji ne mogu da podučavaju decu
Izvor: Blic Online
Školovanje kod kuće i vest da bi nastavnike mogli da zamene roditelji uzbudilo je mnoge prosvetne radnike. Oni upozoravaju da to što je predloženo Nacrtom zakona o obrazovanju nije dobro zato što roditelji nisu stručni da sami drže časove i da to treba prepustiti onima koji taj posao umeju da rade.Da li će stanovi zameniti učioniceSa druge strane, u sindikatima prosvete se nadaju da će, ako ovakav zakon bude usvojen, u kući moći da predaju samo licencirani nastavnici. Obrazovanje kod kuće je rašireno u celom svetu, naročito u razvijenim zemljama. Procenjuje se da se na taj način školuje oko milion i po dece u SAD, odnosno oko tri odsto ukupne populacije školskog uzrasta. Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, predviđa da roditelji, odnosno staratelji mogu sami da organizuju školovanje svoje decu i da o tome obaveštavaju školu koja vodi evidenciju. Nacrtom, međutim, nije precizirano ko će deci držati časove i kako će nastava biti organizovana. Poznato je samo da bi deca mogla biti testirana jednom godišnje i ukoliko dva puta ponove razred, moraće da se vrate u školske klupe. Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, kaže da nema ništa protiv ovakvog obrazovanja, iako se većina članova Saveta tome protivi. Ne razume zašto se ovaj predlog shvata tragično i kao primer navodi Sloveniju, gde je od 1996. godine ovu mogućnost iskoristilo samo osamdesetak roditelja. Podzakonskim aktima će, kako kaže Radunović, ovaj član zakona biti detaljno razrađen. - Treba propisati uslove, organizaciju i ograničiti ovo školovanje samo na izuzetne slučajeve. Trebalo bi i proveravati da li se postižu rezultati predviđeni obrazovnim procesom - kaže Radunović. Tomislav Živanović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost”, misli da takvo obrazovanje neće biti izvodljivo u Srbiji. Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, takođe smatra da to nije izvodljivo u Srbiji, nazvavši ovaj član zakona čistim pomodarstvom. S druge strane, nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević kaže da je obrazovanje kod kuće najbolje moguće, jer je reč o obrazovanju jedan na jedan. - Deci treba da predaju oni koji za to imaju kvalifikacije. Dakle, nije problem organizovati, već je problem u tome što je skupo - navodi on.
Smanjena socijalizacija
Najveća prednost obrazovanja kod kuće jeste nivo stečenog znanja, ali najveća mana je, prema mišljenju psihoterapeuta Zorana Milivojevića, smanjena socijalizacija deteta.
- Biti učenik ne znači samo naučiti gradivo već i učiti o međuljudskim odnosima, ponašanju sa drugima, prema autoritetu, rešavanje konflikta... Uče se stvari koje su van nastavnog programa - kaže Milivojević.

Профитабилан само „Паркинг сервис“Србија
Izvor:Pravda
НОВИ САД – Број запослених у јавним и јавним комуналним предузећима у Новом Саду повећао се у последњих 10 година чак за 1.500 нових имена, а према наводима синдикалаца и опозиције на хиперпродукцију запослених највише је утицало удомљавање партијских кадрова.Од 16 оваквих фирми, чак 15 су губиташи, а једино је „Паркинг сервис“ профитабилно предузеће. Број запослених је повећан и у градској управи, где је средином деведесетих било око 800, док сада има готово 1.300 запослених. Према подацима из Синдиката запослених у стамбено-комуналним делатностима, највише је било прекомерног запошљавања у администрацији, док у тзв. непосредној производњи има чак и мањка радника.Рекордер по повећану броја запослених је ЈКП за погребне услуге „Лисје“, где је 2002. године било 155 запослених, док се ове године на списку налази чак 370 радника. У ЈКП „Пут“ сада има 453 запослена, што је 57 више него пре осам година.- Претераним запошљавањем, махом неодговарајућег и непотребног кадра, углавном по партијској припадности, и због пословања по неекономским принципима уз велика дуговања према радницима и добављачима, „Пут“ је постао неконкурентан. Циљ оваквог замешатељства владајуће номенклатуре је или уништење ЈКП „Пут“ или припремање за приватизацију, у којој ће цена фирме бити испод реалне – упозорили су у Градском одбору СНС у Новом Саду.Новосадска „Топлана“ има 318 запослених, што ово предузеће, како наводе, сврстава међу топлане са најмањим бројем радника у односу на број корисника.- Примера ради, „Топлана“ у Нишу има четири пута мање потрошача од нас, а запошљава 233 радника. Менаџмент новосадске топлане чини шесторо запослених, у администрацији је 109 особа, а радника има 203. Одлуком директора прошле године је маса зарада умањена за додатних 10 одсто, па је сада просечна зарада 47.744 динара, док је плата 2008. била 59.000 динара – подаци су из прес службе „Топлане“.Иначе, према подацима из новосадске филијале Националне службе за запошљавање, званично има око 30.000 незапослених Новосађана, док у Градском синдикату и опозиционим странкама тврде да их је око 40.000 и исто толико оних који раде на црно.

18. novembar 2011.

JUBILARNE NAGRADE
Izvor:SOS
СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ ЈЕ 15. НОВЕМБРА 2011. ГОДИНЕ УПУТИО ДОПИСЕ ПРЕМИЈЕРУ МИРКУ ЦВЕТКОВИЋУ, МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ ЖАРКУ ОБРАДОВИЋУ И ПОМОЋНИКУ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА ДУШАНУ НИКЕЗИЋУ, СА ЗАХТЕВОМ ДА СЕ ОЗБИЉНО И ДО КРАЈА АНГАЖУЈУ НА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ОКО ИСПЛАТЕ ЈУБИЛАРНИХ НАГРАДА ЗА 2009. И 2010. ГОДИНУ.
И ПОРЕД ТОГА ШТО МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА, ЗБОГ СВОЈЕ НЕАЖУРНОСТИ, НИЈЕ ВЕЋ УПУТИЛО ДОПИС ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ДА МОГУ ИСПЛАТИТИ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ ЗА '09. И '10. ГОДИНУ, ТРАЖИМО ОД ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА ДА ШТО ПРЕ ПОШАЉУ ЗАХТЕВ МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА ДА ТРАНСФЕРИШУ СРЕДСТВА ЛОКАЛУ ЗА ОВЕ НАМЕНЕ. НАРАВНО, У ТИМ ДОПИСИМА ТРЕБА НАВЕСТИ ТАЧАН ИЗНОС НЕОПХОДНИХ НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА ЗА ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ ЗА '09. И '10. ГОДИНУ.
ТАКОЂЕ, ПОЗНАВАЈУЋИ ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАШИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА, САВЕТУЈЕМО НАШЕ ЛОКАЛНЕ ОДБОРЕ (ОПШТИНСКЕ, ОКРУЖНЕ ИЛИ ГРАДСКЕ) СИНДИКАТА ОБРАЗОВАЊА ДА СЕ ПИСМЕНИМ ПУТЕМ ОБРАТЕ ЛОКАЛНИМ ВЛАСТИМА И ЗАХТЕВАЈУ ДА ШТО ПРЕ УПУТЕ ЗАХТЕВЕ ПРЕМА МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА.
ПОНАВЉАМО И НАГЛАШАВАМО ДА СЕ ЈУБИЛАРНЕ НАГРАДЕ ИСПЛАЋУЈУ У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ КОЛЕКТИВНИМ УГОВОРОМ И ОБРАЧУНАВАЈУ У БРУТО ИЗНОСУ НА ОСНОВУ ЧЛАН 2. ЗАКОНА О ПЛАТАМА У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА И ЈАВНИМ СЛУЖБАМА, ПЛАТЕ СЕ УТВРЂУЈУ НА ОСНОВУ: ОСНОВИЦЕ ЗА ОБРАЧУН ПЛАТА, КОЕФИЦИЈЕНТА КОЈИ СЕ МНОЖИ ОСНОВИЦОМ (КОЕФИЦИЈЕНТ), ДОДАТКА НА ПЛАТУ И ОБАВЕЗА КОЈЕ ЗАПОСЛЕНИ ПЛАЋА ПО ОСНОВУ ПОРЕЗА И ДОПРИНОСА ЗА ОБАВЕЗНО СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ ИЗ ПЛАТЕ, У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.
(ВИДЕТИ ТАБЕЛУ СА СПИСКОМ ШКОЛА И „ЈУБИЛАРАЦА“ ЗА БЕОГРАДСКЕ ШКОЛЕ КОЈА СЕ НАЛАЗИ СА ЛЕВЕ СТРАНЕ НАШЕГ САЈТА).

Ministarstvo pravde pomaže metalcima u deblokadi računa
Izvor: Beta
Predstavnici Samostalnog sindikata metalaca kao i hemije i nemetala dogovorili su se sa državnim sekretarom u Ministarstvu pravde Slobodanom Homenom da u utorak, 22. novembra zajedno zatraže od Vrhovnog kasacionog suda deblokadu računa preduzeća u restrukturiranju. Homen je, posle današnjeg sastanka sa predstavnicima tih Sindikata, kazao da je Ministarstvo pravde 5. maja ove godina donelo Zakon o izvršenju i obezbeđenju, "koji je omogućio zastoj blokade računa tih preduzeća, uprkos odluke suda u Strazburu i Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji". "Jedini put za rešavanje problema tih preduzeća je da se razgovara sa Kasacionim sudom i da se na osnovu novog Zakona zaustavi postupak blokade računa i omogući radnicima da rade", rekao je on. Homen je naveo da takvim zalaganjem Ministarstvo pravde prevazilazi svoja ovlašćenja, ali da je to "način da se pomogne radnicima preduzeća matalske industrije u restrukturiranju". On je istakao da je najmanji problem da se protestuje, ali da radnici treba da sačekaju do utorka kako bi se našlo rešenje za ta preduzeća.Predsednik Sindikata hemije i nemetala Ljubiša Nestorović dodao je da je napravljen korak u razgovorima i da će zahtev, koji će biti upućen Kasacionom sudu, biti jači uz podršku Ministarstva pravde. "U slučaju da predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović ne prihvati naše zahetve biće nas mnogo više na ulicama", kazao je on. Nestorović je ponovio da je interes radnika i Sindikata da 100.000 radnika tih preduzeća rade i da se pronađe rešenje. Protest radnika u metalskoj industriji počeo je danas u 11.00 na Trgu Nikole Pašića (sedište Samostalnog sindikata) u Beogradu, odakle se oko 500 radnika uputilo ka Ministarstvu pravde. Radnici oko 50 preduzeća u metalskoj i deset u hemijskoj i nemetalskoj industriji zahtevaju od Vlade Srbije deblokadu računa preduzeća u restrukturiranju i odlaganje daljih blokada tekućih računa za najmanje godinu dana. Sindikati zahtevaju da Vlada nađe i predloži mere za izmirenje dugova preduzeća u restrukturiranju i drugih u kojima radnici potražuju neisplaćene plate. U Srbiji, prema podacima Samostalnog sindikata metalaca, 157 preduzeća je u restrukturiranju, od kojih je 50 iz metalskog sektora sa oko 23.000 radnika.

Lekari prete štrajkom
Izvor: Vesti online
Lekari u Srbiji organizovaće masovne proteste i štrajk ukoliko poslanici u Skupštini Srbije usvoje predlog Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ako i dođe do toga, najgore će proći medicinari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok će plate svima u sistemu biti smanjene za 10 odsto, upozorava Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Međutim, u Ministarstvu zdravlja kažu da će ova novina samo napraviti razliku između onih koji rade više i onih koji rade manje.Zakon o platama nije saglasan sa Posebnim kolektivnim ugovorom, a predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo u delatnosti zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim službama: U Ministarstvu zdravlja kažu za „Blic” da su upoznati sa stavovima sindikata, kao i da su svi reprezentativni sindikati upoznati sa značajem izmena zakona, čak i sa sadržajem podzakonskog akta, koji je u pripremi, i da su za sledeću nedelju zakazali sastanak radi usaglašavanja stavova po pitanju tog akta. Međutim, i pored toga Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti juče je uputio poziv poslanicima i predsednicima poslaničkih grupa da ne glasaju za zakon jer je, kako naglašavaju, u suprotnosti sa Zakonom o radu. - Zakon o platama nije saglasan sa Posebnim kolektivnim ugovorom, a predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo u delatnosti zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim službama. Time se omogućava da Vlada pitanje naših zarada rešava uredbama, a ne zakonom i kolektivnim ugovorom - kaže dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Sindikat traži da se zarada uređuje kolektivnim ugovorom, da se uvede institut radni učinak kao element zarade.

PROSVETARI PRETE ŠTRAJKOM ZBOG JUBILARNIH NAGRADA
Autor: Agencija TANJUG
BEOGRAD - Sindikat radnika u prosveti Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost", u otvorenom pismu premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru Žarku Obradoviću upozorili su da će biti prinuđeni da ponovo štrajkuju ukoliko jubilarne nagrade hitno ne budu isplaćene.
U pismu, koje su potpisali predsednici dva sindikata Slobodan Brajković i Tomislav Živanović, podseća se da Sporazum od 1. aprila predviđa isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu do kraja septembra, a za 2011. do kraja godine.
Vlada ignoriše sindikate i ne obaveštava ih o realizaciji dogovorenog, navedeno je u pismu dostavljenom medijima, u kome se ističe da su u veoma malom broju opština isplaćene jubilarne nagrade za ovu godinu.
"Istovremeno, pozivamo i druge budžetske korisnike da pristupe ovoj akciji, u cilju disciplinovanja vlade, da poštuje ono što je dogovoreno", navodi se u pismu.
Treći sindikat prosvete, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, ranije je takođe najavila da će krajem ove nedelje doneti odluku o potpunoj obustavi rada zbog neisplaćivanja jubilarnih nagrada.

Отпуштенима хоће да отму отпремнине?
Izvor: Dnevnik
Иако је очигледно да и Међународни монетарни фонд и страни инвеститори све више притискају српске власти да измене Закон о раду, јасно је да ће до неких промена морати доћи, али највероватније тек после избора.
Какве ће промене бити зависи пре свега од способности синдиката да одбрани најосновније интересе радника. Имајући у виду да су притисци све јачи, јачају и закулисне радње око доношења измена Закона о раду.Тако је јуче потпредседник Савеза самосталног синдиката Србије (ШШ) Драган Зарубица негирао да су представници тог синдиката разговарали с представницима ММФ-а о измени прописа о тржишту рада.Он је рекао да је састанак представника тог синдиката с мисијом био договорен за петак, 11. новембар, али је отказан.– Представници ШШ-а нису били у петак на састанку с ММФ-ом, а ко је био, ја то не знам – казао је Зарубица.Он је нагласио да је неистина да су сви синдикати подржали предложене измене Закона о раду, и оценио да је „заклањање” иза ММФ-а „још један покушај да се нови прописи уведу на мала врата и без консултација са синдикатом”. Синдиклаци су се раније жестоко успротивили оценама страних инвеститора о радничким правима у Србији, назвавши их покушајима да се запослени претворе у робовску радну снагу. По Зарубичиним речима, за ШШ су неприхватљиве предложене измене Закона о раду које се односе на исплату отпремнина радницима само за радни стаж код последњег послодавца и продужење уговора о раду на одређено време с једне на три године.– Измене Закона о раду које се односе на отпремнине – да радници имају право да наплате потраживање само код последњег послодавца, максимално су кршење свих права радника, и то ће омогућити злоупотребе послодаваца – казао је он.Зарубица је казао да је за синдикат прихватљиво да наплата отпремнина буде код последњег послодавца, али само ако је радник од претходног послодавца наплатио потраживања.– Од последњег послодавца радник може да наплати само разлику за године које је провео код њега, али ако је за претходне године све наплатио – објаснио је потпредседник већа ШС Србије.Он је нагласио и да је продужење уговора о раду на одређено време с једне на три године „апсолутно неприхватљиво за синдикат и о томе синдикат неће да разговара”.Регионални представник ММФ-а за Централну и Источну Европу Марк Ален изјавио је прекјуче у Влади Србије поводом завршетка прве ревизије стенд-бај аранжмана са Србијом „из предстрожности„, да је с представницима синдиката и пословне заједнице договорено да се Социјално-економском савету предоче измене Закон о раду. Ален је казао да није прецизиран рок за доношење тих измена и да ће оне бити достављене Скупштини Србије пошто се постигне договор у Социјално-економском савету у којем су представници синдиката, послодаваца и Владе Србије.
Клеветање и понижавање српских радника
Званични статистички податак да је 376.827 радника у Србији завршило само основну школу служи да се грађани „прикажу као неписмен и лењ народ који само тражи нека права”, оценио је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић.Он је о примедбама Савета страних инвеститора на тржиште рада у Србији казао да се тим податком „вређа народ Србије и жели да се прикаже да је квалификациона структура лоша”.– Тај податак је неистинит, и до њега се дошло јер послодавци раднике пријављују да имају (само) завршену основну школу да би на ту основицу плаћали порезе и доприносе – казао је Орбовић.По његовим речима, објављивање и изношење таквих података у јавност је притисак да се плате у Србији смање. Орбовић је навео да су, по званичним статистичким подацима, у 2010. години од укупно запослених без основне школе била 16.994 радника, а с непотпуном завршеном основном школом 156.100.– Тим подацима се радници Србије деградирају и жели се да буду јефтина радна снага – сматра председник ШШ-а.Орбовић је навео да је, по последњим подацима, у Србији у априлу било око 1.750.000 запослених, што је око 237.000 мање него 2007. године.– Од 2000. године до данас у Србији је број запослених смањен за 520.000 – нагласио је он.Орбовић је казао да је Савет страних инвеститора у „Белој књизи” препоручио да се рад на одређено време продужи с годину на три године, што за синдикат није прихватљиво јер млади који започињу свој радни век тако не могу планирати своју будућност.

Plate veće 22, a penzije 12 evra
Izvor: Blic, Novosti
Beograd -- Plate u javnom sektoru sledeće godine biće u proseku više za 2.200 dinara, a penzije tek za 1.200 dinara ako se ostvari planirana inflacija od četiri odsto. Državni sektor i najstariji građani mogu da budu zadovoljni jer je posle dogovora Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije izvesno da neće biti zamrzavanja plata i penzija, ali u Nemanjinoj 11 tvrde da će štedeti jer manjak u budžetu neće biti 4,5 odsto BDP-a, već 4,25 odsto.Zakon o budžetskom sistemu predviđa da primanja iz budžetske kase u aprilu budu povećana za zbir inflacije u prethodnih šest meseci i polovine rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u oktobru samo za rast inflacije u prethodnih šest meseci.Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić najavio je da će se penzije, iako je drugi talas krize stigao, redovno isplaćivati i rasti u skladu sa rastom plata u javnom sektoru. "Plate i penzije su male. Gotovo da su na granici izdržljivosti. Ali, svima koji tvrde da će za pola godine da stane isplata poručujem: čuda se dešavaju, ali u ovom slučaju lično garantujem da čuda neće biti", istakao je Krkobabić.
Prosečna penzija sada je 24.000 dinara, a plata u javnom sektoru 44.000 dinara. Međutim, ukoliko se obistine procene ekonomista da bi inflacija mogla u 2012. biti dvostruko veća od planiranih četiri odsto, njihova primanja bi u aprilu bila povećana oko 5,8 odsto a u oktobru četiri odsto. Te procene govore da bi rast cena od novembra ove godine do aprila sledeće trebalo da bude oko 4,8 odsto, a od aprila do oktobra 2012. godine oko četiri odsto, što bi značilo da bi prosečna plata onih koji rade za državu bila veća za 4.400 dinara, a penzije za 2.400. Činovnici i penzioneri treba da znaju da veća inflacija znači veći rast primanja, ali i njihovo obezvređivanje. Procene Ministarstva finansija su drugačije jer se računa na inflaciju od oko četiri odsto u 2012. godini. U tom slučaju povećanje plata i penzija u aprilu bi trebalo da bude četiri odsto i u oktobru oko jedan procenat.

17. novembar 2011.

Траже отпис дуга и оставке
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Радници 49 предузећа металске индустрије која су у реструктурирању, су најавили протест испред Министарства правде и Владе Републике Србије. Траже да се спречи да ова предузећа оду у стечај, а да запослени остану без посла.Представници Самосталног синдиката металаца Србије затражили су од Министарства правде да се њихови рачуни деблокирају.- Захтевамо од државе да обезбеди део новца за намирење радника који су тужили предузећа, да се отпишу дугови и да се кроз субвенције и развојне програме предузећа припреме за приватизацију. До сада су се сви представници Владе одазивали на наше позиве, али не и Министарство правде, које преко својих судова практично гура ове фабрике у стечај – рекао је Зоран Вујовић, председник овог синдиката.Синдикалци су оптужили и министарку правде Снежану Маловић да је одговорна за уништавање предузећа којима су блокирани рачуни због пресуда надлежних правосудних инстанци и затражили њену смену.На протест ће из сваког од 50 предузећа доћи по 20 представника, а металци, како је наглашено, неће одустати док се не постигне договор са надлежнима о испуњењу њихових захтева.

Sporan novi način obračuna zarada
Lekari prete štrajkom
Izvor: Blic Online
Lekari u Srbiji organizovaće masovne proteste i štrajk ukoliko poslanici u Skupštini Srbije usvoje predlog Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ako i dođe do toga, najgore će proći medicinari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok će plate svima u sistemu biti smanjene za 10 odsto, upozorava Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Međutim, u Ministarstvu zdravlja kažu da će ova novina samo napraviti razliku između onih koji rade više i onih koji rade manje. U Ministarstvu zdravlja kažu za „Blic” da su upoznati sa stavovima sindikata, kao i da su svi reprezentativni sindikati upoznati sa značajem izmena zakona, čak i sa sadržajem podzakonskog akta, koji je u pripremi, i da su za sledeću nedelju zakazali sastanak radi usaglašavanja stavova po pitanju tog akta. Međutim, i pored toga Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti juče je uputio poziv poslanicima i predsednicima poslaničkih grupa da ne glasaju za zakon jer je, kako naglašavaju, u suprotnosti sa Zakonom o radu.- Zakon o platama nije saglasan sa Posebnim kolektivnim ugovorom, a predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo u delatnosti zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim službama. Time se omogućava da Vlada pitanje naših zarada rešava uredbama, a ne zakonom i kolektivnim ugovorom - kaže za „Blic” dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Sindikat traži da se zarada uređuje kolektivnim ugovorom, da se uvede institut radni učinak kao element zarade.

U Novitetu traže makar minimalac
Izvor: Danas
Radnici nekad uspešnog novosadskog preduzeća Novitet ponovo su u štrajku, nezadovoljni što u ovoj firmi već dve godine ne mogu da dobiju kolektivni ugovor. Zaposleni u ovoj firmi traže da im vlasnik isplati makar minimalne zarade. - Možda zvuči čudno kada kažete da sindikat traži minimalne zarade, ali mi nemamo drugi način da neteramo poslovodstvo da isplaćuje svoje radnike. Već dve godine u fioci stoji kolektivni ugovor koji je gotov, ali vlasnik odbija da ga potpiše - kaže Gordana Kojić iz sindikata Solidarnost.Kako navode u ovom sindikatu, nepostojanje kolektivnog ugovora dozvoljava poslodavcu da sa radnicima radi šta mu je volja, pa se tako dešava da neki radnici zaposleni u proizvodnji imaju svega 8.000 dinara mesečno.- To je strašno. Verujte da mi pokušavamo na sve načine da ispravimo te nepravilnosti, tražimo podršku i od pokrajinske Vlade, ali stvarno više ne znamo kako izaći na kraj sa bahatim poslodavcima - kaže Kojićeva. Vlasnik Noviteta, koji se nalazi u okviru Zekstra grupe poznati je biznismen Dragan Đurić, koji je ujedno i predsednik fudbalskog kluba Partizan. Ova firma je nekad zapošljavala oko 1.700 radnika, dok je nakon privatizacije ostalo svega oko 150 ljudi na platnom spisku.

Predstavnici SSSS protiv predloženih izmena Zakona o radu
Izvor: Beta
Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Dragan Zarubica negirao je danas da su predstavnici tog sindikata razgovarali sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izmeni propisa o tržištu rada. On je kazao da je sastanak predstavnika tog sindikata sa misijom MMF-a bio dogovoren za petak, 11. novembra, ali je otkazan."Predstavnici SSSS nisu bili u petak na sastanku sa MMF-om, a ko je bio, ja to ne znam", kazao je Zarubica.On je naglasio da je neistina da su svi sindikati podržali predložene izmene Zakona o radu, i ocenio da je "zaklanjanje" iza MMF-a "još jedan pokušaj da se novi propisi uvedu na mala vrata i bez konsultacija sa sindikatom".Prema rečima Zarubice, za SSSS su neprihvatljive predložene izmene Zakona o radu koje se odnose na isplatu otpremnina radnicima samo za radni staž kod poslednjeg poslodavca i produženje ugovora o radu na određeno vreme sa jedne na tri godine."Izmene Zakona o radu koje se odnose na otpremnine - da radnici imaju pravo da naplate potraživanje samo kod zadnjeg poslodavca, maksimalno je kršenje svih prava radnika i tu će omogućiti zloupotrebe poslodavaca", kazao je on.Zarubica je kazao da je za sindikat prihvatljivo da naplata otpremnina bude kod poslednjeg poslodavca, ali samo ako je radnik od prethodnog poslodavca naplatio potraživanja."Od poslednjeg poslodavca radnik može da naplati samo razliku za godine koje je proveo kod njega, ali ako je za prethodne godine sve naplatio", objasnio je potpredsednik veća SSSSrbije.On je naglasio i da je produženje ugovora o radu na određeno vreme sa jedne na tri godine, "apsolutno neprihvatljivo za sindikat i o tome sindikat neće da razgovara".Regionalni predstavnik MMF za centralnu i istočnu Evropu Mark Alen izjavio je danas novinarima u Vladi Srbije povodom završetka prve revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom iz predstrožnosti, da je sa predstavnicima sindikata i poslovne zajednice dogovoreno da se Socijalno-ekonomskom savetu predoče izmene Zakon o radu.Alen je kazao da nije preciziran rok za donosenje tih izmena i da će one biti dostavljene Skupštini Srbije pošto se postigne dogovor u Socijalno-ekonomskom savetu u kojem su predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije.

16. novembar 2011.

SINDIKAT ZAPOSLENIH U SOCIJALNOJ ZAŠTITI SUBOTICE
ZAHTEVI OPRAVDANI-ČEKAJU SE REŠENJA
Izvor: SSSG Subotica
Sindikalnim predstavnicima subotičkih ustanova socijale, Centra za socijalni rad, Gerontološkog centra i Kolevke danas je predsednik Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Republike Srbije Milenko Čurović predočio zahteve koje je ovaj Sindikat postavio pred Ministarstvo i na koje zaposleni u socijalnoj zaštiti prema obećanju ministra Ljajića očekuju odgovore za koji dan, tačnije do 20. novembra.
Zahtevi se odnose na proporcionalno povećanje plata, prvenstveno za kategorije od I – IV stepena (gde postoje slučajevi da je socijalna pomoć veća od zarada zaposlenih), isplatu jubilarnih nagrada, potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora i regulisanju pojedinih specifičnosti zaposlenih u ovoj oblasti.
Da podsetimo, na sastanku koji je ovaj Sindikat imao sa predstavnicima Ministarstva za rad i socijalnu politiku 18. oktobra 2011. ministar Ljajić je podržao sindikalne zahteve i obećao razmatraje mogućnosti za njihovo ostvarivanje, zbog čega je protest sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti najavljen za 20. oktobar odložen i čekaju se rezultati.

Metalci traže da se prekine s prinudnom naplatom u preduzećima u restrukturiranju
Ako nas ministarka ne primi, blokiraćemo sudove
Izvor:Danas
Beograd - Hiljade zaposlenih u metalskoj industriji otići će sutra pred zgradu Ministarstva pravde i Vlade Srbije i zatražiti od nadležnih da prekinu prinudnu naplatu u preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju. Ukoliko ih niko ne primi, protest će, kako tvrdi za Danas predsednik Samostalnog sindikata Zoran Vujović, nastaviti blokadom sudova. - Ako se nastavi prinudna naplata, a računi su nam već odavno u blokadi, pritisak na ova preduzeća će biti toliki da će na kraju svi otići u stečaj. To znači da je ugroženo oko 40.000 radnika koji su ili zaposleni u ovim preduzećima ili rade u nekim drugim koja se povezana sa njima - kaže Vujović.Problem je nastao, napominje on, kada je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku da se počne sa rinudnom naplatom u preduzećima kao što su IMT, IMR, RTB Bor, fabrika kamiona u Čačku ili vagona u Kraljevu. Ta odluka je stavila van snage član Zakona o privatizaciji u kom se kaže da se nad preduzećem koje je u restrukturiranju ne može vršiti prinudna naplata po bilo kom osnovu. - To su državna preduzeća, koja su bila zaštićena od prinudne naplate i plan je bio da se osposobe za rad. Međutim desilo se da je jedan deo radnika još devedesetih tužio preduzeća zbog neisplaćenih zarada, a Evropski sud za ljudska prava je reagovao i doneo preporuku koju je Kasacioni sud pretočio u pravnu sentencu i tako omogućio kršenje zakona - ističe Vujović. Naplata potraživanja će većinu preduzeća, smatra on, oterati u stečaj ukoliko se sa tim ne prestane. U privredi postoji 147 preduzeća u restrukturiranju, a njih 50, sa 23.000 radnika, je iz metalske industrije. On kaže da metalci već mesecima bezuspešno pokušavaju da razgovaraju sa nekim iz vlasti, da je Vlada formirala i radnu grupu kako bi pronašla rešenje, ali da se posle toga ništa nije desilo i da je sada protest jedino rešenje. - Dogovorili smo da za početak dođe po 20 radnika iz 50 preduzeća i da se sa Trga Nikole Pašića krene Dečanskom do Ministarstva pravde i Vlade. Zatražićemo da razgovaramo sa ministarkom pravde Snežanom Malović. Ako nas ne saslušaju i ne prime, blokiraćemo rad sudova u Srbiji - napominje Vujović. Ono što će metalci predložiti Vladi je da nađe rešenje za ovaj problem i potraživanja bivših radnika izmiri na neki drugi način. Urušavanje pravnog sistema i štrajkovi nisu rešenje, smatra konsultant malih akcionara Branko Pavlović. On kaže da bi jedino rešenje bio stečaj iz kog bi se svi namirili ili, eventualno, kada bi država iz subvencija ubrizgala neki novac u ta preduzeća. - Radnici koji su radili u tim preduzećima se ne računaju kao treća lica i dužnici, već kao oni koji su uložili deo sebe i svog rada u te firme i samo oni imaju pravo na tu naplatu. Jedino rešenje bi bilo stečaj jer bi se u tom slučaju svi radnici namirili, a obezbedilo bi se i funkcionisanje privredne celine - kaže Pavlović za Danas. Spisak preduzeća u restrukturiranju koji je država napravila je predugačak i sada ne može sve da postigne. Zato bi, smatra on, jedino normalno rešenje bilo da se stvari reše u stečaju.
Metalci u brojkama
U metalskoj industriji je nekada radilo više od 370.000 ljudi, danas ih je tek nešto više od 100.000. Prošlogodišnji izvoz od 2,24 milijarde dolara je na nivou iz 1990. s tim što su tih godina uvoz i izvoz bili na približno jednakom nivou, dok je uvoz danas više nego duplo veći od izvoza.

Prosvetari razmatraju štrajk
Izvor: Beta
Beograd -- Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije u subotu, 19. novembra odlučivaće o mogućem stupanju u štrajk. Razlog su neisplaćene jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, kaže predsednik te sindikalne organizacije Dragan Matijević. "Na sednici Glavnog odbora 19. novembra razmatraće se predlog Predsedništva našeg sindikata da krajem naredne nedelje, u četvrtak ili petak, počne štrajk potpunom obustavom rada", kazao je Matijević. On je naveo da je razgovarao sa ministrom prosvete i nauke Žarkom Obradovićem i da je izvesno da Vlada ne može da ispuni obećanje o tome da će zaostale jubilarne nagrade biti isplaćene nakon rebalansa budžeta, koji je Skupština Srbije usvojila još 18. oktobra. "Očigledno je da Vlada nema para da ispuni svoje obećanje", kazao je predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika. On je napomenuo da je isplata jubilarnih nagrada za ovu godinu u toku, ali da sindikati insistiraju na tome da Vlada ispuni svoje obaveze i za prethodne dve godine. Isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010 godinu očekuje oko 16.000 zaposlenih. Za 10 godina rada isplaćuje se polovina plate, za 20 godina cela plata, a za 30 godina provedenih u prosveti plata i po. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ima oko 42.000 članova u oko 700 škola u Srbiji.

Mašinovođe neće disciplinske mere
Izvor: Novosti
Mašinovođe "Železnica RS" još nisu prekinule obustavu rada od 10. oktobra. U pozadini cele priče "obračun" Prijedora sa Dobojem i DNS sa SNSD
DOBOJ - U "Železnicama RS" se nastavlja "trakavica" nesporazuma na relaciji Uprava, sindikati i mašinovođe, koji su 10. oktobra obustavili rad, nezadovoljni smanjenjem dodatnih naknada za vreme provedeno za upravljačem lokomotiva.Javnost je zbunjena svakodnevnim saopštenjima strana u sporu, koja su poprilično dosadila i ne pridonose rešavanju situacije, jer nisu donela još pre deset dana najavljenu potpunu uspostavu saobraćaja na prugama u RS i okončale obustavu rada.- Očekujemo normalizaciju u skladu sa dinamikom javljanja lokomotivskog osoblja na posao. Uprava preduzeća je donela odluku da stavi van snage rešenja o suspenzijama mašinovođa, jer je to zatražio predsednik RS Milorad Dodik - u dva navrata glasila su saopštenja iz ŽRS i mašinovođe su pozivane da se jave na posao svojim neposrednim rukovodiocima.
KLJUČNI USLOVI
UZ ranije zahteve za isplatu zaostalih dugovanja za njih i ostale železničare, mašinovođe su u ključnim uslovima prekida obustave rada tražili poništenje disciplinskih postupaka protiv njih i prijem kod predsednika RS, kome bi iz svog ugla prezentirali pravu situaciju i razloge obustave.
Spremnost da pokrenu sve vozove i prekinu štrajk, izrazile su i pobunjene mašinovođe, ali ukoliko se ukinu disciplinske mere suspenzije i rešenje za otkaz dato jednom mašinovođi. Tražili su i dodatne čvrste garancije da neće biti odmazde menadžmenta za štrajkače.Međutim, saobraćaj na prugama u RS još nije normalizovan i mašinovođe su nastavile obustavu rada, a Uprava se trudi da organizuje i održi prevoz u teretnom saobraćaju sa tridesetak raspoloživih mašinovođa.Nesporazumi među šinama ŽRS su iznele na videlo i politička nadmudrivanja, koje su, izgleda, u pozadini. Iako se to u javnosti glasno ne pominje, upućeni tvrde da se preko situacije u ŽRS Demokratski narodni savez "obračunava" sa SNSD, liderom vladajuće koalicije kojoj DNS takođe pripada. Prijedor, u kojem "stoluje" lider DNS Milorad Pavić, sa Dobojem.Među mašinovođama vlada uverenje da će prekidom obustave rada na dnevni red doći i otpuštanje prekobrojnih, zato što je više nego jasno da ŽRS na raspoloživi broj lokomotiva i vučnih sredstava nije potrebno 240 mašinovođa i pomoćnika, već gotovo upola manje. Naklonjeniji SNSD predviđaju da će kad preuzme apsolutnu kontrolu nad upravljanjem kompanijom DNS, imati manje socijalnog senzibiliteta prema otpuštanju viška zaposlenih.Poslednje, ali ne manje važno, jeste i pitanje štete za dugu obustavu rada mašinovođa. Razumljivo je da će Uprava u cilju izbegavanja vlastite odgovornosti za obezvređivanje kapitala kompanije želeti da prebaci na štrajkače. S druge strane, nije logično da za kapital odgovaraju neposredni izvršioci posla, odnosno radnici, umesto menadžmenta.

Stotine doktora protestovalo u Barseloni
Izvor:Tanjug
Stotine doktora u belim mantilima i drugih zdravstvenih radnika protestovalo je danas u Barseloni, zbog smanjenja izdavanja za zdravstvo što je imalo za posledicu zatvaranje nekih bolnica.Uz povike "Bez rezova!" i noseći plakate sa slikom hirurških makaza, oko 500 doktora je demonstriralo ispred bolnice Val d'Ebron, blokirajući glavnu raskrsnicu, što je izazvalo saobraćajni kolaps, preneo je AFP. Sindikat zdravstvenih radnika u Kataloniji MC je saopštio da se više od 70 odsto od 16.500 zaposlenih u zdravstvu odazvalo danas njihovom pozivu na štrajk, dok su regionalni zdravstveni zvaničnici rekli da ih je bilo oko 20 odsto. Sindikat je za sutra najavio još jedan štrajk, a protest je planiran ispred regionalnog ministarstva zdravlja. Autonomne regije u Španiji su pod pritiskom centralne vlade da smanje budžet kako bi se obuzdao ogromni deficit zemlje, što se, u pojedinim oblastima, najviše odrazilo u oblasti zdravstva i obrazovanja.

Pežo-Sitroen ukida 4.000 radnih mesta
Autor: Beta - AP
Pariz - Drugi po veličini evropski proizvođač automobila, francuska grupa PSA Pežo-Sitroen otpustiće više od 4.000 radnika u Francuskoj do 2012. godine u okviru plana štednje kojim je predviđeno ukidanje ukupno 6.000 radnih mesta na evropskom nivou, saopštili su francuski sindikati.Ta grupa je krajem oktobra najavila otpuštanje više hiljada radnika koji su zaposleni u fabrikama u Evropi, pravdajući se lošim finansijskim rezultatima. Prema podacima dva najveća francuska sindikata, najviše otpuštanja će biti u samoj Francuskoj gde će posao izgubiti 1.000 radnika u proizvodnji, 500 njih koji rade u Odeljenju za istraživanje i razvoj i još 400 koji rade u marketingu i drugim službama. Uz to, još oko 2.500 radnika koji rade po ugovoru neće moći od naredne godine da te ugovore obnove.

15. novembar 2011.

Prvi štrajk protiv nove vlade Grčke
Izvor: Tanjug
Novi grčki premjer Lukas Papademos rekao je danas da će prvi prioritet njegove vlade biti dobijanje šeste tranše paketa EU i MMF-a za pomoć Grčkoj, najkasnije do 15. decembra. Istovremeno, zaposleni u javnom sektoru u Grčkoj održaće sutra tročasovni štrajk, a sindikati najavljuju proteste u Atini i Solunu, kao i novi generalni štrajk.Papademos je na početku trodnevne parlamentarne debate, koja treba da rezultira glasanjem o poverenju koalicionoj vladi u sredu, naveo njena četiri prioriteta - oslobađanje šeste tranše paketa pomoći, okončanje razgovora o drugom paketu sa "trojkom" koju čine Međunarodni monetarni fond (MMF), evropska Centralna banka i Evropska unija, potpisivanje novog sporazuma o pomoći do kraja godine i usvajanje državnog budžeta.On je dodao i da će se vlada truditi da sprovede strukturne reforme koje će poboljšati grčku ekonomiju, među kojima je naveo politiku koja će dovesti do smanjenja nezaposlenosti, niže troškove zdravstvenog sistema i sniženje cena lekova, kao i restrikcije profita u farmaceutskoj industriji.Novi grčki premijer, nekadašnji bankarski i ekonomski stručnjak, rekao je i da je dosadašnja politika povezana sa paketom pomoći za Grčku, produbila recesiju i povećala nezaposlenost, ali i da smatra da to može biti ublaženo putem reformi, prenela je agencija ANA."Grčka se nalazi na i izuzetno važnim prekretnicama, a izbori koje ćemo napraviti u politici koju ćemo sprovoditi biće od ključne važnosti za prosperitet grčkog naroda", rekao je Papademos.Opisujući svoju vladu kao "most koji će olakšati prelazak zemlje na fiskalne reforme i kurs razvoja", on je naglasio da će pokušati da sprovede u delo obećanja proistekla iz odluka lidera evrozone donetih 26. oktobra i ekonomsku politiku povezanu s njima.
Prvi štrajk protiv nove vlade
Zaposleni u javnom sektoru u Grčkoj održaće sutra tročasovni štrajk, a sindikati najavljuju proteste u Atini i Solunu, kao i novi generalni štrajk, prve nakon izbora prelazne vlade."Naša borba će se nastaviti sve dok socijalni problemi nastavljaju da postoje i eskaliraju, sve dok i dalje vidimo kako ljude otpuštaju u javnoj službi, smanjuju se prihodi, rastu porezi i prodaje državna imovina", izjavio je zamenik vođe sindikata ADEDY Ilias Vretakos agenciji AP.Štrajk će početi u podne po lokalnom vremenu širom Grčke na osnovu odluke ovog sindikata, koji okuplja zaposlene u javnom sektoru.Sindikat ADEDY planira da u 13 sati po lokalnom vremenu održi protestne skupove na Trgu Klaftmonos u centru Atine i kod kipa Elefteriosa Venizelosa u Solunu.Sindikat je takođe najavio planove za novi generalni štrajk u saradnji sa Generalnom konfederacijom zaposlenih Grčke (GSEE) u danima kada se u Parlamentu bude razgovaralo i glasalo o novom budžetu, prenela je ANA.Predsednik sindikata Kostas Cikrikas izjavio je danas na konferenciji za novinare da predviđa da će nova vlada pratiti istu politiku koja "umesto da zemlju izvuče iz krize, samo je uranja u čak još veću recesiju, što za posledicu ima krah ekonomije i pad životnog standarda, decenijama unazad".Oko 73 odsto Grka podržava Papadimosa, dok 78 odsto podržava koalicionu vladu iza koje stoje dve najveće partije, do sada vladajući socijalistički PASOK i opozicioni konzervativci iz Nove demokratije, pokazala je u nedelju sprovedena anketa.Međutim samo 26 odsto ispitanih očekuje da će vodeće stranke podržavati prelaznu vladu, dok 56 odsto strahuje da će se stranke usredsrediti na kampanju za februarske izbore.Zadatak nove vlade, koju čini 48 članova iz tri partije - dosad vladajućeg PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajnje desničarske partije LAOS, biće da sprovede program mera koje je usvojila Evropska unija, kako bi se izbegao bankrot zemlje koji bi mogao da ugrozi monetarni sistem cele EU.Grčki parlament u sredu u podne glasa o poverenju novoj vladi i gotovo je izvesno da će je podržati, pošto koalicija tri stranke kontroliše 254 od ukupno 300 mesta u skupštini.

14. novembar 2011.

Leskovac: metalci najavljuju novi štrajk
Izvor Južne vesti | Leskovac
U leskovačkoj kompaniji “Interlemind” za 21. novembar zakazan je štrajk zbog najave otpuštanja 48 radnika, odnosno trećine zaposlenih.Saša Milenković, predsednik Samostalnog sindikata “Interleminda”, kaže da na spisku za otpuštanje ima samohranih radnica i osoba sa po troje, četvoro dece.Sindikat u ovoj privatizovanoj kompaniji nezadovoljan je ponašanjem Vlade Srbije, ali i večinskog vlasnika, bugarske firme “Intertrust” iz Sofije.- Ako radnici budu proglašeni tehnološkim viškom, biće organizovan nezapamćeni štrajk u Lekovcu – zaključuje Milenković, koji je ranije kao predsednik sidikata ostajao bez posla, ali je vraćen posle velikih protesta radnika i intervencije inspekcije.

Nastavljen štrajk mitrovačkih putara
Izvor: Tanjug
SREMSKA MITROVICA - Štrajk stotinak zaposlenih u sremskomitrovačkom AD Putevi, koji je ušao već u drugu nedelju, nastavljen je i danas, a pošto od upućenih zahteva štrajkača ništa nije realizovano, postoji realna opasnost da bi on za dan-dva mogao biti radikalizovan.Osnovni zahtev štrajkača je da im se isplate tri zaostale zarade, a sada se traži i raskid kupoprodajnog ugovora o privatizaciji, izjavio je Tanjugu predsednik Gradskog odbora Saveza samostalnih sindikata za Sremsku Mitrovicu Stevan Romakov .Krajem prošle nedelje u Sremskoj Mitrovici su boravili predstavnici Agencije za privatizaciju, kako bi se upoznali sa stanjem u AD Putevima, no njen stav u vezi s novonastalom krizom u tom preduzeću se tek očekuje.Puteve, do tada profitabilnu firmu, kupilo je preduzeće Sremski putevi, u vlasništvu Nade Zmijanac iz Rume, i tada počinje njen sunovrat. Račun Puteva je u blokadi već više od 70 dana, dugovanja su dostigla gotovo 50 miliona dinara, a uskoro bi mogla biti i udvostručena, jer stižu na naplatu nove rate kredita.Gradske vlasti su Putevima poverili održavanje zimske službe, a kako će to funkcionisati u novonastaloj situaciji, u ovom trenutku niko ne nudi odgovor.

Nema nagrada - nema škole?
Izvor: Tanjug
Ukoliko za zaposlene u prosveti isplata zaostalih jubilarnih nagrada ne počne najkasnije do sutra, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije doneće krajem ove nedelje odluku o potpunoj obustavi rada u školama.Kako je Tanjugu rekao predsednik Unije Dragan Matijević, jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu još nisu isplaćene, iako je ranije najavljeno da je to biti učinjeno odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.Novi ponuđeni rok iz vlade za isplatu zaostalih obaveza je da to bude učinjeno do 31. decembra 2011. godine, što je izazvalo nezadovoljstvo zaposlenih, rekao je Matijević.Zbog toga će, kako je rekao, Glavni odbor Unije na sednici koja će biti održana u subotu, 19. novembra u Beogradu, doneti odluku o štrajku, jer vlada nije ispoštovala Sporazum od 1. aprila.

Kasni Zakon o radu
Izvor:NoviMagazin.rs
Predstavnici sindikata i poslodavaca u Srbiji tvrde da im još nisu dostavljene izmene Zakona o radu, iako je obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu bila da se izmene dostave do kraja oktobra. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, međutim, tvrdi da je predlog promena određenih stavki poslat u roku, te da obaveza prema MMF-u nije prekršena."Zakon o radu predat je Socijalno-ekonomskom savetu do kraja oktobra, a krajem novembra će biti održana prva sednica na kojoj ćemo videti da li se izmene prihvataju. Glavne izmene odnose se na isplatu otpremnina i rada na određeno vreme“, navodi Ljajić i dodaje da ima mogućnosti da obe strane “po malo popuste” i da se nađe kompromis.Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i jedan od članova Saveta, kaže, međutim, da još nije dobio izmene na uvid.„Imali smo kolegijum u prošli ponedeljak i dogovorili smo se da sastanak održimo do kraja meseca, ali još nisam dobio taj materijal“, kaže on. Isti odgovor dao je i Duško Vuković, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije.Kad je reč o mogućem kompromisu, Atanacković poručuje da poslodavci nemaju problema da prihvate i druga rešenja kad je reč o produženom trajanju rada na određeno vreme, ali da neće dozvoliti da poslodavac kod koga se nađe radnik dobija otpremninu kod njega i za sve godine staža provedene kod nekog drugog.“Predložili smo MMF-u da utiče na Vladu da se to promeni. Suludo je da poslodavac kod koga je, recimo, radnik proveo pet godina, uz to plaća i 20 godina provedenih kod nekog drugog. Ako kod tog drugog zaposleni nije dobio otpremninu, ima puno pravo da ga tuži, ali to poslednjeg poslodavca ne treba da se tiče. Ako se ta izmena ne usvoji, nijedan poslodavac ni lud ne bi zaposlio nekog ko ima duži radni staž“, objašnjava on.

Ljajić: Sajt će pokrenuti volontere
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić pokrenuo je sajt o volonitranju, jer smatra da volonitranje nije zaživelo zbog loše informisanosti.Na konferenciji "Korporativno volontiranje zaposlenih" Ljajić je rekao da su usvajanjem zakona o volontiranju pre više od godinu dana i Strategije o društveno odgovornom poslovanju postavljeni okviri za volontiranje, ali da su se do sad prijavile samo 53 organizacije. "Zbog toga danas počinje da radi sajt o volontiranju, kao i serija okupljanja na kojima će to biti tema", rekao je ministar.Ljajić je ukazao da zaposlenu u mnogim kompanijama u poslednjih 10 godina volontiraju, ali da korporativno volontiranje ne dobija dovoljan publicitet.On je naveo da u Evropskoj uniji volontira između 92 i 94 miliona ljudi i da je u pojedinim zemljama EU učešće volontiranja u rastu bruto društvenog proizvoda između 0,5 i tri odsto. On je podvukao da posebnu pažnju treba posvetiti pružanju pomoći deci i strarima i najavio da će 5. decembra biti završen Akcioni plan o promociji volonterskih aktivnosti. Ministar je izneo i podatak da u pojedninim zemljama EU procenat starijih ljudi koji volontiraju je iznad 40 odsto i kao primer naveo Sloveniju Austriju i Veliku Britaniju. Prema njegovim rečima, razmatra se mogućnost da se pri zapošljavanju studenata prednost daje onima koji su se bavili volonterskim poslovima, a kako je kazao, u uslovima ekonomske krize veoma je važna uloga volontiranja. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je ocenio da poslodavci u Srbiji zbog lošeg načina obrazovanja moraju da ulažu značajna sredstva u doškolovavanje svojih zaposlenih i da bi bilo dobro da se tokom studija uvede obavezan volonterski rad. Zamenik gradonačlenika Beograda Milan Krkobabić je rekao da su do sad u oblasti volontiranja konretne poslove uradili mladi i neke nevladine organizacije. Pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Katić Bukumirović rekla je da bi moto volontiranja mogao da bude "više od zakona". Ona je istakla da je volontiranje najvažnije za lokalnu samoupravu i preduzeća.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Nezadovoljni su i oni što šetaju jahte
Izvor: Danas
Beograd - Razgovori Saveza samostalnih sindikata Srbije sa političkim strankama nisu politički nego isključivo ekonomski, u ponedeljak se sastajemo sa DSS-om i gospodinom Koštunicom i oni imaju neke ideje, onda nam ostaje još gospodin Rasim Ljajić, kaže u intervjuu za Danas predsednik SSSS Ljubisav Orbović. „A onda ćemo izaći sa spiskom naših zahteva poput PUPS-a 2008“, kaže on i dodaje da je spisak već sastavljen, ali će se sa objavljivanjem sačekati do okončanja sindikalno-političkih razgovora. Vi vidite, svi vidimo da je ključni globalni problem pitanje raspodele novostvorene vrednosti između sveta kapitala i sveta rada, to više nije sindikalna nego politička tema par exellance. Jesu li sindikati i u svetu i kod nas kadri da u tome učestvuju?
- Očito da sindikati imaju jedan ozbiljan problem na svetskom nivou, godinama i decenijama se vodio jedan rat protiv sindikata i protiv sindikalnog organizovanja zaposlenih i da su realno sindikati dosta izgubili na snazi. To je slika u svetu i to potvrđuju procenti sindikalnog organizovanja, imamo, na primer, da je taj procenat u Francuskoj negde oko 8 odsto, a slično je i u drugim zemljama, sem skandinavskih gde je taj procenat vrlo visok, preko 50 odsto. Dugogodišnja borba koja je vođena protiv sindikata dovela je do toga da su sindikati sada oslabljeni. S druge strane, novac nema granice, nego svoju globalnu politiku, dok se na nivou sindikalnog pokreta tek pokušava da se na to odgovori, ali aktivnije se na tome radi zadnjih par godina i očito je da zasad nije bilo uspeha. Na globalnu politiku kapitala jedino se može odgovoriti globalnom politikom sindikata.
Prema svedočenjima iz 1968. jedna od glavnih briga vlasti bila je da se radnici ne pridruže u protestima studentima, da se ne povežu. Naše poznate proteste iz sredine i s kraja devedesetih nisu izneli ni radnici ni studenti, nego pre građani. Imaju li uopšte sindikalne i studentske organizacije danas taj politički potencijal?
- Očito da nema tog političkog potencijala. Jer, 90-ih godina su i studentske organizacije koje su bile pokretači promena počele da se dele po političkim opcijama, svi su tražili materijalizaciju zasluga iz tog perioda i možete videti sada mnogi studentski lideri su sada u određenim političkim partijama. I iz 90-ih godina i kasnije. Kad je sindikat u pitanju to je nešto malo drugačije, ovaj naš je nekada bio prikačen za Komunističku partiju, posle toga je SPS-u bio najbliži, mada nije bio jedini, a sindikati koji su se 90-ih godina formirali bili su vezivani za neku od političkih partija koje su tada osnovane. Sad kad smo došli u ovu situaciju, svi su se sindikati odmakli od politike, ali je sada vrlo teško doći do jednog jedinstva među sindikatima, a onda i do neophodne spone između mladosti i energije, koje imaju studentske ili omladinske organizacije, i jedne zrelosti, iskustva i rada koji proističu iz sindikata To je možda i najveći problem jer sindikalnu populaciju uglavnom čine ljudi stariji od 40 godina.
Mladi se ne učlanjuju u sindikate?
- Nije da nema učlanjenja nego nema zapošljavanja.
Rukovodstvo Beogradskog univerziteta je optužilo studente da su eksponenti anarholiberalnih sindikata, a radničke sindikate da su finansijeri ovih poslednjih. Pretite da ćete početi da se bavite politikom, za to je potreban novac, ima li vaš sindikat novac potreban i da bude ovakav finansijer i da se bavi politikom?
- Kad bi baš trebalo, mogli bismo studente malo da pomognemo. Ali nemamo ni kontakte sa studentima, niti smo radili sa anarhosindikalizmom. Suviše smo velika i ozbiljna organizacija, sve što se oko nas vidi stvarali su naši članovi iz prethodnog perioda, naši su članovi ljudi stvaraoci.
Nemate rušilačke porive?
- Tačno. Niti imamo, niti smo imali, niti ćemo imati. Ali ja u potpunosti razumem te mlade ljude koji studiraju, završavaju fakultete, a nemaju budućnost i perspektivu, sve što im se nudi je ili malo ili nema ničeg. Nažalost, mi ih ne finansiramo.
Imate li novac za politički angažman i, ako ga nemate, gde biste ga našli?
- Svi gledaju sve kroz novac. I svi smatraju kad imaju pare, mogu da kupe i glas i vlast i živote nečije i da neko bude rob, zato što on ima pare. Znate, nije politika samo novac. Mi imamo odličnu infrastrukturu, imamo uticaj u svakoj opštini i manje-više firmi, jedna dobra ideja bi taj novac stvorila. Mi nismo kao organizacija definitivno prelomili da li se sada treba upuštati u to ili ne treba. Sada vodimo razgovore sa političkim partijama, i u vlasti i u opoziciji postoje političke opcije koje bi nam mogle biti prihvatljive. Kad razgovore završimo, izaći ćemo sa jednim programom, sa zahtevima koje mi imamo i ako se tu budemo našli sa nekom partijom...
Izaći ćete sa decidiranim zahtevima, ono kao PUPS 2008?
- Tačno. I mi smo to već pripremili, ali ne bismo sada da izlazimo sa time, pre nego što završimo ove razgovore.
Sad vam je, šest meseci pred izbore, kasno da osnivate političku stranku?
- Mi nismo ni imali nameru da osnivamo političku partiju, razmišljali smo o nekom pokretu, koji je nešto šire, širi bi bio obuhvat ljudi. I nije kasno. U Srbiji imate fenomen da niko nije zadovoljan. Oni koji rade nezadovoljni su što imaju mala primanja, ovi koji ne rade nezadovoljni su jer nemaju nikakva primanja, penzioneri su nezadovoljni jer su im male penzije, studenti su nezadovoljni... Kad pitate privatnike koji šetaju jahte i oni su nezadovoljni jer im se taj kapital topi. Imate društvo u kome su ama bukvalno svi nezadovoljni i sada je potrebno naći zajedničku tačku motivacije.
Jeste li joj na tragu?
- Pa kad bismo to našli, razrešili bismo pitanja koja nas muče. Ovde je najveći problem što oni koji bi možda i mogli da nađu tu tačku, kad se malo podignu iznad površine, vuku ih za noge dole i vraćaju ponovo u ponor. Mi smo prosto upropašćena jedna zemlja u svim ovim godinama i dalje uništavamo svoju privredu, idemo u tunel. Teško je, ali izaći će sigurno na površinu neka dobra ideja.
Kada bi vam neka stranka ponudila da budete na njenoj listi, da li biste vi lično to prihvatili?
- Ne. Nikada. Nikad nisam bio član nijedne partije niti imam ambicije da budem ikada, sad u 50 godina ne bih svoju pamet menjao. Naši razgovori sa partijama nemaju nikakve veze s politikom, ovi razgovori su čisto pitanje ekonomsko. A to što hoćete da me pitate, da li ćemo razgovarati oko nekog političkog delovanja, posle toga ćemo obaviti razgovore sa partijama i proceniti da li nam je pametno da ulazimo u taj oblik politike ili ne, da li treba u to da uđemo kao sindikat, iako nismo zadovoljni da to uradimo, ali mislimo da treba da preuzmemo svoj deo odgovornosti za pokušaj da se ova zemlja usmeri ka nekom pravom putu.
Do kog roka ćete odlučiti?
- Ako budu izbori u maju, onda do februara. Ako oni ubrzaju rok za izbore, i mi ćemo da ubrzamo.
Sedma sila žrtva mobinga
Vidim da se i u regionu vrlo glasno postavlja pitanje velikog obima dugotrajućeg honorarnog rada ili rada po ugovoru o delu u medijskim kućama. Postavljaju li se ta pitanja i u vašoj sindikalnoj organizaciji?
- Novinare je opasno dirati, vi na koga se okomite, nije mu lako. Ali jedan od najvećih mobinga u Srbiji jeste mobing nad novinarima, pogotovo u malim sredinama. Novinari prosto nemaju hrabrosti da to kažu, ali kad ostanemo nasamo posle nekih izjava ili intervjua, onda govore da rade za minimalnu zaradu, da im se ne plaćaju doprinosi, da moraju da budu komercijalisti, da donose dodatne poslove poslodavcu, da ne govorim o naručenim člancima i tome... Ali nemaju hrabrosti da to javno kažu i potpuno ih razumem, jer u jednom malom gradiću ne možete tražiti posao u deset firmi kad postoji jedna novina, a i ta teško radi. Tako da je to izuzetno težak problem.
A to je uvreda!
„Veliki problem imamo sa tim stranim investitorima što je naša inteligencija uništena u tim fabrikama. Na primer, Jura je došla i to je pozitivno, zaposliće se 3.000 ljudi, ali probajte da saznate koliko je visokoobrazovanog kadra među njima zaposleno, koliko inžinjera, da li postoji razvoj, postoji li bilo koja služba koja zapošljava visokoobrazovanu radnu snagu. Čak i zaposlene sa srednjom školom vode kao zaposlene sa NKV kvalifikacijom, da bi na tu osnovicu plaćali doprinose, i sada se odjedanput pojavljuje da u Srbiji imate više od 500.000 zaposlenih koji imaju samo osnovnu školu. To je uvreda!

Orbović: Mi smo upropašćena zemlja
Izvor: Danas
Beograd -- Mi smo prosto upropašćena jedna zemlja u svim ovim godinama i dalje uništavamo svoju privredu i idemo u tunel, kaže Ljubisav Orbović.Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodaje je teško, ali da će izaći sigurno na površinu neka dobra ideja."Imate društvo u kome su ama bukvalno svi nezadovoljni i sada je potrebno naći zajedničku tačku motivacije", objašnjava on.Orbović dodaje da "kad bismo to našli, razrešili bismo pitanja koja nas muče. Ovde je najveći problem što oni koji bi možda i mogli da nađu tu tačku, kad se malo podignu iznad površine, vuku ih za noge dole i vraćaju ponovo u ponor". Govoreći o političkom angažmanu sindikata, on kaže da nisu ni imali nameru da osnivaju političku partiju, već da su razmišljali o nekom pokretu, koji je nešto šire i širi bi bio obuhvat ljudi.Predsednik SSSS kaže da "u Srbiji imate fenomen da niko nije zadovoljan. Oni koji rade nezadovoljni su što imaju mala primanja, ovi koji ne rade nezadovoljni su jer nemaju nikakva primanja, penzioneri su nezadovoljni jer su im male penzije, studenti su nezadovoljni..." "Kad pitate privatnike koji šetaju jahte i oni su nezadovoljni jer im se taj kapital topi. Imate društvo u kome su ama bukvalno svi nezadovoljni i sada je potrebno naći zajedničku tačku motivacije", dodaje Orbović. On kaže da razgovori Saveza samostalnih sindikata Srbije sa političkim strankama nisu politički nego isključivo ekonomski i dodaje da će, nakon njih, Sindikat "izaći sa spiskom naših zahteva poput PUPS-a 2008“.

Sindikat lekara i farmaceuta: "Servirani" normativi nerealni
Izvor: Tanjug
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije negodovao je danas što u izradu izmena Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti nije bila uključena struka i ocenio da su "servirani" normativi "nerealni, previsoki i teško sprovodljivi".Oni su, kako je navedeno, objavljivanjem izmenjenog Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u Službenom glasniku, stavljeni pred "svršen čin" i tek tada pozvani da se izjasne. "Tako jednostrano uradjeni normativi, kojima sada niko nije zadovoljan treba da budu jedan od kriterijuma novog načina plaćanja, odnosno kapitacione formule koju je najavio resorni ministar Zoran Stanković", dodaje se u saopštenju. Sindikat, istaknuto je, nije dao saglasnost za umanjenje osnovne zarade na 90 odsto. Svako umanjenje plate u ovim uslovima je jasan i dovoljan razlog da pozovemo sve lekare u Srbiji na opšti štrajk", poručila je ta sindikalna organizacija, napominjući da je spremna da o svemu razgovara i da doprinos u nalaženja rešenja. Iz Sindikata su poručili da smanjenje zarada za njih predstavlja crvenu liniju preko koje neće preći.

13. novembar 2011.

Medicinari ne odustaju od štrajka
Izvor: e-novine.com
Više od pet hiljada zdravstvenih radnika Crne Gore u generalnom je štrajku, a obećanje Sindikata zdravstva da u narednih 15 dana neće izaći na ulice uslovljeno je ishodom najavljenog sastanka ministra finansija Milorada Katanića i ministra zdravlja Miodraga Radunovića. Dvojica ministara trebalo bi da razgovaraju oko rezervi iz budžeta koje bi mogle riješiti probleme zdravstvenih radnika. Da li će se za najhumanije radnike u Crnoj Gori izvući neke rezerve, nitko još ne zna, ali je poznato da se za konferencije u čast bivšeg premijera Mila Đukanovića uvijek nađe neki novac."Štrajk u zdravstvu ne podrazumijeva obustavu rada već borbu za ostvarenje prava", poručuju sindikalci, naglašavajući da ne traže povećanje zarada nego vraćanje na nivo iz 2009, kada su im plate umanjene.Iz Vlade se i dalje ne obaziru na zahtjeve medicinara, koji imaju jedino podršku i razumijevanje građana, kojima i pored štrajka zdravstvena zaštita nije uskraćena. Zbog specifičnosti posla, jedino Hitna pomoć nema pravo na obustavu rada i zaposleni u toj službi ne nose bedževe s natpisom “Štrajk”.Sindikalci su ubijeđeni da se valjanom preraspodjelom novca može pronaći način da se udovolji njihovim zahtjevima i očekuju da resorna ministarstva dođu do takvog zaključka."Para ima. Svaki dan slušamo o milionima kojima su podmirene neke potrebe, valjda ima koji milion i za osam hiljada zdravstvenih radnika. Neki direktori u Crnoj Gori imaju platu u visini 14 plata jednog ljekara ili 40 plata higijeničarke u zdravstvu", kazao je dr. Miodrag Vilotijević.Sindikalci apeluju i na menadžmente zdravstvenih ustanova da ne vrše pritisak na zaposlene da odustaju od štrajka. Uporno pokušavaju da osvijeste i Vladu koja je, očito, zaboravila na svoje dužnosti, pa su prije svega naglasili da je neophodna racionalizacija troškova državnog aparata, efikasnija i transparentnija poreska politika i konkretniji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno dosljedna zapljena imovine kriminalaca.

12. novembar 2011.

Srpska: Život u minusu
Izvor: Novosti
Banke zatrpane zahtevima za odobravanje negativnog salda po tekućim računima. Loša prosečna primanja naterala mnoge da troše nezarađeno
POTROŠAČKA korpa u RS sve je skuplja, dok životni standard postaje sve - „jeftiniji“. Ova konstatacija ima uporište u dva podatka: po poslednjim statističkim podacima potrošačka korpa, koju obračunava Sindikat RS i odnosi se na četvoročlanu porodicu, koštala je 1.750 konvertibilnih maraka, a prosečna isplaćena zarada zaposlenih u svim sektorima u RS bila je neznatno veća od 807 maraka.Potrošačka korpa iz sindikalnog ugla podrazumeva troškove ishrane sa najosnovnijim artiklima, kao i troškove stanovanja (voda, struja, grejanje i druge komunalije), do izdataka za odeću, obuću, prevoz..Veliki raskorak između potreba četvoročlane porodice, posebno u Banjaluci, gde je život najskuplji u RS, i prosečnih primanja „naterali“ su mnoge da se zadužuju i troše - nezarađeno. „Novosti“ su pitale bankare koliko i pod kojim uslovima njihovi klijenti mogu da se zadužuju ispod „crte“.
DO 10.000 MARAKA
I U Hipo Alpe-Adrija banci, sa sedištem u Banjaluci, klijentima odobravaju pozajmicu od najviše 10.000 KM. - Banka odobrava pozajmicu na period od šest meseci uz automatsko prolongiranje prekoračenja ukoliko klijent uredno izmiruje svoje obaveze. Kamatna stopa je 1,29 posto na mesečnom nivou i plaća se samo ako klijent koristi sredstva iz minusa -kažu u ovoj banci.
- Komericijalna banka Banjaluka odobrava pozajmice (minuse) po tekućim računima građana na rok od godinu dana. Kamatna stopa se obračunava na iskorišteni iznos odobrene pozajmice i iznosi 12 odsto na godišnjem nivou - kaže Goran Mihajlović, direktor sektora poslova sa stanovništvom ove banke.U NLB banci kamatna stopa na odobreni „minus“ nešto je veća (12,70 odsto godišnje), ali su dozvoljeni iznosi podeljeni u nekoliko kategorija.- Naši klijenti mogu da uđu u negativan saldo do visine dve plate, na „minus“ do pet plata mogu da računaju klijenti banke ako im je garant firma gde su zaposleni, a penzioneri mogu da se zaduže do visine dve penzije. Banka se obezbeđuje menicama, a uslov za dobijanje pozajmica je redovna uplata plata na tekući račun u poslednja tri meseca - kaže Ljiljana Božić, stručni saradnik za odnose sa javnošću NLB banke u Banjaluci.Iz centrale Nove banke u Banjaluci saopštavaju da njihovim klijentima odobravaju zahteve za prekoračenje limita za svega 24 časa.- Za zaposlene koji u našoj banci primaju platu putem budžeta RS, javnim i društvenim preduzećima odobravamo iznose do pet prosečnih plata, a za ostale maksimalno tri lična dohotka. Penzioneri mogu da računaju na maksimalan iznos od 1.500 maraka. Obezbeđujemo se tako da korisnik ima bar jednog žiranta i potpisanu menicu. Mesečna kamatna stopa je nešto niža od jedan odsto, a za prekoračenje bez žiranata ona iznosi 1,08 odsto. Rok na koji se odborava negativni saldo je godinu dana - saopštava nam Dragana Tatić iz Nove banke.Analitičari iz finansijskog sektora procenjuju da je velika većina zaposlenih u RS prinuđena da koristi ove pozajmice i kredite da bi oni i njihove porodice - preživeli.

U topionici su 24 livca povređena za 12 meseci
Izvor:Blic Online
SREMSKA MITROVICA - Za godinu dana, koliko radi Topionica „Sirmium steel“, povređena su 24 radnika, a jednom je amputirana noga. Topionica „Sirmium steel“- Radnici se svakodnevno žale na izuzetno teške uslove rada, kaže Stevan Romakov, predsednik Samostalnog sindikata Sremske Mitrovice, a neshvatljivo je da 218 livaca, koliko ih je ovde zaposleno, nemaju beneficirani radni staž niti bilo kakve olakšice kao što je skraćeno radno vreme i radne nedelje. U zemljama Evrope livci imaju te povlastice, a ovo je ipak italijanska kompanija. Mitrovački sindikat je nedavno poslao dopis Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, tražeći od ministra Rasima Ljajića da dođe u Mitrovicu i upozna se na licu mesta sa uslovima rada u topionici.
Nova radna mesta u valjaonici
U fabriku za preradu otpadnog gvožđa i proizvodnu čeličnih gredica italijanska kompanija „STG group“ uložila je 40 miliona evra, a naredne godine planira izgradnju valjaonice gde će biti zaposleno 200 radnika. Plašeći se otkaza, radnici „Sirmium steela“ nerado govore za medije. Pored elektrolučne peći zbog nesnosnih temperatura uslovi rada su izuzetno otežani, a radnici su pod kompletnom zaštitnom opremom.- Stalno smo izloženi opasnosti od povređivanja, jer je često dovoljan bukvalno samo momenat nepažnje, priča jedan od livaca.U inspekciji rada Sremskog okruga navode da su im ove godine prijavljene četiri lakše i jedna teška povreda u topionici. Proletos je na radnika pala čelična gredica teška tonu, koja mu je zdrobila ruku i nogu.
Drago Tanasijević- U topionici je bila ustaljena loša praksa da se gredice transportuju dizalicom, na taj način što se njeni krajevi vežu lancem za kuku. Taj način prevoza je nesigran, a inspektor koji je izašao na uviđaj posle jedne nesreće konstatovao je propust poslodavca i izdao rešenje o zabrani rada na tom radnom mestu, rešenje o otklanjanju nedostataka, kao i prekršajnu prijavu protiv odgovornih lica, navodi Drago Tanasijević, inspektor rada Sremskog okruga.Žarko Lero, načelnik inspekcije Sremskog okruga, navodi da je zakonom regulisano koja radna mesta i u kojim fabrikama zaslužuju beneficirani radni staž. Po Pravilniku o radnim mestima, na zahtev poslodavca, Fonda PIO ili sindikata može se tražiti ova povlastica za zaposlene, o čemu će odlučiti komisija Fonda PIO.U Topionici „Sirmium steel“ tvrde da je investitor ispoštovao sve mere u skladu sa Zakonom o bezbednosti na radu, kao i akta o proceni rizika, a u preduzeću postoji i Odbor za bezbednost. Radnici se upućuju na redovne lekarske preglede, alko-testove, a pre potpisivanja ugovora o radu svako je dužan da prođe obaveznu obuku o bezbednosi na radu. Rukovodilac sektora bezbednosti Ljubomir Vučetić tvrdi da poslodavac svaku, pa i najmanju povredu na radu redovno prijavljuje inspekciji, što nije, kako kaže, slučaj sa poslodavcima u okruženju topionice.- Naši radnici nose osnovnu zaštitnu opremu, a na radnim mestima, gde ona nije dovoljna, i aluminizirana odela. U saradnji sa Institutom za bezbednost na radu u Novom Sadu radimo merenja svetlosti, strujanja, temperature, buke i vibracija radi utvrđivanja njihove štetnosti po zdravlje radnika, naglašava Vučetić.U topionici kažu da su povrede uobičajena pojava jer 90 odsto mitrovačkih radnika nije ništa znalo o radu livnice, već su ih obučavali Rusi, Ukrajinci i radnici Železare iz Smedereva. On tvrdi da je kod 35 odsto povreda reć o nečistoći koja upada u oči, ali da su česte i opekotine.Na pitanje kako se moglo desiti teško povređivanje nakon čega je radnik ostao invalid, Vučetić navodi da svuda postoje table sa upozorenjima, te da kod povređenog radnika nije urađen alko-test, ali da će mu biti isplaćeno osiguranje i da će ga, nakon procene radne sposobnosti, „Sirmium steel“ vratiti na lakše radno mesto.

Idea se nagodila sa sindikatima za veće plate
Izvor: Mondo
Uprava trgovinskog lanca i predstavnici tri reprezentativna sindikata svečano su danas u Beogradu potpisali izmene i dopune kolektivnog ugovora.
Svečanim potpisivanjem aprilskog dogovora zaključen je pregovarački proces u okviru kojeg su zarade zaposlenih uvećane u proseku za 10 odsto i uređeni radno-pravni odnosi kao dobra osnova za razvoj zaposlenih i kompanije, saopštila je "Idea". Od 2005, kada je Idea postala deo hrvatskog Agrokor koncerna, ta kompanija je omogućila otvaranje više od 4.500 novih radnih mesta, a samo u 2011, šansu za rad u tom sistemu dobilo je više od 1.500 osoba. Do kraja ove godine Idea će u svom sastavu imati više od 160 maloprodajnih objekata širom Srbije i sedam veleprodajnih centara.Navedeno je da je Idea kroz projekat "Prva šansa", pružila priliku mladim, školovanim ljudima bez radnog iskustva da se zaposle i steknu praktična znanja konkurentna na otvorenom tržištu.U tom projektu učestvovalo je više od 50 pripravnika.Pored toga, mladi ljudi u velikom sistemu imaju priliku da steknu neophodno radno iskustvo, kao i kroz programe studentske i školske prakse i stipendiranja.Od početka 2011. održano je preko 500 internih treninga i obuka za 4.000 zaposlenih i preko 60 treninga i obuka u saradnji sa edukacijskim kućama za 600 zaposlenih, naveli su u Idei.

Pripremljen budžet za 2012. godinu
Vlada smanjuje plate za deset odsto
Izvor: Blic Online
BANJALUKA - Ministarstvo finansija RS predložilo je smanjenje plata svim budžetskim korisnicima u 2012. godini od pet i deset odsto. To je bio razlog zbog kojeg su predstavnici Saveza sindikata RS napustili jučerašnji sastanak s predstavnicima Vlade RS u vezi sa budžetom i ekonomskom politikom RS za narednu godinu. Po saznanjima „EuroBlica“, Vlada RS namerava da predloži budžet RS za narednu godinu u iznosu od oko 1,8 milijardi KM, što je za 50 miliona maraka više u odnosu na rebalansirani budžez za ovu godinu. Potpredsednik Saveza sindikata Duško Jandrić rekao je da predstavnicima sinidikata nisu predstavljeni dokumenti budžeta i ekonomske politike, nego da ih je ministar finansija Zoran Tegeltija samo obavestio o namerama Vlade za narednu budžetsku godinu.
Džombić: Nismo prezaduženi
Džombić tvrdi da Srpska nije prezadužena i da ne postoji bojazan da neće moći da vraća svoje kredite. U ovom trenutku RS je, kako kaže, zadužena 3,6 milijardi KM, a BDP je oko 8,3 milijarde.
- To je negde oko 44 odsto BDP - dodao je Džombić.
Prema njegovim rečima, Srpska za servisiranje duga trenutno uzdvaja oko 200 miliona KM.
- To će 2013, 2014. i 2015. godine biti negde oko 400 miliona KM, jer tada dolazi na otplatu 300 miliona KM koje smo dobili od MMF - naveo je Džombić.
- Predlažu smanjenje plata, između ostalog, zbog servisiranja spoljnog duga. Pretpostavljamo i da hoće da uzmu deo od plata budžetskih korisnika i da prebace socijalnim kategorijama, poput boračkih - naveo je Jandrić. On je dodao da je stav Sindikata za privredu da o dokumentu ekonomska politika za 2012. taj da o njemu ne mogu razgovarati jer su ga dobili suviše kasno, tek jedan sat pre sastanka. Potpredsednik Saveza sindikata za privredu Mile Ribić rekao je da su sindikalci juče došli na poziv ministra finansija, a da do samog sastanka nisu imali priliku da se upoznaju s dokumentima o kojima se razgovaralo. - U Savezu sindikata ćemo se odrediti o ovim dokumentima, ali moramo imati vremena za to, jer se radi o vrlo krupnim pitanjima kao što je budžet i ekonomska politika, kojima se u izvesnom smislu određuje i sudbina zaposlenih u privredi - rekao je Ribić. On je naglasio da nije siguran da li će predstavnici sindikata prisustvovati sednici Ekonomsko-socijalnog saveta Srpske koja je trebalo da bude održana sinoć u 19 časova, jer smatraju da je sindikalcima i poslodavcima trebalo dati vremena da razmotre dokumente kako bi mogli da daju svoje viđenje. Na sastanku s predstavnicima Vlade danas su u Banjaluci bili i predstavnici Unije udruženja poslodavaca RS. Predsednik unije Ranko Milić kaže da poslodavci smatraju da nema potrebe za tolikom žurbom, jer svi socijalni partneri treba prvo detaljno da razmotre predviđeni budžet i ekonomsku politiku. U svakom slučaju, biće vremena za sugestije i primedbe tokom javnih rasprava o ekonomskoj politici - naveo je Milić. On je rekao da su poslodavci sumnjičavi oko predviđenog budžeta od oko 1,8 milijardi maraka, jer smatraju da je nemoguće da privreda bude snažnija tokom naredne godine. Predstavnici Ministarstva finansija RS juče se nisu oglašavali o predviđenom budžetu i ekonomskoj politici za narednu godinu. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da će ova dva strateška dokumenta biti danas upućena u skupštinsku proceduru. Premijer RS Aleksandar Džombić izjavio je nedavno da ne isključuje mogućnost smanjenja plata budžetskim korisnicima za narednu godinu. - Sve argumente otvoreno ćemo prezentovati socijalnim partnerima i razgovarati o tome šta treba da se uradi, a sve sa ciljem da donesemo odluku koja je najbolja za RS - naveo je Džombić.On je rekao da Vlada RS sada ulazi u jedan period kad će voditi javne rasprave u Privrednoj komori i sa socijalnim partnerima, kao i da će analizirati sve pozicije za sledeću godinu. - Sve pozicije su podložne dodatnim dogovorima i pokušaćemo da napravimo uštede gde god je to moguće. Sve pozicije biće razmatrane sa socijalnim partnerima, uključujući i plate - poručio je Džombić.

11. novembar 2011.

Sindikati najavljuju mogućnost radikalizacije štrajka
Izvor: Beta
Predstavnici sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima nisu danas postigli dogovor sa predstavnicima Vlade Srbije i najavili su mogućnost radikalizacije štrajka ukoliko se iz skupštinske procedure ne povuku predlozi zakona o komunalnim delatnostim i javno-privatnom partnerstvu.Član organizacionog odbora protesta iz sindikata Nezavisnost Milan Simić rekao je novinarima po izlasku iz zgrade vlade da su štrajkači razgovarali sa ministrom zaštite životne redine, rudarstva i prostornog planiranja Oliverom Dulićem."Predali smo zahteve, ali nikakav dogovor nije postignut. Nastavljamo pregovore sledeće nedelje", precizirao je on.Oko hiljadu zaposlenih u komunalnim delatnostima protestovalo je danas ulicama Beograda jer se ne slažu sa predloženim zakonskim rešenjima koja se odnose na raspolaganje prirodnim resursima, odnosno vodom, navodeći da nijedan od predloženih zakona nije prošao Socijalno-ekonomski savet.Oni su u pet do 12 sati krenuli u protestnu šetnju sa Trga Nikole Pašića do zgrade Vlade Srbije gde su predali zahteve vladi, a zatim krenuli ka Ministarstvu ekonomije i Predsedništvu Srbije gde će takođe predati zahteve.Saobraćaj u delu Nemanjine ulice kod zgrade Vlade bio je obustavljen tokom protesta, a skup je obezbeđivala policija i obezbeđenje koje su angažovali sindikati.Predstavnici sindikata su na početsku skupa poručili vlastima da im neće dozvoliti da rasprodaju vode u Srbiji kao i da su ih "bagerima doveli na vlast i da će ih bagerima srušiti sa vlasti".Okupljeni su nosili sindikalna obeležja i transparente među kojima su: "Dalje neće moći, ovog puta vam neće proći", "Hoćemo sahranu dostojnu čoveka" i "Kad mi budemo stali, vi ste pali".Protest zajednički organizuju sindikalni ogranci Saveza samostalnih sindikata Srbije, sindikata Sloga, kao i sindikata Nezavisnost.Organizacioni koordinacioni odbor saopštio je da se protest organizuje zbog toga što prilikom pripreme tih zakonskih predloga nije uzet u obzir stav stručne javnosti i predstavnika javnih komunalnih preduzeća."Ubeđeni da je naša elementarna sindikalna, građanska i moralna obaveza da štitimo interese svih građana korisnika komunalnih usluga, to ćemo i dalje činiti dosledno i principijelno, svim legitimnim pravnim i sindikalnim sredstvima borbe, uključujući i obustavu rada, za šta očekujemo vaše razumevanje i podršku", navele su te sindikalne organizacije.

Više hiljada zaposlenih u komunalnoj delatnosti protestovalo juče širom Srbije
„Ne damo našu vodu“
Izvor: Danas
Beograd, Kragujevac - Više hiljada zaposlenih u komunalnim delatnostima protestovalo je juče širom Srbije zbog toga što država ima nameru da usvoji zakon koji, kako su istakli predstavnici sindikata, nije dobar. Sindikati se nikako ne slažu sa predlogom rešenja za raspolaganje prirodnim resursima, odnosno vodom i to je bio i glavni razlog zbog kog su se najpre okupili u 5 do 12 na Trgu Nikole Pašića, a potom otišli do zgrade Vlade i predali zahtev vlastima da se zakon „hitno povuče iz skupštinske procedure“.- Tražimo hitno povlačenje iz skupštinske procedure predloga zakona o komunalnim delatnostima i javno-privatnom partnerstvu. Sindikati se time bave nekoliko godina, a vlast hoće da te zakone bez našeg mišljenja donese preko noći - rekao je juče predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima Milan Grujić. On je naglasio da se sindikati „osećaju obmanjeno“ i da će miran protest ukoliko se njihovi zahtevi ne ispune biti zamenjen „bagerima“.Demonstranti su uzvikujući „sve su već prodali sada hoće i našu vodu, ali mi ne damo“, prošetali glavnim beogradskim ulicama, a policija je povremeno zaustavljala saobraćaj. Osim Samostalnog sindikata, u protestu su učestvovali i sindikat Sloga i Nezavisnost. Jedan od osnovnih zahteva sindikata jeste da se građanima omogući da se na referendumu izjasne o „sudbonosnom pitanju“, a u saopštenju koordinacionog odbora, navodi se da je protest organizovan zbog toga što prilikom pripreme tih zakonskih predloga nije uzet u obzir stav stručne javnosti i predstavnika javnih komunalnih preduzeća.U isto vreme nekoliko stotina zaposlenih u komunalnoj delatnosti u sedam gradova i opština Šumadijskog okruga protestovalo je na centralnom kragujevačkom Trgu „kod Krsta“. Šumadijski komunalci su sa skupa poručili i da će, ukoliko pomenuti zakonski predlozi ne budu povučeni iz skupštinske procedure, stupiti u generalni štrajk i zatražiti da se o zakonskim rešenjima za komunalnu delatnost i predviđenoj privatizaciji firmi iz te oblasti, raspiše nacionalni referendum. Zaposleni u komunalnoj delatnosti nisu, isticano je juče na Trgu „kod Krsta“, a priori protiv privatizacije javnih komunalnih preduzeća, ali traže da se iz procesa promene vlasničke strukture izuzmu vodovodi, energetske i firme za pružanja pogrebnih usluga.Sindikalci i zaposleni u komunalnim preduzećima smatraju da model njihove privatizacije, predviđen predlozima zakona o komunalnoj delatnosti koji su u skupštinskoj proceduri, najozbiljnije nagoveštava otpuštanja velikog broja komunalaca. „Privatizacijom metalskog kompleksa, u Srbiji je oko 250.000 metalaca ostalo bez posla. Ukoliko ponuđeni model privatizacije komunalnih preduzeća bude zaživeo u praksi, izvesno je da će i većina zaposlenih u komunalnoj delatnosti završiti na ulici“, smatraju demonstranti.
Direktor JKP „Čistoća“ u Kragujevcu Dejan Raonić rekao je da je javna rasprava o ovakvom zakonu obesmišljena jer nisu uvažene sugestije i inicijative sindikata i komunalnih preduzeća.

Stečaj krivično delo samo uoči izbora
Izvor:Vesti online
Preteća najava državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena da će stečaj firme, ako se ispostavi da je nameran biti krivično delo s mogućom kaznom od dve do 12 godina zatvora, podsetila je srpsku javnost na šokantne zvanične podatke da je više od 3.000 preduzeća na ovaj način zatvorilo kapije. Nametnulo se i pitanje zašto se toj praksi nije stalo na put ranije, jer su osim radnika stradala i preduzeća poverioci kojima dug nikada nije isplaćen.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić tvrdi da je trostruko više firmi čiji su računi duže od dve godine u blokadi i da bi do početka iduće bez posla moglo da ostane i do 200.000 radnika, među kojima priličan broj zbog stečaja.- Preduzeća su uništavana da bi se iz stečaja kupovala u bescenje, a mnoga i da se iskoristi lokacija i nekretnine u druge svrhe, pa su se dosetili kada je skoro sve završeno - objašnjava Savićeva zašto Homenova izjava deluje kao predizborni marketing.Ona ističe da će sindikalci za katastrofalno stanje tražiti odgovornost Agencije za privatizaciju.Advokat Branko Pavlović, savetnik malih akcionara u više preduzeća začuđen je Homenovom, kako kaže, besmislenom najavom, jer Srbija za krivično delo namernog stečaja ima norme ugrađene u zakone.- Umesto da hapse organizovane kriminalne grupe i popravljaju stanje, u javnost izlazi Homen koji kao da o krivičnim delima ne zna ništa, pa izmišlja da mu nešto fali da bi se delovalo - naveo je Pavlović. Dnevno "nestane" 25 firmi
U 2010. je otvoreno 1018 stečaja, od kojih 212 automatskih. Zbog neprekidne dvogodišnje blokade računa je krajem septembra ugašeno 429, a do kraja oktobra 586 firmi. Uposleno je 280 stečajnih upravnika, u privredne sudove dnevno stigne više od 25 predloga za pokretanje stečaja. Ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše, jer je preduzeće u stečaju, stigao je na pola miliona.

Mladi sanjaju državnu službu
Izvor: Dojče vele
Beograd -- Mladi u Srbiji prvi ostaju bez posla i najteže dolaze do zaposlenja. Većina njih upravo državu vidi kao idealnog poslodavca,jer su tu posao i plata sigurni. Marko Stojanović, iz „Građanskih inicijativa“ kaže da je razlog za to pre svega sigurnost plate i posla koji se maltene jedino može naći u državnim firmama.„Ako me pitate šta mladi očekuju od svog posla, kako stvari stoje, oni očekuje pre svega da imaju siguran posao i sigurnu platu. Tek na drugom mestu im je da imaju kreativan i dinamičan posao, izazovan, malo rizičan, ali sa perspektivom velike zarade. Na žalost, kod nas, kako vidimo, jedino još država funkcioniše, jedino je još država siguran poslodavac, i jedino je radno mesto sigurno u državi.“ Zvanična statistika kaže da ih u ovom momentu čak 202.000 mladih traži posao.Mladi u Srbiji prvi ostaju bez posla i istovremeno najteže dolaze do zaposlenja. Upravo zbog toga Ministarstvo omladine i sporta je pokrenulo projekat „Državni službenik - ne hvala, ja sam preduzetnik“
Država daje, ali halapljivo uzima
Mladi preduzetnici u privatni biznis ulaze sa ogromnim entuzijazmom i velikim idejama. Ali, demorališu se već na samom početku i taj entuzijazam nestane već u fazi registracije firme, kaže Marko Stojanović. On navodi primer mladog preduzetnika, koji je dobio startup-kredit od države i praktično ga potrošio na dažbine državi za devet meseci koliko je čekao od registracije firme pa do dobijanja dozvole za obavljanje delatnosti. „Očigledno da još uvek ambijent za privatni biznis nije dovoljno stimulativan ni za jednu generaciju, a naročito ne za mlade koji bi možda i najviše mogli da urade u toj oblasti“, kaže Stojanović. Aleksandar Cvetić je mladi direktor i vlasnik firme „Elektrosakupljač“, koja se bavi sakupljanjem i transportom električnog i elektronskog otpada. Na ideju za tu vrstu biznisa došao je pre nepune dve godine. „Tada smo u suštini došli do informacija iz Ministarstva da će reciklaža praktično krenuti u Srbiji i da će to biti neki isplativ biznis. Ministar je govorio o nekih 10.000 novih radnih mesta u toj ’zelenoj industriji’. Tako da smo se mi praktično na talasu tih informacija upustili u sve to“, objašnjava Cvetić. Aleksandar Cvetić se suočio sa preprekama koje navode i drugi biznismeni i investitori: previsoki troškovi pokretanja biznisa, komplikovane procedure, nestabilan tržišni i zakonodavni okvir. Ipak, i pored svih prepreka i neizvesnosti tržišta, Cvetić kaže za Dojče vele da bi svakako preporučio mladim ljudima sa dobrom idejom da započnu sopstveni biznis: „Kaže se da, kada nastane neki problem, to je u suštini tržišna šansa. Jer, treba da se pojavi neko ko će da reši taj problem i da nađe neki ekonomski interes u tome. Tako da svako ko je mlad, ambiciozan i želi da se okuša u tome, i ne želi da zavisi od nekog drugog, ima mogućnost da pokuša. I ja podržavam sve koji tako nešto hoće.“

10. novembar 2011.

Svarovski pravi nakit u Subotici
Izvor: Dnevnik
Subotica -- U Suboticu dolaze dva nova investitora, italijanska kompanija za proizvodnju donjeg veša Kalcedonija i proizvođač kristalnog nakita Svarovski iz Austrije.U planu je da se u italijanskoj firmi ukupno zaposli 1.000 Subotičana, a u austrijskoj 600. „Kalcedonija” će otvoriti proizvodni pogon u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku na površini od 18.000 kvadratnih metara.Izgradnja proizvodne hale počinje u martu naredne godine, a pored bi trebalo da i Svarovski podigne pogone za proizvodnju nakita. "Mogu da kažem da sam veoma zadovoljan što će jedna velika firma da investira u Suboticu", rekao je gradonačelnik Saša Vučinić. On dodaje da su "pregovore s Italijanima počeli polovinom ove godine, a s Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije i Ministarstvom ekonomije dogovoreni su svi detalji o podsticajima za zapošljavanje". "Usvojen je i plan za detaljne regulacije za deo Industrijske zone u Malom Bajmoku tako da radovi mogu početi. Italijani planiraju da investiraju 20 miliona evra", kaže Vučinić i navodi da će najverovatnije svoj pogon u Subotici izgraditi i Svarovski. Dok se svi poslovi ne okončaju, Austrijanci insistiraju na diskretnosti.

Ljajić razgovarao s delegacijom MMF-a
Izvor: Emg.rs
Ministar za rad Rasim Ljajić danas s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda razgovarao o sprovođenju mera socijalne politike u 2011. i 2012. i mogućim izmenama radnog zakonodavstva koje treba da doprinesu poboljšanju investicione klime u Srbiji.Ljajić je istakao da je zahvaljujući rebalansu budžeta za 2011. obezbeđena redovnost svih socijalnih davanja do kraja godine i da su primenom novog Zakona o socijalnoj zaštiti obezbeđeni bolja socijalna zaštita i više novca za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva. Ministarstvo za rad će, kako je najavio Ljajić, tražiti da u budžetu za 2012. za socijalnu zaštitu bude opredeljeno 120 milijardi dinara, što će biti dovoljno za redovnu i punu isplatu svih prava iz oblasti socijalne, dečje i porodične zaštite i prava invalida i boraca.

Komunalci protiv privatizacije
Izvor: NoviMagazin.rs
Sinikat zaposlenih u komunalnim delatnostima organizuje danas protest u Beogradu zbog usvajanja zakona koji će omogućiti ulazak privatnog kapitala u javna komunalna preduzeća.Sindikati zahtevaju da se iz skupštinske procedure povuku predlozi zakona o komunalnim delatnostima i javno-privatnom partnerstvu.Protest na Trgu Nikole Pašića u pet minuta do 12.00, zajednički organizuju ogranci Saveza samostalnih sindikata, sindikata Sloga i Nezavisnost.Predsednik Saveza sindikata Ljubisav Orbović tvrdi da će posledice privatizacije komunalnih delatnosti biti mnogo veće "od tragedije privatizacija koje je doživela privreda i industrija Srbije". "Iskustvo zemalja koje su sprovele privatizacije u komunalnoj delatnosti, pokazuje da je odmah došlo do povećanja cena, ali i pogoršanja komunalnih usluga, dok je broj zaposlenih u toj delatnosti automatski smanjen", kazao je Orbović.Sindikati su najavili da protestuju što prilikom pripreme tih zakonskih predloga nije uzet u obzir njihov stav, niti stav stručne javnosti i predstavnika javnih komunalnih preduzeća.Sindikati traže da se građanima omogući da se na referendumu izjasne o tom, "sudbonosnom pitanju od nacionalnog interesa".I Granski sindikat saobraćaja i komunalnih delatnosti Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kritikovao je ranije Predlog zakona o komunalnim delatnostima jer smatra da bi taj propis doneo niz problema.ASNS tvrdi da je privatizacija komunalnih preduzeća potpuno neprihvatljiva u vreme ekonomske krize i izuzetno lošeg položaja zaposlenih i po njima, privatizacija tog sektora trebala bi da se odloži za najmanje četiri godine.I Privredna komora Srbije je uputila zahtev premijeru da se iz Skupštine povuče Zakon o komunalnim delatnostima, jer "predstavlja opasnost da se ponovi greška čije su ispravljanje skupo platile neke zemlje u okruženju koje su omogućile da država iz svojih ruku ispusti upravljanje najvažnijim resursom 21. veka".
Šta kaže ministar
Ministar životne sredine Srbije Oliver Dulić izjavio je ranije da ne postoji nijedan razlog da komunalne usluge poskupe po donošenju Zakona o javno-privatnom partnerstvu i Zakona o komunalnim delatnostima. U skupštinskoj raspravi o zakonima rekao je da će novi zakon o komunalnim delatnostima omogućiti "transprentan" i jednostavan ulazak privatnog kapitala kroz javno-privatno partnerstvo.Prema njegovim rečima, Zakon o komunalnim delatnostima zajedno sa novim Zakonom o javno-privatnom partnerstvu uvodi sveobuhvatnu reformu komunalnog sektora i omogućava ubrzani razvoj i investicije u one sektore u kojima je situacija loša.To se odnosi na prečišćavanje otpadnih voda, na kanalizacionu mrežu, upravljanje otpadom i vodosnabdevanje s tim što, naveo je, vodosnabdevanje neće moći da se poveri nikome osim javnim preduzećima ili privrednim društvima u kojima država ima većinski kapital.Neće moći da se povere ni trolejbuski prevoz i groblja, dok će sve ostale komunalne delatnosti moći da budu poverene drugim privrednim društvima.

Fabrike zatvaraju dugovi iz prošlog veka
Izvor: Politika
Metalci iz 49 preduzeća zakazali protest u Beogradu za 17. novembar
Čačak – Suočeni sa pretećim stečajem, direktori i sindikalci 49 metalskih fabrika, koje su u postupku restrukturisanja, zajednički će protestovati 17. novembra pred Ministarstvom pravde i Vladom Srbije. Oni zahtevaju deblokadu računa svojih preduzeća i jednogodišnju pauzu u isplati starih zarada po sudskim presudama.Ovo su jednoglasne odluke jučerašnjeg zasedanja Uprave Samostalnog sindikata metalaca Srbije, održanog u Čačku, uz aktivno učešće direktora ugroženih firmi. Na protestu pred vladom, sledećeg četvrtka, sindikat srpskih metalaca zahtevaće odgovornost Ministarstva pravde zbog, kako je rečeno, „zbrke koja je nastala”.– Problemi su počeli 24. februara ove godine kad je Vrhovni kasacioni sud usvojio pravno shvatanje da se naplata novčanih potraživanja iz radnog odnosa, po izvršnim sudskim presudama, može primenjivati i na preduzeća u restrukturisanju. To do tada nije bio slučaj. Međutim, ministarka pravde Snežana Malović nedavno je uputila dopis Odboru za industriju Narodne skupštine, gde se kaže da, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, sudovi imaju mogućnost da zastanu sa tim postupkom. Pitao sam mnoge pravnike i niko mi nije odgovorio šta u ovom slučaju tačno znači fraza „imaju mogućnost” – rekao je Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.– Od ukupno 157 preduzeća koja su trenutno u restrukturiranju, obradom metala bavi se 49 i u njima je uposleno 23.000 radnika. Od tih 49 firmi čak 15 je u finansijskoj blokadi zbog izvršnih sudskih rešenja po tužbama radnika, uglavnom bivših, da im se isplati razlika u zaradama – veli Vujović.Mnoga od tih potraživanja potiču još iz prošlog veka, a privrednici su izneli sijaset primera za neobično postupanje i spor rad sudova. Fabrika reznog alata iz Čačka, recimo, duguje za razdoblje od 1997. do 2001. godine 40 miliona dinara, ali su u međuvremenu kamate narasle na 160 miliona. Dragan Aleksić iz „RTB Bor” ističe da je jednom uposleniku te firme, isto na osnovu tužbe, „dosuđeno 27 miliona evra za patent primenjen devedesetih godina kad fabrika nije ni radila”. U trećem kolektivu radnik je tužio preduzeće zbog razlike od 247 dinara na ime prevoza, a troškovi postupka dostigli su 58.000 dinara. Dalje, „IM Rakovica” je izvezla 120 traktora u Etiopiju, ali je stotina traktora ili milion evra odmah otišlo na dug po sudskim presudama.Neki od direktora i sindikalnih rukovodilaca tvrde da je postupanje sudova čak različito, od grada do grada, zavisno ko je na vlasti u lokalnoj skupštini.– Čini mi se da nas je država pustila niz vodu i da će bez posla ostati 70.000 ljudi, koliko danas ima zaposlenih u svim srpskim preduzećima u restrukturisanju. Naša fabrika je, recimo, od dobavljača na reč uzela robu da bismo napravili proizvod za izvoz, i sad ono što naplatimo treba da bude skinuto sa računa po sudskim presudama radnika. Ta mečka danas igra pred našom kućom ali, za mesec ili dva, zaigraće i pred kućom preduzeća koja trenutno dobijaju subvencije i tako opstaju na površini – kazao je Boško Slavković, generalni direktor Fabrike vagona iz Kraljeva.

ORBOVIĆ: Strani investitori hoće robovski radni odnos
Izvor: Danas
Beograd - Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da Savet stranih investitora „divljački pokušava da ucenjuje i traži robovski radni odnos u ono malo preduzeća što je ostalo da radi u Srbiji“ pošto je kroz nju prošla „divlja privatizacija i stigao divlji kapitalizam“. On za Danas kaže da taj sindikat ne komunicira sa Savetom stranih investitora, niti ih je ovaj ikad pozivao na godišnje prezentacije svojih čuvenih belih knjiga.- Oni su protiv toga da se bilo kakva pravila ponašanja definišu, već su za to da ne postoje pravila i da oni mogu sami da propisuju svoja. I kad imate na tržištu otprilike na dva zaposlena jednog nezaposlenog, onda ponuda i potražnja je takva kakva jeste, onda poslodavci ucenjuju. Odgovara im neregulisano pitanje, jer uvek mogu da nađu novog radnika za još manju platu - kaže Orbović.On podseća da su strani investitori pred krizu 2007. godine, tražili da plate padnu i one su pale.- Tada smo imali negde oko 450 evra prosečnu zaradu, sad je pala na 320 da bi se sačuvala radna mesta. U tom istom periodu, izgubili smo 200.000 radnih mesta. Prosto nije tačno da će, ako oborimo plate, doći do povećanja broja radnih mesta i rasta - kaže Orbović i dodaje da ili ova ili neka druga vlada mora da zna da će se sindikat svim silama boriti protiv promene kolektivnih ugovora na način na koji predlažu strani investitori.- Opšti kolektivni ugovor, da budemo do kraja otvoreni i iskreni, retko u kojoj zemlji u Evropi postoji. Ima ih Slovenija, samo za zaposlene koji nisu obuhvaćeni granskim kolektivnim ugovorima. Ali granski kolektivni ugovori svuda postoje u Evropi, i ne vidim što bi ti strani investitori, pod znacima navoda strani, sad ovde tražili neka drugačija pravila igre, a pritom imaju najjevtiniju radnu snagu. Bilo je govora da će investitore dovesti u Srbiju jevtina radna snaga, u Surdulici, Kuršumliji, Vladičinom Hanu prosečna plata je ispod 20.000, ali ja ne vidim investicije. Takav odnos prema zaposlenima ima samo jedna grupa ljudi koja hoće da profitira u kratkom vremenskom periodu - kaže Orbović povodom primedbi Saveta stranih investitora da su od 2007. godine do danas imali 40 preporuka za promenu regulative u oblasti ranih odnosa, od kojih su samo dve delimično prihvaćene.

Sindikat protiv produženja rada na određeno
Izvor: Blic Online
Produženje rada na određeno vreme sa godinu na tri godine, što je Savet stranih investitora preporučio u svojoj “Beloj knjizi”, nije prihvatljivo. Time se samo produžava period neizvesnosti tokom koga ne može da se podigne kredit, niti da se planira porodica - izjavio je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).On je na današnjoj konferenciji za novinare naglasio da je neprihvatljiva i preporuka investitora da se otpremnine isplaćuju samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca.- Naravno da radnik ne treba da uzima otpremninu dva puta, ali ipak je korektno da mu se isplati suma za sve godine staža. Tako u slučaju otkaza može da se osloni bar na taj novac - smatra Orbović.Na pitanje “Blica” da li će to otežati zapošljavanje starijih radnika Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, naveo je da je sramno što poslodavci i pre nego što nekog zaposle već misle o otpuštanju.- Zakonske otpremnine uopšte nisu visoke, obično nisu veće od četiri, pet hiljada evra kada poslodavac mora da ih isplati za sve godine staža - kaže Vuković.Na konferenciji za novinare je rečeno da mnogi poslodavci prijave radnika na osnovnu školu kako bi platili manje doprinose, što daje nerealnu obrazovnu sliku Srbije.Zbog toga statistika investitora pokazuje da u Srbiji radi 16.994 osoba bez osnovne škole, 156.100 sa nepotpunom osnovnom školom i 376.827 sa osnovnom školom, što nije tačno, naveli su sindikalci.

Orbović: Nismo neobrazovani i lenji
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik SSSS Ljubisav Orbović kaže da neki pokušavaju da građane Srbije "prikažu kao nepismen i lenj narod koji samo traži neka prava".Orbović, prvi čovek Saveza samostalnih sindikata Srbije, objašnjava da tome služi zvanični statistički podatak da je osnovnu školu završilo samo 376.827 radnika u Srbiji.On je, povodom primedbi Saveta stranih investitora na tržište rada u Srbiji, kazao da se tim podatkom "vređa narod Srbije i želi da se prikaže da je kvalifikaciona struktura loša"."Taj podatak je neistinit, i do njega se došlo jer poslodavci radnike prijavljuju da imaju (samo) završenu osnovnu školu kako bi na tu osnovicu plaćali poreze i doprinose", kazao je Orbović.
Nećemo da naši radnici budu robovi
Predstavnici SSSS su kazali da strani investitori treba da poštuju zakone u Srbiji, kao što poštuju zakone u svojim zemljama. "Mi smo svesni da bez stranih investicija Srbija neće moći dalje, ali oni ne treba da nam nameću robovlasničke odnose kakvih nema u njihovim zemljama", ocenili su danas predstavnici SSSS.Prema njegovim rečima, objavljivanje i iznošenje takvih podataka u javnost je pritisak da se plate u Srbiji smanje.Orbović je naveo da su, prema zvaničnim statističkim podacima, u 2010. godini od ukupno zaposlenih bez osnovne škole bila 16.994 radnika, a sa nepotpunom završenom osnovnom školom 156.100."Tim podacima se radnici Srbije degradiraju i želi se da budu jeftina radna snaga", smatra on i navodi da je, prema poslednjim podacima, u Srbiji u aprilu bilo oko 1.750.000 zaposlenih što je za ko 237.000 manje nego 2007. godine."Od 2000. godine do danas u Srbiji je broj zaposlenih smanjen za 520.000", naglasio je on.Orbović je kazao da je Savet stranih investitora u "Beloj knjizi" preporučio da se rad na određeno vreme produži sa godinu na tri godine, što za sindikat nije prihvatljivo jer mladi koji započinju svoj radni vek tako ne mogu da planiraju svoju budućnost.Prema rečima Orbovića, preporuka stranih investitora da se otpremnine isplaćuju samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca nije prihvatljiva za SSSS jer može biti zloupotrebljena."Mi prihvatamo i podržavamo tu izmenu jer smatramo da onaj ko je uzeo otpremninu ne treba da je dobije ponovo, ali određeni poslodavci će to zloupotrebiti jer će višak radnika da prebace kod novog poslodavca koji će im nakon tri meseca dati otkaz bez isplate otpremnine", kazao je Orbović.

"Novu krizu nećemo ni osetiti"
Izvor: B92
Beograd -- Mali i srednji preduzetnici u Srbiji kažu da su već sada u tolikoj krizi da se efekti neke nove neće ni osetiti. Najveći deo tih preduzeća, kako kažu, već se nalazi pred kolapsom. Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća poručuju da je više od 24.000 preduzeća u blokadi kao i da 90 odsto malih i srednjih preduzeća svoj posao finansira kratkoročnim kreditima. "Mi se nalazimo u kontinuitetu loše beskonačnosti. Pre šest godina smo rekli da će nereformisana država, nekvalitetno sprovedena privatizacija, odsustvo demokrattizacije industrijskih odnosa, ogroman obim crnog tržišta i sive ekonomije, odsustvo strukturnih reformi, skupa javna potrošnja i neefikasna javna uprava dovesti do tranzicionog kolapsa", kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević za Radio B92. Kako kaže, desilo se ono što je najmanje želeo, bio je u pravu. "Privreda Srbije nije ničija briga i za 10 godina nije donet ni jedan jedini zakon koji bi poboljšao uslove privređvanja i samo se vuku estradno-političke mere umesto strukturnih reformi", ističe Knežević. Prema njegovim rečima, najveći cinizam je to što dok privatni sektor beleži gubitak meren stotinama hiljada radnih mesta, javni sektor se zapošljava. "Prošle godine izgubljeno je 240 hiljada radnih mesta, čak 160 hiljada radnih mesta izgubile su preduzetničke radnje i mali biznisi, 12.000 radnih mesta izgubio je sektor gradjevine - i ponovo je povećan broj zapošljavanja u javnom sektoru; to su sve te krave koje niko ne sme da dirne", smatra on.

Penzija će biti do izbora, a posle?
Izvor: Dojče vele
Beograd -- Nedavno su se čule vesti kako je čitav penzioni sistem pred bankrotom i da je vrlo moguće da se narednih meseci Srbija suoči sa nemogućnošću isplate penzija
Pojedini državni zvaničnici su demantovali takve navode i istakli kako nije tačno da PIO fond ima novca za isplatu penzija samo još narednih šest meseci. Međutim, osim tih demantija nije bilo ozbiljne javne rasprave o tome da li je reč samo o katastrofičnom scenariju, ili je sistem isplate penzija zaista u velikim problemima.Srbija pre svega nema penzioni fond već samo jednu instituciju koja presipa ono što se naplati od doprinosa u tekuće penzije, ističe Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Na taj način se obezbedi oko 60 odsto sredstava za isplatu penzija, a 40 procenata dolazi iz budžeta.
Preskupa podrška PUPS-a
Aleksandar Stevanović ocenjuje da se u ovakvu situaciju delimično došlo i zbog ustupaka malim partijama. Sada se vidi da je podrška Partije ujedinjenih penzionera (PUPS) bila jedna od najskupljih za vladajuću koaliciju. To je bilo loše i za penzionere na duži rok, loše za srpsku privredu, i sada imamo situaciju problema oko finansiranja penzija, jer je neko prihvatio zahteve koje je jedna stranka ispostavila, skreće pažnju Stevanović.
U tom smislu je nemoguće da nema sredstava za penzije sve dok ima zaposlenih, i ljudi koji uplaćuju u budžet, kaže Stevanović i dodaje da je "drugo pitanje koliko se mora iz budžeta uzeti da bi se imao ovoliki nivo penzija, i da li tu mogu nastati problemi". On smatra da "tu definitivno nije reč o tome da nema sredstava, već jednostavno da možda nema mogućnosti da se ili penzije nekad ne isplate na vreme, ili da se država mora zadužiti, ili da se recimo penzije zamrznu neko vreme, pa da ih onda inflacija pojede u realnom iznosu i da se tako dovedu na nivo koji privreda može da finansira. To su neki od mogućih problema“. Pomoćnik glavnog urednika nedeljnika NIN Milan Ćulibrk takođe skreće pažnju na činjenicu da se manjak novca za penzije obezbeđuju iz budžeta, dakle od poreza, ili zaduživanjem države, što su podjednako loša rešenja. Što se tiče dramatičnih procena da uskoro neće biti novca za penzije, Ćulibrk kaže da do narednih izbora problema svakako neće biti. "Jer, nijedna vlada ne bi htela da rizikuje da penzije počnu da kasne pred izbore, ili da ih uopšte ne bude. Dakle, tamo negde do maja naredne godine penzija će sigurno biti. Verovatno će ih biti i posle toga, jer ni nova vlada neće hteti da na početku svog mandata pošalje signal da nije sposobna da obezbedi ta primanja. Ali, to će zahtevati dodatno zaduživanje budžeta, i to će biti problem, i zato se zaista u reformu penzijskog sistema mora krenuti čim se formira nova vlada. Inače će posle toga rešavanje tog problema biti sve teže i teže“, kaže on. Srpski premijer je već najavio da će reforma penzionog sistema sačekati narednu vladu. Milan Ćulibrk smatra da će naredna vlada morati da zagrize tu kiselu jabuku, i da sprovede tu reformu jer ovako neće moći da se izdrži na duži rok."Ono što je definitivno jedno od mogućih rešenja, koje se svakako neće svideti građanima, produžavanje radnog staža, odnosno uslova za odlazak u penziju. Sve zemlje razmišljaju o produžavanju roka za odlazak u penziju, i to će verovatno morati da zadesi i Srbiju bez obzira koliko će to biti teško, i što se na taj način zapravo nastavlja problem, jer se na taj način neće otvoriti radna mesta za veliki broj nezaposlenih, što je takođe jedan od ključnih problema Srbije“, navodi on.

Građani nezadovoljni životnim standardom
Izvor: Beta
Građani Srbije najmanje su zadovoljni svojim ekonomskim standardom, a najviše zadovoljstva i sreće pričinjava im zdravstveno stanje, pokazalo je istraživanje Nacionalni indeks sreće.Nacionalni indeks sreće izražen je na skali od 0 do 100 bodova, pri čemu 0 znači da su građani nezadovljni u najvećoj meri, a 100 da su potpuno srećni kvalitetom svog života. Istraživanje je pokazalo da građani Srbije imaju prosečnu vrednost "sreće" 56,9. To je prosečna vrednost ocene građana o kvalitetu života u oblasti zdravlja, obrazovanja, rada, ličnih aktivnosti, emocionalnog zadovoljstva, društvenih veza i odnosa, političkog mišljenja i upravljanja, odnosa prema okolini i lične i ekonomske sigurnosti. Indeks "sreće" ispod 50 građani Srbije su dali trenutnoj životnoj situaciji, 40,3, proceni stanja za dve godine, 47,4 i odnosu prema zaštiti životne sredine. Gradjani Srbije se osećaju srećnije kad je reč o njihovom zdravstvenom stanju, koje je dobilo najveći indeks "sreće", 75,1, i o zdravom ponašanju koje se meri nivoom pozitivnih aktivnosti kao što je bavljenje sportom, i negativnih, kao što je pušenje. Takodje je izražena nešto viša "sreća" i zadovoljstvo građana njihovim ličnim razvojem i socijalnom sredinom, kao i emotivnim stanjem, odnosno pozitivnim i negativnim emocijama, a građani su najčešće navodili da su prethodnog dana doživeli poštovanje i ljubav.NIS je pokazao i da stanovnici južne i istočne Srbije imaju niži osećaj "sreće" i zadovoljstva u odnosu na ostale delove države. Ispitanici do 24 godine imaju veći NIS od ostalih građana, odnosno istraživanje je pokazalo da nivo osećanja zadovoljstva kvalitetom života opada sa godinama starosti. Istraživanje je sprovela hrvatska agencija Hendal.

Mesec od obustave železničkog saobraćaja u Srpskoj
Prekinut štrajk mašinovođa
Izvor>Blic Online
BANJALUKA - Mašinovođe Željeznica RS juče su neočekivano prekinule štrajk nakon mesec dana obustave rada. Predsednik Nadzornog odbora ŽRS Borislav Stevanović saopštio je da je štrajk prekinut bezuslovno „i to zahavljujući autoritetu predsednika RS Milorada Dodika”.
Obustava rada trajala mesec dana
Stevanović nije objasnio na koji način je predsednik RS doprineo da mašinovođe odustanu od obustave rada.- Menadžment je dobio težak zadatak da rešava probleme koji su se godinama gomilali i ovo preduzeće doveli na rub stečaja - rekao je Stevanović.On je ocenio da su nesporazumi među sindikatima otežali posao Nadzornom odboru i menadžmentu.- Menadžment poziva na razum i zaštitu interesa Željeznica RS, a time i Republike Srpske - dodao je Stevanović.Disciplinska komisija ŽRS već je donela odluku da mašinovođa Milan Pejinović iz Banjaluke dobije otkaz. U toku prekjučerašnjeg zasedanja jednom od tri člana Komisije Rodoljubu Milačku, koji je i predstavnik sindikata u ovom telu, pozlilo je i prebačen je u KC Banjaluka.
Pavić: Umešana je politika
Načelnik Prijedora Marko Pavić tvrdi da je „očigledno da je nelegalna obustava rada mašinovođa ŽRS politička igra i da njih ne interesuju ni plate niti bilo šta drugo, nego samo smena uprave preduzeća“.
- Postalo je jasno da neko stoji iza njih i da je u sve to umešana politika. Pitanje je ko im dostavlja hranu, ko im obezbeđuje prenoćište i daje lažna obećanja - ocenio je Pavić, i dodao da nije nikakvo iznenađenje što je „Arcelor Mital“ uputio apel za pomoć.
- Ta kompanija daje 12 miliona KM godišnje za prevoz rude železnicom. Niko više od železnica nije zainteresovan za ovaj vid prevoza - istakao je Pavić.Istovremeno, predstavnici svih šest sindikata ŽRS i uprave ovog preduzeća počeli su juče da usaglašavaju novi kolektivni ugovor kojim će biti rešeno pitanje takozvanog kilometar-sata.Član Komisije za pregled i usaglašavanje važećeg i novog kolektivnog ugovora Branka Blagojević rekla je da je dogovoreno da budu izneti prigovori na ova dva kolektivna ugovora koji će biti razmatrani na narednim sastancima, a usaglašeni stavovi biće predlog izmene i dopune novog kolektivnog ugovora.Ona nije saopštila više detalja, navodeći da su juče saopšteni lični predlozi članova komisije koji nisu usaglašeni.Uprava ŽRS saopštila je da je maksimalno angažovana na organizovanju teretnog saobraćaja koji je i juče funkcionisao u okviru kapaciteta 30 aktivnih mašinovođa i njihovih pomoćnika.Ističu da su u otežanim okolnostima zbog nezakonitog štrajka mašinovođa uspevali da održe teretni saobraćaj na nivou od oko 60 odsto u odnosu na plan za ovu godinu.- Željezna ruda prekjuče je prevezena iz stanice Omarska do stanica Potkozarje, Banjaluka i Kostajnica. Saobraćala su tri voza na ovim relacijama tovarena železnom rudom. Na graničnom prelazu Bosanski Šamac - Slavonski Šamac predat je jedan, a primljena su dva voza - poručuju iz ŽRS.U kompaniji podsećaju da teretni saobraćaj nesmetano funkcioniše u pravcu stanica Zvornik Novi i Brčko, kao i preko istoimenih graničnih prelaza. Preduzeća u okruženju ovih stanica normalno funkcionišu.Plan prevoza ŽRS za juče je obuhvatao saobraćanje pet vozova preko graničnih prelaza Zvornik Novi - Brasina, kao i dva voza preko graničnog prelaza Brčko - Drenovci.Mašinovođe koje su od 10. oktobra zaustavile vozove traže isplatu razlike u zaostatku dodatka na platu, takozvani kilometar, kao i dalju isplatu kilometra po ranije utvrđenoj ceni od 2,40 KM.Dnevni gubici ŽRS zbog nerealizovanih ugovornih prevoza su 50.000 maraka, a resorni ministar Nedeljko Čubrilović tvrdi da je ukupna procenjena šteta zbog štrajka oko 2,6 miliona KM.Rukovodstvo „Arcelor Mitala“ uputilo je prekjuče apel najvišem rukovodstvu RS u kojem navode da će od 15. novembra najverovatnije obustaviti kompletnu proizvodnju, kao i da će većina radnika biti poslata na prinudni odmor.

Plate manje i 75 % ili nema KAP-a
Izvor: Beta
Podgorica -- Uprava KAP upozorila je na mogućnost gašenja proizvodnje, ako sindikati fabrike aluminijuma ne prihvate plan štednje koji predviđa smanjenje plata do 75 odsto.Izvršni direktor KAP Jurij Mojsejev je kazao da uprava planira plansko gašenje ćelija elektrolize što bi dovelo do gašenja proizvodnje.On je naglasio da sirovina ima za još osam dana.Predstavnik uprave fabrike aluminijuma koja ima velike finansijske teškoće je kazao da o planu za gašenje proizvodnje nije obaveštena Vlada koja je suvlasnik KAP.Crnogorski premijer Igor Lukšić ranije je saopštio da je ruski investitor izrazio spremnost da izadje iz KAP i da je za podgoričku fabriku zainteresovan indijski investitor sa kojim Vlada razgovara. Mediji navode da je za KAP zainteresovana kompanija JSW indijskog milijardera Sajana Djindala, za koga je u poslednje vreme kupljeno oko 15 odsto akcija fabrike aluminijuma. Zbog situacije u KAP u Podgorici je nadavno bio ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu.Većinski vlasnici podgoričke fabrike alumunijuma su Vlada Crne Gore i kompanija koju kontroliše ruski milijarder Oleg Deripaska.Mojsejev je ocenio da su rashodi za zaposlene u toj fabrici veliki - oko deset miliona evra godišnje, i da treba smanjiti plate od 15 do 75 procenata.On je podsetio i na veliki dug KAP prema Elektroprivredi Crne Gore od 30 miliona evra.Predstavnici dve sindikalne organizacije odbili su mere štednje koje je predložila uprava i poručili da neće dozvoliti zatvaranje KAP."Korektno bi bilo da kažu da nisu u mogućnosti da održe KAP i da svoje akcije prodaju. Dobro bi bilo da džentlmenski izađu iz ovog posla. Pritisak na zaposlene im neće proći jer je samo na sirovinama i repromaterijalu mesečno ušteđeno oko pola miliona evra", kazao je jedan od sindikalnih vođa KAP, Rade Krivokapić.Fabrika aluminijuma u poslednje tri godine poslovala je sa gubitkom od 56 miliona evra, a država je za njen spas namenila 131 milion evra državnih garancija.

9. novembar 2011.

Sindikati komunalaca najavili protest u Beogradu
Izvor: RTV
S indikati zaposlenih u komunalnim delatnostima najavili su za sutra protest u Beogradu i traže da se povuku predlozi zakona o komunalnim delatnostima, javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.Predstavnici zaposlenih tvrde da zakonom o javno-privatnom partnerstvu vlasti Srbije omogućavaju domaćim i stranim privatnim vlasnicima kapitala ubiranje enormnog profita i crpljenje prirodnih resursa vode i dobara koji su od strateškog značaja za građane Srbije."Prilikom pripreme predloga zakona nije uzet u obzir stav stručne javnosti i predstavnika javnih komunalnih preduzeća", rekao je za RTV predsednik Sindikata komunalaca Vojvodine Milorad Kotur. "Očigledno je da će do povlačenja tih zakona iz procedure teško doći. Znači, sledi nam dugotrajna borba protiv donošenja, protiv primene, protiv svih loših rešenja koja mogu da zadese i javni sektor kao što su zadesila privredu u prethodnim procesima privatizacije", ističe Kotur.U Novom Sadu, gde je već razmatrano uvođenje javno-privatnog partnerstva u komunalnom preduzeću "Vodovod i kanalizacija", tvrde da je to mnogo jeftiniji, efikasniji i moderniji način upravljanja komunalnim sistemom od koga će korist prevashodno imati građani, dobijanjem najkvalitetnije i najjeftinije usluge."Svaka ozbiljna zemlja u donošenju tih zakona na prvom mestu pravi takve norme i takve odnose u zakonu da se zaštite upravo ti prirodni resursi. Ono što važi za domaćeg treba da važi i za stranog investitora. Nema ni jednog razloga da damo i domaćem investitoru da sam upravlja prirodnim resursima", izjavio je za RTV član Gradskog veća Novog Sada zadužen za finansije, Živko Makarić.Makarić tvrdi da je reakcija sindikata bila očekivana jer svaki reformski zakon koji će bitno promeniti odnos u komunalnom sistemu koji funkcioniše na isti način već 60 godina izaziva otpor, zbog straha od novog i nepoznatog.

Produženo važenje Posebnog kolektivnog ugovora
Izvor: Danas
Beograd - Ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, predsednik Sindikata uprave Njegoš Potežica i predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije Slađanka Milošević potpisali su Sporazum o produženju roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Sporazumom se produžava rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe za naredne tri godine.Slađanka Milošević, predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, kaže za Danas da je ovaj ugovor od posebnog značaja, jer se njime bliže uređuju pitanja kao što su odmori i plaćena odsustva, bezbednost i zdravlje na radu, mirno rešavanje radnih sporova i pravo na štrajk.- Pored toga, sporazumom se omogućava da i ubuduće pregovaramo o visini osnovice za obračun i isplatu plata u postupku izrade zakona o budžetu, polazeći od najvišeg iznosa osnovice za prethodnu godinu i predviđene inflacije, ukazuje Miloševićeva.

Радници пресељени, дугови остали
Izvor:Dnevnik
КИКИНДА: Општинско веће Кикинде је, на последњој седници, на предлог привременог заступника АД „Расадник” Милутина Гаврилова, поднело иницијативу за покретање стечајног поступка.
Већи део имовине „Расадника” под хипотеком
Према Закону о стечају поступак о стечају може покренути дужник или поверилац, а у овом случају Општина Кикинда је поверилац на основу доспелих, а неизмирених обавеза за порезе и таксе. Рачун „Расадника” годину дана је у блокади док је већи део имовине под хипотеком. Правник у Савезу самосталних синдиката за општине Кикинда, Чока, Нова Црња и Нови Кнежевац Милован Гатарић истиче да је локална самоуправа основала ново предузеће ЈП „Градско зеленило и пијаце” у којем су запослени некадашњи радници „Расадника”.- У новој фирми ради 12 запослених, од 15 колико их је било у „Расаднику”. Једна радница је на боловању, а два су одсутна – каже Гатарић. – Некадашњи радници „Расадника” нису више од 13 месеци добили зараду, те смо инсистирали на томе да им се исплате минималне плате.У ЈП „Градско зеленило и пијаца” радници су ангажовани по уговору о повременим и привременим пословима, док би уговор о запослењу требало да потпишу 1. јануара 2012. Председница синдиката „Расадника” Живана Љубинковић додаје да су радници запослени на одређеним пословима за које их је ангажовала локална самоуправа. У Савезу самосталних синдиката кажу да ће тражити да се стечајни поступак у „Расаднику” одложи како би се имовина пописала у корист радника као извршних поверилаца.„Расадник” располаже односно има право на коришћење 125 хектара земљишта. Већински пакет акција ове фирме на аукцији је 2007. године купила Маријана Бурић из Београда по цени од око 12 милиона динара. Са новом власницом Агенција за приватизацију раскинула је купопродајни уговор јер није испуњавала обавезе.

Da li Banjalučani žive bolje od drugih u RS
Veće zarade, ali i troškovi
Izvor: Blic Online
BANJALUKA - Gledajući Banjalučane sa strane, stiče se utisak da imaju viša primanja i da žive bolje nego stanovnici u drugim gradovima Republike Srpske. Da li je stvarno tako ili je to zabluda?Prednosti života u velikom gradu su brojne, ponuda i potražnja su veće, protok informacija je brži, da i ne pominjemo lakšu dostupnost administrativnim i obrazovnim institucijama, kao i bolničkim ustanovama. Istina je da grad na Vrbasu nudi određenu udobnost života, ali s njom neizostavno dolazi i skupoća, ocenjuje predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić.- Iz iskustva znam da radnici iz cele RS misle da je lakše živeti u Banjaluci, što moramo i razumeti ako znamo da u manjim mestima praktično sve zamre posle 16 sati. Banjaluka nudi veće mogućnosti mladim i obrazovanim ljudima i ja bih se, kao i većina njih, odlučila za to da živim ovde - kaže Mišićeva.Odluku da živi u najvećem gradu Srpske pre 29 godina doneo je i Žika Pantić. Kao i većina poznanika, svoja primanja raspoređuje od meseca do meseca. Ipak, ističe da život nije težak koliko se priča.
Porodici potrebno1.750 KM mesečno
Zvanične institucije nemaju statističke podatke o kvalitetu i troškovima života po gradovima ili regijama. Jedina procena radi se na republičkom nivou.
Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u RS za septembar je 1.750 KM, što je za 110 maraka više u odnosu na 2010. Standardno, najviše novca građani izdvajaju za prehranu - 657 KM, slede troškovi stanovanja i komunalija sa 500 maraka, prevoz 188 KM, odevanje 148, a na higijenu otpada 76 maraka.- Svi nešto kukaju, ali ne živi se tako loše. Tačno je da su stvari skuplje nego prethodnih godina, ali ako ja, koji radim na železnici, imam optimizma, onda ni drugima ne može biti toliko loše - kaže Pantić.U Pokretu potrošača RS navode da je kupovna moć građana u poslednje dve-tri godine u padu, jer je veliki broj ljudi ostao bez posla. Ipak, sreća za Banjaluku je da je to glavni administrativni centar, gde se nalazi većina republičkih i finansijskih institucija.- Sve te ustanove imaju redovna ali i viša primanja u odnosu na druge gradove u Srpskoj, što Banjalučane stavlja u nešto pogodniju poziciju - ocenjuje sekretar ovog udruženja Dragovan Petrović, navodeći da je logično da u najvećem gradu Srpske živi i najveći broj bogatih ljudi.Generalno, prosečna plata u Banjaluci je viša nego u drugim gradovima, ali taj prosek upravo povećavaju plate zaposlenih u entitetskom aparatu - kaže na ovu temu član Udruženja ekonomista RS Miloš Todorović, uz ocenu da radnici u javnim preduzećima veštački prave sliku o boljem životu.- Pored veće cene rada, Banjaluka donosi i veće troškove života. Cene namirnica, grejanja, kao i zakupnine stana, daleko su više nego u ostalim delovima RS. Ali, kao veliki grad, Banjaluka je ipak najatraktivnije mesto za život i u tom pogledu ne odskače od gradova slične veličine u okruženju - zaključuje Todorović.

8. novembar 2011.

Komunalci najavljuju štrajk
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikati zaposlenih u komunalnim delatnostima najavili su protest i traže da se povuku predlozi zakona o komunalnim delatnostima i javno-privatnom partnerstvu.Protest je najavljen za četvrtak, 10. novembra u Beogradu.
Protest zajednički organizuju sindikalni ogranci Saveza samostalnih sindikata Srbije, sindikata Sloga, kao i sindikata Nezavisnost.Kako se navodi u saopštenju koordinacionog odbora, protest se organizuje zbog toga što prilikom pripreme tih zakonskih predloga nije uzet u obzir stav stručne javnosti i predstavnika javnih komunalnih preduzeća.Kako tvrde sindikati, "vlasti u Srbiji obećale su domaćem i stranom privatnom kapitalu da će mu omogućiti ubiranje enormnog profita na bazi crpljenja prirodnih resursa vode i dobara od strateškog značaja za građane Srbije".Sindikati traže i da se građanima omogući da se na referendumu izjasne o tom, kako se ocenjuje, "sudbonosnom pitanju od nacionalnog interesa".Protest sindikalnih organizacija biće održan na Trgu Nikole Pašića u pet minuta do 12 sati."Ubeđeni da je naša elementarna sindikalna, građanska i moralna obaveza da štitimo interese svih građana korisnika komunalnih usluga, to ćemo i dalje činiti dosledno i principijelno, svim legitimnim pravnim i sindikalnim sredstvima borbe, uključujući i obustavu rada, za šta očekujemo vaše razumevanje i podršku", navodi se u saopštenju sindikalnih organizacija.

Protiv mobinga po švedskom modelu
Izvor: Tanjug
Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) ocenio je danas da se mobing u Srbiji, u vreme krize i smanjenja broja radnih mesta, drastično uvećao, ali da se zaposleni još uvek plaše da iznesu svoje probleme kako ne bi izgubili radno mesto.Predsednik SSSV Milorad Mijatović rekao je na konferenciji za novinare u Novom Sadu da je taj savez prva sindikalna organizacija u Srbiji čiji projekat je prihvatila i finansirala Evropska unija, a studiju o mobingu je pripremila Radničko-obrazovna ustanova ABF iz Švedske.Izrada studije, pod nazivom "Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog", koštala je 56.000 evra, a javnosti i zainteresovanim stranama bi trebalo da bude predstavljena u narednih devet meseci kroz razne tribine, konferencije i ulične manifestacije.Mijatović je rekao da je cilj pomenute studije upravo da se poveća svest radnika da mogu da budu zaštićeni i da ne bi trebalo da trpe razna poniženja od strane poslodavaca."U Srbiji trenutno ima 750.000 nezaposlenih, stopa nezaposlenosti je 27 odsto, pa je strah od gubitka radnog mesta razumljiv. Naš zadatak je da ljude obavestimo o njihovim pravima, da ih edukujemo i ponudimo pravnu pomoć", dodao je Mijatović.Potpredsednica SSSV i menadžer projekta Jelena Češljević je istakla da će iskustva iz Švedske, gde je socijalna politika na visokom nivou, dobro doći i da bi neke neprijatne stvari iz domena radnih odnosa mogle i da se preduprede."Nekada smo u sindikatu imali SOS telefon, s prosečno dva poziva dnevno, ljudi i dalje mahom ćute o svojim problemima u preduzeću, čak i pred najužim članovima porodice. Preko seminara ćemo osposobiti naše sindikalne kadrove da pomognu ugroženim radnicima", zaključila je ona.Predstvanik ABF Braco Kalajdžić je istakao da, kada je o mobingu reč, treba poći od analize kolektivnih ugovora, potom snimiti opšte stanje na tržištu rada i potom se opredeliti za najefikasniju strategiju."Švedski sindikati na tom polju veoma dobro sarađuju s državom i nama je drago što je ABF uključen u realiziaciju ovog projekta u Srbiji", dodao je on.Aktivnu ulogu u tom poslu prihvatio je pokrajinski Fond "Evropski poslovi", zadužen upravo za pripremu i realizaciju projekata lokalnih i regionalnih organa vlasti, privrednika i civilnog društva finansiranih iz budžeta Evropske unije.

7. novembar 2011.

Ko ne plati doprinose ide u zatvor
Izvor: B92
Beograd -- Polovina poslodavaca u Srbiji ne plaća doprinose radnicima. Time su ugroženi i radnici i državni budžet. Zbog toga iz Ministarstva za rad najavljuju da će neredovnim platišama stati na put tako što će ih - oterati u zatvor. Elektroindustrija Elid iz Donjeg Dušnika, nekada uspešno preduzeće, prodato je 2004. godine Jovici Stefanoviću Niniju. Radnici Elida kažu da novi vlasnik nije dovoljno ulagao u preduzeće, pa je mesečna proizvodnja vredna oko 25 miliona dinara svedena na nešto više od trećine te sume. Takođe, broj radnika je prepolovljen, a plate i doprinose skoro da ne dobijaju, tvrde oni. U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu da ovo nije usamlejn slučaj. Oko polovine srpskih poslodavaca ne plaća doprinose, pa su ugrožene penziona i zdravstvena kasa. Pored toga, država će ove godine morati da poveže staž za više od 103.000 radnika koje su poslodavci ostavili na cedilu, pa je zbog toga krenula u intenzivniju kontrolu i najavljuje nove, znatno oštrije mere. “S jedne strane, to je puno strožija kontrola i sankcije nego do sada, a osim toga mi smo na sednici socioekonomskog saveta predložili izmene krivičnog zakona kojim se predviđa kazna zatvora za one poslodavce koji ne isplaćuju plate i doprinose“, kaže ministar Rasim Ljajić. Država planira i dodatne mere, a u opticaju su smanjenje doprinosa na zarade sa 64 na 40 odsto, ograničavanje roka za plaćanje na 60 dana, nalog bankama da ne isplaćuju zarade dok poslodavci ne uplate i doprinose i slično. Međutim, u Uniji poslodavaca Srbije kažu da su polovinu duga od oko 230 milijardi dinara napravila javna preduzeća, koja su ponovo u privilegovanom položaju. Dragan Marjanović, direktor Unije poslodavaca Srbije, navodi da smo svedoci da “u našoj privredi državna i javna preduzeća imaju prednost u odnosu na sva ostala“. “Ne plaćaju doprinose, iz godine u godinu prave velike minuse koje pokrivaju građani i država, ne postoji kontrola kad su oni u pitanju“, kaže on i dodaje da se donosi mera da će rok plaćanja biti do 60 dana a iz te mere su ponovo izuzeta javna preduzeća.

Sirotinja uvek plaća, bogati duguju
Izvor: Novosti
Niš -- Velika većina Nišlija redovno plaća struju, dugove godinama gomilaju milioneri. Od 6,4 milijarde dinara, čak 91 odsto odnosi se na dvadesetak hiljada potrošača.Domaćinstva na teritoriji niške Elektrodistribucije trenutno za struju duguju 6.425.000.000 dinara.U ovoj cifri čak 90,96 odsto odnosi se na svega 13,70 odsto potrošača, ili 21.275 od ukupno 155.327.Tako se dolazi do podatka da ogroman broj građana redovno plaća račune za struju, uprkos sirotinji koja caruje u ovom delu Srbije u kom je prosečna zarada znatno ispod republičkog proseka.
PRIVREDA
Kod pomenutih 13,70 odsto dužnika, dug se kreće od 50.000 dinara pa do milion dinara. Po tradiciji, najviše ih je u opštini Doljevac - 73, u Aleksincu sedam, a u Gadžinom Hanu dva. Dužnici za struju su i mnogobojna preduzeća od kojih Elektrodistribucija potražuje 1,4 milijarde dinara.
Pored grada Niša sa 120.297 korisnika, niška EDB pokriva i opštine Aleksinac (21.500), Doljevac (6.230) i Gadžin Han (7.300). Dug Nišlija za struju je 4.471.000.000, zatim slede Doljevčani sa 1.080.000.000, pa Aleksinačani sa 790 miliona, dok su žitelji Gadžinog Hana u minusu za 84 miliona dinara. Ako bi se ukupni pomenuti dug rasporedio na sve njene kupce, ispalo bi da svako domaćinstvo u proseku duguje po 41.040 dinara, a kada je u pitanju samo Niš, prosečan dug po domaćinstvu iznosi 37.200 dinara, što je za 7.000 dinara više od prosečne plate u gradu na Nišavi.Za Niš je posebno karakteristično što čak 36,5 odsto ili 57.000 potrošača ili ne duguje ni dinar, ili ima preplaćene račune za struju. "Shvatamo teškoće sa kojima se suočava većina građana, ali uprkos tome i oni sve više počinju da shvataju da je i struja roba kao i svaka druga i da mora da se plati. Podatak da se više od 90 odsto dugovanja odnosi na oko 14 odsto potrošača, dovoljno govori o disciplini građana", kaže Miroljub Jovanović, rukovodilac Sektora za trgovinu električnom energijom. U najekstremnijim socijalnim slučajevima grad Niš se dosta uključuje da pomogne onima koji ne mogu da izmire račune za struju, dok pre nego što posegne za makazama EDB pokušava da pomogne svojim kupcima, tako što im omogućava da redovno uplaćuju tekuću potrošnju, kao i određen iznos na ime starog duga.
Ista priča i u Gornjem Milanovcu
Dug građana Gornjeg Milanovca za grejanje veći je od 20 miliona dinara, a pravi ga samo 15 odsto od ukupno 1.150 korisnika JKP, saopštio je Rajko Nešković, zamenik generalnog direktora JKP.On navodi da je rekorder po dugovanju sugrađanin sa 402.458 dinara. "Sledi zatim dužnik sa 363.398 dinara, za koga pretpostavljamo da ima velika devizna primanja, devizni penzioner sa 349.545, radnik sa 340.936, službenik sa 308.878, preduzetnica sa 271.929...", izneo je Nešković.On je na neslavnoj rang-listi JKP pobrojao imena i adrese privatnih preduzetnika, inženjera, lekara, advokata, trgovaca, pravnika, novinara... "Ukratko, ljudi za koje osnovano verujemo da imaju novac, a neće da plate", kaže Nešković.Od pomenutih 20 miliona, JKP je do sada podnelo tužbe za naplatu 11 miliona, a tužbe protiv ostalih tek slede. "Dužnike redovno tužimo vodeći računa da dugovi ne zastare. Jer, kako da gledamo u oči urednim platišama, koje mesečno jedva krpe kraj s krajem", pita se Nešković.

Homen: Stečaj je novo krivično delo
Izvor: Blic, Tanjug
Beograd -- Namerno odvođenje firme u stečaj biće novo krivično delo, za koje će se izricati kazna koja će najverovatnije iznositi od šest meseci do pet godina zatvora.Direktorima za koje se utvrdi da su namerno kompaniju uveli u stečaj će se oduzimati i imovina, najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen."Namerno teranje firme u stečaj je u Srbiji postalo masovna pojava. Na taj način se izbegavaju obaveze prema državi, drugim privrednim subjektima i zaposlenima, koji najčešće ostaju ne samo bez plata, već i bez uplaćenih doprinosa za zdravstveno i socijalno osiguranje", rekao je za današnji "Blic" Homen, koji je i predsednik radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika Srbije.Prema njegovim rečima, ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj veći je od broja svih drugih izvršnih presuda u Srbiji. "Takvih slučajeva je najmanje 500.000. Za ovo novo krivično delo kazna će najverovatnije iznositi od šest meseci do pet godina zatvora. Ali, ovde je važno da se budućim počiniocima ovog krivičnog dela pošalje poruka da će zatvorsku kaznu pratiti i imovinska sankcija, odnosno oduzimanje imovine", rekao je Homen. On je precizirao da će se pod udarom tih sankcija naći "službeno lice koje firmu namerno tera u stečaj ili lice koje registrovanjem nove firme na prevaran način izbegava plaćanje obaveza prema drugim privrednim subjektima, državi ili zaposlenima". Radna grupa takođe smatra da iz krivičnog zakonika treba izbaciti uvredu i klevetu i da bi one trebalo da budu predmet parničnog, a ne krivičnog postupka. "Brisanje klevete i uvrede iz Krivičnog zakonika od izuzetne je važnosti za novinare i medije koji su izloženi čestim tužbama i kaznama koje ugrožavaju njihov opstanak", kazao je Homen.

Čačanska Fabrika čipsa ponovo na prodaju
Izvor:Tanjug
U Fabrici čipsa u Čačku očekuju da veoma brzo ponovo bude raspisan oglas za prikupljanje ponuda od zainteresovanih kupaca.
Protest radnika Fabrike čipsa u Čačku
P redsednik Samostalnog sindikata u čačaskoj fabrici Zoran Zečević, koji je bio na sastanku u Beogradu kod državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, izjavio je za Tanjug da je dobijeno čvrsto obećanje da će veoma brzo biti stvoreni uslovi za nalaženje novog strateškog partnera.U kolektivu smatraju da je posle prošlonedeljnih razgovora sa zvaničnicima u Ministarstvu pravde, u izgledu da bude povučena odluka Višeg javnog tužilaštva kojom je u junu zabranjena prodaja.Sindikalni čelnik Zečević ističe da je fabrika, u kojoj je godišnje prerađivano i po 1.500 vagona krompira, spremna da u kratkom roku ponovo proradi, a nestrpljivi su i radnici koji su mesecima bez posla.Fabrika za preradu krompira nekadašnjeg Poljoprivredno industrijskog kombinata (PIK) "Čačak" je u stečaju od 26. oktobra 2010, kada su poverioci prijavili potraživanja od oko 15 miliona evra, a 115 radnika prešlo na evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ). Ovlašćeni sudski veštaci krajem maja procenili su da imovina fabrike vredi 4,76 miliona evra. Prikupljanje ponuda oročeno je do 6. jula, dok su kupcima bile ponuđene tri podceline, koje sačinjavaju fabrika čipsa, pirea i snekova sa pratećim objektima, 3,8 hektara zemljišta i mašine sa opremom, po ceni od 4.217.935 evra, zatim 2,34 ha neizgrađenog zemljišta u krugu fabrike za 468.000 evra, kao i lokal od 44 kvadratna metra u Beogradu, za 79.200 evra. Kupcima je tako bila ponuđena kompletna proizvodnja, pošto je, kako je tada rečeno, fabrika spremna da ponovo proradi. Samo sedam dana pre otvaranja ponuda, međutim, prodaja je obustavljena na osnovu rešenja Višeg javnog tužilaštva o zabrani raspolaganja imovinom stečajnog dužnika.U trenutku oglašavanja prodaje nije postojala zabrana, već je ona doneta tek kada je izvršen upis imovine u zemljišne knjige.Fabrika čipsa je do privatizacije 2005, kada je otkupom deonica od radnika njen vlasnik postao biznismen Slaviša Purić, svrstavana među najuspešnija i najakumulativnije privredne organizacije u čačanskom kraju.Putić je bio većinski vlasnik "Slap grupe", za koju je Pivredni sud u Beogradu 27. januara doneo rešenje o bankrotstvu, a on se zbog pronevere novca iz više kupljenih firmi, našao i u zatvoru. Kada je prvi put oglašena prodaja Fabrike čipsa čiji je rok trebalo da istekne 13. jula, iz Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj stizale su informacije da su za nju zainteresovane i firme iz inostranstva, pored ostalih neke kanadske i slovenačke, ali i kompanija "Marbo" iz Srbije, koja se bavi proizvodnjom čipsa i drugih prerađevina od krompira.

6. novembar 2011.

Više od 200.000 mladih čeka posao
Izvor: Politika
Beograd -- Doktori nauka kod kuće čekaju posao, profesori prodaju na tezgama, inženjeri voze taksi, lekari nemaju gde da primene mukotrpno stečeno i skupo plaćeno znanje.Na jedno mesto profesora fizičkog vaspitanja konkuriše čak 500 kandidata, tvrde sindikati.A sve zbog činjenice da u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno posao traži najmanje 22.000 nezaposlenih mladih ljudi s diplomom fakulteta, koji imaju između 15 i 30 godina. Na posao se čeka, prema zvaničnim podacima, oko dve godine, ali stručnjaci procenjuju da je neophodno dvostruko više vremena za dobijanje radne knjižice.
Zaostajemo još tokom školovanja
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, priznaje da su škole i država krivi za loše radne sposobnosti mladih ljudi. "Nemamo dovoljno kabineta i laboratorija. Planovi i programi po kojima radimo stari su preko 20 godina. Praktična nastava koja treba da bude osnov nastave preskupa je, tako da sve više zaostajemo. Imamo 300.000 učenika u srednjim školama. Obrazovanje jednog košta oko 700 evra, pa lako možemo da izračunamo gubitke. Bez jasne strategije obrazovanja i saradnje s privredom ne može da nam bude bolje", upozorava Antić i dodaje da, posle tri godine čekanja na posao, mladi zaborave i ono što su naučili u školi, tako da je nezadovoljstvo poslodavaca opravdano.Teško je poverovati da je broj nezaposlenih mladih ljudi u odnosu na 2008. godine manji za čak 20.000, kako tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ipak, reč je o privremenom smanjenju broja nezaposlenih jer je upravo 20.000 mladih pripravnika našlo posao u okviru projekta "Prva šansa”. Uskoro ćemo saznati koliko njih će, po isteku pripravničkog staža, i dalje imati radno mesto.Surova realnost nas svaki dan opominje da posla gotovo da nema, pogotovo ne za profile popularne među omladinom."Mladi žele da rade na poslovima koji će im pružite bolje uslove rada. Veliki broj njih školuje se za menadžere, ekonomiste, pravnika, profesore… Ređe se opredeljuju za poslove koji se obavljaju napolju, u kojim su teži uslovi rada i za koje je potrebna fizička snaga. Nisu popularni poslovi u mašinskoj industriji, građevinarstvu i rudarstvu", kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.Stomatologija, medicina, društvene nauke najpopularnije su među budućim brucošima, ali upravo ovi diplomci prave gužvu na tržištu rada. Posao traži 1.887 mladih lekara opšte prakse, 1.160 stomatologa, 598 politikologa, 215 profesora opštenarodne odbrane, 207 istoričara umetnosti…Ipak, svake godine prema ovim visokoškolskim ustanovama hrle gomile doskorašnjih srednjoškolaca. Samo u toku jedne školske godine na sve državne medicinske fakultete u Srbiji upiše se oko 1.900 brucoša, a gotovo isti broj njih čeka posao na tržištu rada sanjajući o bilo kakvom poslu ili odlasku u inostranstvo.Stručnjaci upozoravaju da je jasno koliko država izgubi novca na školovanje mladih stručnjaka koji potom svoje znanje i sposobnosti odnose u zapadne zemlje. Ipak, odliv mozgova ne prestaje već 20 godina. Do toga sigurno dovodi i neophodno iskustva u struci, na kojem poslodavci insistiraju, a mladi ljudi nemaju gde da ga steknu.Zbog lošeg obrazovnog sistema ispaštaju i privrednici koji se hvataju za glavu kada im u firmu uđe novopečena radna snaga."Kada damo šansu mladima koji su tek izašli iz školske klupe često imamo čist gubitak. Svako novo zapošljavanje poslodavca, u proseku, košta čak 8.000 evra. Desilo mi se da mi je u firmu došao električar koji ne razlikuje jednosmernu od dvosmerne struje. Mlade ljude u firmi ne smemo ni da pustimo da rade sa strujem iz straha da ih ne ubije", ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.Ipak, poslodavci su svesni da su mladi ljudi najmanje krivi za svoje (ne)znanje, već je problem u lošem obrazovnom sistemu kojem je, kako ističe Atanacković, bitnije da sačuva radno mesto svih profesora bez obzira na prevaziđenost predmeta koje predaju.

5. novembar 2011.

Nikšić: Stala proizvodnja u Rudniku boksita
Izvor: Novosti.rs
Po nalogu uprave, ruske Centralno-evropske aluminijumske kompanije (CEAC), u subotu je stala proizvodnja na površinskim kopovima Zagrad i Štitovo nikšićkih Rudnika boksita
NIKŠIĆ - Po nalogu uprave, ruske Centralno-evropske aluminijumske kompanije (CEAC), u subotu je stala proizvodnja na površinskim kopovima Zagrad i Štitovo nikšićkih Rudnika boksita. Ovo je još jedna u nizu obustava koje potresaju nekada uspešnu kompaniju. Sindikat je najavio da će od Vlade Crne Gore zatražiti pomoć u rešavanju ovog problema, ali i isplatu zaostalih zarada za 314 zaposlenih.- Na zalihama ima oko 80.000 tona rude, što je garancija za nabavku para za plate u narednom periodu. Uprava ističe da mađarska kompanija „Mal“ još duguje pozamašna sredstva za isporučeni boksit - kaže Borisav Bojanović, predsednik sindikata „Boksita“. - Čekamo isplatu drugog dela septembarske zarade, iako je po ranijem dogovoru sa poslodavcem precizirano da plata bude izmirena do 15. u mesecu.Ruski gazda nikšićkim rudarima duguje još i regres, zimnice, kao i tri sporne plate u vreme protesta ispred upravne zgrade. Uz to, trojici članova sindikata će u ponedeljak u osnovnom sudu u Nikšiću početi suđenje po krivičnoj prijavi vlasnika, zbog navodnog nasilnog upada u upravnu zgradu preduzeća u junu prošle godine, kada su od poslodavca tražili da pokrene proizvodnju i isplati zarade.

4. novembar 2011.

Neophodan socijalni dijalog
Izvor: RTS
Srbiji potreban socijalni dijalog i primena kolektivnih ugovora, ocenili Ljubisav Orbović i lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik URS-a Mlađan Dinkić saglasili su se u današnjem razgovoru da je Srbiji potreban socijalni dijalog i primena kolektivnih ugovora u kolektivima i preduzećima.
Orbović je, posle sastanka sa Dinkićem, rekao da je to nastavak razgovora koje Savez samostalnih sindikata Srbije vodi sa parlamentarnim strankama i naveo da je to prvi razgovor sa strankom koja je na vlasti "a koja ima i opozicioni duh u ovom momentu".Orbović je rekao da danas nije bilo razgovora koji imaju politički kontekst niti o saradnji u tom delu, i dodao da će, kada se završe razgovori i sa drugim partijama, doći i do sastanaka "o nekim konkretnim stvarima".Prema njegovim rečima, razgovaralo se o budućnosti i o viziji URS-a, ali i onome što se dešavalo u prošlosti i dodao da će se razgovori nastaviti.Lider URS-a je rekao da je razgovor bio konkretan i da je stekao utisak da članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije podržavaju proces decentralizacije zemlje.Dinkić je precizirao da je predstavio program decentralizacije Srbije i razvoja poljoprivrede i izneo nove elemente ekonomskog programa URS-a koji će, kako je najavio, javnosti biti predstavljen za nedelju dana."Ono što je za mene najsnažnija poruka jeste da naredna vlada, ko god da je formira, mora da ima pravi socijalno-ekonomski savet i pravi socijalni dijalog, jer je u mnogo slučajeva do sada to fikcija od koje niko nema koristi", naglasio je Dinkić.Onaj ko vodi Vladu mora da bude spreman da sasluša sve predloge sindikata i odluči koje treba primeniti, kazao je Dinkić i naveo da je problem što sada nema dijaloga koji je potreban."Jako je važno to da se u svim kompanijama i preduzećima u Srbiji moraju primeniti kolektivni ugovori koji sada postoje negde na papiru", rekao je Dinkić i dodao da Vlada nije do kraja odobrila njihovu primenu."URS zaista smatra da bez dobrog partnerskog odnosa i socijalnog razgovora sa sindikatima sa jedne i poslodavcima s druge strane, nema politike koja je primenjena čoveku i praksi", ocenio je Dinkić.Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije su do sada razgovarali sa funkcionerima Srpske napredne stranke i Liberalno-demokratske partije.

Komunalci prete štrajkom
Izvor: Tanjug
Beograd -- Sindikati zaposlenih u komunalnom sektoru najavili su štrajk ukoliko se ne povuče iz skupštinske procedure Predlog zakona o komunalnim delatnostima. Štrajk su najavili Sindikat zaposlenih u komunalno'stambenoj delatnosti Srbije i Granski sindikat javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost".Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Milan Grujić kaže da Predlog zakona o komunalnim delatnostima daje mogućnost nekontrolisanog ulaska privatnog kapitala u taj sektor."Dok smo mi raspravljali o Strategiji restruktuiranja javnih komunalnih preduzeća, u proceduri se našao ovaj predlog zakona. Strategija je trebalo da bude osnov za donošenje tog zakona, ali nas je vlada prevarila", rekao je Grujić.Grujić je naglasio da će se prvo razgovarati sa zakonodavnim telima parlamenta, ali da ne očekuje neke pomake, tako da će najverovatnije preduzeti radikalnije mere."One podrazumevaju javne proteste i građanstvo mora da vidi snagu sindikalne moći. Zatim ćemo ići na prikupljanje potpisa za peticiju i na kraju ćemo organizovati generalni štrajk", naveo je Grujić.Predstavnik Granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost" Milan Simić izjavio je da Predlog zakona o komunalnim delatnostima ugrožava ne samo 53.000 zaposlenih u sektoru, već i sve građane Srbije."Mi smo već danas imali kontakte na nivou Beograda kako ćemo da se organizujemo", napomenuo je Simić i dodao da im ništa drugo ne preostaje nego da ljude u lokalnim samoupravama pripreme za, kako je rekao, pravu sindikalnu aktivnost.Sekretar Udruženja komunalnih delatnosti Privredne komore Srbije (PKS) Branimir Ljumović rekao je da PKS podržava u potpunosti aktivnosti sindikata."Obmanuti smo i kao komora, jer nam je pružena mogućnost da učestvujemo u stvaranju Strategije i prve verzije zakona. Taj i vladin Predlog zakona, koji je upućen u Skupštinu, su dva potpuno različita dokumenta", upozorio je Ljumović.Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je da je oduvek upozoravao da će vlast, kad rasproda sva preduzeća, rasprodati i nacionalna dobra.Upozoravajući da "ovde sindikati ne biju svoju bitku, već bitku građana", Čanak je rekao da žurba kojom se donosi zakon o komunalnim delatnostima govori da su neki dogovori već postignuti.

Путари отпочели штрајк
Izvor: Pravda
СРЕМСКА МИТРОВИЦА – Радници „Путева“ из Сремске Митровице обуставили су све радове на асфалтирању и започели генерални штрајк, најављујући су да ће са комплетном механизацијом извршити блокаду центра града, уз подршку Самосталног синдиката. Они траже исплату три плате и друга заостала примања, а од Агенције за приватизацију захтевају да се преиспита пословање и задуживање купца предузећа АД “Путеви“.- Имамо 62 стално запослена радника и још 30 сезонаца под уговором. Газда нам дугује три плате и путне трошкове за четири месеца. Пре две недеље смо обуставили рад на сат времена ради упозорења. Пошто директор Пера Исаковић до 1. новембра није испунио наше услове, ступамо у генерални штрајк до испуњења услова – каже Живадин Лукић, председник штрајкачког одбора.Ово предузеће обилазила је финансијска полиција и прегледала документацију, као и Агенција за приватизацију, која је извршила контролу пословања. Самостални синдикат Сремске Митровице је и поред тога упутио још један хитан захтев Агенцији за приватизацију, како би се темељно преиспитало пословање и задуживање “Путева“.- Дошли смо до закључка да има неправилности у раду и пословању предузећа после приватизације. Ствар мора детаљно да се испита и треба обавестити тужилаштво – рекао је Стеван Ромаков, председник Општинског већа Самосталног синдиката.У извештају Агенције за приватизацију стоји да купац “Путева“ није поштовао све одредбе наведене у купопродајном уговору. “Путеви“ су 2008. године продати за 170 милиона динара предузећу “Сремски путеви“, које се налази у власништву Наде Змијанац. После тога, ово некад успешно предузеће постаје губиташ, са рачуном који је блокиран због дуга у висини од 42 милиона динара.- Сва наша механизација не вреди ништа, јер немамо ни литру нафте да је покренемо. Долази зима, а када сви митровачки путеви буду завејани, видећемо шта ће бити. Можда ће нас се власти тада сетити – каже Љубомир Цвјетовић.Огорчени радници, окупљени у кругу предузећа, најављују радикализацију протеста. То, како кажу, подразумева извођење целокупне механизације, камиона и багера на митровачке улице, као и блокаду центра града. Радови започети на асфалтирању села румске и шидске општине потпуно су обустављени до даљег, а возила су враћена у базу “Путева“.

I sa 80.000 dinara se jedva preživi
Izvor: Novosti
Beograd -- Srednja klasa živela je nekada pristojno od svojih plata, ali pred poskupljenjima posustaje. Prvi put ove godine nisam bila na Sajmu knjiga. Jednostavno, nisam mogla da odvojim novac za ulaznicu, a kamoli za novu knjigu. Iz godine u godinu živimo sve skromnije, ali ovaj poslednji talas poskupljenja, došao je kao grom! Sramna poskupljenja nisu samo udar na osiromašen kućni budžet već i na ljudsko dostojanstvo, kaže Vesna Milosavljević (57) zaposlena u Marketingu "Pošte Srbije". Sa višom školom i dugogodišnjim stažom ona ne zaradi više od 35.000 dinara. "Baka ekonomiše, na pijacu ide radnim danima, kad su cene niže, sprema tradicionalna jela, mesi hleb i domaće kolače i vodi računa o svakom dinaru. I pored tih ušteda, za hranu nam mesečno treba oko 40.000 dinara. Fiksni mesečni troškovi su 25.000 dinara, što znači da nam od moje plate i njene penzije ne preostane ni dinar! Stalno sam u minusu, prebacujem s jedne kartice na drugu, popunjavam čekove, radim honorarni posao. O moru i planini ne razmišljam. Postala sam, kao i većina srpskih žena - čarobnjak!", kaže Vesna.
Njen suprug Mile (59), elektrotehničar, već osam godina od poslodavca koji je kupio nekad jak Projektni biro "Dragiša Brašovan - Trudbenik", ima plaćene samo doprinose, a za platu mora sam da se snađe po projektu.Žive u porodičnom stanu na Novom Beogradu, sa bakom Zlatom koja ima penziju od 30.000 dinara. Sin Ivan (33), inženjer elektrotehnike, zaposlen je i živi sa devojkom. Da bi rasteretio roditelje, od treće godine fakulteta honorarisao je za knjige i studentski džeparac. Milosavljevići su bili tipični predstavnici srednje klase u Srbiji. Od oko 80.000 dinara ukupnih mesečnih primanja, sa honorarima od dodatnih poslova mogli su, kažu, da uz velika odricanja dočekaju prvi u mesecu. Sada, s novom cenom gasa, grejanja, hrane, kućne hemije i gradskog prevoza, što ih dodatno opterećuje sa dvadesetak hiljada dinara, to će biti gotovo nemoguće. Ogromna poskupljenja su u njihov dom unela brigu, nesigurnost, nervozu.I Vesna, kao i većina građana, se zapita kako je moguće da trošimo više nego što zaradimo? Do najnovijeg poskupljenja držalo je malo preostalog optimizma, ali pred nedavnim "poklonom" Vlade - posustaje!"Kredit za kola mi je još jedna omča oko vrata. Banke su nas primamljivim ponudama uvukle u kredite koje treba vraćati. Na svakom koraku se osećamo prevareno. Kako je tek roditeljima sa školskom decom, kad mi jedva sastavljamo kraj s krajem?", pita se ona.Da srednja klasa trpi najveće finansijske udare tvrde i stručnjaci:U pokušaju da što bolje zavirimo u dušu sve osiromašenijeg srpskog građanina, anketirali smo brojne Beograđane, trgovce, inženjere, bankarske službenike, učitelje, pravnike, zubare... Većina njih gnevno je reagovala na najnoviji talas poskupljenja optužujući vlast da nema dovoljno sluha za običnog čoveka. Ali, niko nije hteo javno da priča o svojoj borbi za egzistenciju, a često i o muci preživljavanja. Jedna sugrađanka, magistar ekonomije, imala je i objašnjenje: "Stid me je! Učim svoju decu da budu pošteni, da čestito rastu i žive od svog rada. Ne traže mnogo, ali često i za to malo - nemam! A sve sam najbolje uradila što je bilo do mene".
"Decenijama je srednja klasa u Srbiji živela pristojno od svojih plata. Ratovi, sankcije, krize, tranzicija najviše su pogodili srednju klasu koja izumire. Više od milion zaposlenih u javnom sektoru, industriji, privredi ostalo je ili bez posla ili je na nivou prosečne mesečne zarade od 38.763 dinara. Perspektive nisu ružičaste i verovatno će ovaj broj biti i veći ako država jasnim merama i štednjom ne obuzda ekonomski kolaps koji nam preti", kaže ekonomista Gordan Nedić.U razvijenijim društvima, srednja klasa je motor zemlje: čine je porodice intelektualaca ili ljudi sa višom školom, to su industrijalci, zaposleni u državnom sektoru. Prosečna srpska porodica nikada nije živela u izobilju, ali mogla je da školuje decu, hrani se kvalitetno, plaća obaveze, vozi auto srednje klase, ide na godišnji odmor, pozove goste u kuću, ode u bioskop, pozorište, koncert. "Ova klasa danas živi između male grupe ekstremno bogatih i mnogo siromašnih", kaže Gordana Savićević, socijalni psiholog.Ona, kako dodaje, ni izbliza nije jednaka srednjoj klasi koja je ranije postojala u Srbiji, ni po masovnosti, ni po ekonomskoj snazi. Njeno osiromašenje koje je sve vidljivije doneće i nove probleme - sve veći broj frustriranih, nezadovoljnih, depresivnih ljudi. Može se očekivati porast porodičnog nasilja, kriminala, agresije na ulici, više narkomana, alkoholičara, suicida! "Pravila odevanja u firmama nalažu da dolazimo uredni, doterani, a za frizuru i kostim treba novac . Ovo nije vreme kada je dovoljno da budete čisti u iskrpljenom. Ne pamtim kada sam sebe obradovala novim cipelama, tašnom. Imam dar da kombinujem garderobu, neku staru i po 30 godina. Ali, ljudski je da čovek uživa u plodovima svog rada, a ne da se snalazi, gledajući besramno bogaćenje pojedinaca i slušajući prazna obećanja političara", kaže Vesna Milosavljević.

Синдикати подржавају студенте
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Блокада Филозофског факултета у Београду се наставља, а студентски Пленум те високошколске установе за суботу, 5. новембар најављује и заједнички протест са синдикалним организацијама. Такође, студенти су одлучили да од петка, 4. новембра, дозволе редовно одржавање наставе.Протест ће у суботу почети тачно у подне на Платоу испред Филозофског факултета, а подршку ће пружити и поједине синдикалне организације, попут Уније синдиката просветних радника Србије и Синдиката „Слога“. Очекује се да ће се протесту придружити и представници Пленума Филолошког факултета, који су у понедељак прекинули блокаду те високошколске установе. Представници Пленума Филозофског факултета нагласили су да својим протестом желе да спрече да високо образовање буде привилегија само богатих у Србији.Конференција за новинаре Студентског пленума, уместо у просторијама Филозофског факултета, одржана је испред зграде, на Платоу, јер, како наводе, управа факултета не дозвољава улазак новинарским екипама. Дошло је и до расправе када је потпредседник Студентске конференције Универзитета Србије Немања Девић негодовао због тога што „мањина угњетава већину и доводи у опасност регуларност првог семестра академске године“.

Štrajkovi blokiraju Crnu Goru
www.dw-world.de
Zvanična Podgorica suočava se sa brojnim štrajkovima
Iako su zdravstveni radnici počeli generalni štrajk, a sudska administracija svakodnevno ne radi po tri sata tražeći povećanje zarada, iz crnogorske vlade ponavljaju da novca nema. Stručnjaci tvrde da može da se uštedi…Medicinari su vladi Crne Gore dali rok od 15 dana da im zarade vrati na nivo iz 2009. godine što, kako tvrde, znači da treba da se povećaju za 20 odsto. Prema podacima sindikata, medicinske sestre bi, ako bi se udovoljilo zahtevima zdravstvenih radnika, umesto sadašnjih 270 primale 330 evra. Lekari bi, sa 470 evra, dobili povišicu na 550, dok bi lekari-specijalisti umesto sadašnjih 560, primali 650 evra.Ministarstvo zdravlja i Fond za zdravstveno osiguranje su te podatke u međuvremenu doveli u pitanje, navodeći da, po njihovoj računici, medicinari znatno više zarađuju, ali su sindikalci odgovorili da raspolažu isključivo zvaničnim podacima državne statistike.
„A gde su milioni za medicinare?“
I dok vlada ponavlja da razume zahteve medicinara, ali da nema para u budžetu, sindikalci se pitaju odakle joj onda, na primer, novac za skupi vozni park, koji broji nekoliko stotina vozila. Doktor Miodrag Vilotijević pita se i odakle vladi milioni evra koje troši na razne druge stvari:„Ako nema para otkud svakih mjesec dana čujemo milion eura podmireno je za ovo, milion za ono... Zašto i za medicinare ne izdvoje po neki milion eura?“
Sindikalci tvrde da je u štrajku više od 90 odsto zaposlenih u zdravstvu, dok je ministar zdravlja Miodrag Radunović prvog dana štrajka izračunao da ih je svega šest odsto. Od ponedeljka se nije oglašavao.
Pravosuđu preti kolaps
U Crnoj Gori štrajkuju i zaposleni u sudskoj administraciji, gde je prosečna plata oko 300 evra, znatno ispod državnog proseka. Oni traže povećanja zarada za 100 odsto, a, zbog svakodnevne obustave rada od po tri sata, odlaže se na stotine ročišta. Zato pravosuđu preti kolaps, upozorava predsednik Advokatske komore Zdravko Begović:„Svi trpimo, sve stranke u postupku. Nedao Bog da ovo duže potraje, to bi bio strašan kolaps pravosuđa iz kojeg bi teško brzo izvukli.“Mogućnost štrajka najavljuju i prosvetari. Kap u prepunoj čaši medicinarima i zaposlenima u sudstvu je bilo najavljeno povećanja zarada poslanicima za 900 evra, od kojeg se, međutim, pod pritiskom javnosti, odustalo.
Kako uštedeti?
Stručnjaci upozoravaju, da vlada mora da sedne i ozbiljno razgovarati sa sindikalcima. Budžet se ne puni dinamikom koju je vlada planirala, ali postoji, kako navode, mogućnost da se u nekim stavkama uštedi, da se privreda natera da redovnije izmiruje poreze i doprinose i da se većina onih koji posluju u sivoj zoni uvede u legalne tokove.Osim toga, postoji, kako kažu ekonomisti, i mogućnost uvođenja novih poreza, na primer, većeg poreza na nekretnine. Vlada je samo prošle godine kao pomoć privatnim kompanija izdvojila više od 70 miliona evra. Najveći deo otišao je za Kombinat alumijuma i Željezaru u Nikšiću, privatizovane kompanije, koje posluju sa gubicima.Ukoliko se u naredne dve nedelje ne dogovore, zdravstvo i sudstvo najavljuje radikalizaciju štrajka. Minimum procesa rada medicinara podrazumeva da primaju samo hitne slučajeve, a u sudstvu, kojem je ionako jedan od najvećih problema neažurnost, odlažu se ročišta i za komplikovane slučajeve organizovanog kriminala.
Autorka: Vesna Rajković, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Referendum hrvatskih novinara o štrajku
Izvor: Tanjug
Sindikat novinara Hrvatske (SNH) počeo je jutros sprovođenje referenduma o generalnom štrajku novinara zbog višegodišnjeg odbijanja predstavnika novinskih izdavača da potpišu Kolektivni ugovor kojim bi se uredio minimum radnih i materijalnih prava zaposlenih u medijima.Kako se navodi u saopštenju, SNH poziva članstvo i ostale zaposlenike u medijskim kućama na izjašnjavanje o štrajku, jer ni nakon osam godina pregovora s Udruženjem novinskih izdavača koje deluje u okviru Hrvatskog udruženja poslodavaca, nije postignut dogovor o nacionalnom Kolektivnom ugovoru za novinare i radnike sektora štamparske, izdavačke i medijske delatnosti.Referendum o štrajku počeo je u svim filijalama SNH i trajaće nekoliko dana dok ne stignu odgovori koje će poštom uputiti članovi van podružnica, a mogu mu pristupiti stalno zaposleni, kao i honorarni saradnici.Iako je SNH učinio više ustupaka u želji da se Kolektivni ugovor, ipak, potpiše, poslodavci ne žele da priznaju ni elementarna materijalna prava zaposlenih u medijima.Prema predlogu poslodavaca, novinar početnik imao bi ugovorenu samo najnižu platu od 4.000 kuna (534 evra) u bruto iznosu, što je znatno manje od prosečne bruto plate u državi.Novinarima i ostalim medijskim radnicima nude se prigodne nagrade koje su čak i ispod neoporezivih iznosa. Dodatak na staž uslovljava se na različite načine, recimo, da bi se isplaćivao samo u slučaju rasta BDP-a na godišnjem nivou od tri ili više odsto, a žele i da ga zamrznu do 31. decembra 2012. godine, ističu u sindikatu.Pošto je odbijanje poslodavaca da potpišu Kolektivni ugovor jedan od opravdanih razloga za akcije, SNH je odlučio da organizuje referendum o štrajku.Anketiranje o štrajku organizuje se na osnovu zaključaka i odluka Skupštine i Izvršnog odbora SNH, a sprovodi se kao deo akcije obeležavanja 5. novembra - Evropskog dana za odbranu novinarstva.

3. novembar 2011.

SSSS: Vlada ruši standard građana
Izvor: Beta
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije najoštrije je protestovao zbog najnovijeg poskupljenja životnih namirnica i energenata. Time će, kako ocenjujući, biti dodatno urušen već težak položaj zaposlenih i svih građana Srbije. SSSS navodi da su građani "svakodnevno suočeni sa novim poskupljenjima" iako je Socijalno-ekonomskom sporazumu za 2011. godinu, kojim je Vlada Srbije preuzela i obavezu da obezbedi snabdevanje tržišta po stabilnim cenama najznačajnijim životnim namirnicama i energentima."Rast cena, posebno osnovnih životnih namirnica, sredstava za higijenu, komunalnih usluga i energenata, armija nezaposlenih, na stotine hiljada zaposlenih koji ne prima zaradu ili prima zaradu nižu od minimalne i drugi alarmantni pokazatelji, za svoj krajnji rezultat imaju dalji pad životnog standarda i osiromašenje većine stanovništva", navodi se u saopštenju. Ističe se da su potrošačke cene u septembru 2011. godine, u odnosu na isti period prošle godine, povećane za oko 10 odsto, dok su cene osnovnih prehrambenih proizvoda povećane i više od 30 odsto. "Savez samostalnih sindikata Srbije još jednom ukazuje na društveno neodgovorno ponašanje vlade, čije su mere pogubne za zaposlene i sve građane Srbije", dodaje se u saopštenju.

'Zastava kamioni' domaćin najboljim metalcima
Izvor: Sumadija press
Kragujevačka fabrika „Zastava kamioni“, narednog vikenda, četvrti put uzastopno biće domaćin Radno-proizvodnog takmičenja metalaca Srbije.Goran Miletić, predsednik Samostalnog sindikata „Zastave kamioni“ i predsednik Organizacionog odbora ovog takmičenja kaže da se očekuje učešće oko 150 metalaca iz svih delova Srbije. Do danas se prijavilo 16 ekipa iz 14 gradova.Ovo je 38. takmičenje metalaca Srbije, čiji je organizator Samostalni sindikat metalaca Srbije, a poktrovitelj je Skupština grada Kragujevca. Očekuje se da u petak, 4. novembra, takmičenje otvori Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.Praktični deo takmičena u devet zanimanja – metalostrugari, metalobrusači-okruglo, metalobrusači-ravno, bravari-alatničari, Tig, Rel, Mag i gasni zavarivači, biće odražn u subotu, a proglašenje pobednika biće obavljeno u nedelju, 6. novembra.Takođe, svoje znanje, van konkurencije, predstaviće devet najboljih učenika tehničkih škola iz Srbije, od kojih se očekuje da pokažu da metalska industrija u Srbiji u budućnosti može da račuan na kvalitetne kadrove.

Ministar zdravlja se sastaje sa nezaposlenim zdravstvenim radnicima
Izvor: Blic
Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković održaće radni sastanak sa nezapolsenim zdravstvenim radnicima u subotu, 12. novembra 2011. godine, sa početkom u 11 časova, u velikoj dvorani Doma sindikata u Beogradu, saopštili su iz ministarstva zdravlja.- Imajući u vidu da u Srbiji ima preko 2.000 nezaposlenih lekara, 15.000 hiljada srednje medicinskog osoblja, 1.200 doktora stomatologije i 400 diplomiranih farmaceuta, želja mi je da u ime Ministarstva zdravlja organizujem radni sastanak sa nezaposlenima u zdravstvu - rekao je Stanković.

Децембар решава судбину "Мотинса"
Izvor: Danas
Радници "Мотинса"који не раде од почетка јуна окупили су се у центру, ишчекујући исход састанка са банкарима. Какву ће судбину доживети фабрика знаће се између 5. и 10.децембра, када треба да се одлучи да ли ће се производња највећег новосадског извозника у металском комплексу у Новом Саду и околини наставити, или ће бити покренут радни стечај.То је пред око стотину радника на Тргу слободе рекао покрајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин. Запослени су у центру хтели одмах да добију информацију о исходу састанка с банкарима, јер су Васин и представници синдиката и фабрике разговарали у Развојној банци Војводине о могућностима почетка рада .У четвртак ће добити пакете с намирницама а крајем месеца требало би да приме исти пакет. Расподела помоћи биће у кругу фабрике, казао је председник синдиката Драган Васић. Запослени ће добити и новчану помоћ од 20.000 - 25.000 динара, чим новац буде уплаћен на синдикални рачун, што се очекује за дан два. Сву помоћ обезбедила је Влада Војводине у намери да помогне запосленима, који трпе последице лоше приватизиције.Председник Градског одбора синдиката металаца Новак Васић казао је да ће синдикат бити задовољан једино ако у радном стечају буде упослено од стотину до 150 радника, од садашњих 380 запослених.“Мотинс” је, подсећамо купило новосадско предузеће НС Дон у стечају, а пре десетак дана подигнута је оптужница против девет појединаца.Тешкоће у пословању "Мотинса" настале су управо када је у "Дону" покренут стечај, а због дуга за струју од око 50 милиона фабрици је искључен овај енергент и фабрика закључана.

Bolje posao u džungli nego u Srbiji
Izvor: Press
Beograd -- Vlada Filipina zabranila je slanje svojih radnika u 41 zemlju, među kojima i u Srbiju, i to zbog nedovoljne zaštite stranih radnika.Sve to možda ne bi bilo tako strašno da Srbija nije svrstana uz Avganistan, Liban, Kubu, Severnu Koreju, Čad, Libiju, Sudan, Kambodžu, Haiti, Hrvatsku, Indiju, Pakistan, Zimbabve, Irak...Filipincima je zabranjen rad u zemljama koje nisu potpisnice sporazuma sa tom državom o zaštiti stranih radnika, a nemaju ni svoje zakone koji regulišu tu oblast."Mi ćemo nastaviti da šaljemo radnike u 125 zemalja, s obzirom na to što smo u njima proverili podatke o zaštiti stranih radnika. Zabrana zapošljavanja u ostalim zemljama biće ukinuta ukoliko te zemlje preduzmu odgovarajuće korake da zaštite filipinske radnike", navela je ministarka za rad Rozalinda Baldoz, uz ogradu da se zabrana ne odnosi na multinacionalne kompanije u navedenim zemljama.
Srbija u problemu zbog Crne Gore?
Konzul Filipina u Srbiji Verica Milaković kaže da nije dobila zvanično obaveštenje zbog čega smo na „crnoj listi" Filipina, ali da je moguće da je to zbog incidenta koji se desio sa njihovim radnicima u Crnoj Gori. "Pre oko dva meseca imali smo problem sa dva Filipinca koje je jedan Libanac angažovao da rade u Crnoj Gori. Tamo ih je zloupotrebljavao, nije im plaćao, a na kraju im je rekao da moraju da pređu na Kosovo kako bi dobili izlaznu vizu. Međutim, tu im se gubi trag. Upozorila sam filipinsku vladu da apeluje na ljude da ne nasedaju na takve priče, a da li je ovo rezultat svega toga, zaista ne znam", navodi ona.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović kaže da je ovo samo još jedan pokazatelj da se u Srbiji ne poštuju prava radnika. "Čim su strane države preporučile svojim državljanima da nije bezbedno raditi u Srbiji, očigledno je šta misle o nama. Ja se sećam primera kada sam radio u jednoj velikoj američkoj firmi u Srbiji, da su njihovi radnici dobijali dodatak za 'rad u divljini'. To govori šta stranci misle o pravima radnika ovde", navodi on. Veselinović objašnjava da "inspekcija i pravosuđe ne rade svoj posao, a čak kad je radnik u pravu, ne može nikako to da dokaže osim sudskim sporovima koji traju po deset godina. Ovo je samo pokazatelj da Srbija ne poštuje svoje radnike, pa ni strane. Inače jedan od uslova da Srbija uopšte uđe u EU je da se ova oblast reguliše kako treba".U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da naši zakoni o zaštiti na radu nisu toliko loši već da se ne poštuju dovoljno. Portparol UPS-a Dragoljub Rajić kaže da "stranac može ovde da dođe i radi, ali neće imati baš iste uslove kao naši radnici". On objapnjava da "naš sistem nije u potpunosti prilagođen evropskim zakonima. Recimo, ako je taj radnik osiguran u svojoj matičnoj zemlji, ne postoji garant da će to osiguranje platiti štetu ako se nešto desi radniku na radu u Srbiji. Drugo, oni moraju da vade radne dozvole na svaka tri-četiri meseca, što nije uobičajena praksa u razvijeni zemljama. Takve stvari zavise i od međudržavnih sporazuma kojima se definiše promet radnika, a mi očigledno nemamo takav sporazum sa Filipinima".Međutim, u Ministarstvu rada tvrde da stranci treba samo da imaju radnu dozvolu i imaće ista prava kao naši radnici. Radmila Bukumirić Katić iz Ministarstva rada kaže da radnu dozvolu dobijaju kada se prijave MUP-u da dobiju privremeni boravak, pronađu poslodavca ili sa njegovom potvrdom podnesu zahtev za radnu dozvolu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Kada je u pitanju terenski rad, onda im je čak dovoljno samo da prijave mesto boravka u MUP-u i ne treba im dozvola, navodi ona. "Ja ne znam da u Srbiji ima Filipinaca tako da mi se čini da je to neko napamet doneo. Jer u Zakonu o radu jasno piše da su izjednačena prava naših i stranih radnika", kaže Radmila Bukumirić Katić iz Ministarstva rada.

2. novembar 2011.

Evropa "riba" Srbiju zbog putara
Izvor: Dnevnik, Novosti
Novi Sad -- Samostalni sindikat putara Srbije se, zbog tepkog položaja putara u Srbiji, obratio za pomoć Evropskoj federaciji radnika građevinarstva i drveta.Evropska federacija se u vezi s tim obratila komesaru za proširenje EU Štefanu Fileu, koji se oglasio pismom.File naglašava da je neophodno da srpske vlasti primenjuju evropske standarde i pravila što pre je moguće. Međutim, primena standarda mora se odnositi i na zaštitu radnika i unapređenje odnosa – kako u oblasti građevinarstva, tako i komunikaciji s vlastima.Ako se ima u vidu da je više hiljada radnika Nibens grupe danima protestovalo ispred zgrade Vlade, a, po rečima predsednice Republičkog odbora sindikata Sonje Vukanović, niko od vlasti nije hteo da razgovara s njima – sem jednog izuzetka, onda bi Fileova poruka ubuduće mogla da izmeni tu praksu jer sindikat putara ne odustaje od borbe za svoja prava.
SRAMNO PONAŠANJE BANAKA
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kaže za Novosti da je problem Nibensa divlja privatizacija i dodaje da je država svoje obaveze ispunila i nije njihova gradilišta ustupila drugima. "Čeka ih posao, ali moraju da se organizuju. Glavni problem je sada u bankama, koje su najveći poverioci Nibensa. Zapanjen sam njihovim ponašanjem. Znali su da naplaćuju visoke kamate, a sada ne žele da pomognu putarima i da im organizuju menadžment. To je sramota. Očigledno su dobro naplatile kamate od Nibensa, pa ih više ništa ne interesuje", napominje on.
"U skladu sa članovima 152 i 154 Sporazuma, Evropska komisija ima zadatak da olakša socijalni dijalog između socijalnih partnera na nivou EU", kaže se u Fileovom pismu i dodaje da će "na svom putu ka članstvu u EU, Srbija morati da usvoji sve važeće zakone tako što će unaprediti i obezbediti bolju zaštitu zaposlenih u skladu sa standardima EU". Spor oko Nibens grupe potvrđuje značaj i korist socijalnog zakonodavstva EU u smislu zaštite zaposlenih, pa bi, s tim u vezi, Komisija mogla poslati poruku srpskim vlastima o neophodnosti usklađivanja zakona sa zakonima EU u toj oblasti. Još je gore ako propisi postoje, a ne primenjuju se.U pismu Štefana Filea se navodi da "Evropska komisija, sa svoje strane, namerava da nastavi obezbeđivanje novca kroz pretprijemnu pomoć da bi se podržali nacionalni socijalni partneri, naročito imajući u vidu jačanje njihovih kapaciteta". Putari Nibens grupe su, inače, 24. oktobra prekinuli proteste ispred Vlade Srbije, koje je Sonja Vukanović nazvala besmislenim, ali nastavljaju borbu za svoja prava. Radnici smatraju da se rešenje mora naći, ali, kako je reč o suštinskom problemu putne privrede, on prevazilazi nadležnosti Ministarstva za infrastrukturu i energetiku.Vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković uhapšen je u maju zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i za 32 miliona evra oštetio Fabriku maziva u Kruševcu. Kao što je poznato, računi preduzeća Nibens grupe blokirani su zbog dugova od 180 miliona evra, od čega 130 miliona evra bankama. Radnici kojima se duguju od dve do četiri plate i koji održavaju oko 40 odsto puteva u Srbiji, traže da se banke odreknu previsokih kamata i da im se obezbedi vraćanje kredita u narednih deset godina da bi mogli da nastaviti da rade.

Siva ekonomija najveći problem
Izvor: Beta
Beograd -- Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović kaže da Uredba o podsticanju zapošljavanja nije dala očekivane rezultate. Ona je dodala da je siva ekonomija jedan od najvećih problem koji otežava uslove poslovanja u Srbiji. Kalanović je kazala da se siva ekonomija mora dovesti u realne i prihvatljive okvire i dodala da je Srbija po raznim merenjima uslova poslovanja i privrednog ambijenta često na dnu lestvice. "Za preduzeća koja i dalje posluju van sistema, van pravila igre i koja i dalje i pored ove uredbe zapošljavaju radnike u sivoj zoni mora da postoji kazna. Za to je potrebna reforma inspekcijskih službi", kazala je potpredsednica Vlade Srbije za privredu i regionalni razvoj.Dodaje se da je Kalanovićeva kazala da inspekcija mora da bude istovremeno servis za one koji posluju legalno, poštuju zakone i procedure i prijavljuju radnike, a kazna za one druge, koji ne poštuju pravila igre.

Radnici US Stila očekuju povišice
Izvor: Blic
Smederevo -- Dok su američki vlasnici smederevskog US Stila nezadovoljni poslovanjem kompanije, zaposleni i njoj očekuju povišice svojih primanja u decembru. Predsednik US Stila Džon Surma je rekao da nije zadovoljan rezultatima koje ova kompanija postiže u Srbiji. On, ipak, nije želeo da odgovori na pitanje da li će loši rezultati značiti zatvaranje kompanije u Smederevu, najvećeg srpskog izvoznika koji zapošljava više od 5.000 ljudi. Ta kompanija u prvih devet meseci izvezla je robu u vrednosti od 695 miliona dolara. Jedna od dve visoke peći koje nisu radile u drugom kvartalu stoji i tri meseca kasnije. Predstavnici američke firme u Srbiji potvrđuju da imaju problema u poslovanju. Siniša Prelić, predsednik Samostalnog sindikata, kaže da trenutno radi jedna peć. "Druga je ugašena zbog smanjene traženje. Radnici, međutim, i dalje primaju redovno plate, a u decembru očekujemo i povišicu. Nema naznake da će rukovodstvo gasiti drugu peć, a treba imati u vidu da kompanija zapošljava više od 5.000 ljudi i da drži ceo smederevski okrug", kaže on. Dragan Milovanović, predsednik Nezavisnog sindikata, objašnjava da se sada radi sa upola manje kapaciteta nego 2008. godine, ali da bi u slučaju gašenja druge peći kompanija mogla da radi druge poslove. "Mogli bismo da uvozimo čelik i da uposlimo valjaonicu, mada nema informacija da bi moglo da dođe do gašenja. Imamo tromesečni plan i radimo koliko tražnja zahteva", kaže Milovanović. Berza u Čikagu očekuje da će cena čelika sa 650 dolara pasti na 625 do kraja godine. Oporavak treba očekivati sa izlaskom sveta iz krize. Prognoze govore da će tona čelika na kraju 2013. vredeti 1.700 dolara. U poslednjih pola godine cena akcije US Stila pala je sa 49 na 22,4 dolara.

1. novembar 2011.

Za posao u „Benetonu“ se javilo 88 radnika
Izvor :Južne vesti
Od 650 radnika koliko je brojalo nekadašnje tekstilno preduzeće „Niteks“, njih 88 se javilo sa željom da bi nastavili posao u fabrici „Beneton“, kompaniji koja je otkupila ovo poznato preduzeće, potvrdio je za Južne vesti Zoran Tošić, predsednik Samostalnog sindikata ove firme.On kaže da je sada od 88 radnika primljeno njih osam, a da se rezultati za ostale iz grupe uskoro očekuju.- Jedno od najvažnijih pitanja za radnike „Niteksa“ je sada rešeno. Ministarstvo finansija je uplatilo sredstva za doprinose u periodu od 2005. do 2010. godine, a uplata za 2011. godinu se očekuje tako da sada svi, koji imaju ostale uslove, mogu da odu u penziju - kaže Tošić.On napominjue, takođe, da je proizvodnja u „Benetonu“ počela i da ide sve po planu.

31. oktobar 2011.

Sindikat ide na izbore?
Izvor: Novi magazin.rs
Savez samostalnih sindikata Srbije razgovara sa političkim partijama o ekonomskim temama, uskoro će otvoriti i političke teme, a onda odlučiti da li će zajedno sa nekom od partija ići na izbore. Predsednik Sindikata Ljubisav Orbović izjavio je jutros da će uskoro biti predstavljen sindikalni program, posle čega će se "videti da li političke partije sebe vide u okviru toga i da li sindikat vidi njih u okviru tih programa".Prema njegovim rečima, "ako se prepozna neka od tih političkih opcija, onda bi verovatno išli u neke zajedničke aktivnosti".Orbović je istakao da je veće tog sindikata donelo odluku i omogućilo rukovodstvu da razgovara sa drugim političkim opcijama i da priprema svoju platformu kako će ući u nove izbore, jer je zbog nezadovoljstva, otpuštenih radnika, niskih plata, ukidanja prava radnika, to jedino rešenje kojim bi se moglo adekvatno zaštiti članstvo.On je najavio nastavak razgovora sa partijama ove i narednih sedmica o ekonomskoj krizi i o tome kako druge stranke, bilo da su u vlasti ili u opoziciji, gledaju na problem nadolazećeg talasa svetske ekonomske krize kao i na postojeću krizu koja postoji faktički već deset godina.Orbović je naveo da u aktuelnoj vladi, kakva je do sada bila, nije postojala politička opcija koja je štitila interese zaposlenih u Srbiji i da realizacija Socijalno-ekonomskog sporazuma nije dobro obavljena.

Ljajić: Sindikati potencijani partneri
Izvor: RTS
SDPS vidi sindikate kao potencijalne partnere u budućoj Vladi Srbije. Ukoliko dođe do dogovora, ova partija sindikatima garantuje mesto ministra za rad i socijalnu politku, najavio je Rasim Ljajić.Socijaldemokratska partija Srbije mogla bi na idućim izborima nastupiti zajedno sa Sindikatima, jer ih vide kao potencijalne partnere, najavio je, gostujući u emisiji "Oko" na RTS-u, predsednik ove partije Rasim Ljajić. "Imamo neformalne razgovore, imaćemo zvanične razgovore sredinom novembra meseca. Imam konkretnu ponudu. Ja mislim da ministar rada u budućoj vladi treba da bude iz sindikata. To će biti naša ponuda. Dakle, mi ako budemo deo Vlade, ministar rada biće iz sindikata", izjavio je Ljajić.Ljajić je rekao da ova partija i pored svih pritisaka, još uvek ne razmišlja o potencijalnim koalicijama sa drugim partijama, ali da sigurno u koaliciju neće ulaziti sa Srpskom radikalnom strankom.Predsednik SDPS-a, smatra da treba otvoriti pregovore o statusu severnog dela Kosmeta, ali da je potpuno kontraproduktivno govoriti o podeli južne pokrajine."Mi treba da insistiramo i da dobijemo podršku za početak tih razgovora, da paralelno sa tim se vode svi ovi tehnički razgovori koji su započeti u Briselu, jer interes je da se obezbede što bolji uslovi za sve ljude koji žive i na severu i u enklavama, jer ti ljudi su potpuno zaboravljeni zbog ove krize koja je otvorena na severu", rekao je Ljajić.Ljajić smatra da Sandžak ne može biti novo žarište u Srbiji, bez obzira na sukobe u islamskoj zajednici i ekonomsku krizu koja pogađa i ovaj region. On je dodao da ne želi da učestvuje u rešavanju nesuglasica između dve struje, kao i da sukobi te vrste teraju investitore iz Sandžaka. "Nije ceo život problemi u islamskoj zajednici. Mi imamo mnogo veće probleme u Sandžaku koji su potpuno minimizirani u odnosu na ove probleme koji su nametnuti i koji su za medije mnogo interesantniji. Imamo 25 hiljada ljudi koji su u Pazaru nezaposleni, imamo ogromnu krizu u svim sandžačkim gradovima", rekao je Ljaić.Predsednik SDPS smatra da problem vehabija nije problem Sandžaka, več pre Bosne i Hercegovine."Ja ne očekujem da tu može da bude nekih problema, osim nekih pojedinačnih, sporadičnih incidenata, ali da to može da izazove krizu, ja naprosto zaista ne verujem", dodao je Ljajić.

SAOPŠTENJE SA SEDNICE VEĆA
www.sindikat.rs
Svet rada je ponižen i osiromašen. Dugogodišnja privredna stagnacija i ekonomska kriza, brutalna privatizacija i nemoć vlasti da izvede zemlju iz krize dovele su radnike u Srbiji u najteži položaj u njegovoj istoriji. U takvim uslovima ni socijalni dijalog ni protesti nisu dali očekivane rezultate.Nezadovoljan svojim uticajem i položajem sveta rada, u nemogućnosti da kroz institucije sistema u redovnom dijalogu utiče na poboljšanje položaja, zaštitu interesa i realizaciju svojih zahteva, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavio je promene u strategiji svog delovanja.Na sednici, održanoj 28.10.2011., Veće SSSS donelo je odluku da, uporedo sa ostvarivanjem programskih ciljeva i zadataka i nastavkom unutrašnjih reformi, jača svoju poziciju u društvu kako bi efikasnije bili ostvareni zahtevi zaposlenih i članova sindikata, zaustavljen pad standarda, tendencija umanjenja osnovnih prava i rast broja nezaposlenih.Ne odričući se osnovnih metoda sindikalne borbe, SSSS će se u narednom periodu opredeliti za model delovanja i mogući vid saradnje koji će doprineti da se preduprede negativne posledice ekonomskog zastajanja, a osnovni ciljevi sindikata i interesi zaposlenih budu realizovani.Budući da se potpisani Socijalno ekonomski sporazum ne poštuje, Veće je, takođe, donelo odluku da ovlasti članove Socijalno ekonomskog saveta da SSSS istupi iz tog sporazuma ukoliko vlada ne ispoštuje svoje obaveze iz Sporazuma i ne budu potpisani već usaglašeni granski kolektivni ugovori.Osnovni zahtevi Saveza samostalnih sindikata Srbije ostaju brži privredni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, rast zarada i njihova redovna isplata, zaključivanje granskih kolektivnih ugovora, kao i njihovo poštovanje, redovna uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, preispitivanje svih spornih privatizacija, krivična odgovornost za sve oblike korupcije, kriminala i zloupotreba, usaglašavanje zakona na Socijalno ekonomskom savetu, kao i ostale mere ekonomske politike kako bi negativne efekte ekonomske krize podjednako snosili svi, a ne samo radnici i penzioneri.

Stalan posao ima svaki osmi radnik
Izvor: Novosti
Beograd -- Gotovo svaki osmi radnik u našoj zemlji nema potpisan ugovor sa firmom o stalnom zaposlenju. Otkaz posle tri meseca probnog rada poslodavca ništa ne košta.Za tri meseca se sastanu, upoznaju i često - rastanu. Poslodavcu je danas, tako makar smatra Zakon, toliko dovoljno da vidi da li je izabrao pravog čoveka. Ako se i dalje dvoumi, za procenu ima još najviše devet meseci. Godinu dana je najduži period na koji se radnik može zaposliti na određeno vreme. Statistika kaže da u Srbiji tako radi svaki osmi zaposleni, nešto grublje procene su da ih je i 600.000, a praksa je da razlog nije vrednovanje kvaliteta radnika već manji troškovi izvesnog „raskida“.SLOVAČKI poslodavci, vođeni istim razlozima kao i naši, nedavno su se izborili za izmene Zakona o radu, i one se smatraju jednom od značajnijih reformi nedavno oborene Vlade. U Slovačkoj tako sada postoji termin „stariji zaposleni“ i za njega probni period može da traje najviše šest meseci. Ugovor na određeno vreme može da se sklopi na najviše tri godine, a najviše tri puta da se obnavlja i produžava.
Tokom tri meseca probnog rada, naravno govorimo o idealnim uslovima, radniku sleduje plata, teče mu staž i ima zdravstveno osiguranje. Njegov otkaz ne košta ništa. Kada se radni odnos produži na najviše godinu dana zaposleni već stiče pravo na regres. I to je dovoljan motiv da gazda, ako priroda posla to dozvoljava, svaka tri meseca menja radnu snagu. Ni godišnja dinamika nije preskupa, ali zato raskidanje posla na neodređeno vreme iz kase preduzeća izvlači hiljade i hiljade dinara otpremnine. Trenutni način njenog obračuna, međutim, poslodavci vide kao glavni razlog retkog zapošljavanja starijih građana, ali i sve ređeg zaključivanja ugovora na neodređeno vreme. Po važećem zakonu, u slučaju otkaza, radniku sledi naknada obračunata po ukupnim godinama staža. Poslodavci, s druge strane, zahtevaju da u tu sumu uđu samo godine provedene u poslednjoj firmi."Otpremnine u Srbiji su visoke u odnosu na finansijsku situaciju preduzeća. Postoji velika frekvencija radnika. Ljudi često menjaju posao i svega trećina u jednom preduzeću ostane više od tri godine. Oni traže bolji posao, a poslodavci bolje radnike. Smetnja su otpremnine, koje, za sve godine staža, treba da isplati svaki poslodavac. Znam primer žene koja je posle osam meseci zatvorila ugostiteljski lokal u Beogradu. Izmirila je sve poreze i doprinose, ali sada radnici duguje 190.000 dinara. Toliko joj treba za otpremninu, jer žena ima 27 godina staža, a kod nje nije radila ni punu godinu.", kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku kaže da u Srbiji na određeno radi 9,7 odsto zaposlenih. Još 1,4 odsto je angažovan u sezonskim poslovima, a 1,3 ima povremeni posao. Ugovori na određeno, prema statistici, ređi su u Beogradu - 7,2 odsto. U Vojvodini je ovako angažovano čak 13,5 odsto radnika. Gledano po uzrastu, ograničeni ugovor je najzastupljeniji među populacijom između 15 i 24 godine - 28,5 odsto.
O izmeni zakona u ovom delu razmišlja i Vlada. Na tapetu bi, međutim, uskoro moglo da se nađe i produžavanje rada na određeno vreme. Fleksibilnije tržište rada je jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, ali i domaćih i stranih investitora. I dok zaposleni strahuju da bi to samo povećalo njihovu nesigurnost i neizvesnost na poslu, poslodavci veruju da bi to povećalo zaposlenost. " Mislimo da bi zapošljavanje na određeno vreme do najviše tri godine bilo dobro rešenje. Tako je u Hrvatskoj, odnedavno u Slovačkoj, a mislim i u Makedoniji. Polovina firmi u Srbiji se ugasi u roku od tri godine. Znači da će vlasnik tokom tog vremena videti kuda mu ide preduzeće i ima li potrebe za tim radnikom. Ovako on zaposli nekog posle prve godine, a koji mesec kasnije mora da zatvori radnju", dodaje Rajić.

Путари прекинули штрајк
Izvor: Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Зрењанински путари поново су на својим радним местима. Договором менаџмената и радника „Војводинапута”, прекинут је генерални штрајк у који су запослени ступили 17. октобра. Више од 200, од укупно 360 радника, потпуно је обуставило рад, а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Председник Штрајкачког одбора и Самосталног синдиката у „Војводинапуту” Душан Батањски навео је да ово предузеће радницима дугује за 2009. и 2010. годину новац по основу, како каже, незаконитог одузимања 20 одсто од бруто плате. Нису им исплаћени ни прековремени рад и јубиларне награде за прошлу годину, фирма им је дуговала и августовску плату и аконтацију за септембар.Директор „Војводинапута” Здравко Илић за то време уверавао је јавност да ситуација у овој путарској фирми није драматична и напоменуо да је садашње стање последица ранијих задуживања код пословних банака. Пре нешто више од месец дана предузећу су банке блокирале рачун, јер није било у могућности да врати одређене дугове. Настала је ланчана реакција, други повериоци су се уплашили и хтели да наплате потраживања. Пословодство „Војводинапута” је одмах започело разговоре са банкама и повериоцима како би криза била превазиђена, а рачун одблокиран.- Постигли смо договор са банкама и изашли из блокаде. Одмах после тога успели смо да наплатимо нека потраживања. Платили смо радницима једну целу зараду и још неке принадлежности из прошле године које су тражили. По потписивању споразума о престанку генералног штрајка, процес рада је настављен - потврдио је Илић.По његовом мишљењу, овај штрајк је био непотребан, јер радници таквим поступком нису урадили ништа добро ни себи, ни фирми. - Створена је слика у јавности да овде постоје неки велики проблеми, што реално није тачно. Чињеница је да има потешкоћа у пословању, али то је неко друго питање које решавамо колико год је могуће, закључио је Илић. Он је раније оценио да је 2011, без обзира што је кризна за већину путара, због разних специфичности на овом тржишту за „Војводинапут” била релативно добра. Без иједног подигнутог кредита ове године, организован је процес производње, исплаћиване су зараде радницима, и до пре месец дана сервисиране обавезе према банкама.С друге стране, штрајкачи су тврдили да су истањене залихе материјала у фирми, да нема битумена и асфалта, као ни горива, што указује, како су напомињали, да је „Војводинапут” у озбиљном проблему, не само по питању ликвидности.

Penzije čekaju na povezivanje staža
Izvor: RTS
Velik broj radnika u privatnim preduzećima koja su otišla u stečaj, ne mogu u penziju zbog nepovezanog staža. Sindikati kažu da je najveći problem to što se poslodavcima i dalje dozvoljava da uplaćuju zarade bez doprinosa.Vlada Srbije u aprilu je treći put omogućila radnicima državnih preduzeća besplatno povezivanje staža, ovaj put za period od 2004. do 2009. godine. Na ovaj način rešeno je pitanje 100.000 zaposlenih, ali sindikati procenjuju da oko 150.000 radnika u privatnim preduzećima koja su otišla u stečaj, ne mogu u penziju zbog nepovezanog staža.Toma Kostić i Mirko Andeselić radili su godinama u holding korporaciji "Komgrap" koju je činilo 13 zavisnih preduzeća, a kada je posle privatizacije njihovo preduzeće otišlo u stečaj, ostali su bez staža."Meni nije plaćen radni staž od 2005. godine, odnosno, ne samo meni, već oko 1.700 ljudi iz 'Komgrap gradnje'", izjavio je rukovodilac elektro-službe Toma Kostić.Za građevinskog inženjera Mirka Andesilića problem predstavljaju nepovezani doprinosi."Što se tiče doprinosa, meni od 2008 do 2010. godine ništa nije povezano, isto tako i sa platama - kako u ovim, tako i u drugim preduzećima", ističe Andesilić.Najveći problem, kažu sindikalci, jeste što se poslodavcima i dalje dozvoljava da uplaćuju zarade bez doprinosa."Postavlja se pitanje - dokle će država spasavati poslodavce koji ne poštuju zakonske odredbe i ne uplaćuju doprinose za penzijsko - invalidsko osiguranje", istakao je Milorad Mijatović iz Samostalnog sindikata Srbije.
Stečajna masa namiruje dugove
U Upravi za trezor kažu da je do sada povezan staž za gotovo 160.000 radnika. Akcenat je, kažu, stavljen na privatizovana preduzeća i ona koja su u procesu privatizacije, kako bi im se omogućilo da pokrenu proizvodnju, a kasnije i sami uplaćuju doprinos za povezivanje staža svojih radnika."Svi radnici, koji su se našli u takvim firmama koje su otišle u stečaj, mogu se namiriti iz stečajne mase. Porezi i doprinosi imaju prioritet prilikom namirivanja dugovanja tih privrednih subjekata iz stečajne mase", rekla je Gordana Kostić iz Uprave za trezor Beograd.U većini firmi u stečaju, ipak, nije ostalo ništa od imovine, pa zbog toga radnici ne mogu očekivati da im staž bude plaćen.Privatnim poslodavcima država je obezbedila petogodišnje kredite sa kamatom od 11,75 odsto, da bi uplatili doprinose zaposlenima. Mada je kamata povoljna, od 184 prijavljene firme, samo šest je uspelo da obezbedi hipoteku i plati doprinose svojim radnicima.

Borba protiv mobinga
Izvor: RTS
Regionalna antimobing mreža, osnovana uz pomoć IPA fondova, trebalo bi da pomogne zaposlenima koji trpe zlostavljanje na radnom mestu. Istraživanja pokazuju da je svaki četvrti radnik u Evropi i gotovo svaki drugi u regionu, izložen mobingu. Prema istraživanjima, svaki četvrti radnik u Evropi izložen je uznemiravanju i zlostavljanju na radnom mestu. Uz pomoć pretpristupnih IPA fondova u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj, pre dve godine organizovana je mreža antimobing savetovališta.
Na završnoj konferenciji projekta u Makarskoj, predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlada pomenutih zemalja, osnovali su regionalnu antimobing mrežu sa ciljem da pomognu zaposlenima objašnjavajući šta je sve mobing, kakve su posledice i kako se od njega braniti.Srbija ima Zakon o sprečavanju mobinga, za razliku od većine susednih zemalja, ali za godinu dana primene, doneto je tek nekoliko presuda. Više uspeha postigla je Agencija za mirno rešavanje sporova. Olga Kićanović iz Agencije za mirno rešavanje sporova kaže da imaju rešena 22 slučaja mobinga i pravosnažno i izvršno, jednu naknadu nematerijalne štete i rešen jedan politički mobing.U svakoj od četiri zemlje obučeno je po 80 savetnika koji sada pomažu ugroženim radnicima."Saradnici u našem antimobing programu su eminentni stručnjaci iz oblasti rada i pravne struke", kaže Mara Erdelj iz Samostalnog sindikata banaka i finansijskih organizacija Srbije "Bofos" dodajući da su u rešavanje problema uključeni i ljudi iz inspekcije rada, Agencije za mirno rešavanje sporova, kao i psiholozi.
Loša statistika u regionu
Prema anketnim istraživanjima u Crnoj Gori i Makedoniji više od 50 procenata zaposlenih izloženo je mobingu.Goce Selovski iz Sindikata finansijskih delnosti kaže da u Makedoniji rade kompletno sa svim onim elementima koji su potrebni da bi imali evidenciju o tim radnicima, kako bi im pružili savetodavnu i pravnu pomoć.Hrvatska nema zakon protiv mobinga, ali u slučaju uznemiravanja na poslu, radnik može prekinuti rad dok traje sudski spor i tokom spora tražiti ostvarivanje svojih prava.Poznato je 45 različitih oblika mobinga, a najveći problem je to što Hrvatski zakon o radu nije nabrojao sve oblike diskriminacije.Sudija Županijskog suda u Zagrebu Iris Gović kaže da sudska zaštita nije dovoljno kvalitetna u slučajevima ponašanja koja nemaju u osnovi zabranjen termin diskriminacije, već su, na primer, proizvod zavisti, ljubomore, netrpeljivosti bez postojanja nekog konkretnog osnova diskriminacije kao što su pol, starosno doba, bračni status.Mobing je višestruko štetan, jer firme gube na produktivnosti a ugrožava se i psiho-fizičko zdravlje i ugled zaposlenih, koji stres sa posla prenose i na članove porodice. Zato treba insistirati na bržem donošenju presuda koje kod nas, ne retko, traju duže od zakonom dozvoljenih šest meseci.

Počinje štrajk crnogorskih lekara
Izvor: Novosti
U ponedeljak počinje generalni štrajk zdravstvenih radnika Crne Gore, uz minimum procesa rada.
PODGORICA - Crnogorski zdravstveni radnici u ponedeljaj u sedam časova započinju generalni štrajk, a Vladimir Pavićević predsednik Sindikata zdravstva pri Uniji slobodnih sindikata poručio je građanima da ukoliko ne spadaju u hitne slučajeve, do daljeg odlože dolazak u Klinički centar.- Svi zaposleni koji su u štrajku od ponedeljka neće morati da primaju pacijente koji nisu hitni slučajevi. Prema sadašnjem minimumu procesa rada, koji je rigorozniji od onog iz 2008. godine, više od 90 odsto klinika i radnih jedinica moraće da radi. Efekat štrajka osetiće se najviše u ambulantnom delu i na operaciono-hirurškim odeljenjima - kaže za „Novosti“ Vladimir Pavićević.Pavićević dodaje da će svi pacijenti koji su se do petka zatekli na bilo kojem odeljenju Kliničkog centra, ostati tamo do kraja lečenja.
SUDSTVO NASTAVLJA PREGOVORE
PREGOVORI predstavnika sindikata sudstva i Vlade o zahtevima zaposlenih u sudskoj administraciji za povećanje zarada biće nastavljeni u ponedeljak. Ovo je potvrdio Duško Zarubica, predsednik sindikata sudstva. Sudska administracija radikalizovala je štrajk sa jednog na tri sata obustave rada. Za to vreme suđenja se odlažu, a građanima nije dozvoljen ulazak u zgrade sudova.
- Prvih nekoliko dana efekat štrajka umanjiće to što se svim pacijentima koji su zakazali ranije i koji su primljeni na neko odeljenje, lečenje mora završiti do kraja. Veliko opterećenje narednih dana, osetiće se u Hitnoj medicinskoj službi i Urgentnom bloku u koje će veliki broj pacijenata biti upućivan - kaže Pavićević.Naš sagovornik dodaje da su se medicinski radnici i sindikati nadali da neće doći do generalnog štrajka i da će u prošli petak postići dogovor.- Nažalost, do toga nije došlo i mi smo primorani da napravimo ovaj radikalni potez - ističe Pavićević.Od dodaje da je ovo prvi generalni štrajk celokupnog crnogorskog zdravstva.Pavićević kaže da očekuje da će štrajk potrajati. On dodaje da će u ponedeljak tokom dana svim radnicima zdravstva koji štrajkuju širom Crne Gore biti dostavljeni bedževi, a da o šetnjama ili izlascima ispred zdravstvenih ustanova još nisu razgovarali.Zaposleni u zdravstvu zahtevaju od Vlade da im se plate vrate na nivo iz 2009. godine, odnosno povećaju za 20 odsto, kao i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.Na prošlonedeljnom sastanku predstavnika Vlade i sindikata zdravstva više od 80 odsto stavki u kolektivnom ugovoru je usaglašeno, međutim, iz Vlade su nekoliko puta ponovili da novca nema i da plate ne mogu biti povećane.

30. oktobar 2011.

Плате у здравству недопустиво ниске
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Министар здравља у Влади Србије др Зоран Станковић, после јучерашњег састанка са репрезентативним синдикатима у здравству, открио је да су плате у здравству недопустиво ниске – на седмом или осмом месту у државној управи. Обећао је да неће бити смањења плата здравствених радника, а да ће исплата јубиларних награда запосленима у здравству почети у новембру.- Стање сматрам недопустивим, с обзиром на значај, одговорност и сложеност посла који обављају здравствени радници. На повећању зарада ћемо убудуће радити систематски – нагласио је министар Станковић, и додао да не стоје гласине о смањењу зарада у здравству, већ ће се, по новом закону, зарада смањивати само онима који не испуне тражену и предвиђену норму, и то до десет одсто, а закон ће почети да се примењује од 1. јула наредне године.Министар је најавио да ће исплата јубиларних награда запосленима у здравству за 2009. и 2010. годину почети најкасније до 1. децембра, а за 2011. годину почеће у јануару 2012. године.Представници синдиката су задовољни разговорима и за двадесетак дана очекују разговоре о повећању цене рада.- Од министра смо добили уверавање да ће се колективни уговор примењивати у свим здравственим установама. Јубиларне награде ће бити исплаћиване редовно, а за претходне две године биће исплаћене током новембра. Још није испуњен захтев за потписивање колективног уговора за социјалну заштиту, али то ћемо решавати са министром за социјалну заштиту – рекао је др Зоран Савић, председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије.

O stanju radničke borbe u Srbiji
Izvor:e-Novine
Tribina pod nazivom "O stanju radničke borbe u Srbiji - razgovor sa predstavnicima Udruženja Sindikata Srbije SLOGA" održaće se u utorak, 1. novembra u 19 časova u Kontekstu u mesnoj zajednici.Na tribini učestvuju Aleksandar Todić i Zlatko Bekić a moderatori su Vladimir Simović i Marko Miletić.Položaj radnica i radnika u Srbiji konstantno se urušava. U današnje vreme - vreme krize i mera štednje - kada su na udaru socijalnih rezova koje sprovode vlade širom sveta, pre svega radni ljudi, otvaranje pitanja organizovanosti radništva jeste nužnost. Istovremeno, koncepte i prakse solidarnosti i ravnopravnosti, kao i ideju javnog dobra, koji su u periodu dominacije neoliberalizma u potpunosti marginalizovani, danas je, čini se više nego ikada, neophodno vratiti u javni diskurs i artikulisati njihove potencijale.Na razgovorima koji se organizuju sa predstavnicima radničkog pokreta pokušaćemo da lociramo tačke otpora aktuelnom stanju, kako one institucionalne tako i one vaninstitucionalne. Ove tačke su danas u velikoj meri raspršene, pa će fokusi razgovora biti na potencijalima lokalnog i internacionalnog povezivanja radničkih borbi, kao i mogućnostima povezivanja radništva sa drugim društvenim grupama i pokretima.
Prvi otvoreni razgovor o ovim temama održaćemo sa predstavnicima Udruženja Sindikata
„Udruženi sindikati Srbije "SLOGA" je sindikalni savez nezavisan od države i državnih institucija, poslodavaca i političkih stranaka. "SLOGA" je organizacija čiji je osnovni cilj da brani i odbrani interese članstva i svih zaposlenih. Organizacija je osnovana početkom 2008. godine od strane grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata. Želja nam je da radnicima Srbije vratimo poverenje u sindikalni pokret koji je u Srbiji u izumiranju. Želimo da nam se priključe svi koji imaju potrebu da se istinski bore za ostvarivanje svojih prava. Smatramo da sindikat ne treba da postoji da bi sindikalni funkcioneri živeli lepo na radničkoj grbači, već da zaposleni treba sami da odlučuju o svojoj sudbini.“

28. oktobar 2011.

SSSS namerava da istupi iz Socijalno-ekonomskog sporazuma
Izvor: Beta
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavio je danas da će istupiti iz Socijalno-ekonomskog sporazuma ukoliko Vlada Srbije ne bude poštovala svoje obaveze i ne budu popisani ranije usaglašeni granski ugovori.Kako se navodi u saopštenju, Veće Sindikata je na današnjoj sednici odlučilo da jača poziciju u društvu da bi se efikasnije ostvarili zahtevi zaposlenih i članova sindikata, zaustavio pad standarda, osnovnih prava i rast broja nezaposlenih."Ne odričući se osnovnih metoda sindikalne borbe, SSSS će se opredeliti za model delovanja i mogući vid saradnje koji će doprineti da se preduprede negativne posledice ekonomskog zastajanja, a osnovni ciljevi sindikata i interesi zaposlenih budu realizovani", ističe se u saopštenju.U Sindikatu su ocenili da je "svet rada" ponižen i osiromašen i da su dugogodišnja privredna stagnacija i ekonomska kriza, brutalna privatizacija i nemoć vlasti da izvede zemlju iz krize dovele radnike u Srbiji u najteži položaj u njegovoj istoriji.Osnovni zahtevi Saveza samostalnih sindikata Srbije ostaju brži privredni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, rast zarada i njihova redovna isplata, zaključivanje granskih kolektivnih govora, kao i njihovo poštovanje.SSSS zahteva i redovnu uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, preispitivanje svih spornih privatizacija, krivičnu odgovornost za korupciju, kriminal i zloupotrebe, usaglašavanje zakona na Socijalno ekonomskom savetu, kao i mere ekonomske politike da efekte ekonomske krize podjednako snose svi.

АКТУЕЛНО
ИНФО СОС
Као што смо пре два дана и најавили, после усвојеног ребаланса буџета, данас је одржан сатанак у Влади Републике Србије између репрезентативнних синдиката у просвети са представницима Министарства финасија и Министарства просвете и науке, око динамике исплата отпремнине за одлазак у пензију и исплате јубиларних награда. Договорено је следеће:Исплата отпремнине за одлазак у пензију која је била спорна на подручју Војводине која није исплаћена у 2010. години, почеће да се реализује почетком следећег месеца.Исплата јубиларних награда за 2009. и 2010. годину почеће да се исплаћује када у складу са законом исплатиоци (локална самоуправа-општине и градови) пошаљу у складу са дописом Министарства финасија од 15.08. о.г. захтев Министарству финасија за дознаку наменских трансферних средстава за ове исплате. Нпомињемо да су средства обезбеђена у пуном износу ребалансом буџета. Како су нам објаснили представници министарстава сада динамика исплате зависи искључиво од представника локалних самоуправа и њихове ангажованости на овом послу.Исплата јубиларних награда за 2011. годину се врши у складу са буџетом РС из средтава локалних самоуправа и није спорна.Неки запослени који нису добили јубиларну награду за 2008. годину треба да поднесу тужбу суду до 31.12. о.г., после тог рока потраживање застарева.Неспорно је потврђено да се под износом за исплату подразумева бруто плата односно бруто просечна плата.Наставља се рад на Уредби о коефицијентима за све нивое образовања и васпитања у складу са предложеним изменама.
Јован Јерковић

Sindikati: Povući Predlog zakona o komunalnim delatnostima
Izvor: Emg.rs, Beta
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" zatražili su danas da Vlada Srbije povuče iz skupštinske procedure Predlog zakona o komunalnim delatnostima. Ta dva sindikata su u zajedničkom saopštenju ukazala da nisu učestovala u pripremi Predloga zakona o komunalnim delatnostima, niti se o njemu izjašnjavao Socijalno-ekonomski savet."Nedopustivo je da se jedan od najvažnijih zakona, kako za zaposlene u komunalnoj delatnosti, tako i za građane Srbije, na osnovu telefonske sednice Vlade Srbije uputi u skupštinsku proceduru, bez prethodno održane javne rasprave kako bi se stručna javnost, građanstvo i naročito zaposleni upoznali sa njegovom sadržinom", navedeno je u saopštenju.Dodaje se da je Vlada Srbije "još jednom poslala poruku sindikatima da joj nije važan položaj 53.000 zaposlenih u komunalnim delatnostima, ali i svih građana - korisnika usluga komunalnih preduzeća".Sindikati su najavili da će, ukoliko Predlog zakona o komunalnim delatnostima ne bude povučen iz skupštinske procedure, organizovati prikupljanje potpisa građana koji podržavaju njihove stavove i pripremiti proteste i štrajkove.U Predlogu zakona o komunalnim delatnostima, koji je Vlada Srbije usvojila 14. oktobra, navedno je da je on upućen na usvajanje po hitnom postupku kako bi Srbija ispunila uslove evrointegracija i pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.U Srbiji 357 preduzeća obavljaju komunalne deltanosti, a 126 preduzeća su gradovi i opštine osnovali za obavljanje stambene delatnosti i uređenje građevinskog zemljišta.

Poslodavci traže vešte radnike
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poslodavci u Srbiji traže radnike spremne na timski rad, voljne da uče i da se profesionalno usavršavaju, precizne, tačne i uslužne.To je pokazala prva nacionalna anketa poslodavaca koju je finansirala EU.Poslodavci prilikom zapošljavanja visoko vrednuju i radnike s kompjuterskim znanjem i poznavaoce više jezika, pokazala je anketa kojom je obuhvaćeno više od 4.000 poslodavaca. Kako je preneo EurAktiv, anketa je pokazala da je poželjno da zaposleni poseduju različite vrste dozvola, posebno znanje iz oblasti zaštite na radu, zaštite životne sredine i ekologije. Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci ne mogu da nađu radnike sa željenim osobinama jesu manjak traženih kadrova, nedostatak adekvatnog znanja i veština i nedostatak radnog iskustva.To je posebno veliki problem za privatne firme iz oblasti trgovine, građevinske i prerađivačke industrije, koje imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu, navodi se u analizi rezultata ankete.Anketa je pokazala da su za dodatno usavršavanje svojih radnika najzainteresovanija mala preduzeća.Prema oceni poslodavaca u Srbiji, obuka je najpotrebnija radnicima sa završena tri i četiri razreda srednje škole, ali i onima sa fakultetom.Anketa je takođe ukazala da su u najvećem riziku da ostanu bez posla izloženi zaposleni sa srednjom stručnom spremom, dok će se tražnja za menadžerima u ovoj godini značajno smanjiti. Prema prognozama ankete, među zanimanjima za kojima će u 2011. biti pojačana tražnja jesu drvoprerađivači, metaloprerađivači, tekstilni radnici, mesari, elektrotehničari, elektroenergetski tehnolozi i prehrambeni tehnolozi.Anketa je deo projekta Tehnička podrška za unapređenje kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje za upravljanje podacima, prognoziranje, monitoring i evaluaciju (EUNES projekat). Nacionalna služba za zapošljavanje ubuduće će jednom godišnje raditi anketu poslodavaca na osnovu koje će moći da izvede prognoze o trendovima na tržištu rada i efektima aktivnih mera zapošljavanja.

Policiji veće plate za prekovremeni rad
Izvor:Beta
Predlogom izmena i dopuna Zakona o policiji, koji je Vlada Srbije usvojila na telefonskoj sednici, precizirani su iznosi dodataka na plate, što je bio jedan od zahteva policijskih sindikata.Tim zakonskim predlogom, usvojenim posle sastanka ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i sindikata, predviđeno je da zaposleni u policiji za rad na državni praznik dobijaju uvećanje od 121 odsto od redovne cene rada, a za noćni rad od 22:00 do 06:00 časova - 28,6 odsto više. Isti procenat, 28,6 odsto više od osnovne plate za prekovremeni rad, trebalo bi da dobiju i zaposleni u policiji, ako rade na poslovima na kojima se smenski rad.

Zaostale plate moraju da se isplate
Izvor: Danas
Beograd -- Međunarodni sud u Strazburu smatra da obaveze prema zaposlenima, potvđene sudskim odlukama, ne mogu biti zamrznute pokretanjem restrukturiranja.
U domaćim sudovima tek se očekuje lavina zahteva za izvršenje
Sa računa IMR-a tokom poslednja dva-tri meseca skinuto je oko 100 miliona dinara po osnovu duga radnicima za šest plata iz 1998. godine i tome pripadajućih kamata. „Ne verujem da su preostala potraživanja po ovom osnovu ispod 150 miliona dinara. Čim nam neki dinar stigne na račun, skida se. Kad vam neko sa računa skine 100 miliona, to su strašne pare“, kaže predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata IMR-a Prvoslav Brkić. Račun IMR-a blokiran je od 15. juna ove godine 131 dan, trenutno za oko 7,3 miliona dinara.Srednom godine Međunarodni sud u Strazburu doneo je mišljenje prema kome obaveze prema zaposlenima, potvđene pravosnažnim sudskim odlukama, ne mogu biti zamrznute pokretanjem procesa restrukturiranja firme. Oslanjajući se na ovo mišljenje, pre svega bivši radnici Industrije motora Rakovica, i prema saznanjima Danasa još pedesetak firmi, zatrpali su privredne sudove. Od njih se sada zahteva da u sudu obezbede klauzulu o „pravosnažnosti izvršnosti“ svojih davno dobijenih pravosnažnih presuda. Potrebno je, tvrde pravnici, samo da uplate taksu i dobiju pečat, ali pošto su već izgubili veru da će do svojih para ikad doći, oni, tvrdi Brkić, angažuju advokate, koji im za ovu proceduru uzimaju po 50 evra. Ali nije u tome poenta ovog teksta. „Ne kažem ja da oni te pare nisu zaslužili, jesu“, kaže Brkić, ali Industrija motora Rakovica jedna je od retkih firmi koja je uspela da stane na noge pošto je nad njom sproveden postupak stečaja. Sada u restrukturiranju, ima vrlo atraktivan posao za Etiopiju na kome je angažovano „pola Srbije, 250 dobavljača imamo“, kaže Brkić. „Naš direktor je pokušao da se dogovori sa advokatima, ali nije uspeo sa svima, tako da do kompromisa nije došlo“.Kako je javnosti manje-više poznato, IMR se već dosta mučio da obezbedi podršku države za ovaj posao i samo mu je još ova blokada računa nedostajala. Ipak, više je nego suvislo i pitanje ko je i zašto dozvolio da se obaveze prema radnicima tako strašno uvećaju kamatama, kad je, prema tvrdnjama pravnika, koje je konsultovao Danas, odavno bilo jasno da zamrzavaje ove obaveze nema dobro pravno utemeljenje. Proces restrukturiranja regulisan je Zakonom o privatizaciji, pa je u nadležnosti Agencije za privatizaciju. S obzirom na očekivanja sindikalaca IMR da država nešto preduzme i u ovom slučaju, interesantno je navesti šta je Agencija odgovorila Danasu: „ Prema usmenim informacijama od direktora, IMR nema podataka o tome da li su radnici dobili spor pred sudom u Starzburu, jer u tim sporovima se ne pojavljuje IMR kao tuženi, već država. Što se tiče naplate potraživanja po osnovu rešenja domaćih sudova, ona se sprovodi blokadom računa, tako da su računi IMR-a već preko šest meseci blokirani po ovom osnovu“.

Restrukturiranjem se ne zamrzavaju dugovi radnicima, presudio Međunarodni sud za ljudska prava
Dabogda ti Strazbur blokirao račun
Izvor: Danas
Međunarodni sud u Strazburu usvojio je mišljenje prema kome obaveze prema zaposlenima, potvđene pravosnažnim sudskim odlukama, ne mogu biti zamrznute pokretanjem procesa restrukturiranja firme * U domaćim sudovima tek se očekuje lavina zahteva za izvršenje
Beograd - Ako se ovako nastavi, mi koji sada radimo u Industriji motora Rakovica moraćemo nešto da preduzmemo, da izađemo na ulicu. Ne znam koliko ćemo to još moći da trpimo, država bi morala da se umeša - kaže za Danas predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata IMR-a Prvoslav Brkić. Sa računa IMR-a tokom poslednja dva-tri meseca skinuto je oko 100 miliona dinara po osnovu duga radnicima za šest plata iz 1998. godine i tome pripadajućih kamata. „Ne verujem da su preostala potraživanja po ovom osnovu ispod 150 miliona dinara. Čim nam neki dinar stigne na račun, skida se. Kad vam neko sa računa skine 100 miliona, to su strašne pare“, kaže Brkić. Račun IMR-a blokiran je od 15. juna ove godine 131 dan, trenutno za oko 7,3 miliona dinara.Prve laste su nam stigle iz Evrope - srednom godine Međunarodni sud u Strazburu doneo je mišljenje prema kome obaveze prema zaposlenima, potvđene pravosnažnim sudskim odlukama, ne mogu biti zamrznute pokretanjem procesa restrukturiranja firme. Oslanjajući se na ovo mišljenje, pre svega bivši radnici Industrije motora Rakovica, i prema saznanjima Danasa još pedesetak firmi, zatrpali su privredne sudove. Od njih se sada zahteva da u sudu obezbede klauzulu o „pravosnažnosti izvršnosti“ svojih davno dobijenih pravosnažnih presuda. Potrebno je, tvrde pravnici, samo da uplate taksu i dobiju pečat, ali pošto su već izgubili veru da će do svojih para ikad doći, oni, tvrdi Brkić, angažuju advokate, koji im za ovu proceduru uzimaju po 50 evra. Ali nije u tome poenta ovog teksta. „Ne kažem ja da oni te pare nisu zaslužili, jesu“, kaže Brkić, ali Industrija motora Rakovica jedna je od retkih firmi koja je uspela da stane na noge pošto je nad njom sproveden postupak stečaja. Sada u restrukturiranju, ima vrlo atraktivan posao za Etiopiju na kome je angažovano „pola Srbije, 250 dobavljača imamo“, kaže Brkić. „Naš direktor je pokušao da se dogovori sa advokatima, ali nije uspeo sa svima, tako da do kompromisa nije došlo“.Kako je javnosti manje-više poznato, IMR se već dosta mučio da obezbedi podršku države za ovaj posao i samo mu je još ova blokada računa nedostajala. Ipak, više je nego suvislo i pitanje ko je i zašto dozvolio da se obaveze prema radnicima tako strašno uvećaju kamatama, kad je, prema tvrdnjama pravnika, koje je konsultovao Danas, odavno bilo jasno da zamrzavaje ove obaveze nema dobro pravno utemeljenje.Proces restrukturiranja regulisan je Zakonom o privatizaciji, pa je u nadležnosti Agencije za privatizaciju. S obzirom na očekivanja sindikalaca IMR da država nešto preduzme i u ovom slučaju, interesantno je navesti šta je Agencija odgovorila Danasu: „ Prema usmenim informacijama od direktora, IMR nema podataka o tome da li su radnici dobili spor pred sudom u Starzburu, jer u tim sporovima se ne pojavljuje IMR kao tuženi, već država . Što se tiče naplate potraživanja po osnovu rešenja domaćih sudova, ona se sprovodi blokadom računa, tako da su računi IMR-a već preko šest meseci blokirani po ovom osnovu“.
Član 20 Zakona o privatizaciji
„ U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije dužni su da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.Ostali poverioci mogu da otpuste dug prema subjektu privatizacije radi namirivanja potraživanja iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije.Ako ostali poverioci ne otpuste dug prema subjektu privatizacije, uslove i način namirenja svog potraživanja određuju u sporazumu sa kupcem kapitala subjekta privatizacije“
Kad se dug nagomila
Te daleke 1998. godine, IMR je imao oko 3.500 radnika, kojima je ostao dužan šest plata. Kasnilo se sa isplatama, pa se taj iznos nagomilao. Iz te grupe sada u IMR-u radi njih oko 500, ostali su eksterni poverioci. Oni nemaju mnogo razumevanja za sadašnje potrebe svoje bivše firme. „Mi koji sada radimo u IMR-u sigurno nećemo da sečemo granu na kojoj sedimo, ali ovih preostalih oko 2.500 hoće da naplate svoje potraživanje“, kaže Prvoslav Brkić i podseća da je posao sa Etiopijom vredan oko 170 miliona evra o isporuci 15.000 traktora u narednih pet godina. „Radimo pod svakim mogućim uslovima, a prosečna plata nam je 25.000 dinara, nešto ćemo morati da preuzmemo“, kaže Brkić.

27. oktobar 2011.

KINEZI NOVI VLASNICI SEVERA
Izvor: Radio Subotica
Kompanija VOLONG iz Kine prošle nedelje kupila je 98 odsto akcija ATB grupe iz Austrije, u čijem sastavu posluje i subotički "Sever". Novi vlasnici posetili su ovih dana Suboticu i najavili da će fabrici elektirčnih motora doći bolji dani. Ugovor o kupovini kompanije potpisan je 19. oktobra, a dan kasnije usledio je i ugovor o proizvodnji velikih motora za nekoliko elektrana u Srbiji. Prema rečima predsednika fabričkog sindikata u "Severu" Stevana Farkaša, kompanija VOLONG je firma koja se neprestano razvija još od osnivanja 1984. godine. Trenutno zapošljavaju osam hiljada radnika i poznati su po tome da još nikoga nisu otpustili. U Severu je trenutno zaposleno 460 radnika, gotovo pet puta manje nego 2005. godine kada je prodata kompaniji ATB.

Privatizacija samo ako već postoji kupac
Izvor:Mondo
Do kraja mandata aktuelne Vlade biće privatizovana samo ona preduzeća koja imaju strateškog partnera, dogovoreno na sastanku ministra ekonomije Nebojše Ćirića i predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića. Za ostale firme biće pronađeno odgovarajuće rešenje, uz državne subvencije i "ostale vidove pomoći" da bi se zaustavilo otpuštanje radnika, rekao je Ćirić novinarima posle sastanka."U privatizaciju društvenih preduzeća se neće ići po svaku cenu, već u dogovoru sa poznatim kupcem ili strateškim partnerom, a u budžetu za 2012. godinu biće obezbeđena značajna suma za programe u privredi", naglasio je Ćirić.Ministarstvo ekonomije će, kako je rekao, nastaviti dijalog sa sindikatima, naročito zbog velikog broja raskinutih ugovora o privatizaciji zbog nepoštovanja obaveza kupca.Na pitanje da li će javnim preduzećima biti otpisani dugovi, Ćirić je rekao da se radi o "ranije preuzetim obavezama države", i poručio da kontrola zaduživanja državnih subjekata treba da bude pojačana.Orbović je. posle sastanka, rekao da au predstavnici granskih sindikata sa Ćirićem razgovarali o nastavku privatizacije."Zaključeno je da se neće ići u privatizaciju preduzeća ako realno ne postoji kupac ili strateški partner. Najveći je problem u preduzećima u kojima je raskinut ugovor o privatizaciji, kojih je oko 30 odsto od ukupnog broja privatizovanih firmi", rekao je Orbović.

Ukidaju se bonusi u državnoj upravi
Izvor: Blic
Beograd -- Vlada Srbije obavezala se Međunarodnom monetarnom fondu da će već tokom ove godine ukinuti bonuse zaposlenima u državnoj upravi.Obećano je i da će Vlada strože kontrolisati velika državna preduzeća i ograničiti masu zarada koje isplaćuju i da će promeniti Zakon o radu.Takođe, Vlada bi trebalo konačno da utvrdi koja društvena preduzeća mogu da opstanu i sprovede još niz mera koje bi trebalo da dovedu do smanjenja troškova i dugova države.Međutim, neke od najvažnijih i najtežih reformi, poput penzijske i poreske, ostaviće narednom kabinetu, stoji u pismu o namerama upućenom direktorki MMF-a Kristin Lagard.Pored uobičajenih reči hvale za pomoć koju je Srbiji doneo prethodni aranžman, premijer Mirko Cvetković i guverner Dejan Šoškić, kao potpisnici pisma (napisanog još 16. septembra pre odobravanja novog aranžmana iz predostrožnosti, a objavljenog tek pre tri dana na sajtu NBS), tvrde da naša zemlja spremnije dočekuje eventualnu novu krizu nego prethodnu u jesen 2008. godine, ali ne kriju da su usporavanje rasta i trgovine u regionu, kao i kriza u evrozoni, glavni rizici po srpsku privredu. Pored daljeg smanjenja potrošnje, zaduživanje će ipak i dalje biti jedan od osnovnih puteva kojima će Srbija dolaziti do novca koji nedostaje. Premijer i guverner tvrde da za ceo program mera imaju punu podršku svih koalicionih partnera u Vladi i da planiraju da ga sprovedu "odlučno, bez obzira na parlamentarne i lokalne izbore početkom naredne godine“.

26. oktobar 2011.

Darko Marinković
Sindikat kao osnivač partije
Na političkoj sceni Srbije već postoji desetak stranaka koje se zovu socijaldemokratske
Izvor: Politika
Naš najbrojniji sindikat – Savezsamostalnih sindikata najavio je svojedirektno uključivanje u politički život Srbije. Naime, već nekoliko meseci iz ovog sindikata stižu brojne, ponekad kontroverzne najave stvaranjanove političke partije pod njegovim okriljem.To je izazvalo mnogobrojne reakcije i komentare u kojima je očigledan nedostatak objektivnog pristupaovoj temi.Pre svega,nesporno je pravo i potreba sindikata da učestvuje u političkom životu društva. Istorija i savremena praksa sindikalnog pokreta nedvosmisleno potvrđujuda je sindikat od svog nastanka imao i političku funkciju i da to naročito dolazi do izražaja s porastom uloge države u ekonomskom životu društva. To znači da su neosnovana i zlonamerna nastojanja da se sindikat zadrži samo na onim klasičnim revandikativnim pitanjima unutar preduzeća, što bi neizbežno vodilo njegovoj marginalizaciji.Drugo, sindikati u Srbiji već učestvuju u političkom životu društva. Svako javno istupanje sindikalnih funkcionera o bitnim pitanjima ekonomskog i tehnološkog razvoja, standardu, zapošljavanju i sl., upućivanje predloga i inicijativa sindikata političkim strankama i organima vlasti, učešće u radu socijalno-ekonomskihsaveta,predstavlja vid učešća sindikata u političkom životu. Konačno i štrajkovi, koji danas često imaju i šire političke zahteve,takođe semogu tretirati kao radikalni oblici učešća sindikata u politici.Činjenica je da sindikati nisu ni približno iskoristili navedene i druge oblike učešća i uticaja na proces političkog odlučivanja. Razloge za to treba tražitiu ukupno maloj društvenoj moći sindikata, što je posledica nekritičkog zadržavanjaprevaziđenih modela organizacije i načina rada sindikata, njihove male finansijske snage, podela i sukoba među sindikatima, nedovoljnog oslanjanja na stručni rad. Drugim rečima, postojeći sindikati nemaju dovoljnokapacitetada bi ostvarili neki veći uticaj u političkom životu društva. Sa tog aspekta treba analizirati predloge da se formira politička partija socijaldemokratske orijentacije pod okriljem sindikata. Treba reći da sve zavisi od toga kako bi ova ideja bila realizovana. Da se ne bi dogodio još jedan fijasko – neophodno je uzeti u obzir sledeće činjenice. Prvo, na političkoj sceni već postoji desetak partija koje se zovu socijaldemokratske, a sve zajedno nemaju jedan autobus članova, približno toliko i glasača. Neke partije se predstavljaju kao socijaldemokratske, ali po svojim programskim opredeljenjima i realnom ponašanju to u suštini nisu. Iz toga proističe da je potencijalni prostor za socijaldemokratsku ideju kontaminiran. To znači da potencijalne realizatore ove inicijative očekuje izuzetno težak i u našim okolnostima rizičan zadatak – da u procesu osnivanja manifestuju realan socijaldemokratski potencijal i moralnu snagu nove partije, noseći na leđima teret namerno ili iz neznanja promašenih i neuspelih socijaldemokratskih pokušaja. U tome imaju samo jednu, ali ključnu prednost – činjenicu da je socijaldemokratska vizija uređenja društva pobednička vizija 20.i početka 21.veka i rebus kako to pretvoriti u razumljivu i prihvatljivu viziju pripadnika sveta rada i građana Srbije.Konačno,ako do toga i dođe,sindikati i partija živeće svoje odvojene živote, a njihovi interesi često će biti suprotstavljeni. To će biti prilika da sindikati definitivno savladaju lekciju o sopstvenoj političkoj nezavisnosti, koja podrazumeva da sindikat nema večite političke prijatelje i saveznike, već da njegov odnos prema akterima političkog života zavisi isključivo od njihovog odnosa prema radničkim interesima.

25. oktobar 2011.

Policijski sindikat Srbije prekinuo štrajk
Izvor: Beta
BEOGRAD, 25. oktobra 2011. (Beta) - Policijski sindikat Srbije pekinuo je u utorak uveče štrajk započet 10. oktobra, pošto je Vlada Srbije prihvatila njegove zahteve za poboljšanje socijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u MUP-u.Predsednik sindikata Veljko Mijailović rekao je agenciji Beta da je "vlada na vanrednoj telefonskoj sednici usvojila izmene i dopune Zakona o policiji koje će proslediti Skupštini Srbije na usvajanje"."Stvoreni su uslovi za primenu Posebnog kolektivnog ugovora", rekao je Mijailović i dodao da je rešeno i pitanje naknada policajcima za prekovremeni rad.Policijski sindikat Srbije tvrdi da ima 15.000 članova, a počeo je štrajk 10. oktobra nezadovoljan uslovima rada i položajem zaposlenih u MUP-u.

Protestovalo 2.000 članova sindikata zdravstva
Izvor: Beta
Oko 2.000 članova Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije protestovalo je danas u centru Beograda, zahtevajući između ostalog povećanje zarada tako da prosečna plata u zdravstvu bude u vrednosti prosečne potrošačke korpe.Predstavnici tog sindikata su svoje zahteve predali na pisarnici Vlade Srbije, gde im je rečeno da danas nema ko sa njima da razgovara i da će ih u petak u 13 časova primiti ministar zdravlja Zoran Stanković, rekao je predsednik sindikata Zoran Savić.On je dodao da će nakon sastanka sa resornim ministrom sindikat odlučiti o daljim koracima.Savić je naveo da su zahtevi tog sindikata i da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama, poštovanje Socijlno-ekonomskog sporazuma i izjašnjavanje Socijalno-ekonomskog saveta Srbije o propisima koji utiču na materijalno-socijalni položaj zaposlenih.Zatim, sindikat traži zaštitu prava zaposlenih na dostojanstven stručan rad i građana da budu lečeni po pravilima struke, kao i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Srbiji.Protestna kolona je u 11 časova krenula sa Trga Nikole Pašića ka Vladi Srbije u Nemanjinoj ulici, a saobraćaj se odvijao otežano tokom prolaska te kolene.Oko 11.30, kad su se članovi tog sindikata stigli do Vlade Srbije, saobraćaj je na kratko bio zatvoren u Nemanjinoj ulici između Kneza Miloša i Sarajevske ulice, u smeru ka Železničkoj stanici.

I bez toplog obroka 100.000 radnika
Izvor: Novosti
Beograd -- Novac za topli obrok ne prima najmanje 100.000 radnika, a među onima kojima je uračunat u platnu listu raspon se kreće od 100 do deset hiljada dinara mesečno.Iako je isplata toplog obroka i regresa obavezna, u Zakonu o radu nije navedeno koji su to najmanji zagarantovani iznosi, pa se o krajnjoj cifri dogovaraju sindikati i poslodavci unutar svog kolektiva."Poslodavci koji ne isplaćuju plate ili to čine simbolično i neredovno, sigurno ne plaćaju ni regres ni topli obrok. Ipak, u većini slučajeva to nije praksa", objašnjava Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. On kaže da je "pre ekonomske krize, Opštim kolektivnim ugovorom, čak bilo predviđeno da najmanji iznos toplog obroka bude 20 odsto prosečne republičke zarade, ali je ova odredba ubrzo 'zamrznuta'“.Iznos za topli obrok ugrađen je u koeficijent zarade za sve zaposlene u državnoj upravi, administraciji, prosveti, zdravstvu... Za poljoprivredu, građevinsku, prehrambenu i duvansku je dogovoreno da je donji limit 20 odsto minimalca. "Većina zaposlenih prima oko 3.600 dinara mesečno, odnosno raspolaže sa oko 180 dinara dnevno što je relativno pristojno", nastavlja Zarubica i dodaje da mnoge velike kompanije, kao što su Delta, Duvanska industrija i Knjaz Miloš uplaćuju i mnogo više. Poslodavci, međutim, kažu da se sa iznosima toplih obroka uglavnom kalkuliše. "Ranije oni nisu bili oporezovani, pa su mnogi poslodavci bili široke ruke jer su zapravo kroz tu formu isplaćivali zarade", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.Atanacković navodi da "im je država doskočila, pa je i regres i topli obrok ugradila u platu i na njih ubire i poreze i doprinose. Planiramo da podnesemo inicijativu Vladi da se topli obrok i regres izuzmu od oporezivanja jer 'nije pošteno da država i na tome zarađuje'“.

Bez rešenja - Radnici „Nibens grupe" nisu postigli dogovor sa Ministarstvom infrastrukturePutari: Nastavljamo protest bez blokada
Izvor: Press Online
Predstavnici pet preduzeća „Nibens grupe" nisu juče postigli dogovor sa Ministarstvom infrastrukture Srbije, iako je oko 500 radnika sve do 15.30 sati blokiralo Nemanjinu ulicu, jednu od najprometnijih beogradskih saobraćajnica. Pred zgradom Vlade okupili su se radnici preduzeća za puteve „Beograd", „Kragujevac", „Vranje", i „Niš„ i „Vojvodinaput Bačkaput". Putari su se posle blokade mirno razišli i najavili da će nastaviti proteste, ali da više neće blokirati saobraćajnice.
Predsednik Samostalnog sindikata PZP „Beograd" Milan Jovanović naveo je da radnici zahtevaju isplatu zaostalih zarada i rešenje finansijskih problema tih firmi. Jovanović je dodao da je Privredni sud odbio zahtev o restrukturiranju PZP „Niš„ navodeći da će to preduzeće „verovatno otići u stečaj".Podsetimo, računi preduzeća iz „Nibens grupe" blokirani su zbog dugova od 180 miliona evra. Zbog toga je sa bankama postignut dogovor o restrukturiranju preduzeća kroz stečaj. Početak restrukturiranja odložen je do kraja oktobra, a radnicima se duguje dve do četiri plate.

Стечај за 5.000 путара
Izvor: Pravda
БЕОГРАД – Радници пет предузећа “Нибенс групе“ јуче су завршили са протестима, након што их, иако су тражили, није примио председник Борис Тадић. Соња Вукановић, председник Синдиката путара Србије, каже да 5.000 радника у пет предузећа “Нибенс групе“ више нема саговорника у држави.- Људи су данима протестовали, али више немамо саговорника у Влади и завршили смо са протестима јер су радници изгубили радна места, па не треба да изгубе и здравље на улици. Суд је данас одбацио план реорганизације предузећа ПЗП “Ниш“. Вероватно ће се иста одлука донети и за планове реорганизације ПЗП “Крагујевац“, које има рочиште на суду у среду 26. октобра, и за ПЗП “Врање“, које има рочиште 28. октобра. ПЗП “Бачкапут“ није ни урадило план реорганизације, а и да јесте, вероватно би се иста одлука донела и за њих. То је катастрофа и за сада знамо једино за кога нећемо гласати. Дали су паре многим фирмама, а за домаће путаре нису имали, а мрцваре нас од 5. априла – каже Вукановићева.Протест је почео јуче ујутро када се окупило око 300 радника предузећа за путеве „Београд“, „Крагујевац“, „Врање“, „Војводинапут Бачкапут“, и ПЗП „Ниш“.Генерални секретар синдиката у Предузећу за путеве „Београд“ Дејан Пантић казао је да су представници синдиката очекивали да им се исплати бар једна зарада да би могли да дођу на посао. Радницима иначе дугују између две и четири плате.Никола Мијушковић, радник “Бачкапута“, каже да их Влада и Министарство за инфраструктуру нису први пут преварили.

Без плате и 14 месеци
Izvor: Pravda
НОВИ САД – Запослени у „Дневник холдингу“ јуче су поново организовали протестну шетњу до зграде Владе Војводине, уз захтев да им буду исплаћене заостале зараде, као и да се ово предузеће, како истичу, доведе у ред. Радници ЈКП „Пут“ одржали штрајк упозорења због нередовне исплате.- Тражимо да нам буду исплаћене текуће и заостале зараде, јер има и оних који пуних 14 месеци нису примили ниједну плату. Од руководства предузећа тражимо да се под хитно реши и проблем са здравственим осигурањем, јер су нам књижице последњи пут оверене 2009. године – рекао је Стева Томин, председник Синдиката „Дневник холдинга“.Од оснивача, Владе Војводине, радници траже спровођење социјалног програма, који је предуслов за будуће нормално пословање, као и повезивање радног стажа. После састанка код Мирослава Васина, покрајинског секретара за рад и запошљавање, договорено је да се у среду одржи састанак Управног одбора „Дневник холдинга“, на коме ће учествовати и представници синдиката, штрајкачких одбора, али и комплетног руководства.- Основни услов стабилизације холдинга представља сређивање унутрашње ситуације, која је оптерећена лошим међуљудским односима и другим субјективним слабостима – рекао је Васин.У кругу предузећа јуче ујутру су и радници ЈКП „Пут“ одржали једночасовни штрајк упозорења због финансијске кризе у којој се налази предузеће, као и због неисплаћене плате за претходни месец.- Имамо посла по целом граду, радници раде по читав дан, а паре само пролазе кроз предузеће и одлазе произвођачима. Ми смо комунално предузеће које се већ деценијама бави уређењем путева, али надлежни из Града за сличне послове ангажују приватне фирме које имају добру зараду – рекао је Владимир Плавшић, председник Синдикалне организације у ЈКП „Пут“.Плавшић истиче да главни проблем нису плате које касне, већ дуговања која могу довести до тога да радници убудуће не приме ниједну зараду.
Изгубљени милиони
Покрајински секретар за рад тврди да је покрајинска влада у протекле три године учинила максималне напоре да овом предузећу помогне, више него било ком другом у Војводини.- Сваког месеца је из буџета Војводине исплаћено пет милиона динара за штампање листа „Дневник“, од чега је око 2,3 милиона исплаћивано „Дневник холдингу“, али је и тај посао изгубљен – каже Васин.

24. oktobar 2011.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA SUBOTICA
- Okružni Odbor Sindikata zaposlenih
u zdravstvu i socijalnoj zaštiti -

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

U utorak, 25. Oktobra 2011. u 11,00 ispred zgrade Vlade Republike Srbije održaće se Protest Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Sindikat od Vlade traži:
- Povlačenje Zakona o platama
- Pravo na dostojanstven stručni rad
- Zadovoljne pacijente i zaposlene
- Poštovanje Kolektivnog ugovora

Zaposlenima u zdravstvu Vlada priprema smanjenje plate od 30%. Uz plate koje su i ovako male i gde većina poslodavaca ne poštuje kolektivne ugovore to znači direktno ugrožavanje egzistencije zaposlenih. Smanjenje plata bi išlo indirektno pod firmom „ocenjivanja kvaliteta rada“ koje zapravo znači ispisivanje što jeftinijih lekova pacijentima i što manje upućivanje na laboratorijske, Rtg i druge pretrage. Na ovaj način smanjuju se prava pacijenata. U Hipokratovoj zakletvi između ostalog stoji: „...da ću lečiti bolesne koristeći svo svoje znanje...“. Kako koristiti znanje ako nam se ograničava paleta lekova i dijagnostičkih pretraga?
Zdravstveni radnici će na ovaj način direktno ugroziti zdravlje nacije. Ovaj protest je u suštini više u korist korisnika zdravstvenih usluga (pacijenata) nego samih zdravstvenih radnika.

Predsednica Okružnog Odbora Sindikata
Zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti:
Dr Dubravka Flego

Štrajk upozorenja u novosadskom JKP Put
Izvor: Glas javnosti
NOVI SAD - Zaposleni u novosadskom javnom komunalnom preduzeću (JKP) Put stupiće sutra u jednosatni štrajk upozorenja, nezadovoljni zbog kašnjenja u isplatama zarada, saopštio je sindikat tog preduzeća.Sindikat je u saopštenju za javnost naveo da se plate u preduzeću neredovno isplaćuju, da se preduzeće zadužuje putem kredita i lizinga, kao i da su računi preduzeća više meseci u blokadi.Sindikat je optužio gradske vlasti da su godinama unazad "svesno" gurale JKP Put u gubitke i prekobrojno zapošljavale radnike na neproduktivna radna mesta.Zaposleni zahtevaju od gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića da preduzme hitne mere kako bi JKP Put mogao normalno da posluje ili će, u suprotnom, preći na radikalnije vidove protesta i štrajka. Oni zahtevaju i povećanje zarada od tri odsto za one zaposlene koji su raspoređeni na rizična radna mesta.

Putari nastavljaju protest
Izvor: Tanjug
Beograd -- Zaposleni u preduzećima za puteve iz Nibens grupe nastavljaju svakodnevne proteste pred Vladom Srbije jer im nije uplaćeno ranije obećanih 200 miliona dinara. Predsednik sindikata predzteća za puteve "Beograd" Milan Jovanović izjavio je da PZP "Beograd", "Niš, "Kragujevac", "Vojvodinaput-Bačkaput" i "Vranje" nisu dobila novac za jednomesečnu platu i nabavku energenata potrebnih za rad tih firmi, shodno dogovoru premijera Srbije i ministra infrastrukture. Danas će se ispred Vlade, kako je rekao Jovanović, okupiti između 600 i 700 radnika. Jovanović je kazao da ta PZP neće moći da čiste sneg i održavaju puteve tokom zime ukoliko što pre ne budu dobila novac. Putari tvrde da je AIK banka, najveći finansijski poverilac "Nibens grupe", potpisala saglasnost da prezaduženim PZP bude uplaćeno oko 200 miliona dinara, ali da garanciju za to treba da obezbedi generalni direktor "Puteva Srbije", koji, pak, traži odobrenje Upravnog odbora tog javnog preduzeća.Uz to, AIK banka traži da joj taj novac bude vraćen do kraja ove godine.

22. oktobar 2011.

Sindikat zdravstva najavio protest za 25. oktobar
Izvor:Tanjug
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije najavio je danas da će u utorak, 25. oktobra, održati protestni skup u centru Beograda. U saopštenju se navodi da je protest izraz nezadovljstva zbog neispunjavanja zahteva te sindikalne zajednice, a koji se odnose na poboljšanje materijalnog položaja u ustanovama zdravstva i socijalne zaštite.Predstavnici sindikata juče su na pisarnici Vlade Srbije ostavili svoje zahteve, kojima se traži povećanje cene rada za zaposlene u toj delatnosti, odnosno da minimalna zarada bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi.Njihovi zahtevi se odnose i na povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama iz skupštinske procedure, dok ne bude upućen Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje.Taj sindikat, takođe, traži da se poštuju sva prava iz Posebnog kolektivnog ugovora, kao i primenu adekvatnih protokola koje Ministarstvo zdravlja treba da donese. Protest će početi u 11 sati na Trgu Nikole Pašića, odakle će članovi sindikata prošetati do zgrade Vlade Srbije.

Logistika pokreta "Okupiraj Vol strit"
Izvor: Glas Amerike
„Okupiraj Vol strit“ je 24-očasovna operacija koja obuhvata i obezbeđivanje hrane za učesnike i zaštitu od loših vremenskih uslova. Šta se događa iza scene pokreta u Njujorku, koji izgleda da podržavaju i neke tradicionalne narodne grupe i sindikati.Dobrovoljci su nazvali skladišnu jedinicu SIS, što je na engleskom skraćenica za dopremanje, inventar zaliha i skladištenje. Prostor je obezbedila Ujedinjena federacija nastavnika. Ta sindikalna organizacija poseduje objekat udaljen svega tri bloka od Zukoti parka, gde se održavaju protesti pod parolom „Okupiraj Vol strit“. Džastin Strikal je dobrovoljac iz Klivlenda u državi Ohajo.„Sve skladištimo ovde i obezbeđujemo da naše radne lokacije u kampu budu potpuno snabdevene svim što je potrebno za jedan dan, dok ostatak čuvamo da bismo mogli da izdržimo dugotrajnu okupaciju.“Strikal kaže da im svakodnevno pristiže čak do 400 paketa priloga. U njima su, pored ostalog, čebad, vreće za spavanje, jastuci i jakne. On objašnjava da su i čarape veoma važne kad pada kiša. Tu su takođe i predmeti za ličnu higijenu – paste i četkice za zube, šamponi, deodoransi i sredstva za prvu pomoć.Kori Tompson iz Mineapolisa u Minesoti, takođe volonter, kaže da protesti inspirišu ljude koji sami ne mogu da učestvuju, da daju priloge. „Stižu nam paketi čak iz Novog Zelanda, Australije… Videla sam pošiljke iz Južne Koreje, Japana, a iz zemlje, u ovom trenutku ne mogu da se prisetim savezne države iz koje nisam video paket ili neku pošiljku.“Džastin Strekal opisuje skladišnu jedinicu kao organizovani haos koji je u procesu sređivanja i inventarisanja. On dodaje da je pokret dobio priloge u iznosu od gotovo 250 hiljada dolara, dodajući da se u potpunosti nastoji da se rezerve dobavljaju iz zemalja koje praktikuju poštenu, a ne slobodnu trgovinu.„Hteli smo da osiguramo da kompanije koje podržavamo, kupujući njihove proiozvode za sopstvene potrebe, postupaju sa svojim radnicima humano i pravedno.“Dobrovoljci priznaju da deo rezervi hrane odlazi i nekolicini "statista", koji koriste proteste samo da bi besplatno jeli. Ipak, Kori Tompson kaže da se preporodi kada su pridruži demonstrantima u Zukoti parku na kraju napornog radnog dana.

21. oktobar 2011.

Ništa od desetina hiljada uposlenih
Izvor: Politika
Beograd -- Upućeni kažu da su investicije u obnovljive izvore energije poželjne, ali da nema govora o enormnom upošljavanju i desetinama hiljada novih radnih mesta.Najviše radnih mesta moglo bi biti najpre u oblasti biomase, zatim geotermalnih izvora, pa tek onda kod solarne energije, vetrenjača i malih hidroelektrana, za šta su investitori najviše i zainteresovani. Inače, jedan vetropark zapošljava tek jedno, dvoje ljudi koji ga kompjuterski nadgledaju.Posebno je pitanje ko danas u Srbiji može da plati kilovat dobijen iz obnovljivih izvora koji je značajnije skuplji od onoga proizvedenog na postojeći način od uglja i iz hidroelektrana. U najavi izgradnje elektrane na solarni pogon na jugu Srbije navedeno je da će njihov kilovat koštati 23 evrocenta, a trenutna cena struje je oko četiri evrocenta. Da se i ne pominje da je neizvesno koliko će još cena struje biti socijalna kategorija. Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta na pitanje koliko je realna najava da obnovljivi izvori otvore desetine hiljada radnih mesta, kaže da je to izvodljivo, ali se može očekivati tek pošto investicije zažive u pravom smislu. Sada je previše papira, suvišnih procedura, a ako je državi zaista stalo do „zelene” energije i otvaranja novih radnih mesta, administracija bi morala potencijalnim investitorima po ubrzanom postupku i na samo jednom šalteru da izdaje sve neophodne dozvole. Po njegovoj oceni, uložen je napor, jer je shvaćen značaj čiste energije.Portparol Srpskog Udruženja za energiju vetra Sevea Maja Turković, kaže da su glavne prepreke za gradnju vetroparkova, otklonjene novim zakonom o energetici iz jula 2011. godine. "Ostalo je nekoliko pitanja koja bi trebalo rešiti podzakonskim aktima. Po važećem Zakonu o energetici, vlada ima obavezu da donese ova podzakonska akta u roku od četiri meseca od stupanja zakona na snagu, što znači do 1. decembra", pojašnjava Turković. Uredbama, odnosno ovim podzakonskim aktima trebalo bi da se regulišu uslovi i model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača, indeksiranje cene otkupa struje u skladu sa inflacijom u evrozoni. Turkovićeva potvrđuje da pojedini investitori počinju sa izgradnjom prvih vetroparkova početkom 2012. godine.Kompanija Energovind iz Vršca dobila je građevinsku dozvolu za izgradnju trafostanice u sklopu kompleksa vetroparka Plandište, čiji se početak radova očekuje već krajem ove godine.Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik Ministra životne sredine i prostornog planiranja, očekuje da će izgradnja prvih vetroparkova početi sledeće godine. Zakonske prepreke za dobijanje dozvola su konačno otklonjene izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, a graditelji prvih vetrenjača u Srbiji moći će da preskoče komplikovane imovinske procedure pošto su one za njih prilično pojednostavljene. "Nema potrebe da kao ostali investitori pretvaraju poljoprivredno zemljište u građevinsko, jer je izvesno da će njive na kojima je planirano postavljanje vetrenjača, posle instaliranja stubova moći i dalje da se obrađuju. To znači da će poljoprivrednici biti sprečeni da na njima rade samo dok se vetrenjače postavljaju. U nizu tih olakšica data im je mogućnost da samozakupe njive, ali moraju imati saglasnost Ministarstva poljoprivrede", kaže ona.Proces izdavanja građevinskih dozvola je isti kao i za sve druge investitore, a da bi uopšte dobili taj papir, preduslov je da postoji prostorni plan u kome je ucrtana gradnja vetroparkova i oni moraju da se grade pod najrigoroznijim uslovima, naglašava naša sagovornica. Država želi da kontroliše, naglašava, proces od početka do kraja, a u administrativnom smislu je učinila sve da taj posao ne bude komplikovan. "Reč je o izuzetno skupim investicijama. Više američkih, kanadskih, italijanskih firmi je u postupku realizacije projekata na području Vojvodine i mislim da im je Pokrajinski sekretarijat za građevinske poslove već izdao građevinske dozvole", kaže Damnjanović-Petrović Ona ukazuje da istraživanja i ispitivanja gde i pod kojim uslovima mogu da se postave vetroparkovi traju izuzetno dugo. Ponekad i do tri godine zbog strogih ekoloških uslova gde se meri prelet ptica, ugrožavanje eko-sredine, brzina vetra...

Пола Србије протестује
Извор: Правда
БЕОГРАД – Студенти свих универзитета у Србији, полицијски синдикати, штампари, путари и особе с инвалидитетом протестовали су јуче на улицама већине српских градова, незадовољни својим статусом и материјалним стањем.Око хиљаду студената више факултета, међу којима су Географски, Факултет безбедности, ФПН, ФОН, Богословски, Економски и Пољопривредни, прошетало је централним београдским улицама, захтевајући нову уписну политику. Академци су са Платоа код Филозофског факултета, уз повике „Хоћемо на буџет“ и „Доле школарине“. Дошли су до Славије, где су се спојили са колегама са ФОН-а, ФПН-а и Ветерине, и заједно дошли до зграде Министарства просвете, где је студентска делегација примљена на разговоре. Претходно су прочитани захтеви, у којима се тражи да сви студенти који остваре 48 бодова остану на буџету, да апсолвентске рокове имају сваког месеца и да почну преговори о изменама и допунама Закона о високом школству, у циљу кориговања школарина.После разговора студената са помоћником министра просвете Слободаном Јауковићем договорен је нови састанак за данас са министром Жарком Обрадовићем, а уколико не дође до решења, протести ће се наставити од понедељка. Један од преговарача, студент Милош Увекаловић, каже да је помоћник министра Јауковић показао разумевање за студентске захтеве, називајући их реалним.Координатор за високо образовање Савеза студената Београда, Владимир Смуђа, за „Правду“ каже да су овај протест академаца организовали легитимни студентски парламента, и да је подржан од Студентског парламента Универзитета у Београду и СКОНУС-а.- За разлику од протеста на Филолошком, овај су организовале легитимни студентски представници, а истовремено са оним у Београду, протести се одржавају и у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу – каже Смуђа.Студенти Филолошког факултета који се нису придружили протесту СКОНУС-а наставили су и јуче блокаду свог факултета незадовољни одговором деканата, а Пленум овог факултета сматра да управа ипак није испунила све захтеве студената у протесту. Блокаду је за данас најавио и Филозофски факултет.Синдикат здравства упозорава
БЕОГРАД – Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије одржао је јуче протест упозорења, а своје захтеве, који се односе на побољшање материјалног положаја, представници синдиката су оставили на писарници Владе Србије. Председник тог синдиката Зоран Савић каже да траже повећање цене рада за запослене у тој делатности, односно да минимална зарада буде једнака просечној потрошачкој корпи.
Повишица за туђу негу
БЕОГРАД – Неколико стотина особа с посебним потребама из читаве Србије блокирало је јуче, други пут у последњих месец дана, саобраћајницу на углу Немањине и Кнеза Милоша испред Владе Србије, тражећи повећање износа надокнаде за туђу негу и помоћ и доношење закона о инвалиднини за цивиле.Особе са инвалидитетом траже да износ туђе неге и помоћи, који тренутно износи 22.000 динара, достигне износ просечне плате, око 31.000 динара. Последњи протест одржали су 22. септембра када су представници Министарства рада и социјалне политике саопштили да не могу прихватити захтев особа са инвалидитетом да се давања за туђу негу толико повећају.- Закон о социјалној заштити, који дефинише ово питање, усвојен је у Народној скупштини пре непуних пет месеци и заиста је непримерено да се тај закон мења након тако кратког времена – речено је у Министарству рада и социјалне политике.
Шетња без ефекта
НОВИ САД – Око сто радника „Дневник новина и часописа“ и „Дневник промета“ протестовало је јуче најпре испред седишта „Дневника“ а затим су одржали протестну шетњу до Владе Војводине, која је оснивач овог предузећа.Раднике нико од покрајинских функционера није примио, али обећано им је да ће у понедељак са њима разговарати Мирослав Васин, покрајински секретар за рад.Председница синдиката „Новина и часописа“ Нада Штрбац каже да се, иако им је оснивач покрајина, по проблемима све више идентификују са радницима предузећа у којима је спроведена лоша приватизација.
Д оговор или радикализација
БЕОГРАД – Припадници МУП-а, чланови Полицијског синдиката Србије, организовали су јуче испред Полицијске управе за град Београд у Булевару Деспота Стефана протестно окупљање због лошег материјалног стања запослених у полицији. Неколико стотина полицајаца још једном је од надлежног министарства затражило решавање захтева који се тичу поштовања колективног уговора и побољшања општег материјалног стања припадника МУП-а.Председник Полицијског синдиката Србије Вељко Мијаиловић сматра да је крајње време да се оправдани захтеви запослених у МУП-у испуне, јер ће полиција у супротном ступити у радикализацију штрајка.

20. oktobar 2011.

Sindikat zdravstva traži poboljšanje materijalnog položaja
Izvor : Beogradski mediji
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održao je danas protest upozorenja, a svoje zahteve, koji se odnose na poboljšanje materijalnog položaja, predstavnici sindikata su ostavili na pisarnici Vlade Srbije.Predsednik tog sindikata Zoran Savić je rekao da oni traže povećanje cene rada za zaposlene u toj delatnosti, odnosno da minimalna zarada bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi. Njihovi zahtevi se odnose i na povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama iz skupštinske procedure, dok ne bude upućen Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje.Taj sindikat, takođe, traži da se poštuju sva prava iz Posebnog kolektivnog ugovora, kao i primenu adekvatnih protokola koje Ministarstvo zdravlja treba da donese. Savić je rekao da su zahteve, naslovljene na premijera Srbije, ostavili na pisarnici Vlade, i najavio da će, ako zahtevi ne budu uvaženi, u utorak, 25. oktobra, organizovati novi, masovniji protest. Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" skrenuo je danas pažnju na to da je nezadovoljan aktuelnim statusom zaposlenih u toj oblasti. Glavni odbor tog sindikata je saopštio da je od premijera, ministara zdravlja i rada i socijalne politike zatražio da se počnu pregovori o rešavanju njihovih problema.Njihovi zahtevi odnose se na dodatno povećanje zarada počev od novembarske.Oni, takođe, traže i isplatu jubilarnih nagrada počev od 1. novembra 2011. godine i odlaganje donošenja Uredbe kojom bi se regulisao status zarada u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zaštiti sve dok se budžetom ne predvide nova sredstva.

Protest policije i lekara
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Policijski sindikat Srbije protestovao je ispred zgrade beogradske policije, dok sindikat zdravstva traži poboljšanje materijalnog položaj.Članovi Policijskog sindikata Srbije (PSS) protestovali su ispred zgrade beogradske Uprave policije jer nadležni nisu ispunili zahteve za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja svih radnika MUP-a.Na protestu je najavljeno i da će štrajk, koji traje uz poštovanje zakonskog minimuma za obezbeđivanje procesa rada biti radikalizovan ukoliko sindikalni zahtevi ne budu ispunjeni.
Uz primenu Posebnog kolektivnog ugovora za radnike MUP-a, štrajkači traže i da Vlada usvoji izmene i dopune Zakona o policiji kao i da se obezbedi odgovarajuća opemu za policajce. Predsednik PSS Veljko Mijailović rekao je na protestu, pred više od 150 ljudi da radikalizacija štrajka podrazumeva i odbijanje obezbeđiivanja svih javnih skupova i utakmica. On je naveo da to podrazumeva i neizlazak na neke od poslova koje obavlja policija, dodavši da će članovi tog reprezentativnog sindikata štrajkovati do ispunjenja zahteva. Prema njegovim rečima, radikalizacija protesta podrazumeva i sindikalne proteste po Beogradu, kao i odlazak ispred zgrade predsedništva Srbije.
Zdravstvo traži poboljšanje položaja
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održao je protest upozorenja, a svoje zahteve, koji se odnose na poboljšanje materijalnog položaja, predstavnici sindikata su ostavili na pisarnici Vlade Srbije.Glavni odbor tog sindikata je saopštio da je od premijera, ministrara zdravlja i rada i socijalne politike zatražio da se počnu pregovori o rešavanju njihovih problema. Njihovi zahtevi odnose se na dodatno povećanje zarada počev od novembarske. Oni, takođe, traže i isplatu jubilarnih nagrada počev od 1. novembra 2011. godine i odlaganje donošenja Uredbe kojom bi se regulisao status zarada u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zaštiti sve dok se budžetom ne predvide nova sredstva.
Predsednik tog sindikata Zoran Savić je rekao da oni traže povećanje cene rada za zaposlene u toj delatnosti, odnosno da minimalna zarada bude jednaka prosečnoj potrošačkoj korpi.Njihovi zahtevi se odnose i na povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama iz skupštinske procedure, dok ne bude upućen Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje. Taj sindikat, takođe, traži da se poštuju sva prava iz Posebnog kolektivnog ugovora, kao i primenu adekvatnih protokola koje Ministarstvo zdravlja treba da donese. Savić je rekao da su zahteve, naslovljene na premijera Srbije, ostavili na pisarnici Vlade, i najavio da će, ako zahtevi ne budu uvaženi, u utorak, 25. oktobra, organizovati novi, masovniji protest. Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost skrenuo je pažnju na to da je nezadovoljan aktuelnim statusom zaposlenih u toj oblasti.

Protest zaposlenih u Dnevnik holdingu
Izvor: Beta
Stotinak zaposlenih u Novinsko-izdavačkoj kući Dnevnik holding protestovalo danas u Novom Sadu zbog lošeg materijalnog položaja. Zaposleni su nakon okupljanja ispred poslovne zgrade Dnevnika održali protestnu šetnju do Vlade Vojvodine, osnivača Dnevnik holdiga, ali ih niko od nadležnih nije primio.Predsednica sindikata Novine i časopisi Nada Štrbac rekla je da je radnicima dato obećanje da će ih 24. oktobra primiti sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.Prema njenim rečima, radnici pune dve godine nemaju zdravstveno osiguranje, a poslodavac im duguje plate više od godinu dana. Zahtevi radnika su da se delu zaposlenih obezbedi ostvarivanje socijalnog programa i da im se poveže radni staž.

LDP partner sindikatima u borbi za promenu Srbije
Izvor: Blic Online
Predsednik LDP Čedomir Jovanović izjavio je danas, nakon sastanka s rukovodstvom Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, da bi ova vrsta partnerstva trebalo da rezultitra formulisanjem nove politike države, dok je predsednica ASNS najavila aktivno uključivanje tog sindikata u politički život."Sistem u kojem živimo ekonomski je neodrživ i ova stranka ima dva pririteta u radu sa sindikatima. Prvi se odnosi na formulisanje politike koja bi uslovila promenu ekonomsklog koncepta, podizanje konkurentnosti države, novi odnos poslodsavaca i zaposlenih uz smanjenje otpuštanja, a drugi na evrpsku orijentaciju", rekao je Jovanović novinarima u sedištu ASNA.Kao prvu meru buduće vlade Srbije Jovanović vidi zaustavljanje procesa otpuštanja radnika, ističući da se mora dovršiti privatizacija i uvažavati poslovni svet. "Ako radnici imaju nadu da može biti bolje, onda svi koji tvrde suprotno su 'prazni'. Upravo nada i optimizam moraju doći do izražaja u ovom trenutku totalnog političkog haosa i ludila", rekao je Jovanović.Predsednik ASNS-a Ranka Savić je rekla da je Asocijacija na zahtev članova odlučila da se aktivno, uz korišćenje svih potencijala, uključi u politički život zemlje kako bi na pravi način promovisala i zaštitila interese svojih članova, radnika i svih građana. SNS smatra da veliki ekonomski, socijalni i društveni problemi sa kojima se suočavamo zahtevaju brza, promišljena i održiva rešenja do kojih je moguće doći zajedničkim delovanjem političkih partija i sindikata, čiji je osnovni cilj socijalna pravda i društvo jednakih šansi."Bio je ovo jedan u nizu konstruktivnih sastanaka. Niko nema prava da zatvara oči i ne vidi kuda ide Srbija. ASNS će se značajnije uključiti u politički život, a surovo iskreni partneri poput Jovanovića su važni na tom putu. Dosta je predizbornih obećanja, potrebno je udružiti snage i Srbiju vartiti na put napretka", rekla je Savićeva.

19. oktobar 2011.

Prosečna plata u Crnoj Gori 477 EUR
Izvor: Tanjug
Podgorica -- Prosečna zarada u septembru u Crnoj Gori iznosila je 477 evra, saopštio je crnogorski Zavod za statistiku Monstat. Kako se navodi, prosečna zarada u septembru niža je za 0,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Najniže zarade u septembru isplaćene su zaposlenima u sektoru ribarstva 152 evra, a najveće u oblasti finansijskog posredovanja 821 evro. Prema podacima Monstata, prosečna zarada u septembru zaposlenih u sektoru proizvodnja električne energije, gasa i vode iznosila je 703 evra.Zaposlenima u sektoru državne uprave isplaćena je prosečna zarada u iznosu od 506 evra, prerađivačkoj industriji 479, zdravstvu - 464, obrazovanju 443, hotelima i restoranima - 415, građevinarstvu - 404 i trgovini na veliko i malo - 314 evra. Monstat je ranije saopštio da je vrednost minimalne potrošačke korpe u septembru u Crnoj Gori iznosila 767,2 evra, što je za 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

18. oktobar 2011.

O političkom angažmanu SSSS 28.10.
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik SSSS Ljubisav Orbović najavio je da će se na sednici Veća 28. oktobra razmatrati najavljeni politički angažman sindikata. Veće je naš najviši organ, koji donosi određene odluke, a nakon toga ćemo imati izjašnjavanje", kazao je Orbović novinarima u Beogradu. On je istakao da će nakon 28. oktobra moći jasno da se razgovara o načinu i profilisanju političkog delovanja Sindikata.

LDP predložio partnerstvo SSSS
Izvor:Beta
Beograd - Predsednici Liberalno demokratske partije (LDP) i Saveza samostalnih sindikata Srbije Čedomir Jovanović i Ljubomir Orbović sastali su se danas u Beogradu, a kako su rekli posle sastanka, tema razgovora nije bilo prikupljanje glasova i političkih poena, već kako da se u Srbiji bolje živi i smanji nezaposlenost.- Nismo došli po glasove sindikata. Došli smo po nešto što je za nas mnogo bitnije, a to je mogućnost uspostavljanja reda u Srbiji - kazao je lider LDP-a Čedomir Jovanović po završetku sastanka. On je istakao važnost toga da se u Srbiji smanji nezaposlenost, kao i da se uspostavi red u, kako je naveo, kontroverznim odnosima između poslodavaca, zaposlenih i države. - I poslodavci i zaposleni su žrtve neodgovorne i preskupe države - kazao je Jovanović. Predsednik LDP-a je sindikatima predložio i neku vrstu partnerstva. - Predlažem partnerstvo, ali s jasnim planom. Ne obećavamo nova radna mesta, ne obećavamo milijarde investicija. U ovom trenutku smo došli da se dogovorimo oko politike koja će sprečiti dalji razvoj nezaposlenosti - kazao je Jovanović. On je dodao da se takav dogovor može postići kroz razgovore reprezentativnih sindikata, reprezentativnih poslodavaca i države. Ono što sam spreman da garantujem jeste da podrška toj ideji neće ostati mrtvo slovo na papiru, što je po pravilu svaka ekonomska ideja koja je predstavljena sindikatima i za koju je tražena podrška u Srbiji - naveo je Jovanović. On je izrazio žaljenje zbog toga što sastanku s predstavnicima sindikata nisu prisustvovali i ostali politički akteri poput predsednika Srbije Borisa Tadića i lidera Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović istakao je da nije reč o sastanku na kojem se razgovaralo o međusobnim ponudama. - Mi njima ne nudimo glasove, niti govorimo o svom članstvu, nego prosto tragamo za idejom i vizijom kakva Srbija treba da bude i na dobrom smo putu - kazao je Orbović, ocenivši da su takvi sastanci bili potrebni mnogo ranije. Ovo nije bio taj oblik sastanka na kojima mi nudimo vama, a vi nudite nama. Ovo je bilo upoznavanje, hteli smo da medjusobno saslušamo ideje i vidimo šta je od svega toga prihvatljimo gradjanima Srbije - kazao je Orbović.
O angažmanu 28. oktobra
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović najavio je danas da će se na sednici Veća, 28. oktobra, razmatrati najavljeni politički angažman sindikata. "Veće je naš najviši organ koji donosi određene odluke, a nakon toga ćemo imati izjašnjavanje", kazao je Orbović novinarima u Beogradu. On je istakao da će nakon 28. oktobra moći da se jasno razgovara o načinu i profilisanju političkog delovanja Sindikata. n je sastanak ocenio kao veoma interesantan, jer su ustanovljene mnoge razlike, ali i spremnost da se o razlikama razgovara i da se one prevaziđu. - Slažemo se u jednom, a to je da Srbija treba da bude pravna država, što za naše članstvo znači poštovanje kolektivnih ugovora, redovna isplata zarada i doprinosa - kazao je Orbović. On je podsetio da je današnji sastanak s rukovodsvom LDP-a samo jedan u nizu sastanaka koji će Savez samostalnih sindikata imati sa relevantnim političckim predstavnicima i stručnajcima.

Ne bunimo se, znači da nam je dobro
Izvor: Danas
Beograd -- I dok u svetu stotine hiljada ljudi demonstrira zbog posledica ekonomske krize koje se nepravedno svaljuju na leđa najsiromašnijih, kod nas sasvim druga priča. Ljudi su ovih dana u Srbiji više zabrinuti za živote pasa lutalica nego za svoje, a razlog za to, kažu sagovornici Danasa, jeste taj što je ovaj narod posle duge, iscrpljujuće borbe za stalne promene koje nisu donele neki vidljiv boljitak, ponovo zapao u apatiju.Predsednica ASNS Ranka Savić kaže da su radnici, ali i svi građani Srbije upali u takvu apatiju i da je to glavni razlog zbog čega ove jeseni na ulicama nema protestanata, a da odgovornost za takvo stanje snose i sami sindikati. "To je naša stara boljka. Dugo nam je loše i nastupila je prava apatija među svima, a dodatno tome doprinosi i to što su sindikati razjedinjeni, više interesno orijentisani i nisu pravi predvodnici socijalnog bunta", kaže Savićeva.Ona ističe da u Srbiji građani imaju više razloga za proteste nego neki drugi jer se kod nas „lošije živi“ nego u drugim zemljama Evrope i da bi sve ovo trebalo da bude opomena za sindikate. "Sindikati moraju da se dogovore oko minimuma zajedničke saradnje i ovo treba da nam bude opomena. Moramo biti kritični prema drugima, ali i prema sebi. Pojedinci su u sindikalnim organizacijama već 20 godina i mislim da je vreme da se podvlači crta da se vidi ko je koliko uradio, ko je pomogao, ko odmogao", napominje Ranka Savić.
Da je za nedostatak bunta među Srbima ovih dana kriva apatija mišljenje je i potpredsednika Samostalnog sindikata Milorada Mijatovića. On kaže da je kriza duboko zagazila i u Srbiju i da će "tek da se oseti“, ali da ljudi ovde uvek čekaju da neko drugi uradi nešto umesto njih. "Moramo da izađemo na ulice i tražimo pravo, kod nas su plate najmanje u okruženju, ali čim se ne bunimo to znači da nam je dobro. Ljudi se plaše da ne izgube i ono malo radnih mesta što je ostalo", kaže Mijatović. On misli da sindikati u Srbiji mogu da pomognu, ali da nemaju toliku snagu kao sindikati u razvijenim zemljama. "Treba svi da se uključe, a sindikati su tu da pomognu čim se stvore uslovi za to“, kaže Mijatović. Stvaranje uslova, podrazumeva, napominje on, da narod shvati da mora da se pobuni, a ne da ćuti jer to znači da prihvata sve ono što mu se dešava.Potpredsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da nije lako objasniti zbog čega je to tako i da postoji nekoliko razloga za nezainteresovanost građana. Tokom 1996/97. i 2000. građani Srbije su ulagali mnogo energije, a sada, napominje on, te energije više nema. "Ne samo da nema energije, već ne postoji ni vera u vođe legitimne promene. Nema svesti o jasnoj podeli na nas i njih, ali ni jasnog lociranja krivca. Za većinu su svi krivi, nema precizirane krivice", napominje Stojiljković. Osim toga, nabraja dalje Stojiljković, opterećeni smo dubinom krize, strah od nezaposlenosti je mnogo veći nego u drugim zemljama, potom postoji i razočaranje prethodnim neuspelim pokušajima protesta i narod ne veruju više u solidarnost. Političko angažovanje, smatra on, neće povratiti poverenje radnika u sindikalne vođe. "Ne verujem da oni koji najavljuju ulazak u politiku misle da je to dobro, to ulaženje u politiku je način da se zauzme i precizira pregovaračka pozicija", ističe Stojiljković. On kaže da je činjenica da sindikati ne uživaju veliko poverenje, i da je većina svesna da ulazak u politiku to ne bi popravio jer članstvo nijedne sindikalne organizacije nije politički monolitno.

Danas radnici Nibensa pred Vladom
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikati pet putarskih preduzeća iz Nibens grupe najavili su da će danas u 11.00 početi proteste pred zgradom Vlade Srbije u Beogradu.
Radnici zahtevaju rešavanje problema radnika tih zaduženih firmi. Na sastanku sindikalnih rukovodstava preduzeća za puteve "Niš", "Vranje", "Kragujevac", "Beograd" i "Vojvodinaput Bačkaput" u Nišu ocenjeno je da su državni organi u velikoj meri odgovorni za nepodnošljiv materijalni i socijalni položaj radnika tih firmi, ističe se u saopštenju za medije.Preduzeća iz grupe Nibens imaju više od 5.000 zaposlenih, a putari iz te grupe održavaju više od 40 odsto puteva u Srbiji i učestvovali su u gradnji autoputa na Koridoru 10 kroz Srbiju.

Sindikati zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije najavljuje protest 20. oktobra
Zdravstveni radnici upozoravaju Vladu
Izvor: Danas
Beograd - Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, „zbog krajnje negativnog odnosa Vlade Srbije prema članstvu Sindikata i zaposlenima u zdravstvu“ održaće javnu sednicu ispred zgrade Vlade Srbije, 20. oktobra, sa početkom u pet do 12 sati, kada će uručiti svoje zahteve Vladi, saopštio je juče Sindikat zaposlenih u zdravstvu. -Tražimo od Vlade hitno povlačenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama iz skupštinske procedure, jer o njemu prethodno treba da se izjasni Socijalno-ekonomski savet. Sindikat traži i doslednu primenu kolektivnih ugovora, koji se praktično krši u svim segmentima, od neisplaćivanja i smanjenja zarada zaposlenih, jubilarnih nagrada i slično - kaže za Danas Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu. On dodaje da Sindikat zahteva doslednu primenu i drugih potpisa i sporazuma, naglašavajući da je javna sednica „simbolični proces upozorenja“ Vladi Srbije, a da će se sindikalne aktivnosti radikalizovati ukoliko ne dođe do ispunjenja zahteva.

Traže isplatu zarađenog
Izvor: Dnevnik
ZRENjANIN: Više od 200, od ukupno 360 radnika zrenjaninske firme „Vojvodinaput”, stupilo je juče ujutro u generalni štrajk i potpuno obustavilo rad, a ključni razlozi za ovako radikalan bunt su kašnjenje plata i neisplaćeni prekovremeni rad. Zrenjaninski putari, predvođeni Samostalnim sindikatom u firmi, minule sedmice održali su jednosatni štrajk upozorenja i najavili da će u ponedeljak, ukoliko sa poslovodstvom i većinskim vlasnikom ne postignu nikakav dogovor, zaustaviti rad. Predsednik Štrajkačkog odbora i Samostalnog sindikata u „Vojvodinaputu” Dušan Batanjski tvrdi da ovo preduzeće radnicima duguje za 2009. i 2010. godinu novac po osnovu, kako kaže, nezakonitog oduzimanja 20 odsto od bruto plate. Nisu im isplaćeni ni prekovremeni rad i jubilarne nagrade za prošlu godinu. A sada im firma duguje i avgustovsku platu i akontaciju za septembar.
- Otkako je novi vlasnik Dušan Borovica kupio našu firmu, imali smo dva štrajka upozorenja i oba puta smo izigrani sa datumima i rokovima isplate zarađenog. Nešto od svojih prava isterali smo preko inspekcija, ali ni to nije realizovano, jer je firma u blokadi - naglasio je juče Batanjski.
On ističe da dolazi zima, deca su pošla u školu, računi i troškovi su sve veći a zaposleni u „Vojvodinaputu” ostaju bez primanja zbog čega se, veli on, nalaze u katastrofalnoj situaciji.
- Poslodavac nam je poručio da treba da se strpimo. Nećemo dozvoliti da nam bude neisplaćeno pet-šest plata, pa da tek onda štrajkujemo – rekao je vođa radničkog štrajka u „Vojvodinaputu” i zaključio da radnici nisu osetili nikakav boljitak od 2005. godine, kada je preduzeće privatizovano, niti kada je, pre godinu dana, dobilo drugog gazdu.
Privatnik iz Rume Dušan Borovica je treći po redu vlasnik „Vojvodinaputa” u poslednjih nekoliko godina. Firma je privatizovana krajem 2005. godine. Na aukciji u Novom Sadu tada je 70 odsto društvenog kapitala kupio konzorcijum Milomira Joksimovića - Miše Omege. Joksimović je kasnije, na u javnosti nedokučen način, brigu o zrenjaninskim putarima prepustio Bojanu Stanivukoviću i biznismenima, vlasnicima i menadžerima, čije su firme činile „Dunav grupu”. Naposletku, preduzeće je preuzeo Borovica, navodno ne znajući u kakvom se stanju nalazi, i to „u paketu” sa svim firmama koje su činile „Dunav grupu”.
Juče smo pokušali da stupimo u kontakt i sa direktorom „Vojvodinaputa” Zdravkom Ilićem, ali nam je rečeno da se ne nalazi u firmi, nego na poslovnom sastanku u Beogradu.
Istanjile se zalihe
Ako radnici „Vojvodinaputa” i dalje budu obustavljali rad, ozbiljan problem bi mogao da nastupi sa dolaskom zimske sezone. Jer ova firma održava ne samo puteve u srednjem već i u severnom Banatu. A radnici, po tvrdnjama Batanjskog, nisu dužni da ispoštuju ni minimum od 30 posto rada, jer to nije zakonska obaveza što se tiče zimskog održavanja puteva. Ono što štrajkače brine je i stanje zaliha u firmi. Batanjski tvrdi da nema bitumena i asfalta, da nema goriva već mesec dana, što ukazuje da je preduzeće u ozbiljnom problemu, ne samo po pitanju likvidnosti.Zrenjaninski putari više nemaju strpljenja.

Tadić: Nova radna mesta pre izbora
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da se pregovara se o kapitalnim investicijama i dodaje da oni koji nameću atmosferu izbora guraju investitore iz Srbije.On smatra da prevremeni izbori nisu planirani i da ne vidi zašto se pravi takva atmosfera vanrednog stanja u zemlji."Do izbora ima još mnogo, mnogo meseci. Za sedam, osam meseci može mnogo toga da se uradi. Mogu da se dovedu investitori, da se izgrade putevi, da se otvori na stotine ili hiljade radnih mesta", rekao je Tadić.Tadić je zapitao: "Kome je u interesu kreiranje atmosfere vanrednog stanja?” i dodao da "u vandrednom stanju niko ništa nije dobro učinio". On je pozvao da se ne propusti šansa koju Srbija ima, a na medije je apelovao da daju pozitivan zamah razvoju.
Zavisimo od uvoza nafte i gasa, ali imamo svoje šanse
Predsednik Srbije je rekao da je Srbija uvozno zavisna kada je reč o nafti i gasu, ali nije zavisna kada je reč o drugim izvorima energije - uglju, biomasi i struji."Da bi se smanjila uvozna zavisnost važno je posvetiti pažnju alternativnim izvorima energije", rekao je Tadić, ukazujući da je u tom smislu posebno interesantna biomasa. On je istakao da Srbija ima neiskorišćene kapacitete kad je reč o biomasi i dodao da Vlada Srbije i odgovarajuća ministarstva moraju da sagledaju kapacitete u ovoj oblasti.Predsednik Srbije Boris Tadić je otvorio regionalnu konferenciju pod nazivom "Energija-Razvoj-Demokratija: Oblikovanje nove energetske budućnosti u jugoistočnoj Evropi".
Predsednik Srbije je rekao da Srbija, u trouglu između Evrope, Bliskog istoka i Kaspijskog basena, podržava saradnju između proizvođača energenata, tranzitnih država i potrošača. "Stabilno snabdevanje energentima je osnov industrijskog razvoja", rekao je Tadić.Tadić je naglasio da Srbija ima značajne kapacitete za proizvodnju elektirčne energije, ocenivši da je sada pravi trenutak za investiranje u proizovodne kapacitete i modernizaciju postojećih, posebno pomenuvši termoelektrane. "Najskuplja je ona energija koja se ne upotrebljava i najskuplje su one elektrane i hidroelektrane koje nisu izgrađene", zaključio je predsednik Srbije. On je zbog svetske ekonomske krize ukazao na značaj veće energetske efikasnosti, dodavši da je zbog toga potrebano da zemlje regiona planiraju jedinstvenu energetsku politiku. Države Zapadnog Balkana, regiona izuzetnog geostrateški položaja kad je u pitanju korišćenje energije, mogu da obezbede industrijski razvoj i stabilnost samo ako budu radile zajedno i vodile zajedničku energetsku politiku, kaže on. "Samo zajedničkom energetskom politikom možemo podići efekat pozitivnog dejstva, smanjiti uvoznu zavisnost po pitanju energenata i doprinositi makroekonomskoj stabilnosti naših država", rekao je predsednik Tadić.

Bez posla u Srbiji preko 27 odsto
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Zvanična statistika je procenila da je ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem avgusta iznosio 1,75 milion, što je oko 20.000 radnih mesta manje nego u julu.Istovremeno, nezaposlenih je na kraju septembra bilo ukupno 745.956, što je 0,4 odsto manje u odnosu na prethodni mesec.U poređenju s istim mesecom prošle godine, ukupan broj nezaposlenih povećan je tri posto, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. Septembarska stopa registrovane nezaposlenosti je još na visokom nivou od 27,34 odsto.Na pitanje zbog čega broj zaposlenih u Srbiji i dalje pada ekonomisti nude dva odgovora. Prvi je taj da ekonomske mere države, koje su navodno preduzete na povećanju broja zaposlenih, ne daju rezultate, a drugi – da rast bruto domaćeg proizvoda ne obezbeđuje povećanje zaposlenosti u Srbiji. Poznata je prosta ekonomska činjenica, koja se kod nas često namerno zaboravlja, da planirani rast privrede od jedan ili dva posto nije dovoljan da bi se povećao broj zaposlenih.Kakve su nam šanse iznelo je prošle nedelje i Ministarstvo finansija. Ono je ocenilo da je privredna aktivnost u Srbiji početkom ove godine prešla u fazu usporenog rasta i do kraja godine rast bruto domaćeg proizvoda iznosiće 2,2 posto, a stagnacija privredne aktivnosti nastaviće se i u prvom tromesečju 2012. godine.Po toj analizi, nezaposlenost ostaje ključni problem u Srbiji u 2011. godini i u narednim godinama sve dok se kroz privredni rast i investicije ne stvore nova produktivna radna mesta.(EMG)"Najveći deo ekonomskih mera Vlade ne prati nikakva ekonomska analiza pa tako će i mera za zapošljavanje radnika iz sive zone biti upamćena po dva nivoa besmisla. Prvo, mere neće dati nikakve značajnije efekte, i drugo, biće prva ekonomska mera u kojoj nije naveden nijedan statistički podatak", kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević. On navodi da je od avgusta 2008. godine u Srbiji ugašeno 130.000 firmi, izgubljeno 400.000 radnih mesta, da je 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji u blokadi, da je za 25.000 preduzeća predviđen stečaj. Knežević kaže da je gotovo svaki od programa za zapošljavanje zloupotrebljen na različite načine, te je upozorio na to da će polovina “start ap” kredita biti krivično gonjena, a pedeset odsto nikad neće biti vraćeno. "A zapravo, u ovom trenutku svi trendovi u Srbiji i svi ekonomski performansi su negativni, osim izvoza, koji u određenoj meri raste zahvaljujući nekolicini firmi, recimo, proizvodnji električnih uređaja i aparata, a i njih zapravo slovenačka preduzeća plasiraju van naše zemlje", kaže on.

Na crno radi 45.000 duša
Izvor: Dnevnik
Prema proceni Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata u Novom Sadu u našem gradu radi oko 45.000 neprijavljenih radnika, kaže predsednik ovog sindikata Drago Đokić.- Država je nemoćna da uvede rad u ovoj oblasti, a Inspekcija rada koja bi trebalo da kontroliše da li su zaposleni prijavljeni, nije tehnički osposobljena, a nedostaju joj i ovlašćenja.
On tvrdi da prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru, ova inspekcija nema ovlašćenja da „ulazi u svako dvorište i kontroliše šta se radi”.
- Krivi su i građani što pristaju da rade bez uplaćenih doprinosa za zdravstveno i socijalno osiguranje. Najčešće rade u teškim uslovima znatno duže od osam sati, uz minimalnu zaradu - veli Đokić.
Primećuje da to državi godi, jer se neprijavljeni radnici ne bune. Naprotiv, vrlo su bojažljivi i trpeljivi.
- Kada država ima takvu situaciju u stvarnosti nema razlog da bilo šta menja, jer joj niko ne kuca na vrata da traži socijalnu pomoć - ističe Đokić. - Kada se uzme u obziri zvanična statistika, poražavajuće je da u Srbiji oko 700.000 radnika uposleno na crno, a da se broj nezaposlenih kreće oko 22 odsto, u odnosu na broj radno sposobnih. Samostalni sindikat procenjuje da u Novom Sadu ima realno nezaposlenih oko 40.000 građana, mada zvanično iz Filijale za zapošljavalje stiže podatak da je bez radne knjižice 31. 600 sugrađana.
- Promenjen je način evidencije, znatno je pooštren kriterijum, pa se sa spiska nezaposlenih brše svako ko se na vreme ne javi u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Sve je prisutnije i kratkotrajno uopšljavanje, na mesec, dva, što je razlog da se nezaposleno lice briše sa spiska Tržišta rada - naglašava Đokić.
Prema njegovom mišljenju Sindikat, kao interesna organizacija mora da menja dosadašnji način vođenja socijalnog dijaloga, jer dosadašnji razgovor s vlašću nije doneo očekivani boljitak.
- Svesni smo da samo direktan uticaj u izvršnoj vlasti može da donese nove rezultate u socijalno - ekonomskom položaju zaposlenih - kaže Đokić, smatrajući da je došlo vreme da se sindikat uključi u politički život.
- Stav novosadske organizacije jeste da niko ko je u organima sindikata ne može da bude odbornik i poslanik, ali da kao velika ogranizacija možemo da izaberemo kadar koji će raditi u prilog našoj opciji - izjavio je Đokić.

Grčka: Sudar vlade i sindikata
Izvor: Tanjug
Atina -- U očekivanju generalnog štrajka protiv najavljenih mera štednje, koji počinje sutra, u Grčkoj danas ne rade železničari, novinari, đubretari, poreznici...Najveće sindikalne konfederacije u javnom i privatnom sektoru- koje imaju dva i po miliona članova - od sutra su najavile 48- časovni generalni štrajk. Vrhunac protesta treba očekivati u četvrtak kada parlament treba da se izjasni o novima merama štednje kojima se predvidja novo smanjenje plata i penzija, povećanje poreza kao i otpuštanje 30 hiljada zaposlenih u javnom sektoru. "Mi ćemo pokušati da sprečimo te mere koje će razoriti Grčku i grčki narod", kažu u konfederaciji sindikata zaposlenih u javnom sektoru ADEDY, prenose atinski mediji. Premijer Jorgos Papandreu je na velikom ispitu pošto se našao na udaru kritika i iz svoje stranke i iz sindikata. On je pozvao naciju na strpljenje i da pokaže jedinstvo i odgovornost u trenutku koji bi mogao - kako je naglasio - da bude presudan za Grčku, ali i za Evropu. Vladajući PASOK, sada ima tesnu većinu u parlamentu: 153 od ukupno 300 mesta u parlamentu. U znak protesta protiv mera štednje juče je jedan njegov poslanik napustio stranku, dok dvojica prete da će glasati protiv vladinog programa. Ali "paket" štednje će najverovatnije biti usvojen zahvaljujući podršci manjih opozicionih stranaka. U Evropskoj uniji, na samitu koji je zakazan iduće sedmice, raspravljaće se o situaciji u Grčkoj i putevima za pronalaženje izlaza iz ekonomske krize, najteže koja je pogodila ovu zemlju u godinama posle Drugog svetskog rata.

17. oktobar 2011.

Radnici Nibensa sutra ispred Vlade
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Sindikati pet putarskih preduzeća iz Nibens grupe sutra će početi proteste pred zgradom Vlade Srbije ako se ne reše problemi radnika tih prezaduženih firmi.
Radnici zahtevaju od premijera Mirka Cvetkovića da se tim preduzećima odblokiraju računi, isplate zaostale zarade, konvertuje potraživanje banaka u kapital preduzeća i obezbedi kontinuitet rada preduzeća."Ukoliko se ovi zahtevi ne ispune tražimo ostavku direktora 'Putevi Srbije' i ministra za infrastrukturu i energetiku", navedeno je u saopštenju. Na sastanku sindikalnih rukovodstava preduzeća za puteve "Niš", "Vranje", "Kragujevac", "Beograd" i "Vojvodinaput Bačkaput" u Nišu ocenjeno je da su državni organi u velikoj meri odgovorni za nepodnošljiv materijalni i socijalni položaj radnika tih firmi, ističe se u saopštenju za medije."Ovaj protest za razliku od prethodnih trajaće sve dok se ne nadje rešenje za opstanak ovih pet preduzeća i radnih mesta u njima", ističu u sindikatu.Vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković je u maju uhapšen zbog zloupotrebe službenog položaja i izvlačenja 32 miliona evra iz Fabrike maziva iz Krusevca, koju je kupio u privatizaciji. Preduzeća iz grupe Nibens imaju više od 5.000 zaposlenih, a putari iz te grupe održavaju više od 40 odsto puteva u Srbiji i učestvovali su u gradnji autoputa na Koridoru 10 kroz Srbiju.
U saopštenju Samostalnog sindikata putara Srbije ističe se da se odgovorni ministarstvo za ekonomiju i ministarstvo za infrastrukturu, Agencija za privatizaciju i Putevi Srbija, ali se navodi da posebnu odgovornost snose i AIK banka i Unikredit banka. Putari su ocenili da su "banke bez ekonomske ili pravne logike odobravale vlasniku Nibens grupe Milu Đuraškoviću, koji se sada nalazi u zatvoru, kredite u visini od više desetina miliona evra". "Pozivamo državne organe da do kraja ispitaju sve okolnosti koje su dovele do toga da više hiljada radnika Nibens grupe i njihovih porodica ostane bez sredstava za život", navodi se u saopštenju sindikata. Radnici zahtevaju od vlade deblokadu računa preduzeća, isplatu zarađenih a neisplaćenih plata i konvertovanje potraživanja banaka u kapital predzeća. Računi preduzeća iz Nibens grupe blokirani su zbog dugova od oko 180 miliona evra, od kojih je oko 130 miliona evra dug bankama. Zbog toga je s bankama postignut dogovor o restrukturiranju preduzeća kroz stečaj.

Siromaštvo se meri sa 8,500 dinara
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Svaki deseti građanin u Srbiji živi sa manje od 8.544 dinara mesečno, kaže pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Suzana Paunović. Prema njenim rečima u Srbiji živi 9,2 odsto siromašnih građana, a najugroženiji su stanovnici ruralnih područja.Za razliku od perioda od 2006. do 2008. kada je broj siromašnih opao, tokom 2009. i 2010. godine, pre svega zbog ekonomske krize, njihov broj je porastao pa je tako 2009. 6,9 odsto bilo siromašnih, a godinu dana kasnije 9,2 odsto, rekla je Paunovićeva. Međutim, ohrabruje nezvaničan podatak da će ova 2011. godina označiti stagnaciju u daljem razvoju siromaštva, istakla je ona. Siromaštvom su mnogo više pogođeni stanovnici ruralnih nego gradskih područja, i to uglavnom petočlana i šestočlana domaćinstva, ljudi sa osnovnim ili bez obrazovanja, nezaposleni i oni koji nisu radno aktivni, navela je Paunovićeva. Najviše je ugroženo stanovništvo centralne Srbije, jer čak 12 odsto stanovnika na tom području živi ispod linije apsolutnog siromaštva, dok je Beograd u boljoj poziciji, kao i Vojvodina sa 6,8 odsto siromašnih, kazala je Paunovićeva.
Oko 140.000 dece živi bez vode i toaleta u stanu
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) saopštila je danas povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva da su deca do 18 godina najviše izložena riziku od siromaštva. "U Srbiji je još nepovoljnija situacija za porodice s decom jer prisustvo dece u domaćinstvu značajno povećava rizik od siromaštva", navodi se u saopštenju MODS-a.Inače, u ovom trenutku ima 69.000 porodica koje se nalaze na evidenciji da primaju novčanu, socijalnu pomoć, što znači da 176.000 gradjana primaju taj vid pomoći.. Na mesečnom nivou reč je o više od tri milijarde dinara koje se izdvajaju za pomoć onima koji su najugroženiji, precizirala je Paunovićeva.
Pored višečlanih porodica sa decom, u riziku od siromaštva su i samohrani roditelji s jednim detetom ili više dece. U saopštenju se navodi da oko trećine domaćinstava ispod linije siromaštva nemaju vodovodne instalacije u kući, odnosno stanu, a oko polovine nemaju toalet, kao ni kupatilo. Jedna trećina tih domaćinstava izdvaja više od polovine svojih prihoda za troškove stanovanja."To je, nažalost, svakodnevnica više od 140.000 dece u Srbiji. Siromašnim porodicama s decom namenjen je dečiji dodatak koji mesečno iznosi 2.205 dinara. U odnosu na prošlu godinu, to je iznos veći za 300 dinara po detetu", kaže se u saopštenju.

Grčka: Najveći štrajk protiv vlade
Izvor: Tanjug
Atina -- Sindikati u Grčkoj organizuju jedan od najvećih štrajkova u poslednje dve godine u pokušaju da spreče parlament da usvoji nove mere štednje."Mi ćemo pokušati da sprečimo te mere koje će razoriti Grčku i grčki narod", kaže Ilias Iliopolus, generalni sekretar konfederacije sindikata zaposlenih u javnom sektoru ADEDY, prenose mediji u Atini.Generalni štrajk je zakazan za 19. i 20. oktobar i poklapa se sa zasedanjem parlamenta, koji treba da odlučuje o novim merama štednje.U štrajku će učestvovati i federacija sindikata u privatnom sektoru GŠE, tako da će, kako se najavljuje, zemlja biti paralisana, pošto dve sindikalne organizacije okupljaju 2,5 miliona radnika i službenika. U Grčkoj su u toku štrajkovi carinika, djubretara, novinari, taksisti, ali haos se očekuje u sredu kada počinje 48-časovni generalni štrajk. Policija najavljuje pojačane mere bezbednosti, kako bi se izbegla repriza iz juna kada je došlo do okršaja demonstranata i pripadnika snaga bezbednosti. U novom "paketu" mera šednje predlaže se povećanje poreza, smanjenje plata i penzija, nova otpuštanja u javnom sektoru. Procenjuje se da će vlada obezbediti većinu u parlamantu zahvaljujući podršci manjih stranaka, mada se u vladajućem PASOK-u koji ima 154 od ukupno 300 mesta već javljaju novi disidenti. Premijer Jorgos Papandreu je na mukama, ali nema drugog manevarskog prostora da izvuče zemlju iz najteže ekonomske krize Grčke u periodu posle Drugog svetskog rata. Štednja odnosno smanjenje budžetskog deficita je preduslov za dobijanje novih kredita od EU i MMF, bez kojih bi država odmah bankrotirala. U sindikatima je zasad ostao bez odjeka i apel ministra finansija Evangelosa Venizelosa koji ih je pozvao da se "ne igraju vatrom" i da "ne ugrožasvaju opšte interese zemlje".

16. oktobar 2011.

Dačić za prava policajaca ali i izvršavanje obaveza
Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić zatražio je od rukovodilaca u MUP da omoguće ostvarivanje sindikalnih prava zaposlenima, a od sindikata policije da obezbede izvršavanje radnih obaveza.On je na sastanku sa načelnicima organizacionih jedinica MUP i predstavnicima reprezentativnih sindikata policije posvećenom primeni posebnog koletivnog ugovora za policijske službenike, zahtevao doslednu primenu tog akta.Dačić očekuje "od predstavnika sindikata da pored ostvarivanja prava, treba da obezbede i odgovorno izvršavanje radnih obaveza svojih članova" kao i da unaprede međusobno saradnju.On je istakao i obavezu svih zaposlenih u MUP da poštuju zakone, podzakonske kao i sve druge propise i akte, koji su doneti i primenjuju se, saopštilo je u petak uveče Ministarstvo unutrasnjih poslova.Dačić je zahtevao od sindikalnih funkcionera "da preuzmu odgovornosti za ponašanje članstva u kontekstu ostvarivanja sindikalnih prava i nastavka dijaloga u partnerskim odnosima".Sastanku su prisustvovali predstavnici reprezentativnih sindikata Policijskog sindikata Srbije i Nezavisnog sindikata policije, koji su bili učesnici u sindikalnom pregovaranju i zaključili Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike sa Dačićem.Predstavnici ostalih sindikalnih organizacija nisu prisustvovali sastanku jer su po Zakonu o radu, učesnici u zaključivanju Posebnog kolektivnog ugovora samo reprezentativni sindikati.Svi ostali sindikati svoja prava i interese mogu ostvarivati u saradnji i dogovoru sa reprezentativnim sindikatima koji su zaduženi i za praćenje primene Posebnog kolektivnog ugovora, navodi se u saopštenju.Od dva reprezentativna sindikata policije, Policijski sindikat Srbije saopštio je da na sastanku sa rukovodstvom MUP-a nije postignut dogovor i da se štrajk nastavlja, dok Nezavisni sindikat policije nije ni prekidao rad.U Ministarstvu unutrašnjih poslova postoji još šest manjih sindikata koji okupljaju zaposlene raznih struktura.

Nerealni zahtevi sindikata u Knjazu
Izvor: Blic
Beograd -- Nerealni zahtevi sindikata za dupliranje zarada u Knjazu.
Mihailo Janković, predsednik Upravnog odbora „Knjaz Miloš”Sindikalni zahtev za povećanjem prosečnih zarada na 95.000 dinara odnosno blizu 1.000 evra po radniku je u ovom momentu, u najmanju ruku neodgovoran jer ugrožava opstanak kompanije.Kada bi svi poslodavci imali odnos prema zaposlenima kao što ima „Knjaz”, radnici u Srbiji bi mnogo bolje živeli.Svi moramo da shvatimo da poslujemo u tržišnoj ekonomiji i da u skladu sa tim treba i da se ponašamo – kaže u razgovoru za „Blic” Mihailo Janković, predsednik Upravnog odbora „Knjaza Miloša”.
Poslednjih nekoliko dana u medijima se govori o generalnom štrajku u kompaniji. Šta su uzroci nezadovoljstva radnika?
- Sindikat je o svojim zahtevima već govorio u medijima. U uslovima smanjene potrošnje, kada svi proizvođači voda posluju u otežanim okolnostima i plaćaju nepravedno visoke nacionalne naknade za vodu, Sindikat je kao jedan od zahteva izneo i dupliranje zarada. U ljudskoj prirodi je da uvek želi bolje i više, ali ako uzmemo u obzir da je poslednja (avgustovska) prosečna zarada u dva najbrojnija sektora u kompaniji, logistici i proizvodnji, iznosila preko 47.000 dinara neto i to isključujući rukovodstvo, ovaj zahtev pokazuje, nažalost, potpuno odsustvo realnosti.
Ali radnici ipak žele još veće zarade?
- „Knjaz Miloš” je u 17,6 odsto privrednih subjekata koji redovno i bez kašnjenja isplaćuju zarade, uprkos svim problemima sa kojima se susreće i ostvarenom poslovnom gubitku poslednjih godina. Imamo odgovoran odnos prema zaposlenima, koji se ogleda i kroz beskamatne zajmove, isplate božićnica, upućivanje zaposlenih u banjska lečilišta radi rekreacije i rehabilitacije, stipendiranje najuspešnije dece naših zaposlenih, podržavanje radničkih sportskih igara... Najvrednije zaposlene stimulišemo uvećanjem zarade, a ovog leta je svakog meseca više od 100 zaposlenih na ovaj način ostvarilo veća primanja. Zato „Knjaz” i jeste jedan od omiljenih poslodavaca u Srbiji. Među proizvođačima voda „Knjaz” ima najviše prosečne zarade i zapošljava najveći broj radnika po proizvedenom litru.
Sigurno ste u svakodnevnoj komunikaciji radnicima, šta im u razgovoru kažete?
- Svi zajedno treba da budemo ponosni što smo deo tradicije duge 200 godina. Baš kao i život, i biznis je jedna velika kriva koja ima svoje uspone i padove. Sada svi treba da budemo odgovorni najpre prema sebi, a onda i ličnim primerom prema kompaniji, da u teškim trenucima nastupamo jedinstveno, trezveno i promišljeno. To je jedini način da kompanija bude dobro, a tada će i svima nama, zaposlenima, biti još bolje.

Srbija neće imati para za penzije
Izvor: Press
Beograd -- Poslodavci radnicima daju keš na ruke, a prijavljuju minimalce za koje često ne uplaćuju doprinose, tako da uskoro neće biti novca za penzionere.Poslodavci u Srbiji dovijaju se na razne načine da izbegnu plaćanje doprinosa.Provereni recept je prećutni savez sa radnikom - po principu prijavim te na minimalac, dam ti na ruke još dvesta evra, a država dobije najmanje...I dok je trenutna korist za radnika jasna, šteta je veća i dugoročnija, što se vidi po odlasku u penziju, kada neko ko je zarađivao 500 evra dobije 12.000 dinara penzije.Od 50.000 dužnika tek 6.500 opomena
Dodatni problem stvara što PIO fond praktično služi kao jedan veliki žiro-račun preko kojeg se isplaćuju penzije, jer se „uterivanjem" dugova bavi Poreska uprava. Ali od oko 50.000 dužnika, oni su opomene za neplaćanje do sada poslali na 6.500 adresa, od čega je samo 2.500 poslodavaca izmirilo obaveze. "Nama su čak nedostupni neki podaci koji se tiču rada PIO fonda jer ih ima Poreska uprava. Praćenje i kontrolu naplate doprinosa sprovodi Uprava a ne mi, a nama se dostavljaju dokazi da su platili. Ali izgleda da i oni više posmatraju nego što kažnjavaju dužnike", kaže Slavica Savić.
Problem je mnogo veći kada se ima u vidu da uskoro ni minimalne penzije neće moći da budu isplaćene, jer je dug prema PIO fondu narastao na astronomskih 233,2 milijarde dinara. Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da je tačno da vlasnici manjih preduzeća pribegavaju prijavljivanju minimalne zarade, ali ističe da su državne firme najveći dužnici za plaćanje doprinosa. "Privatne firme zbog krize imaju mnogo manji obim posla, do 35 odsto manje nego što je bilo kada je ugovor sa radnicima potpisivan. Sa druge stane, država je u poslednjih nekoliko godina četiri puta obavila povezivanje staža u javnom sektoru, pa dolazimo do toga da svi ostali plaćaju dugove javnih preduzeća", kaže Rajić. Sve to moglo bi vrlo jednostavno da se reguliše kada bi se povećale kazne za direktore koji ne plaćaju poreze i doprinose, kao što je to slučaj u Makedoniji, u kojoj se ide u zatvor šest meseci. Kazne su pooštrene i u Hrvatskoj, a jedino Srbija i Bosna ne čine ništa da se problem reši. Rajić navodi da su "plate u EPS-u ili Srbijagasu po 60.000 ili 70.000 hiljada, a pošto prećutno znaju da će država da im poveže staž ako zatreba i da ih poreznici neće dirati, mogu da kasne sa plaćanjem doprinosa koliko hoće. Ipak, poreska uprava kažnjava manje firme, čim počnu da kasne sa plaćanjem". "Drugo, ima relativno malo privatnih firmi koje posluju, oko 72.000. Kada vidite da ima 510.000 ljudi koji rade u javnom sektoru, a 296.000 u proizvodnji, jasno je zašto je situacija sa plaćanjem doprinosa takva kakva je", kaže on.Zbog toga su zaposleni najveće žrtve, jer je svaki radnik u javnom sektoru praktično izdržavano lice. Rajić navodi da je jedan od najvećih dužnika GSP Beograd, koji je stigao do duga od više od milijardu dinara. A vozač autobusa u GSP-u ima veću platu od inženjera u privatnoj firmi.
Za nekoliko godina PIO Fond blizu bankrota
Zamenik predsednika PIO fonda Slavica Savić kaže da bi za nekoliko godina Fond mogao da dođe blizu bankrota. "Pre nekoliko godina PIO fond se sa oko 80 odsto punio iz doprinosa, a 20 iz budžeta. Sada je situacija takva da nam iz budžeta dolazi čak 45 odsto novca. Prosto, Fond neće dugo moći da funkcioniše na takav način", upozorava Savićeva.
Rajić navodi i primer Češke i drugih evropskih država, koje imaju registar neplatiša dostupan svima, a firme koje ne izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi teško da mogu da nađu posao ili da učestvuju u tenderima.Imajući to u vidu, jasno je zašto je zaključno sa junom ove godine dug domaćih kompanija prema PIO fondu narastao na čak 233,2 milijarde dinara. Prema podacima Poreske uprave, glavnica duga iznosi oko 104,5 milijardi dinara, dok ostatak od 128,6 milijardi čine kamate. Ovakva situacija zabrinula je članove UO PIO fonda, jer svake godine iz budžeta se izdvaja sve više novca. Tako je 2007. godine za penzije iz budžeta izdvojeno 110 milijardi dinara, godinu dana kasnije 138 milijardi, a 2009. čak 214 milijardi. Prošle godine je takođe nastavljen taj rast sa dodatne četiri milijarde. Zbog svega ovoga javni dug države je sve veći, a naši sagovornici strahuju da će doći do trenutka kada država više neće moći da dotira Fond, što bi moglo da dovede do problema kakve trenutno ima Grčka. Član UO PIO fonda ispred Unije poslodavaca Srbije Aleksa Grgurević kaže da država pokušava da još više „stegne" ono malo privrede koja ima novca. "Država sprema i rigoroznu fiskalnu reformu, što je još jedan razlog što se približavamo grčkom scenariju. Jer, država koja je ostala bez realnih prihoda, sada će da krene da dere kožu s leđa onima koji još imaju neki novac. To je pokušano i u Grčkoj, ali je pitanje da li će srpska privreda to moći da podnese. A onda će kazati da im je kriv MMF, Svetska banka i svi drugi", upozorava on. Prema podacima PIO fonda 221.500 poslodavaca imalo je obavezu da podnese prijave za penziju, ali je to učinilo oko 135.000, što znači da više od 40 odsto ne plaća doprinose. Međutim, još veći problem predstavlja to što oko trećine dugova nikada neće biti naplaćeno. "Oko 90 odsto tih firmi su državne. Kada bi se vratilo tih 233,2 milijarde mogli bi da isplaćujemo penzije najmanje šest meseci", tvrdi Grgurević.

15. oktobar 2011.

Sporan neoporeziv deo zarade
Izvor: RTS
Unija poslodavaca Srbije saopštila da je Vlada Srbije prekršila Socijalni sporazum i izigrala privredu, jer nije ispunila ugovornu obavezu da od 1. oktobra neoporezivi deo zarade podigne na 10.000 dinara. Ministar Ljajić najavljuje rešenje problema u naredne dve nedelje.Šest meseci od potpisivanja Socijalno-ekonomskog sporazuma kojim su Vlada, poslodavci i sindikati preuzeli obaveze kojih će se, zbog prevazilaženja krize, pridržavati do kraja godine, Unija poslodavaca saopštava da ga je Vlada izigrala.Poslodavci kažu da iako je dogovoreno, neoporezivi deo zarade nije povećan na 10.000 dinara od 1. oktobra. Prvobitno, to povećanje trebalo je da važi od 1. juna, zajedno sa povećanjem minimalne cene rada.Najveći domet sporazuma je junsko povećanje minimalne cene rada na 102 dinara po satu. Poslodavci su tada odrešili kesu i, zauzvrat, tražili da se neoporezivi deo zarade sa 7.300 dinara poveća do minimalne zarade od oko 18.000 dinara.Predlog je odbijen i dogovoreno je da se uz dodatne proračune neoporezivi deo poveća najviše do 10.000 dinara."Sad je oktobar još nemamo ni nagoveštaj hoće li se zaista povećati neoporezivi deo zarade", kaže Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije.Na pitanje zašto su se odlučili da saopštenjem razreše taj problem a ne direktnim kontaktima u vladi, Atanacković kaže da nisu vršili posebne pritiske i očekivali su da se ono što je potpisano, izvršava i zbog toga su hteli da skrenu pažnju javnosti ali i Vladi da ispoštuje ono što je rekla.
Podrška sindikata
Sindikati podržzavaju zahtev poslodavaca. Očekuju da poresko rasterećenje preduzeća otvara radna mesta."Izgleda da Vlada ili ima problem sa obračunima, sa matematikom ili želi da nađe način da izigra ovaj sporazum, jer ovo je ključno za poslodavce a kad je često ključno za poslodavce onda je i za nas", kaže Branislav Čanak iz sindikata "Nezavisnost".Nadležni ministar najavljuje rešenje problema u naredne dve nedelje.Ministar za rad Rasim Ljajić kaže će predložiti da neoporezivi deo zarade bude 10.000 dinara, ali je zato potrebna izmena zakona, a u narednih 15 dana će predložiti da taj zakon bude u skupštinskoj proceduri i nada se da će biti izglasan. Predstavnici Vlade, poslodavaca i sindikata sastaće se već u ponedeljak, kako bi pripremili sledeću sednicu Socijalno-ekonomskog sveta. Pored povećanja neoporezivog dela plate, vruća tema biće i dugo najavljivano skraćenje rokova plaćanja.

14. oktobar 2011.

Štrajk Centra za socijalni rad od 20. oktobra
Izvor:www.yueco.rs
Radnici Centra za socijalni rad od 20. oktobra stupaju u štrajk zahtevajući poboljšanje materijalnog položaja i ispunjavanje drugih zahteva. Centar za socijalni rad je tako prihvatio poziv strukovne organizacije Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti da svi radnici iz ove oblasti stupe u štrajk i iskažu svoje nezadovoljstvo pred Ministarstvom rada i socijalne politike. Minimum procesa rada biće poštovan u skladu sa Zakonom o radu, a podršku zahtevima pružilo je i Gradsko veće Saveza samostalnih sindikata Grada Subotica.Milan Margaretić je jedan od socijalnih radnika koji će učestvovati u štrajku. Kako je izneto na press konferenciji u Gradskom veću Saveza samostalnih sindikata, Margaretić i ostali socijalni radnici u ovom trenutku imaju gotovo 10 puta više posla nego pre deset godina, uz isti broj kolega. Donošenjem novog zakona o socijalnoj zaštiti, prema tvrdnjama koje su iznete, došlo se u situaciju da pojedini iznosi socijalne pomoći budu veći od plate zaposlenih u Centru za socijalni rad. Iz tog, ali i drugih razloga razloga, socijalni radnici iz cele Srbije stupaju u štrajk.Ovaj štrajk se odnosi na zaposlene u svim socijalnim ustanovama, a za sada su jedino zaposleni Centra za socijalni rad odlučili da krenu u štrajk. Kao razlozi su, između ostalih, navedeni niske zarade, neprimenjivanje postojećeg posebnog kolektivnog ugovora i nepotpisivanje novog, neisplaćivanje jubilarnih nagrada. Štrajk je zakazan za 20. oktobar, o predlogu minimuma rada obavešteno je i rukovodstvo i osnivač, a veliki broj štrajkača je zainteresovan i za odlazak na Beograd gde će istog dana socijalni radnici iz cele Srbije iskazati svoje nezadovoljstvo ispred Ministarstva rada i socijalne politike.Centar za socijalni rad je jedan od većih u Srbiji i zapošljava oko 60 radnika. Prema predloženom minimumu procesa rada, njih oko 15 će stajati na raspolaganju strankama za vreme štrajka.

PROTEST ZAPOSLENIH U SOCIJALNOJ ZAŠTITI
Izvor: Radio Subotica
Zaposleni u socijalnoj zaštiti održaće masovni protest ispred Vlade Srbije 20. oktobra. Istog dana, članovi Samostalnog sindikata zaposlenih u Centru za socijalni rad u Subotici stupiće u štrajk. Zaposleni u socijalnoj zaštiti zahtevaju povećanje zarada koje nisu ozbiljnije uvećane već četiri godine. Traže i potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora koji je Vlada već potpisala sa zaposlenima u zdravstvu, kulturi i obrazovanju, a protive se i namerama nadležnog ministarstva da osnuje Komoru stručnih radnika, bez prisustva sindikalnih predstavnika zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Tokom štrajka biće obezbedjen minimum procesa rada, a štrajk će trajati do ispunjenja zahteva.

Prosvjedi i štrajk zaposlenih u socijalnoj zaštiti
U povodu najavljenog prosvjeda Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, danas je u prostorijama gradskog Saveza samostalnih sindikata održana konferencija, na kojoj je potvrđeno da će se štrajk i prosvjedi održati u idući četvrtak, 20. listopada. Naime, zbog, kako je rečeno, nonšalantnog odnosa resornog ministarstva spram zahtjeva uposlenih u području socijalne zaštite, subotički štrajkaši izrazit će svoje nezadovoljstvo okupljanjem u Klubu Centra za socijalni rad, dok će masovni prosvjedi istoga dana biti održani i u Beogradu.Na čelu štrajkaškog odbora je predsjednik Sindikalne organizacije Centra za socijalni rad Subotica, a ujedno i povjerenik za vojvođansku regiju ispred republičkog sindikata Sreto Rauković, koji je naveo razloge stupanja u štrajk, među kojima je i povećanje zarade uposlenih, koja se nije mijenjala u posljednje četiri godine:«Zarade su kod nas ispod prosjeka, uzmemo li u obzir da je u području socijalne zaštite uposleno dvije trećine radnika sa srednjom stručnom spremom, pri tome znamo da je minimalac trenutačno 17 tisuća dinara, a naši uposlenici s I. i II. stupnjem stručne spreme primaju plaću od 18 do 19 tisuća dinara. Primjerice, trenutačno socijalna pomoć može iznositi i do 22 tisuće dinara, a naš radnik ima 18 tisuća dinara plaću. Ispada da je bolje biti socijalno ugrožen nego raditi. Uz to nam je u posljednjih deset godina obuhvat poslova povećan deset puta, a broj uposlenih ostao je isti od 1991. godine. Uz to, s najtežim kategorijama ljudi radimo, ali plaće nam nisu primjerene tome", rekao je Sreto Rauković, naglasivši pritom da su prosvjedi i štrajk isključivo usmjereni k Ministarstvu rada i socijalne politike, a ne poslodavcu i osnivaču, odnosno Lokalnoj samoupravi.Među zahtjevima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti je i hitno potpisivanje novog Posebnog kolektivnog ugovora, što se odgađa u proteklih pola godine, dok je u svim ostalim područjima, poput zdravstva, obrazovanja, kulture, ovaj ugovor odavno potpisan.Procjenjuje se da će se u prosvjede uključiti oko 60 posto članova ovoga Sindikata, a da će ostatak uposlenih štrajkati u okviru svojih ustanova, među koje se ubrajaju ustanove za djecu, domovi za odrasle, te gerontološki i centri za socijalni rad.«Štrajkovi će se u Subotici održavati u Domu za djecu 'Kolijevka', Centru za socijalni rad i u Gerontološkom centru. Pri tome će biti ispoštovan minimalni proces rada, što znači da korisnici neće biti uskraćeni za najnužnije usluge, ali će za dobivanje šireg spektra usluga morati pričekati da se izborimo za naše zahtjeve, što je ujedno borba i za njihova prava, jer se i oni nalaze u teškom položaju», zaključio je Sreto Rauković.Radnici u području socijalne zaštite zahtijevaju i isplatu jubilarnih nagrada za protekle tri godine, potom sudjelovanje u donošenje podzakonskih akata i propisa u okviru novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i osiguranje boljih uvjeta rada, izjednačavanje s ostalim djelatnicima u zdravstvu glede financiranja i pružanja usluga, te uključivanje u donošenje odluka o osnutku Komore stručnih radnika.

Sztrájkba lépnek a szociális védelemben dolgozók
A szabadkai szociális intézetek dolgozói a minisztérium előtt fognak tiltakozni
Izvor: Madjar so
A szociális védelemben dolgozók a jövő csütörtökön sztrájkba lépnek és tiltakozó megmozdulást szerveznek a minisztérium előtt. Milan Margaretić, a szociális védelemben dolgozók szabadkai szakszervezetének elnöke bejelentette, hogy október 20-án a gyermekek és felnőttek szociális védelmével foglalkozó intézetek, a gerontológiai intézetek és a Szociális Munkaközpont dolgozói délelőtt fél kilenckor sztrájkba lépnek, és csak a legsürgősebb szolgáltatásokat látják el. A belgrádi tüntetés délben veszi kezdetét.– A tüntetésre elsősorban azért kerül sor, mert az illetékes minisztérium nem fordít figyelmet a szociális védelemre és az abban dolgozókra. Rasim Ljajić miniszter úr egy évvel ezelőtt megígérte, hogy a dolgozók napokon belül aláírják a kollektív szerződést, de erre a mai napig nem került sor – mutatott rá Milan Margaretić.
A szociális védelemben dolgozóknak több követelése is van, melyekről Sreto Rauković, a szociális védelemben dolgozók köztársasági szakszervezetének elnökségi tagja számolt be. Mint elmondta, amikor meghozták a szociális védelemről szóló törvényt, nem vették figyelembe a szakszervezetek javaslatait, bár formálisan részt vettek annak kidolgozásában. Azt kérik, hogy az előírások kidolgozásába a szakszervezeteket is vonják be. Követelik az elmúlt három év jubiláris juttatásainak kifizetését, amit az egészségügyben, tanügyben és a kultúrában dolgozók is kérnek, és a követelések között szerepel a szociális védelemben dolgozók fizetésemelése is, ugyanis az elmarad a szerbiai átlagtól.
– Az általunk megfogalmazott kollektív szerződés összhangban van az egészségügyben, tanügyben, kultúrában dolgozókéval, nem kérünk semmi mást, csak amit már mindenki megkapott. Szeretnénk, ha a szociális szolgáltatások támogatását megoldanák és az itt dolgozó egészségügyi káderek fizetését kiegyenlítenék más egészségügyben dolgozó személyekével. Kezdeményezzük továbbá, hogy hozzanak létre egy kamarát, melybe a szociális védelemben dolgozókat is bekapcsolnák. Az emberek megértését kérjük, hiszen a követeléseink a felhasználóinknak nyújtott szolgáltatások minőségére is befolyással vannak, egyúttal arra kérünk minden szociális védelemben dolgozót, úgy Vajdaságban, mint országos szinten, hogy csatlakozzanak a tiltakozásunkhoz – mondta Rauković.

Izvorni prihodi za penzije sve manji
Izvor: Politika
Doprinosima se prikuplja tek 53,7 odsto novca, dok je 1995. godine na ovaj način stizalo 85,6 odsto penzijskih para. Njihovi predstavnici pitaju zašto je ukinut SDK. Upravni odbor penzijskog fonda zaposlenih uputiće vladi, sindikatima, Uniji poslodavaca i penzionerima pismo o namerama za restrukturisanje republičkog penzijskog fonda kako bi se on postepeno oporavio. Isplata penzija za milionsku penzionersku populaciju u sve većoj meri zavisi od dotacija iz budžeta, pa je pitanje do kada će državna kasa izdržati toliki pritisak, zaključak je sa jučerašnje sednice Upravnog odbora ovog fonda.Članovi UO zatražili su vraćanje Službe društvenog knjigovodstva kako bi se ponovo uvela kontrola u naplatu doprinosa za zaposlene, jer dok je postojao SDK nije moglo da se dogodi da poslodavac isplati plate, a ne uplati doprinose, što je sada slučaj.U upravljačkom telu fonda su skeptični da će najavljeno obelodanjivanje imena firmi i preduzetnika koji godinama izbegavaju plaćanje doprinosa zaživeti od 1. novembra u toj meri da stepen naplate dostigne onaj iz devedesetih kada se po tom osnovu u kasu slivalo oko 80 odsto sredstava.– Zna se ko je doneo odluku o ukidanju SDK-a, treba pitati državu zašto je to dozvolila, rekao je Milorad Mijatović, član UO, dodajući da treba ozbiljno razmisliti i o tome da se zdravstveno osiguranje i socijalna zaštita izuzmu iz penzijskog fonda i da čist novac ostaje za isplatu penzija.Mijatović kaže da bi i poljoprivredne penzije ubuduće trebalo da dobijaju samo oni koji dobrovoljno uplaćuju doprinose, jer je penzijski fond već dovoljno opterećen da bi i poljoprivrednicima koji su neredovne platiše isplaćivao penzije.Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, upozorio je na podatak da se u ovom času 53,7 odsto sredstava za isplatu penzija obezbeđuje od uplata doprinosa, dok skoro 46 odsto novca dolazi iz budžeta, te da su ta izdvajanja drastično povećana od 2000. godine.Za isplatu penzija iz budžeta 1995. godine izdvajalo se tek 13,88 odsto ukupnih sredstava, dok su izvorni prihodi bili 85,6 procenata.Slavica Savić, član Upravnog odbora fonda, kaže da strateško restrukturisanje fonda podrazumeva fiskalnu disciplinu, odnosno uvođenje obavezne naplate doprinosa u momentu isplate zarada, kako bi se povećao stepen naplate, striktnu primenu propisa iz poreske politike i radnih odnosa, prenos obaveza finansiranja i plaćanja zdravstvene zaštite penzionera s fonda na budžet.Takođe je važno da se što pre reši pitanje imovine fonda koja je građena penzionerskim dinarom, a za koje i danas postoje dokazi da je u vlasništvu fonda i koji bi trebalo da mu se stavi na raspolaganje.Krajnje je vreme da penzijski fond prestane da bude protočni bojler za isplatu penzija, a da pri tom ne raspolaže ni svojom imovinom, ne odlučuje o stopi doprinosa, niti kontroliše uplate doprinosa. Fond u narednih 10 godina mora da postane nezavisan, rekla je Savićeva.Pismo o namerama za strateško restrukturisanje penzijskog fonda način je da se rastereti državni budžet, što bi nadležni trebalo ozbiljno da shvate ukoliko žele da pomognu i sebi i penzionerima, zaključio je Ljubiša Samardžić, član UO fonda.

Pojeftiniće hleb, ulje, meso, mleko
Izvor: Blic
Beograd -- Vekna hleba "sava“ bi do kraja godine morala, umesto 44, da košta 36 dinara. vuči neverovatno, ali su poznavaoci poljoprivrede i industrije hrane saglasni u oceni da do kraja godine, a naročito u poslednjem kvartalu, koji je počeo, treba očekivati dodatno pojeftinjenje osnovnih i najvažnijih namirnica: mesa, mleka, jaja, ulja, šećera i brašna.Osim kod kukuruza, gde se registruje manji prinos za nekoliko procenata, sva ostala poljoprivredna proizvodnja je, kako kažu agroekonomisti, u pozitivnoj stopi rasta: rod soje je oko 6,7 miliona tona, suncokreta oko 500.000 tona, povrtarske kulture i voće su obilato rodili. Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, za izvoz i za robne rezerve. Cene hrane u svetu takođe padaju, što ima uticaja i na naše tržište. Kada se sve stavi u ekonomsku retortu i analizira izvan priče o predstojećim izborima, zaključak je vrlo realan i jasan. "Cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda padaće zbog dobrog poljoprivrednog roda u Srbiji i smirivanja cena sirovina na svetskom tržištu", tvrdi Saša Đogović, ekonomista iz Instituta za istraživanje tržišta. Ipak, za dugoročniju i višegodišnju stabilnost cena, saglasni su ekonomisti, potrebno je mnogo više od jedne rodne godine.
Zbog dobrih prinosa statistika beleži da su cene prehrambenih proizvoda od maja ove godine u stalnom padu. Takođe, daljoj stabilizaciji doprinose i mere Vlade radi rasterećenja pojedinih troškova u prehrambenoj industriji, pre svega sojine sačme. Zašto su očekivanja u pojeftinjenju hrane realna, objašnjava Vojislav Stanković, poznavalac tržišta hrane. "Važeća cena brašna i hleba je napravljena na bazi prošlogodišnje kalkulacije, kada je pšenica koštala 28 dinara, a aktuelna otkupna i berzanska cena je oko 18 dinara. Svi sadašnji inputi govore da vekna tzv. narodnog hleba treba da košta 36 dinara. Kod šećera valja očekivati maloprodajnu cenu ispod 100 dinara, jer je cena na berzama sa 1.000 pala na 600 evra po toni. Pa sad u Grčkoj kilogram košta od 93 do 95 evrocenti", objašnjava Stanković. Odluka Vlade da smanji carinu na uvoz sojine sačme iz EU, koja je bila 6,2 odsto, kao i na uvoz iz Turske i zemalja članica EFTA od 12,3 procenta, što je tridesetak fabrika stočne hrane odavno tražilo, značajno će uticati na pojeftinjenje mesa. "Očekuje se da cena svih vrsta mesa, uključujući i pileće, zatim mleka, pa i jaja, pojeftini za 15 do 20 procenata, zato što je u proizvodnji stočne hrane sojina sačma učestvovala sa skoro dve trećine ukupnog troška. To u lancu mora da donese niže cene za potrošače", zaključuje Stanković. On dalje prognozira da će i jestivo ulje morati da košta manje, jer je otkupna cena sada 30, a bila je 40 dinara, pa bi proizvodnja od 150.000 tona bila dovoljna za domaće potrebe i izvoz, a sve skupa bi donelo cenu od 100 do 110 dinara. Svim objektivnim razlozima za pad cena do kraja godine trebalo bi dodati i činjenicu da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši 41,3 odsto primanja na kupovinu hrane, a da je to u zemljama EU svega 18 procenata. Znači, naša kupovna moć je ograničena i slaba, pa će odsustvo veće tražnje uticati na dalji pad cena.

Država fiktivno obara nezaposlenost
Izvor: Press, Alo
Beograd, Novi Sad -- Specifičnom formulacijom pitanja na popisu država je statistički podigla broj zaposlenih za najmanje 50.000. Naime, toliko će angažovanih popisivača na pitanje da li su imali posao tokom poslednje nedelje pre popisa u svom upitniku odgovoriti sa "da“.U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) takvu situaciju objašnjavaju radom po međunarodnim standardima, a po kojima se, kako kažu, "lica smatraju zaposlenim ukoliko rade bar jedan sat u poslednjoj nedelji pred popis“.Na taj način, samo preko ljudi angažovanih da popisuju, broj "ekonomsko aktivnih lica“ u našoj zemlji porašće za 0,01 odsto. Prema dosadašnjim podacima, planirano je da se za popis angažuje 46.000 popisivača i 5.600 opštinskih instruktora, a svi oni su na popisu štiklirali da rade po ugovoru.
Srbija u TOP10 po nezaposlenosti
Kako navodi ekonomista Miroslav Zdravković, ne samo da imamo jednu od najvećih stopa nezaposlenosti u Evropi od 22,2 odsto, već smo među 10 zemalja sa najvećom stopom nezaposlenosti u svetu, što ozbiljno zabrinjava. Projekcije MMF-a, kada je rastu nezaposlenosti reč, su alarmantne, navodi on.
Međutim, Snežna Lakčević, načelnica odeljenja za popis u RZS-u, kaže da se broj zaposlenih lica u Srbiji neće veštački povećati, iako će se popisivači voditi kao "aktivna lica“. Ona objašnjava da se "ekonomski aktivnim licima smatraju lica koja su u nedelji pred popis, najmanje jedan sat, obavljala bilo kakav plaćeni posao, bez obzira na radni status. Pored toga, u kontingent ekonomski aktivnog stanovništva ulaze i ona lica koja u referentnoj nedelji nisu radila, nemaju posao sa kojeg su odsustvovala, ali su aktivno tražila posao i spremna su da počnu da rade u naredne dve nedelje". Lakčević napominje da su "pitanja o ekonomskim karakteristikama kreirana u skladu sa preporukama za popise stanovništva i stambenih objekata koje su izradili UNECE i Eurostat, kao i u skladu sa standardima Međunarodne organizacije rada“. Ekonomista Goran Nikolić je, sa druge strane, izrazio zabrinutost da bi se statistički podaci iz popisa mogli zloupotrebljavati. On navodi da "popis stanovništva nije referentan pokazatelj zaposlenosti jer oko 50.000 popisivača nije zanemarljiva brojka i slika stope zaposlenosti ne može da bude neizmenjena". "Nije mi jasno zašto se po međunarodnim standardima lice koje radi sat nedeljno karakteriše kao zaposleno. Međutim, to je svuda prihvaćen princip, te zbog usklađenih standarda broj radno aktivnih se može porediti. Jedino što to nije realan pokazatelj nezaposlenosti jer je taj broj sigurno veći", poručuje Nikolić. Inače, zvanična statistika već je počela da beleži niže stope nezaposlenosti. Prošlog meseca, u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje registrovano je 721.043 nezaposlenih, što je za 16.117 manje nego lane. U odnosu na avgust, broj nezaposlenih je smanjen za 3.227, odnosno za 0,45 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz ankete o radnoj snazi iz aprila, stopa nezaposlenosti je 19,2 odsto, a broj nezaposlenih 573.000.

Crnogorski lekari u štrajku od 31. oktobra
Izvor: Novosti
Dva sindikata u Crnoj Gori u četvrtak se napokon dogovorila, „beli mantili“ u generalnoj obustavi rada od 31. oktobra
PODGORICA - Zaposleni u crnogorskim zdravstvenim ustanovama 31. oktobra će započeti generalni štrajk, kazali su u četvrtak predsednici Saveza sindikata Crne Gore i Unije slobodnih sindikata, koji prvi put ujedinjeno nastupaju.Na konferenciji za novinare saopšteno je da su sindikalci spremni da nastave pregovore, ali da ne prihvataju izgovore Vlade da nema para.- Ministar zdravlja nam je neposredno pred početak konferencije za medije poslao pismo, u kome nas poziva na pregovore. Mi nekoliko meseci pregovaramo, ali nismo imali sa kim, ni sa čim, jer nam vašom verzijom granskog kolektivnog ugovora predlažete da nam smanjite i ono što trenutno imamo - kazala je u četvrtak Ljiljana Krivokapić, predsednik Sindikata zdravstva pri Savezu sindikata.Ona je pozvala i sve ostale nezadovoljne radnike da podrže štrajk zaposlenih u zdravstvu.- Dići ćemo celu Crnu Goru na noge - poručila je Krivokapićeva.Vladimir Pavićević, predsednik sindikata zdravstva pri USS, kaže da generalni štrajk podrazumeva da će u domovima zdravlja, bolnicama i klinikama biti primani samo hitni pacijenti, a radiće se samo neodložne operacije.- To će preopteretiti hitnu pomoć i Urgenti centar KCCG, ali mi nećemo odustati, dok god se ne ispune naši zahtevi - kazao je Pavićević.

13. oktobar 2011.

Policija ne odustaje: Još jedan dan u štrajku
Izvor: Vesti Online
Policijski sindikat Srbije nastavlja štrajk pokrenut pre četiri dana zbog nezadovoljstva uslovima rada i socijalnim položajem zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Policajci nezadovoljni socijalnim položajem u MUP-u
Predsednik PSS Veljko Mijailović rekao je da bi u petak trebalo da bude održan sastanak predstavnika MUP-a i načelnika policijskih uprava o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u tom ministarstvu, što je jedan od zahteva sindikata.Sindikat je u ponedeljak ujutro počeo generalni štrajk uz poštovanje minimuma procesa rada od 30 odsto.Tokom štrajka, izdavanje ličnih karata, pasoša i drugih dokumenata obavlja se samo u hitnim slučajevima, a smanjenim kapacitetom rade granični prelazi.Policija, kako je najavljeno, izlazi samo na hitne intervencije, a inspektori izlaze na teren samo za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. Policijski sindikat Srbije tvrdi da ima 15.000 članova.

Leh Valensa: Kapitalizam je u velikoj krizi
Izvor: Vesti online
Bivši predsednik Poljske Leh Valensa otputovaće uskoro u Njujork, kako bi pružio podršku učesnicima protesta "Okupirajte Volstrit", ističući da je kapitalizam u krizi i da to predstavlja svetski problem.Valensa, vođa radničkih štrajkova pod komunističkim režimom, lider sindikata "Solidarnost" i dobitnik Nobelove nagrade za mir, prihvatio je poziv Metjua Blera, organizatora protesta koji je, kako je rekao, stavio "uveličavajuće staklo" na problem."Kako da ne odgovorim. Hiljade ljudi koji su se okupili blizu Volstrita zabrinuti su za svoju budućnost i sudbinu svoje zemlje. To je nešto što razumem", izjavio je Valensa za poljski dnevni list "Ðenik Všodni".On je istakao da je kapitalizam u krizi, i to ne samo u SAD, nego da je to problem širom sveta.
Sve masovniji protesti na Volstritu
Organizatori protesta su rekli da će pozdraviti Valensu raširenih ruku, preneo je njujorški dnevnik "Dejli njuz". Valensa je upozorio na "revolt protiv kapitalizma širom sveta" ukoliko protesti na Volstritu budu ignorisani.U nedavnom intevrjuu, Valensa je istakao da se njujorški demonstranti bore protiv nepravde ekonomije u kojoj se nekolicina bogati i da "lideri sindikata i kapitalisti moraju da smisle šta treba da rade, inače će se suočiti sa revoltom protiv kapitalizma širom sveta".

CG: Zarade po starom
Izvor:Novosti
Vlada Crne Gore poručila zaposlenima u javnom sektoru da nema para za povećanje plata. Za subvencije KAP, 43 miliona evra. Koliko košta 1.600 službenih kola
PODGORICA - Ukoliko Vlada i sindikati zaposlenih u javnom sektoru, zdravstvu, sudstvu, prosveti, policiji i vojsci, ne pronađu solomonsko rešenje da se povećaju plate i izbegne otpuštanje, Crnu Goru može zapljusnuti novi talas protesta.Na sastanku sindikalnih lidera sa predstavnicima Vlade, indirektno i direktno, umesto konkretnih predloga za rešenje problema, dobili su "packe" - da ne razumeju situaciju u kojoj se nalazi država, da nisu solidarni i da traže - hleba preko pogače.Radnici, kako je to poručio ministar prosvete Slavoljub Stijepović, treba da budu sretni što su, ipak, živi i da ne sekiraju svoje resorne ministre koji su deprimirani, jer su zbog najave radničkog bunta ostali bez značajnih mesečnih bonusa.
EKSTRAPROFIT
UPRKOS više puta iznetim predlozima i zahtevima iz opozicije i sindikata da se uvede porez na ekstraprofit, odnosno oporezuju tajkuni, koji su ogromno bogatstvo stekli u vremenu tranzicije, Vlada ovakve zahteve nikada nije ozbiljno razmotrila.
Dobra volja, kako su poručili iz Vlade, da se zaposlenima na budžetu povećaju plate postoji, ali para u državnoj kasi za to nema. Sindikalci su, međutim, upozorili, da novca ima, jer se pomaže privatnim preduzećima i tajkunskim firmama, i da će biti istrajni u zahtevima za minimalno povećanje plata.I dok u Vladi uporno tvrde da novca za povećanje radničkih plata nema, i čak prete smanjenjem zarada ili otpuštanjima, sa druge strane iz budžeta se preliva, ali za - luksuz. Nekoliko državnih institucija tokom prošlog meseca, u kome su radnici štrajkovali i protestovali na sve strane, raspisali su tendere za kupovinu nekoliko automobila vrednih oko 360.000 evra.Ministarstvo odbrane Crne Gore ne haje mnogo za zahteve sindikata da se vojnicima koji primaju oko 300 evra povećaju plate i poboljša status, ali je zato raspisalo tender za nabavku novih automobila u vrednosti od 80.000 evra. Crnogorski poreski obveznici letos su platili 15.000 evra za dva "audija" koje koriste predsednik Vlade Igor Lukšić i države Filip Vujanović.Teško da neko može napraviti preciznu računicu koliko državnu kasu košta vožnja i održavanje oko 1.600 službenih automobila, naročito ako se ima u vidu da se najveći broj ovih vozila koristi i za privatne potrebe.Crnogorski sudovi, čiji službenici primaju zarade upola manje od republičkog proseka, odnosno između 200 i 300 evra, tokom 2010. godine mimo zakonskih procedura potrošili oko 750.000 evra. Novac je, prema nalazu Državne revizorske institucije, potrošen na ime nabavke robe, radova i usluga.Novca, uporni su iz Vlade, nema za povećanje plata, ali je zato tokom prošle godine iz budžeta na ime državne pomoći izdvojeno 72 miliona evra, od čega 43 miliona za KAP kojim gazduje ruski oligarh Oleg Deripaska. On je godinu ranije iz državne kase dobio čak 50 miliona evra.Pored KAP, država je sa oko pet miliona evra "pomogla" vlasnika of-šor kompanije koja gazduje nikšićkom Železarom. Državnu "pomoć", sa različitim obrazloženjima, dobijaju i druge privatne firme, čiji su vlasnici bliski sa vrhom vlasti, poput distributivne firme "Bega pres" kojoj je iz budžeta, navodno kao pomoć medijima, isplaćeno preko 800.000 evra.Još se nije našao vešt finansijski stručnjak da objasni kako je Prva banka vratila državnu pomoć, uplaćujući isti milion 11 puta u državnu kasu. Sve ovo je samo vrh ledenog brega, ispod kojeg se krije mnogo državnog rasipništva, nelegalnih troškova, tajkunskih transakcija.Kako god, globalni trend protesta došao je i do Crne Gore, a radnici polako postaju svesni da se radi o - njihovom novcu.

12. oktobar 2011.

Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde potpisali Protokol o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih
Plate na dnevnom redu
Izvor:Danas
Beograd - Sindikat pravosuđa Srbije i Ministarstvo pravde potpisali su posle višemesečnih pregovora protokol o poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih. Prema dogovoru, nakon usvajanja rebalansa budžeta, najkasnije do 30. novembra ove godine, zaposlenima u pravosudnim organima biće isplaćene jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, dok će se pregovori o platama nastaviti u toku sledeće godine.Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, objašnjava za Danas da protokol ima 13 tačaka i da se sastoji iz dva dela.- Prvi deo protokola realizovaće se nakon usvajanja rebalansa budžeta, najkasnije do 30. novembra ove godine i u okviru njega biće isplaćene jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, jednokratne pomoći za porodilje i nameštenike, a biće usvojene uredbe o izmenama i dopunama uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija za službe obezbeđenja i službe zdravstvene zaštite. Biće isplaćene i nagrade za septembar zaposlenima u službi za obezbeđenje, kao i dugovanih dnevnica i pripadajućih putnih troškova zaposlenima u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, ukazuje Miloševićeva.Ona dodaje da se drugi deo protokola odnosi na nastavak dijaloga oko zarada i drugih primanja zaposlenih u 2012. godini, s tim što će Ministarstvo pravde podržati inicijativu Sindikata za izmenu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.- Osim toga, Ministarstvo pravde uspostaviće kontakt sa komercijalnim bankama u cilju obezbeđivanja stambenih kredita pod povoljnijim uslovima od tržišnih za zaposlene u pravosudnim organima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ministarska pravde nadležnim ministarstvima predložiti i donošenje pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrđenju radnih mesta, odnosno poslova u zatvorima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjima, i to za radna mesta na kojima je broj izvršilaca povećan, naglašava Miloševićeva.

Policija štrajkuje, Dačić ih razume
Izvor: NoviMagazin.rs
Policijski sindikat nastavlja štrajk tokom kojeg šalteri u pojedinim stanicama rade smanjenim kapacitetom, a ministar unutrašnjih poslova poručuje da ništa nije alarmantno i da policija normalno funkcioniše.Policijski sindikat Srbije treći dan je u štrajku zbog socijalnog položaja i
uslova rada.Predsednik sindikata Veljko Mijailović rekao je da će novi sastanak sa ministrom Ivicom Dačićem na kome će se razgovarati o zahtevima sindikata biti održan danas u 15 časova.Policijski sindikat Srbije počeo je u ponedeljak ujutro generalni štrajk uz poštovanje minimuma procesa rada od 30 odsto. Tokom štrajka, članovi tog sindikata izdaju lične karte, pasoše i druga dokumenta samo u hitnim slučajevima. Policijski sindikat Srbije tvrdi da ima 15.000 članova.Ivica Dačić je u međuvremenu izrazio očekivanje da će štrajk biti brzo završen i najavio da će biti smenjeni svi šefovi u MUP-u koji ne primenjuju odredbe posebnog kolektivnog ugovora."Do kraja nedelje održaćemo sastanak sa svim šefovima logistike i svako ko ne poštuje posebni kolektivni ugovor biće smenjen jer niko nema pravo da poništava ono o čemu sam se dogovorio sa zaposlenima i što je potpisala Vlada Srbije", rekao je Dačić novinarima.Ministar unutrašnjih poslova je rekao da je poseban kolektivni ugovor u celini moguće primeniti od 1. januara 2012. godine, a da je uslov za to izmena Zakona o policiji i dogovor MUP-a i Ministarstva finansija, kao i da se sindikati slože sa tim dogovorom.Dačić je naveo da sindikati postoje zbog štrajka i da je taj vid protesta osnovno radno pravo, te da u tome ne vidi ništa alarmantno, naručito ako policija normalno funkcioniše.

Borba protiv korupcije u Vojvodini
LAF i u Zrenjaninu
Blic Online
Prvi lokalni koordinator u Srbiji za borbu protiv korupcije Dane Mašić juče je započeo dvogodišnji mandat u Zrenjaninu. Lokalni antikorupcijski forum (LAF) grada Zrenjanina, kojim će Mašić rukovoditi, smešten je u novootvorenu kancelariju u holu zrenjaninskog Narodnog pozorišta.
Sa jučerašnjeg otvaranja LAF kancelarije. Projektom koji najvećim delom finansira američki USAID predviđeno je da LAF sprovodi mere iz Lokalnog plana za borbu protiv korupcije. Takav plan imaju još u tri grada u Srbiji, i to Niš, Požega i Kragujevac.- Zadatak mi je da objedinjujem akcije i rad LAF-a u kojem će osnovu činiti stalni članovi sa pravom odlučivanja, i to predstavnici civilnog društva, medija, sindikata i lokalne samouprave - ističe Dane Mašić, koordinator LAF-a u Zrenjaninu. - Biće tu i članova po pozivu, kao i predstavnika antikorupcijskih tela, međunarodnih i domaćih organizacija posvećenih borbi protiv korupcije, a predviđene su i godišnje nagrade za građane koji se aktivno uključe u borbu protiv korupcije.Mašićev mandat biće dve godine, a i za to vreme ima ugovor o delu sa Gradskom upravom koji mu garantuje 25.000 dinara primanja mesečno, bez plaćenog zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Osim njegovog honorara, lokalna samouprava je podržala projekat i dodelom kancelarije.- To je sva veza LAF-a i koordinatora sa Gradskom upravom - tvrdi Mašić, odgovarajući na pitanje može li zdušna podrška lokalne samouprave uticati na mekši odnos LAF-a u antikorupcijskim akcijama kada na tapetu budu grad, javna preduzeća i ustanove vezane za lokalnu vlast.Početku rada LAF-a i otvaranju kancelarije prisustvovali su i Bojana Smartek iz Republičke agencije za borbu protiv korupciju, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, i Radivoj Grujić, predstavnik međunarodne organizacije IFES za Srbiju, kao i gradonačelnik Zrenjanina Mileta Mihajlov. Bojana Smartek naglašava da je zrenjaninski pilot-projekat dobar uvod za dalji antikorupcijski rad, a Zrenjanin nije odabran za realizaciju projekta lokalnog plana za borbu protiv korupcije i LAF-a zbog toga što u njemu ima najviše korupcije.
-Agencija ima u planu širenje i otvaranje tri regionalne kancelarije u Srbiji. Tako će biti više prilika za obilazak unutrašnjosti, gde smo do sada bili prisutni u preventivnom delovanju i organizovanju seminara i tribina - najavila je Smartekova.Radivoj Grujić je okarakterisao otvaranje zrenjaninske kancelarije LAF-a kao pionirske u Srbiji, ali i kao veoma retku u jugoistočnim delovima Evrope. Sličnu ocenu dao je i Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.- Bez aktivnog uključivanja građana, antikorupcijske mere ne daju pune rezultate. Ne mogu se iz Beograda sprovoditi antikorupcijske akcije ako nema pravih partnera na terenu u unutrašnjosti. Zato je lokalni nivo posebno važan, što objašnjava krilatica: znaš me, znam te - zaključio je Gavrilović.

Kostić: Uključiti zaposlene u rešavanje statusa Sajma
Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Predsednik Samostalnog sindikata Beogradskog sajma Mitar Kostić izjavio je da zaposleni nemaju ništa protiv rešavanja statusa Sajma, ali traže da i oni budu uključeni u taj proces."Tražimo da učestvujemo u pregovorima oko dalje transformacije Beogradskog sajma", istakao je Kostić na konferenciji za novinare.Kostić je naglasio da su zaposleni za svaku vrstu dogovora i saradnju, ali su protiv toga da o planovima za transformaciju vlasništva Beogradskog sajma saznaju putem medija."Privredna komora Srbije (PKS) je sama iznela u javnost da će država njima dati 49 odsto kapitala Sajma, nas niko nije obavestio. Grad Beograd i Agencija za privatizaciju se ne oglašavaju, čujemo samo komoru ", tvrdi Kostić, koji je i predsednik Samostalnog sindikata zanatstva, usluga i preduzetništva Srbije.Prema njegovim rečima, preduzeće Beogradski sajam, koje je 100 odsto u društvenom vlasništvu, ne može biti poklonjeno, bez licitacije i javnog tendera.Kostić je naglasio da ta firma, sa 226 zaposlenih, godinama posluje bez gubitaka, nema dugovanja i redovno izmiruje obaveze prema državi, ima izuzetno kvalitetan kolektivni ugovor, kao i socijalni program koji je Agencija za privatizaciju prihvatila."Ne dozvoljavamo da Sajam ode bilo kako, pa da posle dođe do raspada ili prodaje", naglasio je Kostić, dodajući da ih posle neuspele privatizacije Sajma (u avgustu 2009.) "niko ne informiše, niti im se obraća".On je ponovio da su radnici, okupljeni u tri sindikata, spremni na saradnju sa Gradom, državom, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, pa čak i PKS, ali žele da se i oni pitaju o statusu preduzeća.Predsednik PKS Miloš Bugarin kazao je u intervjuu Tanjugu krajem juna da se pregovori PKS i Grada Beograda o strateškom partnerstvu u Beogradskom sajmu privode kraju i realno je da taj posao bude završen krajem godine."Mislim da je logično partnerstvo grada Beograda i PKS kao nacionalne poslovne asocijacije, da se komora pojavi kao titular nad institucijom kao što je Beogradski sajam. Srpska privreda to zaslužuje i to nije nešto što nije viđeno u svetu", kazao je Bugarin.Bugarin nije mogao da precizira koliki bi procenat vlasništva Beogradskog sajma imala komora, a koliko grad naglasivši da je najbitnije da će od toga veliku korist imati i Beograd i srpska privreda i Sajam."To je u ovom momentu najmanje bitno, da li će biti 51 odsto u vlasništvu grada i 49 odsto u vlasništvu komore ili obrnuto ili će biti 55 i 45 odsto, potpuno je nebitno. Bitno je da se identifikuje titular kroz ove dve institucije", kazao je tada predsednik PKS.

11. oktobar 2011.

Radnici ''Takova'' odbijaju da pređu u drugu firmu
Izvor:Vesti online
Predlog poslovodstva kompanije "Svislajon-Takovo" u Gornjem Milanovcu o sporazumnom raskidu radnog odnosa i prelasku u novoosnovano preduzeće "Usluge", odbilo je danas oko 100 radnika te prehrambene fabrike.Predstavnici oba sindikata prisustvuju razgovorima sa radnicima koji traže otpremninu od 27.000 dinara po godini radnog staža.Radnici su na sastanku, koji su sami organizovali, zahtevali da budu proglašeni za tehnološki višak i da im se za svaku godinu radnog staža isplati po 27.000 dinara.Poslovodstvo nije prihvatilo takav predlog pa su radnici odbili dalji razgovor.Predsednik Samostalnog sindikata Milojko Živanović izjavio je da ponuda nije u skladu sa zakonom, a da poslodavac ima pravo da radnicima, koji ostaju bez posla, predloži druga rešenja, što oni mogu i da obiju.On je rekao da je predložen prelazak radnika u novi profitni centar koji treba da pruža usluge za "Svislajon Takovo", a da radnici, poučeni iskustvom od ranije, strahuju da li će se poštovati granski kolektivni ugovor od marta ove godine, kada su mnogi ostali bez posla i ikakve nadoknade.Predsednik Nezavisnog sindikata Duško Joksimović danas je odbio da razgovara sa novinarima o sudbini radnika koji bi trebalo da ostanu bez posla u fabrici. Novinarima nije bilo dozvoljeno prisustvo razgovoru radnika i poslovodstva, čak ni ulazak u krug kompanije, a niko od članova poslovodstva nije se oglasio povodom radničkog skupa.Od 2003. godine, kada je Rodoljub Drašković kupio Kombinat "Takovo", bez posla je ostalo oko 3.400 radnika, jer je tada bilo zaposleno 4.300 a sada ih je manje od 900 i spremljeni su spiskovi za otpuštanje još stotinu.Račun "Svislajon Takova" je u julu ove godine bio blokiran zbog duga prema Komercijalnoj banci od 12 miliona evra. Kompanija je izmirila te obaveze po presudi Apelacionog suda, posle čega je Drašković najavio povlačenje iz poslovanja u Srbiji.

10. oktobar 2011.

Katanac stavljen na 10.800 firmi
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji se osniva sve manje preduzeća, a uz to se sve više brišu ona postojeća. Sve manje ljudi odlučuje se za otvaranje sopstvenog preduzeća.Trgovina je i dalje glavna delatnost za početak posla, ali se najviše takvih firmi i zatvara u poslednje vreme.Poslednji podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je za devet meseci u Srbiji registrovano ravno 6.400 novih firmi. Kada to poredimo sa istim periodom u 2008. godini, pre izbijanja svetske ekonomske krize, dolazimo do broja od 8.957 novoosnovanih.Kod gašenja firmi situacija je, pak, obrnuta: sve ih je više. Sa broja od 2.170 koliko ih je ugašeno od januara do septembra 2008, ove godine smo u istom periodu stigli do cifre od 10.800 preduzeća. U ovu brojku treba uračunati 8.345 firmi koje su nestale po osnovu automatskog stečaja, jer su bile u neprestanoj blokadi tri, odnosno dve godine.Trgovina je i dalje primarna delatnost za one koji se odlučuju da krenu u osnivanje sopstvenog preduzeća. Od početka godine osnovano je 684 preduzeća koja se bave ovom delatnošću. Odmah potom su razne "konsultantske“ aktivnosti, sa 284 novoosnovane firme. Sledi izgradnja stambenih objekata sa 223...Trgovine se najviše otvaraju, ali najviše i gase: čak 2.274 preduzeća koja se bave ovom delatnošću "nestalo“ je za prethodnih devet meseci. Za isto vreme, 364 "konsultanta“ ugasilo je svoje firme.Oni, pak, koji odluče da otvore razne vrste agencija i radnji i registruju se kao preduzetnici, ove godine najviše su birali ugostiteljstvo. Čak 1.778 raznih restorana i "pokretnih ugostiteljskih objekata“ otvoreno je od početka godine.Odmah potom je 1.598 raznih vrsta kafića, odnosno onih koji su se registrovali za pripremanje i posluživanje pića. Kada je o malim trgovinskim radnjama reč, njih je otvoreno nešto manje, a ipak više od hiljadu. Svoje "parče hleba“ kroz preduzetništvo pronalazi potom najviše frizera, taksista, prevoznika...Kod zatvaranja radnji, ipak, kao i kod preduzeća, prednjače trgovci: ukupno njih 1.818 od početka godine više ne postoji...

Sindikat lekara ljut na Đilasa zbog GSP markica
Izvor:Blic Online
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije uputio je otvoreno pismo gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, jer su zdravstveni radnici nezadovoljni preporukom prvog čoveka Beograda direktorima zdravstevnih ustanova u gradu da svima zaposlenima ubuduće kupuju markice za prevoz umesto da se, kao do sada, zaposleni opredeljuju kako će koristiti svoje pravo.Praksa u beogradskim domovima zdravlja dosad je bila da zaposleni biraju između uzimanja markice i naknade troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak na rad i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. - Vaša preporuka direktorima zdravstevnih ustanova u Beogradu nepotrebno je izazvala veliko nezadovoljstvo dela zaposlenih u vreme kada stvarnih problema imamo i previše. Ne sporeći Vašu dobru nameru, koju i ja podržavam, da GSP Beograd ostvari što bolje poslovne rezultate, Vi namerno ili slučajno ugrožavate pravo izbora zaposlenih. Time sama ustanova ne ostvaruje nikakvu veću povoljnost za sebe (PKU čl. 104 st. 2, na šta se verovatno pozivate), ali zato generiše novo i nepotrebno nezadovoljstvo - piše u pismu upućenom gradonačelniku. Pravna služba sindikata će, navode sindikalci, razmotriti pravnu potkrepljenost vaše preporuke i mogućnost da u ustanovama u kojima su direktori počeli to da sprovode podnesu tužbu.- U tom smislu smatram da bi bilo znatno bolje vratiti se na način koji je funkcionisao desetinama godina do sada, a GSP Beograd treba da iznađe druge načine da privuče što veći broj putnika. Vi to s pozicija Vašeg autoriteta možete učiniti - završava se dopis koji je potpisao dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Sindikalni lideri „merkaju” parlament
Izvor: Politika
Kada neko pravi stranku mora da svom članstvu jasno i glasno kaže da to radi zato što su ga izneverili neki ljudi i da kaže poimence koji i kada, kaže Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost”, komentarišući najavu političkog angažmana Samostalnog sindikata
Samostalnom sindikatu je dosta „donkihotovske borbe” sa vlašću i poslodavcima. Pokazalo se da dijalog i ulični protesti ne daju neke posebne rezultate i potreban je neki dodatni oblik borbe, ali mnogo žešći. Ovako Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, obrazlaže zašto u ovom sindikatu razmišljaju o eventualnom prerastanju u partiju i učešću na narednim izborima. Uostalom, kako kaže, politički su se aktivirali i penzioneri kroz svoju stranku koja je deo vladajuće koalicije, a i poslodavci najavljuju nešto slično.„U Skupštini se ruke dižu po automatizmu i tako usvajaju mnogi zakoni koji nisu u interesu radnika. U proteklih desetak godina se smišljeno, polako, tendenciozno zakida na radničkim pravima. Pokazalo se da klasični oblici borbe više nisu dovoljni.Na primeru Grčke vidimo da čak i protesti koji su vrlo masovni ne daju neke posebne rezultate”, objašnjava Orbović.Ova ideja koja je iz Samostalnog sindikata „lansirana” još pre nekoliko meseci, uglavnom je naišla na podozrenje i kritike u javnosti dok su mišljenja kolega u drugim sindikalnim centralama podeljena.I dok je predsednik UGS „Nezavisnost” Branislav Čanak kritički nastrojen prema najavama kolege Orbovića, predsednica ASNS-a Ranka Savić kaže da njima ta ideja uopšte nije strana.„Ulazak sindikata u politiku? To se u istoriji nikada nije desilo i ne znam zašto bi se to u Srbiji desilo. Događalo se da sindikat osnuje partiju, ali ne pretvarajući sebe u partiju. Problem je, međutim, što je to bilo poslednji put u 19. veku”, ovako Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost”, komentariše Orbovićeve namere.Prema njegovim rečima, kada neko pravi stranku mora da svom članstvu jasno i glasno kaže da to radi zato što su ga izneverili neki ljudi i da kaže poimence koji i kada. Ali ako ništa ne kaže, a pravi stranku, jedino što može da se pomisli jeste da to radi po nalogu onih koje nije naveo kako bi se uvećala zabuna na političkom polju uoči izbora, odnosno da bi se voda još više zamutila i time olakšao lov u mutnom.Iako nema ništa protiv političkog angažmana Samostalnog sindikata, Ranka Savić kaže da u stvari ne zna šta ovaj sindikat hoće.„Čas najavljuju da će osnovati svoju stranku, čas da će nekoga podržati. U ovako teškim vremenima po radnike Srbije sindikat ne može da bude nemi posmatrač i da se po želji vlade bavimo radnopravnom zaštitom, a sa druge strane se svakodnevno suočava sa miniranjem od strane te iste vlade ”, objašnjava predsednica ASNS-a.Iz vlasti, kako kaže, stalno sindikatima saopštavaju da ih ima dvadeset hiljada, a ne kažu ko je kriv za takvu situaciju. „Ako imate takav zakon o radu koji predviđa da svaki sindikat mora da se registruje normalno je da nas ima toliko, ali su svi ti sindikati u okviru nekih centrala. ASNS ima 2032 registrovana sindikata, znači 2032 predsednika, 2032 žiro-računa i toliko pečata”, priča Ranka Savić.Ona takođe kaže da će njen sindikat, kao što je to radio i na prošlim izborima, dati podršku jednoj partiji, „što rade svi sindikati u Evropi i u svetu”. Kada neko ima 170.000 članova kao oni, ne može, kako kaže, da bude apolitičan.„Za sada imamo u vidu tri stranke, ali se još nismo odlučili. Na prošlim izborima smo podržali Demokratsku stranku, ali nismo zadovoljni kako su nas oni zastupali u proteklom periodu. ASNS je dokazivo (predstavnici DS znaju šta to znači) ovoj stranci doneo 112.000 glasova”, objašnjava Ranka Savić, a na pitanje da li to onda znači da DS ovoga puta neće dobiti njihov glas kaže da se može „izvući zaključak, ali da ipak nije ništa zakucano”.Predstavnici Samostalnog sindikata tvrde da ni kod njih nije ništa „zakucano” . Nedavno su imali sastanak sa čelnicima Srpske napredne stranke, a najavljuju da će razgovarati i sa drugima. Orbović, doduše, kaže da ne krije da bi prve razgovore o partnerstvu poveli upravo sa SNS ako odluče da se politički aktiviraju.„Svesni smo da ne možemo dobiti većinu glasova. Ali se sa određenim procentom glasova u parlamentu ipak mogu postići određeni efekti”, ocenjuje Orbović.Branislav Čanak, međutim, kaže da je za ono što planira Orbović potrebno dve trećine glasova, odnosno većina u parlamentu. Jer, ako nema većinu mora da napravi sa nekim dil, a taj neko će tražiti da se ne raščišćava tamo gde je on zainteresovan. Onda Orbović mora da se okrene nekom drugom pa i taj ima neki interes. I tako da bi se zadovoljili koalicioni interesi ništa ne može da se uradi.I sociolog Milan Nikolić smatra da su mali izgledi na uspeh sindikata u političkom životu. Sindikalni lideri su, prema njegovim rečima, pokazali da su veoma slabi, nesposobni da sarađuju, da naprave jake i velike sindikate i da organizuju i armiju nezaposlenih.„Sindikalci uopšte ne komuniciraju međusobno, ne uče na tuđim iskustvima, stalno ponavljaju iste greške. Ne koordiniraju svoje napore, neko u klin, neko u ploču . Sad imaju ideju o ulasku u politiku što samo znači da niti šta znaju niti šta uče i da su, na kraju, potpuno nesposobni”, smatra Nikolić.On kao primer za to što tvrdi navodi činjenicu da sindikati nisu uspeli da prodru u privatne firme koje brane sindikalno organizovanje. „Kažu da je tamo zabranjeno sindikalno organizovanje i oni kažu: ’dobro‘ – i odu dalje. Ali privatnici nemaju pravo da zabrane radnicima sindikalno organizovanje. U politici će tek da uprskaju stvar, ali možda im to treba kako bi shvatili da moraju da se drže svog domena, ali moraju i tu da budu dobri”, ocenjuje Nikolić.

Kako smanjiti sivu ekonomiju i rad na crno?
Izvor: Tanjug
Debata pod nazivom "Kako smanjiti neformalnu ekonomiju i rad na crno?" na kojoj će biti reči o borbi protiv "sive ekonomije" biće održana danas u Beogradu, najavio je organizator.Na skupu će se raspravljati i o načinu suzbijanja i kontrole "sive ekonomije" u Srbiji i drugim evropskim državama, o unapređenju zakonske regulative za tu oblast, uticaju organizacija civilnog društva (sindikata, nevladinih organizacija, udruženja poslodavaca) na smanjenje "sive ekonomije" i sličnim temama.Najavljano je učešće predstavnika Inspektorata za rad, Privredne komore Srbije, Agencije za borbu protiv korupcije, Unije poslodavaca Srbije, Saveta za borbu protiv korupcije i drugih nadležnih institucija. Skup organizuje Fondacija Centar za demokratiju, u saradnji sa Međunarodnim centrom Olof Palme u Stokholmu glavnom gradu Švedske, a u okviru projekta "Balkanska mreža za dostojanstven rad", uz podršku Evropske unije (EU), navedeno je u saopštenju.

8. oktobar 2011.

Bez plata u RS 72.000 radnika
Izvor: Novosti
Sindikat upozorava da više od 72.000 radnika u Republici Srpskoj ne prima platu. Statistika pokazuje da je 150.000 radnika bez posla
Dugovi fabrike kapital države
OKO sto pedeset hiljada radno sposobnog stanovništva u Srpskoj je nezaposleno, dok više od 72.000 radnika samo u prvih šest meseci ove godine potražuje od poslodavaca oko pet miliona KM za neisplaćene plate. Ovo je porazna statistika rada i radničkih prava koju je na međunarodni dan dostojanstva rada predstavio Savez sindikata Republike Srpske.Generalni sekretar Saveza sindikata Republike Srpske Velka Odžaković istakla je u petak da su za ovakav porazan položaj radnika krivi pre svega oni koji ne poštuju zakon, na prvom mestu - poslodavci.
NEZADOVOLJSTVO RASTE
RANKA Mišić, predsednica SSRS je istakla da je socijalna nejednakost u RS toliko izražena, da se samo postavlja pitanje pitanje koliko će to moći da se trpi. Ona je naglasila da već duže vreme ne postoji socijalni dijalog između Saveza sindikata RS i Unije udruženja poslodavaca o spornim pitanjama, naročito kada je posredi položaj radnika u privredi.
- Trenutno SSRS vodi oko 400 radnih sporova protiv poslodavaca u RS, po osnovu tužbi radnika kojima nisu isplaćene plate i druga prava po osnovu rada - dodala je Odžakovićeva. Ona je zatražila da inspekcija rada i Poreska uprava RS moraju da budu efikasniji u svom radu i dodala da su se postojeće prekršajne kazne za neisplatu plata i doprinosa pokazale kao nedovoljne.Pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite RS Čedo Kovačević istakao je da postojeća zakonska regulativa u Srpskoj u potpunosti obuhvata zaštitu radnika prema međunarodnim standardima, ali da je problem u tome što inspekcija rada, na način na koji funkcioniše, izdvojeno iz ministarstva, nije u stanju da ga provodi efikasno i u skladu sa zakonom!Sekretar Unije udruženja poslodavaca RS Saša Aćić istakao je da UUPRS ne može da bude uz inicijativu sindikata da se neisplata plata tretira kao krivično delo i sankcioniše zatvorom.- Uvođene ovakve kaznene politike bilo bi loša poruka stranim investitorima koji žele da ulažu u RS - istakao je Aćić i dodao da poslodavci u Srpskoj žele samo dobar privredni ambijent.

"Okupirano" preko 900 američkih gradova
e-Novine
PHOTO:StockPokret Occupy Wall Street, koji počeo kao malo okupljanje aktivista u njujorškom Zukoti parku, raširio se Sjedinjenim Državama i dobio podršku velikih sindikata, progresivnih lidera kao i uticajnih političara Pokret je preživeo policijsku represiju u Sijetlu i masovna hapšenja u Njujorku ali je uprkos tome za nešto više od dve nedelje postao samo još masovniji sa preko 900 okupljanja u 900 gradova širom Sjedinjenih Država, piše HuffPost. Protesti su prošle nedelje pokrenuti u Čikagu, Filadelfiji, Memfisu, Nju Orleansu, Las Vegasu, Ostinu, Luizivilu, Atlanti i mnogim drugim gradovima. Demonstranti su podigli kampove na gradskim trgovima i održali demonstracije ispred gradskih većnica. Vankuver, Toronto i Kalgari će sledeće nedelje pokrenuti talas bunta u Kanadi. Slogan “Occupy Wall Street” je odgovarajuće skraćen na jednu reč “Ocuppy”.Protesti su se za nešto više od dve nedelje od spontanog okupljanja u parku Zukoti toliko omasovili da je predsednik SAD na konferenciji za novinare u četvrtak priznao da se radi o ozbiljnom političkom pokretu. Obama je izjavio da razume zabrinutost javnosti u vezi načina funkcionisanja nacionalnog finansijskog sistema i rekao da Amerikanci vide Wall Street kao primer finansijske institucije koja ne pratu uvek pravila. Iako se pokret našao pod kritikama mnogih konzervativnih američkih političara, poput gradonačelnika Njujorka Majkla Blumberga koji je optužio demonstrante da žele da unište radna mesta u finansijskom sektoru, podršku “levičarskom Tea Party” pokretu su pružili potpredsednik SAD Džo Bajden i predstavnica demokratske manjine u parlamentu Nensi Pelosi. Tu se lista uticajnih predstavnika američke vlasti ne zaustavlja, jer su svoju zvaničnu podršku pokretu dali i sekretar za finansije Timoti Gajtner i predsednik Federalnih rezervi Ben Bernake, koji je rekao da gaji simpatije prema demonstrantima koji osećaju bes prema ulozi velikih banaka u finansijskoj krizi. Njujorški guverner Endrju Kuomo je takođe rekao da razume bes koji osećaju demonstranti ali kaže da taj stav mora da balansira sa ekonomskom važnošću Wall Streeta za državu. Nakon što se pridružio maršu, zajedno sa grupom univerzitetskih profesora, bivši Obamin šef kampanje na blogovima Sem Greem-Felson istakao je da pokret sazreva. On navodi da iako je pokrenut sa radikalnim idealističkim idejama, pokret je sazreo uključivanjem “iskusnih organizatora i pragmatičara”. Organizovani radnički sindikati su takođe podržali protest doprinevši da prošle srede preko 10.000 demonstranata maršira donjim Menhetnom. Pokret Occupy Wall Street je u velikoj meri prihvatio podršku koju su dobili od sindikalnih lidera i političara, iako mnogi demonstranti uzimaju sa rezervom njihovu hijerarhijsku strukturu. “Uzbuđeni smo što imamo podršku naše braće i sestara u protestnom maršu centrom pohlepe”, rekao je portparol Patrik Bruner za HuffPost pre velikog marša u sredu organizovanog u saradnji sa sindikatima.“Mi nužno ne smatramo da je način na koji su organizovani najbolji”, kaže Bruner. “Ali mi verujemo da 99 odsto populacije mora da dobije svoj glas, i oni su jedni od onih koji nedostaju”. Uprkos simpatijama javnosti širom zemlje, pokret je kritikovan jer nema jasnu platformu. Međutim, oni su usvojili “Deklaraciju okupacije grada Njujorka”, prošle nedelje. Njihova lista zahteva je dugačka i uključuje pitanja poput prava na oslobađanje od hipoteke i studentskog duga kao i suzbijanje diskriminacije na radnom mestu. Protesti u Njujorku i drugim gradovima se fokusiraju na problem nejednakosti u primanjima, što je zajednička tema svih pokreta, kao i na pitanje nezaposlenosti. Jedna od omiljenih poruka demonstranata je da se gotovo 40 odsto američkog bogatstva nalazi u rukama jednog procenta populacije, koja se oporezuje blaže nego većina Amerikanaca.Među kritičarima pokreta se za sada najviše ističu republikanski političari, koji su nedavno oduševljeno skočili u znak podrške konzervativnom antivladinom Tea Party pokretu. Predstavnik republikanske većine u Predstavničkom domu Erik Kantor opisao je demonstrante kao "bandu" koja želi da izazove rat između Amerikanaca. Ta njegova izjava je izazvala velike kritike jer je on glasno hvalio Tea Party kao legitiman pokret koji iskazuje bes konzervativne amerike.

7. oktobar 2011.

SVETSKI I DAN DOSTOJANSTVENOG RADA OBELEŽEN U SUBOTICI
Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog

U sindikatu se bore protiv mobinga
Zlostavljanje na radu prijavilo 1.300 osoba
Izvor: Blic
Na trgovima u Subotici, Novom Sadu, Pančevu i Staroj Pazovi, danas u podne, povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, biće održani performansi aktivista Saveza samostalnog sindikata Vojvodine. Na njima će predstavnici sindikata pozvati građane da se bore protiv mobinga i prijavljuju svako zlostavljanje na radnom mestu. U Vojvodini procesuiran samo jedan slučaj mobingaJelena Češljević, potpredsednica Saveza samostalnog sindikata Vojvodine, rekla je juče u Subotici, da su ovakve akcije neophodne jer je sa svetskom ekonomskom krizom došlo do pogoršanja uslova rada, te da se nadređeni u firmama sve bahatije odnose prema zaposlenima. Sindikalni aktivisti zaključuju da zaposleni trpe teška maltretiranja samo da bi sačuvali radna mesta. Od 2006. godine, na naš SOS telefon javilo se više od 1.300 žrtava mobinga, ali se samo jedan slučaj se našao na sudu. Čak je i u tom slučaju politika umešala svoje prste, pa službenica jedne vojvođanske lokalne samouprave nije dovoljno kažnjena zbog zlostavljanja radnika - kaže Jelena Češljević, potpredsednica Saveza samostalnog sindikata Vojvodine.Ona je naglasila da su žrtve mobinga uglavnom mlađe osobe, starosti od 20 do 30 godina, i najčešće su ženskog pola. - Žrtve mobinga koje nam se javljaju uglavnom žele da ispričaju svoj slučaj i traže savet, ali nemaju hrabrosti da pokrenu sudski postupak jer se boje da ne izgube posao. Problem je i u tome što se u Srbiji novi Zakon o zlostavljanju na radu ne primenjuje u pravom smislu te reči - dodala je Češljevićeva. Predsednik subotičkog veća Samostalnog sindikata Milan Popović naglasio je da su se predstavnici sindikata u više navrata pojavljivali kao medijatori između žrtava mobinga i poslodavaca, te da su neki imali pozitivna rešenja. - Teško je pokrenuti sudski spor u oblasti zlostavljanja na poslu, jer svedoci moraju da budu zaposleni u firmi u kojoj se mobing dogodio. To je gotovo nemoguće, jer mahom svi izbegavaju da svedoče, bojeći se za svoja radna mesta. Neki su nam se radnici žalili da imaju teškoće sa poslodavcima i mi smo te probleme rešavali razgovarajući sa čelnicima tih firmi. Ali tako ne može unedogled i takvi problemi ne bi trebalo da ostaju u četiri zida. Javnost o njima mora da zna i oni se moraju rešavati - rekao je Popović.

Na jučerašnjem sastanku sindikalnih funkcionera u Subotici, rečeno je da evropski fondovi finansiraju projekat Samostalnog sindikata za obuku 30 ljudi koji će biti posrednici u rešavanju problema između poslodavaca i zaposlenih. Projekat je podržala i švedska AB fondacija, koja pomaže sindikatima u zemljama sa nedovoljno razvijenim demokratskim pravima.

Svetski dan dostojanstvenog rada
Izvor: Beta
BEOGRAD - Danas se obeležava Svetski dan sigurnog i dostojanstvenog rada koji će i u Srbiji biti obeležen manifestacijama sindikalnih organizacija.Savez samostalnih sindikata Srbije će, kako je najavljeno na sajtu te sindikalne organizacije, i ove godine različitim manifestacijama širom Srbije obeležiti taj dan i pridružiti se mnogobrojnim sindikatima u svetu u zajedničkim naporima za promene, koje bi trebalo da obezbede nova radna mesta, veće zarade i dostojanstven rad.U Subotici, Pančevu, Novom Sadu, Staroj Pazovi i Soko banji biće održane ulične akcije na kojima će biti deljeni propagandni materijal, kako bi se ukazalo na probleme sa kojima se suočavaju radnici.Prošle godine u 98 zemalja bilo je ukupno 430 manifestacija i očekuje se da će kampanja, koja će ove godine biti fokusirana na probleme vezane za sigurnost rada i unapređenje svetske regulative finansijskog sektora, poprimiti velike razmere.I Udruženi sindikati Srbije Sloga obeležiće 7. oktobar akcijama za dostojanstven rad vozača Gradskog saobraćajnog preduzeća i javno-komunalnih preduzeća.

Mobbing u Srbiji bez sudske prakse
Izvor> Radio Subotica,Marina Kujundžić Kovačić
Pokrajinskom Savezu samostalnih sindikata na SOS telefon mjesečno je 60 osoba prijavljivalo zlostavljanje na radu i to uglavnom mlađe osobe i najčešće žene. Do sada je samo jedan slučaj procesuiran ali i ovaj postupak nije priveden kraju. Stoga će ovaj sindikat sutra, u povodu 7. listopada, Međunarodnog dana borbe protiv zlostavljanja na radu, u Subotici dijeliti letke i informirati građene o ovoj pojavi.Savez samostalnih sindikata izradio je projekt «Sprečavanje zlostavljanja na radu u poslovnom okruženju kroz socijalni dijalog», financiran sredstvima Europske unije, a koji za cilj ima zajedničku borbu sindikalista i građana protiv mobbinga. Stanje u ovom području iznijela je danas na konferenciji za novinare potpredsjednica Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Jelena Češljević. «Skupa se trebamo boriti protiv zlostavljanja koje je, u situaciji velikog broja nezaposlenih, svakodnevno prisutno u poduzećima. Iznijet ću samo podatak da smo imali 60 poziva tijekom mjeseca u kojima su nam ljudi ukazivali na svoje probleme, da su to uglavnom osobe između 20 i 30 godina te da su najvećim dijelom to bile žene. U kontaktu s NVO 'Stop mobbing' koji ima podatke od 2006. do 2009. godine, posljednji podatak je bio da je 1.281 osoba prijavila zlostavljanje, od čega 584 žene», navodi Jelena Češljević. Projektom je planirano građane informirati o zlostavljanju na radu, a u tu svrhu će sutra na ulicama Subotice, Pančeva, Stare Pazove i Novog Sada sindikalisti dijeliti letke. Drugi dio projekta podrazumijeva osposobljavanje 30 osoba koje bi radile na socijalnom dijalogu oko sprečavanja mobinga. Od navedenog broja prijavljenih slučajeva mobbinga, žrtve su uglavnom ukazivale na postojanje ove pojave, dok je samo jedan slučaj u sudskom postupku, kaže Jelena Češljević. «Mi nemamo sudsku praksu kada je u pitanju primjena Zakona o zlostavljanju na radu. Imamo jedan sudski spor koji je krenuo još prije donošenja spomenutog zakona. Žena koja je bila mober u prvom sudskom rješenju je bila kažnjena premještanjem s toga radnog mjesta ali je uložila prigovor, pošto radi u nekim strukturama lokalne samouprave i na žalost mislim da koristi svoju političku pripadnost u nekim stvarima. Rezultat ovog spora još uvijek ne znamo», ističe Jelena Češljević. Predsjednik Saveza samostalnog sindikata Grada Subotice Milan Popović naglašava da je mobbing teško dokaziv na sudu i da kolege rijetko svjedoče u korist žrtve jer se i sami plaše za svoje radno mjesto. «Primjerice, nazočnost vrijeđanju ili prijećenju prilikom mobbinga trebali bi posvjedočiti radnici koji rade sa žrtvom. Nitko to ne želi jer dovodi sebe u situaciju mogućeg dobivanja otkaza. Teško je naći svjedoke koji će posvjedočiti žrtvinu priču. Međutim, direktor će uvijek lakše naći svjedoka jer će njegov čovjek reći da žrtvini navodi nisu točni, a sutra će taj svjedok biti povlašten u tom poduzeću jer je pomogao direktoru», kaže Milan Popović. Žrtva mobbinga često dobiva zadatke koji umanjuju njihovo samopoštovanje, uskraćuju joj se informacije i podaci potrebni za rad, u radnom okruženju ju se izolira od ostalih kolega, upliću se u osobni i obiteljski život, prekida se razgovor kad žrtva ulazi u prostoriju, a o njoj se šire glasine ili poluistine. Ovo su samo neke od situacija koje ukazuju na zlostavljanje na radu, a o kojima će sutra građani biti informirani.

Munkahelyi zaklatás
Pannon RTV hírek
Szerbiában napi jelenség a munkahelyi zaklatás - nyilatkozták Szabadkán, az Önálló Szakszervezetek Szövetségének helyi, valamint vajdasági illetékesei, október 7-e, a Tisztes Munka Világnapja kapcsán. Az érdekvédelmi képviseletnél kiemelik: a mobbingra vonatkozó törvény már több mint egy éve hatályba lépett, mégsem indítottak egyetlen peres eljárást sem. A legnagyobb problémát az okozza, hogy az áldozatok a legtöbb esetben nem tesznek feljelentést a munkahelyi zaklatás miatt, illetve, ha ez mégis megtörténik, akkor szinte lehetetlen az esetet bizonyítani. A munkatársak ugyanis nem hajlandók tanúskodni - nyilatkozták a szakszervezet illetékesei.

Méltóságteljes munka
Az idén a munkahelyi pszichoterror ellen lép fel az Önálló Szakszervezet
Magyar szo Ma van a méltóságteljes munka világnapja, mellyel a munkához való jogra, a munkások jogaira, a szociális védelmükre, a dolgozók megélhetésére és a szociális párbeszéd szükségességére kívánják felhívni a figyelmet. Október 7-ét a Nemzetközi Munkaszövetség kezdeményezésére kiáltották ki a méltóságteljes munka napjává, ugyanis az egész világon egyfajta krízishelyzet alakult ki, a dolgozók helyzete nagyon megromlott, és egyre nagyobb méreteket öltött a munkanélküliség. A világnap alkalmából számos országban különféle rendezvényekkel próbálják felhívni a figyelmet a munkások rossz helyzetére, melyhez néhány éve Szerbia is csatlakozott.

Socijalni radnici najavljuju štrajk
Izvor: Blic Online
Radnici zaposleni u socijalnoj zaštiti 20. oktobra organizovaće štrajk ispred Vlade Srbije, a protest će trajati dok im se ne isplate zaostale jubilarne nagrade, ne povećaju zarade i ne potpiše novi posebni kolektivni ugovor.Milenko Čurović, predsednik Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, kaže da socijalni radnici traže veće plate, jer su one, kao i većini zaposlenih u Srbiji, neprimereno male u odnosu na poslove koje obavljaju. On navodi da samo zahvaljujući izuzetnom požrtvovanju zaposlenih, od kojih je većina na ivici siromaštva (dve trećine zaposlenih su sa četvrtim ili nižim stepenom stručne spreme, a njihove zarade su od 18.000 do 24.000 dinara), u socijalnoj zaštiti nema većih tragičnih posledica po korisnike usluga.

Protest zbog neredovne isplate zarada
Izvor: Danas
Vranje - Zaposleni u Gradskoj upravi u Vranju preko Samostalnog sindikata zatražili su u rukovodstva Vranja poštovanje Zakona o radu, koji predviđa isplatu zarada u najviše dva dela, što u ovom slučaju nije ispoštovano.- Uputili smo zahtev Gradskoj upravi da nam se do kraja oktobra isplate sve zaostale zarade, a reč je o drugom delu avgustovske, i kompletnoj septembarskoj plati. Mi ćemo i dalje postupati u skladu sa Zakonom o radu - rekla je novinarima predsednica sindikalne organizacije radnika u Gradskoj upravi u Vranju Jelena Janković.Tokom jučerašnjeg dana održan je skup kojim su zaposleni ukazali na „katastrofalno socijalno stanje zaposlenih“. Rok za ispunjenje zahteva je 31. oktobar. Ovo je drugi slučaj da administrativci u gradskoj upravi pokušavaju preko sindikata da reše problem neredovne isplate zarada.

Ko odbije posao “leti“ sa biroa
Izvor: Novosti
Beograd -- Posao u Srbiji, bar prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, traži 740.000 nezaposlenih.Interesantno, uprkos tome što se spisak na birou mesečno skrati za 22.000 prezimena, konačna brojka uvek ostaje - ista. U NSZ objašnjavaju da se ova statistika ne menja jer im se svakoga meseca prijavi najmanje onoliko kandidata za posao koliko ih je i otišlo sa biroa.“Sa naše evidencije brišemo one koji nađu zaposlenje, odu u penziju ili se jednostavno više ne javljaju svom savetniku i samim tim ne pokazuju interesovanje da posao zaista i nađu“, objašnjavaju u NSZ.
Skoro 200.000 lažno traže posao
Među nezaposlenima, kažu u NSZ, ima i sasvim solidan broj onih koji zapravo uopšte i ne žele nikakav posao, a na birou su samo kako bi ostvarili neka prava, a najčešće - novčana. Procenjuje se čak 200.000 kandidata ispunjava svoje obaveze prema savetniku iz ”čisto formalnih razloga” i to uglavnom kako bi obezbedili različite potvrde, besplatan prevoz, zdravstvenu knjižicu, dok platu zarađuju u ”sivoj ekonomiji”.
Oni navode i da se “svakoga meseca oko 20 nezaposlenih izbriše sa našeg spiska jer su prethodno odbijali da prihvate ponuđeno odgovarajuće zaposlenje“. Za ovom se ”sankcijom” retko poseže jer, za razliku od evropskih zakonodavstava, u našoj zemlji važe manje kruta pravila.“U našem zakonu nije decidirano ispisana brojka koliko puta neki kandidat može da odbije posao pre nego ga izbrišemo sa naše evidencije“, objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ i navodi da to zavisi od savetnika NSZ koji, u individualnom razgovoru, procenjuje da li za takva odbijanja postoje objektivni razlozi. U NSZ objašnjavaju da je među razlozima za ”prekid saradnje” nemar kandidata veoma prisutan, pa se tako značajan broj nezaposlenih briše sa biroa u slučaju kada se ne javlja svom savetniku u predviđenom roku, kao i kada se ne pridržava individualnog plana za zapošljavanje, ili ne dostavlja dokaze o aktivnom traženju posla koje zahteva NSZ.Ipak, savetnici u NSZ napominju da su svi u NSZ poprilično tolerantni, pa tako i kandidatima koji im se ne jave na vreme, daju ”par dana fore”.

6. oktobar 2011.

UGROŽENO PRAVO NA RAD
Izvor: Radio Subotica
Sutra se obeležava Svetski dan dostojanstvenog rada. Ovaj dan se obeležava od 1999. godine, a nastao je kada su i razvijene države počele da zapadaju u ekonomsku krizu, što je kao posledicu dovelo do ugrožavanja prava na rad i dostojanstvo čoveka na radu. U Srbiji je zakon protiv mobinga donet još pre godinu dana, ali do sada u praksi još nije pokrenut nijedan sudski proces. U strahu od otkaza radnici se plaše da tuže poslodavce koji ih maltretiraju, saopšteno je u Gradskom veću Saveza samostalnih sinidkata. Sutra u podne u centru grada, aktivisti sindikata deliće propagandni materijal o sprečavanju zlostavljanja na radu i borbi za socijalni dijalog.

SUTRA JE SVETSKI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA
Izvor: RTV City
Sutra se obeležava Svetski dan dostojanstvenog rada.Tim povodom,u Novom Sadu,Pančevu,Staroj Pazovi i Subotici biće organizovana akcija u okviru koje će aktivisti Samostalnog sindikata građanima deliti promotivni materijal koji se odnosi na sprečavanje zlostavljanja na radu i rešavanje ovog problema kroz socijalni dijalog.Prema rečima Jelene Češljević,potpredsednice pokrajinskog veća Samostalnog sindikata,dostojanstven rad podrazumeva četiri komponente.Iako je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu usvojen pre više od godinu dana,u sudskoj praksi,prema rečima Češljevićeve nije zabeležena njegova primena,iako je,prema evidenciji Samostalnog sindikata Vojvodine samo u toku jednog meseca bilo čak 60 prijava mobinga i to uglavnom mlađih ženskih osoba.Aktivisti subotičkog Samostalnog sindikata će građanima deliti promotivni materijal i biti na raspolaganju za njihova pitanja sutra od 12 časova u centru grada.

Početkom novembra sledi isplata poslednje povišice u ovoj godini
Penzije i plate više tek nekoliko stotina dinara
Izvor: Blic Online
Penzije i plate u javnom sektoru biće od novembra u proseku veće za 328, odnosno 537 dinara. Mesečna primanja bi trebalo da porastu za oko 1,4 odsto, što je manje od očekivanog imajući u vidu pad privrednog rasta i inflacije. Zakon o budžetskom sistemu predviđa da primanja iz budžetske kase u oktobru budu povećana za inflaciju u prethodnih šest meseci i za polovinu rasta bruto domaćeg proizvoda iz 2010. godine. Procene govore da bi rast cena od aprila do septembra trebalo da iznosi manje od jedan odsto. Tome treba dodati i polovinu rasta BDP-a u 2010. što je iznosilo oko pola procenta. Praktično prosečna oktobarska penzija od oko 23.000 dinara biće veća za 300 dinara, a prosečna plata od oko 38.000 dinara za oko 530 dinara. Država je predvidela da ove godine penzije i plate u javnom sektoru budu povećane tri puta, u januaru, aprilu i oktobru. Rast je u januaru fiksiran na dva odsto, dok je u aprilu bio 5,5 procenata. Slično će biti i naredne godine jer će način obračuna ostati isti. Država pritom, najavljuje obaranje inflacije i rast BDP-a od 2,5 odsto. Ali, ako bi od 2013. godine, kako zakon propisuje, penzije pratile samo rast potrošačkih cena i korigovale za rast BDP samo ukoliko on bude veći od četiri odsto, penzioneri će biti u još nepovoljnijoj situaciji.Na aktuelne povišice ne treba da računaju i zaposleni u privatnom sektoru jer njihove plate ne reguliše pomenuti propis.

Država je grobar sopstvene privrede
Izvor: Danas
Beograd -- Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, kaže da je Ministarstvo finansija Srbije grobar sopstvene privrede i najveći problem u državi. On objašnjava da je "sa toliko hiljada ugašenih firmi i izgubljenih radnih mesta samo u poslednje tri godine, jasno da nešto ne funkcioniše".Rajić tako komentariše vest da Vlada ne namerava da usvoji predlog njegove organizacije da se PDV ubuduće plaća po realizaciji posla, a ne unapred, kako je to sada slučaj."Problem sa sadašnjim sistemom naplate PDV-a je u tome što je to zakon prepisan iz Norveške i Švedske, u kojima u 99,9 odsto slučajeva nema kašnjenja u naplati potraživanja. Ali u Srbiji nije tako. Kod nas je zakon o PDV-u napravljen tako da od njega zarađuju država i banke. Država dobije porez unapred, a pošto firme zbog kašnjenja u naplati potraživanja uglavnom nemaju novac da plate PDV, one moraju da uzmu kratkoročni zajam od banaka pa ih na kraju PDV ne izađe 18 nego 28 do 30 odsto", tvrdi Rajić.
Plaća se i na mostu i na ćupriji
Dragoljub Rajić kaže da je pre krize u Srbiji stopa nenaplativih potraživanja u privredi stajala na nivou od sedam odsto, ali je prošle godine dostigla čak 14 odsto. "To je katastrofalno. Na to se još mora platiti PDV unapred, zbog čega su firme prinuđene da dižu cene, kako bi amortizovale sve te gubitke. Na kraju, zbog toga imamo inflaciju", zaključuje Rajić. On navodi da "plaćanje PDV-a unapred nije jedina anomalija u zakonu. Kada uvozite robu, na primer, dužni ste da odmah platite PDV i carinu, ali ako robu ne primite u roku od mesec dana, carinu morate ponovo da platite".
On dodaje da vlast ne može samo da prepisuje zakone iz drugih država, već da mora da ih prilagodi okolnostima koje su na snazi u Srbiji. Prema njegovim rečima, tvrdnje da sistem PDV-a ne funkcioniše tako da se porez plaća po realizaciji nisu tačne, jer postoji niz zemalja u kojima se upravo tako naplaćuje PDV. Kao primere, Rajić navodi Sloveniju u kojoj se „PDV plaća tri dana po realizaciji“ i to automatskim prebacivanjem sredstava sa računa u banci, čime se kako kaže, smanjuje administracija.Drugi primer je Rumunija, koja se na sličan model prebacila u osvit globalne krize 2008. godine, od kada u toj zemlji po realizaciji PDV plaćaju svi osim bankarskog i trgovačkog sektora, koji raspolažu „živim novcem“. Kao treću evropsku zemlju sa dobrim rešenjem Rajić ističe Austriju u kojoj u građevinskom sektoru PDV uopšte ne plaća izvođač, već investitor, koji je jedini učesnik u poslu koji sigurno raspolaže sredstvima."Naš poreski sistem je anahron, kao da je Tito još živ. Problem je u tome što se u Ministarstvu finansija plaše da bilo šta promene u vezi s PDV-om, smatrajući da je privreda nesigurna, a da od tog poreskog oblika dolazi čak 50 odsto budžetskih primanja. Kada bi se PDV plaćao po realizaciji, onda vlast ne bi mogla da generiše nove dugove prema privredi svaki put kada predstoje izbori", navodi on.Rajić naglašava da ćemo "izbore imati naredne godine i odjednom se sad otvara most na Adi i most preko Beške. Uvek pred izbore država raspisuje velike javne nabavke, iako zna da nema dovoljno novca da ih plati, pa se onda dešava to da privreda ostaje sa dugovima, još mora toj istoj državi da plati PDV pre nego što joj država plati za usluge za koje se taj PDV i plaća".

5. oktobar 2011.

Atanacković: Srbiji treba bolji socijalni dijalog
Izvor:Biznis
Socijalnom dijalogu se u Srbiji se ne poklanja dovoljno pažnje, a vlada je zbog privlačenja birača sklona tome da izlazi u susret prevelikim zahtevima radnika, ocenio je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković."Sve vlade, uključujuči ovu, ne posvećuju dovoljno pažnje instrumentu socijalnog dijaloga koji bi mogao da pomogne rešavanju konflikata između sveta kapitala i sveta rada", kazao je Atanacković.
On je kao ključnu prepreku u unapređenju socijalnog dijaloga istakao činjenicu da sve vlade pokušavaju da naprave što dublji jaz između poslodavaca i sindikata.
Atanacković je ocenio da poseban problem u krizi predstavljaju zahtevi sindikata koji su daleko veći u odnosu na privredne mogućnosti, a "aktuelna Vlada, kao i prethodne ide ka tome da izlazi u susret radnicima kao većoj izbornoj bazi".

CG: Ako Vlada nema para, neka ide
Izvor: Dan
Podgorica -- Crnu Goru bi mogla da zadesi lavina štrajkova nezadovoljnih radnika, ukoliko Vlada sprovede u delo namjeru o smanjenju plata za 10 odsto. Vlada, naime, vaga da li da smanji plate u zdravstvu, prosveti i državnoj upravi ili da otpusti oko 4.500 radnika. U državnoj upravi, inače, radi 52.300 radnika. Generalni sekretar Unije slobodnih sindikata (USSCG) Srđa Keković kaže da teza o smanjenju zarada ne predstavlja ništa drugo do dolivanje ulja na ionako razbuktalu vatru. “To nije dobar strateški korak, jer su zaposleni stalnim smanjenjem zarada i poskupljenjem cena svih roba i usluga, dovedeni na rub egzistencijalne izdržljivosti i ovoga puta, više nego ikad, spremni da naprave nužni iskorak u poboljšanju standarda“, kaže on.Predsjednik Udruženog sindikata državnih institucija Veselin Vujanović smatra da se može naći kompromisno rešenje i dodaje da treba napraviti analizu u kojim resorima su poslednjih pet godina povećavane plate. Prvi čovjek Sindikata zdravstva iz USSCG Vladimir Pavićević ne veruje u navode iz Vlade da nema para, ističući da izvršna vlast daje desetine miliona evra za službena vozila. “Samo 2009. godine potrošeno je 36 miliona evra za nabavku službenih vozila. Kada je u pitanju smanjenje plata, nemam komentar. Nećemo odustati od štrajka i traženja povećanja zarada za oko 20 odsto“, navodi on. Njegova koleginica, predsednica Sindikata zdravstva iz Saveza sindikata, Ljiljana Krivokapić kaže da ako para nema u budžetu to govori o nesposobnosti finansijskih vlasti, koji ne mogu za oko 600.000 stanovnika da obezbede pristojan život. “U zdravstvu su uštede rađene, i nema govora o smanjenju plate. Od najavljenog štrajka ne odustajemo. Ukoliko bi se desilo ovo što Vlada najavljuje, usledili bi radikalni potezi“, naglasila je Krivokapićeva.
Vojsci i policiji štrajk zabranjen
Vojsci i policiji preostaju samo pregovori oko poboljšanja položaja radnika u tim institucijama, jer im je po Zakonu o štrajku zabranjeno da protestima ostvaruju prava. “Ne slažemo se sa smanjenjem zarada. Tražimo veće plate, a ne smanjenje koje bi bilo udar na standard“, kaže predsednik Sindikata Vojske Mladen Buric.

4. oktobar 2011.

Dinkićev zakon donosi radna mesta
Izvor: Novosti
Beograd -- U budžete opština i gradova u Srbiji, u poslednja tri meseca ove godine, sliće se više novca zahvaljujući izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Posle peticije, koju je na inicijativu Ujedinjenih regiona Srbije, potpisalo više od pola miliona građana, Zakon je usvojen u Skupštini u junu ove godine. Od naplaćenog poreza na zarade opštine će umesto dosadašnjih 40 odsto, dobijati duplo veći procenat.Povećan prihod doneo je veliko olakšanje, posebno najnerazvijenijim lokalnim samoupravama, a već su i pripremljene liste prioritetnih projekata, koji će se finansirati iz ovog "viška“. Uglavnom, kako obećavaju gradonačelnici, novac će biti utrošen u javne radove i otvaranje novih radnih mesta, jer to u narednoj godini znači još veći priliv od poreza.
OČEKIVANI PRILIVI
Opštinske kase će od 1. oktobra do 31. decembra imati veći priliv u proseku za oko 60 odsto, odnosno oko osam milijardi dinara više samo u poslednja tri meseca ove godine. Primera radi, opština Crna Trava će imati veći prihod za čak 119 odsto što je prevedeno u dinare - za 9,88 miliona.
Kako kažu, svojim građanima učiniće život dostajanstvenim, obezbediće im posao, a investicijama u škole, zdravstvene ustanove, komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu pokušaće da spreče iseljavanje. "Opština Plandište svrstana je u takozvanu četvrtu grupu, odnosno jedna je od 48 najnerazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji", kaže Zoran Vorkapić, predsednik opštine, i dodaje da "transferi iz budžeta neće biti smanjeni tako da ćemo u poslednja tri meseca uz povećan prihod od poreza na zarade dobiti 20 miliona dinara". On objašnjava da "nije bilo lako odlučiti se gde da utrošimo taj novac, jer mnogo je 'rupa, koje treba zakrpiti', ali dogovorili smo se da prioritet budu nova radna mesta. Tako ćemo polovinu novca uložiti u opremanje industrijske zone, jer to je najbolji način za privlačenje investicija". "Druga polovina novca odlazi na javne radove i otvaranje zanatskih radionica. Naš najveći problem i ono što najhitnije moramo da uradimo jeste povećanje životnog standarda građana i zato će u nova radna mesta biti uložen ovaj 'višak'“.navodi Vorkapić. Opština Doljevac imaće veći priliv za 19,8 miliona odnosno za 55 odsto. Prioritetan problem je zamena kotlova za grejanje u školama, koji su stari i više od 40 godina. "Prvo ćemo deci da obezbedimo grejanje u školama, a zahvaljujući novim kotlovima ostvarićemo veliku uštedu u potrošnji uglja", navodi Goran Ljubić, predsednik opštine.On navodi da će "deo novca biti potrošen i na servisiranje obaveza, a od naredne godine ćemo se posvetiti infrastrukturi, kako bismo život Doljevčana učinili što lakšim. Nadam se da će decentralizacija doprineti da više ne važi izreka 'što južnije to tužnije'“.

"Izbacićemo politiku iz preduzeća"
Izvor: Novosti
Beograd -- Ministarka sporta i omladine Snežana Samardžić Marković kaže da će Ujedinjeni regioni Srbije i dalje insistirati na depolitizaciji javnih preduzeća.Ona, ipak, naglašava da je za to potrebno sistemsko rešenje o čemu moraju da se dogovore sve stranke."Srbiji je potrebno sistemsko rešenje o čemu moraju da se dogovore sve stranke, a neke neće da seku granu na kojoj sede. Mi ćemo na tome svakako insistirati. Depolitizacija je prvenstveno promena svesti o tome čemu služe stranke i politika", rekla je ministarka.Snežana Samardžić Marković kaže da se "depolitizacija mora dogoditi, jer je bitna za demokratizaciju Srbije“.
Pare za odbojkaše čekaju rebalans
Na pitanje zašto odbojkaši nisu dobili novac ni za prošlogodišnju bronzu iz Italije, ministarka sporta odgovara da je njeno ministarstvo još pre evropskog prvenstva u Austriji dalo Trezoru nalog za plaćanje, ali da “sve stoji, ne zbog diskriminacije sportista, već zbog rebalansa budžeta. Naši odbojkaši ne igraju za novac, već za grb - do sada im je za nagrade isplaćeno oko 400.000 evra, neće im ni ovo biti uskraćeno“.
“Ovde nije reč o predizbornoj kampanji, već mi iz URS odavno sprovodimo depolitizaciju. U Ministarstvu koje predvodim svi zaposleni su primljeni na konkursu i većina nisu članovi nijedne stranke, što važi i za vrh Ministarstva. Od ministara koje je predložio URS čak polovina su nestranačke ličnosti. Tako nešto nije učinila nijedna druga stranka", istakla je ministarka.Ona je navela i da je URS zadovoljan kako teče proces decentralizacije, a da je usvajanjem Zakona o javnoj svojini ispunjeno još jedno obećanje te stranke prema građanima. "Točak decentralizacije smo pokrenuli i više ga niko ne može zaustaviti. To je bio jedan od tri ključna zahteva u peticiji koju je URS pokrenuo, a koju je potpisalo više od pola miliona građana. Vraćanje imovine je veliki korak, jer će sada građani moći sami da odlučuju i brzo rešavaju lokalna pitanja", rekla je Samardžić Marković. Upitana da li strahuje da će stranke vladajuće koalicije biti "kažnjene" na sledećim izborima, ona je izrazila očekivanje da će se građani na izborima "opredeljivati prema dosadašnjim rezultatima i ponuđenim rešenjima, a ne prema demagogiji. Prazne priče ne donose promene".

Radnicima uzimali otisak prsta
Izvor: Blic
Beograd -- Zdravstveni centar "Dr. Dragiša Mišović" u Čačku snimao prste zaposlenima kako bi kontrolisao kako i koliko provode vremena na poslu, piše Blic. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je Zdravstvenom centru zvanično upozorenje da je to "nedopuštena obrada ličnih podataka". Poverenik je naložio Centru da ga u roku od 15 dana obavesti o merama preduzetim za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti radi eventualnog preduzimanja daljih mera. On je rekao da mu se obratio "veći broj radnika Zdravstvenog centra koji su smatrali da je kontrola radnog vremena organizovana na način koji ugrožava njihovu privatnost"."Nakon sprovedenog nadzora utvrđeno je da je u Centru organizovano uzimanje otisaka prsta, tačnije snimanje prsta iz tri tačke i pretvaranje u algoritam za otiske prstiju jedinstven za svakog zaposlenog, koji bi se čuvao u centralnom serveru i na osnovu koga bi se vršila identifikovanje zaposlenog prilikom dolaska i odlaska s posla", objasnio je Šabić. "Uvođenjem biometrijskih mera imajući u vidu svrhu obrade vređa se princip srazmernosti, kao jedan od osnovnih principa utvrđen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Takva obrada je prekomerna i nesrazmerna i predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca, jer se svrha obrade može postići i na mnoge druge, manje invazivne načine", kazao je on. Šabić je dodao da je upozorenje usledilo budući da za takvu obradu podataka ne postoji ni zakonom utvrđen osnov, ni saglasnost zaposlenih, kao i da očekuje od rukovodstva Centra postupi u skladu sa njim, a da će "u slučaju potrebe biti preuzete i druge mere".

Penzije će još manje rasti u 2012.
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Za najkasnije dve nedelje oko 1,6 milion penzionera u Srbiji znaće za koliko će tačno biti povećane penzije u redovnom oktobarskom usklađivanju. Naime, ostalo je da se saopšte zvanični podaci o inflaciji u spetembru da bi se izračunalo povećanje koje će najstariji dobiti s oktobarskom penzijom početkom novembara.Grube računice pokazuje da će to biti između 1,2 i 1,5 odsto, a toliko novca je i obezbeđeno rebalansom budžeta. No, ako se predstojeće usklađivanje poveže sa onim što su penzioneri, a i zaposleni u javnom sektoru, dobili od početka godine dolazi se do računice da je za ispunjenje fiskalnog plana ostao prostor od 2,5 odsto. Naime, penzioneri, a i zaposleni u javnom sektoru, u januaru su dobili povećanje od dva, u aprilu 5,5 odsto. Dakle, do sad su dobili 7,5 odsto a kako je budžetom za ovu godinu planirano da penzije i plate ukupno u 2011. porastu za 10 odsto ostao je prostor od 2,5 odsto. No, prilikom rebalnsa budžeta obezbeđeno je dovoljno novca za manji procenat usklađivanja od onog što je kao slobodan prostor ostao pa se tako može dogoditi da penzije i plate ipak sada budu povećane za 2,5 odsto, i ako računica bude iznosila nešto manje od tog iznosa. Bez obzira da li će penzije i plate porasti 1,5 ili 2,5 odsto, to neće znatno popraviti materijalno stanje najstarijih, ali će im mnogo značiti za uklađivanje u 2012, koje će biti restriktivnije nego ove godine. Jer, prema preliminarnim projekcijama koje je objavilo Ministarstvo finansija penzije i plate u javnom sektoru naredne godine trebalo bi da se povećaju za oko pet odsto. Tako se predviđa da aprilska povišica iznosi četiri procenta, a oktobarska 0,8. Zato je veoma važno na koliku osnovicu će se duplo manje povećanje od ove godine računati jer nije svejedno s kojim procentom najstariji ulaze u 2012.Koliko je bitno kakav je odnos penzije i plate na početku godine, najbolje svedoče ovogodišnji podaci. Naime od početka do sada zabeležen je pad prosečnih penzija u odnosu na neto zaradu, jer su penzije vezane samo za rast plata u javnom sektoru a ne i za ukupan republički prosek. Tako je u januaru prosečna penzija za bivše zaposlene bila 65 odsto prosečne plate, a već u aprilu svedena na 60. Prosek samostalnih delatnosti od januarskih 64 pao je na 58 odsto, dok se prosek poljoprivrednih penzija sa januarskih 26 sveo na 23 odsto u aprilskoj isplati.

Хоће гладни да легну на пругу
Izvor: Pravda
СТАРА МОРАВИЦА – Једина фирма која производи газу и санитетски материјал у Србији, “Митекс“ из Старе Моравице у генералном је штрајку од 20. септембра. Око 55 радника, преосталих од неколико стотина запослених из претходне деценије, одлучило се на овај корак, јер нису добили последњих седам зарада, не знају ни када им је последњи пут уплаћено социјално осигурање, нити како ће да преживе све што их је снашло.Стево Ђурђевић, председник Самосталног синдиката “Митекса“, каже да је формиран Штрајкачки одбор и да су испоставили захтеве око исплате зарада, и тиме условили почетак рада, али да нико није реаговао.Предузеће је приватизовано 2005. године, а већински власник капитала је новосадско предузеће “Ју бизнис“.- Они нас снабдевају сировинама, продају робу и кроје политику. Било је и раније проблема, али ове године од фебруара нисмо добили ниједну плату нити су уплаћени доприноси. Радници немају излаза, у кући немамо ни 50 динара, а по двоје и троје одрасле деце у неким је породицама. Иако је и држава власник дела капитала, нико нам се не обраћа, све се сломило на радницима. Минималац примамо на папиру, а мимо папира и мање од тога. Двадесетак запослених је само отишло, а ми излаза немамо, него да легнемо на пругу – каже Ђурђевић.Он наводи да су обраћали и Синдикату у Бачкој Тополи, јер је 55 људи доведено до очаја, али да одговор нису добили ни од Атиле Бабија из општинске централе, нити од директора предузећа Николе Борковића.- Власници не реагују на молбе и захтеве. Кажу, или радиш, или не радиш. У кући имам 50 динара, а код куће нити доручкујем, нити вечерам. У предузећу је слика још гора, неки понесу кору хлеба од куће, а други немају ни толико. Они који доручкују крију се других радника, јер их је срамота што једу – каже Ђурђевић.Застареле машине и несташица репроматеријала довела је предузеће до колапса, а запослени не знају коме да се обрате.- Горе нам је можда него људима на Косову. Само струју још имамо, све остало је искључено. Син ми је студент треће године, морам да га испишем. Други син има 16 година, у фирми радимо и супруга и ја, а по члану домаћинства до сада смо имали 1.600 динара. Сада нема ни толико. Дошло је до тога да или децу да испишем из школе или да се убијем – каже Ђурђевић и истиче да ништа није боље стање ни за осталих 200 душа ових радничких породица. Радници криве и државу која не предузима ништа, као ни послодавац са којим је Штрајкачки одбор ступио у контакт.- Послали смо захтеве Ненаду Рончевићу, већинском власнику, али решење нико не нуди. Као да ником не требају компоненте прве помоћи, газе и остали санитетски материјал. Ако је држава власник 40 одсто капитала, рачунајући и акције малих акционара, не знамо зашто не реши катастрофално стање. Одустати од генералног штрајка нећемо, а не преостаје нам друго осим да радикализујемо и тај генерални протест на најгори могући начин. Гладни смо и овако, па ћемо се бар глађу борити против неправде – каже Ђурђевић.
Од извозника до губиташа
Рачун “Митекса“ је блокиран последњих дана за близу 12 милиона динара. Фабрика је после приватизације, током једне године произвела више од милион метара газе и 120.000 метара тетра-платна за пелене. Уз пласман пелена у Италију и Немачку, преко трговачких кућа, „Митекс“ је уговарао директан извоз у Републику Српску, вредан преко пола милиона евра.

Radnici “Bačkaputa” spremni da blokiraju zgradu Vlade Srbije
Izvor: Nacionalni gradjanski
NOVI SAD – Radnici “Bačkaputa”, s kolegama iz putarskih firmi u sastavu “Nibens grupe”, pripremaju se za nove proteste. Oni kažu da će se okupiti ispred sedišta Vlade Srbije, u Nemanjinoj ulici, ako Cvetkovićev kabinet do 10. oktobra ne reši pitanje zaostalih zarada i restrukturiranja “Nibensa”.
Glad očiju nema
Predsednik sindikata “Bačkaputa” Đuro Trivunović ističe da u “Nibens grupi” radi oko 3.000 radnika i da su svi spremni da krenu put Beograda. Reč je o firmama iz Niša, Vranja, Kragujevca, Novog Sada i Beograda.
– Protesti su početak, a onda ćemo odlučiti šta dalje. Ljudima je dosta obećanja. Država je obećala da će s bankama pronaći rešenje za kompaniju, ali to ide sve sporo, a ljudi nemaju strpljenja. Treba prehraniti porodicu, deca idu u školu, a od zarada ništa – kazao je Trivunović.
Na pitanje da li je sledeće blokada auto-puta, koju su radnici “Bačkaputa” organizovali početkom septembra, Trivunović nije želeo da odgovori.
– Mogu samo reći da je ljudima dosta i da više ne žele da se povlače. Ako dođe do blokada, mogu nas samo na silu udaljiti – kazao je Trivunović.
“Bačkaput” je trenutno dužan oko 700 miliona dinara. Problemi u preduzeću počeli su krajem 2009. godine, kad je blokiran račun zbog prezaduženosti. Krajem prošle godine dug je narastao na čak tri milijarde dinara. U preduzeću ističu da imaju zarađenih para, ali da ih ne mogu naplatiti zbog blokiranog računa.
Pritisci
Trivunović objašnjava da su radnici “Bačkaputa” na sve načine pokušavali da reše svoj problem, ali da nije bilo razumevanja.
– Pokušali smo svim mogućim pravnim sredstvima, čak smo blokirali auto-put. Uradili smo sve što smo mogli – kaže on.
Poslednju platu 340 radnika “Bačkaputa” primilo je u martu. Stoga je i ogorčenje ovih ljudi najveće. To je i bio razlog da početkom septembra blokiraju auto-put na nekoliko sati, da bi se povukli jer je policija pripretila da će silom odblokirati auto-put.
– Zbog blokade imamo probleme. Policija dolazi u firmu i skuplja podatke o pojedincima koji su učestvovali u protestu. Doduše, ni protiv koga
dosad nisu pokrenuli postupak, ali to nije isključeno – kaže Trivunović.
Bilo je najava da će i pokrajinski organi pomoći posrnulom preduzeću, ali ni od toga zasad nema ništa

Kolektivni ugovor ne poštuje 25 odsto preduzeća
Izvor:Beta
- Granski kolektivni ugovor ne poštuje oko 25 odsto preduzeća u Srbiji, izjavio je u ponedeljak predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije Dragan Zarubica."Imamo preduzeća i firme koje uporno krše kolektivni granski ugovor, pa čak i ne žele da ga primene, traže izuzeće da se ne primenjuje, a to su naše velike kompanije", rekao je Zarubica na konferenciji u Beogradu.Medju preduzećima koja ne poštuju kolektivni ugovor Zarubica je nabrojao Knjaz Miloš, Juhor iz Jagodine, Invej, Slap grupu, Svislajn Takovo, Farmakom - Mlekara Šabac, MK grupu - Šećerana Vrbas i druga.Prema njegovim rečima, granski kolektivni ugovor važi od "onog momenta kada je potpisan", a koji je na snagu stupio 12. marta ove godine.

Orbović otvorio sezonu
I Savićeva vodi ASNS na izbore!
Izvor:Alo
Nakon predsednika SSSS-a Ljubisava Orbovića, i predsednica ASNS-a Ranka Savić u razgovoru za „Alo!“ najavila je pojačanu političku aktivnost sindikata u narednom periodu. - ASNS je prvi najavio razgovore sa predstavnicima partije, nakon čega je Orbović brže-bolje potrčao da to uradi pre nas. Inače, ovakve aktivnosti su neophodne jer nas je država primorala osujećivanjem bilo kakve mogućnosti da se nešto promeni. Pogrešno je mišljenje da su sindikati apolitični. Svuda u svetu su svesni te činjenice, jedino je kod nas to problem - kaže Savićeva, ne želeći da precizira koju partiju će taj sindikat podržati na predstojećim izborima. Inače, Ljubisav Orbović najavio je da postoji mogućnost da na parlamentarne izbore izađe samostalno sa sopstvenom listom, ali i mogućnost da partnera pronađe u naprednjacima. Ukoliko bi se odlučio da registruje partiju ili udruženje građana, dobro upućeni poznavaoci smatraju da bi izgubio jedan deo članova, ali da ni tada broj njegovih simpatizera ne bi bio zanemarljiv.

Makedonci prvi put uveli minimalac
Izvor: Tanjug
Skoplje -- Prvi put od nezavisnosti Makedonije, sindikati, poslodavci i vlada su se dogovorili da minimalna plata iznosi 8.050 denara u neto iznosu (manje od 130 evra). Time, kako ističu mediji u Skoplju, Makedonija više nije jedina zemlja svetu u kojoj nije utvrđena minimalna plata. Premijer Nikola kaže da će dogovor omogućiti povećanje plata 65.000 zaposlenih koji sada imaju primanje manje od zagarantovanog. Udruženja poslodavaca i sindikati su odmah pozdravili dogovor. Zakon o minimalnoj plati u Makedoniji će biti donet do kraja godine, a počeće da se primenjuje od 2012. godine.

Grčka na korak od haosa!
Izvor: Alo
Grčki sindikati pripremaju nove štrajkove protiv mera štednje, dok vlada ulaže napore da ispuni uslove kako bi od kreditora dobila novu tranšu zajma od osam milijardi evra i izbegla bankrot! Generalna sindikalna konfederacija radnika GSEE će 5. oktobra održati 24-časovni štrajk, pošto se protivi merama štednje i otpuštanjima u javnom sektoru. I železnica je za petak najavila prekid rada. To će izazvati veliki poremećaj u Atini pošto neće raditi ni podzemna železnica. Delegacija MMF-a, Centralne evropske banke i Evropske komisije tokom posete Atini je utvrdila da je javni sektor u Grčkoj još preglomazan i da ja najmanje 30.000 radnika i službenika višak.

Počinje li opet?
PROTESTI I U BRITANIJI!
Izvor:Kurir
Desetine hiljada ljudi opet demonstrirale protiv restriktivne finansijske politike, političari strahuju od ponavljanja nereda
LONDON - Ima li kraja?
Desetine hiljada demonstranata protestovalo je u Velikoj Britaniji zbog novih mera ušteda vlade, doduše mirno, za razliku od avgustovskih rušilačkih demonstracija.Skandirajući „Torijevci napolje“ i ‘’Kamerone, na bicikl i pali“, oko 35.000 nezadovoljnih radnika šetalo je ulicama Londona zbog odluke vlade o reformama penzionog fonda.Lin Mekluiski, generalni sekretar Unije sindikata, rekao je da se u narednih mesec dana planira generalni štrajk.- Treba nam koalicija sindikata svih društvenih grupa, crkvenih organizacija, studenata, da bismo zajedno pružili otpor reformama. To će biti generalni štrajk, borba za građanska prava u svom izvornom obliku, demokratija na delu - rekao je Mekluiski.

3. oktobar 2011.

Orbović: Možda izađemo na izbore
Izvor: Novosti
Predsednik SSSS o političkim ambicijama Saveza samostalnih sindikata Srbije: Nije isključeno da se pojavimo sa svojom listom. Pregovori najpre sa SNS
KRAJEM oktobra konačno ćemo da prelomimo da li ulazimo u političku utakmicu ili ne. Ako se odlučimo da zakoračimo u tu arenu, moguće je da se na parlamentarnim izborima pojavimo sa svojom listom.Ovo su planovi Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), iza kojih se možda krije i potajna želja da Narodnu skupštinu više ne gleda samo kroz prozor svoje kancelarije na Trgu Nikole Pašića.
* Otkuda ambicija da SSSS zakorači na političku scenu? Kosi li se to sa osnovnim idejama vaše asocijacije?
- Osnovani smo pre 108 godina i stariji smo od svih partija. Bilo je i ranije slučajeva da se uključujemo u politiku. Ali danas, kada je oko 200.000 radnika ostalo bez posla, kada se standard vrtoglavo srozao, kada plate kasne i po nekoliko meseci, naš sindikat ne može da ostane po strani. Zato i tražimo način da pritisnemo vlast kako bi se ova sumorna slika promenila. Znajte da svoju osnovnu delatnost nećemo zanemariti ukoliko zakoračimo u politiku. Nijedna stranka u Narodnoj skupštini ne zastupa na adekvatan način interese zaposlenih u Srbiji.
ZBOG DRUGOG UDARA KRIZE PRETE NOVI OTKAZI
* Imate li podatke o tome koliko radnika bi moglo da ostane bez posla tokom drugog talasa krize?
- Prema procenama naših eksperata, i do 150.000! To nas čeka ukoliko Vlada ne preduzme nešto da ublaži taj drugi udar. Najviše će biti ugrožene uslužne delatnosti i građevinarstvo.
* Ako se ostvari taj scenario, hoćete li povesti radničke proteste?
- Pregovarački sto uvek ima prednost. Ali, bojim se da bi u slučaju novih otkaza i produbljivanja krize buknuo bunt koji se teško kontroliše. Pogledajte samo šta se ne tako davno dešavalo u Londonu.
* Zašto ste onda započeli pregovore sa naprednjacima? Nagoveštavate li budući savez?
- Naprednjaci su najveća opoziciona partija i veliki deo našeg članstva ima poverenja u njih. Sastao sam se sa Nikolićem, jer nismo imali prilike da čujemo koji je plan opozicije za suočavanje sa krizom. Pričaćemo i sa ostalim partijama, ali ne krijem da bismo prve razgovore o partnerstvu poveli upravo sa SNS ako odlučimo da se politički aktiviramo.
* Jesu li vam to već ponudili poslaničke mandate?
- U razgovore sa SNS, ali i sa drugim partijama, nismo ušli vođeni šićardžijskim principima. Ne pitamo ko će više da nam da. Zato i nema trgovine ni poslaničkim mandatima ni mestima u Vladi. Zanimaju nas samo čvrste garancije da onaj ko bude na vlasti može ovu državu da vodi napred i zaštiti radnike od dalje propasti.
* Zar ne biste bolje zaštitili radnike kada biste imali svoje poslanike ili ministre?
- U ovom trenutku još ne razmišljamo o tome. Ali priznajem da nije lagodno kada neki ljudi po automatizmu podignu ruku u Skupštini za neki zakon čije negativne posledice potom na svojoj koži oseti šest miliona ljudi. Ako se očekuju velike izmene Zakona o radu i sužavanje prava zaposlenih, to je samo motiv više da se ozbiljnije uključimo u proces odlučivanja.
* Zašto onda sami ne izađete na izbore, pošto imate skoro pola miliona članova?
- Ne isključujemo tu mogućnost. Iako su parlamentarni izbori relativno blizu, to nam ne bi bio problem. Dobro smo organizovani i imamo razvijenu infrastrukturu širom Srbije.
* Kad je tako, zbog čega odjednom flertujete sa opozicijom?
Podsećam vas da su protivnici zamerali SSSS da drži stranu vlasti...
- Po opisu posla sindikati moraju da razgovaraju sa vlašću, ali to ne znači da smo poslušnici. Možda tu priču serviraju oni koji su mislili da se za poboljšanje statusa radnika borimo neredima i nasiljem. Nema tu nikakvog okretanja ka opoziciji. Jednostavno hoćemo dijalog sa svima, jer se drugi talas krize narogušio nad Srbijom.
* Čak i sa LDP? Ne smeta vam što su najtvrđi zagovornici liberalnog kapitalizma?
- Sa njima smo već pričali. Zašto da ne čujemo šta je njihova vizija? Razgovor sa nekim ne opredeljuje vašu buduću orijentaciju. Pogotovo što su danas u Srbiji razlike među strankama teško uočljive. Pa, sada imamo deklarativno socijaldemokratsku vladu koja se busa u prsa, ali nam ne teku med i mleko. Oni su obećali 200.000 novih radnih mesta, a umesto toga dobili smo toliko otkaza. Neprirodno je da se ne ispuni skoro nijedno predizborno obećanje.

2. oktobar 2011.

Pola miliona ljudi radi na crno
Izvor: Novi Magazin
Više od pola miliona ljudi u Srbiji radi na crno, bez uplata za penziono i zdravstveno, a država godišnje gubi više od pola milijarde evra.Press prenosi da prema zvaničnim procenama 400.000 radnika radi neprijavljeno, da Unija poslodavac procenjuje da ih je oko 620.000, dok u sindikatu tvrde da armija obespravljenih radnika broji više od jednog miliona.Među njima su, podseća list, bila i četvorica radnika koji su poginuli na gradilištu u Zemunu.Na crno se radi u svim oblastima - od građevinarstva, preko ugostiteljstvu, do medija i kulture. Država na osnovu neplaćenih doprinosa zbog rada na crno gubi oko pet milijardi evra godišnje.Prema rečima Dragoljuba Rajića, portparola Unije poslodavaca Srbije, sindikati preteruju u proceni broja radnika na crno i realna je brojka oko 620.000 ljudi. A pravi raj za poslodavce koji rade mimo države je jug Srbije, mada situacija nije bolja ni u zapadnim i istočnim delovima naše zemlje.I sami radnici često prihvataju novac na ruke u dogovoru sa poslodavcem, jer mu je bolje da dobije tih 25.000 dinara na ruke i tako preživi. Ono što se ne pominje često u javnosti je problem građevinskih preduzeća, koja često nemaju nijednog zaposlenog. Dobijali smo pritužbe od građevinskih firmi koje rade legalno. Na javnim konkursima te sumnjive firme bez referenci dobijaju poslove, a zatim zaposle radnike na crno. I onda nije čudno što se dogodi tragedija, kaže Dragoljub Rajić.Unija poslodavaca imala je niz prijava iz Srbije, a najsvežiji slučaj je u Ivanjici, gde su u najstrožem centru grada razne građevinske firme obavljale radove na čak 14 lokacija. Inspekcija je obišla tri gradilišta, i to onih firmi koje se, po Rajiću, legalno i po propisima bave svojim poslom.Ostala gradilišta niko nije kontrolisao, iako se sva nalaze u najstrožem centru grada i niko nije hteo da utvrdi da li su uopšte stručni za obavljanje svog posla. Što se građevinaca tiče, strašno je to što je neprijavljene radnike najlakše videti, jer rade na otvorenom - govori Rajić, i napominje da bi se znatno drugačije i ozbiljnije radilo kada bi postojale velike novčane kazne ili čak zatvorske, što je slučaj u ozbiljnijim zemljama Evrope.Ako već briga o ljudima i njihovim životima nije prioritet države, možda bi bar mogla da ih zabrine rupa u budžetu koja nastaje zbog armije neprijavljenih radnika.Ako neprijavljeno radi 600.000 radnika, za koje bi se, da su na minimalcu, državi uplaćivalo 90 evra mesečno, dolazi se od 650 miliona evra godišnje.Zovu tek kada dobiju otkaz
U toku prošle godine Inspektorat za rad obavio je 37.747 inspekcijskih nadzora, u kojima je obuhvaćeno 558.536 zaposlenih, a inspektori su zatekli 5.228 radnika sa kojima poslodavac nije zaključio ugovor o radu. Posle toga, 3.925 osoba je zasnovalo radni odnos, kaže za Press Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.Za prvih osam meseci 2011. godine obavljeno je 21.901 inspekcijskih nadzora kojima je obuhvaćeno 318.523 zaposlenih, pri čemu je zatečeno je 4.183 lica sa kojima poslodavac nije zaključio ugovor o radu. Nakon izvršenog nadzora poslodavac je sa 2.857 lica zasnovao radni odnos, kaže Predrag Peruničić.Peruničić govori da Inspektorat za rad zbog bolje kontrole poslodavaca po potrebi organizuje rad po smenama kako bi se proverilo da li poslodavci i u popodnevnoj smeni angažuju osobe bez zaključenog ugovora.Iako su poslovi koje ove osobe obavljaju najčešće visokorizični, teško ih je ''pronaći'', jer u velikom broju slučajeva između ovako angažovanog radnika i poslodavca postoji sprega.Strah od gubitka posla je najčešći razlog zbog kojeg zaposleni ne prijavljuju inspekciji rada da su angažovani bez ugovora o radu. Inspekciji rada se obraćaju tek kada izgube posao - objašnjava Peruničić, i predlaže da radnici prijave inspekciji svoj slučaj na vreme kako bi inspektori mogli da ih zateknu na radnom mestu, a zatim i sankcionišu poslodavce.Prema podacima Inspektorata za rad, rad „na crno" najviše je zastupljen u trgovini, ugostiteljstvu (skoro 15 odsto), zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima i građevinarstvu.Poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose iz zarade, što su značajna sredstva koja se ne uplaćuju u budžet države.Zbog malih zarada koje zaposleni ostvaruju, često se i zaposleni ne želi da zasnuje radni odnos i ostvari osiguranje, već želi da radi i od poslodavca dobije „na ruke" zaradu.- Tako se regrutuju najčešće, mladi, nekvalifikovani radnici, najviše do srednje stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni koji su stariji od 40 godina i više, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći i slično, kaže Peruničić.

1. oktobar 2011.

Srpska: Nepoštovanje prava radnika
Izvor: Beta
Banjaluka -- Predsednica Saveza sindikata Republike Srpske (RS) Ranka Mišić kaže da je stanje alarmantno kada je reč o nepoštovanju osnovnih radničkih prava i radu na crno. "Utvrđeno je da je u 43 odsto kontrolisanih preduzeća poslodavci ne poštuju ugovor o radu, ne isplaćuju zarade i prekovremeni rad. Zbog toga smo predlžili održavanje tematske sednice Vlade RS na kojoj bi se razgovaralo o ovim problemima", rekla je Mišićeva. Prema njenim rečima, nepoštovanje propisa o radnom odnosu "ima katastrofalne posledice po radnike, budžet RS i javne fondove, zbog čega je potrebno izvršiti radikalne promene u toj oblasti". "Potrebno je što pre povući rezove, jer idemo u pravcu koji nije dobar. Jedno od rešenja je i izmena Zakona o krivičnom postupku, jer se ne smeju amnestirati oni koji kradu", istakla je Mišićeva. Ona je dododala da su zbog neisplaćenih plata radnici u RS oštećeni za više od 800 miliona maraka (oko 400 miliona evra).U prvih šest meseci ove godine stopa rada na crno povećana je sa 4,5 na 6,5 odsto, što je ocenjeno kao zabrinjavajući i alarmantni pokazatelj.Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić rekao je da u RS na crno radi oko 80.000 ljudi, ističući da zbog toga treba da budu kažnjeni "nesavesni poslodavci".“Inspekcijski nadzor u RS mora da bude pojačan, jer nezakonito delovanje treba prepoznati i sankcionisati", rekao je Đokić.

Oko 20.000 Mađara protestovalo u Budimpešti
Izvor:Tanjug
Najmanje 20.000 Mađara protestovalo je danas ispred zgrade parlamenta u Budimpešti zahtevajući izmene zakona o radu, poreskog i drugih zakona.Demonstranti nose transparent sa slikom premijera OrbanaPrema rečima organizatora, na skupu na trgu Košut okupili su se učesnici iz oko 100 sindikata i građanskih organizacija, a među protestantima je bilo železničara, varilaca, telekomunikacionih radnika, nastavnika, mesara, električara, policijaca, vatrogasaca i rudara, preneo je AFP. Premijer Viktor Orban, nazvan "Viktator" na plakatima koje su nosili demonstranti, na čelu je vlade koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i koja je odgovorna za donošenje nekih zakona sa retroaktivnim efektorm, uključujući zakon kojim se od hiljada radnika koji su ranije otišli u penziju traži da se vrate u službu. Pripadnici vojske, vatrogasne službe i policije bili su najglasniji, kada je reč o gubitku prava na prevremenu penziju, ističući da su uslovi rada sa kojima se suočavaju često opasni i fizički naporni. U pokušaju da podstakne ekonomski rast, koji bi ove godine mogao da padne ispod dva odsto, u odnosu na planirana tri procenta, konzervativna vlada je odlučila da poveća zaposlenost i domaću potrošnju. Učesnici protesta, takođe su tražili od vlade da poštuje demokratske insitucije, za koje kažu da su pregažene, preneo je Rojters. Današnji skup, najveći je od niza protesta protiv vlade premijera Orbana, koje su sindikati pokrenuli u četvrtak pod sloganom "Dan D", a najavljeno je da će se nastaviti naredne sedmice.

30. septembar 2011.

Javna rasprava o predlogu Strategije restrukturiranja komunalnih preduzeća
Depolitizacija, a ne privatizacija
Izvor: Danas
Subotica - Predstavnici komunalnih preduzeća Vojvodine, privrednici i građani koji su prisustvovali prvoj javnoj raspravi o predlogu Strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća, održanoj u Regionalnoj privrednoj komori Subotica, uglavnom su izašli nezadovoljni onim što je u nacrtu Strategije ponudilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Jedno od pitanja koje smatraju problematičnim je ulazak privatnog kapitala u javna preduzeća, odnosno kakve posledice toga mogu biti po rad ovih strateških preduzeća. Iako je nesporno da se komunalna preduzeća moraju restrukturirati, mnogi primeri tog procesa pokazuju da je njihova privatizacija bila pogubna po građane, pre svega zbog nekontrolisanog povećavanja cena. Kada je Subotica u pitanju, treba imati na umu da je većina komunalnih preduzeća razvijana zahvaljujući investicijama građana, a konkretno u oblasti vodosnabdevanja Subotičani plaćaju najveću cenu vode upravo zato što se njihovim novcem finansira najnoviji prečistač. „Kroz samodoprinose ili cenu građani su direktno finansirali održavanje i izgradnju sistema vodovoda, i zato do neke transformacije ili privatizacije ne može doći bez nekog oblika referenduma građana“, napomenuo je predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i predstavnik zaposlenih u JKP Vodovod i kanalizacija u Subotici Petar Doroslovački. Država, inače, predlaže da se komunalna preduzeća mogu restrukturirati kroz partnerstvo privatnog i državnog kapitala i kroz koncesije, što su do sada već primenjivani modeli u drugim zemljama. Sindikati predlogom, pak, nisu zadovoljni, jer je dosadašnje iskustvo sa privatizacijom u ostalim oblastima donelo velike probleme, a radnike dovelo u izuzetno težak položaj - iako smatraju da je jedan od ključnih poteza koje država mora povući depolitizacija ovih preduzeća. „Svi mi koji smo verovali da je privatni sektor kvalitetniji i bolji, opekli smo se, jer se ispostavilo da je otpuštanje radnika bila glavna preokupacija novih vlasnika, a odmah zatim i rasprodaja imovine. To se ne sme dopustiti u ovom slučaju“, kaže Ištvan Huđi potpredsednik Samostalnog sindikata Subotice. Javna rasprava o Strategiji restrukturiranja komunalnih preduzeća održana u Subotici prva je na teritoriji Vojvodine, a trajaće do 15. oktobra.

Prosvetari neće štrajkovati
Izvor: Tanjug
Beograd -- Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije otkazala je štrajk upozorenja najavljen za ponedeljak, 3. oktobarProsvetari su od resornog ministra dobili čvrsta uveravanja da će nakon rebalansa budžeta država ispuniti dug prema zaposlenima u prosveti.Predsednik Unije Dragan Matijević rekao je da je u današnjem telefonskom razgovoru sa ministrom Žarkom Obradovićem dobio uveravanja da će zasedanje Skupštine Srbije, posvećeno rebalansu budžeta, biti održano 11. oktobra. Usvajanjem rebalansa budžeta biće stvoreni pravni i finansijski uslovi da Ministarstvo prosvete i nauke ispuni dug prema prosvetnim radnicima, preneo je Matijević reči ministra Obradovića. Tu se pre svega misli na isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu i isplatu otpremnina kolegama iz Vojvodine, kao i na isplatu jubilarnih nagrada za 2011. godinu, što će biti obaveza lokalnih samouprava. "Ministar prosvete čvrsto stoji iza obećanja da će odmah nakon rebalansa budžeta" taj novac "leći" na račune, rekao je Matijević i podsetio da je po sporazumu predviđeno da jubilarne nagrade za 2011. godinu budu isplaćene do kraja godine. Samim tim, kako je rekao, najavljenog štrajka upozorenja neće biti, ali će Unija pomno pratiti razvoj situacije, jer za novi štrajk upozorenja nikada nije kasno. Ministar Obradović ranije danas je najavio da će u toku dana razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem o dugu države i poručio da nema potrebe za štrajkom i dovođenjem u pitanje održavanja nastave.Sve preuzete obaveze biće izvršene nakon rebalansa budžeta, rekao je Obradović i zamolio nastavnike da razumeju ekonomsku situaciju.Mogući štrajk i obaveze države danas su bili tema i na konferenciji za novinare u organizaciji Sindikata obrazovanja Srbije. Taj sindikat je najavio da će razmotriti mogućnost stupanja u štrajk krajem oktobra, ukoliko se zaposlenima u obrazovanju do tog roka ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu.Za isplatu zaostalih jubilarnih nagrada, za oko 10.000 zaposlenih, potrebno je oko 600 miliona dinara, rekao je na konferenciji za novinare predsednik sindikata Branislav Pavlović.On smatra da za isplatu tih sredstava nije potrebno čekati rebalans budžeta koji, prema njegovim saznanjima, neće biti usvojen u skupštini do kraja idućeg meseca."Zbog toga ćemo razmotriti mogućnost stupanja u štrajk", rekao je predsednik Sindikata obrazovanja Srbije i dodao da je prvi rok za isplatu tih naknada bio jun ove godine, a kao poslednji termin je naveden septembar, ali još nema naznaka kada će nagrade biti isplaćene.

LDP: Mi smo za saradnju sa svima
Izvor: Danas
Beograd -- Glavni ekonomista Liberalno-demokratske partije odnedavno je Vladimir Kravčuk, javnosti najpoznatiji iz vremena kad je bio prvi direktor Merkatora Srbija.On navodi da su ključna ekonomska načela kojih se drži LDP efikasna tržišna ekonomija, ukidanje monopola, saradnja sa svetom, pogotovo sa susedima i transparentna i poštena poreska politika."Kad kažemo liberalna ekonomija mi mislimo efikasna tržišna ekonomija, a za njeno sprovođenje neophodna je uređena država. Tu vidimo i vrlo značajnu ulogu sindikata i to sindikata koji bi bio partner radnicima i koji bi morao da postoji u svakom preduzeću, i u malim i srednjim, ne samo u velikim firmama. Ako bi tako bilo ne bi bilo: evo ti plata od 150 evra, ako hoćeš radi, ako nećeš, hoće drugi. Znači, nema drugi“, kaže on.Što se zaštite domaće proizvodnje tiče, LDP je protiv zaštite monopola "Tu nastaju neki mastodonti koji su održavani ne na cevčicu nego na cev svih ovih godina, pa onda propadaju i time gube svi, i zaposleni i građani“, kaže Kravčuk i dodaje da se ipak "ceo svet štiti. Pogledajmo kako, nekim drugim modelima.
Kravčuk kaže da ima potrebe za investicijama države u privredu. "Kad je reč o javnim preduzećima, mi jesmo za privatizaciju nekih javnih preduzeća, a kod nekih smo za javno-privatno partnerstvo. Srbija ima sreću da su u našoj okolini zemlje koje su nekad bile socijalističke, vršile tranziciju, pa da vidimo kako je šta i gde urađeno i gde je šta uspelo“, navodi on.Na primedbu da je LDP do sada bio kategorično za oslanjanje Srbije na saradnju sa državama zapada, a da u svetu raste značaj država u usponu, Kravčuk kaže da "veruje da te BRIK zemlje zaista donose nešto novo celoj svetskoj ekonomiji, pre svega svojim stopama rasta“ i da smo "mi kao društvo usmereni možda mnogo usko, gledaš Brisel, gledaš Njujork, možda Moskvu, ima još sveta koji ima svoja rešenja“. On, ipak, naglašava da "ne treba skakati s jednog na drugo, znači sad smo bili Zapad, pa ćemo sad da budemo Istok, ako smo se jednom odlučili...“ Najzad, kaže on, vrhovno načelo LDP-a je saradnja sa svima na poštenim, korektnim i ravnopravnim osnovama, i tamo gde može da se ostvaruje profit“.
Saterani smo uza zid, šta sad pa možemo
Što se ključnih ekonomskih načela Demokratske stranke, znači vladajuće stranke, tiče on kaže da ne treba da čitamo njen program nego da vidimo šta je, na primer iz Programa Srbija 2020, ostvareno, koje su mere donete i koje su rezultate dale.
Ne znam ni imaju li naprednjaci program
Što se Srpske napredne stranke tiče, Kravčuk kaže da mu se čini da ona po svaku cenu beži od liberalizma. "Na primer, danas LDP kaže nešto, a oni odmah sutradan sa nekom izjavom, potpuno suprotnom, malo bi tamo, malo ovamo. Mada, pre svega ja ne znam da li oni baš imaju program“, napominje on.
"Mislim da smo se ekonomski više puta vrteli u krugu, pošto ne znamo šta to hoćemo da napravimo. Na primer, ne znamo šta mi hoćemo državni kapitalizam ili državni socijalizam. Radili smo privatizaciju, a kraju je rešenje za neku propalu firmu njeno podržavanje. I onda svi veseli, zaposleni veseli, država vesela, vi objavljujete, eto, vratila se sigurnost radnika, dobijaju opet od države plate“, kaže on. Kravčuk smatra da smo danas u takvom stanju da nam više nisu dovoljne samo reforme nego nam je potreban preokret i u politici i u ekonomiji i ljudi koji će raditi i stvari koje bole. Na pitanje koja bi to bila prva bolna stvar koju bi on uradio kaže: "Pitate me sada šta da radim, a ja sam na zidu, puška je uperena u mene i šta bi ti sada uradio? Ja bih rekao: pucaj! Ali nikad sebe ne bih doveo do toga da sam na zidu. Sada me pitate, sad ne vredi“.

29. septembar 2011.

Osnivali sindikat, dobili - otkaz
Izvor: Sumadija press
Trojica radnika Privatnog preduzeća „Sanel“ u Kragujevcu – Stevan Smiljanić, Aleksandar Gačević i Nebojša Radosavljević dobili su otkaz, kako je objašnjeno „zbog organizacionih i tehnoloških promena u preduzeću“.
O ovom slučaju Savez samostalnih sindikata u Kragujevcu obavestio je javnost, obrazloživši da je pravi razlog, u stvari, taj što su pokušali da u preduzeću osnuju sindikalnu organizaciju. Kako tvrde u Sindikatu pomenuti radnici su više godina radili u „Sanelu“ na odgovornim poslovima, tako da navedeni razlozi za raskid ugovora o radu sa njima, u Sindikatu smatraju, nisu istiniti. - Savez samostalnih sindikata Kragujevcu pružiće pravnu i svaku drugu pomoć trojici otpuštenih radnika, podneće tužbu sudu i Inspekciji rada, a o svemu će obavestiti i ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, od koga ćemo tražiti reakciju države kako u ovom, tako i u ostalim sličnim slučajevima – navodi se u saopštenju Sindikata, u kojem se ukazuje i na nezavidan položaj radnika, naročito kod privatnih poslodavaca.

ISTRAŽIVANJE PRESSA - Sve viŠe zaposlenih u javnim preduzeĆima
Partije dele radna mesta
Šire se - Spisak radnika u gradskim preduzećima od 2001. godine povećan za oko 1.500 imena. I sindikalci i direktori slažu se da je previše ljudi u administraciji, dok u proizvodnji uvek fali rema podacima Sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti, broj zaposlenih u gradskim preduzećima raste svake godine.
Rekorderi po zapošljavanju su u poslednjih nekoliko godina preduzeća „Lisje", „Stan" i „Čistoća", dok su pojedini, poput „Gradskog zelenila" i Zavoda za urbanizam, tokom godina smanjivali broj zaposlenih.
Malo pravih radnika
Direktori JKP „Stan" i „Lisje", Rajko Bojčić i Srboljub Bubnjević, potvrdili su za Press da je previše ljudi u administraciji zbog zapošljavanja po političkoj liniji, dok u isto vreme fali radnika u proizvodnji.Novosadska „Toplana" danas ima 318 zaposlenih, što ovo preduzeće svrstava među toplane sa najmanjim brojem radnika u odnosu na broj korisnika.- Primera radi, „Toplana" u Nišu ima oko četiri puta manji broj potrošača od nas, a zapošljavaju 233 radnika. Menadžment novosadske „Toplane" čini šestoro zaposlenih, u administraciji je 109 osoba, a radnika ima 203. Uredba Vlade o zamrzavanju plata se poštuje, a odlukom direktora prošle godine je masa zarada umanjena za dodatnih 10 odsto, pa je sada prosečna zarada 47.744 dinara, dok je plata 2008. bila 59.000 dinara - navode u pres-službi tog preduzeća.I „Gradsko zelenilo" smanjilo je broj zaposlenih, pa sada u ovom preduzeću radi 255 ljudi.- Od ukupnog broja zaposlenih, u svim organizacionim jedinicama ima 46 administrativnih radnika. Interesantno je da su donedavno radnici koji su angažovani na najjednostavnijim poslovima imali plate ispod zakonskog minimuma, pa je zbog toga napravljena korekcija minimalnih zarada. Prosečna plata u „Zelenilu" je 30.407 dinara - navodi za Press portparol tog preduzeća Ivan Nožinić.
U JKP „Put" sada ima 453 zaposlena, što je 57 više nego pre osam godina. Kako navode u menadžmentu preduzeća, 391 čovek zaposlen je na neodređeno vreme, od toga 93 u administraciji, a prosek plate je 46.841 dinar.
Nezaposleno 40.000
I pored toga što raste broj zaposlenih u javnim preduzećima, broj nezaposlenih je svake godine sve veći, tvrdi Igor Mirović iz Srpske napredne stranke, koji je i sam bio direktor gradskog preduzeća Zavod za izgradnju grada dok je na vlasti u gradu bio SRS, čiji je on tada bio član.
Preduzeće 2002. 2004. 2008. 2011.
„Zelenilo" 255 267 315 245
„Lisje" 155 158 322 370
„Put" 388 380 408 430
„Poslovni p." 43 42 58 56
„Stan" 171 171 428 350
„Tržnica" 168 178 188 191
„Vodovod" 609 602 611 661
Spens 286 277 311 275
ZIG 150 176 220 225
„Čistoća" 364 379 643 616
„Urbanizam" 92 102 101 102
„Informatika 136 144 152 162
„Apolo" 15 18 71 72
„Toplana" 262 267 305 312
„Parking servis" 0 0 135 175
JGSP 1.200 1.230 1.293 1.240
Ukupno 4.294 4.391 5.561 5.482
- Prema našim podacima, broj nezaposlenih Novosađana kreće se oko 40.000, što je za 10.000 više nego pre četiri godine. Kada sam postao direktor ZIG, zaposlenih je bilo 237, a kada sam odlazio iz preduzeća, bilo ih je isto toliko. Sada, recimo, u „Lisju" ima oko 400 zaposlenih, dok ih je devedesetih godina bilo svega stotinak. Kada je 1994. godine formirano preduzeće „Tržnica", napravljena je sistematizacija za 90 ljudi, a sada to preduzeće broji oko 200 zaposlenih - navodi Mirović.On ističe da je ovo veliki problem Novog Sada jer „predstavlja ogroman odliv para građana na plate onih koji rade u državnim institucijama".- Možemo da kažemo da je od 1996. godine počeo značajan trend partijskog uticaja na zapošljavanje u javnim preduzećima, i ne samo tamo, već i u gradskoj upravi, gde smo polovinom devedesetih imali oko 800 zaposlenih, dok ih je sada gotovo 1.300. Nisu mi jasni ni zaposleni koji ćute kada im preko noći dovode nove ljude jer svaki novi zaposleni znači manje plate za ostale, budući da su zamrznuti bruto iznosi za isplatu zarada - navodi Mirović.

U čačanskim vrtićima nedostaju radnici
Svaka vaspitačica čuva više od 30 mališana
Izvor: Blic Online
Sindikat Predškolske ustanove „Radost“ u Čačku zahteva da se odluka lokalnog parlamenta o podeli ove ustanove na dve manje što pre sprovede u delo, jer se, kako navode, zaposleni suočavaju s ogromnim problemima u radu zbog toga što se o velikom broju vrtićkih grupa stara nedovoljno veliki broj administrativnog i stručnog osoblja. Zakonom je predviđeno da u grupi ne može biti više od 24 decePredsednik sindikata Bratislav Jugović ističe da bi vaspitno-obrazovni rad s decom bio još kvalitetniji kada bi konačno zaživela još jedna predškolska ustanova u gradu. Odluku o formiranju nove PU „Moje detinjstvo“, Skupština grada Čačka donela je na sednici od 21. juna, shodno odredbi zakona da jedna predškolska ustanova ne može imati više od 100 vrtićkih grupa. Kako su se izgradnjom nekoliko novih obdaništa na teritoriji Čačka u poslednjih par godina stvorili uslovi za formiranje 128 vrtićkih grupa, lokalni parlament je, bez glasova protiv, usvojio odluku o podeli postojeće PU „Radost“ na dve manje celine.Međutim, ni više od dva meseca nakon toga nije izvesno kada će ovakav organizacioni koncept zaživeti, budući da nova ustanova „Moje detinjstvo“ još uvek nije dobila ni upravni odbor, ni direktora.Panorama Čačka- Dobra okolnost je što je PU o ovom gradu vrlo razvijena po broju objekata za smeštaj dece i u tome prednjači u čitavoj Srbiji. S druge strane, taj infastrukturni razvoj nije praćen uvećavanjem administrativnog i stručnog osoblja, već je njihov broj ostao na nivou od pre dvadeset godina kada je bilo dvostruko manje dece. Smatram da zbog toga usluge psihologa, pedagoga, saradnika za fizičko, likovno i muzičko nisu u dovoljnoj meri dostupne u vaspitno-obrazovnom radu, a trebalo bi da budu jer su oni ti koji pomažu vaspitačima u kreiranju svakodnevne interakcije sa decom - kaže Bratislav Jugović, predsednik Samostalnog sindikata PU „Radost“. On dodaje da je, i pored poteškoća ovog tipa, rad vaspitača s decom u čačanskim vrtićima odličan, ali i navodi da bi efekti tog rada bili još vidljiviji kada bi počela da radi još jedna ustanova. S tim se uglavnom slažu i vaspitači sa kojima smo razgovarali.- Radnici jesu preopterećeni, ali deca to ne osećaju, niti bi to trebalo da bude njihova briga. Nema grupe koja nema za tridesetak odsto više dece od predviđenog normativa od 24 mališana po grupi. Dajemo sve od sebe, maksimalno se trudimo, ne bunimo se, ali moguće je da među nama ima i onih koji takav tempo neće moći još dugo da izdrže - navodi vaspitačica jednog od starijih čačanskih vrtića. Po novoj organizaciji, predviđeno je da u PU „Radost“ bude smešteno 63, a u PU „Moje detinjstvo“ 65 vrtićkih grupa. Prema proceni Bratislava Jugovića, takva reorganizacija ne bi zahtevala zapošljavanje sedam novih ljudi, ali bi uz smanjen obim rada i preraspodelu kadra ceo sistem funkcionisao znatno efikasnije.

SNS i sindikati: Partneri, a ne saveznici
Izvor: Novosti
Lider SNS Tomislav Nikolić u sredu se sreo sa liderom Saveza samostalnih sindikata Ljubisavom Orbovićem i izneo planove naprednjaka ukoliko dođu na vlast
LIDER naprednjaka Tomislav Nikolić ponudio je u sredu partnerstvo Savezu samostalnih sindikata Srbije, bez obzira na to da li će se ova asocijacija politički aktivirati uoči sledećih izbora.Vođa naprednjaka svoju nameru direktno je predočio prvom čoveku SSSS Ljubisavu Orboviću, s kojim se sastao u Domu sindikata.Aranžmani budućeg povezivanja zavise i od toga da li će sindikati formalno da uđu u političku arenu.Orbović je najavio da će SSSS razgovarati i sa drugim parlamentarnim strankama o rešavanju bitnih životnih pitanja u Srbiji, navodeći da su ti sastanci deo političkog angažovanja sindikata.Nikolić je Orboviću predstavio i deo plana koji namerava da sprovede ukoliko dođe na vlast. Reč je o izgradnji ogromne industrijske zone na obali Dunava, od Beograda do Novog Sada, i podizanju sedam hidrocentrala u Srbiji.

Sindikalci traže povišice
Izvor: Novosti
Sindikati ne odustaju od zahteva posle odluke poslanika i ministara. Predstavnici lekara, prosvetara i vojnika tvrde da bedno žive
PODGORICA - Sindikalci u Crnoj Gori neće odustati od zahteva za povećanje plata ni posle odluke Vlade i parlamenta da ministri i poslanici odustanu od bonusa i povećanja svojih zarada.Ovo je jednoglasan stav svih sindikalnih organizacija koje su proteklih dana, revoltirane namerom poslanika da sebi povećaju primanja za blizu 500 evra mesečno, najavili proteste i intenzivirali razgovore s Vladom o povećanju zarada zaposlenih u javnim službama.Prema rečima Srđe Kekovića, generalnog sekretara Unije slobodnih sindikata, tek sada se otvorio prostor za pregovore i šansa da sindikati u narednom periodu uspeju da povećaju zarade svim zaposlenima u državi.
IZGUBILI KOMPAS
VLADIMIR Pavićević kaže da Sindikat zdravstva već tri meseca pregovara sa Vladom o povećanju plata.
- Poslanici su malo izgubili kompas, kao da ne znaju u kojoj državi žive. Nadam se da smo uspeli da im skrenemo pažnju na to da ovde živi i radi i radnička klasa - kaže Pavićević.
- Najnoviji gest predstavnika Vlade i Skupštine da se odreknu bonusa na zarade izuzetno je pozitivan i mi to pozdravljamo. Nismo srećni da se bilo kome umanjuju plate, ali smo zadovoljni što su najodgovorniji u ovoj državi shvatili i pokazali senzibilnost prema svim zaposlenima kojima su nekoliko preteklih godina zarade smanjivane dok su javnim funkcionerima uvećavane - kaže Keković.On naglašava da ovakav potez otvara novu dimenziju i šansu za dogovor.Zvonko Pavićević, predsednik Sindikata prosvete pri Uniji slobodnih sindikata, kaže da neće odustati od zahteva za povišicu prosvetnim radnicima čija egzistenicija je odavno ugrožena.- Bonusi koje su sebi dodelili ministri i sada poslanici su bili samo okidač za naše zahteve i pregovore sa Vladom - kaže Pavićević.On naglašava da će biti istrajni da se nađe kompromis između zahteva zaposlenih za povećanje plata i loše ekonomske situacije u državi koja se odražava na punjenje budžeta.Vladimir Pavićević, koji predvodi Sindikat zdravstva pri USSCG, zadovoljan je jer je sve jasnije da u Crnoj Gori jača građanska svest o tome da oni koji vrše vlast moraju paziti kakve poteze povlače.- Sindikat zdravstva USSCG pozdravlja ukidanje bonusa za ministre i poslanike koji su bili izgubili dodir sa realnošću, ali nećemo odustati od naših zahteva da nam se primanja vrate na nivo iz 2009. godine - ističe Pavićević. - Zdravstveni radnici traže da im se plate povećaju za 20 odsto i, ukoliko se ništa ne dogodi narednih dana, za 10. oktobar zakazan je jednosatni štrajk upozorenja.Poslanička nezajažljivost dunula je u jedra i Sindikatu vojske, odakle takođe poručuju da su pre godinu tražili povećanje zarada.- Mi smo te zahteve ponovo aktivirali nakon najave da će poslanici sebi da povećaju platu za 500 evra, što je za sto evra više od plata koje primaju mnogi zaposleni u vojsci. Naši zahtevi su prvobitno proistekli iz činjenice da je položaj zaposlenih u vojsci posebno težak - kaže sindikalni lider u VSCG Nenad Čobeljić.
U „AUTOPREVOZNOM PREDUZEĆU“ PADALI U NESVEST
BIVŠI radnici nikšićkog „Autoprevoznog preduzeća“ i drugi dan su proveli ispred zgrade Saveza sindikata, gde će, kako nam je kazao predstavnik radnika Milisav Đikanović, ostati dok im se ne isplati 250 evra po godini staža.- Niko nam se nije obratio, ali i pored lošeg zdravstvenog stanja ne odustajemo od protesta. Kolegi Dragu Raduloviću koji je dijabetičar je pozlilo. Prebačen je u urgentni blok Kliničnog centra, i nakon ukazane pomoći ponovo nam se pridružio - kazao je Đikanović.On je podsetio da su pre dva dana razgovarali sa predstavnicima Vlade i da im je rečeno da nisu nadležni da im isplate novac.- Više se nećemo obraćati nijednoj instituciji osim Savezu sindikata. Oni su dužni da obezbede novac za isplatu - zaključio je Đikanović.

28. septembar 2011.

Čak 50.000 radnika radi bez plate
Izvor: Novosti
Beograd -- U Srbiji nikakvu zaradu nije primilo 50.000 radnika, dok 650.000 radnika svoju zaradu dobija sa zakašnjenjem, upozoravaju sindikati.
I u Republičkom inspektoratu za rad potvrđuju da je ovaj loš trend u zamahu i da su glavne neplatiše poslodavci čiji su računi u blokadi.Koverat, sa ionako skromnim primanjima, najduže čekaju zaposleni u prerađivačkoj i tekstilnoj industriji. Prema podacima sindikata, zaradu tokom proteklih meseci nije uopšte primilo najmanje 46.000 radnika, što je 4,5 odsto ukupno zaposlenih."Najteže je radnicima u proizvodnji, i to u drvno-prerađivačkoj i tekstiloj industriji, kao i onima u metalskom kompleksu", objašnjava Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
PREKO PET ODSTO MESEČNO SA 200 EVRA
Sindikalci tvrde da je najgora situacija u prerađivačkoj industriji, gde zaradu nije primilo 16.028 zaposlenih. A i među onima koji redovno dobijaju platu suviše je onih čija je zarada sasvim neadekvatna. Prema podacima iz ASNS, čak 105.000 radnika u Srbiji, odnosno 5,6 odsto u ukupnom broju zaposlenih, mesečno zarađuje manje od 20.000 dinara. Najčešće je reč o poslovima u ugostiteljstvu, obradi kože i tekstila i poljoprivrednoj proizvodnji.
Ona kaže i da čak 650.000 zaposlenih prima zaradu sa zakašnjenjem od dva, tri i više meseci. Tako, ako izuzmemo javni sektor i državnu upravu, samo 17 osto radnika redovno prima platu.Savićeva dodaje da se prvi put sindikati ”razumeju” sa poslodavcima jer država svojim nametima potpuno otežava poslovanje svim preduzetnicima. Prema njenim rečima, visoka opterećenja kroz razne takse i dažbine, ali i neredovna naplata potraživanja i zahtevi da se porez plaća unapred, glavni su krivci za loš bilans preduzetnika, a samim tim i za manjak novca za isplatu zarada. I Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, potvrđuje da su neisplaćene zarade najčešći razlog zbog kojeg se radnici žale na svoje gazde i dodaje da je za ovakve prekršaje predviđena kazna od 40.000 do milion dinara."Od početka ove godine izvršeno je 21.901 nadzora iz oblasti radnih odnosa, a podneto je 1.493 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Najveći deo se odnosio upravo na neredovnu isplatu zarada", kaže Peruničić i dodaje da je do sada doneto 968 rešenja kojima je poslodavcima naloženo da isplate sve zaostale zarade. Peruničić navodi i da su najčešći slučajevi neredovnih isplata zabeleženi u preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju, procesu privatizacije, kao i kod poslodavaca čiji su računi u blokadi.

Toma nudi savez sindikatu
Izvor: Novosti
SNS će u sredu Savezu samostalnih sindikata izneti ideju o političkom partnerstvu. Posle naprednjaka, Orbovićevi pozivaju Dinkića na razgovor
NAPREDNjACI će na sastanku u sredu zvanično da ponude političko partnerstvo Savezu samostalnih sindikata Srbije, kako bi ojačali svoj blok za borbu protiv vladajuće koalicije - saznaju nezvanično ”Novosti”.To bi trebalo da bude srž susreta lidera SNS Tomislava Nikolića i sindikalnog vođe Ljubisava Orbovića, koji je i pozvao za sto prvaka najjače opozicione partije.Prema našim saznanjima, naprednjaci su za sada spremni da ponude SSSS ugovor o partnerstvu, koji bi, ako se dve strane slože, mogao da preraste i u predizborni angažman. Tim pre što je Orbović i najavio ulazak u političku arenu.
NEPOSLUŠNI GOLUBARI, KAMOLI RADNICI
NE vidim da će bilo kom budućem partneru savezništvo sa SSSS da donese veliki ćar. Kada donosi toliku silu glasova, zašto Orbović sam ne ide na izbore? Sindikalno članstvo povezuje socijalna dimenzija, ali se u političkoj orijentaciji ne razlikuju od ostatka populacije. Ni u savezu golubara rukovodstvo ne može da nagovori članove da glasaju svi kao jedan - slikovito priča Đorđe Vuković iz CESID.
Ali, čelni čovek najveće radničke asocijacije najavljuje i razgovore sa Dinkićevim Ujedinjenim regionima Srbije, ali ne želi da otkriva da li je samim tim već ”ofirao” buduće političke saveznike.- Odlučićemo uskoro da li ćemo direktno da uđemo u izbornu trku ili ćemo da podržimo opciju za koju procenimo da najbolje štiti interese radnika. Izbrali smo SNS i URS za sagovornike zato što su među prvima upozorili da dolazi drugi talas krize i nisu unapred rekli da nas neće ni očešati. Pozvaćemo i druge stranke na razgovore - zagonetan je Orbović.Zamenik predsednika naprednjaka Aleksandar Vučić indirektno nagovešatava da je spoj sa SSSS moguć.- Raspoloženi smo za saradnju sa svima kojima je cilj da se zaustavi ekonomsko propadanje zemlje - kratko nam je saopštio Vučić.Od partnerstva sa sindikatima ne beži ni URS.- Ne znam kakve su ambicije SSSS i da li će se uopšte politički aktivirati, ali pretpostavljam da ćemo i o tome da razgovaramo - rekla nam je Suzana Grubješić, član uprave Dinkićevih regionalista.Jedan od aduta na koji se poziva Orbović je i masovnost SSSS. Prema njegovoj računici, ovaj sindikat ima skoro pola miliona članova i značajan je rezervoar glasova za partiju sa kojom bi se ugovorilo savezništvo.

27. septembar 2011.

Sindikati prosvete: Socijalno neodgovorna vlada
Izvor: Beta
BEOGRAD - Sindikat radnika u prosveti Srbije i granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost" optužili su danas Vladu Srbije da ne poštuje Sporazum o isplati jubilarnih nagrada zaposlenih u prosveti.U zajedničkom saopštenju, dva reprezentativna sindikata izrazila su najoštriji protest zbog, kako tvrde, neodmerenih izjava ministra prosvete Žarka Obradovića koje su "suprotne tački 6 Sporazuma" koji su 1. aprila ove godine potpisala tri sindikata."Sve ovo nas podseća i ukazuje da imamo socijalno neodgovornu vladu koja nas uči kako ne treba poštovati potpisana dokumenta", navode sindikati. Ministar Obradović je nakon najave jednog od sindikata da će održati štrajk upozorenja ako ne budu isplaćene te nagrade, pre dva dana agenciji Beta rekao da će jubilarne nagrade u prosveti za 2011. godinu biti isplaćene do kraja meseca, a za 2009. i 2010. posle rebalansa budžeta. Unija je danas od Vlade Srbije zatražila objašnjenje o tome ko je i zašto promenio sporazum o isplati jubilarnih nagrada i zaostalih otpremnina i pismene garancije o ispunjenju dogovorenog.Taj sindikat ističe da je sporazumom kojim je okončan dvomesečni štrajk dogovoreno da jubilarne nagrade za 2009. godinu i 2010. godinu i zaostale otpremnine budu isplaćene do 30. septembra, a jubilarne nagrade za 2011. godinu do kraja ove godine.

Metalci iz Vojvodine prete masovnim protestima
Izvor: Tanjug,RTV
NOVI SAD - Metalska industrija u Srbije je u izuzetno teškom položaju, u Vojvodini je situacija još teža, a u Novom Sadu ta delatnost je praktično zamrla - izjavio je danas predsednik Pokrajinskog odbora sindikata metalaca Vlado Miljuš.
Prema njegovim rečima, zaposleni u toj oblasti traže od Vlade Srbije da, koliko je to moguće, ispravi greške loših privatizacija i ponudi strateški program oporavka metalske industrije, inače će izaći na masovne proteste 25. oktobra."Metalcima je teško u celoj Srbiji, u Vojvodini su oni nekada bili nosioci razvoja, a najdrastičniji primer sunovrata tog kompleksa je upravo Novi Sad, gde je u njemu pre 15 godina radilo 22.000, a sada jedva 1.500 radnika", dodao je Miljuš na konferenciji za novinare u sedištu Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.Trenutno su u najtežem položaju, kako je rekao, četiri firme koje se nalaze u procesu restruktuiranja. To su bačkopalanačka "Majevica", novosadski "Petar Drapšin", "Utva" iz Pančeva i somborska "Specijalna vozila"."Sve četiri firme imaju tržište i njihovi proizvodi su kvalitetni. Problem je u nedostatku novca za kupovinu repromaterijala i druge režijske troškove, a posebno nas je pogodila odluka nadležnog Kasacionog suda da novac za socijalni program namenjen višku zaposlenih moraju same da obezbede", nastavio je lider vojvođanskih sindikalaca, sastavnog dela Samostalnog sindikata metalaca Srbije.Miljuš smatra da bi država trebalo da obezbedi sredstva za otpremnine i zaostale plate, jer je reč o firmama koje je ona i preuzela."Pozvani smo bili da svoje probleme iznesemo na sednici Odbora za industriju Skupštine Srbije, ali nije bilo kvoruma, što je za nas znak nezainteresovanosti poslanika za našu sudbinu. Naknadno je formirana radna grupa koja bi trebalo da ponudi neka rešenja", predočio je on.Miljuš najavljuje da će metalci sačekati još mesec dana, a ukoliko do 25. oktobra ne dođe do bilo kakvog pomaka izraziće svoje nezadovoljstvo ispred Ministarstva pravde i Vlade Srbije.

Sindikat prvo priča sa Nikolićem
Izvor: Novosti
Čelnik SSS Ljubisav Orbović počinje razgovore sa partijama o izlasku države iz ekonomske krize, a prvi susret ugovoren u sredu sa zvaničnicima SNS
PREDSEDNIŠTVO Samostalnog sindikata Srbije najavilo je da će u sredu razgovarati sa zvaničnicima SNS Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem o izlasku države iz ekonomske krize.- Razmatrajući posledice ekonomske krize na privredu i položaj zaposlenih, predsedništvo je odlučilo da organizuje stručne skupove i razgovore s parlamentarnim strankama od kojih bi tražilo njihovo viđenje izlaska iz krize - navodi se u saopštenju.Predsednik Sindikata Ljubisav Orbović navodi da to što će prvo razgovarati sa SNS ne znači da ”prave neki red” među strankama:- Poziv smo uputili i URS, a uskoro ćemo i DS, socijalistima i SDPS Rasima Ljajića.

26. septembar 2011.

SINDIKALNI FLERT PRED IZBORE
Treniranje radnika za izbornu trku
Izvor: Akter
SINDIKALNI FLERT PRED IZBORE“Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu politike”
Drugi talas ekonomske krize koji se najavljuje najviše će osetiti radnici. Do sada je oko 750.000 ljudi ostalo bez posla, a sindikati procenjuju da će se ta brojka do kraja godine uvećati za još od 150.000 do 200.000 radnika. Imamo najmanje plate u regionu, a najveću nezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine doživeo najveći pad u odnosu na evro od svih evropskih valuta – pet puta više nego albanska valuta lek, sedam puta više nego turska lira. Srbija je država sa najviše penzionera u odnosu na broj stanovnika, zemlja s najstarijom strukturom stanovništva u Evropi.Sindikalci upozoravaju da će novi talas ekonomske krize izazvati ogromne nemire, iako premijer Mirko Cvetković tvrdi da će najavljeni drugi talas krize Srbija dočekati na nogama. Sindikalni predstavnici najavljivali su poslednjih meseci i aktivno uključivanje u politiku, uz obrazloženje da je to jedini način da zaštite prava radnika o kojima niko ne vodi računa.
RAZLIČITA MIŠLJENJA
I dok predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da “nije bilo druge nego da ovaj sindikat podrži neku političku opciju na predstojećim izborima, jer je to jedini način da neko iz vlasti čuje šta se zaista događa sa radnicima”, te da će podržati “onu političku partiju koja je ispunila predizborna obećanja, i čiji je program u interesu radnika i građana Srbije”, nešto drugačije mišljenje ima Branislav Čanak, koji kaže da sindikat „Nezavisnost”, na čijem je čelu, ne sarađuje sa strankama.“Na drugoj strani nema partija koje su osnovane da rade za radnike i za njihove sindikate. Njihove preokupacije su suprotne od naših, i taj jaz čini nas bolno usamljenim. Svaka bitka svakog sindikata, bilo kog trenutka, neminovno prelazi u sferu politike i ako tamo nemate saveznika sve što ste uradili pada u vodu. Tako je svuda u civilizovanom svetu, tako je već 150 godina, tako je nastala socijalna demokratija. To se zove levica, ne zato što se tako zove, već zato što tako radi”, navodi Čanak.“Umesto da pregovaraju sa poslodavcima i zakonodavcima sindikati kod nas pregovaraju sa vlastima. Usitnjeni su i nemaju sindikalni pokret, a to ih čini neefikasnim i nerelavantnim. Oni ne žele da se izjasne kao levi pokret, a zna se da ne mogu da brane kapital. Sindikati ne mogu izbegavati da se bave politikom. Zna se da su u Nemačkoj podržavali SDP, u Velikoj Britaniji Laburističku stranku, a u Americi demokrate”
LJUDI NE TRAŽE MILOSTINJU, VEĆ POSAO
SINDIKALNI FLERT PRED IZBORELider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da je jedini način da se prava radnika shvate ozbiljno angažovanost sindikata u politici.“Ovako nemamo nikakvih rezultata. Upravo razmatramo način na koji način ćemo politički delovati. Možda ćemo samo podržati neku političku opciju, a ne isključuje se mogućnost ni da formiramo stranku. Situacija u zemlji je katastrofalna, o radnicima više niko ne brine. Ranije su štrajkovali veliki sistemi, firme, zbog zaostajanja zarada. Nezadovoljstvo je sada ogromno i među ljudima koji nemaju nikakav posao. Zvanično na birou rada ima oko 750.000 nezaposlenih, a da ne govorimo kakvo je realno stanje, jer mnogi koji nemaju posao uopšte nisu prijavljeni na biro”, kaže Orbović za “Akter”.Prema njegovim rečima, teško da će sindikati moći da se udruže i zajednički deluju. Iako je predsednica ASNS-a Ranka Savić najavljivala da će svoju ideju da sindikati podrže neku političku partiju u zamenu za mesto u vladi i parlamentu, pokušati da ostvari udruživanjem sa ostalim sindikatima, Orbović smatra da to nije dobro rešenje.“Ne želimo da ucenjujemo. Nije nam prihvatljiva ideja da partijama damo glasove da bismo dobili fotelje. Ipak još uvek razmatramo, a konačnu odluku donećemo do kraja oktobra”, ističe Orbović.Udruživanje sindikata i njihovi flertovi i veze sa politikom normalni su i u svetu. Prva radnička partija britanska Laburistička stranka nastala je iz sindikata, a na sličan način nastajale su i socijaldemokratske partije u skandinavskim zemljama i Nemačkoj. Svi veliki sindikati u Srbiji povremeno su pravili neke dogovore sa vlašću, od toga su uspeli da se sačuvaju samo neki manji sindikati u javnim preduzećima.“Na drugoj strani nema partija koje su osnovane da rade za radnike i za njihove sindikate. Njihove preokupacije su suprotne od naših, i taj jaz čini nas bolno usamljenim”
MINISTAR I SINDIKATI
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić smatra da vlada ima strategiju koju može da sprovede, ali sindikati moraju da obećaju da neće štrajkovati.“Najveći problem ove zemlje je nezaposlenost. To je veći problem od svih političkih. Uz politički dogovor neophodan je i sporazum sa socijalnim partnerima. Vlada treba da predoči svoje obaveze do kraja godine, poslodavci da iznesu plan za očuvanje radnih mesta, a sindikati da obećaju da neće protestovati i štrajkovati. Pokušaćemo u narednim danima da postignemo takav socijalni dogovor. I što je najvažnije, da podignemo stepen zaposlenosti, jer ljudi u Srbiji ne traže milostinju, već posao”, kaže Ljajić.U ASNS-u, međutim, tvrde da kada god se ovaj sindikat obraćao ministru za rad i socijalnu politiku nije uspeo da uradi nijednu stvar koja bi poboljšala prava radnika. Članovi ovog sindikata smatraju da Ljajić ništa kao ministar nije uradio da se radnicima poboljša položaj, samo su doneseni zakoni da im bude još gore i strahuju da će, ako se produži rad na određeno vreme sa godinu na tri, na kraju svi raditi na određeno vreme i mali broj ljudi u Srbiji biće stalno zaposlen.Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, kaže da sindikati imaju krizu indentiteta i da inicijativa da aktivnije uđu u politiku može imati dobar ishod.“Umesto da pregovaraju sa poslodavcima i zakonodavcima sindikati kod nas pregovaraju sa vlastima. Usitnjeni su i nemaju sindikalni pokret, a to ih čini neefikasnim i nerelavantnim. Oni ne žele da se izjasne kao levi pokret, a zna se da ne mogu da brane kapital. Sindikati ne mogu izbegavati da se bave politikom. Zna se da su u Nemačkoj podržavali SDP, u Velikoj Britaniji Laburističku stranku, a u Americi demokrate”, objašnjava on.
MILION NEZAPOSLENIH
SINDIKALNI FLERT PRED IZBOREU ASNS-u upozoravaju da u Srbiji rastu dugovi, nezaposlenost i korupcija, te da je u poslednje dve godine bez posla ostalo 400.000 radnika. Oni navode i procene “prema kojima je naša zemlja dužna toliko da svi zaposleni skoro tri godine ne bi trebalo da primaju platu, da bi mogli da vrate dug države”.Da sindikate nije obuzeo lažni pesimizam govori i statistika. U vreme pred prvi talas ekonomske krize, u junu 2008. godine, prosečna plata u Srbiji iznosila je 32.000 dinara, što je tada bilo 400 evra. Danas prosečan građanin zarađuje svega 380 evra, a pošto je kupovna moć pala, za tu platu ne može se kupiti ni dve trećine onoga što je moglo pre tri godine. Srbija ima najmanje plate u regionu, a najveću nezaposlenost. Prognoze deluju zastrašujuće, jer je bez posla zvanično 749.000, a nezvanično milion ljudi.Dok se srpska privreda godinama urušava, istovremeno u javnom sektoru broj zaposlenih raste, a s odmrzavanjem plata i osnivanjem novih javnih preduzeća, državnih agencija i uprava povećavani su i troškovi državnog aparata. Samo za naknade članova upravnih odbora oko 700 javnih preduzeća, plus 200 drugih državnih organa, mesečno iz budžeta nestane 2,5 miliona evra, što je oko 10.000 radničkih plata u privredi, koje u proseku iznose oko 25.600 dinara.“Ne želimo da ucenjujemo. Nije nam prihvatljiva ideja da partijama damo glasove da bismo dobili fotelje. Ipak još uvek razmatramo, a konačnu odluku donećemo do kraja oktobra”
Da sindikalci nisu loši matematičari, može se naslutiti i iz zvanične statistike. Od početka godine, kada su na snagu stupile nove odredbe Zakona o stečaju, po kojima se automatski blokiraju sva preduzeća koja ne izmiruju svoje obaveze dve godine, Narodna banka objavljuje spiskove propalih pravnih lica. Katanac na vrata u januaru stavilo je 5.513 preduzeća. U Srbiji samo 30 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda pravi privatni sektor. Ostatak BDP-a stvara država. Zato je u Srbiji toliko i važno šta ona radi. Skoro svaki treći stanovnik direktno zavisi od isplata iz državne kase. Iz nje se obezbeđuju primanja za više od 1,6 miliona penzionera, oko 250.000 korisnika raznih vidova socijalne pomoći i 500.000 plata za one koji rade u javnim institucijama. Samo za plate u javnom sektoru i dotacije penzija iz republičkog budžeta ode 70 odsto ukupnih prihoda države. Čak i po broju automobila na 1.000 stanovnika, po podacima pre ekonomske krize, na samom smo evropskom dnu.
ŠTRAJKOVI
Pre nekoliko meseci radna verzija Nacrta zakona o štrajku izazvala je opštu polemiku, čak je ujedinila sindikate i poslodavce. U predlogu zakona između ostalog piše da radnici ubuduće neće moći da šrajkuju tako što će blokirati ulice i saobraćajnice, već će svoje nezadovoljstvo moći da iskazuju samo u prostoru gde rade. Tokom štrajka neće biti plaćeni, a da apsurd bude veći radnici najčešće i štrajkuju jer ne primaju ili im kasne zarade. Iako je najavljivano da će se u parlamentu naći po hitnoj proceduri, do današnjeg dana vlada ga nije prosledila parlamentu na usvajanje. Predsednik UGS “Nezavisnost” Branislav Čanak smatra da takav zakon štiti isključivo interese vlasti, jer ga nisu tražili ni radnici ni poslodavci.“Taj zakon je agresivan i prost, jer ni radnici ni poslodavci ga nisu tražili i ne vide svoj u interes u njemu. I što baš Srbiji treba ovakav zakon, zašto vlast žuri da donese nešto što je se ne tiče, ona nije poslodavac? Ako vlast predviđa u budućnosti mnogo štrajkova, pa stoga moraju da budu i zakonski uređeni, onda teško nama”, kaže Čanak.Kako saznajemo, radna grupa je završila posao, ali Vlada Srbije neće se izjašnjavati o zakonu dok se ne poklope mišljenja predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca.

Nema štrajkova jer nema ko da vodi
Izvor: Press
Beograd -- Sindikati, iako broje više od 600.000 članova, ne mogu da dovedu do društvenih promena, jer im nedostaju poverenje građana, odgovornije vođe i jače finansije.Sindikalci ne kriju da su im dometi slabi i da ne bi imali novca da organizuju ozbiljniji protest duže od dva dana. Međutim, tvrde da će njihova snaga biti na proveri kada "građanima voda dođe do nosa". Bivši ministar za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović, sada glavni menadžer Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da su sindikalne vođe poprilično "ugušile" sindikat.
Nekoliko hiljada radnika na ulici
Prema podacima SSSS, od početka godine izbilo je 25 štrajkova, u kojima je učestvovalo nekoliko hiljada zaposlenih. "U julu smo imali četiri štrajka - Neimar, Nibens, Pneumatik štamparija i Trajal, a u avgustu devet - Banatplast, Gluten, Iskra metal, Plima M-Kruševac...", navode u ovom sindikatu.
"Pojedini poslodavci, političke stranke i država manipulišu sindikatima, što ne opravdava njihova rukovodstva. Na sceni su dva reprezentativna sindikata (SSSS i UGS Nezavisnost) kojima faktički upravlja država. Oba sindikata su režimska i dobijaju novac jer njihovi funkcioneri sede u raznim upravnim i nadzornim odborima, za šta dobijaju naknade. Pošto ćute, nema ni bunta", oštro kaže Milovanović. Na konstataciju da i poslodavci grubo sprečavaju osnivanje i delovanje sindikata, Milovanović odgovara da je to potpuno očekivano. "Normalno je da oni ne podržavaju sindikalna udruživanja. Ali bi, s druge strane, udruženo mogli poslodavci i sindikati da nateraju vladu da smanji poreze, promeni zakone. U Grčkoj je to uspešno jer se gleda krajnji cilj, a ne pojedinačni interes", kaže on. Da štrajkovi u Srbiji poslednjih godina sve više poprimaju politički karakter, smatra i Darko Marinković, predavač na Megatrend univerzitetu i bivši višegodišnji sindikalni funkcioner."Rukovodstva sindikata moraju da se biraju demokratski, tajnim izborima sa više kandidata. Svaku sindikalnu funkciju treba ograničiti na dva uzastopna mandata. U UGS Nezavisnost i SSSS lideri su na funkcijama i po 20 godina, i zato tu nema napretka", kaže Marinković. Međutim, opaske o plaćenim sindikatima prvi čovek najvećeg sindikata u Srbiji (SSSS) Ljubisav Orbović odbacuje i ljutito kaže da su to "ordinarne gluposti". On kaže da su "i sada mnogi radnici u štrajku, tako da ne mislim da se sindikati ne čuju. Mi smo po automatizmu u socijalno-ekonomskom savetu, a samim tim i na nekim drugim pozicijama". Sindikalac Branislav Čanak, vođa UGS Nezavisnost, dodaje da se njihov posao sveo na gašenje postojećih požara."Nađite mi jednu osobu kojoj sam rekao: 'Ćuti, sedi i ne talasaj'. Meni je dozlogrdilo i zato sam u sindikatu, ali ne mogu da nateram i sve druge da se osećaju isto. Kada građanima pukne film, na testu će biti i njihov odnos prema nama", kaže Čanak.

Sučeljavanja: Ministar i sindikat o jubilarnim nagradama
Izvor: Novosti
Dragan Matijević iz Sindikata prosvetnih radnika upozorava Ministarstvo da isplati jubilarne nagrade. Ministar Obradović: Do kraja meseca isplata za 2011, ostalo posle rebalansa
DRAGAN MATIJEVIĆ, SINDIKAT PROSVETNIH RADNIKA
NAGRADE ILI ŠTRAJK
- U školama, 3. oktobra neće biti održan prvi čas u obe smene, ako Vlada i Ministarstvo prosvete do 30. septembra ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu, kako je utvrđeno Sporazumom koji je potpisan 1. aprila, ili ne daju pismenu garanciju da će to učiniti najkasnije do 14. oktobra. Ukoliko se Vlada ogluši o naše zahteve i probije datume koji su zacrtani, Unija će stupiti u štrajk od 14. oktobra.

* * * * * * * *

ŽARKO OBRADOVIĆ, MINISTAR PROSVETE
PARE DO KRAJA MESECA
Ne očekujem probleme. Zaposlenima u prosveti će do 30. septembra biti isplaćene jubilarne nagrade za 2011. godinu, a za 2009. i 2010. posle rebalansa budžeta. Tako smo se dogovorili pre godišnjih odmora. Za ove isplate zadužene su lokalne samouprave i Ministarstvo finansija. Mi smo lokalnim upravama uputili pismo, a od njih sto dobili smo povratni odgovor. Moj resor ne upravlja finansijama i očekujem da Ministarstvo finansija uradi svoj deo posla.

Posao u prosveti "košta" 5.000 EUR?
Izvor: Politika, Danas
Beograd -- Javna je tajna da se radna mesta u prosveti kupuju za 5.000 evra, kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.
On navodi da se "dešava da je bio raspisan konkurs i prijavilo se njih 150, a odabere se neko NN lice". "Javna je tajna da se kupuju radna mesta, to smem da garantujem, ali vi ne možete da uđete u taj sistem tako lako", ponavlja Brajković.Brajković kaže i da, kada su u pitanju zloupotrebe pri zapošljavanju, "pojedini direktori kriju radna mesta, neće da prijave školskoj upravi, nego primaju ljude na određeno vreme, po hitnom postupku do dva meseca. Ti ljudi rade i direktor čeka momenat da zaposleni koji su tehnološki višak odu po socijalnom programu ili da im se nađu neka mesta, i onda uvede te nove ljude u radni odnos"."Još jednu stvar ne mogu da shvatim: nikako ne možemo da siđemo ispod tih 103.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama", kaže Slobodan Brajković i dodaje da mu "nije jasno da se pored zajedničkih napora, i pored toga što veliki broj ljudi ode u penziju, ponovo dešava da u obrazovni sistem uđe isti broj ljudi kao i prethodne godine. Ta mesta se ubacuju sa strane, to garantujem".
"Ja kao direktor to nikada ne bih radio tako da nemam neki interes, rođački, partijski, ili mi je neki službenik iz Ministarstva prosvete nekog poslao ili sam dobio neke pare", napominje on i dodaje da ministarstvu zamera što takve direktore ne kažnjava jer da kazni deset takvih, nijedan ne bi smeo da rizikuje svoj posao da radi takve stvari. Sa druge strane, Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, kaže da prosvetna inspekcija od 15. septembra proverava u školama da li je sve prijavljeno, kako su zasnivani radni odnosi, da li postoji sakrivanje radnih mesta. Takvi su direktori već smenjivani, ali ja neću da mašem papirima i imenima i da kažem koga smo na taj način smenili", dodaje on. Kada je u pitanju kupovina radnih mesta, Kostić kaže da "ne vidi tog direktora koji bi za 5.000 evra rizikovao i posao, i ugled, i sve ostalo. Za ovih 30 godina u prosveti ne znam za slučajeve da je neko uzimao novac. Neću da poverujem da toga ima". Istovremeno, ukoliko Vlada i Ministarstvo prosvete do 30. septembra ne isplate jubilarne nagrade za 2009. i 2010. godinu i zaostale otpremnine ili ne daju pismenu garanciju da će to učiniti do 14. oktobra, članovi Unije sindikata prosvetnih radnika održaće štrajk upozorenja 3. oktobra a stupiće u štrajk od 14. oktobra. Prema sporazumu koji su tri reprezentativna sindikata potpisala sa Vladom nakon prolećnog štrajka, ostala je obaveza da se jubilarne nagrade za 2011. isplate do kraja godine. Matijević kaže da svake godine jubilarne nagrade dobije oko 10 odsto zaposlenih, što je oko 10.000 ljudi. Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da će jubilarne nagrade za 2011. biti isplaćene do kraja septembra, a da će novac za nagrade za 2009. i 2010. godinu biti obezbeđen rebalansom budžeta. Inače, predlog rebalansa budžeta za 2011. godinu usvojila je Vlada i on je trenutno u skupštinskoj proceduri.

Što veći gubitaš to veće plate
Izvor: Novosti
Beograd -- Slika poslovanja manjih javnih preduzeća i agencija, nešto je svetlija od salda velikih kompanija u državnom vlasništvu.Ipak, i oni kubure sa dugovima, nelikvidnošću, viškom zaposlenih... I kao po pravilu - imaju plate daleko iznad proseka srpske privrede.U analizi Ministarstvo finansija dati su osnovni parametri poslovanja za 12 javnih agencija i 14 preduzeća, među kojima su Jat tehnika, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, Prosvetni pregled, Koridori, nacionalni parkovi Tara, Đerdap i Kopaonik...U ovim preduzećima zaposleno je 2.434 radnika i ona su tokom prošle godine ostvarila dobit od 0,6 milijardi dinara (6,1 milion evra). Najveću dobit imali su Zavod za udžbenike i Nuklearni objekti, dok su visoko zaduženi Nacionalna turistička razvojna korporacija, Stara planina i Tanjug.Ministarstvo finansija se u analizi dotaklo i lokalnih javnih preduzeća, koja su u teškoj dubiozi. U 649 preduzeća, radi 71.554 ljudi, i ona su prošle godine zabeležila gubitak od 113 miliona evra. Zbog konstantnog nerentabilnog poslovanja, konstatuje se u dokumentu, kumulirani gubitak je „pojeo“ ceo kapital ovih preduzeća.
Upravo oni koji su među najzaduženijima, imaju i najveće plate. U Koridorima Srbije, koji kubure sa 2,5 milijardi dinara obaveza, prosečna zarada je 125.000 dinara, što je 3,7 puta više od proseka. U JP Stara planina zarade su 3,4 puta veće od proseka, a zaduženja 1,6 milijardi dinara. Od javnih preduzeća obrađenih u analizi, zaradu ispod proseka ima samo Nacionalni park Tara - 32.000 dinara. Nešto bolja situacija je u 12 agencija u državnom vlasništvu. Od njih nerentabilno posluje samo jedna - Agencija za privatizaciju, ali su i tamo zarade 3,3 puta veće od proseka privrede i iznose 110.000 dinara. Ove agencije ukupno zapošljavaju 859 ljudi, a u 2010. zaradile su 1,4 milijardu dinara (skoro 14 miliona evra)Njihovi gubici su 343 miliona dinara (3,3 miliona evra). Nivo zarada u agencijama je i do pet puta veći od proseka, a rekorderi su u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, gde je prosečna plata čak 170.000 dinara.

25. septembar 2011.

Vojvođanski sindikati i poslodavci dogovorili saradnju
Izvor: Beta
Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Unija poslodavaca Vojvodine dogovorili su zajedničku saradnju i nastup pred predstavnicima pokrajinskih i republičkih vlasti radi obezbeđenja što boljih uslova rada zaposlenih i poslovanja poslodavaca.Na sastanku koji je održan juče, rukovodstva Sindikata i Unije razgovarali su o budućim zajedničkim aktivnostima i nastupu pred predstavnicima vlasti u Vojvodini i Srbiji s ciljem da se unapredi privredni ambijent, što je, kako je ocenjuje, u interesu i poslodavaca i zaposlenih.Na sastanku je razgovarano o problemu nezaposlenosti, problemima u sistemu naplate potraživanja, potpisivanju i primeni kolektivnih ugovora, socijalnom dijalogu.Dogovorene su zajedničke aktivnosti kako bi se u što kraćem roku zakazala i održala sednica pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta sa tačkama dnevnog reda među kojima su uvođenje reda u sistem naplate potraživanja, analiza primene potpisanih posebnih kolektivnih ugovora i problem neisplaćenih zarada zaposlenih u firmama u restrukturiranju, čiji je vlasnik država.

24. septembar 2011.

Pola grada bez posla
Zvornik postaje socijalna bomba
Izvor:Blic Online
Od početka privatizacije broj zaposlenih u Zvorniku smanjen je za skoro 7.000, tako da danas u opštini ima svega 8.450 zaposlenih. U privredi radi samo 5.000 radnika, a armiji od oko 8.000 nezaposlenih samo prošle godine pridružilo se nekoliko stotina radnika, upozoravaju iz sindikata.
Radnici „Bjanke“ za vreme štrajka- Samo u prošloj godini broj zaposlenih u Zvorniku se smanjio za 1.002 radnika, dok će ove godine još 150 ljudi zbog stečaja u firmama „Fagum“, „Bjanka“ i „Žitopromet“ ostati na ulici. Ovo su samo podaci za veće firme, dok ćemo stvaran broj ljudi koji su ostali bez posla na području opštine u svim delatnostima imati tek na kraju godine - upozorava predsednica opštinskog sindikata u Zvorniku Milena Vimić.Teška ekonomska situacija primorala je veliki broj Zvorničana da krenu trbuhom za kruhom, uglavnom u susedne zemlje, gde najčešće rade sezonske poslove.Organizator poslova u zvorničkooj filijali Zavoda za zapošljavanje Goran Petrović kaže da je teško proceniti koliko Zvorničana radi u drugim gradovima ili susednim zemljama.
- Znamo samo da su najviše zainteresovani za rad u Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji - kaže Petrović.Smanjenje broja nezaposlenih dovelo je i do porasta broja korisnika stalne socijalne pomoći, kojih po evidenciji Centra za socijalni rad u Zvorniku sada ima 149, dok ih je 2008. bilo 115, a u 2009. godine 119. Ovakva privredna i socijalna situacija još prošle godine rezultirala je pokretanjem inicijative za otvaranje javne kuhinje za najugroženije stanovnike na području opštine, ali javna kuhinja ipak nije otvorena. Srećnika koji imaju stalni i siguran posao u Zvorniku je sve manje jer je u toku i nakon privatizacije zatvoreno 15 preduzeća. Među retkim firmama u kojima radnici zarađuju sigurne prihode su „Enikon“, „Vitinka“ iz Kozluka, „Zvornik putevi“ „Kamenolomi“ i „Drinatrans“, te Fabrika glinice „Birač“, koja zapošljava oko 1.000 radnika.
Banjanović: Daću deo plate za gladne
Poslanik u Veću naroda RS Fadil Banjanović i predsednik Saveta zvorničke mesne zajednice Kozluk tvrdi da je javna kuhinja u Zvorniku neophodna i da je spreman ličnim prilozima pomoći gladnim sugrađanima. I ranije sam predlagao da se otvori javna kuhinja da ljudi ne preturaju po kontejnerima tražeći hranu, ali me drugi političari nisu podržali. Neću odustati i tražiću da se u budžetu za iduću godinu planira ova stavka. Zvao sam nekoliko humanitarnih organizacija koje su spremne da pomognu rad kuhinje, a ja bih odvajao deo svojih primanja za pomoć gladnim sugrađanima, kaže Banjanović.

23. septembar 2011.

Standard se strmoglavio za trećinu
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Od svih zemalja u regionu životni standard je najdublje potonuo u Srbiji. Po proceni Evropske komisije, za godinu dana standard nam je pao 30 odsto.Tu ocenu izneli su predstavnici direkcije za ekonomiju i finansije Evropske komisije u razgovoru s Predsedništvom Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Beogradu. Kako objašnjava predsednica ASNS Ranka Savić, tom prilikom je ukazano na to da su generatori drastičnog pada životnog standarda u Srbiji, trećinu lošijeg od lanjskog, kriza i tranzicioni problemi."Procene da je standard građana Srbije opao 30 odsto predstavnici Evropske komisije izneli su na osnovu analiza, podataka međunarodnih organizacija, MMF-a... Nažalost, to su alarmantni podaci koje naša vlada ne želi da obnaroduje i koji su skriveni iza vela politike", kaže Ranka Savić, navodeći, recimo, kao primer da ASNS od nadležnih već dugo čeka podatke o broju osnovanih agencija ali ih niko ne saopštava. Istraživanja Evropske banke za obnovu i razvoj takođe su pokazala da je Srbija najviše zglajzala. Naime, u analizi EBRD-a „Život u tranziciji” navodi se da je Srbija među 33 zemlje na drugom mestu po pogođenosti domaćinstava krizom: više od dve trećine građana Srbije tvrdi da je ekonomska kriza u velikoj meri pogodila njihova domaćinstva.Analitičari EBRD-a objasnili su da veliki pad zaposlenosti tokom krize u Srbiji može objasniti zašto je više od dve trećine građana izjavilo da ih je kriza pogodila jako ili prilično. "Tako je Srbija druga zemlja po pogođenosti krizom, uprkos padu BDP-a manjem od drugih zemalja u 2009. godini", stoji u izveštaju EBRD-a. EBRD je ispitivanje o uticaju svetske ekonomske krize na život običnih ljudi uradio u zemljama Jugoistočne Evrope, Kavkaza, centralne Azije i u Rusiji, ali je obuhvatio i razvijene zemlje Zapadne Evrope, radi poređenja. Zaključak istraživača jeste da su domaćinstva zemalja u tranziciji dosta pogođena krizom. "Uticaj krize bio je veći u Jugoistočnoj Evropi i na jugu Kavkaza, a manji u centralnoj Aziji i Rusiji. Takođe, uticaj krize mnogo je veći u zemljama u tranziciji nego u razvijenim zapadnim zemljama", navodi se u istraživanju.Na veliki pad zaposlenosti, kao jedan od uzroka zbog kojih su se srpska domaćinstva našla u tako dubokoj krizi, ukazali su i predstavnici EK-a prilikom posete Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata i drugim ovdašnjim organizacijama. Inače, evropski predstavnici su u Srbiju došli da bi procenili ekonomske, socijalne i finasijske prilike u zemlji i dali mišljenje o mogućoj kandidaturi Srbije za EU. "Nepovoljni podaci i kretanja zabeleženi su istovremeno na području privrednih aktivnosti, koje su u padu, i tržišta rada, jer nezaposlenost raste, kao i veoma nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera koji je sveden na 1:1, što je posledica nesprovođenja strukturnih reformi", navodi Ranka Savić. Ona dodaje da su "kritike analitičara EK-a izražene na račun državne uprave, gde nije uspelo smanjivanje viškova za deset procenata, sporog restrukturisanja javnog sektora i opadanja industrijske aktivnosti, ali i na rast korupcije. Oni upućuju ozbiljne zamerke zato što nije došlo do bitnih promena poreskog sistema". "Ni mi nismo mogli izneseti pozitivne ocene jer sve naše procene ukazuju na to da oko dva miliona ljudi živi na ivici siromaštva i ima oko milion nezaposlenih. Kriza nije ni prestala, po našem dubokom uverenju, a do februara 2012. godine bez posla će ostati još oko 150.000 radnika", kaže predsednica ASNS. Ranka Savić navodi da je "blokada računa i nemogućnost servisiranja finansijskih obaveza već zahvatila 64.000 preduzeća, a od jeseni sledi propast oko 22.000, uglavnom malih i srednjih. Socijalna drama pojačana je i novim elementom, a to je strašan subjektivni osećaj bespomoćnosti i besperspektivnosti velikog broja građana".

Rade za platu, tezgare da prežive
Izvor: 24 sata
Beograd -- Ekonomska situacija u Srbiji je takva da skoro svaki drugi, odnosno 40 odsto stalno zaposlenih radnika radi i dodatne, honorarne poslove. Dodatne zarade brojnim tezgama obezbeđuju radnici svih struktira zanimanja, ali najviše ih je među zaposlenima u građevinarstvu i trgovini.Stalno zaposleni su na to prinuđeni zbog neisplaćivanja zarada ili zbog stvarno niskog iznosa minimalne zarade, a koja je daleko ispod minimalne potrošačke korpe sa kojom se ne može osigurati egzistencija. "Naravno, ovaj dodatni posao je na crno. Procenjuje se da se oko 40 odsto zaposlenih, koji primaju zaradu ili je ne primaju zbog stanja u preduzeću, bavi se nekim oblikom neformalne ekonomije", kaže Zlata Zec iz Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost. Razlozi za traženje dodatnog izvora prihoda su, kako kaže Zec, kriza u našoj zemlji koja je dovela privredu u tešku situaciju. "Sve ovo je dovelo zaposlene do toga da od svog rada ne mogu da žive", kaže Zec. Ne postoji neko posebno zanimanje koje se izdvaja, ali postoje delatnosti koja su zapale u krizu, pa je tako najviše tezgaroša među zaposlenima u građevini, trgovini i ugostiteljstvu. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da je teško je govoriti o tačnim brojkama, ali da se može govoriti o tome da svaki drugi zaposleni radi i honorarni posao. "U Srbiji postoji mogućnost da zaposleni radi na dva mesta sa skraćenim radnim vremenom, ali najčešći je slučaj da se na jednom mestu radi na crno i da to kriju i zaposleni i poslodavci", kaže Atanacković. Srbija po ovome, kako navodi Atanacković, nije izuzetak. "Ima slučajeva da ljudi rade i po tri posla, na primer žene sa nižim stepenom obrazovanja ili neka stručna lica, na primer građevinci koji vikendom nekom nešto okreče, zazidaju i slično", kaže Atanacković.

HRT uskoro otpušta 389 zaposlenih
Izvor: jutarnji.hr, danas.hr
Zagreb -- HRT potvrdio da sprema otkaze za čak 389 ljudi, a da u idućih par godina planira da otpustiti do 600 zaposlenih. Plan restrukturiranja HRT-a u petak na vladi. Vanja Sutlić, bivši generalni direktor sada savetnik v.d. direktora, a uskoro novinar-mentor (Tanjug, Arhiva)Čelnici HRT-a kažu da će sve raditi u dogovoru sa sindikatima, koji međutim tvrde da su dovedeni pred svršen čin.Mogu vam samo reći da radimo na programu zbrinjavanja 389 zaposlenih, i to je proces koji će potrajati, ne verujem da će biti gotov do kraja godine, kaže za Danas.hr v.d. direktora HRT-a Josip Popovac.On navodi da se pre otpuštanja sve mora iskoordinirati sa sindikatima, Zavodom za zapošljavanje i nadležnim ministarstvom, kao i da će svi ti koraci biti u skladu sa zakonom. Prema njegovim rečima, na otpuštanjima se počelo raditi nakon što je odobren program restrukturiranja HRT-a, koji je od javnog servisa odavno tražila Vlada Hrvatske. On nije hteo da kaže da li će se prvo otpustiti honorarce i koliko će novinara dobiti otkaz, ali je naveo da HRT namerava da kroz par godina otpusti do 600 ljudi među kojima računa i one koji će otići u penziju. Sindikati su nezadovoljni i najavljuju proteste. Predsednica Sindikata novinara na HTV-u Sanja Šegedin Miriovsky rekla je da su sindikati uputili protestno pismo čelnicima HRT-a, Programskom veću i Nadzornom odboru, koji je prihvatio plan restrukturiranja, budući da nitko od 11 sindikata nije učestvovao u izradi tog programa.Ona kaže da joj nije jasno kako se došlo do brojke od 389 ljudi niti na koji su način je odlučeno u kojoj će službi otpustiti koliko ljudi.Predlog restrukturiranja čelnici HRT-a će predstaviti u petak Vladi Hrvatske. Time rukovodstvo javnog servisa ispunjava dogovor postignut pre nekoliko meseci nakon što je vlada u Zagrebu htela da smanji tv pretplatuu sa 80 na 60 kuna. Javna je tajna da na HRT-u među 3463 zaposlenih ima viška. Od tog broja nešto više od 2000 ljudi radi na HTV-u, 660 na Hrvatskom radiju, oko 200 u muzičkoj produkciji, a gotovo 600 u upravi HRT-a, Opštim i zajedničkim poslovima. Poređenja radi na TV Novoj zaposleno je oko 350 ljudi. Jutarnji list piše da je procenjeno da je nešto manje od 3000 ljudi optimalan broj za javni servis poput HRT-a, pa ispada da ima 500 ljudi viška.Najviše otkaza, oko 150, dobiće zaposleni u Odeljenju za opšte i zajedničke poslove, a otkaze će dobiti i oni zaposleni koji su, kako je utvrdila kontrola, poslednjih nekoliko meseci na posao dolazili svega nekoliko dana u mesecu, iako su uredno primali platu, koja u proseku na HRT-u iznosi 6400 kuna. Plan restrukturiranja predviđa da Josipa Popovca, v. d. direktora HRT-a, više neće savetovati jedanaest ljudi koji su HRT mesečno stajali 165.000 kuna. Plan restrukturiranja HRT-a predviđa i smanjivanje programskih celina. Umesto sadašnjih trinaest, ostaće ih šest: Zabavni program, Obrazovni, Filmski, Dramski, Sportski i Informativni program.

Grci neće na prinudni odmor, bankrot sve izgledniji
Izvor: Danas
Atina - U Atini juče nije bilo gradskog prevoza, širom Grčke štrajkovali su i taksisti, štrajku su se pridružili i železničari, a zaposleni u vazdušnom saobraćaju prizemljili su samo putnike na domaćim linijama, dok su inostrane zasad samo kasnile. Kao odgovor na nove oštre mere štednje, koje je u sredu uveče usvojila grčka vlada, tamošnji sindikati su najavili štrajk javnih službi za 5. oktobar i generalni štrajk za 19. oktobar. Pritisnuta besparicom i nemilosrdnom trojkom, sastavljenom od predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, grčka Vlada je u sredu uveče usvojila novi paket mera za uštedu 6 milijardi evra, kako bi joj bila isplaćena tranša od 8 milijardi evra iz prvog paketa pomoći vrednog 110 milijardi. Grčki ministar finansija Evangelos Vanizelos opisao je taj plan kao „dramu zemlje“, ali koja se ne može izbeći jer se u suprotnom rizikuje da „ekonomija naše zemlje prestane da postoji“. Mere koje su izazvale jučerašnji talas štrajkova su sledeće:penzije više od 1200 evra mesečno, smanjuju se za 20 odsto; penzionerima mlađim od 55 godina, penzije se smanjuju za 40 odsto ukoliko dobijaju više od 1000 evra; neoporezivi deo dohotka smanjuje se sa 8000 na 5000 evra; 30 000 zaposlenih u javnom sektoru odlazi na prinudni odmor tokom koga će primati 60 odsto svoje osnovne plate godinu dana, a tada će biti ili premešteni na drugo radno mesto ili otpušteni čak i ako imaju ugovor o garantovanom zaposlenju. U javnim službama u Grčkoj zaposleno je oko 700 000 ljudi, a u preduzećima koje subvencioniše država još 200 000.I pored ovih mera, broj zagovornika bankrota Grčke sve je veći. Taj su scenario kao najverovatniji izneli i predstavnici rejting agencije Mudis. Posebno je značajno da raste broj uticajnih nemačkih ekonomista i političara koji smatraju da se veliki otpis grčkih dugova ne može izbeći, ali da „Grčka nije nemački protektorat“, pa će sama odlučiti o trenutku kada će se to desiti.

22. septembar 2011.

Grci ne posustaju, Atina paralisana
Izvor: RTS
Dok Grčka uvodi nove radikalne rezove u javnom sektoru, sindikati nastavljaju štrajkove. Celodnevnu obustavu rada najavili sindikati gradskog saobraćaja u Atini, usled čega neće raditi metro, gradski vozovi i tramvaji. Na ulice će, prema procenama, izaći čak 250.000 ljudi.Ispred parlamenta u Atini još tokom noći okupilo se hiljade nezadovoljnih Grka, dok su članovi Kabineta premijera Jorgosa Papandreua razmatrali novi paket drastičnih mera štednje. Radnici kompanija gradskog saobraćaja u prestonici besni su zbog vladinog plana o rezervnom sistemu rada: kažu da je, usled reorganizacije, broj zaposlenih u njihovim preduzećima već drastično smanjen.Grčka vlada mora da udovolji zahtevima Evropske unije i MMF-a, kako bi idućeg meseca dobila pomoć od osam milijardi evra. Troškovi radne snage smanjeni su pet odsto, a u poslednje dve godine, 200.000 zaposlenih u javnom sektoru, skinuto je sa platnog spiska. Nova otpuštanja obuhvatiće 20.000 hiljada ljudi u gradskim službama. I dok zvanična Atina smišlja nove mere štednje, današnji štrajk, najavljuju sindikati, samo je jedan u nizu.
Sledeća runda pregovora
Nemačka kancelarka Angela Merkel sastaće se sa grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom 27. septembra, kada će se nastaviti razgovori o budućim koracima Atine. Iz Berlina je najavljeno da će glavna tema razgovora biti stanje grčke privrede, kretanje ka konsolidaciji budžeta i realizacija programa reformi.Kancelarka Angela Merkel je u više navrata upozoravala da Grčka neće primiti sledeću tranšu pomoći od osam milijardi evra ukoliko međunarodni posmatrači ne utvrde da vlasti u Atini rade na smanjenju ogromnog duga zemlje.

21. septembar 2011.

U Vojvodini doktori nauka bez posla
Izvor: Blic
Novi Sad -- Stopa nezaposlenosti na kraju prvog polugodišta u pokrajini je bila 22,9 odsto, što govori da je porasla za tri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, na teritoriji Vojvodine među onima koji čekaju posao je i 12 doktora nauka. Na kraju juna ove godine među nezaposlenima mnogo inženjera, pravnika, ekonomista, lekara, profesora. Mnogi nezaposleni imaju specijalizacije, ali na radno mesto čekaju duže od godinu dana.Da je stanje u Banatu loše i da taj region ne može da drži korak s republičkim standardom, govore i podaci 40 odsto socijalne pomoći završava u tom delu zemlje. Po sindikalnim istraživanjima sve više nezaposlenih u Zrenjaninu, Plandištu, Žitištu, Kikindi, Srpskoj Crnji ostaje bez posla i očekuje socijalnu pomoć.
Na evidenciji NSZ u Vojvodini je 1.913 inženjera svih profila sa završenom višom školom, koji na posao čekaju više od dve i po godine. Sa završenom specijalizacijom u okviru višeg stepena i trogodišnjim visokim obrazovanjem je 519 lica koja na posao čekaju do 10 meseci. Inženjera sa zavšenim fakultetom je 2.764, a do posla na evidenciji provedu jednu i po godinu. Iako je pre nekoliko godina vladalo uverenje da ekonomisti lako dolaze do posla, praksa to pobija. Ekonomista sa završenom višom školom na evidenciji ima 2.118 i oni na radno mesto čekaju oko 2,4 godine. Ekonomista sa završenom specijalizacijom u okviru višeg stepena i trogodišnjim visokim obrazovanjem je 699, a oni na na evidenciji nezaposlenih provedu po 10 meseci. Ekonomista sa zavšenim fakultetom na evidneciji ima gotovo 2.600, a do posla čekaju 1,5 godinu. I pravnici su u sličnoj situaciji jer ih sa završenom višom školom i trogodišnjim visokim obrazovanjem ima 284, koji do posla čekaju više od tri godine, dok je onih sa završenim fakultetom 1.203, koji na posao čekaju 1,5 godina. Na evidenciji ima i veliki broj profesora svih profila - 1.630, uz trajanje nezaposlenosti od 1,6 godina. Nešto bolja situacija je među nezaposlenim lekarima opšte medicine jer ih je na evidenciji 175, koji na posao čekaju 11 meseci, dok je lekara specijalista svih profila svega 17, ali oni na evidenciji NSZ provedu po 2,5 godine. Vojvodina ima regione u kojima je sve stalo posle loših privatizacija i gašenja velikih industrijskih giganata. U Banatu je registrovan rekordan broj nezaposlenih, a miminalan broj zaposlenih je u državnim službama.

Nema dana da nešto ne poskupi
Izvor: Novosti
Beograd -- Hrana je sada za trećinu skuplja, nego septembra prošle godine, a narednih dana očekuje se novo poskupljenje o to dva do 10 odsto za većinu osnovnih namirnica.
Tako će suhomesnate prerađevine pojedinih proizvođača poskupeti za desetak odsto, a toliko će cene „skočiti“ i mesa, ribe, mleka, slatkiša, sokova, sredstava za ličnu higijenu. A kako najveći broj građana Srbije ne zarađuje ni 350 evra, već jedva nešto više od 20.000 dinara, onda slobodno možemo da kažemo da sve što se zaradi potroši se za hranu. Statistika, međutim, kaže da je kupovna moć stanovništva nepromenjena. Za pokriće prosečne potrošačke korpe od 55.876 dinara, treba izdvojiti gotovo platu i po, odnosno 1,43 prosečnih zarada, koje iznose 39.127 dinara. Nevolja je, međutim, u tome što je za mnoge i prosečna plata nedostižna, a najveći broj građana Srbije radi za 20.000 ili 25.000 dinara.Građani za hranu i piće izdvajaju prema zvaničnim podacima, oko 44 odsto svojih primanja. Istovremeno stanovnici Evrope na te potrebe troše oko 15 do 25 odsto zarade.A kod nas ni to nije realan podatak, budući da važi jedino za one koji imaju prosečnu platu.Visoki udeo zarada u pokriću hrane, ekonomisti objašnjavaju raskorakom između plata i cena, jer gotovo da nema dana, a da nešto ne poskupi.

Sindikalci optužuju direktore škola da kriju broj zaposlenih
Izvor: Politika
Ministarstvu prosvete i nauke dostavljeni podaci o zloupotrebama i zahtevi za smenu više od 60 direktora, čeka se reakcija nadležnih
Nadležni proveravaju koliko slobodnih radnih mesta ima u školama
I dok prosvetne vlasti proveravaju utvrđeni višak zaposlenih, sindikati tvrde da najveći problem predstavlja nezakonito ponašanje pojedinih direktora škola, koji neprijavljivanjem tačnog broja tehnoloških viškova, čuvaju mesta za zapošljavanje novih ljudi.Podsetimo, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, samo 158 nastavnika je ostalo bez časova, dok 2.682 nema pun fond časova. Škole su iskazale potrebu za angažovanje 2.630 nastavnika sa delimičnom normom i za zapošljavanje 1.151 nastavnika sa punim fondom časova.
Da problem zaista postoji, priznao je i sam ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović, koji je rekao da je moguće da će ovaj broj biti daleko manji kada se provere svi podaci.– Pažljivo ćemo da proverimo svaki od tih zahteva, da ne bi bilo zloupotreba. Nismo sigurni ni da je ovaj broj od 1.151 sasvim tačan. Moramo da proverimo da li, recimo, direktori negde čuvaju neko mesto za sebe – rekao je Obradović.Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije ističe da su svi podaci o nezakonitom ponašanju direktora do kojih je došao njegov sindikat prosleđeni Ministarstvu prosvete i nauke, ali da nijedan direktor zbog toga nije smenjen.– Kada ministarstvo ne bi sarađivalo sa direktorima koji kriju radna mesta, onda ne bi bio nijedan tehnološki višak. Ti direktori ne snose nikakve posledice, iako mi nastavljamo da ih prijavljujemo, a sa druge strane novi ljudi ulaze u nastavni proces i tako je država dvostruko oštećena, jer platu prima i tehnološki višak i novi zaposleni. Oni ta mesta čuvaju za neke veze, rodbinske, ministarske, za pare – javna tajna je da jedno mesto u obrazovanju košta od tri do pet hiljada evra. Slobodno to napišite – tvrdi Brajković.Na naše pitanje da li su prijavili neke konkretne slučajeve ministarstvu, Brajković odgovara da je samo on prijavio pet-šest slučajeva, ali da to nije posao sindikata, već da to treba da istraži neko drugi.„Ministar mora takve direktore odmah da smeni, a ne da se nalaže rešenjem da se u roku od 30 dana otklone nepravilnosti”, kaže Brajković.Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević je nedavno izjavio da je Unija Ministarstvu prosvete predala oko 56 dosijea o nezakonitom ili nekorektnom radu direktora škola u Srbiji (Beograd, Niš, Žabalj...) koji su primili nove ljude u obrazovni sistem, a preskakali su one koji su tehnološki višak.Upitan kako direktor može da čuva radno mesto za sebe, specijalista pedagogije Slobodan Malušić, direktor osnovne škole „Đura Daničić”, kaže da po zakonu prvi čovek škole može da čuva svoje nekadašnje radno mesto samo u jednom mandatu i da za to vreme, na primer na mestu nastavnika srpskog jezika, zaposli kolegu koji će biti na toj poziciji četiri godine.– Meni je ovo drugi mandat, ostalo mi je još dve godine i ja ću nakon toga u penziju. Ukoliko direktor ne odlazi u penziju, mora da konkuriše ponovo za to mesto ili za mesto nastavnika, odnosno u mom slučaju pedagoga – objašnjava Malušić.On kaže i da suprotno uvreženom mišljenju, direktorska fotelja uopšte nije tako poželjna, jer „ste osim velikih obaveza i pod stalnom tenzijom šta će biti u drugom mandatu”.– Direktorska plata je oko 50.000, odnosno samo 16 odsto veća od plate nastavnika, a donosi jako mnogo obaveza i odgovornosti, zato većina i zazire od ove pozicije. Na stranu što se u prosveti i zakonima dešavaju promene tako brzo da direktori ne stignu ni da ih primene u praksi – kaže naš sagovornik i dodaje da je čest slučaj da se posle deceniju i više direktorovanja nastavnik udalji od prakse, što takođe može biti pogubno po njegov rad.

20. septembar 2011.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta
Zakon o štrajku vraćen radnoj grupi
Izvor: Danas
Beograd - Zakon o štrajku na kom se radi već više od godinu dana nije ni blizu svoje konačne verzije, a tekst o kom su juče predstavnici sindikata, poslodavaca i države razgovarali na sednici Socijalno-ekonomskog saveta vraća se radnoj grupi na doradu i neće ići na usvajanje dok sve tri pregovaračke strane ne budu oko toga saglasne.- Izveštaj o zakonu o štrajku biće vraćen radnoj grupi i nadamo se da ćemo za mesec ili dva imati tekst zakona ili da ćemo u suprotnom doći do toga da nam zakon uopšte nije potreban - rekao je juče u Vladi Srbije predsedavajući SES-a i predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On je nakon dvočasovne sednice rekao da postoje „određene nesuglasice“ i da su ključni momenti sporenja između sindikata i poslodavaca oni koji se tiču uvođenja „lokauta“ u zakon, kao i uvođenja minimalnog procesa rada za sve.Ministar rada Rasim Ljajić želeo je da naglasi da Srbija ni u kom slučaju nije u obavezi niti pod nekim pritiskom da mora da usvoji ovaj zakon, kao i da je važno da radna grupa dobro radi na usklađivanju teksta. „Nećemo žuriti sa donošenjem zakona i nećemo ga usvajati dok god ne budu oko toga svi saglasni“, istakao je Ljajić. On je precizirao koje su to sporne stvari oko kojih poslodavci i sindikati ne mogu da se dogovore.- Lokaut i obezbeđivanje minimalnog procesa rada za sve su najviše sporni za obe strane, a neslaganja ima i oko načela zaštite imovine, gde sindikati smatraju da je to preširoko određeno. Sledeća sporna stvar je odredba o određivanju zaposlenih koji bi bili dužni da rade za vreme štrajka, čemu se sindikati protive, a poslednje, za koje mislim da ćemo naći rešenje, jeste mogućnost isplate zarada za vreme štrajka - rekao je Ljajić.Zajednički jezik pregovarači juče nisu našli ni kada se radi o praćenju sporazuma koji su pre gotovo pet meseci potpisali sindikati, poslodavci i država. Orbović je rekao da sindikati nisu zadovoljni kako se poštuje ovaj sporazum naročito u onom delu koji se tiče cena „koje stalno rastu“, a za koje je nadležna država.- Država se, osim toga, obavezala da će davati prednost domaćim preduzećima na tenderima za javne nabavke, a imamo situaciju da je na tenderu za nabavku 40 marica naša Zastava ostala bez tog posla - istakao je Orbović.Da dogovora oko analize dosad učinjenog po Sporazumu nije bilo potvrdio je i predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.- Nismo zadovoljni tempom kojim se rešavaju stvari, sindikati imaju primedbe na granske ugovore, ali trenutno se radi na tome. Što se tiče zakona o štrajku mislim i da poslodavci imaju pravo na štrajk i da bi lokaut trebalo da bude u zakonu - istakao je Atanacković.
Čanak bio na sastanku
Sastanku u Vladi juče prisustvovao je i predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak, ali se on posle toga, iako je najavljen pred početak konferencije, nije pojavio pred novinarima. „Bio je na sastanku, ali ne znam zašto nije došao sad“, rekao je Ljubisav Orbović.
Dezinformacije
Kao i u slučaju sa zakonom o štrajku, država nije ni u kakvoj obavezi, niti pod pritiskom MMF-a da mora da dopunjuje ili menja zakon o radu, rekao je ministar rada Rasim Ljajić. U nameri da „otkloni sve nesporazume“ u vezi sa tim Ljajić je istakao da će sve izmene i dopune biti predložene na SES-u i da će tek posle usaglašavanja ići na Vladu. „Bilo je nekih dezinformacija da je MMF tražio ukidanje otpremnina, ali to nije tačno. Ono što bi trebalo uraditi jeste ukinuti pravo da se nekome po istom osnovu isplaćuje otpremnina dva puta“, naglasio je Ljajić.

Sindikat ima mesto i u politici
Izvor: Danas
Beograd -- Političke ambicije sindikata su u skladu sa njihovom tradicijom i potrebama članstva, kaže Darko Marinković, profesor Megatrend univerziteta.Sindikati imaju i pravo i potrebu da učestvuju u političkom životu zemlje. To je van svake sumnje, navodi on.Marinković objašnjava da je politička funkcija jedna od pet funkcija sindikata od njihovog nastanka. Pitanje političke funkcije se definitivno otvara od 1929. godine i svetske ekonomske krize kad je država definitivno ušla u ekonomski teren, dodaje on.Profesor Marinković podseća da su sindikati tradicionalno bliski socijaldemokratskim partijama prosto zato što su ih sami i stvorili."Rodno mesto socijaldemokratskih partija su sindikati, sindikati su te partije i stvorili početkom XX veka kad su shvatili da se ne mogu zadržati samo na svojim klasičnim zahtevima: plata, uslovi rada, radno vreme, nego da moraju da uđu i na politički teren“, objašnjava on. Marinković, međutim, smatra da kod nas nema socijaldemokratskih partija. "Ovde su pravljene neke socijaldemokratske partije samo radi lične samopromocije“, kaže on i ocenjuje da je Demokratska stranka građanski centar, a da SPS, po programskim dokumentima, više sliči socijaldemokratiji."Ako dođe do osnivanja političke stranke na inicijativu sindikata, sindikat nastavlja svoj život, nema preklapanja, nema potapanja, sindikat nastavlja svoj život, a politička stranka počinje i živi svoj život“, kaže Marinković i dodaje da sindikati nemaju večite saveznike.Na pitanje da li bi sindikalnoj stvari dobro činilo kad bi sindikati podržali neku od postojećih stranaka javno, profesor Marinković kaže da "to ne bi savetovao ni najvećem neprijatelju da uradi"."To bi bila prava katastrofa zato što je sindikalno članstvo i radništvo već politički podeljeno. Nekad moćni sindikat EPS-a ušao je u kliničku smrt zato što se politički podelio“, objašnjava on.
Nezaposlenost - srpska bolest
Svaka peta osoba u Srbiji nema posao. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećen je za trećinu. Privrednici i sindikati traže ozbiljnije reforme, pošto mere kojima Vlada pokušava da poveća nezaposlenost ne daju rezultate.Prema poslednjim podacima, iz aprila, nezaposleno je 22,2 odsto stanovnika, tri odsto više nego u oktobru. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećen je za 30 odsto.
Izjave Danice Vasiljević, Milana Kneževića, Ranke Savić, Vidosave Džagić i Nade Novaković
Danica Vasiljević iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da ne zna tačno zašto je došlo do povećanja nezaposlenosti, ali jedna od pretpostavki jeste da je dosta ljudi zatvorilo svoja preduzeća i prešlo u sivu zonu poslovanja.Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 746.000 nezaposlenih, ali privrednici i sindikati kažu da je realan broj oko milion.Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da 22.000 preduzeća, u skladu sa zakonom, treba da ode u stečaj jer su duže od godinu ili dve u blokadi."U tim preduzećima je zaposleno 140.000 radnika, a ona su bez ikakve šanse da stanu na noge i počnu raditi", ističe Kneževićeva.Visoka nezaposlenost posledica je preduge tranzicije, pošto u javnom sektoru i proizvodnji radi 835.000 radnika.
Srbija u grupi afričkih država
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata napominje da u Srbiji tek svaki 24 zaposleni radi u proizvodnji ili realnom sektoru."Za razliku od nas u ova dva sektora, u srednje razvijenim evropskim državama, radi između 38 i 44 odsto zaposlenih. Svi ovi podaci Srbiju svrstavaju u red nerazvijenih afričkih država", navodi Savićeva.Jedini pravi put za zapošljavanje jesu privredni rast i investicije pa će, zbog nove krize, izazov biti kako zadržati postojeći broj zaposlenih.Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije ističe da je glavni rizik u budućnosti dalji pad privredne aktivnosti."Imamo uticaj nove krize i prethodni slab oporavak privrede je generisao rast izvozne tražnje, a sada na tim tržištima imamo pad tražnje zbog krize javnog duga", objašnjava Džagićeva.I dok privrednici od države traže bolje uslove poslovanja, stručnjaci upozoravaju na oko 90.000 ljudi kojima nisu plaćeni porezi i doprinosi.Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka navodi da je Hrvatska uvela krivično gonjenje svakog poslodavca koji u roku od 30 dana ne plati zaradu i doprinose."Nama to ne pada na pamet. Otuda imamo štrajkove, blokade i situacije gde ljudi i po pet godina nemaju uplaćene doprinose. Pogotovu čudi što je i država prestala da plaća zdravstveno osiguranje", rekla je Novakovićeva.Uz restruktuiranje cele privrede i javnog sektora, za smanjenje nezaposlenosti neophodna je i reforma obrazovanja. Na Birou, trećina ljudi nema ni srednju školu.

“Manje poreski opteretiti privredu“
Izvor: Tanjug
Beograd -- Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić kaže da je neophodno smanjiti poreska opterećenja privrednika, kao i neporeska davanja. Porezi i doprinosi na zarade su jedno od opterećenja privrednika, podsetila je ona.Džagić pita i zašto se nije ušlo u poresku reformu kada su privrednici prošle godine ''i te kako'' podržali bivšu ministarku finansija Dianu Dragutinović za sprovošenje poreske reforme. ''Rešavanjem dela po dela pitanja poreske politike, imaćemo polovične rezultate", poručila je ona i naglasila da je potrebna poreska reforma koja je sveobuhvatna i koja će omogućiti da poreska zahvatanja budu srazmerna ekonomskoj snazi poreskih obveznika.Takođe, naglasila je, u praksi su prisutna visoka parafiskalna opterećenja, pa tako svaki dan iz pojedinih propisa 'isplivavaju' nove takse i naknade koji su dodatni teret poslodavcima. Ona je upozorila da se produktivnost kao i udeo industrije u ukupno ostvarenom bruto domaćem proizvodu zemlje, iz godine u godinu smanjuje. Potencijal privrede sveden je na nivo pojedinačnih kompanija, dok većina vodi bitku za opstanak i održavanje likvidnosti, usled novog talasa ekonomske krize, pada izvozne tražnje, ali i neophodnosti da se vraćaju ranije uzeti krediti. Ona je podsetila da poslodavci u prvi mah, kada je kriza došla nisu reagovali otpuštanjem zaposlenih, ali da su u uslovima kad kriza traje i multiplikuje sa efektima domaće krize više godina, sveli na jedini izbor koji im je preostao, a to je otpušanje zaposlenih. Potpredsednica PKS je ukazala da su investicije ključne za novo zapošljavanje, ali da njih ne možemo očekivati iz potencijala domaće privrede. "Potencijal postojeće privrede sveden je na nivo pojedinačnih kompanija. Nema neto obrtnog kapitala, izvori finansiranja i cena kapitala su neprihvatiljivi. Ne možete da se zadužite dugoročno na deset i više godina", naglasila je Džagić i dodala da su cene kapitala u Srbiji među najvišim u Evropi i da se kreću između 17 i 23 odsto.

ŠTA NAJVIŠE KOČI SRBIJU U RAZVOJU - svi se slaŽu: odnos na trŽiŠtu rada hitno mora da se menja
17 % radnika u privredi, 30 % u javnom sektoru
Izvor:Press Online
Neophodne reforme - Neusklađenost zanimanja onih bez posla sa potrebama jedan je od suštinskih problema
U Srbiji je u proizvodnji zaposlen tek svaki 24. radnik, odnosno samo 17 odsto od ukupnog broja građana koji imaju posao, dok ih je više od 30 odsto zaposleno u javnom sektoru.Takav odnos na tržištu rada hitno bi morao da se menja, ocenili su juče u Narodnoj banci Srbije predstavnici udruženja poslodavaca, sindikata, privrednici, sociolozi i ekonomisti, koji su pokušali da odgovore na pitanje zašto u Srbiji čak 746.000 osoba nema posao.
Loš sistem obrazovanja
- U srednje razvijenim evropskim zemljama u privredi je zaposleno od 38 do 44 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Srbija zapošljava 535.000 ljudi u javnom sektoru, što je 30,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Pored toga, suštinski problem Srbije je neusklađenost zanimanja na tržištu rada i potrebe privrede i proizvodnje. Nema strategije, ne zna se šta hoćemo, koja zanimanja su nam potrebna, kakvu privredu treba da imamo... - naglašava predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.Da je nemoguće izdržavati javni sektor bez jake privrede slaže se i Radoslav Veselinovć, vlasnik „Galeb grupe".- Tolike plate u javnom sektoru ne može da iznese ovako nejaka privreda - rekao je on.Potpredsednik Privredne komore Srbije Vidosava Džagić takođe naglašava da nema porasta zaposlenosti bez rasta privredne aktivnosti.- Čeka nas nova kriza u narednom periodu, investicije su već smanjene. A za Srbiju je neminovna hitna reforma obrazovnog sistema - smatra Vidosava Džagić.Zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Danica Vasiljević kazala je da je stopa nezaposlenosti u oktobru 2010. bila 19,2 odsto, da je u aprilu ove godine došla na 22,2 odsto.
Struktura radno sposobnog stanovništva
- U javnom sektoru zaposleno 535.000 ljudi
- Državnih činovnika ima ukupno 118.000
- U proizvodnji rade 301.452 osobe, što je 17 % zaposlenih ili svaki 24. radnik
- Povećanje stope nezaposlenosti je posledica zatvaranja velikog broja preduzeća i prelaska većeg dela privrede u sivu zonu - kazala je ona, i navela da trećina nezaposlenih nema ni srednju školu i da je u Srbiji potrebno podići nivo obrazovanja nezaposlenih.
Siva ekonomija
Kako je istakla, prosečna starost nezaposlenih u Srbiji je 39 godina, a 3,7 godina je prosečna dužina čekanja za posao.- Jedna od glavnih zamerki privrednika je da nezaposleni nemaju praktično znanje ili ne znaju da koriste nove tehnologije - navela je Vasiljević, i dodala da se zato organizuju obuke nezaposlenih.Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević smatra da je nezaposlenost sistemski problem i da broj nezaposlenih raste jer se ne rešavaju uzroci.- Crno tržište i siva ekonomija su „grobari" za mala i srednja preduzeća. Sada je 53.000 preduzeća u blokadi, a oko 30.000 ima negativne bilanse - kaže on.Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da će Srbiji trebati 15 do 20 godina da se sistem dovede do nivoa kada će poslodavci stimulativno zapošljavati radnike.

19. septembar 2011.

Privreda severne Bačke i Potisja
Industrijski pad gotovo 12 odsto
Izvor: Danas,Autor: V. L
Subotica - Tokom prvih sedam meseci ove godine industrija severne Bačke i Potisja zabeležila je pad od čak 11,9 odsto, upoređeno sa istim periodom tokom prošle godine. Podatak je, kako navode u Regionalnoj privrednoj komori u Subotici, vrlo ilustrativan i pokazuje da kriza i te kako utiče na našu privredu.Najveći pad proizvodnje zabeležen je u oblasti električne opreme, proizvodnji tekstila i proizvoda od gume i plastike. Slabiji rezultati zabeleženi su i u preradi drveta, proizvodnji građevinskog materijala, kao i osnovnih metalnih proizvoda. Nešto bolje rezultate pokazala je proizvodnja pića i duvana kao i oblast eksploatacije sirove nafte i gasa, i proizvodnja hemikalija i farmaceutskih proizvoda, gde je zabeležen izvestan rast. Zbog ovakvog stanja u regionalnoj privredi Regionalna komora Subotica najavila je da će nadležnim državnim organima predložiti set antikriznih mera, koje će se zasnivati pre svega na smanjenju nameta privredi, ali i smanjenju potrošnje, koji su velikim delom i prouzrokovali ovako loše rezultate u privredi. No, i pored ovako očitih slabih rezultata, privreda severne Bačke i Potisja je u istom periodu realizovala robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 700 miliona dolara, pri čemu izvoz čini 90 odsto uvoza, odnosno trgovinski deficit je 10 odsto. Preduzeća ovog regiona svoje proizvode plasirala su u 57 zemalja. Uvoz je, pak, bio u tom pogledu mnogo raznovrsniji, te je roba kupovana u čak 103 zemlje sveta. I ovog puta najvažniji partner, kako u uvozu tako i u izvozu bila je Nemačka, a na izvoznoj strani najzastupljeniji su bili električne mašine i oprema, vozila i delovi za vozila, odeća i obuća. U uvozu su preovlađivali bakar, aluminijum, kalaj i proizvodi od ovih metala, kao i mineralna đubriva.

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta
Izvor: Beta
BEOGRAD, - Socijalno-ekonomski savet Srbije održaće u ponedeljak 45. redovnu sednicu, saopšteno je iz Vlade Srbije.Kako je najavljeno, Analiza primene Socijalno-ekonomskog sporazuma za 2011. godinu i Izveštaj Radne grupe za izradu Zakona o štrajku, biće glavne teme dnevnog reda sednice.Socijalni sporazum Vlade, sindikata i poslodavaca, koji predvidja povećanje minimalne cene rada na 102 dinara po radnom satu i da minimalna zarada u Srbiji od juna do decembra 2011. godine bude 17.748 dinara, potpisan je 29. aprila.Tim sporazumom je predvidjeno i da iz budžeta do kraja godine bude izdvojeno 500 miliona evra za oporavak privredne aktivnosti i povećanje životnog standarda.Sporazum su potpisali premijer Srbije Mirko Cvetković, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i predsednici dva reprezentativna sindikata - Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak....

Bez giganata nema oporavka privrede
Izvor: Danas
Beograd -- Podatak da se na birou nalazi oko 745.000 nezaposlenih (nezvanično, međutim, u Srbiji je bez posla više od milion ljudi), teško da ikoga ostavlja ravnodušnim.Takoše, tu je i činjenica da je od 2001. čak 925.000 radnika iz realnog sektora ostalo bez radnog mesta, najviše u industriji - oko 580.000.Utoliko pre što se trend otpuštanja radnika nastavlja (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu su u Srbiji bila zaposlena 1.755.372 lica, što je za 52.036 manje nego u istom periodu lane).Sudeći prema alarmantnom upozorenju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, do kraja godine bez posla bi moglo da ostane između 100.000 i 150.000 ljudi (samo u prethodne tri godine radna mesta izgubilo je više od 200.000 radnika).Zanimljiv je, međutim, podatak da se broj zaposlenih u javnom sektoru povećava kao i da su primanja zaposlenih u tom sektoru gotovo dvostruko viša nego onih u privredi.Srbija, očigledno, plaća visoku cenu razornog procesa privatizacije u kojem je uništeno čak 96 industrijskih giganata. Taj vakuum trebalo je da popune mala i srednja preduzeća koja su, inače, u svim razvijenim zemljama motor ekonomskog rasta, ali to se nije dogodilo, a sudeći prema broju (49.890) otpuštenih, kraj agonije u koju je zapao preduzetnički sektor, još se ne nazire.I mada oko 85.000 malih i srednjih preduzeća zapošljavaju više od 60 odsto radnika, to ni izdaleka nije dovoljno da se reši gorući problem nezaposlenosti.
Novi talas krize izazvaće potpuni kolaps
Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije i vlasnik Konfekcije Modus, kaže da je glavni krivac za ovoliki broj otkaza crno tržište jer se proizvodnja kojom se bave mala preduzeća suočava sa nelojalnom konkurencijom na tom tržištu gde su slični proizvodi znatno jeftiniji."U državi u kojoj se između 50 i 60 odsto prometa obavlja na crnom tržištu teško je obezbediti konkurentnost. Uprkos tome, ništa nije učinjeno kako bi se udeo crnog tržišta sveo na razumnu meru od oko 10 odsto koliko, recimo, iznosi u Evropskoj uniji, dok je u skandinavskim zemljama sveden na nulu", navodi on.
Savić: Neophodni su nam novi giganti
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dileme nema - nerealno je očekivati da „patuljasta“ preduzeća, od kojih su mnoga nastala u prethodnih petnaestak godina, preuzmu ulogu lidera na tržištu. Naprotiv, ona mogu da funkcionišu samo kao prateće delatnosti velikim preduzećima. On naglašava da je neophodno da se Srbija vrati procesu reindustrijalizacije, odnosno stvaranju nekoliko desetina velikih preduzeća koja će biti generator privrednog rasta i izvoza i lider tehnološkog razvoja i zaposlenosti.Knežević dodaje da "tome treba dodati i izuzetno visoke stope poreza i doprinosa, ali i parafiskalna opterećenja, za koja privreda izdvaja oko 64 odsto - primera radi, u Sloveniji se stopa poreza i doprinosa kreće oko 37 odsto. Tu je i pljačka koju su banke izvršile nad realnim sektorom o čemu svedoči podatak da je od 2001, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra"."Da problem bude veći, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. Uprkos tako velikim problemima nijedna sistemska reforma nije napravljena, a rezultat tog nečinjenja je katastrofalan - broj firmi koje su iskazale negativan bilans završnog računa premašio je 31.000, u blokadi je 53.000 preduzeća, dok će nad 20.000 firmi biti sproveden stečaj", dodaje on.On procenjuje da će novi talas krize izazvati potpuni kolaps ovih preduzeća, utoliko pre što su subvencionisani krediti od oko 770 miliona evra potrošeni, a efekat je nula."Zaduživanjem na ovaj način država je privredu učinila protočnim bojlerom. Najviše koristi od toga imale su banke i država, a najmanje privreda", kaže Knežević i dodaje da sada imamo situaciju da na lični dinar mala preduzeća uzimaju dinar pozajmice plaćajući samo na ime kamata oko tri milijarde evra godišnje."Najava da će se pooštriti kontrola naplate poreza i doprinosa, odnosno da poslodavci neće moći da isplaćuju plate ako prethodno ne izmire poreze i doprinose, 'sahraniće' još oko 15.000 preduzeća“, upozorava Knežević.

17. septembar 2011.

Sindikati prosvete sumnjaju u podatke o tehnološkim viškovima
Direktori kriju brojke
Izvor: Danas
Beograd - Podaci o broju tehnoloških viškova koje je u sredu izneo ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ne odgovaraju stvarnoj situaciji na terenu. Najveći problem predstavlja nezakonito ponašanje pojedinih direktora škola, koji neprijavljivanjem tačnog broj tehnoloških viškova, čuvaju mesta za zapošljavanje novih ljudi, tvrde predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije.Podsetimo, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, samo 158 nastavnika je ostalo bez časova, dok 2.682 nemaju pun fond časova. Škole su iskazale potrebu za angažovanje 2.630 nastavnika sa delimičnom normom i za zapošljavanje 1.151 nastavnika sa punim fondom časova.Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da se podaci Ministarstva i Unije o broju tehnoloških viškova „neznatno“ razlikuju. On demantuje ocene da su podaci koje je pre desetak dana iznela Unija izazvali zbrku i zebnju među prosvetnim radnicima.- Cilj sindikata je bio da na početku nove školske godine upozori ministra na praksu direktora škola da kriju slobodne časove, da ne prijavljuju viškove, da ne preuzimaju viškove iz drugih škola, već zapošljavaju nove ljude. To smo potkrepili sa nekoliko desetina konkretnih primera. Smatramo da smo dobrim delom uspeli, jer je ipak došlo do visokog procenta preuzimanja viškova. Brojke koje je izneo ministar prosvete su rezultat obavljenog preuzimanja i verovatno su istinite - kaže Matijević.I Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, ukazuje na zloupotrebe pojedinih direktora škola, koji time što nisu dostavili tačne podatke o viškovima zapravo uvode nove ljude u obrazovni sistem. Brajković ističe da su svi podaci o nezakonitom ponašanju direktora do kojih je došao njegov sindikat prosleđeni Ministarstvu prosvete, ali da nijedan direktor zbog toga nije smenjen. Sve to, tvrdi Brajković, ukazuje na spregu direktora škola i Ministarstva. Da se, kako kaže, radilo pošteno, ne bi bilo tehnoloških viškova.Dragan Matijević navodi i da „zabrinjava uporno ćutanje ministra o tome koliko je za vreme njegovog mandata zaposleno novih radnika“ i dodaje da je, prema podacima iz Ministarstva prosvete, reč o više od 2.000 prosvetara.

Orbović: Cene rastu tiho i perfidno
Izvor: Novosti
Beograd -- Socio-ekonomski savet u ponedeljak referiše o ispunjavanju tačaka sporazuma od aprila. Poskupele namirnice i komunalije, uprkos uveravanjima da neće.Predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca okupiće se u ponedeljak, nakon letnje pauze, na sednici Socio-ekonomskog saveta i podvući crtu koje su se sve tačke sporazuma realizovale od aprila do danas, a šta će se sve raditi tokom jeseni.I mada su članovi ovog saveta manje-više zadovoljni dosadašnjim učinkom, nije baš sve proteklo bez primedbi. Najveću imaju sindikalci i to, pre svega, zbog različitih poskupljenja, uprkos obećanju iz Vlade da do toga neće doći.Zamerka poslodavaca je i što su neka obećanja samo delimično ispunjena. "Država je promenila praksu po kojoj naplaćuje duple namete porodiljama-preduzetnicama, ali nije obeštetila hiljade onih koje su to već platile. Pod pitanjem je i osnivanje Razvojne banke, a sporan je deo koji se odnosi na razvoj poljoprivrede, jer su rešenja kratkoročna i Vlada nema jasnu strategiju”, kaže Rajić.“Nema dovoljno državne kontrole nad cenama iako je Socijalnim sporazumom predviđeno da neće biti poskupljenja”, ocenjuje Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije.“Cene, ipak, rastu i to na tih i perfidan način. Tako smo, s jedne strane, podigli minimalnu cenu rada, pa samim tim i prosečnu zaradu za desetak procenata, ali se to u odnosu na potrošačku korpu ne oseća i zato ispada da nismo ništa ni uradili. Porasle su cene osnovnih životnih namirnica, komunalija i pojedinih energenata, a uz to imamo i najave da će poskupeti gas”, smatra on.Sindikalci nisu zadovoljni ni načinom na koji se odvijaju dogovori sa poslodavcima oko potpisivanja opšteg i granskih kolektivnih ugovora.Poslodavci podsećaju da najveći deo obaveza u Socijalnom sporazumu preuzela Vlada, ali nisu zadovoljni načinom na koji država rešava probleme oko naplate potraživanja.“Rok da se nađe rešenje za bolju naplatu istekao je u septembru, ali teško da će se do sednice nešto promeniti. A, čak i da Vlada donese neku uredbu kojom bi to regulisala, kako nam je najavljeno, pitanje je koliko će ona biti ostvariva, jer se i sadašnji propisi tek selektivno primenjuju”, ocenjuje Dragoljub Rajić iz Unije.Predstavnici Vlade iz ovog Saveta ističu da je najveći deo ključnih obaveza već realizovan i kao primere nabrajaju povezivanje radnog staža, određivanje minimalne cene rada, overavanje zdravstvenih knjižica radnicima čije su firme u dugovima...

nepravda: LJUDI KOJI NE POSTOJE - radnici zaposleni na odreĐeno uskraĆeni za osnovne Životne stvari
Izvor: Press
Nemaju pravo na stan, auto, porodicu, nadu...
Teret - Nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji godinama radi strahujući da li će im poslodavac produžiti ugovor o radu. Zahtev MMF-a da se sa jedne rad na određeno produži na tri godine sindikati tumače kao stavljanje omče oko vrata.
Nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji koji rade na određeno nemaju mogućnost da podignu kredit, reše egzistencijalna pitanja i zasnuju porodicu. Oni svakodnevno strahuju za svoju budućnost jer su nevidljivi za državu, koja, s druge strane, ne mari za njihove probleme.Ovi radnici ne mogu da ostvare prava koja imaju zaposleni na neodređeno vreme, niti imaju prava na eventualne pomoći kao nezaposlene osobe. Papirološki, oni su u procepu, pa na njih drugačije gledaju i službenici u bankama koji im ne odobravaju stambene kredite zbog čega često odustaju od planiranja porodice.Međutim, posle najava da je Međunarodni monetarni fond tražio da se produži mogućnost upošljavanja radnika na određeno vreme sa jedne na tri godine, njihov položaj je još gori pa su radnici uplašeniji nego ikad. Preciznu evidenciju o tome koliko ima njih u ovom statusu nemaju ni zvanične institucije niti sindikati, a u javnosti se licitira sa cifrom od 50.000 do čak 500.000.
Poniženi i uvređeni
Marija Mitrović (29) iz Beograda, trgovac po zanimanju, radi u jednom privatnom supermarketu već šest godina. Gazda joj je obećao da će godinu dana da radi na određeno, a da će onda da je primi u stalan radni odnos.
Žene ugroženije
Zaštitnik građana Saša Janković nedavno je ukazao na probleme radnika koji godinama rade na određeno vreme.
- Zabeleženi su slučajevi u kojima radnici rade i po sedam godina na određeno vreme, i to uglavnom žene - istakao je Janković.
On je naveo da se radnicima koji rade na određeno vreme krše i prava na dnevni, nedeljni i godišnji odmor, i pravo na plaćeni prekovremeni rad.- Gazda je svake godine imao neki izgovor i, evo, ja već šestu godinu radim na određeno. Da bi zaobišao zakone nakon isteka roka od godinu dana on mi raskine ugovor, napravi pauzu od mesec dana, a onda me ponovo primi na posao u istom statusu. Radim po deset sati dnevno za 20.000 dinara i markicu, sanjajući stalan posao. Imam dečka, ali i on radi kod privatnika neprijavljen. Ne usuđujemo se da zasnujemo porodicu jer ne možemo da podignemo kredit i obezbedimo krov nad glavom. O deci i ne razmišljamo, a godine prolaze... - priča Marija za Press.Predsednica Asocijacije slobodnih i samostalnih sindikata Ranka Savić tvrdi da je ta Beograđanka samo jedna od pola miliona ljudi u Srbiji koji ne znaju da li će zadržati radno mesto duže od godinu dana.- Mladim ljudima koji rade na određeno oduzeto je pravo da planiraju budućnost. Oni ne mogu da podignu stambene kredite, skuće se, zasnuju porodice... Mnogi od njih rade u tom statusu i po deset godina. Njima oštrica otkaza stalno visi nad glavom, što je ogroman psihološki stres za te ljude - ističe Ranka Savić.Ona kaže da je rad na određeno najprisutniji u oblasti trgovine, kulture, medija...- Ti ljudi su u stalnom strahu da im poslodavci neće produžiti ugovor, što ovi zdušno koriste pa ih primoravaju na prekovremeni rad koji im ne plaćaju. Postoji i opravdana bojazan da je to prvi korak ka ukidanju rada na neodređeno vreme i da ćemo uskoro svi biti u situaciji da radimo na određeno - navodi predsednica ASSS-a.

CG: Sindikat upozorava na otkaze
Izvor: Beta
Podgorica -- Savez sindikata Crne Gore je upozorio državne organe da ne sme biti velikog otpuštanja zaposlenih iz školstva, zdravstva, državne uprave, policije i vojske.Povodom najave da će u naredne dve godine broj zaposlenih u tim oblastima biti smanjen od pet do 15 odsto, SSCG je ocenio da će na taj način biti znatno pogoršana ekonomsko-socijalna situacija u državi.Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje, kako je navedeno, već se nalazi više od četiri hiljade nezaposlenih osoba sa visokom školskom spremom, od kojih mnogi prvi put traže posao.Otpuštanje zaposlenih, bez otvaranja novih radnih mesta, prema oceni SSCG, ugroziće i državni fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Penzioneri već sada čine jednu šestinu stanovništva Crne Gore.Odnos zaposlenih i penzionera je 1:1,5, što je daleko od standarda 3:1, upozorio je Savez sindikata Crne Gore.

Evropski sindikalci protiv smanjenja plata
Izvor: Vesti online
Desetine hiljada aktivista iz sindikata evropskih zemalja danas su protestovale na jugu Poljske protiv otpuštanja i smanjenja plata.Protestni marš u Vroclavu planiran je kako bi se podudario sa održavanjem neformalnog sastanka lidera 27 članica Evropske unije i ministara finansija, koji raspravljaju o pretnjama bankrotom sa čime su suočene neke od zemalja evrozone poput Grčke, prenosi AP.Protest je predvodila direktorka Evropske konfederacije sindikata Bernadet Segol.Posle uglavnom neproduktivne debate u petak, prvog dana sastanka, ministri finansija EU razgovarali su o izgledima za ekonomski rast i o reformama finansijskog sektora.U petak su ministri posle jednogodišnjih razmimoilaženja, uspeli da se dogovore o pooštravanju budžetskih propisa kojima bi bilo olakšano kažnjavanje onih članica koje preterano troše, ali nisu uspeli da donesu nikakve nove mere koje bi suzbile previranja na tržištu duga.Sastanak u petak, ipak, nije doneo konkretan napredak u otklanjanju sadašnje krize u kojoj visoke kamatne stope prete da istisnu prezadužene članice zone evra sa tržišta duga.

16. septembar 2011.

DA LI ĆE SRBIJA MORATI DA MENJA ZAKON O RADU
Izvor>Press Online
MMF nam ukida duple otpremnine
Pritisak - Zaposleni koji postanu tehnološki višak dobijali bi otpremninu samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, umesto za ukupan staž. MMF traži i da se rad na određeno produži sa jedne na tri godine
Rigoroznija pravila... O zahtevima MMF-a treba da se izjasne sindikati, poslodavci i državaMeđunarodni monetarni fond zatražio je izmenu našeg Zakona o radu pri čemu bi zaposleni koji postanu tehnološki višak dobijali otpremninu samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, umesto za ukupne godine staža. MMF, takođe, traži da se produži mogućnost upošljavanja radnika na određeno vreme sa jedne na tri godine.Podsticaj zapošljavanju
Zakon o radu sada propisuje da radnici koje proglase tehnološkim viškom dobijaju otpremninu za sve godine radnog staža do trenutka otkaza, bez obzira na to da li su u firmi proveli deset godina ili samo godinu. MMF traži da se ta mogućnost ukine kako bi se izbeglo dobijanje duplih otpremnina.Ministar rada Rasim Ljajić objašnjava za Press promene:
- Ako neko posle 20 godina rada postane tehnološki višak, mora da dobije otpremninu od svoje firme. Kada se zaposli u drugoj firmi i radi, na primer, pet godina pa postane višak, drugo preduzeće mu neće plaćati otpremninu za prethodnih 25 godina, već samo za pet, koliko je proveo u njemu. Važno je samo da ne može dva puta da dobije otpremninu po istom osnovu - kaže Ljajić.Ljajić kaže da novo pravilo o otpremnini ne bi važilo za one koji su sporazumno prešli iz jedne u drugu firmu i nisu uzeli otpremninu.Ovo, međutim, nije jedina ideja MMF-a. Drugi zahtev podrazumeva da rad na određeno ubuduće može da traje tri godine, umesto godinu dana kao što je sada.- MMF smatra da se ovom merom motiviše zapošljavanje u vreme krize, jer povećava mogućnosti poslodavaca. Krajem oktobra bi o svemu trebalo da raspravlja Socijalno-ekonomski savet, sastavljen od poslodavaca i sindikata. Moj stav je da neće biti izmena zakona, bez obzira na to što to traži MMF, ako ne budemo imali opštu saglasnost - kategoričan je Ljajić.Nemoguće uzeti kredit
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović tvrdi da oni svakako neće prihvatiti ideju MMF-a o produžavanju ugovora na određeno, dok se s ukidanjem duplih otpremnina slažu. Centralni registar jedino rešenje
Ekonomista Milan Kovačević tvrdi da poslodavci i sada ugovore na određeno produžuju po nekoliko puta, a da bi mera za ukidanje duplih otpremnina bila teška za sprovođenje.- I sada se dešava da nekome daju ugovor na godinu dana, pa onda naprave malu pauzu i zaposle ga opet na godinu dana. A, što se tiče otpremnina, to bi moralo tehnički da bude rešeno nekim centralnim registrom. Problem je u tome što nama privatizacija traje 23 godine i postavlja se pitanje kako možemo da znamo da li je neko ranije dobio otpremninu ili nije - pita se Kovačević.
- Ako je radnik već uzeo negde otpremninu, onda nema logike da mu je opet plaćate. Ali, ako nije, onda mu se mora isplatiti otpremnina za sve godine radnog staža! Kada je u pitanju produženje ugovora na određeno, apsolutno smo protiv. Jer, ako nekoga tri godine držite na određeno, on ne može da dođe do kredita, ne može da kupi stan ili auto, a teško može i da planira porodicu - kaže Orbović.U Uniji poslodavaca Srbije slažu se sa promenama po pitanju otpremnine, dok po pitanju rada na određeno vreme imaju, kako kažu, neutralan stav.- Ne može neko da drži čoveka dve godine, a da mu plati otpremninu za 30 godina rada ko zna gde. To će uticati i na manje trošenje para iz budžeta, jer imamo poznate slučajeve u državnoj administraciji gde su ljudi menjali po nekoliko firmi kako bi uzimali astronomske otpremnine - navodi Nebojša Atanacković, predsednik UPS-a.

Sindikati prosvete sumnjaju u podatke o tehnološkim viškovima
Direktori kriju brojke
Izvor: Danas
Beograd - Podaci o broju tehnoloških viškova koje je u sredu izneo ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ne odgovaraju stvarnoj situaciji na terenu. Najveći problem predstavlja nezakonito ponašanje pojedinih direktora škola, koji neprijavljivanjem tačnog broj tehnoloških viškova, čuvaju mesta za zapošljavanje novih ljudi, tvrde predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije. Podsetimo, prema podacima Ministarstva prosvete i nauke, samo 158 nastavnika je ostalo bez časova, dok 2.682 nemaju pun fond časova. Škole su iskazale potrebu za angažovanje 2.630 nastavnika sa delimičnom normom i za zapošljavanje 1.151 nastavnika sa punim fondom časova. Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da se podaci Ministarstva i Unije o broju tehnoloških viškova „neznatno“ razlikuju. On demantuje ocene da su podaci koje je pre desetak dana iznela Unija izazvali zbrku i zebnju među prosvetnim radnicima. - Cilj sindikata je bio da na početku nove školske godine upozori ministra na praksu direktora škola da kriju slobodne časove, da ne prijavljuju viškove, da ne preuzimaju viškove iz drugih škola, već zapošljavaju nove ljude. To smo potkrepili sa nekoliko desetina konkretnih primera. Smatramo da smo dobrim delom uspeli, jer je ipak došlo do visokog procenta preuzimanja viškova. Brojke koje je izneo ministar prosvete su rezultat obavljenog preuzimanja i verovatno su istinite - kaže Matijević. I Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, ukazuje na zloupotrebe pojedinih direktora škola, koji time što nisu dostavili tačne podatke o viškovima zapravo uvode nove ljude u obrazovni sistem. Brajković ističe da su svi podaci o nezakonitom ponašanju direktora do kojih je došao njegov sindikat prosleđeni Ministarstvu prosvete, ali da nijedan direktor zbog toga nije smenjen. Sve to, tvrdi Brajković, ukazuje na spregu direktora škola i Ministarstva. Da se, kako kaže, radilo pošteno, ne bi bilo tehnoloških viškova. Dragan Matijević navodi i da „zabrinjava uporno ćutanje ministra o tome koliko je za vreme njegovog mandata zaposleno novih radnika“ i dodaje da je, prema podacima iz Ministarstva prosvete, reč o više od 2.000 prosvetara.

Prosečna plata u Crnoj Gori 475 EUR
Izvor: B92, Vijesti
Podgorica -- Prosečna plata u Crnoj Gori je u mesecu avgustu bila 475 evra, a za minimalne troškove četvoročlane porodice bilo je potrebno 767 evra. Građani i dalje najveći deo svojih primanja troše na hranu i bezalkoholne napitke, za šta su im avgusta bilo potrebna 252 evra, ili gotovo polovina prosečne plate. "Potrošačka korpa" je avgusta poskupela za 2,1 odsto u odnosu na isti mesec 2010. godine, saopštila je statistička služba Monstat. Ako se ima u vidu da su potrošačke cene u avgustu 2011. godine u odnosu na jul 2011. godine zabeležile rast od 0,7 odsto, proizilazi da su realne zarade bez poreza i doprinosa (neto) u Crnoj Gori u avgustu 2011. godine u odnosu na jul 2011. godine zabeležile pad od 0,9 procenata.Istovremeno, godišnja stopa inflacije porasla je u avgustu na 3,6 posto sa julskih tri posto, dok je mesečna inflacija u avgustu zabeležila rast od 0,7 posto.

15. septembar 2011.

Novi talas od 150.000 otkaza za Srbe
Izvor: Mondo
Drugi talas krize u Srbiji sa sobom može doneti još čak 150 hiljada otkaza, procenjuju u Savezu samostalnih sindikata.Drugi talas krize u Srbiji sa sobom može da donese još čak 150 hiljada otkaza, procenjuju u Savezu samostalnih sindikata.Sindikalci tvrde da Vlada nije spremna za takav scenario, dok iz Nemanjine stižu poruke da se nove mere mogu očekivati do kraja meseca.Posle opozicije, Privredne komore i Mlađana Dinkića, vlada je dobila novu kritiku - i to od sindikata. Upozoravaju da posle 200 hiljada otkaza u prvom talasu, bez posla može da ostane još 100 do 150 hiljada ljudi."Vlada očito nije spremna za jedno takvo dešavanje i bogu se moli da do toga ne dođe. Onaj ko ne bude razumeo u ovom momentu sindikate i radnike i građane Srbije, on i ne treba da ulazi u politiku i ne treba da ide na izbore. I videćete i rezultate ako ne bude imala razumevanje, koji će biti rezultati izbora", kaže Orbović.U Vladi tvrde da ne kasne i da se usaglašavaju pa da će do kraja septembra biti ograničeni rokovi plaćanja, a za svež novac u sistemu i kreditiranje izvoza traži se - otvaranje sefa."U situaciji kada je novac predviđen za mere vlade - kredite, subvencionisanje - on je potrošen, programi su obustavljeni, nemogućnost je obezbeđivanja dodatnog novca jer bi to kreiralo dodatni deficit, ja lično mislim da je jedini način da se dodatna količina novca upumpa u privredni sistem kroz smanjivanje obavezne rezerve Narodne banke"“, kaže ministar ekonomije Nebojša Ćirić.Orbović tvrdi da bi, ukoliko ne budu preduzete adekvatne mere za sprečavanje negativnih efekata privredne krize, do kraja godine posao moglo da izgubi između 100.000 i 150.000 ljudi.Prema njegovim rečima, zbog rastuće nelikvidnosti postoji mogućnost da do kraja godine oko 12.000 preduzeća u Srbiji ode u stečaj.On je podsetio da je u prethodnoj krizi u Srbiji bez posla ostalo oko 200.000 ljudi i upozorio da bi novim otpuštanjima bila teško pogođena ekonomija države i standard građana.Orbović je rekao da je u periodu od januara do juna ove godine kupovna moć građana Srbije opala između pet do 10 odsto, s obzirom na rastuću tendenciju poskupljenja artikala u maloprodaji.Podaci SSSS pokazuju da su cene proizvoda i usluga, izražene u evrima, porasle u proseku od tri do 10 procenata, a jedina životna namirnica koja u ovoj godini nije poskupela je jestiva mast, rekao je on.Cene, čije poskupljenje izuzetno pogađa građane, odnose se na komunalne usluge, naglasio je Orbović i napomenuo da su te cene većim delom pod kontrolom lokalnih samouprava, a manje su pod ingerencijom Vlade Srbije.

14. septembar 2011.

BEZ POSLA OSTAJE VIŠE OD 100.000 LJUDI
Izvor : Agencija TANJUG
BEOGRAD - Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović tvrdi da bi, ukoliko ne budu preduzete adekvatne mere za sprečavanje negativnih efekata privredne krize, do kraja godine posao moglo da izgubi između 100.000 i 150.000 ljudi.
Orbović takođe tvrdi i da zbog rastuće nelikvidnosti postoji mogućnost da do kraja godine oko 12.000 preduzeća u Srbiji ode u stečaj.
On je u izjavi datoj danas novinarima, u pauzi rasprave o "Posledicama mogućeg novog udara ekonomske krize na privredu Srbije", podsetio da je u prethodnoj krizi u Srbiji bez posla ostalo oko 200.000 ljudi i upozorio da bi novim otpuštanjima bila teško pogođena ekonomija države i standard građana.
Orbović je rekao da je u periodu od januara do juna ove godine kupovna moć građana Srbije opala između pet do 10 odsto, s obzirom na rastuću tendenciju poskupljenja artikala u maloprodaji.
Podaci SSSS pokazuju da su cene proizvoda i usluga, izražene u evrima, porasle u proseku od tri do 10 procenata, a jedina životna namirnica koja u ovoj godini nije poskupela je jestiva mast, rekao je Orbović.
Cene, čije poskupljenje izuzetno pogađa građane, odnose se na komunalne usluge, naglasio je Orbović i napomenuo da su te cene većim delom pod kontrolom lokalnih samouprava, a manje su pod ingerencijom Vlade Srbije.

U Srbiji 158 nastavnika nema časove
Izvor:Beta
Ministarstvo prosvete i nauke pokušaće da zaposlene koji nisu imali pun fond časova u prošloj školskoj godini preusmeri na mesta za koja u obrazovnom sistemu postoji potreba, izjavio je danas ministar Žarko Obradović.U Srbiji je zaposleno 158 nastavnika koji nisu imali fond časova i njih 4.867 koji nisu imali pun fond u prošloj školskoj godini, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.Obradović je istakao da je Ministarstvo, u saradnji sa sindikatima, 15. avgusta formiralo listu tehnoloških viškova na osnovu koje je, kao i potreba koje su za nastavnim kadrom uputile školske uprave, rasporedilo 2.205 nastavnika koji nisu imali pun fond časova.Pored toga, u ovom trenutku postoji potreba za 2.630 kadrova koji će držati nastavu u smanjenom obimu i 1.151 koji će imati pun fond časova, naveo je ministar.Za 158 nastavnika koji nemaju fond, ministarstvo će proveriti da li ispunjavaju uslove za penziju, da li se mogu uklopiti potrebe nastave ili će dobiti otpremninu, istakao je on.Obradović je rekao da se već tri godine u obrazovnom sistemu sprovodi racionalizacija odelenja, škola i zaposlenih i da je, u odnosu na taj proces mali broj nastavnika koji ne drže nastavu ili nemaju pun fond časova.U odnosu na podatke kojima na osnovu izveštaja školskih uprava raspolaže ministarstvo, Obradović je ocenio da "u medijima postoje netačni i nepotpuni podaci koji unose zbrku i zebnju među prosvetne radnike".

Od socijale "živi" 300.000 ljudi
Izvor: Novosti
Beograd -- Najmanje 200.000 građana Srbije živi od socijalne pomoći, a do kraja godine bi, prema predviđanjima, moglo da bude još 100.000 novih korisnika. Zato su iz Ministarstva rada i socijalne politike zatražili dodatnih 1,5 milijardi dinara kako bi pokrili nove izdatke za isplatu naknada."Od usvajanja novog Zakona o socijalnoj zaštiti, čija je primena počela u aprilu, imamo oko 15.000 novih korisnika socijalne pomoći", objašnjava Suzana Paunović, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.Ona navodi da "značajan priliv novih zahteva tek predstoji i taj talas očekujemo već ovog meseca. Sigurni smo da će se ostvariti naše projekcije o uvećanju broja korisnika socijalne pomoći za oko 50 odsto do kraja ove godine".
NAJVIŠE DECI
Ministarstvo rada i socijalne politike na zaštitu dece i porodice prošle godine potrošilo je najviše novca. Za razna davanja i pomoći otišlo je skoro 30 milijardi dinara. I u ovoj godini je ista situacija, pa je iz republičke kase izdvojeno devet milijardi dinara više za finansiranje prava iz oblasti dečje i porodične zaštite.
Zato je, dodaju u Ministarstvu, neophodan dodatni novac, koji se može omogućiti rebalansom budžeta, čije se usvajanje uskoro očekuje. "Dodatnih 1,5 milijardi dinara trebalo bi da omogući redovnu isplatu socijalne pomoći do kraja godine za sve korisnike koji su to pravo prema novim kriterijumima već ostvarili ili će ga tek ostvariti do kraja godine", kaže Suzana Paunović. Dodatan novac je potreban i da bi se ”pokrile” razlike u iznosima koji se dodeljuju za socijalna davanja, jer su zakonom ona povećana. Tako je, prema starom zakonu, dvočlana porodica dobijala 8.930 dinara, a po novom joj pripada od 9.450 do 11.300 dinara. Petočlane porodice primale su 12.094 dinara, a sada od 18.900 do 22.680 dinara. ravo na pomoć sada imaju i šestočlane porodice, a iznosi se vrednuju prema broju članova domaćinstva koji nisu radno sposobni. Tako će ubuduće šestočlane porodice dobijati od 22.050 do 26.000 dinara.

Kameronove reforme ujedinjuju predstavnike radnika
Britanski sindikati pripremaju štrajk
Izvor: Danas
London - Najveći britanski sindikati najavili su juče da će tražiti od svojih članova da se izjasne o predlogu da se do kraja godine organizuje veliki štrajk zbog Vladine penzione reforme. „To je borba našeg života“, rekao je Dejv Prentis, generalni sekretar sindikata Unison, u govoru na kongresu Konfederacije britanskih sindikata (TUC) juče u Londonu.Sindikat zaposlenih u javnom sektoru Unison, koji ima 1,3 miliona članova i sindikat Juniti, najveći sindikat u zemlji sa 1,5 miliona članova, kao i sindikati vatrogasaca najavili su da će organizovati glasanje.Prema britanskom zakonu, sindikati moraju prvo da konsultuju članstvo pre nego što ga pozovu na obustavu rada. Državni službenici i nastavnici, već suočeni sa zamrzavanjem plata i ukidanjem 300.000 radnih mesta do 2015. godine u okviru vladine politike štednje, protive se podizanju starosne granice za penzije na 66 godina do 2020, umesto 60 godina koja za većinu važi sada.Sindikat Unison nije učestvovao u tom štrajku jer su želeli da čekaju rezultat pregovora s Vladom. Međutim, zapretili su da će „na jesen organizovati najveći štrajk od 1926.“. „Bili smo strpljivi, sarađivali smo ali dođe trenutak kada treba reći da je dosta, jer će inače doći da od nas traže još„, rekao je vođa ovog sindikata Dejv Prentis.

Britanski sindikati o štrajku
Izvor: Glas Amerike
Sindikati, koji predstavljaju milione radnika britanskog javnog sektora, najavili su da će glasati o štrajku, što bi, kasnije tokom godine, moglo da dovede do niza jednodnevnih obustava rada širom zemlje.Sindikati se protive odluci vlade da ne pregovara o penzijama radnika javnog sektora. Njihovi članovi su uznemireni budžetskim reformama koje bi mogle da dovedu do podizanja starosne granice za penziju i povećanja doprinosa radnika za penzione fondove.Vladini ministri navode da penzije više nisu održive, jer veći broj ljudi živi duže, što podiže troškove penzionih fondova.Najveći sindikat sektora javnih usluga, Unison, saopštio je da će 1,1 milion njegovih članova glasati o štrajku. Njegove članove upošaljava 9000 različitih kompanija - od lokalne uprave do zdravstvenih institucija, škola i ustanova višeg obrazovanja, kao i policije i dobrotvornih i ekoloških agencija. Sindikat vatrogasaca takodje je najavio planove o glasanju.

Sukob demonstranata i policije u Rimu
Izvor: Tanjug
RIM -Više stotina ljudi okupilo se danas protestujući zbog mera štednje italijanske vlade i sukobilo se s policijom ispred zgrade parlamenta, u kojoj su poslanici glasali za usvajanje paketa od 54 milijarde evra.Demonstranti su bacali petarde i gađali policiju raznim predmetima, u poslednjem u nizu protesta u Italiji zbog visokih poreskih taksi i mera štednje, s ciljem da se izbalansira dužnička kriza i do 2013. državni budžet.Za sada nema podataka o povređenima ili šteti, preneo je Rojters.Prošle nedelje, najveći italijanski radnički sindikat održao je generalni štrajk, a stotine hiljada ljudi izašle su na ulice gradova širom zemlje.

13. septembar 2011.

Sindikalni protest u "Politici"
Izvor: e-novine.com
Pad tiraža, odsustvo koncepcije, novine kao nemi hroničar bez ikakvog stava - konstatacije su kojima Sindikat novinara „Politike“ ocenjuje stanje u listu koji se „užutio", ali ne tabloidno, nego „demokratski. Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike“ ne prelazi na TV Prva, epilog je kuloarskog trača, saznaju e-Novine - a Sindikatu novinara „Politike“ koji je u prošlonedeljnom obraćanju Upravnog odbora Kuće upozorio Odbor „da je krajnje vreme da postavi pitanje odgovornosti Dragana Bujoševića i njegovog tima“, rečeno je, nakon njihovog protesta zbog najave Bujoševićevog angažmana na TV Prva, te konsultacija člana UO bliskog predsedniku Srbije Borisu Tadiću sa glodurom, da će „Bujoševićeva emisija podići rejting Politici“. Reakcije zaposlenih, kako ističe naš izvor iz Kolegijuma lista, mogle bi da se svedu na konstataciju „ode sanak pusti“, odnosno tvrdnju da se sa mesta plaćenog pet hiljada evra mesečno ne odlazi lako.U dramatičnom obraćanju Upravnom odboru koje je pročitano na prošlonedeljnoj sednici ovog tela, Sindikat konstatuje da se „list nažalost pretvorio u nemog hroničara bez ikakvog stava“, dok se Bujošević „bavio samim sobom“. Sindikat ističe i da mu, ukoliko se UO ogluši o njegove stavove, „neće preostati ništa drugo nego da od državnog vrha zatraži odgovornostili smenu takvog Upravnog odbora koji ne vidi razmere problema sa kojima se suočava list 'Politika.„Umesto da je predstavio predlog oporavka lista čiji tiraž u kontinuitetu pada, glavnom uredniku 'Politike' je očigledno preče lično eksponiranje i podizanje gledanosti i rejtinga druge medijske kuće“, konstatuje se u pismu. Sindikat, takođe, brojkama dokumentuje pad tiraža od Bujoševićevog dolaska: 21. decembra 2008. štampano je 144.908, a a 20. maja 2011. 121.616 primeraka. Podaci koji su, pak, strogo čuvana tajna odnose se na broj prodatih primeraka koji ne prelazi 50 hiljada, a u proseku je 47 000 primeraka. Zaposleni sa dugim stažom u „Politici“ ističu da je ključni razlog pada interesovanja čitateljstva i ugleda „najstarijeg dnevnika na Balkanu“ uporno nastojanje Dragana Bujoševića da plasira sadržaje od značaja za Demokratsku stranku, odnosno da onemogući svaki pokušaj kritičnosti u izboru i realizaciji političkih tema, zbog čega je, ističu, „život nestao iz 'Politike'“. Novinari - članovi Sindikata, ističu i da se na uređivačkim ili dobro plaćenim mestima vuku vlasti upotrebljivi kadrovi još iz vremena „Vojka i Savla“, te da je list '“užutio“, ali ne tabloidno, nego „demokratski“.„Pad tiraža nije bio dovoljan razlog da se [Bujošević] pozabavi svojim timom - uređivačkim kolegijumom, koji takođe nije dokazao da je spreman da ponudi novu energiju, ideje i predloge kako oživeti 'Politiku' i privući nove čitaoce“, tvrdi Sindikat.Jasan i nedvosmislen odgovor na ove tvrdnje i na pitanje šta će preduzeti Upravni odbor Sindikat je zatražio od predsednice Sonje Liht koja mu se ovim povodom još nije oglasila.„Trenutni koncept uređivanja lista sveo se na preuzimanje agencijskih vesti, nedostatak autorskih tekstova, redovno kašnjenje za događajima i prvu stranu kojoj nedostaje atraktivnost kako bi privukla čitaoce da na kioscima posegnu za 'Politikom'? Sindikat novinara 'Politike' zbog toga pita: imamo li snage za još jednu neuspešnu i bezličnu godinu? Zašto prvi septembar nije doneo nove predloge i ideje kako da se prevaziđe negativni trend tiraža i uhvati korak sa konkurencijom koja je, nažalost, posvemu ispred nas? Koncept dodatka kojim je glavni urednik pokušao da zadrži postojeće i privuče nove čitaoce, nije uspeoRedizajn 'Magazina' i novouvedena rubrika 'Spektar', nisu dali očekivane rezultate. Novina se pravi kampanjski, iz dana u dan, bez vizije gde će 'Politika' biti narednih nedelja a kamoli meseci i godina“, pita i upozorava Sindikat.Paralelno sa padom tiraža, konstatuje se u pismu, „plate ogromne većine zaposlenih 'miruju' već godinama, a za to vreme i dalje se dele takozvane vantarifne plate nekima koji su, valjda, 'posebno zaslužni' za situaciju u firmi“, ističe se u pismu.

Birokratija koči zapošljavanje
Izvor: Press
Beograd -- Francuska kompanija „Nina lizari" koja već radi u Srbiji sprema je za nova zapošljavanja, ali ne može da pronađe odgovarajući prostor za proširenje proizvodnje. Firma koja je obezbedila novac za novu investiciju i plasman robe na francusko tržište već godinu dana pokušava da sa Agencijom za privatizaciju postigne dogovor o kupovini „Mladosti", nekada uspešne mioničke šivare, koja je već godinama zakatančena, ali pomaka nema.U šivari „Pozteks" koju je "Bina lizari" otvorila u Mionici od kraja maja radi se punom parom i sva ženska modna odeća iz ovog pogona, od pantalona do kaputa, završi na tržištu Francuske. Direktor preduzeća Jovo Dopuđ kaže da su u mioničkom kraju otvorili pogon zbog velikog broja kvalifikovanih radnika, koji su bili zaposleni u nekada uspešnim tekstilnim preduzećima.U Agenciji za privatizaciju tvrde da čekaju odluku Privrednog suda u Valjevu pošto je fabrika konfekcije „Mladost" u bankrotu. "To rešenje je neophodno da bismo oglasili prodaju imovine. Agenciji je u interesu da se imovina proda kako bi se namirili poverioci. Očekujemo da će sud u Valjevu doneti odluku u narednih mesec dana, a onda sledi popis imovine, kontrola, pa tek onda javna prodaja, na kojoj svi mogu da učestvuju. Ne verujemo da je to izvodljivo do kraja godine", kažu u Agenciji za privatizaciju.
U Privrednom sudu u Valjevu navode da je stečajni postupak nad šivarom „Mladost" otvoren 26. aprila ove godine i da je za stečajnog upravnika imenovana Agencija za privatizaciju. "Poverilačko ročište održano je 3. juna, a ispitno ročište 6. septembra. Sudija sada treba da donese zaključak o potraživanjima, a potom se utvrđuje stečajna masa i procena kapitala. Od otvaranja stečaja do raspisivanja javnog poziva za prodaju prođe najduže godinu dana. Sud sprovodi uobičajene procedure - rečeno je u Privrednom sudu."Nameravali smo da kupimo mioničku šivaru „Mladost", čija je privatizacija propala, ali nismo naišli na razumevanje u Agenciji za privatizaciju i bili smo prinuđeni da iznajmimo halu za proizvodnju. U opremanje prostora i nabavku mašina investirali smo više od 300.000 evra i u startu zaposlili 70 radnika. Od toga su čak 60 žene koje su nekada radile u mioničkoj šivari", priča Dopuđ. U tom pogonu, koji nije namenski pravljen, nema uslova za rad u dve smene, a posla ima za još 100 radnika. Jovo Dopuđ kaže da još nisu odustali od namere da kupe „Mladost", ali navode da država nije pokazala nimalo razumevanja za to da se okonča dalje propadanje nekada jedne od najuspešnijih šivara u kraju. "Naši poslovni partneri iz Francuske spremni su da investiraju u otvaranje još jedne šivare i imamo obezbeđen posao za narednih nekoliko godina, ali nemamo odgovarajući prostor za proširenje proizvodnje. Bili smo više puta na razgovorima u Agenciji za privatizaciji, međutim nikakav odgovor nismo dobili u vezi sa prodajom „Mladosti". Niko nije pokazao razumevanje i dobru volju za ovu investiciju, osim lokalne samouprave", kaže Dopuđ.I dok u „Pozteksu" muku muče da pronađu prostor, na kilometar od njihovog pogona propada šivara „Mladost", koja je godinama bila vodeće preduzeće u mioničkom kraju i zapošljavala veliki broj žena. Sada su ostali razvaljena ulazna kapija, polupani prozori i prazne hale. " U našem pogonu sada radimo samo uslužno šivenje, a ukoliko bismo dobili odgovarajući prostor, mogli bismo da radimo gotove proizvode, što donosi veću zaradu. Ali država je nezainteresovana da nam pomogne da kupimo šivaru „Mladost" u kojoj bismo imali sve potrebne uslove za rad. To je objekat od 1.600 kvadrata, koji je namenski građen. U njega bi trebalo da se uloži najmanje 150.000 evra, na šta smo spremni", kaže direktor „Pozteksa". Predsednik opštine Mionica, u kojoj ima više od 500 nezaposlenih, kaže da je ovakvo ponašanje države neprihvatljivo. "Umesto da država pomaže i podstiče otvaranje novih radnih mesta, došli smo u apsurdnu situaciju, imamo objekat koji propada i investitora koji bi uložio novac u njeno oživljavanje i zaposlio 100 ljudi, a nemamo razumevanje države"", kaže Matić.

12. septembar 2011.

LJUBISAV ORBOVIĆ, PREDSEDNIK VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
Stručnim skupovima za rešenje krize
Izvor: Akter Online
LJUBISAV ORBOVIĆ, PREDSEDNIK VEĆA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE“Uključivanje u politički život nam nije prioritet. Možda ćemo odabrati neki drugačiji model pritiska na vladu, ali prvenstveno moramo da naglasimo da nismo zadovoljni onim što se dešava u društvu”
Savez samostalnih sindikata Srbije poručio je ovih dana Vladi Srbije da hitno preispita sva povećanja cena u ovoj godini, i upozorio na težak materijalni i socijalni položaj zaposlenih i svih građana naše zemlje. Sindikat u saopštenju dostavljenom medijima upozorava da je inflacija u julu ove godine iznosila 12,1 odsto, dok su cene osnovnih prehrambenih proizvoda porasle za više od 30 odsto. Takođe sindikat je zabrinut i zbog najavljenog povećanja cena energenata, kao i drugih proizvoda koji su pod „direktnom ingerencijom države“, što utiče na dalji pad standarda sve većeg broja nezaposlenih i onih koji ne primaju ili primaju minimalnu zaradu.
Kako je predsednik Veća SSSS Ljubisav Orbović pre nekoliko meseci najavio političko angažovanje sindikata, najnovije saopštenje te organizacije bilo je povod da „Akter“ pita da li je to oglašavanje početak političkog angažovanja ili prosto sindikalna aktivnost.
Da li je sindikatu jedina mogućnost da za zaštitu radnika i građana piše samo saopštenja, kao što ste vi ovih dana učinili?
Nije jedina mogućnost, ali je to jedan od oblika i načina rešavanja problema na taj način. Tražimo od vlade da reaguje na sve te stvari, i to što mi govorimo jedna je od mogućnosti šta ćemo raditi u narednom periodu. Govorimo o tome kada je u pitanju sindikat i rešavanje tih problema. Normalno, mi to ne radimo samo u tom obliku, gde imamo problema organizujemo štrajkove, jer svuda gde je sindikat štrajkovao bio je u organizaciji samostalnog sindikata. Da li je to sada u obliku protesta, nezadovoljstva građana, treba razdvojiti. Kada su u pitanju štrajkovi, tamo gde imamo problema mi smo u redovnim aktivnostima. Znate da su putari štrajkovali danima, jutros su kolege bile na blokadi autoputa, ne znam šta bi drugo moglo da bude.
Zašto tek sada reagujete na ovaj način, kad su đaci krenuli u škole, kad su poskupljenja i nestašice uzele maha?
Budući da najavljujete političko angažovanje, mogli ste i neki politički poen da prikupite?
Nama nije cilj sakupljanje političkih poena. I ranije smo reagovali. Ako pogledate unazad i pročitate sporazum koji je potpisan između sindikata, poslodavaca i vlade u maju mesecu, u kome regulišemo i pitanje zaštite cena osnovnih namirnica, odnosno uzdržavanje od poskupljenja, znači da smo mi i tim socijalno-ekonomskim sporazumom reagovali, ali je očito da se malo izgubila kontrola. Rekao bih pod znacima navoda „malo“ se izgubila kontrola. Zbog toga mi sada na ovaj način reagujemo. Mi smo i u ranijem periodu redovno imali reakcije na ovakva poskupljenja, ali ne samo kad je reč o poskupljenjima, već i tokom prethodne krize. No, izgleda da to nismo dovoljno dobro uradili.
Šta vi možete da uradite iz pozicije sindikata?
Naše ingerencije nisu da direktno, operativno radimo na tome. Naša uloga je da vršimo pritisak na vladu kako bi ona preduzimala poteze koji su kvalitetni, i koji će poboljšati standard zaposlenih, odnosno da ona sada blagovremeno reaguje na drugi nivo svetske krize koji se najavljuje. Pokušaćemo da pored ovakvih upozorenja uključimo i stručnu javnost, da pozovemo sve parlamentarne partije da govore na tu temu, jer na taj način i novim idejama vršimo pritisak na vladu da se jasno izjasni o konkretnim rešenjima kako bi se predupredila kriza koja nas očekuje.
Kako ti stručni skupovi mogu da pomognu građanima koji već trpe posledice krize?
Da vam kažem nešto, trpno stanje u Srbiji traje već 20 godina, taj period jednostavno ne može da se prebaci samo na ovaj momenat, ali ono što mi možemo da uradimo jeste da prikupimo neke ideje koje bi mogle da proisteknu iz tih skupova kako bi se došlo do nekog rešenja. U suprotnom imamo potpunu pasivnost, gde niti vlada, niti poslodavci ne izlaze sa nekim rešenjima. Svi nešto kritikuju, a niko ne izlazi sa nekim određenim rešenjima. Nastojimo da dođemo do toga. Možda će se ono iskristalisati na tim skupovima koje ćemo organizovati. Želimo da vidimo da li opozicija ima neka rešenja i odgovor na sve ovo što se dešava u privredi i ekonomiji ove zemlje.
Kada planirate da organizujete te stručne ili političke skupove?
Mislim da će prvi biti održan polovinom septembra, pa ćemo videti kojom dinamikom će se sve to odvijati.
Pre nekoliko meseci najavili ste da ćete se politički angažovati. Hoće li skupovi koje nameravate da organizujete biti sindikalni ili politički?
To su isključivo sindikalni skupovi. Mi smo sindikat i ne možemo ništa drugo da budemo. Rekao sam da smo nezadovoljni politikom koja se vodi i zato u sindikatu vodimo razgovore da li treba da se uključimo u politički život ili ne, odnosno tražimo model kako može da se izvrši kvalitetniji pritisak na aktuelnu ili buduću vlast. Hoćemo li se politički angažovati ili ne videćemo u oktobru mesecu. Uključivanje u politički život nam nije prioritet. Možda ćemo odabrati neki drugačiji model pritiska na vladu, ali prvenstveno moramo da naglasimo da nismo zadovoljni onim što se dešava u društvu.
ZA POTROŠAČKU KORPU 1,4 PROSEČNE ZARADE
“Povećanje cena najviše pogađa više od 700.000 siromašnih, preko 750.000 nezaposlenih, oko 100.000 onih koji rade a ne primaju zaradu, i oko milion ljudi sa primanjima ispod prosečne zarade. To sve zajedno, ne računajući penzionere i druge osetljive kategorije stanovništva, čini armiju od oko dva i po miliona ljudi čija je egzistencija ugrožena”, navodi SSSS u saopštenju. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u julu 2011. godine iznosila je 39.127. dinara i znatno je niža od vrednosti prosečne potrošačke korpe, koja je u junu iznosila 56.082 dinara. Zbog toga što vlada nije izašla sa predlogom za novi talas krize, sindikat upozorava da nastavak dosadašnje ekonomske politike preti da se talas nezadovoljstva prelije na ulice i izazove opšti socijalni bunt građana. Šta će se tačno znati u oktobru?
U oktobru ćemo imati sednicu Veća sindikata na kojoj ćemo doneti odluku za koji oblik političkog organizovanja ćemo se opredeliti, odnosno za koji oblik pritiska. Videćemo hoćemo li kao socijalno-ekonomski savet davati podršku nekome ili ćemo formirati partiju ili nešto drugo. Ne zaboravite da mi imamo više od dva miliona članova, više nego bilo koja politička partija ili organizacija u Srbiji.
Da li se već iskristalisao nekakav stav za koji oblik ćete se opredeliti?
Ponavljam, mi smo sindikalna organizacija i nemamo šta drugo da budemo, ali je važno u koji oblik delovanja ćemo se uključiti. O tome ćemo još razgovarati.
Hoćete li se priključiti nekoj partiji ili pokretu?
Ne bih mogao sada o tome da govorim. U pitanju je organizacija čiji sam predsednik, ali o tome mogu da govorim tek kada se organizacija o svemu tome izjasni.
Da li ste već razgovarali sa nekom od političkih stranaka?
Nismo, ali imamo redovnu komunikaciju sa političkim strankama i to nije tajna. No, na ovu temu našeg političkog organizovanja i angažovanja nismo razgovarali ni sa jednom političkom partijom.
Da li vam je neka od partija posebno bliska, sa kojom biste rado sarađivali?
Niti nam je ko blizak, niti nam je ko dalek. Jednostavno, imamo neutralan stav prema svemu tome. Pitanje je da li neko ima ili nema rešenje za problem u društvu. Ako se neko pojavi ko bi imao kvalitetno i bolje rešenje, koje može da ponudi zaposlenima i građanima Srbije, onda bismo mogli da razgovaramo na tu temu. To je jedino što nam stvara određenu bliskost sa partijom ili pojedincem.
Vi već znate koje partije deluju na političkoj sceni, vidite li neku od njih u tom smeru?
Ne bih o tome uopšte razgovarao. Uostalom, zašto bismo mi uopšte kao sindikalna organizacija koja ima najbrojnije članstvo, više od bilo koje političke partije, gledali u neku političku partiju ili joj se priključivali. Mi ćemo prihvatiti neku ideju ako je bude bilo ili ćemo izaći sa svojim stavovima, pa ćemo videti ko će to podržati i ko će se boriti za ta rešenja i te ideje. No, o tome će se više znati tek u oktobru.
Kako ćete vi delovati? Hoćete li izaći na izbore ili ćete podržati neku partiju ili ideju?
Pokušavate nešto da izvučete od mene o čemu ne mogu da govorim, jer u ovom slučaju do odluke Veća nisam, niti bilo koiz sindikata, ovlašćen, niti kompetentan da o tome govorim. Do oktobra nećete znati ništa više od ovoga.
Kada ćete u oktobru doneti odluku o tome?
Polovinom oktobra, posle sednice Veća SSSS možete saznati nešto više.

Srbi nisu lenji već bedno plaćeni
Izvor: Press
Beograd -- Depeša američke ambasade u kojoj se tvrdi da su Srbi neradnici potpuno je promašila suštinu i u njoj nijedna jedina reč ne odgovara istini, kažu stručnjaci. Oni navode da su loši uslovi rada, nesigurnost i male plate glavni razlozi zašto Srbi nisu motivisani da rade više, ali da i ovako rade daleko bolje nego mnogi.Ministar rada Rasim Ljajić kaže da naši radnici ni po čemu nisu lošiji od kolega iz inostranstva."Zaposleni u Srbiji su demotivisani time što imaju male plate i nesigurna radna mesta. Jer, kako drugačije protumačiti da ti isti ljudi na Zapadu imaju veliku produktivnosti i nalaze se među najboljima. Smatram da navodi sa Vikiliksa nisu tačni i da je potpuno neprimereno stavljati sve u isti koš", kaže Ljajić.
Šta je objavljeno
Sajt Vikiliks objavio je depešu ambasade SAD u kojoj se Srbi opisuju kao ljudi koji posao gledaju kao nužno zlo i rade samo da bi preživeli. U depeši piše da naši zaposleni mnogo više polažu na novac i status nego na izazove i osećaj uspeha. Takođe, navodi se i da mnogi roditelji savetuju decu da ne prihvataju poslove koji su im ispod časti i da zato deca ostaju da žive sa njima sve do zrelih godina.
Da je istina mnogo bliža Ljajićevim tvrdnjama nego navodima iz depeše, pokazuje i nedavno istraživanje Evropske organizacije za razvoj (OECD), prema kojem Srbi dnevno na poslu provedu više vremena nego Nemci, Francuzi, Belgijanci, Turci ili Danci, iako su plate za koje mi radimo od tri do deset puta manje nego u tim zemljama. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su naši radnici dobri, ali da su uslovi u kojima radimo veoma loši. "Srbi su dobri radnici. Problem je samo u tome što država demotiviše poslodavce, a preko njih i zaposlene. Ako je neko dobro plaćen i ima dobar posao, onda će dobro i raditi. Ali, ako je sve to obezvređeno, pitanje je zašto bi se neko trudio za 200 evra? Čini mi se da su pravila igre takva da je samo državnim službenicima dobro", kaže Dragan Marjanović, direktor UPS-a.Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović smatra takođe da Srbi dobro rade, s obzirom na to šta nam se sve dešavalo proteklih godina.

- 380 hiljada ljudi u Srbiji radi više od 50 sati nedeljno
- 200 hiljada ljudi na poslu nedeljno ostaje 20 sati duže nego što zakon propisuje
- 20 odsto zaposlenih u Srbiji prima platu bez ikakvog zakašnjenja
- 350 evra je prosečna plata u Srbiji, što je 5-6 puta manje nego u Nemačkoj

"Priče da smo neradan narod su čista propaganda i demagogija. Podsetimo se samo sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo imali visoku produktivnost kao u Japanu. Ljudi su sada psihički urušeni, što je posledica 25 godina raznih dešavanja u našoj zemlji, ali smo ipak i dalje radan i borben narod", kaže on. Slično razmišlja i Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata, koji poručuje da ne treba ljude zbog velikog broja nezaposlenih nazivati lenjim. Ekonomista Milan Kovačević kaže da razlika između nas i razvijenih zemalja nije u radnim navikama, već u organizaciji u državi i preduzećima. "Ne vidim razliku između naših i stranih radnika. U Srbiji ćete naći i preduzeća gde ljudi rade mnogo, ali i gde lenčare. To sve zavisi od organizacije. Mislim da bi trebalo ubrzati reforme i uvesti bolju organizaciju u firmama kako bi naši radnici iskazali maksimum", kaže Kovačević.
I srpski privrednici demantuju Vikiliks
Suvlasnik Ist pointa Zoran Drakulić smatra čak da su naši radnici bolji od onih iz inostranstva. On navodi da "svuda imate dobre i loše radnike"."Kod nas je sistem takav da ne možete da kažnjavate radnike, jer su zaštićeni kao beli medvedi, pa s jedne strane imate one koji stvarno rade, a s druge zaposlene koji su u bivšem sistemu navikli da dobijaju platu bez obzira koliko se trudili. Ipak, i to se polako menja", kaže Zoran Drakulić. Prvi čoveka ITM-a Toplica Spasojević ocene američkih diplomata vidi kao površne i tvrdi da nikada nije imao veće probleme sa svojih 1.700 zaposlenih. "Dokazano je da smo u organizovanim sistemima najbolji radnici. Na primer, imate Srpski poslovni klub u Londonu, koji su organizovali naši mladi menadžeri. Veliki broj njih se nalazi na liderskim mestima u najvećim svetskim bankama", kaže Toplica Spasojević. Nikola Pavičić, direktor Sintelona, koji posluje u okviru međunarodne Tarket grupacije, kaže da zajedno sa Rusima i Ukrajincima naša firma pravi bolje rezultate nego Tarketove grupacije u Zapadnoj Evropi i Americi. "Pitanje je da li Srbi mogu da pokažu sposobnosti zbog stanja u našim preduzećima gde se radi na lošoj opremi i sa uspavanim menadžmentom. Naš primer pokazuje da se Srbi odlično snalaze u tržišnoj utakmici", navodi on.

Manje opštinskih radnika na papiru
Izvor: Blic
Beograd -- Zakonom iz 2009. godine lokalne samouprave su trebale smanje broj zaposlenih. Višak je bio 5 648 osoba. Danas ne postoje podaci o tome da li je tako i urađeno. Zakon nalaže da ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji ne može biti veći od četiri zaposlena na 1 000 stanovnika. Računica je pokazala da 110 opština ima višak činovnika. Od ovog pravila odstupa samo 35 opština. Za neposlušne opštine, pa čak i za 0,1 promil iznad dozvoljene granice broja zaposlenih, transferi se umanjuju za jedan odsto mesečnih transfera.Jedan od zaključaka istraživanja „Lokalne samouprave na skeneru” je da su od 2005. godine „male stranke kupovale glasove zapošljavanjem, dok su se veće partije onima koji su ih pomagali u kampanji oduživale mestima u opštinskoj administraciji”.Baš u tom periodu se beleži da je, recimo, samo u toku jedne godine broj novouposlenih u Kruševcu bio 26, u Zrenjaninu 25, Užicu 12… A onda je sve moralo da stane 2009. i da se krene u obrnutom smeru, u smanjenje broja radno angažovanih.Epilog je da se danas, dve godine posle primene Zakona, ne zna tačan broj zaposlenih.
Međutim, ta sankcija je izgubila smisao jer je iz republičkog budžeta, u protekle dve godine, lokalnim samoupravama išlo mnogo manje novca. Iako član 11. stav 2. Zakona nalaže svakoj opštini da redovno učini javnim podatke o visini zarada i broju zaposlenih, to nije tako. Isti član propisuje i obavezu Ministarstva finansija da ti podaci budu javni, ali na internet adresi Ministarstva o tome, uz pomno traženje, ni traga. Nasumice izabranih desetak sajtova opština daju vrlo skroman rezultat, pa se može zaključiti da većina, kao uostalom i Ministarstvo finansija, ne poštuje zakon koji propisuje obavezu objavljivanja podataka o broju zaposlenih i sumi koja se izdvaja za mesečne zarade.Gradonačelnik Vranja, Miroljub Stojčić, kaže da je u toj opštini za dvadesetak ljudi obezbeđena otpremnina, neki od njih su otišli u penziju, a neki od njih se sada nalaze na zavodu za zapošljavanje. Predsednik Opštine Zaječar, Boško Ničić ističe da je država opštinama nametnula desetine novih obaveza, a da pri tome treba da se smanji broj zaposlenih. Tako su u zaječarskoj opštini za poslove čišćenja i obezbeđenja angažovane privatne firme. Bilo je i slučajeva da su neki gradovi i opštine podizali komercijalni kredit radi isplate otpremnina za one koji su bili višak. To je učinio i Leskovac koji je prednjačio po znatno većem broju zaposlenih od propisanog limita. "U Leskovcu je broj zaposlenih u lokalnoj administraciji smanjen za 333 radnika. Mi smo prva lokalna samouprava u Srbiji koja je u potpunosti sprovela Zakon. Smanjenjem broja radnika podigli smo efektivnost trenutno zaposlenih u upravama i uštedeli građanima više od 10 miliona dinara mesečno koje bismo izdvajali za zarade. Kredit od 80 miliona koji smo podigli u međuvremenu je u potpunosti vraćen" , kaže Slobodan Kocić, predsednik opštine.

Penzije "skaču" u proseku 3,5 evra
Izvor: Novosti
Beograd -- Debljem čeku se od 1. oktobra nada svih 1,6 miliona penzionera u Srbiji, ali će jesenje povećanje biti sasvim skromno - prosečno za svega 350 dinara. Ako je suditi po sadašnjim naznakama, odnosno po rastu bruto društvenog proizvoda i stope inflacije, onda bi se moglo predvideti da će se od 1. oktobra penzije najverovatnije uskladiti za 1,4 odsto", kažu u Fondu PIO i dodaju da smo u ovoj godini smo već imali jedno usklađivanje i ono je iznosilo 5,5 odsto što je bio veći procenat od planiranog.Prema podacima Fonda PIO, u nekadašnjem Fondu zaposlenih čak 214.132 penzionera prima manje od 20.000 dinara mesečno, kao i još 11.527 bivših osiguranika samostalnih delatnosti. Najgore je, već godinama unazad, penzionisanim poljoprivrednicima, pa je tako i ovog avgusta čak 201.400 bivših ratara dobilo čekove sa nižim iznosima od 15.000 dinara.
STANDARD SVE GORI
Bivši radnici javnih i državnih preduzeća su u prvih šest meseci ove godine u proseku dobijali penziju od 22.832 dinara, što je činilo 62,5 odsto prosečne neto zarade istom periodu. Njihova je penzija, u istom periodu prethodne godine, iznosila 65,8 odsto prosečne plate. Isto smanjenje je i kod nekadašnjih osiguranika Fonda za samostalne delatnosti. Oni su u prvih šest meseci 2011. u proseku dobijali 22.345 dinara mesečno što je činilo 61,2 odsto prosečne zarade. A penzionisani poljoprivrednici su u prvih pola godine živeli, u proseku, od 8.986 dinara što je tek 24,6 odsto prosečne republičke plate.
Povišicu od svega 140 dinara dobiće čak 176.652 penzionisana zemljoradnika od njih ukupno 221.420. Još manju će dobiti 22.094 penzionisana poljoprivrednika čija primanja ne prelaze ni 9.500 dinara mesečno. Skromna uvećanja će dobiti i 122.884 korisnika bivšeg Fonda za zaposlene jer će se njihov ček, u najboljem slučaju, podebljati za 180 dinara. "Socijalni položaj zaposlenih u Srbiji je katastrofalan. Sa prosečnom platom od 39.000 dinara ne može da se pokrije ni potrošačka korpa, a zamislite kako je tek onda onima koji žive sa 60 odsto te prosečne plate. A upravo toliko primaju penzioneri u Srbiji", kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. On dodaje da je standard penzionera u ovoj godini, suprotno svim najavama, još gori nego što je bio u 2010. kada su one bile zamrznute. "Očekivano je da će se odmrzavanjem penzija i njihovim usklađivanjem sa rastom troškova života i procentom bruto društvenog proizvoda, položaj najstarijih poboljšati, ali do toga nije došlo i oni su sve siromašniji", kaže Nenadić. Uz to, prognozira on, penzionere čeka još dublja kriza ukoliko na snazi ostane zakonska formula za usklađivanje po kojoj bi se penzije od iduće godine usklađivale sa inflacijom i samo izuzetno sa rastom BDP."Prema toj odredbi, povišica bi se računala samo ako BDP prebaci četiri odsto godišnje, a jasno je da su male šanse da do toga dođe. Tako će se ponovo kriza slamati preko leđa penzionera", objašnjava Nenadić.

11. septembar 2011.

Ljajić: Nema više života na kredit
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da je u prvi plan, umesto Kosova i Evropske unije, izbila borba za ličnu i egzistenciju porodice.Ljajić dodaje da će u budućnosti ekonomske, životne teme, dominirati našom političkom scenom.Govoreći o tome koliko je realno ostvarivo to što će građanima naveliko i naširoko biti obećavano u predizbornoj kampanji, s obzirom na ekonomsku situaciju koja sigurno neće biti bolja ni dogodine, on odgovara da nam "ništa neće s neba pasti, ma koliko šta ko obećavao"."Mi sami suštinski moramo da se menjamo. Dakle, ako ne promenimo naš odnos prema radu, prema znanju, prema odgovornosti, prema državi, ako ne povećamo produktivnost, ako ne smanjimo korupciju, ako ne smanjimo javnu potrošnju... nema boljitka", kaže on.
Puno nas košta kosovska blokada
"Procene su da mi na Kosovo godišnje izvezemo robe u vrednosti od 350 do 500 miliona miliona evra, uz još oko 200 miliona evra na sivom tržištu. To je veoma značajna svota za našu slabu ekonomiju. Koliko bi taj gubitak mogao da ugasi radnih mesta, teško je sad reći, ali sigurno je da će puno da nas košta ta jednostrana blokada – na koju, treba to otvoreno reći, Priština ne bi smela da se odvaži bez podrške nekih jakih država", kaže Rasim Ljajić.
Ljajić naglašava da "ljudima otvoreno treba reći šta nas očekuje. Džaba sve lepe reči ako ne budemo radili više, proizvodili više, izvozili više. Ne možemo da živimo niti od kredita, niti od donacija, nemamo more pa da se uzdamo u turizam, nemamo ni okeane nafte pa da je prodajemo..." "Imamo to što imamo, ali moramo to da valjano koristimo. A ne da nam, recimo, na 200.000 hektara obradivog zemljišta niče samo korov", objašnjava on. Srbija je prva u Evropi po stopi nezaposlenosti, a da bi što veći broj ljudi došao do radnog mesta, Ljajić napominje da "svaki resurs mora apsolutno da bude iskorišćen. U funkciju se moraju staviti sve zakorovljene njive, zatravljene proizvodne hale, i sve firme kod kojih je poništena privatizacija. Dalje, država treba da pomogne onima koji su uspešni, koji izvoze, onima koji otvaraju radna mesta..." "S druge strane, moraju se srezati neproduktivna administracija i procedure za dobijanje raznih dozvola, a ne da i birokratijom rasterujemo ulagače. Rečju, moramo dokazati da Srbija jeste pogodno tle za investiranje i rad", kaže on. Na pitanje ima li Srbija snage da tim putem krene u situaciji kada dolaze izbori i kada nepopularne poteze niko neće da vuče, on navodi da je "dugo, predugo, na svoju žalost, u vlasti, i ono što dobro znam jeste ovo: možemo mi da odlažemo krupne, suštinske, neophodne reforme, ali one ne mogu da se izbegnu". "I neko, neka vlada, na kraju će morati da ih sprovede, ma koliko to bilo nepopularno. I za to se mora pronaći i snaga i politička volja, naravno ako želimo perspektivu i budućnost za ovu zemlje. U suprotnom, nastaviće se agonija u kojoj se već godinama nalazimo", zaključuje Rasim Ljajić.

10. septembar 2011.

Lek protiv otkaza
Izvor: RTS
Pokretanje proizvodnje najdelotvornija mera za sprečavanje otkaza, rekao za RTS predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Vlada bi do kraja meseca trebalo da donese uredbu kojom će ograničiti rokove plaćanja na dva meseca, kaže ministar ekonomije Nebojša Ćirić.Novi talas krize preti otkazima u privatnom sektoru. U poslednje tri godine, od kada je počela svetska ekonomska kriza, u Srbiji je bez posla ostalo 200.000 radnika, isključivo u privatnom sektoru i to u malim i srednjim preduzećima.
Iz intervjua Ljubisava Orbovića za RTS
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da će novom krizom u budućem periodu biti pogođena mala i srednja preduzeća, a od privrednih grana metalski kompleks i hemija."Voleo bih da niko ne mora da strahuje i da se taj točak okrene da počnemo da zapošljavamo ljude, a ne da otpuštamo", rekao je Orbović gostujući u Dnevniku RTS-a.Odgovarajući na pitanje koja je mera najdelotvornija da se spreče otkazi, Orbović kaže da je suština u tome da se pokrene proizvodnja i da se obezbede određena kvalitetna sredstva koja bi firme mogle da povlače i obezbeđuju za obrtna sredstva, kojih kako kaže, očito nema.Prema njegovim rečima, sredstva koja banke plasiraju su izuzetno skupa i neisplativa."Drugi problem, u čije se rešavanje uključila i Vlada, je skraćivanje roka plaćanja sa 130 na 60 dana, što je uobičajeno u svetu. To bi omogućilo sveža sredstva za rad", rekao je Orbović.Ministar ekonomije Nebojša Ćirić kaže za RTS da bi Vlada do kraja meseca trebalo da donese uredbu kojom će ograničiti rokove plaćanja na dva meseca.Na uplatu zaostalih dugova privrednici u proseku čekaju četiri meseca, a najveći dužnik je država."To je dobar signal, da krećemo iz svog dvorišta i nadamo se da će sada i u privatnom sektoru da se lanac dugovanja prekine", rekao je ministar ekonomije.
Sindikat spreman za dijalog
Ljubisav Orbović ističe da su vrlo često sindikati i poslodavci spremni da konkretnim primerima pomognu Vladi da bi se došlo do pravog rešenja."Nažalost, do sada se nije imalo dovoljno razumevanja prema sindikatima niti prema poslodavcima", kaže Orbović. Sindikat će pokrenuti akciju u susret talasu krize, jer u prethodnom talasu niko nije bio dovoljno spreman, jer smo, kako kaže Orbović, "bili ušuškani u priči da će se naša zemlja razviti, što nije bilo tačno"."Ovo nije pitanje samo Vlade, nije pitanje jedne grupe ljudi koja će odlučivati tajno ili javno kako će se funkcionisati dalje. Smatramo da je neophodno da se uključi veći krug ljudi. Mi ćemo angažovati određene eksperte, pozvaćemo i parlamentarne stranke da sa njima razgovaramo", kaže Orbović.Orbović kaže da će Sindikat pokušati da čuje i druga razmišljanja kako bi se došlo do konciznih ideja i predloga, koji bi trebalo da se usmere prema Vladi u pokušaju da ovu krizu prebrodimo lakše nego što smo to uradili sa prethodnom.

Hiljade prosvetara višak?
Izvor: Glas javnosti
Škole u Srbiji imaju višač profesora fizičkog, likovnog i muzičkog, a manjak matematike i informatike. Problem sa fonrom časova ima 4.000 ljudi
BEOGRAD - Sindikati prosvete smatarju da bi resorno Ministarstvo trebalo što pre da iznese podatke o višku zaposlenih, kako se o tome ne bi licitiralo u javnosti. Predstavnici sindikata poručuju da jedino Ministarstvo ima tačne podatke, a da sindikati treba da reaguju samo kada im se prijavi nepravilnost u određivanju tehnoloških viškova, prenosi RTS.Profesore fizičkog, likovnog i muzičkog u trećem i četvrtom razredu, zamenili su učitelji, pa se tu stvorio višak, kažu sindikalci. S druge strane, ima manjka profesora matematike i informatike."Opšta slika je prilično konfuzna. Ako uzmete u obzir da u Srbiji ima 1.830 škola, pa da u svakoj školi tek dvoje ljudi nema normu ili su ostali bez časova, to vam govori već o cifri od 3.500 do 4.000 ljudi koji imaju neki problem", rekao je Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.Oni koji su godinama u prosveti, a u ovom trenutku nemaju pun fond časova, traže da se poštuju preporuke Ministarstva i Zakon."Pojedini direktori primaju nova lica u sistem na mesta fizičkog vaspitanja. To su u našem gradu trenutno tri radna mesta gde su nova lica primljena u sistem, iako imamo čak 34 lica koja su na listi tehnoločkih viškova", rekao je Miljko Đokić, profesor fizičkog vaspitanja iz Kruševca.Profesor fizičkog vaspitanja iz Niša Zoran Jakovljević kaže da je u ovoj školskoj godini broj časova koje drži smanjen sa 20 na 12, što je norma manja za 40 odsto.Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca Milan Jevtić kaže da problem tehnoloških viškova, odnosno problem sa pedagoškom normom, imaju gotovo sve škole u Kragujevcu.Svoju računicu su resornom ministastvu dostavili i sindikati i školske uprave, a dali su i modele po kojima bi trebalo rešiti pitanje tehnoloških viškova."Ono što je naš zajednički cilj u ovom trenutku je da pokušamo da se izborimo da nijedan obrazovan čovek u Srbiji, mislim pre svega tu na prosvetne radnike, ne postane višak, pogotovo ne u jednoj zemlji u kojoj 42 posto ljudi ima osnovno obrazovanje kao najveći intelektualni domet", rekao je Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.Ministar Obradović je ove nedelje izjavio da će u javnost izaći tek kad bude imao tačne podatke. Prosvetari se nadaju da će to biti sledeće nedelje.

Mandat u Skupštini i za radnike
Izvor: Vesti online
Tražićemo da predstavnik sindikata dobije stolicu u parlamentu jer nam je više preko glave da o pravima radnika govore lekari ili inženjeri. Isto tako, hoćemo da ministar rada u budućoj vladi bude čovek iz redova sindikata, a ne iz partije. Jedini način da se čuje glas radnika jeste da se bunimo iznutra. Kada nađemo političku partiju koja hoće da podrži radnike, i naši radnici će nju podržati na izborima - kaže za "Vesti" Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata
Najavili ste politički angažman, da li vi to pravite političku stranku?
- Ne. U Srbiji rastu dugovi, nezaposlenost i korupcija. U poslednje dve godine bez posla je ostalo 400.000 radnika. Prema nekim procenama, naša zemlja je dužna toliko da svi zaposleni skoro tri godine ne bi trebalo da primaju platu da bi mogli da vrate dug države. To nas je podstaklo da nešto uradimo.
A to je?
- Političari nisu sposobni da sami društvo izvuku iz krize, pa je bitno da se sve društvene snage organizuju. Zato smo rešili da podržimo neke političke partije na izborima, da bismo stanje radnika mogli da promenimo nabolje.
Nema podrške za Ljajića
Da li ćete podržati Socijaldemokratsku partiju Rasima Ljajića?
- Taman posla. Ništa kao ministar nije uradio da se radnicima poboljša položaj, samo su doneseni zakoni da im bude još gore.
Na koje mislite?
- Prvo što mi pada na pamet jeste produženje rada na određeno vreme sa godinu na tri godine. Na kraju ćemo svi raditi na određeno vreme i mali broj ljudi u Srbiji će biti stalno zaposlen.
Koje partije, iz vlasti ili opozicije?
- Za sada smo dogovorili razgovore sa partijama koje su u vlasti. Što ne znači da nećemo razgovarati i sa opozicijom.
Zar do juče niste govorili da je vlast gluva kada govorite da treba da pomognu da položaj radnika bude bolji?
-Da, ali ćemo tražiti da ministar rada i socijalne politike u budućoj vladi bude iz redova sindikata, kao i da dobijemo stolicu u parlamentu. Ovako ne ide, moraćemo drugačije da delujemo da bi se čuo glas radnika.
Mislite li da će neka stranka na to pristati?
- Znate šta, automatski će dobiti oko 140.000 glasova na izborima. Pitanje je sa kim ćemo mi i ko zaslužuje toliko poverenje radnika. Uostalom, da smo im tražili ministarstvo finansija, možda ne bi pristali. Ovako, ovde gde su problemi umesto para, zašto da ne.
Na vašim skupovima čest gost je predsednik SPS-a Ivica Dačić...
- Mi smo bili u suprotstavljenim taborima u vreme kada smo se borili da Srbija postane demokratska zemlja. Ali lično, a ne partijski, smatram da jako dobro i odgovorno vodi ministarstvo i radi svoj posao.
Ali programski se i ne razlikujete previše...
- Znaćemo do kraja meseca, ugroziću pregovore ako bilo šta pre toga progovorim.

Putari zovu Tadića u pomoć
Izvor: Tanjug
Beograd -- Sindikat Vojvodinaputa-Bačkaputa u otvorenom pismu predsednika Borisa Tadića obaveštava o teškom stanju u kojem se našla celokupna putna privreda u zemlji.U dopisu se navodi da je posebno težak položaj Vojvodinaputa-Bačkaputa, čijih 340 radnika još od marta nije dobilo platu, iako firma ima niz potraživanja od pokrajinskih i lokalnih organa vlasti."Putna privreda u Srbiji je danas ozbiljno ugrožena. Stanje kod putara je gore nego ikada, a država ne čini gotovo ništa da im pomogne da prežive krizu. Preduzeća za puteve su na izdisiju, a materijalni položaj radnika je krajnje bedan", navodi se u pismu.Sindikat ističe da je Vojvodinaput-Bačkaput trostruko blokiran, kao član Nibens grupe čiji je direktor Milo Đurašković uhapšen još u maju."Dva puta nas je blokirala Agencija za privatizaciju, jer, s jedne strane, ne daje saglasnost da se kreditno zadužimo i kupimo repromaterijal i isplatimo lične dohotke, a s druge tako što ne raskida kupoprodajni ugovor, iako kupac Bačkaputa, Preduzeće za puteve Niš, nije ispunilo sve preuzete obaveze", ističe se u dopisu.Novosadsko preduzeće je, najzad, blokirala i policija, pošto ne dozvoljava izlazak kamiona i mašina na gradilište, iz straha da će radnici blokirati autoput E-75."To se zaista i dogodilo 5. septembra, ali su saobraćajnicu blokirali pojedinci mimo dogovora sa sindikatom, radnici koji su izmakli kontroli", priznaju autori teksta.Sindikat, najzad, smatra da je Vojvodinaput-Bačkaput talac republičkih institucija i igara moćnika, pa traži hitnu pomoć u reorganizaciji i definitivnom oporavku tog akcionarskog društva.

Od 1. januara novi način obračuna
Vlada RS utvrđuje visinu penzije
Izvor: Blic Online
BANJA LUKA - Ukoliko novi zakon o penzijskom sistemu bude usvojen u sadašnjem obliku, visinu penzija svake godine određivaće Vlada Republike Srpske. To je nedavno potvrdio i ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Petar Đokić. On je objasnio da će se vrednost opšteg boda, po kojem se računa iznos penzije, određivati svake godine, i to „na osnovu raspoloživog finansijskog stanja u RS“.
Zabrinuti: Penzioneri u Banjaluci
Tako će penzije zavisiti od prosečne plate i troškova života, a ne, kao do sada, od koeficijenta koji zacrta upravni odbor Fonda PIO. Drugim rečima, ostaje sistem „koliko para, toliko i muzike“, ali po kalkulacijama Vlade. S tim se ne slažu ni sindikati ni penzioneri. Ogorčeni su jer vlast RS istovremeno ne garantuje za penzije.
Pooštreni uslovi za porodične penzije
Novi zakon pooštrio je i uslove dobijanja porodične penzije. Tako će udovica, kako bi dobila penziju pokojnog supruga, ubuduće morati da ima najmanje 50, a ne 45 godina kao do sada. Udovac će morati da ima najmanje 60, a ne 55 godina. Do sada je imovinski cenzus za porodičnu penziju bio 25 odsto prosečne plate u RS, a ubuduće će supružnici ili roditelji umrlog člana porodice penziju dobiti samo ako njihova mesečna primanja ne prelaze najnižu penziju.Oni su tražili da iznos penzija ne bude na vetrometini finansijskih kriza, a da Republika Srpska bude garant visine i redovnosti isplate. Kako to nije uvaženo, sada niko ne zna kolike će penzije biti od 1. jaunara naredne godine.
Predsednik Udruženja penzionera RS Rade Rakulj kaže da nigde u svetu vlast ne određuje iznos penzija. - Novac od doprinosa nije državni, nego onih koji uplaćuju doprinose, i ne može Vlada biti njegov gospodar. Vlada treba da prati sprovođenje zakona, a ne da određuje kolika će biti penzija - napominje Rakulj. Siguran je da će u narednim godinama biti više novca za isplate penzija. Međutim, napominje da su i sindikati i vlast s predlogom da se u starosnu penziju ide sa 65 godina, odnosno sa 40 godina staža, na pogrešnom putu. - Da sam mlad, nikada ne bih ulagao u takav sistem, jer ne daje nikakvu garanciju da ću u starosti primati penziju. Ceo zakon je podređen tome da budžet ima što manju obavezu prema starima - navodi Rakulj. Ako je za utehu, zagarantovane iznose imaće oni koji primaju najniže penzije.
Udruženje penzionera zadovoljno je novim sistemom u kojem će i najniže penzije zavisiti od staža. Tako će onaj ko je radio do 20 godina imati sigurno primanje od 192 KM, penzioneri sa stažom do 30 godina primaće najmanje 224, a oni do 40 godina staža 256 maraka. Penzioneri koji su prebacili normu od 40 godina rada ubuduće će primati najmanje 320 KM.
U novom zakonu nema izuzetnih penzija
Novi zakon o PIO ne predviđa izuzetne penzije. Uprkos činjenici da je Ustavni sud RS osporio odredbu kojom je ovlašćena Vlada RS da može priznati pravo na penziju za posebne zasluge za razvoj, kao i za odbranu RS, bez obzira na ispunjavanje uslova, fond ih i dalje isplaćuje. Ukupno ima 39 takvih korisnika, većinom onih koji su u ratu izgubili tri ili više članova porodice. Međutim, među izuzetnima našle su se i tri vladike - zvorničko-tuzlanski Vasilije, banjalučki Jefrem i mitropolit dabrobosanski Nikolaj. Mesečno primaju po 2.300 KM. Ministar rada RS Petar Đokić kaže da će ove penzije ubuduće regulisati poseban zakon.Potpredsednik Saveza sindikata RS i član radne grupe za izradu zakona o PIO Duško Jandrić kaže da se sindikati ne mogu pomiriti sa činjenicom da RS neće da preuzme na sebe obavezu garantovanja isplate penzija. - Tako je svugde u svetu, jer je država odgovorna za uplate doprinosa - napominje on. Drugim rečima, RS mora da garantuje da će penzioner primiti onoliku penziju kolika mu je propisana u rešenju o penzionisanju. Traže da to određuju organi fonda, odnosno UO u kojem će ubuduće sedeti i tri nova člana: predstavnici sindikata, penzionera i poslodavaca. Međutim, sa četiri člana iz Vlade, socijalni partneri lako mogu da budu preglasani.- Kako sada stvari stoje, ne zna se da li će penzije ostati iste, a više ne verujem da mogu da budu. Vrednost boda ne znamo, što znači da ne znamo ni kolike će ubuduće biti penzije - zaključuje Jandrić. Dobra vest za radnike je da će se po novom sistemu pravo na isplatu penzije računati od prvog dana nakon prestanka rada, a ne kao do sada, od dana podnošenja zahteva za penzionisanje.

Policija suzavcem rasterala demonstrante u Solunu
Autor: Beta
Grčka policija je večeras suzavcem rasterala demonstrante u Solunu koji su demonstrirali protiv mera štednje uoči godišnjeg govora premijera o ekonomiji. Od taksista do navijača, više od 17.000 gnevnih građana je protestovalo u drugom po veličini gradu Grčke.Policija je saopštila da je bila napadnuta signalnim pištoljima, kamenjem, palicama i "molotovljevim koktelima", i da je uhapsila dve osobe, a radi provere zadržala 94.
Socijalistička vlada premijera Jorgosa Papandreua je nametnula bolne mere štednje - smanjenje penzija i plata, a povećanje poreza i uzrasta za penzionisanje, da bi vitalnim međunarodnim kreditima od 219 milijardi evra obezbedila finansijski spas.
Ali, pokušaj štednje nije uspeo, ni oživljavanje brzo propadajuće privrede usred rekordne nezaposlenost, što je izazvalo nove nevolje na tržištu.
U Solunu u subotu nekoliko hiljada taksista je protestovalo zbog promene načina izdavanja dozvola za tu delatnost koja se time otvara za sve interesente.
Članovi dva najveća sindikata Grčke, studenti, anarhisti, čak i navijači solunskog Fudbalskog kluba Iraklis, pridružili su se protestu. Istovremeno je oko 2.000 članova komunističkog sindikata mirno protestovalo u Atini. Grčka mora da ubedi Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond, koji daju pomoć, da ostvaruje dovoljno napretka u fiskalnoj disciplini, reformama i privatizaciji. Ako to ne uspe onda neće dobiti sledeću tranšu pomoći od osam milijardi evra, čime bi zemlji zapretilo bankrotstvo.Pod prethodnom, konzervativnom vladom, Grčka je falsifikovala neke od
svojih finansijskih podataka da bi sakrila pravi obim problema duga.

9. septembar 2011.

ASNS traži da ministar rada bude iz redova sindikata
Izvor: Beta
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) najavila je danas da će se na idućim izborima politički angažovati kako bi ušla u parlament i uticala da ministar rada i socijalne politike bude iz redova sindikata.Asocijacija neće formirati političku stranku, već će podržati jednu od tri partije sa kojima trenutno pregovaramo, rekla je na konferenciji za novinare predsednica ASNS-a Ranka Savić, navodeći da će tek krajem septembra objaviti koje su to stranke."Resorni ministar bi trebalo da bude iz redova sindikata, jer oni najbolje poznaju položaj radnika u Srbiji", kazala je Savić i dodala da će sindikat partiji koju podrži "doneti" od 110 do 140.000 glasova."ASNS će od političke partije koju bude podržala na izborima zatražiti sindikalnu stolicu u parlamentu, što znači, da će određeni broj članova sindikata ući u parlament", kazala je Savić."Cilj je da se u parlamentu čuje autentičan glas radnika, a ne da o pravima radnika pričaju lekari ili advokati", dodala je ona.Savić je navela da je upravni odbor ASNS-a zaključio da političke partije ne mogu da izvedu društvo iz duboke krize, niti da spreče privredni slom."Potrebno je da se sve društvene snage organizuju i daju doprinos u bržem izlasku zemlje iz ovakvog stanja", rekla je Savić i ocenila da će do marta 2012. godine 150.000 radnika dobiti otkaz.Savić je najavila da će Asocijacija 20. septembra započeti kampanju "Bez sindikata nema demokratije" čiji će cilj biti podizanje radnika Srbije iz depresije i sveopšte promovisanje ideja sindikata.

Veliki protesti u Australiji
Izvor: Vesti online
Oko 40.000 nastavnika, bolničarki, policajaca, vatrogasaca i drugih zaposlenih u javnom sektoru protestovalo je u Sidneju zbog najave smanjenja broja zaposlenih u tim oblastima. Škole širom Sidneja nisu radile, a bio je obustavljen i prevoz trajektima u luci. Demonstracije, najveće u Sidneju ove godine, organizovane su protiv planova vlasti pokrajine Novi Južni Vels da ukine 5.000 radnih mesta u javnom sektoru.
Već viđeno: Političari slepi za život zaposlenih
Nastavnici su najveća grupa među učesnicima demonstracija, pa su škole širom Sidneja bile zatvorene.- Vidim više od 40.000 ljudi koji su došli da upute jasnu poruku premijeru Beriju O'Farelu - rekao je sekretar sindikata ove pokrajine Mark Lenon. - Obustavite planove za smanjenje radnih mesta i obnovite naša prava - istakao je on.O'Farel, premijer najmnogoljudnije australijske pokrajine, ocenio je da protesti neće imati uticaja na njegovu odluku. - Radi se samo o nameri za izazivanje haosa - rekao je novinarima i dodao da neće biti promene politike.

8. septembar 2011.

UDRUŽENJE SOLIDARNOST SE ŽALILO USTAVNOM SUDU
Izvor: Radio Subotica
Udruženje građana Solidarnost je saopštilo da će nastaviti borbu za poništavanje privatizacije Severa, kao i za isplatu zaostalih potraživanja radnika. Očekuju pre svega reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštva, od Subotice do Beograda. Kako ističu, Vlada Srbije se proglasila nenadležnom, a jedini odgovor stigao je iz Ministarstva pravosuđa. Ustavnom sudu su podneli žalbu zbog rada sudova koji ne rešavaju slučajeve bivših radnika Severa u zakonskom roku. Za 21. septembar najavili su tribinu pod nazivom "Posledice privatizacije u Subotici, na primeru Severa", dok je za kraj meseca najavljen novi protestni skup ispred suda.
SUMNJE U POSLOVANJE AZOTARE
Udruženje Solidarnost je saopštilo da im se obratila grupa radnika Azotare, koji su ih obavestili o navodnim nezakonitostima u poslovanju fabrike, o tome da vlasnik ne isplaćuje zarade, te da im se preti otkazima zbog formiranja sindikalne organizacije. Solidarnost je tim povodom predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću uputila dopis u kome, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, traži odgovor na pitanje ko je i kako kontrolisao utrošak od 40 miliona dinara iz budžeta Vojvodine datih Azotari za razvoj proizvodnje i zapošljavanje radnika na programu razvoja proizvodnje kristalnog đubriva. Od te proizvodnje danas nema ništa, ističu u Solidarnosti i sumnjaju na zloupotrebu sredstava poreskih obveznika.

Subotičko udruženje „Solidarnost“ u pismu Bojanu Pajtiću „pokreće novi problem“
Gde je novac za unapređenje proizvodnje u Azotari
Izvor> Danas, Autor: V. L.
Subotica - Subotička „Solidarnost“, udruženje radnika i (razočaranih) bivših malih akcionara, koje se bavi problemima nezakonitih i štetnih privatizacija subotičkih preduzeća, ukazalo je javnosti, ali i predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću na još jednu anomaliju, ovog puta vezanu za privatizaciju AzotareKako tvrde radnici, u samoj fabrici na delu je „reciklaža imovine fabrike zarad pojedinačne koristi, neisplaćivanje zarada po nekoliko meseci... Udruženje „Solidarnost“ skreće pažnju predsedniku Pajtiću i na nekontrolisano trošenje budžetskih sredstava.Naime, nakon privatizacije, Azotaru je 2010. godine kupila „Viktorija grupa“, fabrika je dobila 40 miliona dinara iz pokrajinskog budžeta za razvoj proizvodnje i zapošljavanja novih radnika, pre svega na programu kristalnih đubriva. Proizvodnja je, kako navode u „Solidarnosti“, trajala dva dana, samo dok su bile uključene kamere i mediji se interesovali za taj projekat. Nakon toga sve je stalo, i danas od proizvodnje nema ništa, kao ni od novog zapošljavanja radnika.„Mi sumnjamo, na osnovu prijave radnika, da se radi o zloupotrebi sredstava poreskih obveznika AP Vojvodine, i smatramo da protiv takvih zloupotreba nadležni organi Vojvodine, kao i pravosudni organi, moraju preduzeti hitne i beskompromisne mere. Naše udruženja i zaposleni u Azotari to očekuju od Vas, jer je to što se događa direktni atak na privredni oporavak Vojvodine“, navodi se u pismu Bojanu Pajtiću.Radnici Azotare najavili su da će se i sami, povodom događanja u Azotari, obratiti nadležnom tužilaštvu u Subotici.

Teško do posla u šestoj deceniji
Izvor: Novosti
Beograd -- Privatizacija je u prošloj godini bez posla ostavila 11.753 žena i muškaraca koji su ušli u šestu deceniju života.
Prema poslednjim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, najviše ih je u Novom Sadu, Pančevu, Subotici, Leskovcu, Čačku... Tako su se ovi radnici pridružili svojoj generaciji koja je već godinama na birou, pa zajedno čine spisak od bezmalo 100.000 imena. Da loše privatizacije u Srbiji i dalje uzimaju danak, upozoravaju i sindikalci."Čak 38 odsto privatizacija je do sada poništeno", kaže Ranka Savić, predsednica Acocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, i dodaje da "samim tim što se svaka četvrta pokazala neuspešnom, ne iznenađuje broj radnika koji su istrpeli direktne posledice. A najveći broj 'žrtava' je upravo među starijima od 55 godina". Ipak, u ovom sindikatu uočavaju i blagi pomak nabolje. "Sve je više poslodavaca koji upravo traže da zaposle 'ljude u godinama' jer su uvideli da oni imaju svoje mesto u ekonomiji", dodaje Savićeva. Ona navodi da se "pokazalo da kompanije ne mogu lako da funkcionišu ako nemaju i radnike sa iskustvom. Sada se, čak, obraćaju sindikatima i traže da ih povežemo sa radnicima koji su ostali bez posla zbog loših privatizacija jer smatraju da će njihov staž od 20 godina biti svima od koristi". "Naravno, u pitanju je tek blagi trend. Nažalost, i dalje je najveći broj iz ove generacije ostao bez druge šanse. Većina ih je uzela otpremnine, potrošila ih, a sada, u beznađu, čekaju penziju", kosnatuje Ranka Savić. I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da trenutno na novi posao beznadežno čeka 98.026 starijih od 55 godina. A ako je suditi prema analizama Republičkog zavoda za statistiku, petina će ga dobiti tek za sedam godina. Oni sa visokim obrazovanjem i mnogo sreće zaposliće se za nepunih mesec dana. A takvih, kaže statistika, svega je 2,8 odsto.

Prosveta: Plate i ako nema časova
Izvor: Novosti
Beograd -- Uprkos dugačkoj listi prekobrojnih u prosveti, direktori i dalje dovode nastavnike. Više od 4.000 prosvetara pred otpuštanjem, a 2.000 upravo zaposleno.
Ministarstvo prosvete i nauke još nije prebrojalo prekobrojne nastavnike, iako je školska godina uveliko počela.Sindikati prave svoje spiskove, pa je prema poslednjim podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u 17 opština i gradova 4.215 nastavnika tehnološki višak.Neki imaju deo norme, a drugi ne drže nijedan čas nedeljno, a primaju platu. Kada se napravi idealna raspodela časova, koju obećavaju iz Ministarstva, oni koji ostanu potpuno bez norme - dobiće otpremnine i otkaze.
HITNA PRIMANJA ŠIROM SRBIJE
U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da nesavesnih direktora ima u većini gradova. Navode primere iz Vranja i to iz gimnazije i OŠ ”Vuk Karadžić” i ”Dositej Obradović”, gde su primani novi ljudi, iako su na raspolaganju imali nedovoljno angažovane kolege. I u Kruševcu, gde su prekobrojna 34 nastavnika fizičkog, na mesto kolege koji je otišao u penziju primljen je novi nastavnik, i to po hitnom postupku.
Ali kako se u budžetu ne naziru sredstva za otpremnine, i oni će još neko vreme provesti na platnom spisku, dobijajući zarade, iako ne drže časove. Celu prošlu godinu, recimo, tehnološki viškovi dobijali su pune plate, iako nisu ušli u učionice. Podaci Unije kažu da je trenutno 3.840 nastavnika bez dela norme, a 367 bez ijednog časa. A dok se prekobrojni, zbog sve manje dece i gašenja odeljenja, umnožavaju, na prosvetni budžet stižu i novozaposleni. Samo prošle godine je 2.000 nastavnika dobilo posao u prosveti. "Iz svih gradova prikupili smo primere kršenja zakona i odneli ih u Ministarstvo prosvete", kaže Dragan Matijević, predsednik Unije, i dodaje da "imamo 30 pisama iz različitih gradova sa konkretnim primerima da su direktori škola primali nove radnike, iako su mogli iz drugih škola da angažuju kolege koje nemaju punu normu. Očekujemo da ministar reaguje i preispita sve ove slučajeve". Među tim primerima je i Mašinska škola u Sopotu, gde je više kolega proglašeno tehnološkim viškom, a u međuvremenu su primljena tri nastavnika za grupu mašinskih predmeta, od kojih je jedan još student.

Radnici u kulturi traže socijalni dijalog
Izvor:Mađar so
Somborski koordinator Nezavosnog sindikata radnika u javnim službama Miroljub Bjeletić izjavio je da u svim kulturnim institucijama čiji je osnivač grad Sombor ima radnika čija zarada ne dostiže ni minimalnu platu. – Nije samo u oblasti kulture tako, nego ni u gradskoj upravi ne dobija svali radnik garantovani minimalac. Sa druge strane, pojedinim radnicima se isplaćuje naknada za prekovremeni rad, pa se neravnopravnost još više produbljuje - rekao je Bjeletić. Nedavno je, inače, u Somboru formirana organizacija Nezavisnog sindikata radnika u kulturi, koja je juče zatražila socijalni dijalog sa lokalnom samoupravom kao osnivačem u više kulturnih institucija, kao i donošenje granskog kolektivnog ugovora i poštovanje zakonskih obaveza o isplati minimalne plate.

Drugi talas krize (1): Srbija - rekorder u otkazima
Izvor: Vesti Online
Drugi talas ekon