vesti vece statuti kolektivni ugovori zaposleni

24. novembar 2014.

Данас почиње рад на посебном колективном уговору
Izvor>www.sind-obr.org.rs
Министарство просвете и синдикати почињу данас рад на посебном колективном уговору који би требало да буде завршен до краја децембра, изјавио је јутрос министар просвете Срђан Вербић.Вербић је за Радио телевизију Србије рекао да, иако је рок за завршетак колективног уговора крај јануара 2015. године, очекује да уговор буде готов до краја децембра.Министар је казао да ће посебан колективни уговор бити прелазно решење до успостављања платних разреда, истакавши да просветни радници највише осећају смањење плата и да су претрпели „највећи удар”.Циљ посебног колективног уговора је, како је навео, да се направи што бољи прелаз на платне групе у којима ће зарада просветних радника бити у складу са одговорношсћу и стручном спремом.Синдикати просвете од 17. новембра протетсују скраћењем часова на 30 минута у основним и средњим школама.Они траже изузеће од смањења зарада, захтевају увођење платних разреда и хитне преговоре о колективном уговору.

4. novembar 2014.

Subotički Mađari idu bez doviđenja
Izvor: Tanjug
Subotica -- Zahvaljujući dvojnom mađarskom državljanstvu, sve više mladih iz Subotice odlazi da radi u Austriju i Nemačku, tvrdi predsednik SSSS u Subotici Milan Popović.
Gostujući na lokalnoj Ju Eko televiziji, Popović je izneo mišljenje da je u prethodnih godinu i po do dve iz Subotice na ovaj način otišlo oko 1.500 mladih na rad u zemlje zapadne Evrope i dodao da se taj trend nastavlja. Popović je izneo da u Austriju i Nemačku odlaze ljudi različitih generacija i obrazovnih profila, da tamo rade proste, jednostavne poslove, za koje dobijaju više od 1.500 evra mesečno platu. Po njegovim rečima, ukoliko odu dve osobe i zarađuju toliku zaradu, to im omogućava da plate stan, troškove i uštede 1.000 evra mesečno, a što je daleko više od mesečne zarade u Subotici od 350 evra. "Taj trend se nastavlja i mislim da Subotica, ukoliko se to nastavi, za dve do tri godine neće imati više mlade radne snage", rekao je Popović. On je precizirao da strani investitori u Subotici uglavnom zapošljavaju mladje od 35 godina, i da u perspektivi u Subotici više neće biti mladih za zapošljavanje i da će Subotica morati da "uvozi" radnu snagu. U prilog tome, Popović navodi da se u Subotici sve više uči nemački jezik, o čemu, po njegovim rečima, svedoči i podatak da u gradu nedostaje više od deset profesora tog jezika. "Sve više ljudi decu usmeravaju da uče nemački jezik jer planiraju, verovatno, da sutra idu u Austriju i Nemačku da rade", rekao je Popović. Lider subotičkog sindikata takođe je izneo slučaj da se jedno subotičko preduzeće, mešovitog stranog i domaćeg kapitala, gde su plate oko minimalca, a koje nije želeo da imenuje, žalilo lokalnoj samoupravi i tražilo pomoć jer im strane kompanije iz Privredne zone Mali Bajmok "odvode" radnike, jer im nude nešto veće plate. "Žele da plate minimalac radniku, a stalno mu povećavaju normu. I kad radnik postigne normu, oni je podižu, do beskonačno dižu normu kako je ljudi ne bi mogli postići i da bi stalno dobijali taj minimalac i ne više od toga. I, normalno, čim se ukaže negde šansa, da radnik pređe u drugu firmu gde će dobiti nešto više od tog minimalca, ljudi odlaze", tvrdi Popović. Govoreći o uslovima rada u preduzećima iz Privredne zone Mali Bajmok gde je formiran sindikat, Popović je rekao da su oni dobri i da su zarade veće od prosečnih plata u Srbiji, ali i napomenuo da i tamo postoje firme koje isplaćuju zarade malo iznad minimalca.

25. oktobar 2014.

Stotine hiljada na protestu u Rimu zbog zakona o radu
Beta
Više stotina hiljada ljudi protestovalo je danas u Rimu zbog najavljene promene zakona o radu koja će omogućiti lakše otpuštanje radnika. U centru Rima ukrstile su se dve povorke demonstranata zbog čega je satima bio otežan saobraćaj. Liderka konfederacije sindikata CGIL Susana Kamuso je obećala je nove proteste i štrajkove ako premijer Mateo Renci ne odustane od namere da poslodavcima omogući više prostora za otpuštanja. Renci, koji dolazi s levog centra, ocenjuje da poslodavci strahuju da zaposle nove radnike pošto ih ne mogu otpustiti ako posao krene naopako, pošto sadašnji zakon otežava otpuštanje radnika. On je uveren da će reforma zakona o radu pomoći oživljavanju italijanske privrede. Predstavnik sindakata metalaca FIOM Federiko Belono ocenio je da vlada obmanjuje ljude navodeći da će "oduzimanje nekih prava, automatski olakšati zapošljavanje ljudi". U Italiji je nezapolseno više od 12 odsto ljudi, a praktično je svaka druga mlada osoba bez posla zbog čega mnogi odlaze u inostranstvo da traže posao.Renci je predložio "Zakon o radnim mestaima" koji predviđa manje otpremnina za poslodavce koji zpošljevaju mlade radnike na neodređeno. Godinama unazad u Italiji je trend da se mladi zapošljavaju na godinu dana zbog čega nisu imali sigurnost. S druge strane, udruženje poslodavaca Konfidustria tražila je još veće olakšice. Današnji skup je prvi protest protiv vladajuće Demokratske stranke premijera Rencija, koja je istorijski gledano uvek bila povezana sa sindikatom.

22. oktobar 2014.

Skraćeni časovi i u subotičkim školama
Izvor> RTV
SUBOTICA - Većina subotičkih škola, odnosno 22 obrazovne i kulturne ustanove u Subotici, priključile su se štrajku prosvetnih radnika koji će danas biti održan u Beogradu. Poštuje se minimum procesa rada, a časovi su i skraćeni na 30 minuta. U Savezu samostalnih sindikata Subotice ističu da neće odustati od svojih zahteva, a ukoliko ih Vlada Srbije ne ispuni, očekuje se potpuna obustava rada.Prema rečima Zorice Karanović iz Saveza samostalnih sindikata grada Subotice, obrazovne ustanove poštovaće minimum procesa rada, a neke od njih imaće i svoje predstavnike na protestu u Beogradu.
Prosvetari ne odustaju od svojih zahteva. Nisu saglasni sa smanjenjem plata u prosveti koje su ionako male, a traže i donošenje Zakona o platnim razredima kojim bi se uredile zarade.Pored ovih zahteva, traže i socijalni dijalog, produženje kolektivnog ugovora, kao i uključivanje prosvetnih radnika u izradu Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja.Štrajku prosvetnih radnika priključiće se gotove sve osnovne i srednje škole u Subotici, visokoškolske. predškolske ustanove, kao i pojedine ustanove kulture.

9. oktobar 2014.

Ispunjeno: Umesto minimalca - plata
Izvor: Tanjug
Valjevo -- Radnici valjevskog "Krušika" primili su u oktobru prvu platu posle isplaćivanja minimalca u prethodnim mesecima.
Time je ispunjeno obećanje ministra odbrane Bratislava Gašića, koji je danas obišao tu fabriku. Gašić se, tokom iznenadne posete, sastao s rukovodstvom i sindikalcima tog preduzeća, da kako je rekao, proveri da li je ispunjen prethodni dogovor o ukidanju minimalca i usvajanju nove cene rada. "Dobio sam uveravanja da sve ide onako kako je dogovoreno, da nema isplate minimalaca, da je usaglašena minimalna cena rada i da je potpisan kolektivni ugovor", rekao je on novinarima posle sastanka. Tokom sastanka razgovaralo se i o novim razvojnim programima i o tome šta "Krušik" treba da učini u narednom periodu da bi postao stabilna firma.

2. oktobar 2014.

U školama održan štrajk upozorenja
Izvor> Suboticke novine
U većini subotičkih osnovnih i srednjih škola, u četvrtak, 2.oktobra je održan štrajk upozorenja. Prema unapred utvrđenom planu, nastavnici u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni, nisu održali prvi čas.Predsednica Gradskog odbora sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi, Zorica Karanović, izrazila je nezadovoljstvo odnosom vlade prema predstavnicima zaposlenih, kao i prema delatnosti koja je jedan od nosećih stubova u svakoj državi.-Sindikati traže da se zaposleni u obrazovanju izuzmu od najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru, uvođenje platnih razreda kao oblika plaćanja zaposlenih u prosveti i poštovanje Kolektivnih ugovora koji su već potpisani – kaže Karanović, ukazujući na činjenicu da su od čitavog javnog sektora u prosveti plate najamnje, a da 70 odsto zaposlenih ima visoko obrazovanje.U sindikatima prosvete, razočarani su i načinom na koji se radi Zakon o platnim razredima, jer će, kako smatraju, konzervirati sadašnje stanje i neće ispraviti nepravde, kao što su prosvetni radnici očekivali.Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine smatra da prosvetni radnici svakako moraju biti izuzeti od najavljenog smanjenja plata.-Tražimo da se obrazovanje tretira kao delatnost od posebnog značaja, te da se prosvetnim radnicima ne smanjuju plate. Istovremeno zahtevamo da se Zakon o platama donese na nivou svih javnih službi, a ne samo na nivou obrazovanja – kaže Jelena Zejak, predsednica gradskog odbora NSPRV u Subotici U sindikatima ističu da ukoliko Ministarstvo prosvete ne promeni odnos prema predstavnicima zaposlenih u prosveti, i ukoliko ne dođe do dijaloga, možemo očekivati radikalizaciju protesta i vruću jesen.Štrajk upozorenja podržali su članovi Sindikata obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost", Sindikat radnika u prosveti i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

29. jul 2014.

Izmene Zakona i radu i Zakona o PIO stupile na snagu
Beta
- Izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) stupile su u utorak na snagu.Prema oceni Vlade Srbije, izmene Zakona o radu trebalo da omoguće lakše zapošljavanje i da se Srbija približi evropskom zakonodavstvu, kao i da dovedu do ukrupnjavanja sindikata.Promene u zakonu pozitivno su ocenili poslodavci, strani investitori i EU, dok su se sindikati napustili socijalni dijalog i organizovali proteste tvrdeći da se izmenama umanjuju prava radnika.Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.Predividja se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neko drugo radno mesto u preduzeću.Zakonom je predvidjeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad.Nova rešenja predvidjaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz.Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porodjaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.Samnjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog.Novine su i da radni odnos na odredjeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine.Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno.Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom.Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju će se postepeno do 2032. godine izjednačiti starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca.Primena zakona počeće od 1. januara 2015. godine, osim odredbe o dodatnom stažu za majke koja će se primenjivati od 1. januara 2032. godine.Zakonom je predvidjeno da se počev od 2015. do 2020. za po šest meseci na godišnjem nivou povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, a od 2020. za po dva meseca da bi 2032. ona bila 65 godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce.Minimalan staž za odlazak u starosnu penziju zadržan je na 15 godina.Uvedena je opcija odlaska u prevremenu starosnu penziju sa najmanje 40 godina staža i 60 godina života, uz prelazni period od 2015. do 2023. godine za muškarce, odnosno do 2024. godine za žene.Iznos prevremene penzije umanjuje se za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg penzionisanja. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4 odsto.Zakon predvidja i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece - jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predvidjeno je da Upravni odbor PIO fonda umesto 21 člana ima sedam članova, a biće ukinut nadzorni odbor tog fonda.Promenom upravljačke strukture PIO fonda od sedam članova Upravnog odbora tog fonda, četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.Do sada je u Upravnom odboru PIO fonda bio 21 član, i to predstavnik Vlade Srbije, a ostali članovi bili su predstavnici sindikata i poslodavaca, dok je nadzorni odbor imao predsednika i pet članova.

22. jul 2014.

Ovo su prava radnika u Nemačkoj
Izvor: Beta
Berlin -- Prava i obaveze nemačkih zaposlenih u odnosu na poslodavce regulisani su opsežnim zakonima koji često idu u prilog zaposlenima.
Međutim, mnoga rešenja su široko postavljena i u praksi i zavise od radnih ugovora zaposlenih i tarifnih ugovora sindikata sa udruženjima poslodavaca. U slučaju otkaza, onda kada poslodavac više ne vidi mogućnosti za dalji angažman zaposlenog, postoji zakonska obaveza da se vodi računa o socijalnoj dimenziji, odnosno mora se pre otkaza "napraviti socijalni izbor" zaposlenih koji njemu podležu.Sistem zapošljavanja na određeno vreme je u Nemačkoj specifičan. Preduzeća kojima su samo na ograničeno vreme potrebni novi zaposleni, njih angažuju preko posebnih firmi koje se bave posredovanjem radne snage. Radnik radi i prima platu u firmu kojoj je potreban, zaposlen je pak kod firme za posredovanje koje čine posebnu branšu. Zaposleni pri tome primaju tarifnim ugovorom utvrđenu platu i ako trenutno nisu angažovani ni u jednoj firmi. Cilj ovog "sekundarnog" tržišta rada jeste smanjenje nezaposlenosti i otvaranje mogućnosti ljudima koji su duže bili bez posla ili sami prekinuli staž da se lakše vrate na primarno tržište rada. Pri tome su glavni faktori dužina rada u određenoj firmi, zatim starosno doba zaposlenog, porodična situacija odnosno pitanje koga sve mora da izdržava i eventualna invalidnost zaposlenog. Otpuštanje je nezakonito ukoliko postoji mogućnost da zaposleni nastavi da radi na bilo kojem drugom radnom mestu u preduzeću. Otpremnina u slučaju ovakvog otkaza, ako je poštovana tražena zakonska procedura, iznosi polovinu mesečnog prihoda za svaku godinu provedenu u preuduzeću. Kao noćni rad u Nemačkoj se računa rad u vremenu od 23 do 06, u pekarama od 22 do 05. Nadoknada za ovaj rad, na koju se ne plaća porez kao na normalno primanje, određuje se po složenom sistemu u kojem je, na primer određeno da se satnica plaća 25 odsto od dnevne za rad u intervalu od 20 do 06, dok dodatak iznosi 40 odsto na normalnu satnicu ako se počinje posao posle ponoći. Satnica se uvećava za 50 odsto za rad nedeljom, za 125 odsto za rad na praznik i za 150 odsto za rad na tzv. posebne praznike kao što su Badnji dan, Božić i Prvi maj. Izuzev za noćni, za ostali smenski rad nema posebnih nadoknada. Primanje tokom godišnjeg odmora ne razlikuje se od normalnog primanja. Poslodavci nisu obavezni da plaćaju tzv. regres za godišnji odmor. Onde gde postoji, njegova visina najčešće se utvrđuje tarifnim ugovorom, a razlike su velike u zavisnosti od branše. Na primer, u čeličanama u Severnoj Rajni-Vestfaliji dodatak za godišnji odmor iznosi 110 odsto mesečne plate, u hemijskoj industriji na istoku Nemačke 20,5 evra po danu odmora. U proseku u branšama u kojima postoje tarifni ugovori 60 odsto zaposlenih prima dodatak za godišnji odmor, onde gde takvog ugovora nema samo 33 odsto. Načelno regres za odmor nemaju zaposleni u bankarstvu i energetici, kao ni zaposleni u javnim službama.Na poseban plaćeni godišnji odmor u "vanrednim" situacijama zaposleni imaju pravo ako je on određen ili radnim ugovorom ili tarifnim ugovorom. Za sopstveno ili venčanje dece dobija se jedan dan plaćenog odmora, kao i za zlatnu i srebrnu svadbu roditelja. U slučaju smrti najbližih članova porodice dobijaju se dva dana, a ukoliko je odlazak na pogreb skopčan sa dužim putovanjem u dogovoru sa poslodavcem moguće je dobiti i dodatne dane. Kada su bolesna deca, roditelji imaju pravo na odsustvo sa posla, i to do 10 dana godišnje po detetu, za troje dece maksimalno 25 dana godišnje. Samohrane majke ili očevi dobijaju 20 dana po bolesnom detetu godišnje, maksimalno 50 dana za troje dece. Poslodavcu se mora dostaviti atest dečijeg lekara, a za vreme tog odsustvovanja sa posla zaposleni ne dobija primanje od poslodavca, već od zdravstvenog osiguranja. Da bi se od zdravstvenog osiguranja ova naknada dobila potrebno je i da obolelo dete ne bude starije od 12 godina te da u domaćinstvu ne žive osobe koje bi mogle da preuzmu njegovu negu. Naknada iznosi 70 odsto bruto primanja, maksimalno pak 90 odsto neto plate zaposlenog.

18. jul 2014.

Usvojene izmene Zakona o radu i PIO
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o radu sa 190 glasova "za", 21 glas "protiv", dok četiri poslanika nisu glasala. Usvojene i izmene Zakona o PIO
Zakon o radu, zbog kog su sindikalci juče u Beogradu održali protest, izglasan je nakon oštre polemike predstavnika vladajuće većine i opozicije u parlamentu i burne rasprave o amandmanima.Ministar rada Aleksandar Vulin je prethodnih dana u skupštini govorio da su izmene predložene zbog "bolje zaštite zaposlenih, a ne na njihovu štetu" i da je to važan korak u ekonomskim reformama. "Nije ovo zakon kako bi se otpuštali radnici, već da bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala", rekao je Vulin i dodao da se zakon usklađuje sa evropskim propisima. Na drugoj strani, opozicija je tvrdila da su predložene izmene katastrofalne i da neće ni povećati zaposlenost ni privući investitore. Kako navodi RTS, od ukupno 169 podnetih amandmana privaćena su dva, a šef poslaničke grupe DS Borko Stefanović je na Tviteru objavio da je "odneta mala pobeda u Skupštini", jer je jedan od usvojenih amandmana njegov, po kome "trudnice i porodilje ipak ne mogu da se otpuste". Stefanović je istakao i da nije usvojen nijedan od ključnih zahteva sindikata. Poslanici su usvojili i izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, sa 190 glasova "za", 22 "protiv", dok tri poslanika nisu glasala. Izmenama tog zakone predviđeno je postepeno usporavanje odlaska u penziju, a starosna dob za odlazak u penziju kod žena i muškaraca biće izjednačena na 65 godina do 2032. godine.
Novine u Zakonu o radu
Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca. Prediviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neki drugo radno mesto u preduzeću. Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad. Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca. Samnjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog. Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine. Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno. Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci. Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom. Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

Završen protest sindikata
Tanjug
Zahtevom sindikalaca poslanicima da vrate vladine predloge izmena zakona o radu i PIO iz skupštinske procedure, završen je jednoiposatni protest. Lideri dva sindikata Ljubisav Orbović i Branislav Čanak najavili su nove vidove sindikalne borbe za neusvajanje ova dva prva reformska zakona u Srbiji, a novi protesti su najavljeni za ponedeljak, 21. jula.Predsednik samostalnog sindikata građevinarstva Duško Vuković rekao je da odbijaju primedbe kako sindikati hoće da ruše državu, jer su, istakao je, sindikati i radnici godinama gradili državu.Prema njegovim rečima, društvo i država su već dovoljno urušeni, a na protestu su se okupili kako bi iskazali nezadovoljstvo činjenicom da drugi žele "da odlučuju o nama bez nas".Vuković je rekao da se izmenama ova dva zakona "radnicima ispostavlja faktura za sve političke promašaje".Sekretar S S S S Zoran Mihajlović pozvao je radnike da državi poruče da im je svega preko glave i da hoće da rade i žive od svog rada, ali da ne nailaze na poštovanje."Nećemo odustati od protesta sve dok ne donesu zakone po meri radnika", poručio je Mihajlović.Aleksandar Titović iz sindikata Nezavisnost rekao je da je novi Zakon o radu "antinarodni zakon".Učesnici protesta u šetnji do parlamenta nakratko su zastali pred zdanjem u kome su kancelarije predsednika Republike, gde od aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića traže da ne potpiše ukaz o proglašenju novih zakona.Oni nose sindikalne zastave i transpaarente, na kojima su parole: "Vređate nam inteligenciju", "Ništa o nama bez nas", "Da li imate obraz", "Za dostojanstveni život građevinskih radnika"...Ideja sindikata je bila da naprave prsten oko Skupštine Srbije, nakon čega će se obratiti lideri ŠS i UGS Nezavisnost Ljubisav Obrović i Branislav Čanak, ali su umesto toga obišli oko zdanja parlamenta.Scenario protesta zaključno sa tim prstenom je na sajtu sindikata, a dalji koraci nisu poznati.

Protiv ozakonjenja nepravde
Izvor> Vesti online
Više hiljada sindikalaca protestovalo je u četvrtak ispred Skupštine Srbije zbog donošenja zakona o radu. Nekoliko stotina plavih, belih i narandžastih sindikalnih zastava vijorilo se trasom od zgrade Doma sindikata, Predsedništva Srbije do Narodne skupštine gde su se razmatrali amandmani na izmene Zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zakon ne sme proći: Učesnici protesta u Beogradu Predsedniku Tomislavu Nikoliću su poručili da "bude čovek" i ne potpiše "antinarodne i antiradničke zakone", a da će se oni za svoja prava boriti "gandijevski". Uz pištaljke, i pesme poput "Pada vlada" zahtevali su ostavke odgovornih za predlog takvog zakona za koji su ubeđeni da neće doneti nova radna mesta Svoj poslednji radni dan, sindikalni aktivista Saveza samostalnog sindikata Anka Čiplić iz Bečeja provela je na beogradskim ulicama.
Tomo, ne potpisuj!
Predstavnici samostalnih i sindikata Nezavisnost predali su u zgradi predsednika Srbije zahtev Tomislavu Nikoliću da ne potpiše izmene zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju. Članovima ta dva sindikata ispred Skupštine su se pridružili članovi Konfederacije slobodnih sindikata koji su zbog izmena zakona o radu počeli protest ispred obližnje zgrade Glavne pošte u Beogradu.
- Od poslanika ne očekujem ništa, imaju većinu, mogu da rade šta žele. Očekivali smo iskrenu raspravu koje nije bilo, okrivljuju sindikate da napuštamo razgovore, a zapravo socijalnog dijaloga nije ni bilo. To je sve bilo samo farsa, a mediji su u blokadi i narod ne zna istinu - rekla je ona i dodala da su očekivali bolje razumevanje od ministra rada Aleksandra Vulina. Anka razume potrebu za reformama, ali ne preko leđa radnika.
Sagradili 40 mostova, a nemaju posla
- Malo malo, pa se desi neki problem. Svaka vlast je stavila svoje ljude u poslovodstvo koje ne stvara uslove da mi radimo. A u snežnoj oluji i poplavama videli ste upravo mašine "14. oktobra" kako ulaze po metar i po u vodu. Nakon bombardovanja sagradili smo 40-ak i više mostova i svi su u funkciji, ali za nas nema posla - kaže Ljubiša Velimirović. - Mi radnici nismo kirivi za loše stanje. Ko je prodao preduzeća? Direktori i tajkuni koji su finansirali svaku vlast! Svi su koristili sindikat kada im je trebalo pred izbore - kaže Anka.
Radnici industrije "14. oktobar" iz Kruševca takođe su stali uz svoje kolege. Ironično, Rade Milovanović na protest je došao držeći u rukama transparent sa fotografijom čuvenog Šojića iz popularne serije "Bela lađa" i porukom "Ove sindikate treba pohapsiti".
Propao puč
Lider Udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović tvrdi da je u tom sindikatu izvršen neuspeo pokušaj puča.
- Namera je bila da spreče naš izlazak na ulične proteste - tvrdi Veselinović i demantuje optužbe bivše sindikalne službenice o zloupotrebama u sindikatu, ističući da je i to bio deo političke igre.
- Hteli su da me smene dok sam na putu van zemlje, ali sam se vratio i sa članovima sindikata se pridružio protestu - kazao je on- Naši poslanici su navikli da po svom da rade, a mi u "14. oktobru" čekamo 18 plata - kaže on.
Njegove kolege kovači pričaju da rade u izuzetno teškim uslovima, na staroj opremi.

14. jul 2014.

Zaposlenima i svim građankama i građanima Srbije !
Izvor> SSSS
Decenijama unazad trošeno je više nego što je stvarano i ceh za naplatu je morao doći. Građanima je obećavan bolji život, na stotine hiljada novih radnih mesta, reforme javnog sektora i smanjenje državnih činovnika. Dešavalo se suprotno - novac je usmeravan u džepove kriminalaca, tajkuna i političara. Do posla se najsigurnije stizalo preko partijske knjižice. Porast zaposlenih u javnom sektoru poklapao se za izbornim ciklusima i borbom za vlast.
Razmere krize, dramatična nezaposlenost i rastuće siromaštvo i zaduženost, kao i neodrživi deficit i usahle investicije najbolje pokazuju da su politički i finansijski bankrot jedini izvesni rezultat nastavljanja sa starom, uhodanom praksom.
Jesu li zaposleni, sindikati i građani krivi za to? Oni su već pokazali dovoljno strpljenja i spremnosti na žrtve i ne mogu i neće da ponovo plate tuđi ceh.
Reprezentativni sindikati - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su pritom nebrojeno puta pokazali spremnost da se rešenja za brojne izazove nađu kroz argumentovan i ravnopravni socijalni dijalog, odnosno strpljivo građen dogovor o izlasku iz krize, razvoju i zapošljavanju.
Ako nije tako kako objasniti zašto se ključni sistemski zakon o radu, kao i zakoni o stečaju, privatizaciji ili penzijama, donosi po hitnom postupku, bez ozbiljne široke javne rasprave i javnog slušanja u parlamentu?
Umesto da vlasti prvo ukinu sopstvene privilegije, zatvore duboke i brojne koruptivne kanale i ukinu privatne i javne monopole i ozbiljno redukuju sivu ekonomuju, novo privatizaciono zakonodavstvo i ozakonjena praksa visokokoruptivnih i netransparentnih direktnih nagodbi govore da će se opet posegnuti za daljom (ras)prodajom preostalih javnih preduzeća u korist najbogatijih.
Na drugoj strani, reforme, već više puta reformisanog radnog i socijalnog zakonodavstva za osnovnu svrhu imaju dalje redukovanje prava zaposlenih i penzionera. Javno isticani razlozi, poput onog da će promene u Zakonu o radu omogućiti da se lakšim otpuštanjem dođe i do lakšeg zapošljavanja ne mogu da odgovore na pitanje kako je onda i pod dosadašnim "proradničkim" zakonom došlo do gubitka stotine hiljada radnih mesta?
Nema dokaza da je naše radno zakonodavstvo izvan evropskih standarda , kao i da je njegova promena ključan faktor ozdravljenja srpske privrede.
Šta znači praktično ukidanje plaćenog smenskog rada, smanjivanje otpremnina, obesmišljavanje minulog rada i limitiranje zarada ako se ne radi o daljem ceđenju već uniženih ? Istu svrhu ima i otežavanje uslova za odlazak u penziju.
Izvesno dalje sužavanje prava zaposlenih zakonima koje Vlada namerava da brzopotezno ove nedelje provuče kroz parlament, kao i najavljeno, tek privremeno na par meseci odloženo, smanjivanje plata i penzija jasno pokazuju šta nas očekuje.
U nameri da sprečimo dalje siromašenje i razvlašćivanje građana koji su izvor i utoka svake vlasti mi nameravamo da uđemo u proteste i sve druge legalne i legitimne oblike iskazivanja građanske neposlušnosti nepravednim zakonima.

PRIDRUŽITE NAM SE

Savez samostalnih sindikata Srbije Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost
Predsednik Predsednik
Ljubisav Orbović Branislav Čanak

13. jul 2014.

Sindikati najavljuju nove proteste »
Izvor : Studio B
Sekretar Seveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da će protesti protiv usvajanja izmena Zakona o radu početi u utorak, ispred Skupštine Srbije.Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" najavili su nove proteste, štrajkove i prikupljanje potpisa za povlačenje Zakona o radu.Sekretar Seveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da će protesti protiv usvajanja izmena Zakona o radu početi u utorak, ispred Skupštine Srbije.

8.jul 2014.

Žene i muškarci u penziju sa 65
Izvor: Beta
Beograd -- Prema Pregledu odredaba Zakona o PIO koje se dopunjuju, žene i muškarci ići će u penziju sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža ili sa 45 godina staža.
Ministarstvo rada Srbije objavilo je pregled izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) kojim sepredviđa da do 2032. postepeno budu izjednačeni uslovi za odlazak u penziju žena i muškaraca. Starosna granica za odlazak žena u penziju postepeno će se povećavati od 2015. do 2032. godine, objavljeno je sajtu Ministarstva (www.minrzs.gov.rsMinistarstvo rada je predvidelo i uvođenje penala za prevremeno penzionisanje, kojima se umanjuje penzija. Uvedena je opcija odlaska u prevremenu starosnu penziju sa najmanje 40 godina staža i 60 godina života. Iznos takve penzije umanjuje se za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih 65 godina života. Predviđeno je da se povećanje granice sa sadašnjih uslova postepeno pomera od 2015. do 2023. godine, kao i da se za žene granica godina za primenu umanjenja postepeno pomera od 60 do 65 godina života u periodu od 2015. do 2030. godine. Na primer, u 2015. umanjenje će se računati za žene koje odu u prevremenu penziju sa manje od 60 godina i šest meseci života, u 2020. sa manje od 63 godine života, da bi se u 2030. došlo do 65 godina života. Promenjeni su i uslovi za penzionisanje osoba sa beneficiranim radnim stažom.

2. jul 2014.

Zakon o radu usvojen na izborima
Izvor: Danas, Tanjug
Beograd -- Ministarka državne uprave Kori Udovički kaže da se o novinama kao što je Zakon o radu odlučuje kroz izbore, na kojima je većina gradjana glasala za reforme.
"Ne valja da se ne pošštuje procedura, ali u slučaju novog zakona o radu je reč o sadržaju o kom drušštvo odlučuje upravo onako kako se sada radi", kaže Udovički za Danas na pitanje zaššto neće biti organizovana javna rasprava o novom zakonu o radu. Kako je istakla, sušštinski, o novinama kao što su one koje donosi Zakon o radu odlučuje se upravo kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme, znajući da to podrazumeva stvaranje uslova za rast zapoššljavanja i kroz pregovore na nivou Socijalno-ekonomskog saveta, na kome, na kraju, ne mora da dođe do potpune saglasnosti, jer Vlada i Skupština donose konačnu odluku. Na pitanje o očekivanom širem paketu zakona koji će regulisati rad u javnoj upravi, Udovički je navela da će postojati jedan ili višše zakona o platama u javnoj upravi (lokalnoj samoupravi, držžavnim agencijama i u javnim služžbama), kao i zakoni, uredbe i drugi propisi vezani za zapoššljavanje i stručno usavrššavanje zaposlenih. Što se tiče smanjenja plata, ona je istakla da je potrebno odvojiti linearno smanjenje plata od deset odsto od uvođenja reda u plate i zarade. "Ovo prvo moramo da uradimo iz fiskalnih razloga. A zatim, malo kasnije da uvedemo red u sistematizaciju plata i troššenje, što, po pravilu, ne donosi neke naročite ušštede, već omogućava da se vremenom pazi na strukturu zarada, kako bi troššenje sa jedne strane zarada bilo racionalno, a sa druge strane da se podstiče stručnost i nezavisnost u radu", rekal je Udovički.

23. jun 2014.

ZAVRŠENI 9. SPORTSKI SUSRETI, PALIĆ 2014.
UKUPNO NAJBOLJI - SINDIKAT OBRAZOVANJA STARE PAZOVE

Proteklog vikenda 21. i 22. juna 2014. na Paliću održani su IX Sportski susreti zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice i Vojvodine.
U osam disciplina takmičilo se blizu 200 učesnika, a titula ukupnog pobednika pripala je Sindikatu obrazovanja Stara Pazova.
Drugo mesto u ukupnom plasmanu pripalo je Dečijem vrtiću „Labud Pejović“ iz Bečeja, a treće Institutu za ratarstvo i povrtarstvo – Novi Sad.
Subotičani su najbolji bili u fudbalu – Studentski centar, muškoj odbojci i basketu- ekipa OŠ „Žarko Zrenjanin“,muške ekipe u stonom tenisu i nadvlačenju konopca Narodnog pozorišta, ženska odbojakaška ekipa škole domaćina Miroslav Antić i u pikadu žene iz PU „Naša radost“.
Pored Subotičana i Vojvođana takmičile su se i ekipe iz Sindikata obrazovanja Mađarske, Rumunije i Republike Srpske.
Susrete je otvorila predsednica Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Vojvodine Đurđica Crvenko, predsednica granskog Sindikata u Subotici Zorica Karanović a, a kao domaćini učesnike su pozdravili predsednik Gradskog Sindikata Subotice Milan Popović i direktorica Osnovne škole“Miroslav Antić“ Eržebet Kojić Čakanj.
Posebna atrakcija bila je završnica takmičenja kada su žene organizovale revijalnu fudbalsku utakmicu, nakon čega je odlučeno da od sledećih Susreta i to bude takmičarska disciplina.
Deveti Sportski susreti Sindikata obrazovanja, nauke i kulture su protekli u dobrom raspoloženju i fer pleju, a evo i pregleda plasmana za prva tri mesta po disciplinama.
FUDBAL:
1.STUDENTSKI CENTAR - SUBOTICA
2. DV „LABUD PEJOVIĆ“ - BEČEJ
3. OO SoiK STARA PAZOVA
ODBOJKA-MEŠOVITO
1. O.i SŠ „ ŽARKO ZRENJANIN“-SUBOTICA
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET - NOVI SAD
3. STUDENTSKI CENTAR - SUBOTICA
ODBOJKA-ŽENE
1. OŠ“MIROSLAV ANTIĆ“ – PALIĆ
2. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA
3. STUDENTSKI CENTAR SUBOTICA
BASKET-MEŠOVITO
1. OiSŠ „ŽARKO ZRENJANIN“ - SUBOTICA
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA
BASKET-ŽENE
1. DV“LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
STONI TENIS – MEŠOVITO
1. NARODNO POZORIŠTE – SUBOTICA
2. OO SoiK STARA PAZOVA
3. STUDENTSKI CENTAR - SUBOTICA
STONI TENIS –ŽENE
1. OO SoiK STARA PAZOVA
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
3. DV „LABUD PEJOVIĆ“ - BEČEJ
ŠAH
1. OOSOiK STARA PAZOVA
2. INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO – NOVI SAD
3. OiSŠ „ŽARKO ZRENJANIN“ - SUBOTICA
PIKADO - MEŠOVITO
1. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD
2. DV „LABUD PEJOVIĆ“ – BEČEJ
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA
PIKADO – ŽENE
1. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA
2. INSTITUT ZA RATASTVO I POV. – NOVI SAD
3. DV „LABUD PEJOVIĆ“ - BEČEJ
NADVLAČENJE KONOPCA - MUŠKARCI
1. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA
2. OOSOiK STARA PAZOVA
3. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD
NADVLAČENJE KONOPCA – ŽENE
1. DV „LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
2. OOSOiK STARA PAZOVA
KOTLIĆ
1. TEHNIČKA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA- APATIN
2. OOSOiK STARA PAZOVA
3. INSITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO – NOVI SAD

9. jun 2014.

SUBOTIČKI SAMOSTALNI SINDIKAT ZA POMOĆ NASTRADALIMA OD POPLAVA UPLATIO 769.500 DINARA
SSSG Subotica sa sindikalnim organizacijama je za pomoć nastradalima od poplava u Srbiji krajem prošle nedelje prikupio i uplatio na račun Vlade Srbije ukupno 769.500 dinara.
U prikupljanju ove pomoći su prema mogućnostima učestvovale sledeće sindikalne organizacije:
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA GRADA SUBOTICA, POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA, AGROSEME, AGROLAB, MLEKARA, PIONIR, SEVERNA BAČKA, VOJVODINA ŠUME, VETERINARSKA STANICA, VETERINARSKI SPECIJALISTIČKI INSTITUT, VETERINARSKI ZAVOD, ROTOGRAFIKA, RADIO SUBOTICA, TATRAVAGONKA-BRATSTVO, SIEMENS, ELEKTROREMONT, ATB SEVER, PALIĆ-LUDAŠ, POGREBNO, SUBOTIČKE PIJACE, ZAVOD ZA URBANIZAM, ČISTOĆA I ZELENILO, DIREKCIJA ZA IZGRADNJU, SUBOTICA GAS, JAVNA SKLADIŠTA, TRŽNICA, APOTEKE, KOLEVKA, KOMGRAD, VOJPUT, PTT SRBIJA, GRADSKI MUZEJ, OŠ SEČENJI IŠTVAN, OŠ MAJŠANSKI PUT, OiSŠ ŽARKO ZRENJANIN, VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA, OŠ IVAN MILUTINOVIĆ, NARODNO POZORIŠTE, OŠ HUNJADI JANOŠ, STUDENTSKI CENTAR, MZZSK SUBOTICA, OŠ MATIJA GUBEC, OŠ SVETI SAVA, OŠ ĐURO SALAJ, OŠ VLADIMIR NAZOR, DOM UČENIKA, SAVEZ INVALIDA RADA

6. jun 2014.

OBAVEŠTENJE ČLANSTVU
Izvor> SSSS

U cilјu istinitog informisanja članstva i sprečavanja dalјih dezinformacija koje se odnose na izmene Zakona o radu, predsednik SSSS Ljubisav Orbović uputio je dopis predsednicima samostalnih sindikata i sindikata na teritoriji.

Predsedncima samostalnih sindikata
Predsednicima samostalnih sindikata na teritoriji

Poštovani,
S obzirom na dezinformacije koje su prisutne ovih dana u medijima, kao i izjave da je skoro sve dogovoreno sa sindikatima vezano za novi zakon o radu, obaveštavamo članstvo da je najnoviji nacrt tog zakona, koji je pripremilo Ministarstvo rada, neprihvatlјiv za Savez samostalnih sindikata Srbije.
To je nedvosmisleno rečeno i na poslednjoj sednici Veća SSSS, održanoj 4. juna 2014. godine, na kojoj je zaklјučeno da će, ukoliko se novi zakon ne vrati u okvire koji su ranije dogovoreni sa premijerom Aleksandrom Vučićem, sindikat morati da pribegne drugim, radikalnim vidovima sindikalne borbe.
Naši članovi Radne grupe za izmene Zakona o radu su u poslednja tri i po meseca usaglašavali stavove o pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu - rad na određeno vreme, otkazi od strane poslodavca, otpremnine, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i minimalna zarada.
Umesto da obradi samo tih pet elemenata koji su dogovoreni s premijerom, u novom tekstu nacrta samoinicijativno su unete izmene koje sa sindikatima nisu usaglašene.
Savez obaveštava članstvo da će, po svaku cenu, braniti teško stečena prava radnika i sindikata i da se nikada neće saglasiti sa ukidanjem proširenog dejstva kolektivnog ugovora, niti sa izmenama koje bi dovele do smanjenja zarada.
Jasno smo, takođe, rekli da smo protiv smanjivanja zarada u javnom sektoru.
Još verujemo da će razum prevladati, da vlast neće podleći pritiscima sa strane i da će se, socijalnim dijalogom, doći do kompromisa.
U suprotnom, reagovaćemo adekvatno, što podrazumeva sve oblike sindikalne borbe.
Molimo Vas da, u cilјu informisanja članstva, svim predsednicima vaših sindikalnih organizacija prosledite ovaj dopis.
S poštovanjem,
PREDSEDNIK Ljubisav Orbović

4. jun 2014.

OBAVEŠTENJE

9. Sportski sureti zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi koji su zbog vanredne situacije bili privremeno otkazani, održaće se u 21. i 22. juna.
Nove prijave i eventualne izmene kod već prijavljenih ekipa mogu se dostaviti do 16. juna 2014. do kada je i rok za uplatu.
Za sve informacije možete se obratiti predsednici Zorici Karanović i na telefon:
065/44-78-005, ili saradnici Lauri Raos na tel: 065/44-78-12

26. maj 2014.

SEMINAR ZA NOVE SINDIKALCE


Izvor> SSSG Subotica
Savez samostalnih sindikata grada Subotica je u subotu 24. maja za zaposlene u Simensu i Kontinentalu, u kojima od nedavno ima formirane sindikalne organizacije, organizovao seminar radi upoznavanja sa osnovnim funkcijama ove organizacije.
O teorijskoj osnovi rada Sindikata, Zakonu o radu i predloženim izmenama i dopunama zainteresovane je upoznala pravnica Saveza samostalnih Sindikata Vojvodine Željka Đokić, dok im je aktivnosti Sekcije mladih predstavila predsednica Bojana Bjelović Bosanac.
Kako sve to izgleda u praksi potencijalnim mladim sindikalcima predočio je potpredsednik SSSG Subotica Ištvan Huđi podsećajući na aktivnosti koje su vođene u subotičkim preduzećima.

19. maj 2014.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA GRADA SUBOTICE pokrenuo je akciju prikupljanja novčanih sredstava za OTKLANJANJE POSLEDICA VANREDNIH OKOLNOSTI – POPLAVE I PRUŽANJE POMOĆI UGROŽENOM STANOVNIŠTVU.
Novčana sredstva se mogu uplatiti na tekući račun kod Banke Intesa broj:
160-923387-41
SAVEZ SSG SUBOTICE – SREDSTVA ZAJEDNIČKE POTROŠNJE
„FOND SOLIDARNOSTI“

POKAŽIMO HUMANOST I SOLIDARNOST

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA SUBOTICA
- ODBOR SINDIKATA ZAPOSLENIH U
OBRAZOVANJU, NAUCI I KULTURI

Poštovani,

Obaveštavamo Vas da su zbog proglašenog vanrednog stanja u državi, a na osnovu preporuke Ministarstva prosvete i Ministarstva sporta Republike Srbije odloženi
9. Sportski susreti zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi zakazani za 24. i 25. maj 2014. na Paliću – Subotica.
O novom terminu održavanja Susreta ćemo vas blagovremeno obavestiti.

Predsednica Odbora:
Zorica Karanović

15. maj 2014.

Moguć kompromis o zakonu o radu
Izvor: RTS
Beograd -- Kompromis o zakonu o radu je moguć i njega će biti, kaže ministar za rad Aleksandar Vulin.
Neće biti moguće da radniku ne isplatite platu, a da on nema nikakav mehanizam da tu platu brzo dobije, kaže Vulin.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, smatra da bi bilo najbolje kada bi se sindikati i poslodavci dogovorili o zakonu o radu.Kako kaže, nije sporno da je zakon sporan i sindikatima i poslodavcima. Ne mogu da kažem da sindikati nisu u pravu kada se smanjuju prava radnika, ali ni da poslodavci nisu u pravu kada žele da kontrolišu proizvodnju, rekao je Vulin, gostujući u Dnevniku RTS-a.Govoreći o štrajku u Fondu PIO, gde zaposleni protestuju zbog smanjenja plata, Vulin je izjavio da očekuje da će u toku ove sedmice biti postignut kompromis sa štrajkačima. "Vlada je ponudila povećanje, kako bi zaštitila radnike Fonda PIO od najavljenog smanjivanja nadoknade od 10 odsto", rekao je Vulin i dodao da je takva situacija u Fondu, gde zaposleni štrajkuju skoro mesec dana, neodrživa.Ministar ističe da bi najbolje bilo kada bi se oni dogovorili i pred državu došli sa papirom, ali to, kaže, nije moguće. "Ja sam upoznao i (Ljubisava) Orbovića i (Branislava) Čanka, oni su odgovorni ljudi koji se bore za prava radnika", rekao je Vulin, dodajući da se, isto tako, i poslodavci bore za ono što je njihovo pravo. Kompromis je moguć i njega će bez sumnje biti, kaže Vulin. "U Skupštini Srbije imamo većinu koja može da usvoji bilo šta, ali to nije razlog da do zadnjeg sekunda ne pokušavamo da nađemo zajednički stav svih socijalnih partnera", rekao je Vulin. "Moramo se maksimalno truditi da izađemo u susret i jednima i drugima", rekao je Vulin.Poštujem ljude sa kojima pregovaram, stalo im je do države Srbije, rekao je Vulin istakavši da se to vidi i po tome što je prvi sastanak predsednika Vlade bio sa privrednicima, a naredni će biti sa sindikatima. Ističe da postoje sporni detalji oko izmena Zakona o radu, i da sindikati i poslodavci imaju primedbe. "Neće više biti moguće da radniku ne isplatite platu, i da on nema efikasan mehanizam da tu platu brzo dobije, da je utuži bez troškova, bez advokata", rekao je Vulin. Ono što je sigurno, kaže Vulin, više neće biti moguće da u policiji imate 740 ljudi koji na osnovu sindikalnih privilegija ne dolaze na posao, a Beogradu treba 300 policajaca, Novom Sadu isto toliko i to može da se pokrije bez novog zapošljavanja. Vulin je dodao i da neće biti drastično umanjene nadoknade za vreme bolovanja i godišnjih odmora.

Svi reprezentativni sindikati prosvetara traže izuzimanje obrazovanja od smanjenja plata u javnom sektoru
Štrajk upozorenja u školama 19. maja

Izvor> Danas
Beograd - Sva četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika organizovaće 19. maja štrajk upozorenja tako što nastavnici neće držati prvi čas u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni. Sindikati traže da prosveta bude izuzeta od najavljenog smanjenja plata za 10 odsto u javnom sektoru i da što pre bude donet zakon o platnim razredima, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, kojoj su prisustvovali predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika, GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikata radnika u prosveti Srbije. Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, rekao je za Danas da sva četiri reprezentativna sindikata okupljaju 80 odsto, od ukupno 103.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i da nema razloga da štrajk upozorenja ne podrže i prosvetari koji su članovi manjih sindikata. On je dodao da je najavljeni protest samo početak aktivnosti koje će sindikati preduzeti i da će u narednoj fazi biti uključeni i zaposleni u predškolskim ustanovama i u visokom obrazovanju. Pavlović je rekao da su sindikati odbili poziv na pojedinačne razgovore sa ministrom prosvete Srđanom Verbićem i da će sa njim sresti samo ako predstavnici svih reprezentativnih sindikata budu prisutni.
- Efekat smanjenja plata u prosveti bi bio samo tri milijarde dinara na šestomesečnom nivou, a održavanje službenih automobila košta šest milijardi godišnje. Već 15.000 zaposlenih je na minimalcu, a u tu kategoriju je pasti još 5.000 ako se smanje plate. Prosečna plata u obrazovanju je 43.000 dinara, a ako se posmatraju samo osnovne i srednje škole prosek je još niži - naveo je Pavlović, ukazujući da država godišnje gubi 200 milijardi dinara u sivoj ekonomiji. Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Dragan Matijević preneo je ministru prosvete poruku svojih kolega da će se „boriti do kraja za dostojanstvo, ne zato što su profesori gordi već jer su vaspitači“. On je rekao da polovina od ukupnog broja visokoobrazovanih radi u prosveti i zdravstvu i ocenio da je „vlast počela obračun sa svojom inteligencijom“. Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković je dodao da su prosvetni radnici spremni na sve kako bi sprečili najavljeno smanjenje plata.
A privatni sektor?
- Na delu je hajka protiv javnog sektora da bi se zaposleni prikazali kao neradnici, a niko se ne bavi privatnim sektorom u kome mnogi poslodavci radnicima uplaćuju na račun minimalac, a ostatak plate im daju na ruke - kazao je Branislav Pavlović.Ministar prosvete Srđan Verbić izjavio je juče da je još nije razgovarao sa predstavnicima sindikata prosvetnih radnika i da je susret sa jednim od njih predviđen u petak- Važno je da se vidimo što pre i imamo o čemu da pričamo. Zahtevi sindikata su vrlo oštri. Nema dileme da će ti razgovori biti teški i naporni, ali mi sem ovih nastavnika nemamo druge, oni guraju sistem napred - kazao je Verbić.

12. maj 2014.

Minimalac 4.000 CHF, ali ga neće
Izvor: Beta
Ženeva -- Švajcarci će 18. maja izaći na referendum o uvođenju minimalne plate od 22 švajcarska franka (18 evra) po satu, odnosno 4.000 franaka mesečno (oko 3.280 evra)
Inicijativu za referendum pokrenuli su sindikati i partije levice, a debata o predstojećem glasanju u Švajcarskoj traje nedeljama. Velike su šanse da građani ne prihvate ovaj predlog iz straha da bi uvođenje minimalca od 4.000 franaka mesečno moglo da poveća nezaposlenost. Po anketi sprovedenoj u aprilu, 64 odsto Švajcaraca glasaće protiv predloga, 30 odsto će ga podržati, a šest odsto građana je neodlučno. Ukoliko ovaj predlog bude izglasan na referendumu, Švajcarska će biti prva u svetu po visini minimalne zarade. U Francuskoj minimalna plata po satu iznosi 9,43 evra, u Španiji 5,05 evra, a u Nemačkoj će od 2015. godine iznostiti osam evra.

9. maj 2014.

Izostao dogovor sa sindikatima jer ministar prosvete nema veze s finansijama
Tanjug
.Predstavnici sindikata obrazovanja nisu postigli dogovor sa ministrom prosvete o zahtevu da se ta delatnost izuzme iz programa smanjenja plata, pošto današnjem sastanku nije prisustvovao ključni čovek za finansije - ministar Lazar Krstić, pa prosvetari ne odustaju od štrajka upozorenja. Kako je Tanjugu rekla portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, ministar Srđan Verbić je, kao i svi prethodni ministri prosvete, tvrdio da "nema veze sa finansijama", zbog čega su sindikati zatražili hitan sastanak sa ministrom finansija.- Mi u prosveti odavno sprovodimo racionalizaciju i nismo prava adresa za takvu vrstu stezanja kaiša - rekla je Janković i navela da nastavnici od 2008. nisu imali povećanje plate već samo manje usklađivanje sa troškovima životnog standarda. Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović potvrdio je Tanjugu da će najavljeni štrajk upozorenja biti održan 19. maja i istakao da su sindikati u razgovoru sa ministrom predočili da neke stvari u prosveti mogu da se reše i bez novca- Na primer, da nastavnici budu oslobođeni nepotrebne administracije, da se ukinu neki besmisleni seminari - rekao je Pavlović. U saopštenju Ministarstva prosvete nakon sastanka, ministar Verbić je naveo da deo rešenja problema najavljenog smanjenja zarada u prosveti vidi u pažljivom formulisanju kriterijuma za izradu platnih razreda, na čemu će se raditi u narednim mesecima. Razgovore o ovim problemima treba nastaviti i u njih uključiti i predstavnike drugih vladinih organa, navedeno je u saopštenju. Sindikati su tražili i izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim bi se regulisalo pitanje finansiranja po učeniku, rešio status prosvetnih radnika koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Sastanku su prisustvovali predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dragan Matijević, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Tomislav Živanović i predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković sa saradnicima. Kako su najavili sindikati, 19. maja u školama neće biti održan prvi čas u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni.

"Niži namet na rad - to nam treba"
Izvor: Beta
Beograd -- Mnogo bolji podsticaj privredi bilo bi smanjenje poreza i doprinosa na zarade, umesto mogućih najavljenih mera selektivne podrške poslodavcima, ocenjuje UPS.
"Privreda traži da se nameti na rad smanje sa sadašnjih 64,5 odsto na 40 odsto. Poslodavci sada na 100 dinara plaćaju oko 65 dinara i smanjene nameta na 40 bi dovelo do relaksacije, koja bi omogućila i zapošljavanje novih radnika", rekao je on agenciji Beta. Da bi to smanjenje nameta na rad stvarno imalo efekta, preme rečima Rajića, država bi trebalo da oštrije krene u sprečavanje rada na crno i suzbijanja sive ekonomije. Rajić je rekao da u UPS još nemaju stav oko najavljene mere prema kojoj bi država preuzela plaćanje obaveza za sedam od 10 novozaposlenih i da čekaju da vide detalje, ali je istakao da u tom udruženju generalno misle da takve selektivne podsticajne mere nisu dobre jer stvaraju nejednakost. Podsticaji privredi treba da se odnose na sve podjednako, a mera u kojoj bi država preuzela plaćanje određenog broja radnika u nekim firmama stvaraju nejednakost, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije. Primena takve mere bi, prema njegovoj oceni, značila da neke firme koje pune budžet plaćaju druge firme, odnosno da čak finansiraju svoju konkurenciju. Prema oceni Rajića, ta mera ne bi imala pun efekat jer su u najtežoj situciji firme koje zapošljavaju od pet od 10 radnika, čiji bi razvoj država trebalo da pomogne ako želi da poveća broj zaposlenih.Veliki investitori su dobrodošli, ali i u zemljama koje su uspele da ih privuku u značajnom broju, kao Slovačka, oni zapošljavaju 15 do 20 odsto ukupnog broja radnika, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

8. maj 2014.

Ministar prosvete pozvao sindikate na razgovor
| Izvor: Tanjug
Ministar prosvete Srđan Verbić pozvao je čelnike sindikata obrazovanja na zajednički sastanak u petak, 9. maja povodom zahteva da se prosveta izuzme iz programa smanjenja plata i najave štrajka upozorenja.
"Verujem da kroz zajednički dijalog možemo rešiti, kako zahteve koje su pojedini sindikati već dostavili Ministarstvu, tako i pronaći konsenzus oko položaja svih zaposlenih u sektoru obrazovanja", naveo je ministar Verbić u pozivu sindikatima Sastanak je, kako je saopšteno iz kabineta ministra, zakazan za 8 sati u Ministarstvu prosvete, a Verbić je pozvao sindikate da se ujedine oko liste zahteva i da zajednički sa Ministarstvom krenu u rešavanje problema. Četiri sindikata obrazovanja zatražili su danas da se prosveta izuzme iz programa smanjenja plata i za 19. maj najavili štrajk upozorenja u školama"Ukoliko ministri i Vlada ne preduzmu korake kako bi se obrazovanje izuzelo iz restrikcije, uslediće radikalniji oblici štrajka, a završetak školske godine mogao bi da bude doveden u pitanje", saopštio je Sindikat radnika u prosveti Srbije. U štrajku upozorenja učestvovaće, osim tog sindikata, članovi Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPRS "Nezavisnost", navedeno je u saopštenju. U školama članicama sindikata u ponedeljak, 19. maja neće biti održan prvi cas u prvoj i popodnevnoj smeni. Sindikati prosvete traže i što hitnije donošenje Zakona o platnim razredima, čime bi se, kako tvrde, prosveta izvukla iz neravnopravnog i ponižavajućeg položaja u kome se nalazi.

6. maj 2014.

Sindikati: Minimalac da ne bude ispod potrošačke korpe
Izvor>24sata.rs
Radna grupa koja je pripremala izmene Zakona o radu postigla je saglasnost oko načina isplate otpremnina, rada na određeno vreme i razloga za definisanje otkaza. Kod minimalne zarade i dalje ne postoji saglasnost da li ona treba da prati vrednost potrošačke korpe što do sada nije bio slučaj.
DIJALOG - Sporenja između sindikata i poslodavaca istovremeno postoje kod definisanja kolektivnih ugovora. Izvor “24 sata” kaže da sindikati neće odustati od zahteva da se potpisan kolektivni ugovor sa jednim udruženjem, recimo metalaca, ne odnosi i na celu delatnost. Ministar trgovine Rasim Ljajić izjavio je nedavno da bi nacrt izmena Zakona o radu trebalo da bude usvojen do kraja juna. Po predlogu Ministarstva rada, nije se razgovaralo o novom obračunu bolovanja, minulog rada i godišnjeg odmora.

OTPREMNINE (usaglašeno)
Stari zakon
U slučaju otkaza poslodavac je radnicima isplaćivao otpremninu za sve godine staža.
Predlog izmena
Poslodavac je dužan da plati otpremninu samo za godine staža provedene u njegovoj firmi. Kod kupovine preduzeća novi vlasnik plaća otpremninu preuzetim radnicima za godine staža u kupljenoj firmi.

RAD NA ODREĐENO VREME (usaglašeno)
Stari zakon
Ugovori na određeno vreme trajali su najduže godinu dana.
Predlog izmena
Ugovori na određeno vreme bili bi ograničeni na dve godine. Poslodavcu je zabranjeno da zaposli novog radnika na mesto koje je upražnjeno zbog isteka ugovora.

PROŠIRENO DEJSTVO KOLEKTIVNOG UGOVORA (neusaglašeno)
Sindikati traže da kolektivni ugovor koji potpišu sa jednim udruženjem, recimo metalaca ili poljoprivrednika, važi za sve zaposlene u ovim delatnostima. Poslodavci se zalažu za ukidanje ovakvog proširenog dejstva. Izvor “24 sata” kaže da obe strane neće da popuste, a da bi Vlada mogla teško da preseče, jer je to u resoru nekoliko ministarstva.

OTKAZ (usaglašeno)
Stari zakon
Otkaz se dobija ako radnik ne ostvaruje rezultate, krši radnu disciplinu, zloupotrebi pravo na bolovanje...
Predlog izmena
Jedina novina je da će detalji o otkazu biti definisani zakonom o radu, a ne poslovnikom preduzeća.

MINIMALNE ZARADE (delimično usaglašeno)
Stari zakon
Minimalna zarada se utvrđivala dva puta godišnje. Po poslednjem obračunu iznosila je 115 dinara po radnom satu.
Predlog izmena
Minimalna zarada bi se utvrđivala jednom godišnje. Sindikati traže da ovaj iznos ne bude ispod minimalne potrošačke korpe, dok su poslodavci protiv. U slučaju nesaglasnosti Vlada ima rok od 30 dana da preseče..

4. maj 2014.

Platni razredi do kraja godine
Izvor: Blic, Tanjug
Beograd -- Potpredsednica Vlade i ministarka za državnu upravu Kori Udovicki izjavila je da cilj Vlade da država reformom postane servis građana i privrede.
Ona je najavila da će se do kraja godine krenuti sa platnim razredima. Ona je u intervjuu za "Blic" ocenila da je država do sada češće bila kočnica nego servis i istakla da to mora da se promeni. Ministarka je navela da će jasna pravila o menjanju propisa biti definisana u prvih 100 dana vlade, a na pitanje koliko će vremena biti potrebno za reformu ona je rekla da je EU spremna da pomogne, ali da ključne dileme i regulative čekaju da budu rešene i donete. "Do kraja godine očekujem završen posao oko platnih razreda, i kako da se donose javne politike, odnosno različite strategije i mere, a ne da kao do sada imamo šumu propisa, često neusklađenih i bez određenog prioriteta", a deo ostalih neophodnih propisa za reformu državne uprave trebalo bi da počnu sa sprovođenjem tokom 2015. godine. Udovički je ukazala da sada postoje nejasnoće oko toga ko koliko zarađuje i da se stvari moraju postaviti na jasan, pravedan i realan način i mora se znati šta je to što može da se plati, a šta ne.Upitana da li očekuje štrajkove, ona je rekla da svi treba da razumeju da će svako nesto morati da da bi na kraju procesa svi imali vise, pogotovu deca i unuci. Udovički očekuje puno otpora, ali kaže da će se razgovarati i veruje da će se sve raditi kroz dijalog, a ne štrajkove.
Razlike u primanjima da budu pravedne
Upitana da li će biti promena u visini zarada, Udovički kaže da trenutno postoji nepravda, jer zaposleni na jednom radnom mestu zarađuju mnogo više od nekog drugog na drugom koji obavljaju isti posao, a to ne samo što je nepravedno, već i košta. Uvešće se niz kriterijuma i oni će biti jasni, uvesće se red, jer razlike u primanjima moraju da budu logične i pravedne i da se proizvede državu koja nam treba, istakla je ministarka. Ona je ukazala da javni sektor ima suviše ljudi koji nisu direktno u privređivanju u poređenju sa onima koji jesu i koji ove druge izdržavaju. "Negde će biti viska zaposlenih, a negde manjka prosfesionalnih kadrova", rekla je Udovički najavljujući uvođenje elektronske uprave čime će usluga građanima biti brža i jednostavnija, ali stvoriti i viškove u nekim službama. Komentarisući kritike da je bilo zapošljavanja po partijskoj knjižici, Udovički kaže da će "pravne rupe" biti zatvorene, ali ocenjuje da je najbolji način za borbu protiv partijskog zapoljavanja jasnije definisanje sta je zadatak javne uprave i zaposle oni koji znaju da zadatak što bolje urade. Udovički je navela da se moraju uvesti merila kako bi se znalo da li neko odgovara zadatku radnog mesta i sistem uredi tako da bude zaista pravedan i da oni koji u njemu rade to mogu i da prepoznaju. Ona smatra da treba da postoji mogućnost nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru, ali da taj dogovor treba da se postigne na nivou Vlade.Udovički je objasnila da će u početku zbog ograničenih budzetskih resursa zarade biti dosta "sabijene" i počeće se od nečega sto će više nalikovati uravnilovki, ali da treba razvijati sistem stimulisanja ljudi za njihov doprinos. Govoreći o lokalnoj samoupravi ona je rekla da profesionalizacija državne uprave mora svuda da se sprovede po celoj vertikali. "Radi se na izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi i počeće rad na zakonu o zaposlenima kao i na celom paketu zakona o fiskalnoj decentralizaciji, odnosno nacinu finansiranja i nadležnostima lokalnih samouprava", najavila je Udovički dodajući da tim zakonima mora da se razradi bolji i usklađeniji sistem podsticaja i pomoći i da se lokalne samouprave osposobe za služenje potrebama građana na funkcionalan nacin. Prema njenim rečima, zakon o zaposlenima na lokalnom nivou je jako bitan i procena je da će se raditi do kraja godine, a regulisaće i primanja.

2. maj 2014.

Radnici bi brinuli o kapitalu firme
Izvor: Tanjug
Beograd -- Veće Saveza samostalnog sindikata pokrenulo je inicijativu da se u novom zakonu o privatizaciji insistira na radničkim akcionarstvima.
Tako bi se zaposlenima omogućilo da postanu vlasnici preduzeća, rekao je Tanjugu predsednik veća Milenko Mihajlović. Mihajlović je podsetio da u Kruševcu postoji pozitivan primer "Jugoprevoza" koji je u vlasništvu radničkog konzorcijuma od 535 malih akcionara kojima je trebalo pet godina da otkupe preduzeće u kome su radili."Zašto se to ne bi dogodilo u preduzeću za proizvodnju hleba i peciva "Branko Perišić" ili Fabrici maziva, zašto bismo dozvolili da preduzeća opet kupi neko ko će ih upropastiti" , prokomentarisao je Mihajlović koji smatra da bi radnici više vodili računa o kapitalu firmi u kojima rade. Na konstataciju da "Jugoprevoz" nije bio u lošoj situaciji kao što su danas pojedina preduzeća u restrukturiranju, Mihajlović odgovara da u Kruševcu ima i "živih" preduzeća u kojima proizvodnja nije zamrla. "Evo i Trajal danas radi punim kapacitetom" ističe Mihajlović i dodaje da bi država, koja je i prodavala preduzeća, sada mogla da im pomogne da stanu na noge. Smatra da se tu mogu u budućnosti pronaći i nova radna mesta. Predsednik veća saveza sindikata ukazuje da su i radnici zaintresovani da budu vlasnici preduzeća, ali kaže i da im treba pomoći da se prevaziđu finansijske dubioze u tim fabrikama. Od 32 privatizovane firme u Kruševcu, u 14 je poništen kupoprodajni ugovor.

1. maj 2014.

Prošlo vreme uranaka i roštiljanja
Izvor> RTV
BEOGRAD -Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS Nezavisnost organizovali su danas prvomajsku protestnu šetnju u centru grada i poručili da se protive najavljenim merama štednje, jer su one, kako tvrde, usmerene ka tome da se još više uruše prava radnika.Sindikati su se najpre okupili na Trgu Nikole Pašića gde je pročitan prvomajski proglas, a potom su Dečanskom i Makedonskom ulicom prošli ka Terazijama do Slavije gde će položiti vence na spomenik Dimitriju Tucoviću.Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da su radnici u Srbiji sada u situaciji da se i kao pre 128 godina bore za osnovna prava, odnosno tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna. On je rekao da radnici u Srbiji danas umesto osam rade više od 10 sati a da za to ne primaju plate dovoljne za egzistenciju, a vrlo često su i neredovne.Orbović je rekao da je prošlo vreme prvomajskih uranaka, roštiljanja i da se sada radnici svakodnevno moraju boriti za svoja prava.Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da ukoliko se u narednom periodu ne bude brinulo o pravim radnika u Srbiji, oni će prava tražiti na ulici.
Protiv smanjenja plata u javnom sektoru
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izjavio je danas da se reprezentativni sindikati protive najavljenom smanjenju plata u javnom sektoru za 10 odsto i učiniće sve da ta mera ne uspe. Međunarodni praznik rada, Prvi maj, obeležava se širom sveta, kao i u Srbiji, okupljanjima na koje su radnike pozvali sindikalani lideri.Orbović je naglasio da su većini zaposlenih u javnom sektoru plate veoma niske i nisu godinama povećavane. "Platni razredi nisu sporni i nadamo se da će do kraja godine biti dogovoreni", rekao je Orbović. On je naglasio da su predstavnici reprezentativnih sindikata juče razgovarali sa ministrom rada Aleksandrom Vulinom o rokovima kada bi pregovori o Zakonu o radu mogu da se završe."Pregovori su otišli dovoljno daleko i o pitanjima o kojima se sada razgovara može da se završi za nedelju do dve. Ali ako bi se otvorila nova pitanja, onda bi to produžilo rokove i sigurno ne bi moglo da se završi do početka leta", rekao je Orbović gostujući na RTS.On je istakao da u pregovorima o novom Zakonu o radu sindikati stavljaju akcenat i neće se odreći kolektivnog pregovaranja, ali su svesni i da vlada neće moći sve njihove predloge da usvoji, već će se tražiti kompromis.
Čanak: Vlada da se ne šali sa sindikatima
Lider UGS Nezavisnost Branislav Čanak izjavio je da ce sindikati novoj Vladi Srbije biti partner, ali i poručio da se sa sindikatima ne šale. "To je poruka za 1. maj – nemojte se šaliti se nama. Prethodni su se šalili sa nama, nemojte i vi. U suprotnom svaki dan ce biti 1. maj", kazao je Čanak u Kažiprstu B92 i pojasnio da to znači da će sindikati izaći na ulice.Otpuštanja u javnom sektoru, prema Čankovim rečima, mora da bude, ali postepeno i imajući u vidu da su to ljudi koji imaju svoje porodice i kojima se mora obezbediti neko vreme minimalac da mogu da prežive. Čanak je kazao i da domaća privreda ne postoji i da su njena slika 153 preduzeća u restrukturiranju."Na žalost ne možemo da izvučemo ni jedno od njih i da sa sigurnošću kažemo da će se izvući", istakao je Čanak."Igrane su političke igre sa njima, sada trebaju nove igre, ali to nije zakon, moramo da postavimo pitanje koje je njihovo mesto u novoj privredi, a sagledavamo privredu samo ako možemo da privučemo strani kapital", naveo je on.
Savić: Sindikati se moraju ujediniti
Sindikati u Srbiji moraju biti ujedinjeni, moraju odrediti minimum zajedničkih aktivnosti jer samo tako mogu sprečiti debakl zaposlenih koji se može desiti u narednom periodu, poručila je danas predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.Savić je za Tanjug istakla da je ekonomska i socijalna situacija takva da nema više nikakvog opravdanja za razjedinjeno ponašanje sindikata."Nadam se da se više nikad neće desiti da za Prvi maj budemo razjedinjeni, da jedni organizuju proteste, drugi štajkove. Potpuno je glupo da u isto vreme pravimo proteste na dva različita mesta", istakla je predsednica ASNS, sindikata koji je danas organizovao okupljanje povodom Međunarodnog dana rada u Knez Mihajlovoj ulici.
Sloga: Vlada Srbije otvoreno protiv sveta rada
Udruženi sindikati Srbije (USS) "Sloga" ocenili su danas da je Vlada Srbije odlukom da zaseda na Prvi maj, Međunarodni praznik rada, unapred pokazala da joj nije stalo do "fer-plej odnosa" i budućeg socijalnog dijaloga sa sindikatima. "Verujemo da ovakav slučaj nije viđen nigde u Evropi, a opravdanja za takvu odluku nema, jer su se sve njoj važne odluke, pa i izmena radnog vremena zaposlenih u javnoj službi, mogle doneti već drugog ili trećeg maja", ocenjuje se u saopštenju. "Sloga" izražava posebno "čuđenje" odlukom da će održavanje današnje sednice vlade podržati i predstavnici partija levice, jer bi oni trebalo da znaju šta je Prvi maj i šta on predstavlja za svakog radnog čoveka. "Moramo da naglasimo da Prvi maj nije 'komunistički' praznik, to je praznik međunarodnog karaktera i simbol radnog čoveka oličenog u tri osmice, humane tekovine odgovornog društva, ugrađenog u osam sati rada, osam sati odmora i osam sati sna", navodi se u saopštenju.Potez Vlade Srbije, po oceni sindikata, šalje poruku radnicima i sindikatima da njih nema u budućim planovima vlade, koja se, sudeći prema potezima koje čini, jasno stavila u ruke isključivo krupnog kapitala i budućeg tretiranja čoveka kao potrošne i lako zamenjive robe na tržištu rada.

UMESTO SLAVLJA – SINDIKATI 1. MAJA PROTESTUJU
Izvor> Radio Subotica
Umesto organizovanja slavlja, Savez samostalnih sindikata Subotice pridružiće se javnom skupu, koji će za praznik rada 1. maja biti održan u Beogradu, da bi se iskazalo nezadovoljstvo radnika, nezaposlenih, penzionera i drugih gradjana Srbije, saopštio je danas Milan Popović, predsednik gradskog veća u ovom Sindikatu. Situacija je teška, mnogi radnici u Srbiji ne primaju zarade, porezi i doprinosi se ne plaćaju, kaže Popović. Zakon o radu treba menjati u paketu zakona, a Popović predlaže da se Zakon o radu prepiše iz bilo koje evropske zemlje, uz uslov da cena rada više ne bude u neto iznosu jedan evro, jer od toga ne može da se živi, već bar dva evra. Popović naglažava da skup u Beogradu 1. maja nije protest protiv nove republičke Vlade, kojoj treba dati vremena da se iskaže. Javni skup u Beogradu organizuju Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost, a iz Subotice ide jedan autobus sa 50–tak članova. Skup počinje na Trgu Nikole Pašića u podne, a slediće šetnja ulicama do Slavije.

PRVOMAJSKI PROGLAS SSSS

Prvim masovnim izlaskom na ulice, pre 128 godina, radnici su se izborili za osmočasovno radno vreme i, kao simbol uspeha u radničkoj borbi, ustanovili međunarodni praznik rada i radničkog pokreta.
A gde smo mi to danas?

U Srbiji je više od 800 hiljada nezaposlenih, više od milion građana živi ispod granice siromaštva, ogroman broj već se nalazi u dužničkom ropstvu, u redovima ispred narodnih kuhinja i u neprekidnom strahu od onog što donosi sutra.
Dužina radnog vremena, visina plate, ali i redovnost i vreme isplate, zavise isključivo od poslodavca.
Bezbedni uslovi rada predmet su procene poslodavaca, a ulaganje u zaštitu najčešće se tretira kao nepotreban trošak.
Pravo na odmor, nadoknade za prekovremeni rad, rad u smenama i noću ili državnim praznicima, uvećanje zarade po osnovu minulog rada, troškovi ishrane i odmora..., tretiraju se kao kočnica razvoju i investicijama, a kolektivni ugovori kao nepotreban i prevaziđen instrument koji usporava napredak.
U nedostatku ideja i vizije, preti nam se, ponovo, stezanjem kaiša, otpuštanjama, stečajevima, smanjivanjem zarada i penzija.
Na sceni su konstantni pokušaji da se, plasiranjem plaćenih neistina, dodatno satanizuje radništvo i sindikati kao njihovi legitimni predstavnici, da se ospori svaki pokušaj organizovanog, legitimnog otpora savremenom robovlasništvu. Važne odluke i zakoni koji direktno utiču na život i dobro svih, donose se, po pravilu, bez neposrednog učešća, a ne retko i znanja onih na koje se odnose, bez socijalnog dijaloga i partnerstva.
U cilju slabljenja radničkog pokreta, perfidno se nameću podele i međusobni sukobi i animoziteti: javni i privatni sektor, mladi i stari, radnici i penzioneri, zaposleni i nezaposleni.
Danas, kao na početku tranzicije i ubrzane privatizacije, ''dobrim radnicima''se poručuje da se ne boje otkaza i besposlice, ali svi su i dalje u strahu, jer su mnogi već izgubili posao, a drugi, na žalost, nisu dobili.
Legitiman zahtev da radimo i od svog rada živimo, dostojanstveno i sa pravima koja nam pripadaju, definiše se kao retrogradna ideja, koja Srbiju vuče u prošlost, u bankrot.
Jedini izlaz koji se nudi je, u Evropi i svetu osporen, neoliberalni koncept ekonomskog razvoja u kome je jedini cilj profit, a žrtva i obespravljeno oruđe upravo onaj ko taj profit stvara - RADNIK, potcenjen, ponižen.
Danas se favorizuju i služe za ''primer''oni koji su se obogatili malverzacijama, nelegalnim špekulacijama, u kriminalnim privatizacijama, oni koji sebe nazivaju poslodavcima, a svoje zaposlene ne prijavljuju, ne plaćaju i ne poštuju ni prava radnika ni obaveze prema državi, proglašavaju zaposlene skupim i lenjim, kočničarima privrednih reformi, preprekom investicionim ulaganjima, a njihove zahteve opasnošću za ekonomski razvoj, makroekonomsku stabilnost, dobrobit i prosperitet.
I dalje nema strategije razvoja, dugoročne, održive i prilagođene Srbiji, nema ideje vodilje već se nude i nameću kratkoročna rešenja i rezovi čije su posledice nesagledive.
Optužuju radnike da su sebični, bez vizije, zagledani u prošlost i da radništvo nema snage.
Od radnika se očekuje da podnesu sav teret promena na putu ka boljoj budućnosti u koju

после бројних неиспуњених обећања о ороченом трајању тешкоћа, мало ко верује.
Ми, данас, на светски дан рада, у име радника, поручујемо:
Имамо визију, а имамо и снагу да је остваримо
.
Имамо визију економски развијеног друштва
у коме се поштују истинске вредности,
где се мишљење света рада уважава, визију безбедног, достојанственог и плаћеног рада.
Наша снага је бројност и наше уверење да су нам захтеви оправдани, али и заједнички
циљ.
А циљ нам је развијена Србија задово
љних грађана.... Србија у којој се поштују права,
закони, стандарди и истинске вредности, у којој се живи од сопственог рада, у којој сви имају
право на рад, а не само на беду и глад, Србија у којој млади имају светлу будућност, а старији
мирну старост...
Србија у којој нема страха и неизвесности од сваког новог дана.
Зато, будимо гласнији и одлучнији у борби за бољи и правичнији свет.
Будимо солидарни и јединствени у борби за бољу будућност јер је само тако
можемо изборити.
ЖИВЕО ПРВИ МАЈ
МЕЂУНАРОДНИ ПР
АЗНИК РАДА И РАДНИКА!
ДОК ЖИВИ ПРАЗНИК РАДА
-
ЖИВИ И НАДА !

28. april 2014.

SSSS: Manje plate iznuđen potez
Izvor: Tanjug
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) ocenjuje da je najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru "iznuđen potez".U ekspozeu premijera Aleksandra Vučića date su očekivane i neminovne smernice za oporavak srpske privrede i ekonomije, ali pojedine stavke su iznuđene i nije jasno na koji način će se sve što je planirano i sprovesti u delo, smatra potpredsednik SSSS-a Zoran Mihajlović. "Još ne vidimo jasnu sliku i viziju šta će se u narednom periodu dešavati, šta će se raditi i kako će se napraviti uštede. Ne vidimo jasan plan kako će realan sektor preuzeti radnike koji će biti višak u javnom, ne vidimo investicije, niti kako će se omogućiti da se otvore nova radna mesta", rekao je Mihajlović za Tanjug.Prema njegovom mišljenju, najavljeni rezovi, odnosno reforma javnog sektora, nisu jasno izloženi. "To je dosta manjkavo, a ukoliko se brzo ne dese potrebne promene, jednostavno će ljudi izlaziti na ulice i tako izraziti nezadovoljstvo", upozorava potpredsednik SSSS-a. Mihajlović smatra da je najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru "iznuđen potez", a na pitanje da li očekuje da će se ta mera primeniti i na primanja niža od republičkog proseka, ocenio je "da se nije mnogo razmisljalo o tome kome će se sve smanjiti plate, odnosno za koje iznose". "Ima dosta radnika koji primaju platu na ivici minimalca, a ako se njima skine 10 odsto plate, oni će biti ispod tog minimalca. S druge strane, usled smanjenja, veliki broj ljudi spašće na taj minimalac. Ni progresivno oprezivanje nije bilo srećna varijanta, a ovo što je najavljeno neće doneti neke velike rezultate i zaposleni iz javnog sektora sigurno će se pobuniti", kazao je Mihajlović. Prema računici sindikata, usled rešavanje sudbine peduzeća u restrukturiranju, oko 100.000 radnika moglo bi da izgubi posao tokom ove godine. Što se tiče najave da će reformski zakoni biti usvojeni do kraja jula, među kojima i Zakon o radu, Mihajlović je rekao da sindikati to podržavaju i da je Radna grupa do sada pretresla sve sporne odredbe koje se odnose na rad na određeno vreme, uslove za davanje otkaza, rad na određeno vreme."Imamo pet instituta o kojima razgovaramo i nemamo za svaki potpunu saglasnost sa Ministarstvom rada i Unijom poslodavaca, ali očekujem da ćemo imati jedan sasatanak sa novim ministrom, kako bi usaglasili sve ono što nismo do sada", kazao je on. Nakon toga, kako je dodao, zakon bi trebalo da ide na javnu raspravu a onda na Socijalno-ekonomski savet kako bi do juna postigli dogovor, nakon čega bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zalaže se da svi koji su u javnom sektoru dobili posao u poslednje tri godine, sada treba da budu otpušteni.
Sindikat UGS Nezavisnost se ne slaže sa linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru koje je u ekspozeu najavio premijer Aleksandar Vučić.

 

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA SUBOTICA
- ODBOR SINDIKATA ZAPOSLENIH U
OBRAZOVANJU, NAUCI I KULTURI


P O Z I V


Za učešće na IX Sportskim susretima Samostalnog Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice, Vojvodine, Srbije koji će se održati u subotu i nedelju 24. i 25. maja 2014. u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ na Paliću, Trogirska 20. u organizaciji Gradskog odbora Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi i Saveza samostalnih sindikata grada Subotica.

Prijave za učešće se podnose pismeno do 9. maja 2014. prema Pravilniku sa propozicijama za takmičenja koji se može pogledati na sajtu www.susindikat.org.rs (obratiti pažnju!) na adresu: Saveza samostalnih sindikata grada Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/7, Subotica 24000 ili na faks: 024/551-603 sa naznakom za Lauru Raos, ili putem Interneta na e-mail: susindikat1@suonline.net

Kotizacija po učesniku iznosi 2200 dinara, a uplaćuje se do 16. maja 2014.
na račun Fonda za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor radnika Subotica broj:
355-1009825-60
sa naznakom: kotizacija za IX Sportske susrete zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi

NAPOMENA: Prijave koje stignu nakon navedenog roka neće se prihvatiti.

Plan aktivnosti i sve dodatne informacije možete videti na sajtu www.susindikat.org.rs ili se obratiti na telefon SSSG Subotica 024/553-154 saradnici Lauri Raos, mob: 065-44-78-012, ili predsednici Organizacionog odbora Zorici Karanović, mob: 065-44-78-005.

23. april 2014.

RADIMO LI DOSTOJANSTVENO?
Izvor> Radio Subotica
Centar lokalne demokratije će u ukviru kampanje koja je deo projekta "Efikasnija uloga građana i civilnog društva u nadzoru i zaštiti radnih prava" sutra na Trgu slobode u 13 časova održati uličnu akciju pod nazivom "Radimo li dostojanstveno". Cilj projekta je ukazivanje na problem rada na crno i visokog procenta nezaposlenih, kao i nezaposlenih iznad 50 godina starosti, a posebno žena, u Subotici, Kanjiži i Bačkoj Topoli. Blizina granice i zatvaranje velikih industrijskih preduzeća doprinelo je pojavi rada na crno kao načinu za obezbeđivanje materijalne egzistencije. Projekat sprovodi Fondacija centar za demokratiju, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj i Instituta za održive zajednice.

MINIMALNA CENA RADA U SRBIJI NAJNIŽA NA SVETU
Sadašnja minimalna cena rada u Srbiji od 115 dinara na sat bez doprinosa najniža je zakonom garantovana minimalna cena rada na svetu. U ovom neslavnom rekordu približili su nam se Bugari, koji su januara ove godine imali garantovanu minimalnu zaradu na sat od 1,04 evra. Malo ispred nas su Rumuni sa cenom od 1,14 evra, dok u Češkoj minimalna cena rada iznosi 1,95 evra. Na čelu liste su Australijanci sa 11,88 evra po satu. Od zemalja na koje se ugledamo, Nemačka trenutno nema zakonom garantovanu minimalnu cenu rada, ali je zakon o tome upravo u proceduri. Već je dogovoreno da ta zarada na sat za 2015. godinu iznosi 8,5 evra bruto. Naši poslodavci tvrde da ni ovako nisku minimalnu zaradu po satu često ne mogu da izdrže. Pokušaj da se njen iznos podigne na 130 dinara za ovu godinu nije prihvatilo ni Ministarstvo finansija u ime Republike Srbije kao najvećeg poslodavca u zemlji. Ipak, poslodavci su objavili da su u pregovorima oko izmena Zakona o radu ,stavovi oko načina formiranja minimalne plate približeni i da će o njima sledeće nedelje biti obaveštena javnost.

14. april 2014.

Orbović: Vučićev predlog bez efekta
Izvor: Beta
Beograd -- Ljubisav Orbović smatra da dodatno oporezivanje plata državnih funkcionera, koje je najavio Aleksandar Vučić, neće doneti željeni efekat."Najbolje rešenje bi bilo da se članstvo u Upravnim odborima u jednom vremenskom periodu ne plaća. To bi bila mnogo veća ušteda, po našim proračunima oko 60 miliona evra godišnje", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Orbović za Radio-televiziju Srbije.Prema njegovoj oceni, u slučaju smanjenja plata u javnom sektoru bilo bi pošteno da političari plate najviše, ali treba videti ko su funkcioneri koji bi bili oporezovani i da li će porez plaćati i lokalni zvaničnici. Orbović je najavio da će radna grupa za izradu predloga Zakona o radu sledeće nedelje predstaviti rezultate do kojih je došla.On je kazao da se pregovaralo o izmenama Zakona o radu u oblastima kolektivnog pregovaranja, minimalne zarade i razloga za otpuštanje radnika, i izrazio uverenje da je o tim pitanjima postignuta saglasnost između države, sindikata i poslodavaca.

10. april 2014.

Prednosti i mane fleksibilnog rada
Izvor> RTS
Deo reformi koji traže investitori odnosi se i na Zakon o radu. Među njegovim odredbama je i takozvani fleksibilni rad, što je privremeni, povremeni i rad od kuće. Takvo angažovanje smanjuje troškove poslovanja i daje mogućnost kakve-takve zarade, smatraju poslodavci. Sindikati, pak, tvrde da je to mogućnost za nove zloupotrebe radnika.
Srđan Jezdimirović, diplomirani ekonomista, traži bilo kakav posao. Konkurisao je mnogo puta bezuspešno i smatra da bi uvođenjem fleksibilnog zapošljavanja lakše došao do posla. "Dobijaju svi, i ovaj što je dobio nešto malo para za ta dva-tri sata, ili četiri sata - pola radnog vremena. I on dobija i kompanija dobija što ne plaća vreme u kome se ne radi, tako da mislim da je to dobro", kaže Jezdimirović.Poslodavci traže uvođenje privremenog i povremenog rada u zakonske okvire, zbog bolje organizacije poslovanja i ušteda.Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić objašnjava da je u ovoj situaciji veoma teško naći stalno zaposlenje u nekim firmama."Ovo bar daje šansu da se oni bez radnog iskustva ili oni preko 50 godina negde bar privremeno zaposle i da dođu do nekih prihoda za život", smatra Rajić.Sindikati smatraju da će uvođenje fleksibilnog rada biti zloupotrebljeno, jer se Zakon o radu, smatraju, ne poštuje, a kršenje tog zakona, kažu, ne sankcioniše.Radni sporovi koji se u razvijenim zemljama Evropske unije rešavaju za dve nedelje, kod nas traju po nekoliko godina."Mi možemo da donosimo zakone, da menjamo i ovaj zakon, da stavljamo nove fleksibilne odnose zapošljavanja i radnih odnosa, ali ako se to i dalje u praksi ne bude primenjivalo, i bude i dalje ignorisano i ne bude instituta koji će pratiti to zakonodavstvo, jednostavno ćemo i dalje biti u začaranom krugu", upozorava potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović.Sa stanovištva stručnjaka, svaki legalan rad, makar i na samo nekoliko sati nedeljno, osim budžeta pojedinca, pomaže i ekonomiju. U zemljama Evropske unije, takav rad je uobičajen i sprečava sivu ekonomiju.Ekonomski analitičar Goran Nikolić napominje da je na Zapadu praksa da se, ako neko radi makar i jedan sat sedmično, čak i po našoj metodologiji, smatra formalno zaposlenim.Sa druge strane, ističe Nikolić, potrebno je naći pravu meru kako interesi radnika ne bi bilo ugroženi i da neko, na primer, bude uslovljen da se od sutra pojavi na drugom radnom mestu.Rad od kuće, povremeni i privremeni rad predstavljaju mogućnost, a ne obavezu, ali kandidatura za Evropsku uniju podrazumeva obavezu usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim, kažu u Međunarodnoj organizaciji rada. Kako ćemo prihvatiti fleksibilni rad, zavisiće od ponude i tražnje na tržištu rada.

8. april 2014.

Kome će dopasti posao na izmenama Zakona o radu
Ministar za vruć krompir

Izvor> Danas
Beograd - Ima nas koji se tim redosledom ne slažemo, ali izgleda da je prevladalo mišljenje da bi prvi reformski korak nove vlade Srbije trebalo da budu izmene Zakona o radu, one izmene koje su se zaglavile zbog sukoba sindikata sa bivšim ministrom privrede i postale drag predmet opštenarodnih diskusija. Da li su te izmene toliko radikalne i zastrašujuće ili nisu, tek stvorena je više nego pogodna atmosfera da se i najambicioznijim političarima kao noćna mora priviđa mogućnost da u nadležnost dobiju baš Ministarstvo za radTo ministarstvo, iako nadležno, gotovo da nije ni spominjano u onoliko zaoštrenoj atmosferi koja u predizborno vreme nije mogla da vodi ničem drugom do odlaganju zakona koje je, u predizborne svrhe, odigrano kao njegovo (demonstrativno) skidanje sa dnevnog reda. U taj međuprostor ugradio se bivši ministar za rad Rasim Ljajić i „ništa nije rekao, ali je pokupio sve poene“ - kažu u jednom velikom sindikatu.Dakle, kome će Aleksandar Vučić prepustiti vruć krompir pregovarnja o predloženim eksplozivnim rešenjima u Zakonu o radu, odnosno kome bi trebalo da ih poveri?
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kratko razmišlja i kaže: „Ja bih vratio Rasima. Mislim da je bio dosta uspešan ministar za rad, mada po vokaciji svi ministri rada podržavaju sindikat i on ih je podržavao i prilično se družio sa sindikatima. Ali mislim da dobro poznaje problematiku, bili bi zadovoljni i sindikati a mislim i poslodavci, ne znam ko bi drugi među javnim ličnostima ili političarima mogao da se potvrdi kao dovoljno stručan da sagleda tu situaciju.“ Atanacković podvlači da rad nisu samo sindikati, nego i poslodavci i sindikati i da tu mora da se uspostavi balans.
A da li je čuo za ideju da ministar rada bude Aleksandar Vulin?
- On se stalno deklariše kao istaknuti levičar, leviji od levih, nama tu ne trebaju levičari. Nama treba neko ko će da shvati sadašnji položaj radnika, da radnici sada treba da primaju platu, a ne lični dohodak kao nekad, sindikati često imaju još tu samouprvnu viziju iz prošlosti, Vulin bi vukao na tu stranu, a to ne bi bilo dobro rešenje - kaže Atanacković.Zoran Anđelković, član SPS-a i vlasnik S radija, misli da bi bilo logično da, ako socijalisti uđu u vladu, mesto ministra za rad pripadne njima. Ako se to ne desi, onda, bez dileme - Rasim.Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, misli da spekulacije o Vulinu kao ministru za rad ne mogu biti ozbiljne. „Ja bih na tom mestu voleo nekog ko se malo više razume u tu oblast. Evo, on jeste malo više akademski, ali Miša Arandarenko, njega bih“, kaže Pitić koji smatra da u Srbiji mnogo toga bilo drugačije da je na snazi ostao onaj Zakon o radu koji je donela prva postoktobarska vlada u kojoj je ministar bio i on.U tom pogledu sa Pitićem se slaže i Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata. „Da je ostao tadašnji zakon, imali bismo manje problema i ne bismo imali pola miliona otpuštenih radnika“, kaže ona i dodaje da bi ministar za rad trebalo da bude neko iz sindikata. Na podsećanje da je u prvom postokobarskoj vladi ministar bio sindikalac Dragan Milovanović, Savićeva misli da su to bila dobra iskustva.- Ako se za ministra finansija, privrede dovode eksperti, onda su i ljudi iz sindikata pozvani za poziciju ministra rada. Nemam neko određeno ime, ali bih predložila nekog iz sindikata, jer mislim da ljudi koji rade u sindikatu poznaju dobro tu materiju, povezani su sa svakodnevicom. Pogotovo u tranzicionim društvima, to je nešto što pije vodu - kaže Savićeva.Dr Darko Marinković bi za mesto ministra rada predložio samog sebe. „Ja sam stručan i kompetentan, ceo svoj život sam posvetio baš tim pitanjima i nemam mrlje u biografiji. Možda zvuči neskromno, ali je tako“, kaže Marinković. Ako bi morao da se odluči za nekog drugog, za njega nema sumnje da bi dr Branko Lubarda sa Pravnog fakulteta u Beogradu bio pravi izbor kao vrlo kompetentna i nestranačka ličnost. „Ne postoji niko, a pre svega među onima koji su se u dosadašnjim raspravama zalagali za restriktivna i neoliberalna radno-pravna rešenja, a da su izneli argumente zašto Srbija ne bi mogla da ima humano radno zakonodavstvo, koje je, uostalom, u skladu sa nizom međunarodnih konvencija i povelja koje je potpisala“. Dr Marinković neće da ogreši dušu, pa mora da doda da je posao ministra za rad vrlo lepo radila i dr Gordana Matković.Nada Momirović, vlasnica Modne konfekcije „Mona“, smatra da bi za ministra za rad trebalo da bude izabran neko ko ima iskustva u biznisu, ko ima iskustva u privatnom poslu. „Bez takvog iskustva ministar ne može da pomiri socijalistička iskustva, koja su potpuno ostala u svesti ljudi, i liberalna kapitalistička iskustva. A moguće je pomiriti ih“, kaže Momirovićeva. Ona kaže da je zahtev efikasnosti i maksimalnog podizanja produktivnosti nemoguće ispuniti zbog prezaštićenih prava radnika. „Kad od ljudi tražite da urade posao, oni to zovu mobingom. A ugovor o radu je za njih automatski plata, a nije samo opis poslova koje oni moraju da urade odlično da bi dobili platu“.Pa kandidata za ministra rada i nema tako malo kako bi se po žestini rasprava o temi moglo (pogrešno) zaključiti..

7. april 2014.

Sindikalno organizovanje u Srbiji i Hrvatskoj
Izvor> Radio Slobodna Evropa
U Domu omladine Beograda u subotu je zatvorena trodnevna međunarodna konferecija u organizaciji Centra za politike emancipacije. Značajnu pažnju privukla je tribina o sindikalnom organizovanju na primerima Srbije i Hrvatske. Kakav je položaj sindikata, koja je danas njihova uloga i da li je moguć savez između civilnog sektora i predstavnika radnika - neka su od pitanja o kojima su govorili sindikalisti i aktivisti iz dveju susednih zemalja.
Početkom ove godine, grupa aktivista iz udruženja "Pravo na grad" i članova Nezavisnog cestarskog sindikata održala je performans pod nazivom "Ubijate kravu radni šnicle" pred zgradom Vlade Hrvatske. Na Markov trg doneli su lutku krave koju su testerom isekli. Na glavama su nosili maske sa likom premijera i resornih ministara.
Bio je to njihov bunt protiv najave Vlade da hrvatske autoputeve stavi pod koncesiju.
Mijat Stanić, predsednik Nezavisnog cestarskog sindikata iz Zagreba, objašnjava kako je tekla saradnja
"U ovoj akciji smo ostvarili suradnju svih sindikalnih središnjica i organizacija civilnog društva. Dosta smo raširili frontu i krenuli s prosvjedima. Kako sam ja u sindikatima, dobio sam dokumentaciju, za koju sam morao potpisati da je ne smijem objavljivati. Onda smo zajednički kao udruga i sindikati zatražili objavu tih dokumenata pozivajući se na Zakon o pravu na pristup informacijama. Nakon toga, kad smo taj materijal javno mogli rabiti, organizirali smo okrugli stol gdje smo govorili o svim tim aspektima i tu smo pozvali najveće stručnjake".
Priča o koncesiji nije završena, ali je deo sindikalista, s jedne, i aktivista, s druge strane, shvatio da je moguće ostvariti simbiozu.Teodor Celakoski, aktivista inicijative "Pravo na grad", kaže da sindikati imaju veliku infrastrukturu koju treba iskoristiti za mobilizaciju građana.
"Ideja oko koncesioniranja autoceste je upravo to da pokušamo preko te teme doći do najšireg građanstva i da u taj proces uključimo različite društvene slojeve", kaže Celakoski te dodaje:
"Zanimljivo je da su sindikati u međuvremenu postali svjesni da su u dobrom djelu delegitimirani, da su po pitanju vidljivosti oštećeni. U tom smislu su suradnju sa udrugama prepoznali kao prostor za svoju vidljivost i napredovanje u tom smislu."
Predlog zakona o radu u Srbiji je nedavno mobilisao grupu novosadskih udruženja i Savez samostalnih sindikata Novog Sada. Zajednički su pokrenuli Internet kampanju, sa kratkim video spotovima u kojima daju argumente protiv ovog zakona.
Iako je predlog pod pritiskom javnosti povučen na doradu, stanje u ovdašnjim sindikatima daleko je dobrog, smatraju pojedini stručnjaci. Ivan Radenković, član kolektiva "Gerusija" koji je učestvovao u kampanji protiv novog Zakona o radu, ističe da je sindikalni pokret deradikalizovan:
"U konkretnim odnosima snaga u Srbiji, sindikalna akcija je u birokratskom smislu podređena politici i određenim partijskim strukturama i služi kao neka vrsta dopune političkoj akciji. S jedne strane imamo deradikalizovan sindikat koji se i dalje drži socijalnog dijaloga kao nečega za šta ne postoje realni ekonomski uslovi, da se isposluje cela ta stvar. S druge strane, politizacija samih sindikata u smislu kritike kapitalizma kao takvog je izostala."
Predstavnik Saveza samostalnih sindikata iz Novog Sada Boško Petrov, pak, smatra na osnovu ličnog iskustva da javnost ne zanimaju dešavanja u sindikatima. Veliki deo odgovornosti zbog takvog stanja pada na medije, ali su, smatra Petrov, i sami sindikalisti nezainteresovani.
"Mi smo zato u Savezu samostalnih sindikata Novog Sada rešili da to menjamo tako što smo krenuli u edukacije po srednjim školama. Nama je srednja generacija članstva izgubljena u smislu nekog poznavanja sindikata. Njima je toliko svejedno, oni su po automatizmu učlanjeni u naš sindikat. Zato i krećemo s tim predavanjima – od istorijskih činjenica početaka sindikata pa nadalje", kazao je Petrov.
Mijat Stanić se slaže da je veliki deo radnika izgubio interes za rad sindikata, ali napominje da je jedino kroz jačanje svesti civilnog društva moguće kontrolisati vlast:
"To je vjerovatno naš najteži zadatak: razvijanje svijesti civilnog društva. Tu sindikati mogfu ponuditi ono što oni imaju kao svoju komparativnu prednost, ali su neophodne i udruge civilnog društva. Bez toga ne možemo ići naprijed", zaključio je Stanić.
Tokom tri dana konferencije "Rad, kapital, klasna borba" u Beogradu je gostovalo petnaestak stručnjaka i teoretičara iz regiona i Zapadne Evrope.

3. april 2014.

Sledeće nedelje novi sastanak Radne grupe za Zakon o radu
Tanjug
Sastanak Radne grupa za izmene Zakona o radu (ZOR) neće biti održan sutra, već u četvrtak sledeće nedelje, najavio je danas potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.Mihajlović je rekao da će na sastanku čije je održavanje planirano 10. aprila članovi Radne grupe razmatrati odredbe koje se odnose na minimalnu zaradu, prošireno dejstvo kolektivnih ugovora, rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, kao i razloge za davanje otkaza radniku. On je naveo da članovi radne grupe nisu mogli da organizuju sastanak ove nedelje budući da su prethodna dva dana učestvovali na seminaru na Paliću koji je organizovala Međunarodna organizacija rada (MOR).Osvrćući se na skup na Paliću, Mihajlović je rekao da se sindikati nisu složili sa predloženom agendom i da su očekivali da će više reči biti o Zakonu o radu, odnosno spornim odredbama. - Očekivali smo da će se pričati o odredbama koje sa ostalim članovima Radne grupe nismo uspeli da usaglasimo do sada kako bi dobili mišljenje od predstavnika Međunarodne organizacije rada, ali to se nije dogodilo - rekao je Mihajlović, dodajući da su zbog toga sindikati napustili skup. Sindikati su pri stavu da bi minimalna cena trebalo da se utvrđuje jednom godišnje, i to u oktobru i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošačke korpe. Smatraju, takođe smatraju da bi prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i dalje trebalo da važi, odnosno da se ne ukida. Na ranijim sastancima Radne grupe predstavnici radnika su tražili da rad na određeno vreme u svim firmama koje imaju kontinuitet u radu mora da bude ograničen na 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.Što se tiče otpremnina, sindikalci su se složiili da se one isplaćuju za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, ali da to ne bude trećina od osnovne zarade, već trećina od prosečne plate. Na sastanku predstavnika sindikata i poslodavaca sa predstavnicima vlade početkom januara dogovoreno je da se Nacrt izmena Zakona o radu završi do 1. maja, a njegovo usvajanje se očekuje do kraja juna.

Kasnije penzionisanje i reforma PIO fonda - neminovnost
Tanjug
Reforma penzionog sistema u Srbiji je neminovnost, kao što je neminoivno i podizanje starosne granice za odlazak u penziju
Reforma penzionog sistema u Srbiji je neminovnost, kao što je neminoivno i podizanje starosne granice za odlazak u penziju, ali se uštede u budžetu ne smeju sprovoditi na štetu već ionako osiromašenih penzionera, nego reformom Fonda PIO i njegovih prihoda, ocenili su večeras ekonomski eksperti i predstavnici sindikata.Predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke Milenko Dželetović rekao je da će imperativ nove vlade i njenog Ekonomskog saveta biti sistemsko rešavanje reforme penzionog sistema. On je poručio da se reforma mora započeti, a tek poslednja mera, ukoliko sve druge budu iscrpljene, biće jednokratno smanjenje penzija.Komentarišući zahtev MMF-a da se moraju ostvariti uštede na izdacima za penzije, kao uslov da Srbija dobije novi aranžman, Dželetović je za RTS rekao da to ne mora da bude prihvaćeno ako će naneti štetu u makroekonomskoj stabilnosti zemlje. On je napomenuo da će to tek biti stvar pregovora sa Fondom.Reforma penzionog sistema je tek jedan "kamičak" u moru problema koji čekaju novu vladu, ocenio je Dželetović, koji smatra da će nova vlada sigurno imati kredibilitet za sprovođenje reformi, od kojih će neke sigurno biti bolne.Prema njegovim rečima, u sprovođenju penzione reforme puno bi pomoglo povećanje privredne aktivnosti zemlje i to spada u prioritete prvog reda nove vlade, među kojima je i donošenje seta od 22 zakona.Ekonomista Miladin Kovačević kazao je da bi reforma penzionog sistema morala da ide u dva pravca - podizanjem granice za penzionisanje, što je neminovnost, a drugi pravac je indeksacija penzija sa rastom inflacije i tu bi mogli da se smanje izdaci za penzije iz budžeta ispod 10 odsto BDP-a godišnje.Kovačević je objasnio da se reforma penzionog sistema može sprovesti bez nužnog smanjenja penzija, reformom PIO fonda i novim izvorima prihoda za taj fond.Član predsdeništva Samostalnog sindikata Srbije Milan Grujić naveo je da je bruto učešće penzija u BDP-a od 12 do 15 odsto od 2009. do 2012. godine, a MMF zahteva da se to učešće svede na ispod 10 odsto BDP-a.U Srbiji od ukupno 1,7 miliona korisnika, penzija 410.000 penzionera ima najnižu penziju, a to je 10.000 dinara mesečno, a prosečna penzije iznosi oko 23.000 dinara mesečno, naveo je Grujić. On je dodao da je indeksacijom, odnosno usklađivanjem penzija sa rastom trsoškova života, ta grupacija od 2003. do danas realno izgubila 27 odsto mesečnih prihoda.Na birou ima realno milion ljudi bez posla sa prosečnom starošću od 39 godina, a mladih od 24 do 34 godine života ima 270.000 i ako bi se starosna granica za odlazak u penziju pomerila na 67 godina, za dve godine imali bi smo mali efekat rasta prihoda u budžetu - svega četiri odsto po tom osnovu, upozorio je Grujić.PIO Fond treba restrukturirati da bude samoodrživ i samofinansirajući, naglasio je Grujić i dodao da ove godine od 584 milijarde dinara u Fondu PIO, oko 261 milijarde dinara dolazi iz republičkog budžeta i suština reformi treba da bude smanjenje učešća države u finansiranju Fonda PIO.Predsednik Saveza vojvođanskih penzionera Milan Nenadić rekao da su penzioneri toliko osiromašeni, da neki primaju penzije niže od socijalne pomoći, tako da je stotine hiljada penzionera "u stanju socijalne bede", ili na samom rubu, ocenjujući da zbog toga nema govora o nekakvom smanjenju njihovih penzija.Reformu penzionog sistema ne treba rešavati "preko leđa penzionera", već treba pribeći drugim modelima u rešavanju tog problema, rekao je Nenadić.Prema njegovoj oceni, jedan od problema je veliki broj invalidskih penzionera, koji se ubuduće ne sme povećavati, jer sada dostiže skoro trećinu ukupnog broja penzionera, po čemu je Srbija blizu nekih evropskih razvijenih zemalja.

Sedam od 10 radnika mašta o prosečnoj plati
Izvor> 24sara.rs
Prosečna plata u Novom Sadu, prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, iznosi 49.165 dinara bez poreza i doprinosa. Međutim, većina Novosađana može samo da sanja ovaj iznos, a sindikati tvrde da čak 70 odsto sugrađana zarađuje znatno manje od toga.
Pojedini radnici u Novom Sadu plaćeni su samo 15.000 dinara mesečno, jer rade na crno
ZARADA - Prodavci u buticima, trafikama ili marketima rade neprijavljene za dvadesetak hiljada, frizeri i ugostitelji, ako nisu vlasnici, zarade malo više, dok medicinske sestre prosečnu platu ne mogu da zarade ni kada im se uračuna noćno dežurstvo.Prodavačica Ana Pavlović kaže da nakon smene radi dodatni posao, jer joj je plata daleko ispod prosečne.- Vikendom, praznicima, pre i posle redovnog posla, prodajem posuđe i kozmetiku od vrata do vrata. Za iole pristojan život potrebno je da rade svi članovi domaćinstva. Teška su vremena i činjenica je da većina Novosađana živi ispod proseka - priča Pavlovićeva.Najmanje plate imaju zaposleni u zanatskim i uslužnim delatnostima, a prema podacima Zavoda najmanje primaju Novosađani koji proizvode odevne predmete, svega 24.723 dinara. Prosečne zarade u ugostiteljstvu su 23.387 dinara, proizvođači nameštaja zarađuju oko 27.500 hiljada, koliko i prodavci u buticima i marketima ukoliko su regularno prijavljeni. Međutim, građani kažu da je realno stanje mnogo gore.- Znam mnogo ljudi koji rade za 15.000 dinara. Šta će, moraju. Situacija je sramna i mnogo je porodica koje žive veoma teško, čak i bedno. Za normalan život potrebno je od 50.000 do 70.000 dinara i to bez kupovine nameštaja, bele tehnike ili putovanja. Možemo samo da sanjamo tolike plate - priča frizerka Dunja Simić.U Savezu samostalnih sindikata Novog Sada navode da je neto prosečna plata od skoro 50.000 realna, ali za one kojima se regularno uplaćuju svi doprinosi. Ipak, mnogi građani ne primaju tako platu.- Ljudi u sivoj zoni rade za minimalac ili čak ispod toga. Nemoguće je izračunati pravu prosečnu platu jer ne znamo koliko ljudi radi na crno, u trafikama, buticima, kafićima... Mnogi platu primaju na ruke, a ne preko računa. Neki je čak i ne primaju - kaže Boško Petrov, portparol Saveza.
Prosečne zarade po oblastima
Proizvodnja odevnih predmeta 24.723
Pripremanje i posluživanje hrane i pića 23.871
Proizvodnja nameštaja 27.637
Izgradnja zgrada 28.087
Trgovina na malo 26.966
Iznajmljivanje i lizing 23.935
Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 30.092
Pravni i računovodstveni poslovi 36.147
Obrazovanje 42.930
Poslovanje nekretninama 47.603
Arhitektonske i inženjerske delatnosti 56.432
Naučno istraživanje i razvoj 69.868
Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi 69.218
Reklamiranje i istraživanje tržišta 84.251
Upravljačke delatnosti i savetovanje 95.967
Uslužne delatnosti u rudarstvu 131.345 .

"Direktori, uozbiljite se konačno"
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević uputio je oštre zamerke menadžmentu šest javno-komunalnih preduzeća i zatražio reforme.
"U javnim komunalnim preduzećima “Stan” , “Zelenilo”, ” Lisje” , “Put”, ” Čistoća” kao i Spensu počeće ubrzo korenite reforme što će zaposleni odmah osetiti", kazao je Vučević posle sastanka sa direktorima ovih gradskih firmi i čelnika Sindikata zaposlenih u komunalno - stambenoj delatnosti Novog Sada, koji je i održan upravo na zahtev sindikata.Vučević nije želeo da ulazi u detalje reformi koje je najavio, pozivajući direktore komunalnih firmi da se uozbilje i konačno stave tačku na dosadašnji način rada u ovim preduzećima. Vučević je istovremeno naglasio da i preostale gradske komunalne firme, one koje nisu imale svoje predstavnike na ovom sastanku, treba pod hitno reformisati.Prema oceni predsednika Sindikata u stambeno komunaloj - delantosti Novog Sada Zorana Radosavljevića u šest gradskih firmi odgovorni su direktori i njihovi saradnici, koji nemaju volje i snage, a, kako je rekao, verovatno ni znanja da vode preduzeća."Ne poštuju se programi poslovanja koje je Skupština grada usvojila upravo na njihov predlog", naveo je Radosavljević i naglasio da sindikat i Vučević imaju jedinstven stav o tome kako se treba i mora raditi u gradskim firmama. Sindikat komunalaca juče je, na samom početku radnog vremena, održao štrajk upozorenja, ali mada prvi sat po dolasku na posao nisu radili, to grad i njegovi žitelji nisu osetili. Razlog za ovaj jednosatni štrajk upozorenja je što u šest navedenih gradskih preduzeća plate kasni u proseku jedan i po mesec, odnosno što u protekla tri meseca zaposleni imaju neredovna primanja. " Zahtevamo da se smene nesposobni i da na čela preduzeća stane sposoban kadar, da se donesu planovi za izlazak iz krize sa navedenim rokovima koje moraju poštovati direktori. Tražimo da se ispita odgovornost direktora i njihovih saradnika za loše poslovanje, a zatim i iniciraju postupci pred sudom. Zahtevamo da se u saradnju sa budžetskom inspekcijom i drugim državnim institucijama pokrenu postupci protiv odogovornih zbog kršenja Zakona o buyetskom sistemu i zapošljavanju", saopštio je, između ostalog, sindikat zaposlenih u Stambeno - komunalnoj delatnosti.

Nemačka
Štrajkačko proleće
Proleće je vreme kada se u Nemačkoj radnici bore za svoja prava, kada se štrajkuje. Nedavno su to činili radnici u javnim službama, sada su to piloti. Osim toga, postignut je načelni dogovor oko uvođenja mimalne stanice.

Od juče (2.4.) štrajkuju piloti Lufthanze. Za razliku od većine štrajkova, ovaj put radnici, za koje se ovih dana kaže da su najbolje plaćeni u Nemačkoj, ne traže povećanje plata, već se bore za to da im se ne ukinu povlastice prevremenog odlaska u penziju:

Zidojče cajtung: „Piloti Lufthanze bi pod hitno trebalo da uvide da više nisu 'gospodari neba', da su izgubili čar izabranih i nezamenjivih. Sindikat pilota 'Kokpit' koji je u konkurenciji sa sindikatom radnika u uslužnim delatnostima 'Verdi', rizikuje mnogo. Onaj ko, iako je mali (štrajkuje 5.400 pilota), kao taoce uzme delove društva (3.800 anuliranih letova čime je pogođeno 425.000 putnika), moraće da bude kažnjen. Piloti gube simpatije naroda i odobravanje političara.“
Veclauer cajtung iznosi argumente za i protiv štrajka:
„Za: I piloti koji štrajkuju su sigurno svesni velikodušnosti postojećih ugovora kojima je regulisan njihov radni odnos. Ko može da im zameri što se bore za svoja prava uobičajenim sredstvom – štrajkom? Inače, spremnost na štrajk kod 'Verdija' bila je mnogo veća, štrajkovalo se masovno još tokom pregovora – bili su pogođeni milioni građana, a ne samo 425.000 putnika Lufthanze.
Protiv: Sindikat kao što je 'Verdi' može samo da sanja o moći strukovnog sindikata. To što je 'Verdi' uspeo da izboksuje za zaposlene u javnim službama jeste dobro, ali ne može da se poredi sa nivoom na kojem 'operišu' piloti.
Najbogatiji štrajkači Nemačke
Piloti jedne od najvećih aviokompanija sveta Lufthanze počeli su trodnevni štrajk. U pitanju je pobuna protiv produženja radnog veka pilota koji trenutno mogu u dobro plaćenu prevremenu penziju. (02.04.2014)
Tagesšpigel iz Berlina komentariše opšti trend smanjenja radničkih prava: „Još pre potpisivanja koalicionog sporazuma, političari Socijaldemokrata (SPD) i demoghrišćana (CDU) dogovorili su se da strukovnim sindikatima otežaju život. Još u novembru je bilo rečeno: princip – jedna firma, jedan tarifni ugovor – trebalo bi da se reguliše zakonom. Taj napad odnosi se na sindikalno organizovane specijaliste, bez obzira na to da li su oni piloti ili mašinovođe […] Videćemo da li će SPD, bivša partija radnika učestovati u napadu na pravo da se štrajkuje.“I dok piloti upravo štrajkuju, sindikat i država dogovorili su se oko povećanja plata za zaposlene u javnim službama.Mitelbajriše cajtung: „Ko kaže da ne može! Bolje kratko i žestoko nego mučno i dugo. Postignut je dogovor i to u najkraćem roku u poslednjih 25 godina. To treba zahvaliti glavnim pregovaračima, ministru unutrašnjih poslova Tomasu de Mezijeru i šefu 'Verdija' Franku Bsirskeu. Njih dvojica su pokazali da uz uzajamno poverenje i dobru volju mogu da se reše i najveći problem. Nakostrešeni petlovi uzavrele krvi u Lufthanzi mogli bi da se ugledaju na njih – može to i drugačije.“Handelsblat iz Disledorfa smatra da je poslodavac (država) dogovor dobro opisao rečima: „na granici izdrživog“: „Većina opština trebalo bi da izdvoji više za svoje zaposlene, s obzirom na veće poreske prihode u poslednje tri godine. Dobro je to što ugovor važi dve godine: u tom periodu, dakle, neće biti štrajkova po vrtićima, bolnicama i kod gradske čistoće.“Vladajuća koalicija je postigla dogovor u uvođenju minimalne satnice za zaposlene u Nemačkoj – 8,50 evra.Flensburger tageblat: „Ovim dogovorom SPD se oprašta od prvobitne ideje – minimalca za sve. Izuzeci se odnose na one koji su dugo nezaposleni, na maloletnike, na osobe tokom stručnog obrazovanja i one na praksi, za taksiste i dostavljače novina – to su sve odgovori na predvidljive probleme povezane sa uvođenjem minimalca. Pragmatizam umesto dogmatizma! Dok zakon ne bude donet, proći će još pola godine. Sindikati će pokušati da torpediraju neke od izuzetaka u novom zakonu – pogotovu one koji se odnose na dugo nezaposlene. Istovremeno, biće i predloga za nove izuzetke. Taj Nacrt zakona samo je konkretizovana podloga za diskusiju. Politička borba oko minimalca u Nemačkoj se nastavlja.“Lajpciger folkscajtung: „Rad konačno ponovo dobija svoju minimalnu vrednost. Privreda i deo konzervativaca gunđaju, ali začuđujuće tiho. A do skoro je pri pomenu minimalne satnice bilo govora o ni manje ni više nego totalnoj propasti nemačke privrede ako se uvede minimalac. Pritom se radi o minimalnim uslovima za četiri miliona ljudi, o tome da im se rad prosto više isplati nego nerad. To pokazuje sledeće: prvo, da je Angela Merkel konačno pokazala da ima sluha za bolne nepravde, drugo da se SPD oslobodio dela tereta koji joj je ostavio, kod privrednika omiljeni, Gerhard Šreder, i treće, da nije baš sve loše što predloži Gizijeva stranka (Levica).“

1. april 2014.

Srbija - zemlja jeftine radne snage
Izvor: Dnevnik
Beograd -- Strancima je veliki motiv da ulažu u Srbiju jer nas plaćaju pet do šest puta manje negu u Evropi i to je naš glavni adut u privlačenju investicija.
Kada se imaju u vidu i subvencije koje im je naša država davala po radnom mestu, i ne čudi što imamo investitora iz Italije, zemlje u kojoj je cena radne snage bezmalo 1.900 evraPrvi sekretar italijanske ambasade zadužen za ekonomske poslove, Marko Leone kaže da su italijanski biznismeni u Srbiji zadovoljni kvalitetom naših radnika, jer su dobro obrazovani u skladu sa zahtevima branši u kojima su Italijani ovde prisutni. Povoljnost Srbije je i u tome što ima i sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Turskom. To je, izgleda, Italijanima postalo naročito važno otkako je Rusija prošle godine zabranila uvoz svinjskog mesa iz EU, pa se italijanski proizvođači pršuta i drugih prerađevina dovijaju kako da svoje proizvode ipak plasiraju na rusko tržište. Zato bi da krenu krivudavim putem, to jest preko naših mesnih industrija. Elem, kakvih-takvih prednosti za strance imamo, ali stručnjaci naglašavju da ne treba mnogo da se uzdamo u njih, već da sami moramo da zapnemo. "Osnovna stvar je da se zemlja ne može razviti na osnovu stranih investicija", kaže konsultant Branko Pavlović navodeći kao primer Mađarsku koja je imala neuporedivo veće investicije od nas ali, kako kaže, one su stale negde na oko 500 evra, i više ne mrdaju nikad.Pavlović se slaže sa ocenama da u obrazovanoj a jeftinoj radnoj snazi stranci vide našu prednost, ali ne očekuje da će u dogledno vreme pohrliti u Srbiju. "Moguće je da će izvesnih investicija biti ali najpre, trebalo bi da se nastavi Južni tok i obnova železnica iz kredita, jer to su najveći poduhvati koji su u 2014. mogući. Sve drugo ne deluje mnogo ubedljivo ako vidimo da strane banke imaju filijale u Srbiji, povlače devize i gledaju da naplate sve što mogu od naših filijala. Ne bi one izvlačile novac da misle da će ovde biti ozbiljnije privredne aktivnosti", naglašava Pavlović.Osvrćući se na subvencije koje su stranci dobijali za otvaranje radnih mesta, Pavlović kaže da države koje se opredele za strane investicije uvek sebe stavljaju u poziciju da su lako ucenjive.

Nastavljeni pregovori
Ministar, sindikati i poslodavci o Zakonu o radu

Izvor> e-novine.com
U Ministarstvu rada i mirovinskog sustava započeo je tripartitni radni sastanak o izmjenama Zakona o radu (ZOR), na kojem uz ministra Miranda Mrsića sudjeluju predstavnici poslodavaca i sindikata, prenosi Hrvatska radio-televizija. Predstavnik Hrvatske udruge poslodavaca Damir Kuštrak izjavio je uoči sastanka da su poslodavci odavno za dogovor o reformi radnog zakonodavstva. Nije htio špekulirati hoće li se danas postići konačan dogovor oko te vruće teme, napomenuvši da tek treba vidjeti hoće li biti organiziran još jedan sastanak socijalnih partnera.Sastanak se održava nakon dvotjednih pregovora koje je Mrsić vodio naizmjenično sa sindikatima i poslodavcima, pokušavajući dogovoriti kompromis oko spornih pitanja.Ključna pitanja na kojima inzistiraju sindikati su preraspodjela radnog vremena, rad preko agencija za zapošljavanje i otkaz ugovora o radu. Poslodavci pak traže rješenja koja su primjerenija vremenu u kojem živimo, kako bi se potaknulo zapošljavanje i otvaranje novih radnih mjesta, zaštitilo radnike i osiguralo veću konkurentnost gospodarstva.Nakon sastanka, prema najavama, trebalo bi biti jasno je li postignut dogovor socijalnih partnera o spornim prijedlozima izmjena zakona, zbog kojih su sindikati optuživali Vladu i poslodavce da žele u Hrvatsku uvesti robovlasništvo.Zbog izmjena Zakona o radu sindikati su donedavno bili "na ratnoj nozi" s Vladom i poslodavcima, optužujući ih da žele u Hrvatsku uvesti robovlasništvo, zbog čega su privremeno prekinuli socijalni dijalog, organizirali dvosatni štrajk solidarnosti i održali bučan prosvjed pred Saborom.U Ministarstvu rada iz istog razloga nisu imali poseban komentar uoči sastanka.Na prošlom tripartitnom sastanku, održanom 18. ožujka, sindikalni čelnici izrazili su spremnost na dogovor i kompromis, no dali su do znanja da ispod određene razine ne mogu ići, odnosno da Vladin prijedlog ZOR-a ne može biti tek polazište za daljnje smanjenje radničkih prava. Nisu isključili ni mogućnost novih prosvjeda i štrajkova ne budu li prihvaćeni njihovi argumenti.Poslodavci su izrazili zadovoljstvo ponovnom uspostavom dijaloga te se zauzeli za pronalaženje rješenja primjerenijih vremenu u kojem živimo, kako bi se potaknulo zapošljavanje i otvaranje novih radnih mjesta, zaštita radnika i veća konkurentnost gospodarstva. I sindikati i poslodavci izrazili su želju da se dogovor postigne što prije jer smatraju da odugovlačenje ne koristi nikome.Hrvatski sabor prihvatio je Vladin prijedlog izmjena Zakona o radu u prvom čitanju i pritom pozvao socijalne partnere da se do drugog čitanja pokušaju usuglasiti o spornim pitanjima.

31. mart 2014.

Trećina Srbije na minimalcu
Izvor: Novosti
Beograd -- Minimalna zarada u Srbiji nije povećana već dve godine i spada u najniže u regionu, a procene su da minimalac u našoj zemlji prima trećina zaposlenih.
On trenutno iznosi 115 dinara po satu, a na mesečnom nivou 20.010 dinara. Sindikati predlažu da se u okviru izmena Zakona o radu uvede odredba po kojoj bi bilo predviđeno da se minimalac može isplaćivati najduže šest meseci i to u slučajevima kada poslodavac, odnosno firma, ima probleme u radu. Takođe, traže da se on utvrđuje jednom godišnje, i to u oktobru, i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, koja sada iznosi oko 65.000 dinara.Najskuplje je plaćen rad u Švedskoj, gde se za jedan sat rada dobija 40,1 evra, pokazuju podaci Evropskog zavoda za statistiku - Evrostata. Prosečna cena rada u EU u 2013. godini iznosila je 23,7 evra, a u evrozoni 28,4 evra. Podaci Evrostata pokazali su i da su u Evropskoj uniji u januaru minimalne plate značajno varirale, od svega 174 evra u Bugarskoj do 1.921 evra u Luksemburgu. Predstavnici radnika su pre nekoliko meseci zatražili i da se minimalna cena rada poveća na 130 dinara po satu, sa čime se nisu složili poslodavci, koji ističu da se za to nisu stvorili uslovi u privredi. Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta u februaru doneta je odluka da se cena rada ne menja do juna. Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Zoran Mihajlović rekao je da zabrinjava činjenica da minimalac u Srbiji ne može da zadovolji ni egzistencijalni minimum potreba stanovništva. Prema njegovim rečima, procene sindikata pokazuju da trećina zaposlenog stanovništva u Srbiji živi od minimalca. To praktično znači da oko 500.000 građana prima minimalnu mesečnu zaradu. Minimalac u Srbiji je poslednji put korigovan u aprilu 2012. godine, i tada je cena rada po satu sa 102 dinara povećana na 115 dinara. Radnik u Srbiji je sa minimalnom platom od 175 evra i tada bio jedan od najmanje plaćenih u okruženju. Kada je reč o zemljama članicama EU, Bugarska je sa 3,7 evra po satu imala najnižu cenu rada u Evropskoj uniji u 2013. godini, ali je istovremeno imala i najveće povećanje te cene od 44,1 odsto od 2008. do 2013. godine.

Sporne tačke pregovora o zakonu o radu
Izvor> Blic Online
U pregovorima sindikata i poslodavaca o Nacrtu novog zakona o radu najspornija su pitanja otpremnina, rada na određeno vreme, minimalne zarade i uslova za otkaz.
Otpremnine
SINDIKATI Saglasni da ne može da se isplaćuje dva puta za isti radni staž. Ne pristaju na promenu ako se ne obezbedi mehanizam sprečavanja zloupotrebe ove promene, poput ciljanje promene imena firme kako bi se izbeglo plaćanje. Ali da bude veća, 1/3 prosečne plate
POSLODAVCI Ne može se isplatiti otpremnina dva puta za isti radni staž. Otpremnina nije socijalna kategorija i treba da se isplaćuje na osnovu 1/3 osnovne plate prvih deset godina, a sve preko 1/4 osnovne plate.
Rad na određeno vreme
SINDIKATI Pristaju da se maksimalno trajanje ugovora sa jedne produži na dve godine, sa nemogućnošću daljeg prolongiranja. Uslov da broj zaposlenih sa takvim statusom ne sme da bude preko 20 odsto.
POSLODAVCI Zalažu se da rad na određeno vreme bude produžen na tri godine umesto dosadašnjih 12 meseci. Ne podržavaju ograničenje na postojanje maksimum 20 odsto takvih ugovora u preduzeću jer tvrde da je to u praksi neizvodljivo
Minimalne zarade
SINDIKATI Da bude vezana za potrošačke cene i minimalnu potrošačku korpu. Poslodavac ne sme da je isplaćuje duže od šest meseci. Može da se menja jednom godišnje umesto dva puta kao do sada, ali uz obavezu da se ako padne ispod 70 odsto minimalne potrošačke korpe automatski koriguje.
POSLODAVCI Minimalna zarada treba da se određuje jednom godišnje u skladu sa inflacijom, a ne dva puta kao do sada. Ograničenje od 6 meseci isplaćivanja minimalne zarade u praksi nije moguće ostvariti.
Otkazi
SINDIKATI Ne pristaju da kriterijumi za otkaz koji već postoje u pojedinačnim aktima preduzeća budu deo zakona. Ne može u zakonu da stoji da poslodavac može da otpusti radnika ukoliko je u pijanom stanju.
POSLODAVCI Treba pojednostaviti proceduru za otpuštanje radnika. To će zaštititi dobrog radnika od lošeg. Smanjivanje birokratije kod zapošljavanja smanjiće se birokratija kod otpuštanja. .

19. mart 2014.

O Zakonu o radu 27. marta
Tanjug
BEOGRAD - Radna grupa za izmene Zakona o radu sastaće se 27. marta, kada bi trebalo da se razmatraju odredbe koje se odnose na zaradu i dejstvo kolektivnih ugovora.Sindikati su pri stavu da bi minimalna cena trebalo da se utvrđuje jednom godišnje i to u oktobru, i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošacke korpe.Takođe, sindikati smatraju da bi prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i dalje trebalo da važi, odnosno da se ne ukida.Potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović je rekao da su mnogi detalji koji se odnose na odredbe u vezi rada na određeno vreme i načina isplate otpremnina ostali neusaglašeni, i da će se za to sačekati formiranje nove vlade.Na ranijim sastancima Radne grupe predstavnici radnika su tražili su da rad na određeno vreme, u svim firmama koje imaju kontinuitet u radu, mora da bude ograničen na 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.Što se tiče otpremnina, sindikalci su se složiili da se one isplaćuju za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, ali da to ne bude trećina od osnovne zarade, vec trećina od prosečne plate.Direktor Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, rekao je juče Tanjugu da očekuje da se u što kraćem roku nastavi sa sastancima i razgovorima u vezi Zakona o radu. On smatra da se već godinu dana izgubilo u razgovorima i da bi bilo dobro da se ispoštuju rokovi i da se kompromis oko spornih odredaba postigne do juna.Na sastanku predstavnika sindikata i poslodavaca sa predstavnicima vlade početkom januara dogovoreno je da se Nacrt izmena Zakona o radu završi do 1. maja, a njegovo usvajanje se očekuje do kraja juna.

Ministar: Ne zatvarati seoske škole
Tanjug
Ministar prosvete Tomislav Jovanović izjavio je da seoske škole ne treba zatvarati i da nijedan prosvetni radnik ne treba da ostane bez posla
Na sastanku sa predsednikom Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Draganom Matijevićem i njegovim saradnicima, Jovanović je rekao da se neće primenjivati finansiranje po broju učenika i ponovio da će uvek voditi računa o interesima nastavnika i učenika.Kako se navodi, Jovanović je istakao da Ministarstvo i reprezentativni sindikati u obrazovanju treba zajedno da nastave da unapređuju položaj zaposlenih i uslove rada u školama. On je naveo da "seoske škole ne treba zatvarati jer je to u interesu Srbije" i ponovio da "nijedan prosvetni radnik nije otpušten i ne treba da ostane bez posla". U saopštenju se navodi da se Matijević saglasio sa stavovima ministra i izneo zahtev sindikata da se napravi posebna lista prosvetnih radnika koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, kako bi se sa te liste preuzimali nastavnici koji bi u drugim školama popunjavali fond časova.

11. mart 2014.

Porez samo na iznos osnovne zarade
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd, Prokuplje -- Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti traži da se zaposlenima u zdravstvu oporezuje samo iznos osnovne zarade.Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti zatražio je od ministra finansija Lazara Krstića da po hitnom postupku izmeni Pravilnik o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenih u javnom sektoru tako da se zaposlenima u zdravstvu oporezuje samo iznos osnovne zarade."Sindikat zahteva da se pri izmeni Pravilnika zaposleni u zdravstvu tretiraju ravnopravno sa ostalim zaposlenim u javnom sektoru, odnosno da se oporezuje samo iznos osnovne zarade", navodi sindikat u saopštenju. Sindikat podseća da je više puta ukazivao i obrazlagao neophodnost izmene Pravilnika i dodaje da je ombudsman Ministarstvu finansija uputio preventivnu perporuku i potvrdio navode sidnikata u vezi sa solidarnim porezom i da se njegovom primenom krše prava građana. "Uvažavajući činjenicu da je Narodna skupština raspuštena, te da nema ko da stavi van snage zakon, Sindikat zahteva da ministar finansija po hitnom postupku izmeni Pravilnik, a sve do potpunog ukidanja zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru", navodi sindikat.
“Naredna vlada rešavaće probleme u zdravstvu”
Naredna Vlada Srbije će odmah nakon izbora analizirati probleme u zdravstvu, koji su razlog štrajka zdravstvenih radnika, izjavio je u Prokuplju državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić. On je naglasio da se zahtevi štrajkača prevashodno odnose na solidarni porez, koji će morati da obuhvati i lekarsku pripravnost i dežurstva. Takođe je dodao da je štrajk upozorenja inicirala jedna grupa lekara iz Kliničko bolničkog centra u Nišu, kao i da on neće ugroziti zdravstveni sistem Srbije. Državni sekretar sa saradnicima posetio je danas Apotekarsku ustanovu u Prokuplju, koja je prema njegovim rečima jedna od najboljih i najuspešnijih u Srbiji jer je uspela tokom prošle godine da ostvari profit od 19 miliona dinara. Vekić je istakao da će se založiti da Dom zdravlja u tom mestu nakon 25 godina konačno bude završen, kako bi se u njega prebacila pojedina odeljenja Bolnice "dr Aleksa Savić" i prokupačka Medicinska škola. "Ovde postoji kompletna opremu za rentgen kabinet, ali nema lekara specijaliste, radiologa koji bi ovde radio i vršio preglede", kazao je Vekić i istakao da bi lokalna samouprava pod hitno morala da izdvoji sredstva za specijalizaciju bar dva lekara te medicinske struke. Vekić je kazao da će Ministarstvo zdravlja toj ustanovi "veoma brzo" donirati savremeno terensko stomatološko vozilo koje će omogućiti da se stomatološke usluge pružaju i stanovnicima na seoskom području ove opštine, gde nema takvih ambulanti. "Ova pokretna zubna ambulanta dar je jedne italijanske kuće i u Ministarstvu smo odlučili da ga poklonimo Prokuplju kako bi se prevazišao problem velikog terena od 70 kilometara u prečniku koji pokriva Doma zdravlja u ovom mestu", istakao je Vekić.

21. februar 2014.

Postignut dogovor o otpremninama
Izvor> Novosti.rs
Radna grupa za zakon o radu u četvrtak usaglasila neke stavove. Naknada samo kod jednog poslodavca, ali se ne zna iznos
PRVI koraci ka usaglašavanju stavova oko izmena Zakona o radu između Vlade, sindikata i poslodavaca postignuti su u četvrtak na sastanku Radne grupe. Grupa je delimično definisala kako bi trebalo da izgledaju odredbe koje se tiču rada na određeno vreme i otpremnina, pa je na taj način posle nekoliko meseci razmimoilaženja konačno postignut prvi dogovor.Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata Srbije objašnjava da su radnički predstavnici tražili da se rad na određeno vreme limitira na petinu zaposlenih u jednoj firmi, ali da je dogovoreno da u novoosnovanim preduzećima to ne važi.- Tražimo da se spreči produžavanje ugovora unedogled što je čest slučaj u mnogim firmama u Srbiji - kaže Mihajlović. - Poslodavci su zastupali stav da im je potrebno više vremena u preduzećima koja se tek osnivaju, što smo mi prihvatili. Saglasili smo se da se u konačno rešenje uvrsti da otpremnina može da se dobije samo kod jednog poslodavca. Međutim, nesuglasice su nastale oko utvrđivanja njene visine. Naime, naš zahtev je da se ona obračunava kroz prosečnu, dok su poslodavci i Vlada zastupali stav da se krene od osnovne zarade. O ovome ćemo razgovarati i sledeće nedelje.Stavke koje se tiču definisanja minimalne zarade, kaznenih mera i kolektivnih ugovora nisu ni stigle na dnevni red. Što se tiče otkaza ugovora o radu sindikalci naglašavaju da njima ne bi trebalo da se bavi Zakon o radu, već pravilnici u firmama, dok poslodavci zauzimaju suprotan stav.- Nećemo pristati ni na ukidanje proširenog dejstva kolektivnog ugovora kao što je predviđao nedavno povučeni nacrt - kaže Mihajlović. - Ukoliko bi na to pristali ukinuli bi socijalni dijalog u Srbiji.Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, međutim, naglašava da sindikati kupuju vreme u državi koja propada.- Dva sastanka smo potrošili na utvrđivanje protokola, što pokazuje svu neozbiljnost sindikata - kaže Rajić. - Njihova glavna briga je kako da zaštite radnike u državnim preduzećima koja su odavno propala i predstavljaju stalni trošak budžeta. Sindikati su stopirali ne samo zakon o radu, već i o planiranju i izgradnji i stečaju
PREGOVARAČKI TIM
VLADA je imenovala tri svoja pregovarača za Zakon o radu. U timu su Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, resor finansija zastupa Boris Dragović, dok je Ministarstvo privrede zastupao državni sekretar Radoje Savićević.

20. februar 2014.

O konkretnim rešenjima za izmene Zakona o radu
Izvor RTV
BEOGRAD - Novi sastanak Radne grupe za izmene Zakona o radu biće održan danas, a sindikatima su već stigli predlozi resornog ministarstva koje izmene je neophodno načiniti i već od danas očekuju se razgovori o konkretnim rešenjima, izjavio je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović.On je za Tanjug rekao da Ministarstva rada predlaže izmene pet odredbi koje se odnose na rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, minimalne zarade, razloge za davanje otkaza, kao i definisanje kolektivnih ugovora.
Na današnjem sastanku očekuje se da će predstavnici vlade jasno legitimisati članove odnosno da će garantovati da će oni biti deo grupe i nakon formiranja nove vlade čime bi se omogućio dalji nesmetan rad, dodao je Mihajlović.Prošli sastanak Radne grupe za izmene Zakona o radu bio je posvećen uglavnom definisanju potrebnih procedura i ovlašćenja pre nego što se pristupi samim izmenama zakona.Radna grupa, koju bi trebalo da čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, trebalo bi da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se on donese do 30. juna.To je dogovoreno na sastanku predstavnika sindikata i Unije poslodavaca Srbije sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Rasimom Ljajićem pre tri nedelje.Sindikati su se povukli iz prethodne radne grupe koja je radila na Nacrtu izmena i dopuna Zakona o radu, jer nisu bili zadovoljni većinom predloženih rešenja, a glavne zamerke su bile na regulisanje rada na određeno vreme, načina isplate otpremnina, minulog rada, a protivili su se i predloženim fleksibilnim oblicima zapošljavanja, kao i tome što je rasprava zakazana u vreme novogodišnjih i božićnih praznika.Zbog negodovanja sindikata, javne prezentacije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu su otkazane, pa je javna rasprava vođena samo na sajtu Ministarstva rada.Socijalno-ekonomski savet (SES), kojem je 14. februara predsedavao premijer Ivica Dačić, ocenio je da radna grupa što pre treba da okonča rad na izradi nacrta zakona o radu. Odluka da se ponovo razmatraju izmene radnog zakonodavstva doneta je na sednici SES-a u januaru, kojoj su prisustvovali premijer Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić.

19. februar 2014.

Cene skaču, minimalac stoji: I dalje najniži u regionu
Visina minimalca u Srbiji pune dve godine nije menjana i iznosi 115 dinara po satu, što je mesečno 20.000 dinara. S obzirom na svakodnevno skakanje cena, sindikalci traže da se zakonski minimum pomeri na 130 dinara.
Hrana sve skuplja, a plata ista (ako je uopšte dobijate) i eto prazne korpe Prema rečima člana Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragana Zarubice, poražavajuća je tvrdnja ministra finansija da je danas u Srbiji privilegija primati minimalac- Ovo je bruka i sramota za Vladu. Sve je poskupelo, a oni neće ni da razgovaraju o povećanju cene rada. S druge strane, iz budžeta se isplaćuju bonusi i pozajmice u iznosima od nekoliko desetina hiljada dinara, a za sirotinju ne može ni dvbe hiljade mesečno, kaže Zarubica. Da je minimalna zarada u Srbiji najniža u regionu tvrdi predstavnica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić. Svi su nas prestigli, Slovenija i Hrvatska odavno, a sada kaskamo i za Makedonijom i BiH, navodi ona. Udruženi sindikati "Sloga" smatraju da bi po radnom satu radnik u Srbiji trebalo da prima najmanje 230 dinara. Po njihovom mišljenju predlog tzv. reprezentativnih sindikata od 130 dinara ispod je svakog ljudskog dostojanstva i u ukupnom zbiru na mesečnom nivou ne pokriva ni četvrtinu potrošačke korpe u Srbiji.

14. februar 2014.

Pregovori o Zakonu o radu: Ministarstvo nema tim
Izvor> Novosti.rs
Pregovora o izmenama Zakon o radu nema jer Ministarstvo rada još nije odredilo tim koji će pregovarati sa poslodavcima i
Zakon o radu do kraja juna
MINISTARSTVO rada još nije imenovalo stalan pregovarački tim koji će u okviru Radne grupe pregovarati sa poslodavcima i sindikatima o izmenama Zakona o radu. Sindikalci su tražili da se uspostavi i protokol po kome će se raditi. - Ne pristajemo da razgovaramo o nacrtu koji je povučen, već samo o važećem Zakonu o radu - rekao je Zoran Mihajlović iz SSSS. - Ne znam da li je vlastima uopšte stalo do ovih pregovora, jer nas već optužuju da ih mi opstruiramo.

Sindikati iz regiona složni u zaštiti prava radnika
Tanjug
Predstavnici sindikalnih organizacija iz regiona složili su se da je izmena radnog zakonodavstva nacionalno pitanje, za koje je potreban opšti konsenzus kako bi se došlo do rešenja kojim bi bili zadovoljne sve strane koje učestvuju u tome.Predsednica konfederacije sindikata BiH i Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić rekla je na dvodnevnom Međunarodnom sindikalnom skupu u Beogradu da je donošenje Zakona o radu nacionalno pitanje budući da je taj zakon suštinski najvažniji zakon u svakoj zemlji i posredno utiče na održivost njene ekonomije-Potreban je opšti konsenzus svih radnika, građana kako se ne bi donosili zakoni koji su protiv radnika - kazala je Mišić dodajući da je za pregovore u vezi tog zakona potrebno da postoje uslovi, odnosno mirna atmosfera kako bi se došlo do najboljih rešenja za sve strane koje učestvuju u socijalnom dijalogu. Presednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak istakao je da izmene zakona o radu onako kako su predložene pogađaju svakog građanina i da su sindikati iz Srbije solidarni sa kolegama iz Hrvatske. On je naveo da se prava radnika u Srbiji ne poštuju, da izmene Zakona o radu nisu bile nužne i da su nedavnim predloženim rešenjima narušene brojne međunarodne konvencije. Prema njenim rečima, često postoje indicije vlada i poslodavaca da nametnu posesivan stav da je neophodno delovanje prema radnom zakonodavstvu Osvrćući se na dešavanja u Tuzili, ona je rekla da je to pokazatelj da građani više ne mogu da trpe da budu obespravljeni "budući da godinama nisu bili ničija briga".Protesti su kako je kazala počeli kao izraz nezadovoljstva radnika koji rade u preduzećima u Tuzili, odnosno kao socijalni bunt i predstavljaju opomenu vladi da više nema strpljenjenja, a da su im se onda priključili i drugi nezadovoljni radnici. - To je posledica loših političkih odluka, velikog jaza između veoma bogatih i onih koji se bukvalno bore za svoju egzistenciju - navela je ona.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je nezadovoljstvo radnika u Bosni socijalne prirode podsećajući da u Srbiji takođe ovih dana ima dosta radničkih protesta koji su rezultirali nagomilanim nezadovoljstvom radnika.On je naveo i da očekuje da će tokom današnjeg sastanka u vezi izmena zakona o radu biti razumevanja svih strana kako se ne bi donele odluke koje će biti na uštrb prava radnika.Podsetio je da su na međunarodni skup sindikata u Beogradu bili pozvani i predstavnici sindikata u Hrvatskoj ali da se oni pripremaju na generalni štrajk zbog izmena Zakona o radu. .

13. februar 2014.

Izmene Zakona o radu na novom testu
Izvor: Tanjug
Beograd -- Današnji sastanak Radne grupe za izmene Zakona o radu biće dobar test da li se može postići dogovor oko ključnih stvari u vezi izmena tog zakona.
"Ovaj sastanak je test kako ćemo da raspravimo i dogovorimo se oko principijelnih stvari, i nadamo se da se neće ponoviti stara priča", rekao je predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak, uoči početka sastanka. On je rekao da je današnji sastanak radne grupe "lakmus test za dobronamernost druge strane u socijalnom dijalogu".Radna grupa, koju bi trebalo da čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, trebalo bi da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se on donese do 30. juna. To je dogovoreno na sastanku predstavnika sindikata i Unije poslodavaca Srbije sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Rasimom Ljajićem pre dve nedelje. Potpredsednik SSSS Zoran Mihajlović rekao je da sindikati očekuju da predstavnici vlade koji čine radnu grupu budu legitimisani na pravi način, odnosno da se dobiju uveravanja da će ostati u Radnog grupi i nakon formiranja nove vlade čime bi se garantovao nesmetan rad članova grupeMihajlović je dodao da predstavnici sindikata očekuju od predstavnika Ministarstva rada da iznesu stav o tome šta je cilj i koji su konkretni razlozi menjanja zakona kako bi se utvrdilo koje odredbe treba promeniti"Biće teško, očekujemo teške razgovore, ali očekujemo i da ćemo nakon ovog sastanka imati jasniju sliku u kom pravcu će se ići", rekao je on. Mihajlović je dodao da sindikati očekuju da se izmene zakona obavljaju na osnovu postojećeg, odnosno još uvek važećeg zakona, a ne na osnovu predloga koje je u proteklom periodu dalo Ministarstvo rada.

Radna grupe o izmenama Zakona o radu
Izvor> RTV
BEOGRAD - Radna grupa predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije, koja radi na izmenama Zakona o radu, održaće danas prvi sastanak, potvrđeno je agenciji Beta u Savezu samostalnih sindikata Srbije i Uniji poslodavaca.Sastanak bi trebalo da se održi u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.Na pripremnom sastanku radne grupe za izradu nove verzije Zakona o radu, koji je održan 3. februara, dogovarani su tehnički detalji i dinamika rada.Nova radna grupa trebalo bi da do 1. maja pripremi nacrt nove verzije zakona koji će urediti tržište rada i kapitala, a da do 30. maja bude sprovedena javna rasprava, kako bi do 30. juna zakon bio usvojen.Prethodna radna grupa je, bez učešća reprezentativnih sindikata, pripremila Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu koji je bio u javnoj raspravi od 18. decembra do 10. januara.Predloženim izmenama Zakona o radu nisu bili zadovoljni skoro svi sindikati u Srbiji, pa je 20. januara na sastanku premijera Srbije Ivice Dačića i prvog potpredsednika Aleksandara Vučića s predstavnicima reprezentativih sindikata i Unije poslodavaca odlučeno da se ponovo razmatraju izmene radnog zakonodavstva.Sindikati su 23. januara organizovali u preduzećima i ustanovama u Srbiji jednosatni štrajk kao upozorenje da se ubuduće nijedan zakon koji se odnosi na uslove rada i prava radnika ne može menjati bez dogovora s njima.Kako je agenciji Beta kazao direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić, u petak, 14. februara, trebalo bi da se održi i sednica Socijalno-ekonomskog saveta.

11. februar 2014.

Radna grupa za Zakon o radu sastaje se u četvrtak
Tanjug
Radna grupa za izmene Zakona o radu održaće novi sastanak u četvrtak, 13. februara, na kome će, kako se očekuje, biti dostavljen spisak svih članova koji će biti deo grupe
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović je rekao da je na prvom sastanku nove radne grupe 3. februara dogovoreno da se njeni članovi ubuduće sastaju jednom nedeljno kako bi se detaljno razmotrilo koje odredbe važećeg zakona je potrebno menjati. Taj sastanak je bio "više operativan" i nije bilo reči o konkretnim izmenama, naveo je Mihajlović.On je dodao da predstavnici sindikata očekuju od predstavnika Ministarstva rada da iznesu stav šta je cilj i koji su konkretni razlozi menjanja zakona kako bi se utvrdilo koje odredbe treba promeniti.Očekujemo i da nam se formalno dostavi spisak članova koje je vlada odredila da budu u radnoj grupi, rekao je Mihajlović, dodajući da je plan da se članovi Radne grupe ubuduće sastaju svakog četvrtka.Radna grupa, koju bi trebalo da čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, trebalo bi da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se on donese do 30. juna.To je dogovoreno na sastanku predstavnika sindikata i Unije poslodavaca Srbije sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom Rasimom Ljajićem pre dve nedelje.Sindikati su se povukli iz prethodne radne grupe koja je radila na Nacrtu izmena i dopuna Zakona o radu, jer nisu bili zadovoljni većinom predloženih rešenja, a glavne zamerke su bile na regulisanje rada na određeno vreme, načina isplate otpremnina, minulog rada, a protivili su se i predloženim fleksibilnim oblicima zapošljavanja, kao i tome što je rasprava zakazana u vreme novogodišnjih i božićnih praznika.Zbog negodovanja sindikata, javne prezentacije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu su otkazane, pa je javna rasprava vođena samo na sajtu Ministarstva rada.Na sednici SES-a u januaru, kojoj su prisustvovali premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Aleksandar Vučić, odlučeno da se ponovo razmatraju izmene radnog zakonodavstva.

Hrvatski sindikati
Povući Zakon o radu na šest meseci

Tanjug/e-Novine
rHrvatski sindikalni lideri najavili su u ponedeljak da će od vlade zatražiti da se iz saborske procedure na šest meseci povuče Predlog izmena Zakona o radu (ZOR) kako bi se kvalitetno doradio, a zauzvrat su spremni da čuvaju socijalni mir, odnosno da zamrznu najavljene aktivnosti među kojima je i mogućnost generalnog štrajkaOčekuju da zakon bude povučem iz procedure, te da u tih šest meseci sve strane daju najbolje stručnjake u cilju izrade kvalitetne analize. Predsednik saborskog kluba vladajuće Socijaldemokratske partije Igor Dragovan rekao je nakon sastanka sa sindikalcima da je optimista i da smatra da "stvari ne treba lomiti preko kolena"."Svima nam je u interesu da se postigne dogovor i konsenzus. Želimo da čujemo sve argumente. Na određen način smo preuzeli i otvaranje novog kruga dijaloga sa sindikatima i smatramo da možemo da postignemo dogovor", naveo je Dragovan.Sindikalci su poručili i da su spremni da razgovaraju jedino argumentima, prenosi agencija Hina. Ako se to i na takav način ne bude prihvatalo, dodaju, "voziće" i dalje onim putevima koje su najavili, s tim da je sasvim sigurno da u tom slučaju ni mogući generalni štrajk nije zadnja aktivnost koju će u ovom periodu preduzeti. Od vladajućih očekuju da će "razum prevladati" i da se neće pokazati ona stara da su u Saboru "vojnici partije", nego da su zaista oni koji služe građanima i narodu.Generalno, sindikati se protive smanjivanju uloge kolektivnih ugovora, prepuštanju radnika samovolji poslodavaca, a ne slažu se ni sa podizanjem starosti za penziju na 67 godina. Ministra za rad Miranda Mrsića optužili su da se nije izjašnjavao o sindikalnim stavovima pri usvajanju novog Predloga ZOR-a niti ih je pozvao na dodatne konsultacije i tvrde da novim zakonom vlada i poslodavci žele da umanje radnička prava, posebno u delu koji se odnosi na organizaciju radnog vremena.Mrsić objašnjava da su promene radnog zakonodavstva nužne i da vlada predloženim izmenama Zakona o radu želi da sačuva postojeća i otvori nova radna mesta, kao i da poveća konkurentnost hrvatske privrede.

5. februar 2014.

Podrška našim sindikatima iz Evrope
Tanjug
Evropska federacija radnika građevinarstva i drveta podržava aktivnosti sindikata u Srbiji u borbi za radnička prava, socijalni dijalog i konsenzus
"Socijalni dijalog mora da postoji i kada Srbija uđe u EU. Nacionalni socijalni dijalog mora imati mehanizam i biti sposoban da zaštiti prava radnika", istakao je generalni sekretar te organizacije, Sem Hagen.On je na konferenciji na temu "Ocena stanja socijalnog dijaloga u EU i Srbiji" održanoj u Beogradu dodao da je zabrinut što socijalnog dijaloga u Srbiji u proteklom periodu nije bilo.Generalni sekretar Evropskog centra za radnička pitanja (EZA), Rozita Gobefit, ocenila je da u Srbiji ima mnogo zloupotreba prava radnika, navodeći da je u evropskim zemljama nezamislivo da se radnicima ne isplaćuje zarada po nekoliko meseci.Prema njenom mišljenju zabrinjavajući je i ne mali procenat neformalnog rada u Srbiji, kao i velika korupcija.Predstavnik Sindikata građevinarstva i energije Belgije, Tom Deleu, istakao je da je "neoliberalni napad" prisutan u Srbiji, ali i u većini zemalja EU, jer svi pokušavaju da teret krize naplate preko radnika."Moramo se tome suprotstaviti i graditi društvo jednakosti i prosperiteta", naveo je on.Nismo optimisti povodom najnovije runde socijalnog dijaloga, koji se ovih dana promoviše u Srbiji, jer se on vodi u vreme izborne kampanje, a pretodnih godinu dana, kada je trebalo da bude vođen, nije postojao, ocenili su predstavnici domaćih sindikata."Ne možemo reforme sprovesti na način da se one odnose samo na radnike. Život u Srbiji je nepodnošljivo ponižavajući. Radnici imaju izuzetno niske plate", naveo je generalni sekretar Sindikata radnika šumarstva i prerade drveta Srbije, Zoran Radoman.Za takvo stanje, smatra on, pre svih krivi su političari, ali i sindikati koji se nisu dovoljno bunili kada je sprovođena privatizacija, kao i poslodavci koji ne poštuju prava radnika.Prema mišljenju predsednika Samostalnog sindikata radnika građevinarstva, Duška Vukovića, veliki neoliberalni uticaj prisutan je u poslednje vreme u Srbiji, regionu ali i u mnogim drzavama EU.On je rekao da će sindikati Srbije podržati kolege u Hrvatskoj, ukoliko se budu odlučili za generalni štrajk koji najavljuju.Naime, generalni štrajk u Hrvatskoj se najavljuje ukoliko parlament ne usvoji amandamane koje su na Zakon o radu uputili hrvatski sindikati, istakao je Vuković.Na današnjoj konferenciji učestvovali su predstavnici Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije i Sindikata radnika šumarstva i prerade drveta Srbije, Evropskog centra za radnička pitanja (EZA), kao i sindikalne kolege iz Rumunije, Bugarske, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske.

3. februar 2014.

Od danas ponovo o Zakonu o radu
Izvor> Tanjug
Radna grupa za izradu zakona o radu koju čine predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca trebalo bi danas da počne rad.Kako je najavljeno, cilj je da se zakon donese do 30. juna, a radna grupa će se od danas baviti definisanjem da li je potrebno da se donese potpuno novi zakon o radu ili da se radi na izmenama postojećeg. Dogovoreno je da se članovi radne grupe ubuduće sastaju jednom u 15 dana kako bi se pratila dinamika rada na zakonu. "Zakon ne može da čeka formiranje nove vlade, jer bi se, u suprotnom, na izmene postojećeg i nov dokument čekalo do kraja godine ili sledećeg proleća", naveo je ministar Rasim Ljajić.Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da će ta organizacija dati pun doprinos radu radne grupe kako bi se načinio zakon koji će, kako je kazao, uvažiti stvarnost, ali da bude okrenut i Evropi potencijalnim investitorima, odnosno "koji će urediti svet rada i svet kapitala". "Insistiraćemo da zakon o radu bude sličan zakonu koji važi u EU kako ne bi bili pronuđeni da ga posle menjamo u razgovorima sa predstavnicima EU", kazao je on."Ovo nije ni ustupak poslodavcima, niti sindikatima, već racionalizacija nacionalnih ciljeva", rekao je predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak.Prethodna radna grupa pripremila je ranije nacrt izmena Zakona o radu, koji je bio na javnoj raspravi od 18. decembra do 10. januara. Iz te grupe sindikati su istupili, jer nisu bili zadovoljni većinom predloženih rešenja, a glavne zamerke su bile rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, minuli rad, a protivili su se i predloženim fleksibilnim oblicima zapošljavanja, kao i tome što je rasprava zakazana u vreme najvećih praznika.

30. januar 2014.

Sindikati i poslodavci kod Vučića
Izvor: Tanjug
Beograd -- Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar trgovine Rasim Ljajić sastaće se sutra sa liderima vodećih sindikata i Unije poslodavaca.Vučić i Ljajić razgovaraće sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubišom Orbovićem, predsednikom Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislavom Čankom i predsednikom Unije poslodavaca Srbije Nebojšom Atanackovićem, saopštio je kabinet prvog potpredsendika vlade.Kako se navodi u saopštenju, sastanak je zakazan u 12.00 časova u zgradi Vlade, Nemanjina 11.

27. januar 2014.

САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИШТВО

Број: 03 – 15/1
Београд, 22.01.2014.године
На основу члана 19. Статута Савеза самосталних синдиката Србије, Председништво Савеза самосталних синдиката Србије, на седници одржаној 21.01.2014. године, донело је
О Д Л У К У
о одлагању одржавања генералног штрајка у Републици Србији
1. Генерални штрајк, заказан за 27. јануар 2014. године, на целој територији Републике Србије, одлаже се до даљег, с обзиром на то да је, у међувремену, на Колегијуму СЕС договорено да се сва спорна питања везана за законе: о раду, приватизацији и стечају решавају социјалним дијалогом између владе, синдиката и послодаваца.
2. Председништво СССС ће на некој од наредних седница одлучити о новом датуму одржавања генералног штрајка.
3. Одлука ступа на снагу даном доношења.
ПРЕДСЕДНИК
Љубисав Орбовић

24. januar 2014.

Počeo protest radnika u Beogradu
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd/Kragujevac -- Više hiljada radnika iz Kragujevca,Topole i Knića počelo u centru Beograda protest protiv ministra privrede Saše Radulovića.Oni protestuju protiv najavljenih novih zakonskih rešenja o privatizaciji, stečaju i predlogu Zakona o radu. Kako su najavili tražiće povlačenje tih zakona iz skupštinske procedure i smenu ministra Radulovića. Skup je počeo intoniranjem Internacionale, a okupljeni radnici će krenuti u protestnu šetnju do Skupštine Srbije, Ministarstva privrede i Vlade Srbije. Protest su organizovali Samostalni sindikat metalaca Srbije i Granski sindikat industrije, energije i rudarstva UGS "Nezavisnost". Predsednik Saveza samostalnih sindikta Srbije Ljubisav Orbović je novinarima rekao da je dogovoreno da danas delegaciju sindikata primi premijer Srbije Ivica Dačić. Na tom sastanku, kako je dodao, razgovaraće se o povlačenju predloga zakona o privatizaciji i stečaju i o zahtevu za smenu ministra privrede.Taj sastanak trebalo bi da se održi u 14 časova, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Po rečima predsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zorana Vujovića, na protest u Beograd iz više gradova u Srbiji doputovali su radnici u 50 autobusa i nije bilo nikakvih blokada na putevima. On je kazao da sindikati traže smenu Radulovića jer je "inspirator svih spornih zakona i najodgovorniji je što su oni ušlu u skupštinsku proceduri". "Nećemo odustati od protesta dok se predlozi zakona ne povuku iz Skupštine", rekao je Vujović i objasnio da se radnici plaše da bi primenom predloženih propisa većina preduzeća u restrukturiranju automatski otišla u stečaj i likvidaciju. Predsednik Sinikadata metalaca Kragujevca Goran Milić rekao je da je će današnji troškovi dolaska radnika u Beograd iz Kragujevca iznositi preko milion dinara. "Oko 720.000 dinara košta iznajmljivanje 17 spratnih autobusa, a na to treba dodati i troškove za kupovinu vode i sendviča za radnike, kao i druge troškove, što će svakako premašiti milion dinara", rekao je Milić u izjavi Tanjugu.Prema njegovim rečima, ugovor o prevozu radnika Sindikat metalaca Kragujevca je potpisao sa firmom "Spakić tours" koji je obezbedio svoje, ali i autobuse drugih prevoznika. "Troškove će snositi Sindikat metalaca Kragujevca, ali i sve druge sindikalne organizacije u preduzećima čiji članovi danas učestvuju u protestu, i to srazmerno broju radnika koji su krenuli za Beograd", rekao je Milić.
Podsetimo, oko 8 časova iz Kragujevca je za Beograd krenulo 17 autobusa i 30 putničkih automobila. Radnici su se najpre okupljali na Trgu Nikole Pašića. Na protestu učestvuju radnici iz preduzeća Zastava kamioni, 21.oktobar, Energetika, Metal sistemi, grupa Zastava vozila, Zastava oružje, Zastava auto delovi iz Knića, fabrike koja zapošljava radnike sa invaliditetom Zastava inpro, Livnice iz Topole, kao i iz privatizovanih preduzeća Fijat automobili Srbija, Kovačnica, Tapacirnica, Rap mašine i dr.

Protest metalaca u Beogradu
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Samostalni sindikat metalaca Srbije i Granski sindikat industrije, energije i rudarstva UGS "Nezavisnost" sazvali su za podne u Beogradu protest radnika preduzeća metalske industrije.Sindikati zahtevaju povlačenje iz skupštinske procedure predloga zakona o privatizaciji i stečaju, povlačenje iz procedure zakona o radu, kao i smenjivanje ministra privrede Saše Radulovića.Okupljanje radnika na Trgu Nikole Pašića biće u 12 sati, a zatim protestna povorka pored Skupštine Srbije, Ministarstva privrede i Vlade Srbije.Najavljeno je da će u protestu učestvovati i predsednici svih samostalnih i nezavisnih sindikata dve reprezentativne centrale - Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost".Ta dva sindikata su u četvrtak organizovala jednosatni štrajk zaposlenih da bi upozorili Vladu da zakoni ne mogu da se donose bez dijaloga sa sindikatima.

23. januar 2014.

Jednosatni štrajk upozorenja
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost organizovaće u četvrtak jednosatni štrajk upozorenja.Oni time žele da izraze nezadovoljstvo predloženim izmenama i dopunama Zakona o radu.Štrajk će se, kako se navodi u saopštenju organizatora, sprovoditi na radnim mestima u preduzećima i ustanovama širom Srbije u periodu od od 11 do 12 sati. Sindikati su taj štrajk najavili još pre desetak dana, kada su zatražili povlačenje Zakona o radu na doradu, i povlačenje iz skupštinske procedure zakona o privatizaciji i stečaju, kao i smenu ministra privrede Saše Radulović.Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je, početkom nedelje, nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, objasnio da nacrt izmena Zakona o radu nije bio ni u vladinoj, a kamoli u skupšinskoj proceduri i da će se u narednih mesec, dva ili tri nastojati da se donese dobar zakon koji će omogućiti lakše poslovanje poslodavcima i normalan položaj radnika. Sindikati ipak nisu odustali od najavljenog štrajka upozorenja, kao ni od protesta predstavnika preduzeća u restrukturiranju, koje su najavili za 24. januar. Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak izjavio je da će sindikati pregovarati o Zakonu o radu isključivo sa resornim Ministarstvom rada, a ne sa Ministarstvom privrede. "Naše resorno Ministarstvo za rad, mora da obavlja ove poslove, a ono je otišlo u doboku ilegalu, i prepustilo svoj ključni zakon drugom ministarstvu. Mi nećemo da pregovaramo sa Ministarstvom za privredu o Zakonu o radu", istakao je Čanak. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izrazio je očekivanje da će se u dijalogu oko izmena zakona o radu pronaći kompromisno rešenje između predstavnika sindikata, poslodavaca i države. Kako je rekao, sindikati ne odustaju od jednosatne obustave rada 23. januara, "jer je on sada štrajk upozorenja da se situacije poput ove oko izmena zakona o radu, ne ponove". Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštio je da će se pridružiti štrajku upozorenja i najavio obustavu rada u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo od 11 do 12 sati. Sindikat medicinskih sestara i tehničara u Kliničkom centru Srbije takođe je obavestio da će u tom vremenu stupiti u štrajk i organizovati skup na heliodromu, gde će se zaposlenima obratiti sindikalni predstavnici. Jednosatnom štrajku će se, kako je najavljeno, priključiti i članovi Sindikata srpske policije (SSP) . lavni povod za organizovanje štrajka upozorenja je solidaran stav sa drugim sindikatima o povlačenju predloženog Zakona o radu.Međutim, SSP u štrajk prevashodno ulazi zbog problema zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, piše u saopštenju tog sindikata. Jednosatnom štrajku upozorenja priključiće se i Sindikat radnika u prosveti koji su planirali da se u periodu od 11 do 12 sati ne održi jedan školski čas. Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Nišu Miodrag Ranđelović i regionalni poverenik UGS "Nezavisnost" Bratislav Cenić najavili su da će sutra u tom gradu biti održan štrajka upozorenja, a dan kasnije i protest radnika preduzeća u restrukturiranju. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović takođe je najavio štrajk upozorenja u svim gradovima Srbije. I Samostalni sindikat GSP-a Beograda najavio je da će se pridružiti jednosatnom štrajku upozorenja u svojim prostorijama, jer ne odustaju od zahteva za smenu ministra Radulovića, kao i zbog sumnje da im država sprema sličan predlog zakona o radu "samo da bi uzela predah zbog predstojećih izbora da se ne bi uzbunili glasači". Sindikati GSP-a poručuju da "neće da budu krpe kojima će strani kapital da briše pod... zato što takvi zakoni nisu u EU". Sindikat novinara Srbije, Kragujevačka inicijativa i Koalicija zaposlenih u medijima podržavaju opravdane zahteve Saveza samostalnog sindikata i UGS „Nezavisnost" da se iz procedure povuku Zakon o radu, Zakon o privatizaciji i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Ove medijske organizacije takođe su pozvale svoje članstvo da sutra podrže i učestvuju u jednosatnom štajku upozorenja. Učešće u protestu su najavili i Ujedinjeni sindikati Srbije, koji su pozvali svoje članstvo da se pridruži protestu zbog velikog značaja zakona o radu, "jer svi moraju stati u jednu kolonu u odbrani prava zaposlenih". "Treba pokazati ekonomskim diletantima, profiterima i neznalicama da radnici nisu višak i trošak, već graditelji i stvaraoci dobara i profita", poručili su Ujedinjeni sindikati Srbije.

22. januar 2014.

SUTRA U SRBIJI ŠTRAJK UPOZORENJA
Izvor> Radio Subotica
Sindikati širom Srbije sutra će između 11 i 12 časova održati jednočasovni štrajk upozorenja zbog neslaganja sa predlogom Nacrta Zakona o radu koji bi u narednom periodu u nekim segmentima trebalo da bude promenjen i usvojen u Skupštini Srbije. Štrajk upozorenja će biti informativnog karaktera gde će radnicima biti podeljeni flajeri koji sadrže osnovne informacije koje predviđa novi Nacrt Zakona o radu. Nacrt Zakona o radu ima mnogo nedostataka koji u većini segmenata uskraćuje prava radnika, tvrde u sindikatima. Potpredsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije u Subotici Stevan Huđi rekao je da se nada da će pregovori biti nastavljeni u februaru i da će se dijalogu između Ministarstva privrede i sindikata priključiti i Ministarstvo rada jer je ono nadležno za sva pitanja oko Predloga Zakona o radu

Sindikati ne odustaju od štrajka
Autor: Tanjug
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS "Nezavisnost" saopštili su da će najavljeni i zakazani štrajk upozorenja biti održan 23. januara, "jer se ne sme ponoviti samovolja i jednostrano pisanje za radnike najznačajnijih zakona".Takođe, 24. januara biće održan protest zaposlenih u preduzećima u restrukuktuiranju, kao podsećanje ministru privrede Saši Raduloviću "da mora da ode, zato što je zaustavio privredu Srbije i zato što se u teškoj situaciji problemi ne rešavaju arogancijom, nekorektnim izjavama i praznim obećanjima".Ta dva sindikata pozvala su sve zaposlene da se solidarno uključe u te aktivnosti, jer "nikada se više o nama ne sme odlučivati bez nas".U saopštenju, koje su potpisali predsednik SSSS Ljubisav Orbović i predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak, navedeno je da je na jučerašnjem sastanku Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta (SES) dogovoreno da se iz procedure povuku izmene i dopune Zakona o radu, "jer je i javna rasprava jedna od faza zakonske procedure", a iz skupštinske rasprave zakoni o privatizaciji i stečaju.
"Time je ispunjen jedan od zahteva dve reprezentativne centrale, i to pre svega zahtev da se poštuju važeći zakoni i da se vratimo socijalnom dijalogu, kao evropskoj i civilizacijskoj tekovini i uslovu za evropske integracije Srbije", navedeno je u saopštenju."Očekujemo da će, budući da je dogovor postignut i javno objavljen, uslediti zvanično obavezivanje vlade da će nacrt i predlozi biti vraćeni na usaglašavanje, te da će tripartitni dijalog biti redovan, blagovremen dijalog ravnopravnih partnera, da će sednice SES biti redovno održavane, a zakoni od značaja za zaposlene pisati i usaglašavati uz uvažavanje argumenata i interesa radnika, uz učešće sindikata", dodaje se.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
NE SME SE VIŠE PONOVITI SAMOVOLJA U PISANJU ZAKONA

Na jučerašnjem sastanku Kolegijuma SES dogovoreno je da se iz procedure povuku izmene i dopune zakona o radu, jer je i javna rasprava jedna od faza zakonske procedure, a iz skupštinske rasprave zakon o privatizaciji i stečaju.
Time je ispunjen jedan od zahteva dve reprezentativne centrale, i to pre svega zahtev da se poštuju važeći zakoni i da se vratimo socijalnom dijalogu, kao evropskoj i civilizacijskoj tekovini i uslovu za evropske integracije Srbije.
Očekujemo da će, budući da je dogovor postignut i javno objavlјen, uslediti zvanično obavezivanje vlade da će nacrt i predlozi biti vraćeni na usaglašavanje, te da će tripartitni dijalog biti redovan, blagovremen dijalog ravnopravnih partnera, da će sednice SES biti redovno održavane, a zakoni od značaja za zaposlene pisati i usaglašavati uz uvažavanje argumenata i interesa radnika, uz učešće sindikata.
Obaveštavamo zaposlene da će najavlјeni i zakazani štrajk upozorenja biti održan 23.01.2014., jer se ne sme ponoviti samovolјa i jednostrano pisanje za radnike najznačajnijih zakona, dok će 24.01. biti održan protest zaposlenih u preduzećima u restrukuktuiranju, kao podsećanje ministru Raduloviću da mora da ode, zato što je zaustavio privredu Srbije i zato što se u teškoj situaciji problemi ne rešavaju arogancijom, nekorektnim izjavama i praznim obećanjima.
Pozivamo sve zaposlene da se solidarno uklјuče u ove aktivnosti, jer NIKADA SE VIŠE O NAMA NE SME ODLUČIVATI BEZ NAS.
PREDSEDNIK SSSS PREDSEDNIK UGS Nezavisnost
Ljubisav Orbović Branislav Čanak

Orbović očekuje kompromis oko izmena zakona o radu
Tanjug
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović izrazio je večeras očekivanje da će se u dijalogu oko izmena zakona o radu pronaći kompromisno rešenje između predstavnika sindikata, poslodavaca i države.- Da li će ono biti najsrećnije i da li će biti u potpunosti prihvatljivo za sve sindikate - verovatno da će imati neke posledice ili neka pitanja kojima nećemo biti baš oduševljeni - rekao je Orbović za RTS. Reprezentativni sindikati su zatražili i dobili podršku članstva, za odluku da se vrate u pregovore o zakonu o radu. Ipak, kako su najavili da, ne odustaju od jednosatnog štrajka, najavljenog za 23. januar, jer je on sada štrajk upozerenja da se situacije poput ove oko izmena zakona o radu, ne ponove. Deo domaćih stručnjaka smatra da sa reformskim zakonima treba požuriti, ali ima i onih koji tvrde da Zakon o radu ne spada u takve. Država mora da vodi računa o obe strane i u ovom slučaju je, prema njihovoj oceni, dobro postupila što je odlučila da pripremljeni nacrt izmena zakona o radu ne ide u proceduru usvajanja. Savetnik za investicije Mahmut Bušatlija rekao je za RTS da država mora da bude moderator između te dve interesne grupe, poslodavaca sa jedne i radnika sa druge strane - Kod nas se nažalost zaboravlja da nema proizvodnje bez radnika. Ako vi imate poslodavca koji ima veoma malo ili nikoga zaposlenog onda se on vrlo lako tajkunizuje - kaže Bušatlija. I sindikati koji nisu reprezentativni, zadovoljni su što se priča o zakonu o radu vraća na početak, jer je izlazak dva reprezentativna sindikata iz radne grupe, ugrozio interese radnika. Međutim, u novoj radnoj grupi vide i svoje mesto - Smatramo da posle jučerašnje izjave čelnika naše Vlade, ta radna grupa mora biti proširena sa drugim predstavnicima sindikata i predstavnicima poslodavaca, i drugih ministarstava - kaže Željko Veselinović iz USS "Sloga". Reprezentativni i sindikati koji to nisu tvrde da od 150 izmena u sadašnjem nacrtu zakona o radu, čak 140 usmereno ka umanjivanju prava radnika.

20. januar 2014.

"Mogli smo o KiM, možemo i o radu"
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ocenio je da su najavljene izmena o Zakona o radu daleko od usvajanja, ali da je moguće postići dogovor sa sindikatima.Dačić je za B92 kazao da je zajedno s prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem za danas sazvao kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kojem će se razmotriti izmene Zakona o radu i povezanih zakona koji se odnose na radno zakonodavstvo i uslove poslovanja (o privatizaciji, o stečaju i o planiranju i izgradnji).On je istakao da su izmene Zakon o radu daleko od toga da su pred bilo kakvim usvajanjem, da su u fazi nacrta i "najdalje od usvajanja" u toj grupi reformskih zakona."Dogovor je moguć. Ako smo postigli dogovor oko Briselskog sporazuma (sa Prištinom), mislim da možemo da dođemo i do dogovora oko Zakona o radu", kazao je Dačić. Sindikati su nezadovoljni predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o radu i zatražili su njegovo povlačenje iz procedure, uz pretnju masovnim štrajkovima i protestima ako to ne bude urađeno.Dva reprezentativna sindikata su na početku izrade izmena Zakon o radu napustili pregovore nezadovoljni odnosom socijalnioh partnera i najavili da će uraditi sve da sprečee usvajanje tog dokumenta. Na pitanje zbog čega se izmenom radnog zakonodavstva bavi ministar privrede, a ne ministar rada, premijer je rekao da je želja da se sada stvari vrate u normalan kolosek.On je istakao da postoje i mnogobronji problemi oko partnera u socijalno dijalogu, navodeći da ima problema u okviru udruženja poslodavaca i unutar sindikata koji jedni drugim osporavaju reprezentativnost."Oko Zakona o radu i ostalih zakona treba da se dođe do što šire saglasnosti. Da vidimo šta je ono što se mora, a šta može da se popravi, da se dođe do dogovora", rekao je Dačić.

17. januar 2014.

Синдикати: Штандови и материjали против новог закона о раду
Izvor> Tanjug
БEOГРAД – Савез самосталних синдиката Србиjе и Уjедињени грански синдикати „Независност“ наjавили су да ће од данас поставити штандове у свим већим градовима Србиjе, где ће делити грађанима пропагандни материjал како би их упознали са, како кажу, „погубним последицама новог Закона о раду“.Две репрезентативне синдикалне централе ће, како се наводи, указати грађанима на наjаву драстичног смањења права радника и умањења зарада и других примања, коjе предвиђа нови закон.- Грађани ће, такође, бити упознати и са штраjком упозорења коjи ће бити одржан 23. jануара од 11 до 12 сати у свим предузећима широм земље, као и протестима и блокадама саобраћаjница коjи ће затим уследити, истиче се у саопштењу.Штандови ће бити постављени од данас до понедељка 20. jануара у периоду од 12 до 15 сати, наjављено jе из СССС.

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije
"Očekujemo da Radulović podnese ostavku"

Tanjug
Ljubisav Orbović izjavio je danas da sindikati očekuju da ministar privrede Saša Radulović podnese ostavku jer je, kako kaže, napravio potpunu blokadu rada privrede
On je gostujući na RTS-u rekao da će se sindikati truditi da predlog Zakona o radu ne bude usvojen u Skupštini, kako je najavljeno, bez njihove saglasnosti. "Ministar Radulović zaustavio je rad privrede tražeći nove podatke od preduzeća, baveći se beskonačno administracijom, a ne rešavajući ni jedan problem", naglasio je Orbović.On je dodao da je privreda i do sada imala probleme, ali da je sada došlo do njenog potpunog zaustavljanja sa tendencijom da, kako tvrdi, proizvodnja bude zaustavljena i u onim preduzećima u kojima je postojala.Upitan da prokomentariše izjavu ministra privrede da se sindikati ponašaju neodgovorno i da se plaše Zakona o radu jer bi se utvrđivala reprezentativnost sindikata, on je rekao da to nije tačno i da sindikati nisu pozvani da učestruju u kreiranju Zakona o radu. -"Ministar privrede nije prihvatio nijedan razgovor sa sindikatima o zakonima koji su u domenu njegovog ministarstva. Bio je jedan skup o preduzećima u restrukturiranju. Kada je Zakon o radu u pitanju nismo imalu razgovore i nama su samo stizali predlozi zakona", rekao je Orbović.On je naglasio da sindikati, predstavnici vlade i poslodavci moraju sesti za pregovarački sto kako bi se našlo rešenje za Zakon o radu i da je ovo što se sada dešava "pokušaj nametanja rešenja na silu". Predsednik ŠS je naglasio da sindikatima u predlogu Zakona o radu najviše smeta finansijski deo koji se odnosi na pitanje smanjenja zarada svih zaposlenih u Srbiji, zatim povećavanje radne nedelje i prekovaremmenog rada, kao i ukidanje kolektivnog ugovora.

16. januar 2014.

Štrajk prosvetara 23. januara
BEOGRAD - Sindikat obrazovanja Srbije i Granski sindikat prosvete "Nezavisnost" najavili su danas da će njihovi članovi 23. januara održati jednočasovni štrajk upozorenja u svim sindikalnim organizacijama koje im pripadaju.U otovrenom pismu ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dva sindikata navode da će njihovi članovi tog dana od 11:00 do 12:00 časova prekinuti rad i okupiti se u školskim prostorijama, gde će biti pročitan proglas sindikalnih centrala. Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i SSSS doneli su odluku da se 23. januara održi jednočasovni štrajk upozorenja zbog izmena i dopuna Zakona o radu, koje su donete bez konsultacija sa socijalnim partnerima i bez rasprave na Socijalno-ekonomskom savetu.

Orbović: Hitno smeniti Radulovića
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je pismo premijeru Ivici Dačiću u kojem zahteva hitnu smenu ministra privrede Saše Radulovića.Predsednik SSSS-a Ljubisav Orbović je u pismu naveo da se smena Radulovića traži zbog "pogubne ekonomske politike koju vodi, a kojom se uništavaju preostala preduzeća u Srbiji", kao i zbog ignorisanja i nipodaštavanja interesa zaposlenih i građana Srbije, i delovanja protiv privrede i građana Srbije.Kao sledeći razlog navodi se ignorisanje instituta socijalnog dijaloga i kršenje važećih zakonskih propisa u Srbiji, pre svega zakonom regulisan postupak pisanja, usaglašavanja i usvajanja zakona. Takođe, razlozi zbog kojih se traži smena su i nedopustivo mešanje u nadležnosti drugih ministarstava u vladi, pre svega Ministarstva rada, koje je predlagač Zakona o radu, kao i zbog načina odbrane "pogubnog teksta bez argumenata, improvizacijama i ponavljanjima fraza, što dokazuje da ni Raduloviću nije jasno šta se zakonom hoće, postiže i štiti". "Zbog činjenice da su ministri u vladi imenovani i postavljeni da rade u interesu građana i privrede Srbije, nisu nedodirljivi i nedostupni za pregovore, razgovore i dogovore, njihova reč i obećanja treba da imaju težinu, što nije slučaj sa ministrom", naveo je Orbović. Takođe, SSSS traži ostavku Radulovića i zbog, kako je navedeno, potcenjivanja, marginalizacije i ignorisanja stavova zaposlenih i sindikata, jer su ministri dužni da jačaju socijalni dijalog i neguju socijalno partnerstvo.Sledeći razlozi koji se navode u pismu su isključivo bavljenje "ličnim kartama" koje, navodi se u pismu, moraju da budu napisane po modelu i iskustvu bivšeg stečajnog upravnika, što je dokaz njegove poruke - da privreda Srbije započinje od njegovog imenovanja. "Zbog toga što je građanima dosta instrumentalizovanih i nesposobnih ministara čija isključivost nanosi štetu privredi, dosta onih koji nemaju ideje i viziju razvoja, već samo kratkoročne lične ciljeve i interese", naveo je Orbović kao sledeći razlog. Srbiji su, prema njegovim rečima, potrebni sposobni i kreativni ministri, koji će zaustaviti dalji pad privrede i ispuniti obećanja da preduzeća rade, a građani u skorijoj budućnosti žive bolje. Potrebni su nam oni koji će Srbiji vratiti nadu, radnicima posao i dostojanstvo, preduzećima tržišta, proizvode i budućnost, navedeno je u pismu čelnika SSSS-a.
Čanak podržava zahtev Orbovića
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak izjavio je da podržava zahtev SSSS-a za smenjivanje Radulovića. Čanak je agenciji Beta rekao da bi Radulović trebalo da bude smenjen, jer nije kompetentan za mesto ministra privrede."Ja mu ne bih dozvolio da bude predsednik kućnog saveta u mojoj zgradi, a ne da bude ministar privrede, jer se uopšte ne razume u privredu", istakao je ČanakOcenio je da su Radulovićeva rešenja i "neoliberalna i komunistička i da bi mogao da napravi veliku štetu Srbiji". Kritikujući Radulovićeve stavove o predlozima izmena Zakona o radu, Čanak je rekao da bi ministar privrede prvo hteo da otpusti radnike, pa da ih onda pomaže socijalnim programima, i zapitao: "Od čega bi se to isplaćivalo kada bi ih sve otpustio?
ASNS za socijalni dijalog
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je nezadovoljna radom ministra privrede, ali se zalaže za dijalog o svim spornim pitanjima koja se odnose na prava radnika, rekla je Beti predsednica tog sindikata Ranka Savić.Ona je istakla da zamera Raduloviću to što ima "ishitrene i nepromišljene nastupe", što je problem Vlade Srbije i što pokazuje da "ministri ne rade zajedno i da ima slobodnih strelaca". "Nezadovoljni smo što je ministar privrede preuzeo ključnu ulogu u pripremi izmena Zakona o radu, iako je za taj zakon nadležno Ministarstvo rada. Pored toga, Radulović forsira određene izmene Zakona o radu, protiv kojih su sindikati, što pokazuje da se stavio na stranu poslodovaca", rekla je Savićeva. Ona zamera i što u dijalogu i radnoj grupi koja priprema izmene važnih zakonima, poput Zakona o radu, učestvuju samo dva sidnikata, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost". "Da bi Zakon o radu bio što bolji i u interesu poslodavaca i radnika, potrebno je da se nastavi širok dijalog o tom dokumentu, u kojem će se uvažavati stručni argumenti svih zainteresovanih strana", ocenila je predsednica ASNS-a.
Sloga: Radulovića treba smeniti
Predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović je rekao BetI da taj sindikat nije zvanično tražio smenu ministra privrede Saše Radulovića, ali da je njihov stav da bi on trebalo da bude smenjen. "Sve aktivnosti Radulovića u vezi izmena Zakona o radu su propale, pa je logično da bi on trebalo da podnese ostavku ili da bude smenjen", rekao je Veselinović. Prema njegovim rečima, nije sva odgovornost za neuspeh tog zakona na ministru Raduloviću, već su "lančano" odgovorni i ministarstva finansija i rada, kao i svi predstavnici Vlade Srbije. "Kompletno cela vlada je odgovorna, prvenstveno ministarstvo rada, koje se uopšte nije bavilo svojim poslom", naglasio je Veselinović.

SINDIKATI METALACA TRAŽE POVLAČENJE ZAKONA O PRIVATIZACIJI I STEČAJU I SMENU MINISTRA PRIVREDE
Izvor>Radio Subotica
Predstavnici Samostalnog sindikata metalaca Srbije i granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva "Nezavisnost" zatražili su danas povlačenje iz skupštinske procedure zakona o privatizaciji i stečaju, kao i smenu ministra privrede Saše Radulovića. Predsedništvo Srpskog sindikalnog fronta pozvalo je danas predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića da organizuje radni sastanak po pitanju zajedničkog nastupa vezanog za donošenje "četiri zakona". Istovremeno, sindikati su najavili da će 24. januara u Beogradu biti organizovan veliki protest zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju. Predstavnici ta dva sindikata predaće danas zahteve za povlačenje iz procedure ovih zakona i zahtev za smenu ministra Radulovića Skupštini Srbije, kao i vladi.Srpski sindikalni front sačinjavaju Konfederacije slobodnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Industrijski sindikat Srbije i Sindikat srpske policije.

15. januar 2014.

Štrajk upozorenja u Novom Sadu
Izvor> NoviMagazin.rs
Članovi Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada će 23. januara organizovati jednosatni štrajk upozorenja zbog predloga novog zakona o radu, saopšteno je danas iz tog sindikata.Štrajk upozorenja će se sprovoditi na radnim mestima u preduzećima i u ustanovama od 11 do 12 sati, navodi se u saopštenju.Sindikat zahteva povlačenje iz procedure izmena Zakona o radu, jer smatra da su takve izmene štetne po radnike u Srbiji, piše u saopštenju."Zakon je napisan bez socijalnog dijaloga i pod pritiskom stranih poslodavačkih i finansijskih asocijacija", ocenjuje se u saopštenju.Dodaje se da je sindikat o štrajku upozorenja obavestio i gradsku vlast u Novom Sadu.

Najavljen štrajk sindikalaca
Izvor> Yu eco RTV
Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat “Nezavisnost” organizovaće štrajk upozorenja u trajanju od jednog sata zbog neslaganja sa tekstom predloga nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i ponuđenim rešenjima. U sindikatu navode da ne prihvataju da se prava radnika i budućih radnika smanjuju, jer prava iz rada ne generišu krizu, propadanje privrede, zatvaranje preduzeća i tragičnu privatizaciju. Već sutra predstavnici sindikata metalaca Subotice otići će na protesnu šetnju u Beograd, dok će se štrajk upozorenja u svim sindikalnim preduzećima održati 23. januara.Sindikati su iz više razloga nezadovoljni nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i smatraju da je on sačinjen bez učešća reprezentativnih sindikata, a pod pritiskom stranih poslodavačkih i finansijskih asocijacija. U proglasu koji je sastavljen od strane dva sindikata napisan je niz njihovih neslaganja, a jedan od njh je i neslaganje zbog nepostojanja socijalnog dijaloga, nepoštovanja zakonskih procedura u izradi zakona kao i konstantno kršenje zakona i selektivne pravde. Kako bi skrenuli pažnju na njihovo nezadovoljstvo, sledećeg petka organizovaće jednočasovni štrajk u preduzećima.Po rečima savetnika ministra privrede Aleksandra Stevanovića, Zakon treba da bude takav da odgovara svim zaposlenima u Srbiji kao i svim poslodavcima, dok sindikati koje postoje u državnim firmama, kao što su Samostalni sindikat i sindikat Nezavisnost okupljaju svega 40 odsto zaposlenih. Zakon treba da odgovara i zaposlenima u malim i srednjim preduzećima, kao i da stvori nove šanse za nezaposlene. Po rečima Stevanovića sindikati smatraju da Zakon treba biti pisan isključivo za zaposlene u javnim sistemima.U Ministarstvu kažu da ne razumeju potez sindikalaca da izađu iz pregovora, jer je na taj način nemoguće doneti rešenje koje svima odgovara. Zakon se definiše tako što se radi na razgovoru između poslodavaca i sindikata, a ne na osnovu toga šta jedna strana želi.
Sa druge strane sindikati navode da su upravo pojedini ministri isključivi povodom nacrta Zakona kao i da otvoreno lobiraju protiv interesa zaposlenih.

14. januar 2014.

Štrajkovi širom Srbije 23. januara
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici sindikata održaće 23. januara širom Srbije jednočasovni štrajk upozorenja da bi iskazali nezadovoljstvo zbog predloženih izmena Zakona o radu.Ukoliko se predlog tog zakona ne povuče, ili se ne pristane na izmenu spornih odredbi, biće organizovani i masovniji protesti i generalni štrajk, rekao je Tanjugu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.On je precizirao da će štrajk upozorenja biti održan 23. januara između 11 i 12 sati, i da će mu se, osim predstavnika SSSS i UGS "Nezavisnost", priključiti i brojni drugi manji sindikati. "O tome ćemo imati više razgovora narednih dana, a posle toga ćemo nastaviti sa daljim oblicima protesta, blokadama po gradovima, sve dok ne dođe do generalnog štrajka u Beogradu", rekao je Orbović. On je naveo da se reprezentativni sindikati neće vratiti u pregovore o izmenama Zakona o radu, kao i da za to nisu ni dobili nikakav zvaničan poziv Radne grupe. "Ipak, možemo razgovarati o tome kako da se ovo pitanje prevaziđe i kako da dođemo do zajedničkog rešenja", rekao je Orbović. Kako je kazao, sindikati će nastojati "da zakon ne vidi svetlost dana" i da se otvori javna rasprava o nekom novom predlogu zakona o radu.Sindikati nisu saglasni s predloženim odredbama koje se odnose na rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, naknada za minuli rad i fleksibilne oblike zapošljavanja. Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost zatražili su, osim povlačenja iz procedure izmena Zakona o radu, i da se iz skupštinske procedure povuku predlozi zakona o privatizaciji i stečaju. "Ti zakoni su mimo svih procedura došli do parlamenta i smatramo da to nije primereno i da nanosi veliku štetu zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju", rekao je Orbović.Predsednik SSSS je rekao da će, ukoliko se ti zakoni ne povuku, predstavnici sindikata u preduzećima u restrukturiranju i njihove kolege 23. januara takođe "izaći na ulice i pokazati nezadovoljstvo".

13. januar 2014.

Počelo izjašnjavanje o generalnom štrajku u Hrvatskoj
Izvor>Tanjug
Zaposleni u Hrvatskoj će se od danas pa do 24. januara glasanjem izjašnjavati da li su "za" ili "protiv" generalnog štrajka zbog Zakona o radu i Zakona o povremenim poslovima.Stotine hiljada zaposlenih u Hrvatskoj će dobiti glasačke listiće na kojima će morati da zaokruže da li su “za” ili “protiv” tih akata Prema pisanju zagrebačkog “Jutarnjeg lista” to bi trebalo da bude uvod u opšti štrajk, prvi u modernoj hrvatskoj istoriji, u organizaciji pet sindikalnih centrala. U sindikatima očekuju da će se izjašnjavanju pridružiti i zaposleni koji nisu članovi ni jednog sindikata: svima njima, kažu sindikalci, biće omogućeno izjašnjavanje, kao i učestvovanje u štrajku.Prema informacijama iz sindikalnih krugova, izjašnjavanje će se ipak sprovoditi dve sedmice. Sindikalci su nezadovoljni najavljenim izmenama radnog zakonodavstva, a u očaj ih baca i nizak nivo socijalnog dijaloga. U tome imaju podršku i sindikata iz privatnog sektora.Opštem štrajku će se, ukoliko bude izglasan, pridružiti i svi lekari, ali odluku o prerastanju “bolničkog” u opšti štrajk lekari neće doneti pojedinačnim izjašnjavanjem, već će o tome odlučiti njihova sindikalna tela.

6. januar 2014.

Vicepremijer: Radulović ima dobre ideje, potreban dogovor sa sindikatom
Autor: Agencija TANJUG,Foto: Kurir
BEOGRAD - Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da podržava svakog ko ima dobre ideje i radi u interesu građana Srbije, pa i ministra privrede, ali je ukazao da se sa sindikatima mora naći zajednički imenitelj po pitanju zakona o radu.„Svako ima moju podršku ko radi u interesu građana Srbije. Mislim da gospodin Radulović u najvećim delovima ima dobre ideje“, rekao je Vučić.Ono što je veoma važno jeste, kako je podvukao Vučić, da se zajedno sa sindikatima pronađe "modus vivendi" po pitanju zakona o radu. Prema njegovim rečima, zakon o radu mora da se menja, ali je potrebno pronaći neki minimalni zajednički imenitelj sa sindikatima, jer je od suštinskog značaja za napredak zemlje politička stabilnost.

3. januar 2014.

Ima li razloga za optimizam radnika
Izvor> RTS
Dok Vlada obećava brže i lakše zapošljavanje uz nova zakonska rešenja, sindikati zahtevaju povlačenje predloga Zakona o radu i novi dijalog. Lakše otpuštanje i smanjenje osnovne zarade za, kako kažu sindikati 15 odsto, samo su neke od zamerki.Godinu za nama obeležili su i štrajkovi i protesti, u kojima je učestvovalo više od 45 hiljada radnika, tvrde u najbrojnijem, Samostalnom sindikatu. Najčešći razlozi su neisplaćene zarade i doprinosi, nepoštovanje radnih prava i kolektivnih ugovora, loše privatizacije, korupcija. Radnicima su sporni zakoni o štrajku i radu, a poslodavci su bili protiv rasta PDV-a i novih nameta privredi.Dok Vlada obećava brže i lakše zapošljavanje uz nova zakonska rešenja, sindikati zahtevaju povlačenje predloga Zakona o radu i novi dijalog.Štrajkovalo se u 23 grada u Srbiji a najbrojniji su bili protesti FAP-a, "Trajala", "Jumka" i putarskih firmi. Predlog izmena više od 150 članova Zakona o radu, ujedinio je prvi put reprezentativne i nereprezentativne sindikate u nameri da nacrt zakona povuku iz procedure. Lakše otpuštanje i smanjenje osnovne zarade za, kako kažu 15 odsto, samo su neke od zamerki."Najnoviji predlog Zakona o radu je u stvari jedan anti-radnički predlog koji toliko daje ovlašćenja poslodavcu, da ovo stanje gde se ne sprovodi postojeći zakon hoće da se legalizuje", smatra Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije Slobodnih sindikata. Zaposlene brinu nova poskupljenja i problem 50 hiljada zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, koji mogu ostati bez posla u prvoj polovini godine."Tu je došlo do nepopularnih mera, povećanje PDV-a, dodatno oporezivanje plata u javnom sektoru preko 60 hiljada, tu je u pitanju i proces oko restrukturiranja određenih preduzeća, kako će se ići prema rešavanju problema tih preduzeća", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.Resorni ministar ne navodi precizno koliko će ljudi izgubiti posao, ali objašnjava da su reforme neophodne."Neću da spekulišem, želimo da to bude što manje ali moramo da znamo da ne mogu preopterećena preduzeća da prežive. Ako ih preopteretimo, propašće sam preduzeća pa neće biti posla ni za koga", tvrdi Saša Radulović, ministar privrede.I dok činjenice ne zvuče ohrabrujuće u Nacionalnoj službi zapošljavanja neočekivano pozitivni rezultati. Sa budžetom dve trećine manjim od predviđenog, ostvarili su broj zaposlenih 10 odsto veći nego 2012. godine."Taj trend je rezultat toga što su kontakti sa poslodavcima i deo potreba poslodavaca veći, a i deo obuka koje smo radili sa nezaposlenima i deo mera koje smo provodili u aktivaciji i motivaciji doprineli da postignemo takvo učešće u zapošljavanju sa evidencije Nacionalne službe", kaže Siniša Nalbandić, direktor Nacionalne službe zapošljavanja. Zapošljavanje u javnom sektoru je zaustavljeno ali poslodavce pored manje tražnje ove godine čeka povećanje poreza na imovinu, novi troškovi fiskalizacije i veća osnovica za oporezivanje tako da ne planiraju nova zapošljavanja. "Mi ne možemo očekivati da firme u Srbiji zapošljavaju ljude i da povećavaju prihod ako njima prihodi stalno opadaju, a država povećava svoje namete", kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.Možda nije bilo više posla i većih plata ali je prošle godine, dali zbog manje privredne aktivnosti ili veće brige nadležnih, znatno smanjen broj teških i smrtnih povreda na radu."Uporednom analizom broja povređenih na 100 hiljada zaposlenih možemo reći da je broj povređenih u Srbiji za 2,5 puta manji nego u regionu zbog toga što Inspekcija rada svojim preventivnim delovanjem kod poslodavca upozrava na sve neophodno što poslodavac treba da preduzme", kaže Dragoljub Peurača, direktor Republičke inspekcije rada.Koliko i dali će nam biti bolje u ovoj i godinama koje dolaze, zavisiće od odlučnosti Vlade da sprovede reforme, kažu nadležni. Međutim zarade među najnižima u regionu, otpuštanja, veći PDV, poskupljenja, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i poslednje - najave usvajanja spornih izmena Zakona o radu ne donose mnogo optimizma radnicima u Novoj godini.

31. decembar 2013.

Sindikati (ne)će zaštiti radnike
Izvor: Novosti
Beograd -- Sindikalne vođe najavljuju da će od Nove godine krenuti u blokadu puteva, Skupštine, Vlade Srbije...
Namera im je da proglase generalni štrajk, da svi izađu na ulice, ne na dan, već sve dok se pojedine odredbe Nacrta zakona o radu ne promene. Da li su oni uopšte spremni i imaju li podršku radnika da parališu prestonicu, pitanje je.Veliki broj sindikalnih organizacija ne garantuje zaštitu radnika. Naprotiv, razjedinjene a uveliko i kompromitovane sindikate, radništvo i javnost vide kao one kojima su u prvom planu sopstvene privilegije. Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić smatra da činjenica da postoji šest ili sedam sindikalnih centrala dovoljno govori o razjedinjenosti. "Za ovih šest godina, koliko postoji Međunarodna organizacija na ovim prostorima, nisam video da sindikati mogu da ispune sadašnji cilj, sprečavanje ulaska Nacrta zakona o radu u skupštinsku proceduru. Mogli bi, ako se ujedine i to sa centralama zaposlenih u javnom sektoru. Socijalni dijalog mora da se nastavi, a da se predstavnici radnika vrate u radnu grupu. Vlada "ima pravo“ da se izbori za zakone i protiv volje sindikata, ako oni nemaju institucionalnu moć da stopiraju donošenje zakona. Ne vidim šta bi državu u ovom trenutku sprečilo da to uradi", kaže on. Na poslednjem većem sindikalnom protestu učestvovalo je oko 3.000 ljudi, a toliki broj ne može realno ništa."Ne vidim da su naši sindikati spremni da organizuju "parališući“ protest u kom bi stala cela Srbija, kao što to rade sindikati u Grčkoj ili Francuskoj", ističe Protić. Prema rečima dr Nade Novaković, naučnog saradnika Instituta društvenih nauka bunt sindikata nije posledica i izraz snage jakog sindikalnog pokreta, koji može i hoće da štiti interese članstva i većine zaposlenih. "Buna“ sindikata je višemesečna, ali nedovoljna da javno artikuliše interese. "Sindikati previše insistiraju na tome ko pokreće izmene. Za "obznanu“ i usvajanje takvog zakona već je obezbeđena skupštinska većina. Sindikatima je bolje da državi i poslodavcima ne daju legitimitet, nego da ostanu "dobri socijalni partneri", kaže dr Novaković. Poslodavci i njihova udruženja, objašnjava naša sagovornica, jesu stvarni "socijalni partneri“ državi koja predlaže zakon o radu. Njihovi osnovni interesi su slični i dominantni. Dodatni "vetar u leđa“ daju im strani investitori, ambasadori i finansijske institucije. "To je dokaz odsustva pravne države i desuverenizacije Srbije u oblasti zakonodavstva i finansijske politike. U odnosu na zemlje u okruženju mi imamo najslabije i razjedinjene sindikate. Tako da su radnici postali žrtve privatizacije i nadmoći političkih i ekonomskih elita", kaže prof. Novaković. S druge strane, sindikati su svoju ulogu u trenutnoj situaciji usmerili samo na "napade“ na vlast, prvenstveno na Ministarstvo privrede i ministra Slobodana Radulovića. Duško Vuković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva, objašnjava da se ministar stavlja na stranu poslodavačke organizacije. "Da nije naše radničke i sindikalne kooperativnosti, broj radnika koji su izgubili radna mesta bio bi mnogo veći. Ministarstvo privrede i rada sindikate i kolektivno pregovaranje smatraju problemom, a ne delom rešenja. Upravo ministru Raduloviću su najveći trn u oku radnici i sindikati", kaže Vuković

27. decembar 2013.

Sindikati najavljuju generalni štrajk ako zakon ne bude povučen
Izvor> NoviMagazin.rs
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost najavili su danas da će, ukoliko do 20. januara ne bude povučen nacrt Zakona o radu, organizovati štrajk upozorenja, a potom i generalni štrajk.Predsednik SSSS Ljubisav Orbović, na skupu sindikata povodim izmena tog zakona, rekao je da će u slučaju da nacrt ne bude povučen, 23. januara sindikati organizovati štrajk upozorenja, a potom i generalni štrajk i protest na ulicama.On je rekao da bi posledice po radnike bile štetne ukoliko bi došlo do usvajanja zakona, i najavio da će sindikati uputiti zahtev Vladi Srbije da se taj nacrt odmah povuče, a "tvorci zakona smene".Predstavnici sindikata su ukazali da je nacrt izmena zakona neprimenjiv i da "utiče na drugačiju preraspodelu, odnosno njegovom primenom svaki zaposleni bi bio oštećen za 50 evra mesečno u neto iznosu, a godišnje 1.020 evra".Orbović je rekao da su na skup pozvani i ministri Jovan Krkobabić i Saša Radulović, ali da se nisu odazvali pozivu, kao ni predstavnici poslaničkih grupa u parlametu.

Vatrena debata na Pravnom, ministar dočekan zvižducima
Izvor> 24sata.rs
Debata na Pravnom fakultetu u Beogradu koja je održana juče na temu reforme Zakona o radu, prerasla je u haos. Studenti ovog fakulteta, ali i predstavnici Sindikata, glasno su negodovali čak i ismevali odgovore ministra privrede Saše Radulovića, a aplauzom dočekivali svako postavljeno pitanje.
USIJANJE - Strasti je bilo gotovo nemoguće smiriti, a debata se na kraju umalo pretvorila u tuču. Prisutni u publici su, uz zvižduke, na nož dočekali svaki odgovor ministra, kao i profesora ovog fakulteta, aludirajući na sve postojeće “rupe” u Zakonu, kao i one koje će, kako oni tvrde, tek nastati.- Zakon neće proći – začulo se skandiranje u jednom trenutku, dok su organizatori, kao i sam ministar pokušavali da stišaju strasti, pozivajući na konstruktivan razgovor.Najveći problem, čulo se iz publike, jeste “činjenica da poslodavci u Srbiji imaju pravo da ugnjetavaju radnike na razne načine, a da će predstojeća reforma samo legalizovati taj čin”.- Socijalnu politiku treba da vodi država, a ne preduzeća. Moramo paziti kako se raspolaže novcem, kako bi se došlo do privrednog rasta. Naravno da se moraju reformisati i ostali segmenti sistema. Naprimer, slažem se da inspekcija rada ne radi svoj posao kako treba i da ugnjetava samo one koji rade legalno dok drugi ostaju “nezapaženi” u očima Zakona – rekao je ministar Radulović. On je, između ostalog, napomenuo i da je deo poreske reforme bio predlog o uvođenju univerzalne socijalne zaštite, po uzoru na rešenja u Kanadi. Na primeru Srbije to bi praktično značilo dotaciju porodicama koje nemaju prihode.U publici su pored studenata bili i predstavnici raznih sindikata, između kojih i Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, koji su delili letke u kojima navode da nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu više podseća na nov Zakon, kao i da se njime legalizuje diskriminacija zaposlenih
Za dlaku izbegnuta tuča
ODGOVOR - Do incidenta na jučerašnjoj debati je došlo kada je novinarka “24 sata” dobila priliku da postavi pitanje ministru, a jedan od organizatora tribine ustao i upozorio prisutne na ponašanje. Time je izazvao prisutne, te je došlo do incidenta, koji je umalo prerastao u tuču. Ministar Radulović je sa ostalim učesnicima debate iskoristio to da ode sa Pravnog fakulteta, izbegavši da odgovori na pitanje. Strasti su se nakon 15 minuta stišale i publika se razišla.

23. decembar 2013.

U FOKUSU - Ministarstvo rada otkazalo javne rasprave o nacrtu zakona o radu u Kragujevcu i Beogradu
Sindikati ne daju da tekst stigne do Skupštine

Autor: Lj. Bukvić
Beograd - Za danas zakazana javna rasprava o nacrtu zakona o radu u Kragujevcu otkazana je, baš kao i ona u Beogradu planirana za 26. decembar. Odluku Ministarstva rada, socijalne politike i zapošljavanja da otkaže javne rasprave Udruženi sindikati Sloga smatraju „dobro izrežiranom i unapred pripremljenom predstavom dosadašnjih pregovarača“ ne bi li se predlog zakon mimo očiju javnosti uveo u skupštinu i to „na mala vrata“. Potvrdu o otkazivanju javnih rasprava nismo uspeli da dobijemo u Ministarstvu rada, te informacije juče nije bilo ni na sajtu. Međutim, i u Samostalnom sindikatu za Danas kažu da su obavešteni da današnje rasprave u Kragujevcu neće biti.„Koliko znamo Ministarstvo je otkazalo javnu raspravu, a razlog je verovatno ono što se desilo u Novom Sadu“, kaže potpredsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihajlović. Naime, otkazivanju javnih rasprava prethodio je događaj od petka. Na dogovorenu raspravu u Novom Sadu, došli su pregovarači, kao i predstavnici Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost i to njih nekoliko stotina. Glasnim povicima, zvižducima i blokiranjem ulaza u zgradu Regionalne komore članovi ova dva sindikata onemogućili su da se javna rasprava održi u Novom Sadu. Nakon toga reagovali su i zajedničkim saopštenjem. „Nedopustivo je i neozbiljno da se zainteresovanima uputi poziv za učešće u raspravi o izmenama najznačajnijeg zakona kojim se regulišu prava zaposlenih, a zatim se rasprava ne održi, iako su se zainteresovani odazvali i zbog nedovoljnog broja mesta mnogi ostali ispred sale“, rekli su u SSSS i UGS Nezavisnost.Mihajlović kaže da oni zameraju to što između ostalog nije obezbeđen adekvatan, odnosno dovoljno veliki prostor, ali i to što su za javne rasprave odabrana samo tri grada.„Javna rasprava o ovako važnom zakonu treba da traje mnogo duže, a ne do 10. januara, svi treba da se pitamo i svi treba da damo svoje mišljenje“, napominje Mihajlović. Zato će oni, zajedno sa UGS Nezavisnost, uprkos otkazivanju Ministarstva rada, u 10.30 u Kragujevcu organizovati javnu raspravu o ovom zakonu.Šta će biti sa onom u Beogradu zakazanom za četvrtak, Mihajlović kaže da još ne zna, ali zna da će SSSS na sednici Veća odlučiti šta dalje.„Odlučićemo šta dalje, prošetati do Vlade i zatražiti povlačenje zakona. Ako se to ne desi, od 10. januara (kada bi trebalo da se završi javna rasprava o ovom zakonu) krenućemo ili u proteste i blokade ili okupljanja u Beogradu. Videćemo još„, ističe Zoran Mihajlović.U Slogi traže da se pravi nova radna grupa, da se aktuelni predlog teksta stavi van „dalje procedure“, ali i da se smene odgovorni u ministarstvima rada i privrede koji su učestvovali u dosadašnjem procesu donošenja zakona jer je njihova celokupna dosadašnja aktivnost bila „netransparentna i misteriozna“, a javnost nikada nije saznala ko je radio na tekstu, gde se radilo i ko je sve u tom procesu učestvovao.I oni poput SSSS i UGS, najavljuju da će od 10. januara biti spremni da odgovore na isti način kojim je u Novom Sadu zamenjen socijalni dijalog, sa bitnom razlikom da će „vlast sa takvih skupova moći da ih ukloni jedino suzavcem, hapšenjima i pendrekom“.
Radulović: Trošak najgorih nose najbolji, zato i propadamo
Ministar privrede Saša Radulović napisao je na svojoj Fejsbuk stranici da su Zakon o radu i nerazumni nameti na rad najveće prepreke privrednom rastu i stvaranju novih, zdravih radnih mesta i glavni generatori sive ekonomije. „Trošak svih neproduktivnih nose produktivni, trošak svih zloupotreba snose oni koji rade pošteno, trošak najgorih nose najbolji, zato i propadamo“, napisao je ministar na Fejsbuku.On kaže da zakon treba pisati i čitati sa stanovišta mikro i malih preduzeća, zanatlija i porodičnih firmi koji treba da dobro posluju i zaposle ljude, a ne sebi da natovare socijalnu politiku. „Zakon o radu služi za zaštitu prava radnika, ne za tovarenje socijalne politike na teret poslodavaca. I ne služi za zaštitu viška zaposlenih u javnom sektoru i partijski zaposlenih kadrova u državnoj administraciji. Trošak ovakve politike plaćaju svi građani. Nema besplatnog ručka. Svaka politika ima svoje troškove,“ naglašava Radulović.

21. decembar 2013.

Sindikalci protiv Zakona o radu
Izvor> Novosti.rs
Zbog protesta sindikata u petak otkazana prva javna rasprava o Zakonu o radu u Novom Sadu.
PRVA javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu otkazana je u petak u Novom Sadu zbog sindikalnog protesta. Nekoliko stotina članova sindikata nije dozvolilo održavanje skupa u prostorijama Regionalne privredne komore, tražeći da taj Nacrt zakona bude povučen. Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, objašnjava da predloženi zakonski akt nije dobar, jer propisuje i do 40 odsto manju platu radnicima koji su na bolovanju, godišnjem odmoru ili dožive povredu na radu.- Do sada su se ove naknade obračunavale na osnovu tromesečnog proseka, a sada će računica počinjati od osnovne plate radnika - kaže Vujović - Minuli rad je pratio zaposlenog od preduzeća do preduzeća, a ubuduće će se računati samo u firmi u kojoj on trenutno radi. Tako će 200 dinara po godini staža ići u džep poslodavca. Pitam se ko se kome dodvorava na račun radnika za tako malu svotu novca.Naš sagovornik naglašava da je po važećim zakonskim okvirima granski kolektivni ugovor potpisivala Unija poslodavaca. Resorni ministar više neće moći da potpiše tzv. prošireno dejstvo, što nije dobro, s obzirom na to da, recimo, Unija metalaca okuplja samo tri odsto poslodavaca. Na taj način se briše i smisao kolektivnog ugovora.U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije objašnjavaju da novi zakon smanjuje prava zaposlenih u svakom pogledu. Oni ističu da, pored nižih naknada prilikom odsustva s posla, postoji veliki broj drugih nepravilnosti i nelogičnosti.- Do sada nije bilo isto da li radite u prvoj ili trećoj smeni - kaže Ranka Savić iz ASNS. - Novi propisi ne poznaju stavku uvećanja zarade za rad po smenama. Prevoz i ishrana zaposlenih plaćali su se uglavnom u kešu, a sada poslodavac ima pravo da sklopi ugovor sa trgovinskom kućom, gde će se radnik hraniti. Umesto tri plate za odlazak u penziju, dobijaće se dve.
OTKAZANO U KRAGUJEVCU I BEOGRADU
MINISTARSTVO rada, zapošljavanja i socijalne politike saopštilo je da je „zbog nastojanja da se opstruišu i spreče prezentacije i rasprave“ o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, otkazalo rasprave najavljene za 23. i 26. decembar u Kragujevcu i Beogradu:
- Svi zainteresovani svoje predloge, sugestije i primedbe na Nacrt zakona mogu dostaviti u pisanoj formi.
Naša sagovornica naglašava da je interesantno i da tvorci nacrta nisu razmišljali o elektronskoj pismenosti ljudi u Srbiji, pa su predvideli da radnici obračun plate mogu dobiti samo u ovoj formi.- Poslodavac će imati mogućnost i da pošalje zaposlenog kod drugog na rad i taj drugi će moći da promeni odredbe ugovora koji je on već potpisao. Tako može da radi za 30.000, a onda ga prebace na 20.000 dinara. Za nepoštovanje radne discipline predviđene su novčane kazne, a evidenciju o primanjima neće potpisivati zaposleni, već će to za njega raditi osoba ovlašćena za zastupanje - kaže ona.Na novosadskom protestu je rečeno da se Nacrt izmena Zakona o radu donosi na brzinu i pod pritiskom MMF-a i drugih međunarodnih institucija, zbog čega sindikati traže povlačenje tog teksta i otvaranje novog dijaloga sa njima i drugim socijalnim partnerima, kako bi bio donet primeren zakon. NASTAVNICI ČEKAJU MINISTRA
ISPLATA dugova za otpremnine, uvođenje platnih razreda i svetosavske nagrade samo su neki od zahteva koje su prosvetari uputili Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prosvetni sindikati, čekajući mesec dana da im država ponudi protokol o radu za sledeću godinu, napisali su sami svoj predlog, kojim bi trebalo da bude poboljšan materijalni status zaposlenih u školama.- Pre mesec dana bili smo kod ministra finansija Lazara Krstića, koji je obećao da će nam u roku od dva dana ponuditi Predlog protokola. Pošto je prošlo toliko vremena, odlučili smo da ovakvim potezom skrenemo pažnju na problem - kaže Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.Osim ovog sindikata, protokol je potpisao i predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović. Oni zajedno traže da do kraja marta bude isplaćen dug za otpremnine nastavnicima koji su otišli u penziju. Zahtevaju da najkasnije do kraja juna budu uvedeni i ozakonjeni platni razredi, prema kojima bi najveći raspon plata u prosveti bio u odnosu jedan prema tri. Na listi zahteva je i svetosavska nagrada u visini od 5.000 dinara.

20. decembar 2013.

Sindikati bojkotuju javne rasprave na izmene Zakona o radu
Tanjug
Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost odlučili su da ta dva reprezentativna sindikata u Srbiji bojkotuju javne rasprave na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, saopštila je Informativna služba Saveza samostalnih sindikata Srbije .Zbog nepostojanja socijalnog dijaloga u Srbiji, kao i neuvažavanja stavova i primedbi predstavnika sindikata na sastancima Radne grupe za izradu nacrta tog zakona, predstavnici sindikata će se okupiti u gradovima u kojima je Ministarstvo rada najavilo održavanje rasprava i izraziti nezadovoljstvo, navodi se u saopštenju Prva javna rasprava zakazana je danas u Novom Sadu, u prostorijama Regionalne privredne komore Novog Sada od 11 do 14 časova.

Sindikati ne daju da zakon o radu uđe u Skupštinu
Izvor> Danas
Beograd - Nezadovoljni nacrtom zakona o radu, Savez samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost zapretili su da će, ukoliko ne bude povučen, „stati na vrata Skupštine“ ne bi li sprečili poslanike da ga usvoje. - Prisustvovaćemo javnim raspravama, ali nećemo učestvovati u diskusijama koje su planirane u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Prostora za izmene i popravku problematičnih rešenja nema i zakon bi trebalo da se povuče - rekao je juče predsednik SSSS Ljubisav Orbović. Orbović je rekao da je neprihvatljivo to što je javna rasprava zakazana od 18. decembra do 10. januara iduće godine, jer je u tom periodu veliki broj praznika, tako neće moći svi koji bi trebalo da učestvuju u njoj. On je naglasio da će od dinamike donošenja zakona zavisiti i aktivnosti sindikata, ali i najavio da su planirana protestna okupljanja. Niti jedan od 150 izmenjenih članova, prema njegovim rečima, ne ukazuje na boljitak i poboljšanje radničkih prava, a pojedina rešenja, smatra Orbović, mogla bi da dovedu do smanjenja plata zaposlenih i do 15 odsto. Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da sindikati ne mogu da dozvole da ovaj zakon uđe u praksu i da će na javnim raspravama naći načina da „bučnije“ izraze nezadovoljstvo.

SINDIKATI OŠTRO KRITIKOVALI PREDLOŽENI ZAKON O RADU
Zakonom će prikriti tragove pljačkaške privatizacije!
Autor: Ekipa Alo
Predloženi zakon o radu naneo bi veliku štetu radnicima u Srbiji, služio bi za „prikrivanje tragova pljačkaške privatizacije preduzeća“, a njegovo usvajanje dovelo bi do haosa u Srbiji, ocenili su juče Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“.Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak rekao je da je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta ocenio da je privatizacija u Srbiji bila „pljačkaška“. „Njegov nekadašnji savetnik Siniša Mali, sada predsednik privremenog organa Beograda, u to vreme je bio direktor (Centra za tendere) u Agenciji za privatizaciju, i sada je nagrađen da donese zakon koji će sve to da sakrije“, rekao je Čanak.
Po njegovim rečima, izmenjeni zakon o radu donosi se „da bi prikrio tragove iz prošlosti i trajno eliminisao sindikate“, što je „opasan signal za budućnost Srbije“. Da se novi zakon o radu donosi da bi „prikrio tragove pljačkaške privatizacije“, po Čankovim rečima, govori i to što se od jula ove godine Američka privredna komora i Savez stranih investitora ne oglašavaju o tom zakonu, kao i da niko od predlagača zakona ne ume da objasni čemu on služi.

Izmenama zakona o radu vraćaju robovlasništvo u Srbiju
Izvor: Informer
BEOGRAD – Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Zarbica ubeđen je da će poslodavci moći da rade šta hoće ako se usvoje izmene Zakona o radu.- Ovim se vraćamo u vreme robovlasništva. Jedino rešenje je da se ovaj zakon povuče iz javne procedure i mi ćemo se svim sredstvima i masovnim protestima boriti da se to desi – kaže Zarubica.Potpredsednik UGS „Nezavisnost“ Slavko Vlaisavljević takođe je revoltiran predlogom izmena zakona.- Ovo je zločin prema radnicima. Pripremićemo se za borbu svom legalnim sredstvima kako ne bi bio usvojen – kaže Vlaisavljević.

18. decembar 2013.

Sindikalci šalju “razglednice” poslanicima
Izvor> Sumadijapres
PrintSavez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je 5.000 “razglednica” narodnim poslanicima kako bi ih odvratili od glasanja za novi Zakon o radu.Radnici iz Kragujevca, zaposleni u preduzećima i ustanovama, uputili su kako kažu, 5.000 “razglednica” narodnim poslanicima u Skupštini Republike Srbije, s namerom da ih odvrate od glasanja za predlog Zakona o radu.Prema proceni sindikata, taj predlog Zakona je “antinarodni” i štetan i po radnike i po čitavu zajednicu.Na takav čin, kojem je prethodilo prikupljanje potpisa, odlučili su se s nadom da će bar deo poslanika “iz moralnih razloga” odbiti da glasa.

Zakon o radu: Sindikati bojkotuju javnu raspravu
Izvor> Novimagazin.rs
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike objavilo je danas početak javne rasprave o nacrtu Zakona o radu, dok su sindikati odmah najavili da će je bojkotovati i zapretili protestima.Ministarstvo je saopštilo da će javna rasprava o Nacrtu izmena i dopuna Zakona o radu trajati do 10. januara, kao i da su do tada planirane tri prezentacije i rasprave o nacrtu tog zakona - 20. decembra u Novom Sadu, 23. decembra u Kragujevcu i 26. decembra u Beogradu.Tim povodom, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS "Nezavisnost" uputili su poziv na zajedničku konferenciju za novinare na kojoj će, kako kažu, saopštiti odluku o bojkotu javne rasprave i najaviti proteste i blokade širom Srbije.Ta dva sindikata su 21. novembra odlučili da napuste pregovore sa vladom o izmenama tog zakona, čije usvajanje je najavljeno za januar. Kasnije su saopštili da će pripremiti svoju verziju Zakona o radu, budući da se sa nekim predloženim rešenjima nisu složili. Oglasila se i radna grupa Udruženih sindikata Srbije "Sloga" zadužena za izradu Zakona o radu, koja je ocenila da su "predstavnici vlasti duboko pogazili osnovne postulate socijalnog dijaloga i tripartinog odlučivanja, puštajući zakon u javnu raspravu bez završene konsultacije sa sindikatima"Predstavnici tog sindikata navode da je javna rasprava faza koja dolazi tek nakon što se socijalni partneri usaglase na nivou grupa, što, kako tvrde, nije učinjeno, uprkos mnogobrojim datim obećanjima."Ovaj predlog Zakona o radu je ''oktroisani zakon'', i donet je jednostranom odlukom izvršne vlasti, bez konsultacija sa onima na koje će se odredbe zakona primenjivati", navodi se u saopštenju "Sloge"."Kao članica Srpskog sindikalnog fronta, konsultovaćemo se sa kolegama u smislu daljih akcija i u skladu sa ranije proklamovanim ciljevima i akcijama koje po svemu sudeći neće izostati", poručuju predstavnici sindikata "Sloga" .Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović je ranije, najavljujući javnu raspravu, istakao da će izmene Zakona o radu omogućiti fleksibilnije otpuštanje i zapošljavanje."U nekim delovima će omogućiti lakše otpuštanje, jer se smanjuje visina otpremnine i to će poslodavcu omogućiti da se lakše opredeljuju za viškove zaposlenih, a sa druge strane zaposleni koji su višak mogu da nađu drugu šansu kod novog poslodavca jer ne predstoji opasnost da mora da im plaća otpremninu", rekao je Martinović.Javna rasprava treba da omogući svim učesnicima da daju svoje mišljenje, primedbe, a nakon toga sledi pribavljanje mišljenja drugih ministarstva i do kraja januara sledeće godine možemo taj proces da završimo, dodao je Martinović.On smatra da najveći problem može da bude kod načina obračuna naknade zarade za vreme godišnjeg odmora i drugih oblika plaćenog odsustva, a očekuje polemiku i oko predloga da se smenski rad ne uređuje kao plaćeni vid rada kroz Zakon o radu, nego da to bude prepušteno opštim aktima.Sindikati su imali prigovore i zbog predviđenih restrikcija koje se tiču uvećanja zarade po osnovu minulog rada, jer je do sada to bilo predviđeno za sve godine staža, a sada se predlaže da to bude samo za godine staža kod poslednjeg poslodavca.Tekst Nacrta zakona sa obrazloženjem i pregledom odredaba Zakona o radu koje se menjaju, kao i obrazac za dostavljanje predloga, sugestija, inicijativa i komentara na Nacrt zakona, postavljeni su na sajt Ministarstva rada.

Rasprava o Zakonu o radu
Beta
Javna rasprava o izmenama Zakona o radu počinje danas, a poslodavci, sindikati i predstavnici vlasti ne slažu se o većini izmena
Državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović za Radio televiziju Srbije rekao je da će najspornije, osim otpremnina i rada na određeno vreme, biti odredbe koje se odnose na obračune zarada."Javna rasprava treba da omogući svima koji nisu učestvovali u ranijim fazama izrade da daju svoje mišljenje i da pomognu da se tekst unapredi", rekao je Martinović i dodao da će rasprave biti organizovane u Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.Radnom verzijom zakona predloženo je da rad na određeno vreme umesto najviše 12, može da traje 24 meseca, a u nekim slučajevima i 36 meseci.Predloženo je i da poslodavac isplaćuje otpremninu samo za vreme koje je radnik proveo u njegovoj firmi, ali su sindikati zatražili da se nađe formula i za radnike koji nikada nisu ostvarili pravo na otpremninu.Martinović je kazao da je najsporniji način obračuna naknade zarade za vreme plaćenog odsustva - predloženo je da osnov za obračun ne bude tromesečna plata, već osnovna plata koju bi radnici dobili bez povećanja. Kako je naglasio, nije reč o zaradama već naknadama zarade. Kako je naveo, prigovore očekuje na odredbu koja predviđa da uvećanje zarade po osnovu minulog staža, bude obračunavano ne na osnovu ukupnog staža kao do sada, već na osnovu rada kod aktuelnog poslodavca. Javna rasprava biće završena krajem januara, a potom će Ministarstvo rada pribaviti mišljenja drugih ministarstva.

Radnici ''na milost'' Milu
Izvor> Vecernje novosti
Premijer „presekao“ dileme oko primene Zakona o radu i stao na stranu poslodavaca. Sindikati najavili proteste ako Đukanović istraje na ukidanju spornog člana zakona
PODGORICA - Tek što se preko 30.000 zaposlenih u Crnoj Gori ponadalo da će u 2014. godinu ući sa manje neizvesnosti i više pravednosti u vrednovanju njihovog radnog angažmana, odnosno radnim ugovorima na neodređeno vreme, crnogorski premijer Milo Đukanović umešao se u spor sindikata i poslodavaca i stao na stranu ovih drugih. Đukanović je najavio da će se Vlada već u januaru baviti izmenama Zakona o radu, koje traže upravo privatni poslodavci, tvrdeći da bi obaveza sklapanja ugovora za stalno sa zaposlenima ugrozila njihovo poslovanje i vezala im ruke, baš kad treba da se „obračunaju“ sa, kako su naveli, neradnicima, odnosno da im daju momentalni otkaz bez ikakvih obaveza prema njima. Poslodavci su ubedili Đukanovića da ovaj zakon, kako je rekao premijer, „ne pogađa cilj“ i da ga treba menjati u korist poslodavaca.Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata kazao je u utorak da je ova radnička organizacija „zatečena“ izjavom Đukanovića da će Zakon o radu biti menjan već krajem januara. Keković je kazao da nisu isključeni ni protesti, ako zakon o radu bude menjan na štetu radnika.- Zapanjeni smo činjenicom da premijer svojom najavom i intervencijom Vlade urušava socijalni dijalog u Crnoj Gori. O Zakonu o radu pregovarali smo godinu i po sa socijalnim partnerima, i sindikati su već napravili ustupak, produžavajući rok za rad na određeno na dve godine - kaže Keković.On dodaje da izjava Đukanovića podseća na „neka ranija vremena kad su se zbog stranih investitora pisali zakoni“. Po njegovim rečima, Đukanović ne razmišlja o zaposlenim crnogorskim građanima, već isključivo o stranim investitorima i naglašava da bi Vlada, konačno trebalo da se fokusira na probleme zaposlenih.Odredba Zakona o radu, koja obavezuje poslodavce da daju zaposlenima ugovore za stalno, trebalo bi da stupi na snagu 22. decembra. Ovakav ugovor bi, prema stavu sindikata, koliko toliko zaštitio prava zaposlenih, koji su sada u najvećem broju slučajeva prisiljeni da trpe samovolju i nepoštovanje zakona od strane poslodavca, kako bi zadržali bilo kakav posao. Unija poslodavaca kojoj se pridružila i Privredna komora zahtevala je još jesenas da se sporna odredba izbaci iz Zakona o radu koji je usvojio Socijalni savet, iako su i sami učestvovali u njenom donošenju. Potom su tražili da se odloži, pa da se izmeni
Poslodavci su pretili otkazima za svih tridesetak hiljada zaposlenih, ukoliko ova odredba stupi na snagu. Primenu ovog zakona jedinstveno su podržala dva reprezentativna sindikata, a generalni sekretar Samostalnih sindikata Crne Gore Marko Nikčević kazao je da neće odustati od primene zakona, te da treba sačekati i videti u kojoj meri i na koji način će ga poslodavci ispoštovati
POSLODAVCI KAO FEUDALCI
VEĆINA crnogorskih privatnih poslodavaca - potvrdiće njihovi zaposleni - ne poštuje ni minimum radničkih prava kad je u pitanju radno vreme, slobodni dani, godišnji odmor, praznici, plaćeni prekovremeni rad... Radnica u jednoj podgoričkoj mega trgovini, koja već osam godina radi kod istog „gazde“, uz uslov da ostane anonimna, rekla nam je da radi i preko deset sati dnevno za platu od nepunih 300 evra.- Samo nedeljom ne radimo, a praznicima radimo i po 12 sati, i u dve smene, bez centa plaćenog prekovremenog rada. Imamo po pet do sedam dana godišnjeg odmora i to kad nam odrede gazde, a o tome nas obaveste dan ili dva ranije. Svake godine potpisujemo da smo primili topli obrok, zimnicu i sve što nam sleduje - iako ništa od toga ne primamo - kako bi se vlasnik zaštitio i profitirao na naš račun - kaže ona, majka dvoje dece kojoj je posao neophodan.

16. decembar 2013.

Za sindikat neprihvatljiv predlog Zakona o radu
Autor: Beta
Beograd - Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da je „neprihvatljiv“ predlog izmena i dopuna Zakona o radu, koji će biti iznet na javnu raspravu. Mihajlović je rekao da su u predložena rešenja „dosta loša“ i najavio da će sindikat „probati da po svaku cenu zaustavi da taj predlog uđe u Skupštinu Srbije“
„Sada smo dobili verziju za javnu raspravu, koju ‘gura’ Ministarstvo privrede i koja nije usaglašena sa sindikatima. U toj verziji je dosta loših rešenja, koja su za nas neprihvatljiva. Stavovi su toliko suprotni da nema načina da ih približimo ukoliko se ovako nastavi“, upozorio je Mihajlović. On je rekao da su sindikati nezadovoljni i načinom organizacije i rokovima za javnu raspravu - neposredno uoči Nove godine, od 20. do 26. decembra, a pri tom bi trebalo da predlog razmotre Socijalno-ekonomski savet, pa Skupština Srbije

12. decembar 2013.

Protest zdravstvenih radnika danas u centru Novog Sada
Izvor> Radio 021
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine organizovaće danas ulični protest u Novom Sadu, s kojeg će ponoviti zahteve Vladi Srbije da ublaži ekonomske mere i nove odredbe Zakona o radu, jer dovode do ruba egzistencije zaposlene u toj oblasti.Sindikat je upozorio da je veliki problem zaposlenih u zdravstvu kapitacija, prema kojoj se vrednuje i plaća lekar (po broju pacijenata), kao i da je potrebno povećati raspon koeficijenata za obračun plata, jer je on u zdravstvu 1:3.Jedan od zahteva Sindikata je da prestane diskriminacija prilikom rešavanja radno-pravnog položaja zaposlenih u zdravstvu i takozvanih "neugovorenih radnika", za koje Republički fond zdravstvenim institucijama ne prebacuje novac za zarade, jubilarne nagrade i otpremnine.Sindikat traži i poboljšanje položaja radnika u sektoru socijalne zaštite, realan rast zarada i isplatu novogodišnje nagrade za sve zaposlene i u zdravstvu i u socijalnoj zaštiti.Današnja javna sednica, odnosno protest Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, zakazan je za podne u centru.

10. decembar 2013.

Dogovoren tekst Nacrta izmena Zakona o radu
Izvor>Danas
Ministarstvo za rad, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija i Unija poslodavaca, bez učešća predstavnika sindikata, utvrdili su radnu verziju Nacrta zakona o izmenama Zakona o radu, rekao je državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović.Nacrt sada ide na javnu raspravu koja, po Zakonu, mora trajati najmanje 20 dana, tako da ne postoji ni teoretska ni praktična mogućnost da izmene Zakona o radu budu usvojene do kraja godine, kaže Martinović za Danas.On je dodao da će nadležno Ministarstvo za rad tražiti način da obezbedi i učešće trećeg socijalnog partnera - sindikata - u donošenju ovog zakona. Zaključak o otpočinjanju i terminima odvijanja javne rasprave donosi Vlada Srbije.Mada su obećali, rekao je Martinović, reprezentativni sindikati nisu radnoj grupi za pripremu ovih zakonskih izmena dostavili svoju verziju Zakona o radu. Prema verziji usaglašenoj bez sindikata, otpremnine će se isplaćivati samo za radni staž kod poslednjeg poslodavca i to jedna trećina osnovne zarade po godini staža.Da podsetimo, sindikati su zahtevali da se otpremnina isplaćuje za sav radni staž za koji zaposleni već jednom nije dobio otpremninu bez obzira kod kog poslodavca je taj radni staž stečen. Otpremnina pri odlasku u penziju iznosiće dve prosečne zarade. Za godišnji odmor zaposlenom će se isplaćivati jedna osnovna zarada plus minuli rad umesto prosek tri poslednje plate kao dosad.Verzija koju su usaglasila tri ministarstva i Unija poslodavaca predviđa da rad na određeno vreme može trajati najviše dve godine. Izuzetno, rad na određeno vreme može trajati i tri godine kod zapošljavanja osoba koje posao čekaju duže od 12 meseci, kod zapošljavanja starijih od 52 godine, i kod zapošljavanja u novoosnovanim firmama. Rad na određeno vreme može trajati i duže od dve godine kod izvođenja određenih vremenski oročenih projekata.Agencija za rentiranje radnika neće biti u zakonu, kaže Martinović. A neće biti ni malih poslova i sličnih rešenja koja već postoje na Zapadu, ali su i tamo predmet velikih kontroverzi.

5. decemba 2013.

Industrijski sindikati SSSS i UGS Nezavisnost dali rok ministru privrede do 31. januara
Rešenje ili smena ministra Radulovića

Izvor> Danas
Beograd - Ne bude li rešen problem 153 preduzeća u restrukturiranju do 31. januara, industrijski sindikati UGS Nezavisnosti i Samostalnog sindikata zatražiće od Vlade da smeni ministra privrede Sašu Radulovića. Oba granska sindikata nedeljama su prikupljala potpise za smenu ministra, koji je sada dobio novi rok da učini nešto, pre svega, jer je juče, kako kažu sindikalci koji su prisustvovali sastanku, bio „konkretan i ubedljiv“. „Iz Tranzicionog fonda biće izdvojeno 200 miliona evra za preduzeća u restrukturiranju“, najavio je ministar Radulović. On je juče obećao predstavnicima posrnulih preduzeća da će posle konverzije dugovanja preduzeća u kapital poverilaca radnicima biti isplaćena dugovanja za plate i povezan staž. „Radnici će dobiti minimalne zarade, a ostali deo duga za plate biće konvertovan u kapital, tako da će radnici postati vlasnici dela kapitala“, napomenuo je Radulović.Pre nego što se to desi, sva preduzeća, podsetio je on, moraju da pošalju lične karte, popišu imovinu, dugovanja, potraživanja, ali i naprave poslovni plan za narednu godinu. Tek posle toga, kako je rekao, moći će da se razgovara o investitorima. Zdravstvene knjižice bi trebalo, kako je napomenuo, da budu overene do kraja januara, podsetivši da je to pitanje pre svih za ministarstva zdravlja i rada. „Ako se ne ostvare ova obećanja, ja više neću biti ministar“, rekao je Radulović, koji nije propustio priliku da kaže da su privatizacije loše rađene, da su tenderi nameštani, kao i da za to krivi bivše ministarstvo, ali i Agencija za privatizaciju.Predstavnici sindikata i preduzeća u restrukturiranju su juče, u prisustvu lidera SSSS Ljubisava Orbovića i ministra Radulovića, odlučili da zatraže od Vlade da na prvoj narednoj sednici napravi poseban program za revitalizaciju, reorganizaciju i socijalnu zaštitu preduzeća u restrukturiranju.„Od Vlade tražimo da obezbedi sredstva za isplatu zarada ili dela zarada zaposlenih, stvori uslove za privatizaciju, ali i da obezbedi sredstva za definitivne socijalne programe“, poručili su industrijski sindikati.
Veliki otpor raznih interesnih grupa
Beograd - Ministar privrede Srbije Saša Radulović izjavio je da nova ekonomska politika nailazi na velike otpore, zato što je stari sistem stvorio interesne grupe koje su živele od tog „pokvarenog sistema“, a na teret poreskih obveznika.Na konferenciji „IT i telekomunikacije - šansa za razvoj“, on je rekao da je prošlo vreme „ministara koji sa vrećama para hodaju po Srbiji i dele pare gde misle da treba, vuku strane investitore za rukav, bacaju pare po radnom mestu i uzimaju reket u postupku“.On je rekao da se prva promena vidi u predloženom budžetu za 2014. godinu u kojem su, kako je istakao, ukinute sve subvencije - i investitorima za otvaranje novih radnih mesta i preduzećima u restrukturiranju.Radulović je rekao da su subvencije preduzećima u restrukturiranju ukinute, jer „hoće da ih dovede na zdrave noge“. Mnoga od tih preduzeća, prema njegovim rečima, „mogu da funkcionišu, ali ne na ovakav način“

3. decembar 2013.

Orbović: SSSS za smenu Radulovića
Izvor: Tanjug
Beograd -- Za Savez samostalnih sindikata Srbije neprihvatljive su radikalne izmene Zakona o radu koji traži ministar privrede, kaže predsednik S S S S Ljubisav Orbović."Sada se vodi rovovska borba - šta će se i kako dešavati, i najverovatnije teško da će moći da se završi bez nekih protesta", rekao je Orbović na sastanku predstavnika S S S S i Saveza slobodnih sindikata Slovenije u Beogradu. Orbović je kazao da veliki broj članova S S S S danas prisustvuje tom sastanku jer se priprema za sastanak sa Radulovićem koji bi trebalo da bude održan danas, najverovatnije u 15 časova. Prema rečima Orbovića, sindikati su ranije tražili razgovore sa Radulovićem, ali on to nije prihvatao, dok je sada obrnuta situacija iako još nije izvesno da li će biti razgovara sa ministrom privrede. Čelnik S S S S je rekao da se vodi borba oko toga da li će doći do radikalanih promena u privredi koje imaju za cilj gašnje mnogih firmi u Srbiji. "Ulazi se u borbu sve dok se ne smeni Radulović koji očito vodi privredu Srbije - ne mogu da kažem u propast, jer je već u propasti, ali on hoće sada izgleda da je zakuca duboko i da više nema šansi da isplovi iz voda u koje bi je on gurnuo", naglasio je Orbović. On je podsetio da je S S S S ušao u pregovore sa Vladom Srbije o izmenama Zakona o radu i da je napustio te pregovore posle petanaestak dana kada je postao jasan pristup Ministarstva rada, a naročito Minsitarstva privrede koji je za radikalne izmene tog zakona.

Zdravi temelji, pa nova radna mesta
Izvor: Tanjug
Beograd -- Poslednja serija ekonomskih mera ima za cilj sprovođenje sistematskih i ključnih reformi u ekonomskom sistemu Srbije, kaže ministar privrede Saša Radulović. Ministar privrede Saša Radulović (Tanjug, arhiva)Ministar je u intervjuu za beogradski ekonomski list na engleskom "Kord", ocenio da će najavljene reforme doneti stabilne i dugoročne rezultate, te novi pristup u privatizaciji kompanija, poreskoj reformi, reformi socijalnog sistema i zakona o radu.Radulović se osvrnuo na Nacrt zakona o privatizaciji koji je nedavno predstavio, kao i na sam proces privatizacije kompanija."Pre svega, želimo da eliminišemo dugove svih kompanija koje su u procesu restrukturiranja, kao i kompanija koje su u nadležnosti Agencije za privatizaciju. Takođe ćemo napraviti čiste bilanse stanja tih kompanija, tako da, kada ih investitori budu pregledali, moći će da znaju da ovi bilansi istinski oslikavaju realnu situaciju u kojoj se kompanija nalazi", poručio je Radulović. Ministar je objasnio i kako zamišlja fleksibilan format privatizacije."Osim prilike da neko kupi čitavu kompaniju, odnosno 100 odsto njenog kapitala, investitori takođe mogu kupiti i manji udeo kroz proces dokapitalizacije. Takođe, postoji mogućnost zaključivanja ugovora o upravljanju, prema kome investitor može da kupi pet odsto kapitala kompanije, i zaključi ugovor koji predviđa raspodelu profita, pod uslovom da rukovodstvo beleži dobre poslovne rezultate", izjavio je Radulović. Prema njegovim ocenama, Srbija je, omogućavajući sve to, stvorila priliku za investitore, koji nisu voljni da preuzmu velike rizike, pošto, u nekim slučajevima, nije potpuno jasno da li će neka kompanija postati uspešna ili neće. Radulović je, takođe, istakao da ofšor kupcima više neće biti dozvoljeno da kupuju kompanije, pošto Srbiji nisu potrebni investitori koji dolaze iz poreskih utočišta, već koji dolaze iz regulisanih poreskih sistema. Govoreći o idućoj godini, Radulović je poručio da će to biti izuzetno teška godina. "To je godina kada bi trebalo da uredimo situaciju i da sve stavimo na zdrave temelje. Kada završimo sa kompanijama, sledi 2015. godina, kada će kompanije biti u stanju da funkcionišu na pravi način i da otvaraju nova radna mesta", istakao je Radulović. Govoreći o Zakonu o radu o kom bi parlament trebalo da raspravlja do kraja godine, Radulović je istakao da će fleksibilan zakon o radu doneti nova radna mesta, kao i olakšati otpuštanje radnika. "Ukoliko se olakša proces otpuštanja, svakako da postoji strah od masovnih otpuštanja, ali ja mislim da to nema uporišta, pošto se masovna otpuštanja nisu dogodila ni u jednoj zemlji u kojoj je zakon o radu usaglašen sa tim standardima", izjavio je Radulović. Na kraju intervjua, Radulović je istakao da je njegov koncept nije neoliberalan, već da je njegov pristup obavljanje posla na dnevnom nivou, kao i postojanje snažnog sistema socijalne zaštite i snažne ekonomije bazirane na efikasnosti i dobrom upravljanju. "Ekonomija bazirana na subvencijama je perpetuum mobile ekonomija, koja je uzrok stanja u kakvom se država danas nalazi. Ovo nije više održivo", zaključio je Radulović.

30. novembar 2013.

Zakon o radu: Put ka kompromisu
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici sindikata najavili su da će odluku o eventualnom povratku za pregovarački sto o Zakonu o radu doneti naredne nedelje.Ljubisav Orbović (Tanjug, arhiva)Odluka će uslediti, kako su objasnili, nakon što im predstavnici Ministarstva privrede objasne pojedina predložena rešenja sa kojima sikdikalci nisu saglasni.Poslodavačka udruženja ističu da je izmena tog zakona neophodna i da je reč o sistemskom rešenju koje doprinosi podsticanju poboljšanja sveukupnog poslovnog ambijenta. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ljubisav Orbović, izjavio je da jučerašnji sastanak sindikalnih organizacija sa ministrom privrede, Sašom Radulovićem, ne znači njihov povratak u pregovore o Zakonu o radu i dodao da će odluka o tome biti doneta iduće nedelje."Razgovarali smo i dogovorili da nam pojasne šta se htelo pojedinim predloženim odredbama u zakonu, a kada to čujemo, odlučićemo tokom naredne nedelje kako ćemo postupiti dalje i da li ćemo se vratiti u pregovore", kazao je Orbović Tanjugu nakon sastanka u Ministarstvu privrede. Ministarstvo je povodom tog sastanka saopštilo da je važno da se socijalnim dijalogom dođe do održivih rešenja u interesu radnika, poslodavaca i države. Orbović je dodao da sindikati imaju primedbe na pojedine predloge Ministarstva privrede u zakonu, među kojima se neke odnose na fleksibilne oblike zapošljavanja, koji, kako je rekao, utiču na smanjenje prava zaposlenih. Predstavnici tog sindikata, kao i UGS "Nezavisnost", razgovarali su sa ministrom i o rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju u Srbiji. Reprezentativni sindikati dogovorili su intezivniju saradnju i održavanje redovnih sastanaka u predstojećem periodu, a naredni je zakazan za 2. decembar, kada će biti reči o tim preduzećima. Na pitanje da li ostaju pri njihovom ranijem zahtevu za smenu ministra Radulovića, Orbović je rekao da to "ostaje kao alternativa" i da se nastavlja prikupljanje potpisa za smenu u preduzećima u restrukturiranju, ali da će nakon što Ministarstvo argumentuje predložena rešenja i nakon sastanka 5. decembra, sindikati odlučiti da li će predati zahtev za smenu.Na taj sastanak, kako je istakao Orbović, pozvan je i ministar Radulović. Sindikalni lideri su ranije najavili da će 5. decembra u Domu sindikata u Beogradu održati sastanak sa predstavnicima poslovodstva i sindikata preduzeća u restrukturiranju, nakon čega će organizovati protestnu šetnju do Vlade Srbije i predati potpise za smenu Radulovića.Radulović je izjavio da neće podneti ostavku zbog pritiska sindikata i da neće odustati od izmena Zakona o radu, a da je dijalog jedini način da se pronađe rešenje. Sa njim se slažu i poslodavačka udruženja. Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan Knežević, rekao je da ta asocijacija "podržava napore ministra privrede, Saše Radulovića, da razreši beznadežnu situaciju u srpskoj privredi"."Ministar Radulović se uhvatio u koštac sa godinama odlaganim a najvećim problemima srpske privrede - javnim preduzećima, firmama u restruktuiranju, neprivatizovanim i reprivatizovanim preduzećima", izjavio je Tanjugu Knežević.On je ocenio da je ranije loše vođenje tog resora prouzrokovalo sadašnje "katastrofalno stanje u privredi".Direktor Unije poslodavaca Srbije, Dragoljub Rajić, složio se da je resorno ministarstvo dosledno u nastojanju da se reši problem preduzeća u restrukturiranju. "Radni odnosi u sadašnjem zakonu su dosta neuređeni i on se mora prilagoditi, odnosno doprineti uslovima za poslovanje firmi", rekao je Rajić, dodajući da je Zakon o radu jedan od sistemskih zakona koji se moraju unaprediti. Rajić očekuje da će novi zakon smanjiti rad na crno, zaštiti prava radnika i uticati na poboljšanje stanja u privatnom sektoru. On je upozorio da je od 2009. godine ugašeno više od 150.000 privrednih subjekata u Srbiji. Komentarišući neslaganje sindikata sa nekim predloženim rešenjima, Rajić je rekao da su i poslodavci odstupili od nekih svojih ranijih zahteva i popustili u stavovima. Jedan od primera je usaglašavanje oko rada na određeno vreme na dve godine, a prvobitni zahtevi su bili da to bude tri, rekao je on. Ministar privrede Radulović je naveo ranije da je Zakon o radu izuzetno važna stvar za Srbiju i za sve građane i za oporavak privrede."Moramo da dovedemo u red radno zakonodavstvo, da ono bude u nivou prava koja postoje u Evropskoj uniji. Imamo razne odredbe u zakonu koje su jako loše, koje su doprinele gubitku radnih mesta i neotvaranju novih radnih mesta", rekao je on.Zadatak i cilj vlade je rast zapošljavanja, kazao je ministar i dodao da je Zakon o radu, zajedno sa drugim zakonskim rešenjima - o planiranju i izgradnji, o privatizaciji i o stečaju, ključan za oporavak srpske privrede.Državni sekretar u Ministarstvu rada, Zoran Martinović, kazao je da je rad radne grupe nastavljen i nakon izlaska sindikata iz pregovora, i da očekuje da će za par dana biti gotov materijal za javnu raspravu.On je naveo da će se nastojati u tome da se uvaže raniji stavovi sindikata oko nekih rešenja.Prema njegovim rečima, osnovne izmene u zakonu odnose se na produžavanje rada na određeno vreme sa jedne na dve godine i na to da će otpremine biti isplaćivane samo za godine staža provedene na radu kod poslednjeg poslodavca.

27. novembar 2013.

Sindikati traže smenu Radulovića
Tanjug
Sindikati realnog sektora Saveza samostalnog sindikata Srbije i UGS Nezavisnost traže od premijera Srbije da smeni ministra privrede Sašu Radulovića
Sindikati smatraju da Radulović "svakodnevno podnosi raport interesnim grupama, ne stvara ambijent za rad, razvoj i zapošljavanje, kao ni uslove za funkcionisanje privrede"."Ministar predlaže zakone koji su protiv interesa srpske privrede, radnika i preduzeća u restrukturiranju, predlaže izmene Zakona o radu koje smanjuju prava radnika, igra se sa ličnim kartama i procenama vrednosti imovine preduzeća", ocenili su predstavnici tih sindikata na danšnjoj konferenciji za novinare. Sindikati su najavili da će 5. decembra u Domu sindikata u Beogradu održati sastanak sa predstavnicima poslovodstva i sindikata preduzeća u restrukturiranju, nakon čega će organizovati protestnu šetnju do Vlade Srbije i predati potpise za smenu Radulovića.Lideri SSSS i UGS Nezavisnost, Ljubisav Orbović i Branislav Čanak, poslali su danas pismo ministru Raduloviću i obavestili ga da reprezentativni sindikati neće prisustvovati sastanku koji je ministar zakazao za 28. novembar. Orbović i Čanak pozvali su Radulovića da dodje na sastanak 5. decembra i upozna se sa predstavnicima sindikata i rukovodstva preduzeća u restrukturiranju.

Sindikati traže smenu ministra Saše Radulovića
Tanjug
SS i UGS Nezavisnost ocenjuju da Saša Radulović svakodnevno podnosi raport interesnim grupama, ne stvara ambijent za rad, razvoj i zapošljavanje
BEOGRAD - Sindikati realnog sektora Saveza samostalnog sindikata Srbije i UGS Nezavisnost zatražili su danas od predsednika Vlade Srbije da smeni ministra privrede Sašu Radulovića. Sindikati smatraju da Radulović "svakodnevno podnosi raport interesnim grupama, ne stvara ambijent za rad, razvoj i zapošljavanje, kao ni uslove za funkcionisanje privrede"."Ministar predlaže zakone koji su protiv interesa srpske privrede, radnika i preduzeća u restrukturiranju, predlaže izmene Zakona o radu koje smanjuju prava radnika, igra se sa ličnim kartama i procenama vrednosti imovine preduzeća", ocenili su predstavnici tih sindikata na danšnjoj konferenciji za novinare.Sindikati su najavili da će 5. decembra u Domu sindikata u Beogradu održati sastanak sa predstavnicima poslovodstva i sindikata preduzeća u restrukturiranju, nakon čega će organizovati protestnu šetnju do Vlade Srbije i predati potpise za smenu Radulovića.Lideri SS i UGS Nezavisnost, Ljubisav Orbović i Branislav Čanak, poslali su danas pismo ministru Raduloviću i obavestili ga da reprezentativni sindikati neće prisustvovati sastanku koji je ministar zakazao za 28. novembar."Način na koji komunicirate sa dve reprezentativne centrale i pokušaj da pozivanjem brojnih sindikalnih organizacija, postojećih i nepostojećih, omalovažite i obesmislite značaj i ulogu reprezentativnih socijalnih partnera, nedopustiv je i uvredljiv", napisali su lideri sindikata Raduloviću.Orbović i Čanak pozvali su Radulovića da dođe na sastanak 5. decembra i upozna se sa predstavnicima sindikata i rukovodstva preduzeća u restrukturiranju.Potpredsednik Veća SS Dragan Zarubica rekao je na današnjoj konferenciji za novinare da će potpise za smenu Radulovića sindikati skupljati u međuvremenu u svim preduzećima u restrukturiranju.On je naveo da će, pored Radulovića, na sastanka 5. decembra pozvati i predsednika vlade Ivicu Dačića i prvog potpredsednika Aleksandra Vučića.Predstavnik Sindikata građevine Nezavisnost Saša Simić rekao je da sa Radulovićem više nema razgovora i da će sindikati pribeći svim raspoloživim vidovima sindikalne borbe."Sunovrat je počeo. Radnici više ne mogu bez hleba, zdravstvenih knjižica i perspektive. Ovo su godine kada su naišli 'skakavci' koji pojedu sve ako ih ne oterate vatrom i vodom. Mi smo ta vatra i voda. Otići će milom ili silom", zaključio je predstavnik Samostalnog sindikata Metalaca Zoran Vujović.

Шта ће бити с изменама Закона о раду?
Izvor> Dnevnik
Рад радне групе која се бави изменама закона о раду је отежан након што су синдикати одлучили да иступе из преговора, изјавио је данас државни секретар у Министарству рада Зоран Мартиновић, додајући да упркос томе очекује да ће текст нацрта закона бити завршен до краја месеца.
Мартиновић је Танјугу рекао да чланови радне групе, коју поред послодаваца чине и представници ресорних министарства, тренутно раде на дефинисању конкретних решења како би се у тексту отклониле све алтернативне могућности које постоје код појединих одредаба.
"Надам се да ћемо до краја месеца имати текст, како би се након тога организовала и јавна расправа", навео је Мартиновић.
Без обзира што су синдикати одлучили да не учествују у преговорима о Закона о раду, Мартиновић је рекао да ће радна група настојати да онолико колико је могуће уважи и неке предлоге који су они раније дали.Из преговора о измена Закона о раду изашла је и Асоцијација малих и средњих предузећа, а потпредсеник те асоцијације Милан Кнежевић рекао је Танјугу да су се из разговора повукли, "јер је немогуће утицати на предлоге закона"."Закон се не доноси ни у име синдиката да би остварио њихова права, ни у име послодаваца, а ни радника ни државе. Он треба да буде средње решење које ће оптимално омогућити да свако утка своје интересе у законско решење", објаснио је Кнежевић.Према његовим речима, ни синдикати ни послодавци не могу да условљавају доношење закона, јер се закони усвајају у Скупштини.
"Нажалост, појавили су се предлози закона које нико не разуме, не зна се ко је аутор тих предлога, а влада као предлагач закона избегава да изађе са јединственим предлогом, јер неће да преузме одговорност", оценио је Кнежевић.
Како је рекао, потребно је вратити се на почетак и да свако да своје предлоге на закон, "јер он није интересно одређен, већ треба да буде зајднички именитељ свих интереса".Директор Уније послодаваца Србије, Драгољуб Рајић, оценио је раније да је измена Закона о раду нужна, а да су синдикати нереални у покушају да очувају нека права радника, што је тренутно немогуће због тешких финансијских околности у којима послују домаће фирме у приватном сектору.
Рајић је навео да предложене промене Закона о раду треба да омогуће запошљавање у приватном сектору, а не само у јавним предузећима и државном сектору.Потпредседник Савеза самосталих синдиката Србије, Зоран Михајловић изјавио је јуче да ће Уколико буду усвојене измене Закона о раду, које девалвирају права радника,тај синдикат организовати радикалне протесте и блокаде путева и институција.
Након што су се оба репрезентативна синдиката повукла из преговора о изради новог Закон о раду, СССС је кренуо у организовање разговора са представницима синдиката и радницима у свим градовима Војводине, са циљем припреме "на могуће активности поводом закона". Михајловић је најавио да ће и СССС највероватније припремити и презентовати свој предлог Закона о раду.Министри финансија и привреде Лазар Крстић и Саша Радуловић позвали су синдикате да се врате за преговарачки сто.
Крстић је оценио је да је лоше што су синдикати одлучили да иступе из преговора о Закону о раду и позвао их да се поново укључе у преговоре, како би до краја године био готов текст измењеног закона, а Радуловић им је поручио да је једини начин за решавање несугласица да се о њима разговара.

Bez dogovora o Zakonu o radu
Hrvatski sindikati ponovo istupili iz pregovora

e-Novine
"Pitanje rada preko 48 sati tjedno, koje je ministar prihvatio da bude regulirano kolektivnim ugovorom, ponovno je produljio na 56 sati i dao poslodavcima odriješene ruke", kaže predsjednik SSSH Mladen NovoselU utorak su ponovno propali pregovori Vlade, koju predstavlja ministar rada Mirando Mrsić, sindikata i poslodavaca o novom Zakonu o radu. Nakon što su se nedavno već povukli, sindikati su, zbog navodnog pristanka ministra Mrsića na neke od njihovih uvjeta, ponovno sjeli za stol, javlja HRT.No, samo na nekoliko dana, jer ministar je pred njih stavio još drastičnije prijedloge lakšeg otpuštanja radnika i povećanja broja radnih sati"Pitanje rada preko 48 sati tjedno, koje je ministar prihvatio da bude regulirano kolektivnim ugovorom, ponovno je produljio na 56 sati i dao poslodavcima odriješene ruke", kaže predsjednik SSSH Mladen Novosel."Mrsić jednostrano ukida dosadašnju odredbu o osam sati dopuštenog prekovremenog rada tjedno i uvodi novu odredbu o 16 sati prekovremenog rada, i to bez kolektivnog ugovora", izjavio je Krešimir Sever, predsjednik NHS-a. "Time je pogazio svoju riječ i potpis u vezi sa zahtjevima SSSH i NHS-a o rasporedu radnog vremena", ističe Sever, te je za sindikate izgubio vjerodostojnost.Zato sindikalisti smatraju da Mrsić više ne može predstavljati Vladu u pregovorima.Sudeći prema sadržaju Mrsićeva prijedloga Zakona o radu, prema interpretaciji sindikata, Vlada misli da će olakšavanjem otpuštanja olakšati i zapošljavanje. Takav model nigdje u svijetu nije uspio, jer da je on kao takav dobar, u Španjolskoj bi doslovno cvale ruže, kažu. U Španjolskoj je stopa nezaposlenosti u rujnu ove godine premašila 26,5 posto.No, to što su sindikati nezadovoljni, ne znači da su poslodavci zadovoljni."Govorili smo o nekim temeljitijim promjenama tržišta rada, a u posljednjem prijedlogu kakav je otišao u javnu raspravu ne vidimo dovoljno promjena i mislimo da te promjene neće znatno utjecati na konkurentnost hrvatskih poslodavaca i neće dinamizirati tržište rada, a što je bio jedan od razloga zbog kojih smo ušli u promjene tržišta rada", izjavio je Davor Majetić, glavni direktor HUP-a.U udruzi poslodavaca smatraju da će im fleksibilnije radno vrijeme omogućiti da se lakše prilagode potražnji na tržištu, u čemu ne vide ništa sporno.Zakon o radu vjerojatno je školski primjer kako ne voditi socijalni dijalog s poslodavcima i sindikatima, odnosno primjer kako se zakonski i civilizacijski okvir (pregovori, socijalni dijalog, postupak javne rasprave) može izmanipulirati samo da bi se naizgled zadovoljila forma u kojoj su i sindikati i poslodavci, u konačnici, samo statisti, piše Novi list. Iz činjenice da su načinom razgovora, ne ulazeći pritom u sadržaj zakonskih odredbi, nezadovoljni i predstavnici kapitala i predstavnici rada, resorno bi ministarstvo trebalo izvući neke zaključke. No, ono vozi rutom koju je ucrtalo, a sindikati i poslodavci tek su mu minorne zapreke koje zaobilazi, ondnosno ne vidi.

26. novembar 2013.

SINDIKATI USKORO IZLAZE SA SVOJIM PREDLOGOM NACRTA ZAKONA O RADU
Izvor> Radio Subotica
Šef pregovaračkog tima Saveza samostalnih sindikata Srbije u pregovorima sa Vladom i poslodavcima oko nacrta Zakona o radu, Zoran Mihailović izjavio je tokom posete gradskoj sindikalnoj organizaciji u Subotici da će uskoro izaći sa alternativnim tekstom nacrta Zakona o radu."Ukoliko sindikat ponovo bude marginalizovan u pregovorima biće organizovani masovni protesti. To će značiti masovnu blokadu puteva i državnih institucija, a završiće se velikim protestima u Beogradu. Dosadašnji nacrti Zakona išli su apsolutno na štetu radnika a u korist poslodavaca. Nedopustivo je bilo da vlada nije istupila sa jedinstvenim tekstom nego su svakodnevno stizali novi neusaglašeni predlozi iz tri ministarstva", rekao je Mihailović.

Sindikat: Usvoje li se izmene zakona - biće blokada
Izvor>Yu eco
.Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, koje devalviraju prava radnika, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) organizovaće radikalne proteste i blokade puteva i institucija, izjavio je danas u Subotici potpredsednik ovog sindikata Zoran Mihajlović. Nakon što su se oba reprezentativna sindikata povukla iz pregovora o izradi novog Zakon o radu, SSSS je krenuo u organizovanje razgovora sa predstavnicima sindikalaca i radnicima u svim gradovima Vojvodine, sa ciljem pripreme “na moguće aktivnosti povodom zakona”. Pred današnji sastanak u Subotici, Mihajlović je najavio da će i SSSS najverovatnije pripremiti i prezentovati svoj predlog Zakona o radu.Ukoliko i dalje budemo ignorisani od strane Vlade, blokiraćemo puteve i institucije, njavili su sindikalni lideri pred radnicima u Subotici. Radnicima su predstavljeni razlozi zbog kojih su sindikalci napustili pregovore o novom tekstu Zakona o radu, kao i njegove loše strane – plate će svima u startu biti manje za 8 do 10 odsto, a u narednoj godini, zahvaljujući i predlozima Zakona o stečaju i privatizaciji – Srbija će ostati bez 50 do 100 hiljada radnih mesta. Prema njihovom mišljenju – ovaj zakon devalvira prava radnika, na šta oni neće pristati.Kako je na press konferenciji ocenio predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, izmene i dopune postojećeg zakona, u kojima se menja 220 od 270 članova, ne predstavljaju izmenu, već donošenje poptuno novog zakona. Govoreći o tekstu predloženih izmena, u odnosu na zarade, radno vreme i osnivanje agencija, Milić je ocenio da će sve te izmene ići na štetu radnika, a da se u procesu pripreme izmena “najbitnije ono što kažu Američka privredna komora i MMF”, dok su “sindikati marginalizovani”.Sindikalci najavljuju da će pripremiti svoj tekst zakona. To će biti ukupno peti predlog zakona, s obzirom da su se pregovorili do sada vodili o četiri predloga, od čega su tri došla iz ministarstva, a jedan iz Unije poslodavaca Srbije.

Novi Zakon o radu štetan po radnike
Izvor> RTV City
Sastanak sindikalaca u Subotici organizovan je u okviru kampanje upoznavanja sindikalnih predstavnika o toku rasprave o novom nacrtu Zakona o radu. Predstavnici sindikata izjavili su da su povukli svoje pregovarače iz razgovora sa predstavnicima Vlade zbog toga što je novi predlog Zakona katastrofalan, da devalvira prava radnika i ima za cilj da stavi poslodavce u još bolji položaj od onog koji trenutno uživaju.Za neoliberalni koncept, koji se novim Zakonom o radu nudi, Srbija nije spremna a izjave zvaničnika Vlade da je ovaj Zakon jedina prepreka ka boljitku Srbije nisu istina, tvrde sindikalci. Pošto se menja 220 od 287 članova ne radi se o izmenama već o potpuno novom zakonu čiji tekst je izašao tek 20. oktobra a pregovori su počeli pre samo dve nedelje. Uprkos tome Vlada želi da ovaj Zakon bude usvojen do kraja godine i pored kritika da su predstavnici sindikata marginalizovani i onemogućeni da ravnopravno učestvuju u socijalnom dijalogu. Pri tome se ne radi samo o Zakonu o radu već i o Zakonu o privatizaciji, Zakonu o štrajku i čitavom setu zakona koji treba da budu usvojeni za par meseci bez ikakvog socijalnog dijaloga i javne rasprave.
Goran Milić, preds. SSS Vojvodine
„Liberalni koncept ne vidi čoveka uopšte. Osnovnih primedbi SSSS ima 220, koliko ima izmena Zakona. To je potpuno nov Zakon. Mi smo etiketirali stavke koje se odnose na zarade, radno vreme, agencije. Tu smo pokrenuli priču o tome šta narod čeka ako takav Zakon prođe. Sve i jedna izmena ide na štetu zaposlenog.“Pošto se glas sindikata ne sluša a uvažavaju se samo sugestije MMF-a i američke Privredne komore sindikalci će napraviti svoj predlog Zakona ali očekuju da će se sve završiti masovnim protestima i blokadama puteva. Smatraju da građani moraju reagovati i štititi svoju i naredne generacije od loših zakonskih rešenja. Ideja jeste da ne dopustimo da pored toga što smo najjeftinija radna snaga u Evropi budemo i ona sa najmanje prava. Radnik je i danas izložen samovolji poslodavca a to stanje će kroz novi Zakon biti i legalizovano. Rezultati u okolnim zemljama poput Hrvatske i Mađarske ukazuju na to da nikakvog boljitka neće biti na planu zapošljavanja već će radnici biti još žešće izrabljivani. Sva prava zaposlenih biće smanjena a očekuje se i do 10% smanjenja zarada. Poslodavac će moći upravljati životom radnika koristeći ga po svojoj volji a otkaz mu može dati ako ga radnik samo mrko pogleda bez da za to odgovara.Naš slučaj je verovatno jedinstven u svetu jer svuda nacrt Zakona donosi Ministarstvo rada samo kod nas učestvuje nekoliko ministarstva sa različitim predlozima a predlog daju i poslodavci. Dakle, svaki glas, osim glasa radnika, imao je svoju težinu u okviru radne grupe.
Zoran Mihajlović, potpreds. SSS Srbije
„Svaki put kada smo razgovarali imali smo neka nova uslovljavanja. Sa druge strane, kao socijalni partner se nismo osećali nego smo bili prisiljavani jednom vrstom sile i presije da prihvatamo neke stvari koje za nas nisu bile prihvatljive. Ono što je dolazilo od Ministarstva privrede je jedan potpuno neoliberalan koncept gde sve ono protiv čega smo se borili svih ovih godina, to je crno tržište, siva zona i sve ono što su poslodavci kršili, jednostavno treba da se amnestira kroz novi nacrt Zakona i da se to legalizuje.“Posebno su se osvrnuli na agencije za posredovanje prilikom zapošljavanja koje treba da u mnogim segmentima zamene NSZ a preko kojih sindikalci smatraju da radnici ne mogu da ostvare svoja prava smatrajući ih polu-ilegalnim institucijama koje su na mala vrata ušle u državu. Problem je i kod inspekcije rada koja mora hitno sprovoditi odredbe Zakona a predloženo je i da se po usvajanju Zakona formira organ koji će pratiti njegovo sprovođenje u praksi i koji će brzo moći predložiti izmene odredbi koje se ne pokažu kao dobre.

Синдикати: Закон против радника
Izvor> RTV
СУБОТИЦА - Представници Савеза самосталних синдиката Србије и Војводине кажу да ће уколико се усвоје предложене измене и допуне Закона о раду догодине без посла остати између 50 и сто хиљада радника.
Савез самосталних синдиката напустио је преговоре о измени Закона о раду јер како оцењују измене и допуне тог закона иде на корист послодавцима, а на штету радника. Синдикалци сматрају да се предложеним изменама покушава амнестирати пљачкашка приватизација и да се радници доводе у ситуацију да буду препуштени самовољи послодаваца.
"Све оно против чега смо се борили свих ових година, а то је црно тржиште, сива зона, нешто што је до сада завршавало на суду и све оно што су послодавцу кршили једноставно је хтело да се амнестира кроз овај нови закон да се то на неки начин све легализује", каже Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.Министар привреде Саша Радуловић је потврдио за РТВ да ће након реформе без посла остати око 20 хиљада људи, али додаје да је циљ Владе да унапреди запошљавање и стандард живота. Он је рекао и да је важећи закон о раду једн од разлога због којег смо пали на конкурентности у свету.Међутим синдикалци имају чврсте ставове и неће тако лако одустати од њих. Најављују да ће, уколико се не усвоје њихови предлози, блокирати путеве и да ће позвати и своје чланове на велики синдикални скуп у Београду.

21. novembar 2013.

Izmene Zakona o radu pogubne
Izvor>Beta
Dve reprezentativne sindikalne centrale, Savez samostalnih sindikata Srbije (S S S S) i Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" pozvali su u četvrtak Vladu Srbije da obustavi dalje pregovore o izmenama Zakona o radu.Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predsednici S S S S i "Nezavisnosti", LJubisav Orbović i Branislav Čanak, su ocenili da su predložene izmene pogubne za zaposlene i za mlade koji u nekoj budućnosti treba da nadju posao, ali i za penzionere.Čanak je istakao da taj zakon ima nameru samo da uništi prava zaposlenih, ocenjujući da bi, ako se to ostvari, najviše profitirali "oni koji uzlažu prljav kapital i uzimaju čisti profit".Orbović i Čanak su rekli da su ti reprezentativni sindikati napustili pregovore o izmenama Zakona o radu jer su nezadovoljni haotičnim načinom na koji se vode i za to optužili prvenstveno predstavnike Ministarstva privrede i ministra Sašu Radulovića.Oni su oceniili da su izmene Zakona o radu pogubne za zaposlene i najavili da će S S S S i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" koristiti sva dozvoljena sredstva da spreče da te izmene budu usvojene.Čanak je rekao da će, pored protesta, sindikati obaveštavati medjunarodnu javnost da se u Srbiji rade stvari koje u njihovim zemljama nisu moguće i da će iskorisiti i želju Srbije da udje u EU, kako bi preko "značajnih ljudi" iz Brisela uticali da ne budu usvojene izmene Zakona o radu.

3. novembar 2013.

Održano 40. Radno-proizvodno takmičenje metalaca Srbije
Izvor>Beta
KRAGUJEVAC - Metalostrugar iz Valjaonice bakra iz Sevojna, Milija Joković, pobednik 40. Radno-proizvodnog takmičenja metalaca Srbije, održanog u Kragujevcu.On je nagradjen sa 15.000 dinara, nagradom Samostalnog sindikata metalaca Srbije i ukrasnim bajonetom - poklonom kragujevacke fabrike "Zastava oružje".Na 40. Radno-proizvodnom takmičenju metalaca Srbije, u fabrici "Zastava kamioni", od 1. do 3. novembra je učestvovalo 75 metalaca iz 13 gradova Srbije.

2. novembar 2013.

Najveće plate u Rasinskom okrugu u Henkelu i Fabrici maziva
Tanjug
Prema istraživanju Veća saveza samostalnog sindikata, najveće plate u Kruševcu primaju zaposleni u Henkelu, prosečno oko 70.000 dinara, kao i u Fabrici maziva, oko 60.000 dinara.Plate iznad proseka u Rasinskom okrugu primaju još i zaposleni u predškolskoj ustanovi "Nata Veljković", gde je prosek 51.042 dinara, u Narodnom pozorištu 59.162 dinara, Direkciji za urbanizam 49.596 dinara. Dok zaposleni u "Kruševac putu" prosečno prihoduju 34.532 dinara, prosečne menadžerske plate su 167.611 dinara. Radnice konfekcije "Zvezda", koje štrajkuju već tri meseca, "na papiru" prosečno zaradjuju oko 24.000 dinara. Istraživanje, koje je predstavljeno novinarima, pokazuje da plate u javnim preduzećima i ustanovama, osim što su redovne, uglavnom su i veće u odnosu na ostala preduzeća Prosečna plata u Rasinskom okrugu od 34.000 dinara jedna je od najnižih u Srbiji, a kako je Tanjugu rekao predsednik Veća saveza samostalnog sindikata, Milenko Mihajolvić, od 25 okruga, Rasinski se po prosečnoj zaradi nalazi na 22. mestu. Visina bruto prosečne plate u Kruševcu je 44.000 dinara, u Brusu 45.225 dinara, Chićevcu 37.778 dinara, Ražnju 41.972 dinata i Varvarinu 44.951 dinar.

29. oktobar 2013.

Orbović: Spuštaju cenu radniku
Izvor> Novosti.rs
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović o izmenama zakona o radu: Ne prihvatamo zakidanja zaposlenima, ni lakši otkaz
PREDSTAVNICI sindikata, poslodavaca i Ministarstva rada trebalo bi da se sastanu 4. novembra kako bi uobličili novi zakon o radu. Dogovor se, međutim, još ne nazire. A predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović objašnjava za „Novosti“ da ovako važna tema i ne može da se okonča u kratkom roku.
- Taj sastanak će zapravo biti prvi zvanični razgovor svih relevantnih predstavnika. I potpuno je nemoguće da do tada budu ubačene sve izmene i da se svi partneri usaglase. Dosad je svako iznosio svoje mišljenje, ali stihijski i bez nekog efekta.
* Od kojih zahteva vi nećete odstupiti ni po koju cenu?
- Nema toga, jer čemu pregovori ako nema mesta kompromisu. Najvažnije je da Ministarstvo rada kao predlagač konačno da konkretnu verziju zakona, a ne dokument koji je prepun alternativa. Tek tada bismo, eventualno, mogli da kažemo otvoreno na šta ne možemo da pristanemo. Zasad vidimo da će najmanje tri tačke biti veoma sporne. Prva je u vezi sa takozvanim fleksibilnim oblicima zapošljavanja, druga se tiče različitih finansijskih zakidanja radnicima, a treća agencije za zapošljavanje. To su zapravo agencije za iznajmljivanje radnika, koje bi zaposlene tretirale kao roblje.
* Smatrate li da će izmenjeni propis dovesti do novog zapošljavanja?
- O novim zapošljavanjima, zahvaljujući ovakvom predlogu zakona, nema ni govora. Ni u jednom delu ovaj dokument ne doprinosi otvaranju novih radnih mesta, niti podstiče nova upošljavanja. Naprotiv, radnicima se spušta svaka vrednost. Koristi se ovaj trenutak da bi se još više unizili, tako što se promoviše konkurencija među brojnim građanima na birou.
* Hoće li se zaista olakšati otpuštanja?
- Ako prođe ova verzija, samo u realnom sektoru bi najmanje 100.000 radnika ostalo bez posla. I to u intervalu od 2014. do 2015. godine.
* Kako sarađujete sa ostalim sindikatima koji vas optužuju da ste privatizovali raspravu oko ovog zakona?
- Niko nema ambiciju da bilo šta oko zakona o radu privatizuje. Ali situacija je jasna: jedino SSSS i UGS „Nezavisnost“ imaju reprezentativnost, a samim tim i pravo da zvanično pregovaraju OČEKUJEMO POZIV PREMIJERA
* KADA će biti održana nova sednica Socioekonomskog saveta koja nije zakazana već devet meseci?
- Mi već mesecima pokušavamo da je zakažemo, ali ne možemo bez saglasnosti predsedavajućeg, a to je premijer Ivica Dačić. Pokušaćemo i u narednim danima da se dogovorimo o datumu, jer nema opravdanja da se oko važne teme drži po strani.

25. oktobar 2013.

Makedonci i Srbi najmanje plaćeni
Izvor: Vijesti
Podgorica -- Najviše plate u regionu imaju Hrvati i Crnogorci, a najmanje Makedonci, Albanci i Srbi, prenosi podgorički dnevni list "Vijesti".Iako se dugi niz godina skoro sve zemlje Zapadnog Balkana nalaze u teškoj finansijskoj i ekonomskoj situaciji, činjenica je, ipak, da građani u nekim zemljama u regionu zarađuju skoro dvostruko više od građana iz drugih susednih zemalja, konstatuju "Vijesti".Prema istraživanju novinara agencije Anadolija, koje prenosi podgorički list, najmanje plate u zemljama regiona primaju građani Makedonije, Albanije i Srbije, dok su najveće prosečne plate zabeležene u Hrvatskoj, koja je od jula ove godine članica Evropske unije.Prema podacima Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, prosečna neto plata u Hrvatskoj za avgust iznosila je oko 723 evra, što je ubedljivo najviše od svih zemalja u regionu. Nakon građana Hrvatske, najviše plate u zemljama bivše Jugoslavije primaju građani Crne Gore gde je, prema Zavodu za statistiku Crne Gore (MONSTAT), prosečna neto zarada u septembru iznosila 475 evra. Takođe, prosečna neto zarada u Crnoj Gori u septembru 2013. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine zabeležila je pad od 1,7 odsto. Posle Crne Gore, prema visini primanja, slede građani Bosne i Hercegovine, gde je, prema poslednjim podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, prosečna mesečna neto plata po zaposlenom u pravnim subjektima u avgustu iznosila 423 evra. Prosečna mesečna isplaćena neto plata u BiH za avgust je nominalno niža za 0,3 odsto nego u istom mesecu lani, te za 0,4 posto u odnosu na decembar 2012. godine. S druge strane, najniže plate su u Makedoniji gde je prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku te zemlje, prosečna neto plata u septembru iznosila 342 evra. Nominalno, ona je veća za 1,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Sledi Albanija gde je, prema poslednjim podacima tamošnjeg Zavoda za statistiku, prosečna plata u septembru ove godine iznosila oko 380 evra.Nakon Albanije sledi Srbija gde su plate malo veće i, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u avgustu u Srbiji iznosila je 392 evra. Ako se period januar-august 2013. godine uporedi s istim periodom prošle godine, neto zarade u Srbiji su nominalno uvećane za 6,3 posto. Takođe, ukoliko se u obzir uzmu prosečne plate svih zemalja regiona, prosečna plata na zapadnom Balkanu je oko 455 evra. Prema tome, samo Hrvati i Crnogorci primaju veću platu od proseka regionaOd ostalih zemalja iz bližeg regiona Balkana, prosečna plata u Sloveniji je u julu ove godine iznosila 990 evra, Turskoj 720 evra, Slovačkoj 700 evra, Rumuniji 480 evra, kao i u Mađarskoj, i u Bugarskoj 390 eura. Od ostalih zemalja u svetu, najveća mesečna primanja imaju stanovnici Švajcarske gde prosečna mjesečna plata iznosi 4.472 evra, a sledi Norveška sa 3.065, Luksemburg 3.000, Australija 2.932, Katar 2.790, Danska 2.413, Sjedinjene Američke Države (SAD) 2.322, Švedska 2.275, Japan 2.237 i Finska sa 2.100 evra. Takođe, od 20 zemalja sa najvećim prosečnim mesečnim primanjima njih 12 su evropske, pa prema tome se može zaključiti da stanovnici Evrope, u proseku, najviše zarađuju u odnosu na ostale stanovnike sveta.S druge strane, u Evropi najmanje plate imaju građani Moldavije, gde je prosečna mesečna plata 197 evra, a nakon nje slede Gruzija sa 217 evra, Jermenija 218 i Ukrajina sa 290 evra.

24. oktobar 2013.

Bez posla ostaje 20.000 ljudi
Izvor: RTS, Tanjug
Beograd -- Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da će najmanje 20 do 30 odsto od ukupno 100.000 radnika preduzeća u restrukturiranju verovatno biti višak. On je, gostujući na RTS-u, kazao da do sredine sledeće godine mora biti završen proces restrukturiranja 609 preduzeća, u kojima je zaposleno više od 100.000 ljudi i da će neminovno doći do smanjenja u tom sektoru, jer se ta preduzeća moraju postaviti na "zdrave noge". "Za određeni broj radnika realno postoji radno mesto, a postoji deo radnika koji će, nažalost, izgubiti posao. Država priprema programe za te radnike, to je jedan paket na kome se radi", naveo je Radulović.Glavna mera u tom procesu će biti konverzija dugovanja u kapital, a država će podneti najveći udarac, kazao je Radulović, dodajući da će takva "zdrava i čista" preduzeća biti primamljiva i investitorima, što će posledično dovesti do novog zapošljavanja. On je ukazao i da Ministarstvo privrede ne planira da zadrži subvencije do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu, dodajući da postoji problem sa dodeljivanim subvencijama, pošto je "kontrola gotovo nikakva". Radulović je naglasio da će Ministarstvo ispuniti preuzete obaveze prema svim investitorima.
Bilo pretnji zbog ličnih karti
Radulović je izjavio i da je bilo pretnji zbog obaveze izrade ličnih karata preduzeća, i da se time sada bave drugi nadležni državni organi. Bilo je svega, prvo su mislili da će ovo da prođe, rekao je ministar privrede, dodajući da je kada su videli da se insistira na tome, da se traži dopuna zbog nepotpunih podataka i non-stop vrši pritisak došlo i do pretnji. Insistiramo na odgovornosti svih, posebno državnih službenika, kazao je Radulović RTS-u i poručio da "ne može dalje onako kako smo radili do sada". On je rekao da je nedostavljanje ličnih karata preduzeća "vrhunac neodgovornosti", kako nadležnih u kompanijama, tako i Agenciji za privatizaciju. "Frapantno je da nakon 10 godina, mi gotovo ništa ne znamo o njima i sad saznajemo u ovom procesu pravljenja ličnih karata", istakao je Radulović, dodajući da su svi dostavili lične karte, ali njihov kvalitet nije na odgovorajućem nivou."Neko ko uredno vodi knjigovodstvo, ne treba mu ni sedam dana da sastavi ličnu kartu", kazao je Radulović i ponovio da će oni koji ne sarađuju, biti smenjeni.
Fokus na domaćoj privredi
Ministar Radulović prisustvovao je večeras sastanku Slovenačkog poslovnog kluba, gde je izjavio da je fokus ekonomske politike Vlade Srbije i Ministarstva privrede na domaćoj privredi i poboljšanju uslova poslovanja. "Domaća privreda su kompanije koje posluju u Srbiji, registrovane su u Srbiji, ovde zapošljavaju i plaćaju porez, bez obzira da li su u vlasništvu građana Srbije ili neke druge zemlje", rekao je Radulović. On je ocenio da će, ukoliko poslovno okruženje bude povoljno za domaću privredu, to biti i najbolji podsticaj za strane investicije. Radulović je rekao i da su četiri nova zakon - o radu, o planiranju i izgradnji, o stečaju i Zakon o privatizaciji - ključni za reforme, ekonomski rast, smanjenje deficita i za bolje poslovanje i da je cilj da oni budu usvojeni u skupštini u decembru.

23. oktobar 2013.

U novom zakonu o radu treba još štošta definisati
Autor: Tanjug
Sindikati, poslodavci i predstavnici resornih ministarstava trenutno razmatraju predložene izmene Zakona o radu, a 4. i 5. novembra biće održan zajednički sastanak.Kako ističu, Nacrt bi trebalo da bude preciziran kada se usaglase stavovi svih koji učestvuju u tom poslu, budući da neke odredbe sada nisu precizirane - poput dužine rada na određeno vreme, fleksibilnih oblika zapošljavanja, rada agencija za zapošljavanje...Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević rekao je da su izmene zakona o radu bile neophodne, jer je prethodni predstavljao loše rešenje i za poslodavce i za radnike i za državu."Predložene izmene su bliske zajedničkom interesu poslodavaca, sindikata i drzavnih interesa," ocenio je Knežević.Asocijacija se zalaže da se rad na određeno ne produži sa jedne na tri godine, naveo je on i dodao da će to u javnoj raspravi biti njihov zvaničan predlog."Poslodavci treba da budu odgovorni i da posle godinu dana prijave radnika ili da mu daju otkaz", smatra on.Prema njegovim rečima, dobro rešenje je i da poslodavac ne može premeštati radnike u zavisna preduzeća, a da im se ne isplati otpreminu, jer se na taj način izbegava obaveza plaćana otpremina."Ja sam zagovarao i da se trošak plaćanja bolovanja sa mesec dana, koliko pada na teret poslodavca smanji na 15 dana, jer je to ogroman trošak za poslodavce, pogotovo u tekstilu", dodao je on.Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je Tanjugu da još u Nacrtu zakona mnogo toga nije definisano, poput rada na određeno vreme."Očigledno da će se ostaviti još da se oko toga raspravlja, tokom javne rasprave, a što se tiče otpremnina, uglavnom jeste usvojen taj predlog da se otpremnine isplacuju za godine radnog staža, koje se provedene kod poslednjeg poslodavca", kazao je Rajić.On je rekao da postoji niz formalnih pitanja koje bi trebalo pojednostaviti ili ukinuti, a koja se odnose na procese samog primanja na posao, proces u slučaju nastanka tehnološkog viška, ili kada firma ima manje prihode, pa mora da smanji broj zaposlenih...Takođe bi kako je rekao, trebalo da se definišu procedure na relaciji poslodavac- zaposleni, odnosno smanji nepotrebna papirologija.Kada je reč o agencijama za zapošljavanje i posredovanje radnika, trebalo bi kako je rekao, definisati i odrediti ko može da obavlja taj posao, kako bi se uveo red u ovu oblast.On je podsetio da u nekim evropskim zemljama agencije za zapošljavanje imaju udeo u zapošljavanju koji se kreće od 13 pa čak do 45 odsto, što, kako je kazao, znači da se mnogo više štedi i ne plaća rad drugih institucija.Po njegovom mišljenju, nisu precizno određeni ni pojedini rokovi i procedure koje treba ispostovati, kao ni pitanja koja se odnose na prekovremeni, nocni rad, odlaska na godišnji odmor.Rajić očekuje da će na javnom skupu koji će biti održan 4. i 5. novembra u Aranđelovcu biti reči o tome šta sindikati i poslodavci mogu da prihvate i na koji način će se pojednostaviti procedure i za poslodavce i za zaposlene."Nadamo se da će se stvoriti dovoljna skupštinska većina, da ove promene prođu, jer postoji nekoliko prioritetnih zakona koji u Srbiji moraju da se promene, a koji treba da omoguće pre svega, efikasnije poslovanje, oni bi trebali po kratkom postupku da budu usvojeni, da bi oživele investicije u Srbiji", rekao je Rajić.On je rekao da je veoma važno da se do kraja godine usvoje bar neke prioritetetne odredbe, oko kojih bi se postigla saglasnost.Rajić je rekao da bi bilo dobro da se zakon već u drugoj polovini novembra nađe u skupštinskoj proceduri.I dok poslodavci smatraju da bi otpremnine trebalo isplaćivati za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, sindikati smatraju da bi to trebalo učiniti za sve godine radnog staža. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Njegoš Potežica rekao je da očekuje da će se "ostvariti ciljevi izmena i dopuna zakona" i da će se usaglasiti određene odredbe koje su do sada bile sporne."Mi kao sindikati bićemo u zaštiti interesa radnika kako ne bi bilo zloupotreba ili subjektivnog odlučivanja oko nekih pitanja", kazao je Potežica za Tanjug.On je rekao da će predloženi tekst predstavnicici SSSS i UGS Nezavisnost razmatrati do kraja nedelje kako bi se na skupu sa poslodavnicima i predstavnicima resornih ministarstava početkom novembra usaglasili stavovi.Govoreći o otpremninama, Potežica je rekao da se u praksi pokazalo da su do sada u nekim državnim organima i organizacijama radnici mogli to pravo da ostvare i dva puta."Činjenično da ako bi radnik ostvarivao to pravo samo kod poslednjeg poslodavca, on bi bio materijalno oštećen jer naš je cilj da bude otpremnina isplaćena za vreme njegovog radnog veka, za pun radni staž koji je imao", kazao je Potežica.On je rekao da bi se to pitanje u pravnoj praksi moglo jednostavno rešiti navodeći kao primer austrijsko zakonodavstvo gde svaki poslodavac uplaćuje sredstva u fond, i na kraju poslednji isplaćuje otpremninu radniku u celom iznosu."Ako vlada insistira i želi da se ostvari cilj - novo zapošljavanje, novi standard, bolji život građana mi ćemo pomoći", kazao je potpredsednik SSSS.On je dodao da će se nastojati u tome da se do nove godine predložene izmene nađu u Skupštini, ali da sindikati neće prihvatiti da zakon bude "donet preko noći", bez uvažavanja njihovog mišljenja.

Rad na određeno vreme kamen spoticanja
Izvor> RTS
Sindikati i poslodavci, kao i sva ministarstva, dobili su Nacrt zakona o radu koji treba da usaglase i preciziraju pojedine odredbe. Za sada mnoge odredbe zakona nisu precizirane, kao što je dužine rada na određeno vreme, oko čega je najveće neslaganje poslodavaca i sindikata.Ministarstvo rada predstavilo je Nacrt zakona o radu. Dobili su ga sindikati i poslodavci, kao i sva ministarstva, pa bi konačni tekst trebalo da bude preciziran kada se usaglase stavovi svih zainteresovanih strana. Zbog toga sada neke odredbe nisu precizirane - poput dužine rada na određeno vreme, oko čega je neslaganje poslodavaca i sindikata najveće.
Dugo iščekivani Nacrt zakona o radu, koji je nadležno ministarstvo napravilo uz sugestije Ministarstva privrede, sindikati i poslodavci dobili su u utorak, ali i jedni i drugi najavljuju sastanke posle kojih će izneti precizne primedbe.Dragan Zarubica iz Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da novi zakon pokušava da smanji prava radnika i smanji troškove poslodavcima, pre svega kad su pitanju otpremnine, sindikalni predstavnici, kolektivni ugovori i agencije sa kojima će radnici sklapati ugovore.Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije smatra da sada po prvi put da iz Vlade stižu izmene Zakona o radu koje populističke i koje mnogo bolje shvataju realnost.Ipak, i poslodavci upozoravaju da je uvođenje agencija sa kojima radnici potpisuju ugovore da bi ih one upućivale drugim poslodavcima, područje koje se mora precizno urediti, jer su zloupotrebe moguće. Da li će rad na određeno umesto jedne trajati tri godine, ni u nacrtu zakona nije razrešeno."Mislimo da to nije dobro i da je srpski radnik dovoljno propatio, da bi smo ga ponovo doveli u situaciju da tri godine bukvalno ne živi, da ne može da uzme kredit da ne može da planira budućnost", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.Nebojša Atanacković smatra da je moguće da čak pred Vladu i Skupštinu Srbije dođe predlog zakona sa određenim alternativama."Ali se nadam da ovog puta da poslanici neće u tolikoj meri amandmanima promeniti zakon da ne bude prepoznatljiv", ističe Atanacković.U nacrtu je precizirano da će radnici otpremninu dobijati samo za staž kod poslednjeg poslodavca. Očekuje se da će oni zbog toga radije zapošljavati iskusne radnike, koje su zbog otpremnina, ranije izbegavali.Takozvani fleksibilni rad - od kuće, u paru ili pozajmljivanjem radnika drugom poslodavcu, nova je mogućnost. Da će otpuštanje sa novim zakonom biti lakše, saglasni su i poslodavci i sindikati, ali ne veruju da će doneti i brže i masovnije zapošljavanje jer to, podsećaju, malo zavisi od Zakona o radu.

Kako je rad izgubio dostojanstvo (4): Ciglama na sindikalce
Izvor> Vesti online
"Ne radim već punih pet godina, a kod kuće žena i troje sitne dece. Ponosni sam vlasnik sudske presude u moju korist, koja je u međuvremenu postala i izvršna jer sam svojevremeno kao džukac najuren iz firme. I šta da radim s tom presudom, kad znam da novac od neisplaćenih plata nikada neću videti. Ide zima, sad će računi za struju, plin, opomene i isključenja... Do sada sam se snalazio nekako. Sad plačem", priča jedan zrenjaninski radnik, koji je samo jedan od 30.000, koliko ih je trenutno u gradu Zrenjaninu i okolnim mestima srednjobanatske regije.
Besmisleni sudski procesi: Mirko Malešev Pre četvrt veka Zrenjanin je bio jedan od najvećih industrijskih centara bivše Jugoslavije i najveći prehrambeni proizvodni centar. Kombinat "Servo Mihalj" sredinom osamdesetih godina imao je robnu razmenu veću nego što danas imaju tri bivše republike SFRJ - Makedonija, BiH i Crna Gora zajedno.
Tada je u gradu Zrenjaninu, koji je s okolinom imao 135.000 duša, koliko ima i danas, bilo zaposleno 80.000 radnika, a danas ih radi oko 17.000. Zrenjanin je bio "očigledna nastava" kako se kroz takozvanu tranziciju i privatizaciju mogu opljačkati industrijska preduzeća i kako se giganti mogu bez problema gurnuti u stečaj
Tajkunski zakoni
Ranko Hrnjez iz Nezavisnog sindikata Zrenjanina i potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije kaže da u Srbiji skoro uopšte i nema radnika:
- Tražimo promenu većine tajkunskih zakona, koji su u pojedinim momentima samo njima išli u korist. U zemlji Srbiji najvažnija je politička pripadnost, a zakoni koji su na snazi više su nego kriminalni. Da se ja pitam, ponovo bih kao u Titovo vreme uveo Goli otok, za mnoge skupštinske sazive.
Mirko Malešev, predsednik Saveta samostalnih sindikata Zrenjanina i srednjobanatskog regiona, kaže da je prema zvaničnim statistikama tržišta rada broj nezaposlenih 17.000 do 19.000, a prava istina je skoro duplo veća. Mnogi nezaposleni više nemaju novca da plate kartu za autobus i redovno se prijave na evidenciju nezaposlenih, a nakon tri meseca službe ih jednostavni brišu. Uništene su velike firme kao što su Šećerana, Industrija tepiha Proleter, BEK, IPOK, dva brodogradilišta Begej i Bomar, Naftagas montaža, zrenjaninska pivara ZIP..Hiljade i hiljade radnika ostalo je bez ičega, pa samo je tepihara zapošljavala 1.700 radnika. Raspolažem podatkom da je samo u Zrenjaninu oko 10.000 nezaposlenih radnika koji imaju pravosnažne i izvršne presude o neisplaćenim zaradama, a na snazi je i jedna presuda međunarodnog suda. Branislav Markuš je više godina nezaposleni radnik Jugoremedije koji sa porodicom živi na "budžetu" svog 76-godišnjeg oca penzionera. Kao koordinator udruženja građana Ravnopravnost, koje se bavi povezivanjem i edukacijom radnika i malih akcionara, veoma je skeptičan po pitanju boljitka celokupne katastrofalne situacije u Vojvodini.
- Ko god se borio za svoja radnička prava i iole pokazao zube, ostao je bez ičega. Zar nam ne govore mnogo primeri Novopazarca Zorana Bulatovića, obespravljenog radnika koji je sebi odsekao prst i trenutno živi u izbegličkom kampu u Oslu, pa Zrenjaninca Roberta Faija, kome su dok je spavao bacili ciglu kroz prozor, samo zato što se borio za svoja prava kad je dobio otkaz u Jugoremediji… Vrščanin Jon Popov, bivši radnik Vršačkih vinograda, pretučen je na ulici, a spaljena mu je roditeljska kuća u selu Margita, nadomak Vršca. A Zdravko Deurić, bivši direktor Jugoremedije, proveo je 52 dana u zatvoru i protiv njega je postupak i dalje u toku, ali krivične prijave nema. To su konkretni primeri, suviše je velika sprega organizovanog kriminala i vlasti. Radnici su odavno izgubili svoja prava, oni su danas obeščašćeni! Ukoliko se pod hitno ne promeni zakon i uredi državni sistem, postaćemo radnici na sat, nametnuće nam sitniš, pa ukoliko mi nećemo ili nam se ne sviđa, ima onih koji hoće. Jedina alternativa je socijalni front svih grupa radnika koji su žrtve beznađa - upozorava Branislav Markuš.
Psovke televizoru
- Ako si iz Srbije, sigurno si bar jednom spario hleb od prekjuče i jeftini parizer iz "Matijevića". Ako si iz Srbije, onda misliš da tvoje psovke mogu čuti skupštinski poslanici preko TV ekrana. Ako si iz Srbije, bar jednom si dobio opomenu za neplaćene račune, ako nisi - dobićeš. Ako si iz Srbije, u decembru čekaš platu od marta. Ako si iz Srbije, sigurno imaš bar jednog prijatelja koji ima 43 godine i još uvek živi s roditeljima. Ako si iz Srbije, onda svakodnevno pratiš kretanje kursa švajcarskog franka. Ako si iz Srbije, bar jednom si poverovao u predizborna obećanja - napisao je jedan bivši radnik zrenjaninske Jugoremedije, koji je već četiri godine bez posla i bilo kakvog primanja.

22.oktobar 2013.

Kako je rad izgubio dostojanstvo (3): U cipelama sa buvljaka
Izvor> Vesti online
Za razliku od Veća samostalnih sindikata Srbije, Nezavisni sindikat policije, kao najveći u MUP-u, sa 14.000 članova ili jednom trećinom zaposlenih, uspeo je da se izbori za osnovna prava koja su policajcima bila uskraćivana godinama unazad.
Pocepane uniforme: Nenad Miladinović, predsednik Koordinacionog centra Jagodina Nezavisnog sindikata policije za Pomoravski okrug, kaže da zaposleni u MUP-u do 2010. godine nisu imali ista prava kao ostali radnici jer im se nisu plaćali prekovremeni, noćni i rad tokom praznika. - Bili smo građani drugog reda. Tek posle dva štrajka u 2011. godini uspeli smo da se izborimo za potpisivanje prvog trogodišnjeg posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike. Tada smo dobili i takozvani bonus. Naime, zbog težine posla kojim se bavimo jer ni u jednoj profesiji nema toliko poginulih i povređenih, naša plata po Zakonu o policiji trebalo bi da je veća od zarada ostalih državnih službenika za 30 do 50 posto.- Pošto to nikada nije ispoštovano uz dogovor sa MUP-om i ministrom Dačićem, dobili smo linearno po 10.000 dinara kao novčanu pomoć, dodatak na platu, a ne bonus kako neki današnji političari žele da predstave narodu - pojašnjava Miladinović.Policijski službenici do sada nisu imali ni redovne, ni vanredne lekarske preglede, iako su bili učesnici ratnih dejstava na Kosovu i Metohji. Veliki broj njih izvršio je samoubistvo, mnogi su zbog zatražili lekarsku pomoć i dobili F šifru. Oni više ne nose oružje i ne obavljaju u potpunosti policijske poslove, a nisu stekli ni uslove za penziju i njihov status do današnjih dana nije rešen. - Trenutni najveći problem policijskih službenika jesu i dalje uniforme. Dobili smo ih 2001, a njihov zakonski rok trajanja je pet godina i istekao je 2006. godine. Ni sedam godina posle isteka zakonskog roka policijski službenici pred predstojeću zimu nemaju uniformu, a pantalone, košulje i kraće jakne su pocepane. Obuća ne samo što je dotrajala, već je bila neudobna i kada je bila nova.- Odeću prepravljamo kod krojača, a da ne bi bili bosi, mnogi policajci kupuju cipele privatno. a po pravilu službe ne bismo smeli da nosimo cipele sa buvljaka. Jedino smo prošle godine dobili zimske jakne - objašnjava Miladinović.

Kako je rad izgubio dostojanstvo (2): Radnici za džabe
Izvod> Vesti online
Nedavno je obeležen 7. oktobar, Međunarodni dan dostojanstvenog rada, ali sindikati u Pomoravskom okrugu ocenjuju da se umesto dostojanstvenog rada uvodi najliberalniji kapitalizam. Prema mišljenju Miroslava Gajića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije za Jagodinu i opštine, kaže da nikada nije bilo gore i da je ovo poslednji voz za sindikate da se udruže i da pokažu oštricu.
Težak položaj radnika - Nisam zagovornik izlaska na ulicu, ali ako mora, neka radnici izađu. Obmanuti smo jer Socijalno-ekonomski savet nikad nije zaživelo. Vrlo je teško da pričamo o dostojanstvenom radu u zemlji u kojoj kriza traje dve decenije, položaj zaposlenih je na niskim granama, a najavljuju još gore - ocenjuje Gajić za „Vesti".
Od 2000. godine neprestano se menja Zakon o radu pod izgovorom da je to neophodno zbog stranih investitora. Poslednji sindikalni voz: Miroslav Gajić- Zar nije dovoljno to što ulažu u zemlju u kojoj se radi za 20.000 dinara i u kojoj poslodavac može da ne isplati i po 15 zarada? Radna snaga u Srbiji jeftinija je i od one u Albaniji. Radnicima žele da oduzmu i minimalna prava, iako im je Ustavom zagarantovano da rade i primaju plate. Oni rade, plate ne primaju, a ne isplaćuju im se ni doprinosi. Kad nestane novca iz subvencija i strani investitor ode iz zemlje nemamo koga ni da tužimo. Svi nam samo obećavaju samo stezanje kaiša, a niko nema program za otvaranje novih radnih mesta. Sve mi to liči na priču o konju koga smo taman naučili da gladuje, a on je uginuo - smatra Gajić.
Koga briga za staž
- Teško nam je da nađemo predsednike sindikata jer se ljudi boje da ne izgube radno mesto. Nedavno smo ostali bez 300 radnika koji su imali po 30 godina radnog staža. Samo je paraćinska Staklara otpustila 217 radnika. A gde su novi programi? Pored toga, otpremninu isplaćuje poslednji poslodavac. Zato oni formiraju sestrinske firme kod kojih prebace radnike, pa on za deset godina radnog staža dobije 70.000 dinara. Moramo da se probudimo iz sna jer za naša prava neće drugi da se bore - poručuje Gajić.
Slobodan Jovanović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije za Jagodinu i opštine, kaže da dostojanstven rad podrazumeva rad zaposlenog u okolnostima koje ne narušavaju njegovo dostojanstvo. Iako zakon predviđa kazne za mobing i seksualno uznemiravanje, sindikatu se zbog toga obratilo samo nekoliko osoba
- Uvereni smo da je to masovna pojava. Ali, radnici su svesni da bi, čak i kad bi pravdu ostvarili na sudu, ostali bez posla ili bi bili toliko šikanirani, da bi sami dali otkaz. Uostalom, nije li neuplaćivanje doprinosa direktno kršenje zakona i razaranje sistema ove zemlje? Ali, na nečiji mig nekom preduzeću je dozvoljeno da ne uplaćuje doprinose da bi isplaćivalo platu. Za kršenje zakona, nažalost, nema kazni - tvrdi Jovanović
On smatra da Socijalno-ekonomski savet uopšte ne funkcioniše. Predstavnici reprezentativnih sindikata, udruženja poslodavaca i države, koji su socijalni pertneri u ovom telu i koji bi trebalo da daju svoja mišljenja o svakom zakonskom aktu, uopšte ne koriste to pravo. Ključni zakoni su otišli u skupštinsku proceduru pre nego što se o njima izjasnio savet, što je nedopustivo za državu koja pretenduje da uđe u društvo razvijenih zemalja u kojima se poštuje socijalni dijalog.

Kako je rad izgubio dostojanstvo (1): Srpski radnici na kolenima
Izvor> Vesti online
Dok je svet 7. oktobra proslavljao Međunarodni dan dostojanstvenog rada, tog dana radnici Srbije samo su se podsetili koliko su daleko od dostojanstva. U Srbiji se trenutno položaj radnika sveo na to da više nemaju ni radno vreme, ni godišnji odmor, niti odgovarajuće uslove rada. Plate od 200-300 evra su gubitak svakog dostojanstva, upozorava predsednica ASNS Ranka Savić, pogotovo u državi u kojoj cene osnovnih životnih namirnica ne zaostaju za cenama u zemljama EU. Sindikalci tvrde i da će najavljene izmene i dopuna Zakona o radu i zakona o štrajku pogoršati već loš položaj radnika i otežati sindikalno organizovanje i borbu za ljudska prava.
Radnici sve češće potežu za štrajkom gladi x Dan radničkog dostojanstva Srbija je dočekala i na neslavnoj rang-listi Hjuman kapital indeksa Svetskog ekonomskog foruma kao najgora u regionu, kad je reč o položaju radnika. U četiri rangirane oblasti - obrazovanje, zdravstvo, zaposlenost i okruženje, Srbija je najgore prošla po zaposlenosti, gde je zauzela čak 118. mesto, a zatim po okruženju, gde je na 89. mestu.
Tužna slika rada
-Radnici Jumka iz Vranja rade za platu od 15.000 dinara.
-U Srbiji plate ne dobija skoro 50.000 radnika.
-Manje od 35.000 mesečno dobija 120.448 radnika.
-Manje od 20.000 mesečno dobija 36.784 radnika.
Pod okruženjem se podrazumevaju radno zakonodavstvo, saobraćajna i komunikaciona infrastruktura koji utiču na uslove rada. Srbije se našla iza svih ostalih bivših republika SFRJ i pridružila Jemenu, Mauritaniji i Gvineji, gde radnička prava gotovo da ne postoje
S druge strane, ovo istraživanje je pokazalo da Švajcarska, Finska i Singapur imaju najbolji odnos prema radnicima. Istovremeno, industrijska proizvodnja u Srbiji je na kolenima. Tek svaki 25. stanovnik naše zemlje radi u proizvodnji, pa smo prošle godine imali 287.000 zaposlenih u ovoj oblasti na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu najsiromašnijih afričkih zemalja, Namibije, Bocvane, Etiopije...
Srpska preduzeća u restrukturiranju
1. GRUPA 27 firmi sa 787 radnika (odlaze u stečaj do kraja godine jer nema zainteresovanih kupaca i nema posla).
2. GRUPA 64 preduzeća sa 12.555 radnika (idu na tender po ceni koja je 30 posto manja, u suprotnom u stečaj).
3. GRUPA 16 preduzeća sa 12.577 radnika (biće reorganizovana, država će im otpisati ili kompenzovati dugove).
4. GRUPA 29 preduzeća sa 17.341 radnikom (biće prodata ili će ih preuzeti država do sredine naredne godine).
5. GRUPA 41 preduzeće s Kosova sa 10.466 zaposlenih.
Krajem prošlog meseca evropski komesar za zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju Laslo Andor zadao je konačni udarac izjavom da u Srbiji stopa nezaposlenosti iznosi 50 odsto, da svaki drugi mladi čovek ne može da nađe posao, a da je ozbiljan problem procenat zaposlenosti žena i da je njihov udeo na tržištu rada veoma mali. Laslovim dolaskom u Srbiju otpočeti su razgovori koji bi trebalo da dovedu do sistemskih reformi u ovim oblastima. Srbija je prva zemlja Balkana čije će reforme biti pomognute sredstvima iz fondova EU. Kao glavne korake evropski komesar navodi promenu poreskog sistema, kako ne bi ljude gurao u siromaštvo, i započinjanje socijalnog dijaloga koji nije dovoljno razvijen. Ponovo nema suštinskih reformi javnog sektora , PIO fonda, poreske uprave. Porez na zarade predstavlja preraspodelu siromaštva i dalje urušavanje vrlo slabog srednjeg sloja stanovništva. Povećanje PDV-a je novi atak na osiromašenog građanina. Nove ekonomske mere teško da će dovesti do poboljšanja standarada radnika i povećanja stope zaposlenosti. Prema dostupnim podacima, trenutno u Srbiji radi 1,7 miliona ljudi, dok nezvanične procene govore da je bez posla više od milion stanovnika. Nacionalna služba za zapošljavanje iznela je podatak da u svojoj evidenciji od početka godine mesečno beleži skoro 44.000 novih nezaposlenih.
Sindikati bespomoćni Nezvanični podaci pokazuju da je u Srbiji u ovoj godini, u proseku, 500 ljudi dnevno ostajalo bez posla. Dok se godišnje gasi na hiljade firmi, nezaposlenost polako dostiže rekordnih 30 odsto. Krajem 2012. godine u Srbiji je bilo 762.000 nezaposlenih, a do kraja februara 2013. njihov broj se povećao na više od 790.000. Istovremeno, procenjuje se da između 200.000 i 250.000 radnika radi na crno, dok sindikalci upozoravaju da je ta brojka i trostruko veća, a da se pravi podaci kriju jer vlasti odgovara da ljudi bilo šta rade, nego da čekaju pomoć iz prazne državne kase.x Radnici u Srbiji dugo će još sanjati pedesete godine prošlog veka i socijalističko samoupravljanje, koje je smanjilo državnu kontrolu privrede. Tada je direktore državnih preduzeća kontrolisao radnički savet, u kome su se nalazili svi zaposleni. Radnički savet je imenovao rukovodstvo. Godine 1950. jugoslovenski BDP je bio 22. u Evropi. Sredinom 60-ih, privreda zemlje je brzo napredovala. Nezaposlenost je bila niska i nivo obrazovanja radne snage se stalno povećavao. Zbog vodeće uloge Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih, domaća preduzeća izvozila su robu i na zapadna i na istočna tržišta. Jugoslovenski građevinari obarali su rekorde u Africi, Evropi i Aziji. Sedamdesetih godina privreda je reorganizovana prema teoriji Edvarda Kardelja u organizacije udruženog rada. Radnici su organizovani u sindikate koji su postojali u celoj zemlji. Na štrajkove je mogao pozvati bilo koji radnik. Štrajkovi, obično bez političke motivacije, izazvani uglavnom kršenjima prava radnika, obično su se završavali brzom smenom rukovodstva i povećanjem plata ili beneficija. Radnička klasa imala je svoja odmarališta i radničke sportske igre u poznatim letovalištima u širom zemlje ili inostranstvu. Predsednica ASNS Ranka Savić upozorila je da položaj radnika u Srbiji nikada nije bio gori u novijoj istoriji jer se ne poštuju Zakon o radu, ni Kolektivni ugovor. Zaposlenima niko ne garantuje da će primiti platu koju su zaradili
- Ljudi rade, a ne primaju zarade, niti im se uplaćuju doprinosi. Zbog manjka radnih mesta radnici ćute, želeći da zadrže i takvo radno mesto. Današnji položaj radnika je neuporedivo gori u odnosu na položaj radnika pre 30 godina. U to vreme radnik nije bio potrošna roba. Nije se moglo desiti da se ne prime zarade ili ne uplate doprinosi za PIO i zdravstvenu zaštitu. U to vreme država je funkcionisala. Ostaci tog vremena danas su prisutni jedino u javnom sektoru i državnoj upravi. Zaposleni u ovim sektorima imaju znatno bolji položaj u odnosu na industrijske radnike. Njihove zarade su veće i redovne su, a neuporedivo teže dobijaju otkaze.

Otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca
Izvor>Politika
Ministarstvo rada uputilo Uniji poslodavaca predlog novog zakona o radu, ali nije ponudilo rešenje o dužini trajanja rada na određeno vreme
Otpremnine za tehnološke viškove neće se isplaćivati za ceo radni staž, nego samo za one godine koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca. Ovo je predloženo Nacrtom novog zakona o radu, koji je Ministarstvo rada uputilo juče na neke adrese. U delu koji se odnosi na rad na određeno vreme stoji samo crta, što znači da su sve opcije otvorene i da tek treba da se razgovara – da li će trajati godinu, kao što traže sindikati, ili tri godine, na čemu insistiraju poslodavci.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, koji je video predlog zakona, kaže da je u njemu delimično ispunjeno ono što poslodavci traže, ali veruje da će se o rešenjima još razgovarati.
– Domaći privrednici, ali i strana udruženja investitora zahtevali su upravo ovo što je ministarstvo predložilo oko otpremnina. Početkom novembra ćemo se susresti sa predstavnicima sindikata i pokušaćemo da pronađemo neko rešenje kada je reč o dužini rada na određeno vreme. Predložili smo da to budu tri godine zato što statistika pokazuje da se gotovo 50 odsto novoosnovanih firmi ugasi u prve tri godine rada. Ako „prežive” te tri problematične godine, onda treba te radnike da zaposle na neodređeno – objašnjava Atanacković.Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, predlog zakona o radu nije videla, ali kaže da će podržati rešenje o isplati otpremnina kod poslednjeg poslodavca, uz jedan uslov:
– Prihvatićemo predlog jer verujemo da će omogućiti zapošljavanje ljudi starijih od 50 godina, ali ćemo tražiti da država isplati otpremnine radnicima firmi koje su u restrukturiranju ili su završile u stečaju – kaže Savićeva.Ona smatra da je period od tri godine isuviše dug za rad na određeno vreme i da je poslodavcu mnogo manje potrebno da oceni da li mu je taj radnik potreba i da li zadovoljava njegove kriterijume
– Radniku za to vreme nema života, ni budućnosti. Ne može da podiže kredite niti bilo šta da planira – kaže Savićeva i naglašava da se neće složiti da rad na određeno traje tri godine.Unija poslodavaca tražila je promenu 84 člana postojećeg Zakona o radu, među kojima, prema Atanackovićevim rečima, ima dosta administrativnih začkoljica. Ima mnogo stvari koje su se u praksi prethodnih godina pokazale da stvaraju probleme, to jest da na papiru, kako kaže, imate neka prava, ali da ih je veoma teško ispuniti u praksi.– U prethodnom zakonu dobrovoljnim davaocima krvi poslodavac je plaćao dva slobodna dana. Tražili smo da država preuzme na sebe tu obavezu. Osim toga imali smo obavezu da zapošljavamo invalide, pa se ispostavilo da ih nema dovoljno ili ne bar dovoljno za određena radna mesta – nabraja Atanacković.Unija poslodavaca takođe insistira i na uvođenju takozvanih fleksibilnih radnih mesta, što bi, kako tvrde, doprinelo da prvenstveno mladi, čija je nezaposlenost 52 odsto, budu primljeni na neko kraće radno vreme od punog radnog vremena. Tako bi imali mogućnosti, kao u Evropi od 2008. godine, da rade dva, tri, pet, sedam sati, zavisno koliko su potrebni poslodavcu, a za svaki taj sat će biti plaćeni porezi i doprinosi.Postoji i predlog da se u novi zakon unese i mogućnost da se i ženama na porodiljskom odsustvu omogući da rade do četiri sata, ukoliko to odluče. Dobijale bi platu kao da rade osam sati, pri čemu bi četiri sata plaćao poslodavac, a preostalih četiri sata država.– Želimo zakon koji će odgovarati realnom trenutku i sindikati moraju da budu svesni situacije u kojoj se nalazimo. Unija poslodavaca deli isto mišljenje, kao i sindikati kada je reč o radu na crnom i zloupotrebama zakona o radu, i smatramo da to treba da bude strogo kažnjeno – kaže Atanacković.

21. oktobar 2013.

Zakon skoro po meri poslodavaca
Izvor: Beta
Beograd -- Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić izjavio je danas da je predlog nacrta novog zakona o radu "dobrim delom ono što poslodavci traže".
"Nacrt zakona još zvanično nije objavljen. Mi smo dobili od Ministarstva privrede predloge. To su za sada neki kompromisi, koji su negde napravljeni. Ima još možda nekih detalja, koji bi trebalo da se promene, a koji se ne nalaze u predlogu nacrta zakona ", rekao je on agenciji Beta. Rajić je najavio da će poslodavci 4. i 5. novembra sa sindikatima imati javnu raspravu o predlogu nacrta novog zakona o radu."Tu će se ići u detalje i član po član razmatrati zašto mi tražimo da se neke stvari uvedu, pogotovo sitnije, administrativne stvari koje ne bi trebalo sindikatima da naprave neki problem jer je to samo utvrđivanje i regulisanje nekih odnosa, a nije ukidanje prava", rekao je on. Rajić je je naveo da je Unija poslodavaca trazila promenu ukupno 84 člana postojećeg Zakona o radu, među kojima ima dosta administrativnih začkoljica i preciziranja odnosa na relaciji poslodavac - zaposleni. "Ima mnogo stvari koje su se u praksi prethodnih godina pokazale da stvaraju probleme, da su teško izvodljive, da na papiru imate neka prava, ali da ih je veoma teško ispuniti u praksi. Mi želimo zakon koji odgovara životu i realnim potrebama", rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije. Rajić je istakao da poslodavci imaju "nekoliko osnovnih zahteva, koji su vezani" i naveo da je na prvom mestu to da se otpremnine za tehnološke viškove ne isplaćuju za ceo radni staž, nego da to bude za one godine koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca. "Ni u jednoj zemlji sveta se, prema podacima Međunarodne organizacije rada, otpremnina ne isplaćuje za sve godine radnog staža", rekao je on, ističući da bi se prihvatanjem predlog poslodavaca olakšalo stanje kod firmi kojih je u Srbiji najviše, odnosno kod malih preduzeća i preduzetnika.Prema rečima Rajića, poslodavci traže da u novom zakonu o radu bude produženo vreme zaposljavanja na određeno sa jedne na tri godine, fleksibilizaciju radnih mesta i pojednostavljenje komplikovanih procedura kod prijema radnika i kod davanja otkaza. Kako je istakao, uvođenje takozvanih fleksibilnih radnih mesta bi doprinelo da prvenstveno mladi, čija je nezaposlenost 52 odsto, budu primljeni na neko kraće radno vreme od punog radnog vremena. Tako bi imali mogućnosti, kao u Evropi od 2008. godine, da rade dva, tri, pet, sedam sati, zavisno koliko su potrebni poslodavcu, a za svaki taj sat će biti plaćeni porezi i doprinosi", rekao je on.Rajić je rekao da ima i predlog da se u novi zakon unese i mogućnost da se i ženama na porodiljskom odsustvu, omogući da rade do četiri sata, ukoliko to odluče.Dobijale bi plaću kao da rade osam sati, pričemu bi četiri sata plaćao poslodavac, a preostalih četiri sata država, rekao je direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

Radnici na lizing - 50 hiljada radnika u Srbiji na iznajmljivanje
Autor Gde investirati/Politika
BEOGRAD -Ko od zaposlenih u preduzeću, korisniku radne snage u lizingu, odbije da pređe u radni odnos kod nosioca lizinga, postaće ,,tehnološki višak” i ostaće bez radnog mesta.Pojavu „lizinga”, kao naziva za iznajmljivanje radne snage između nekih preduzeća, pominju predstavnici sindikata. Oni navode da 50 agencija u Srbiji tako zapošljava oko 50.000 lica, koja iznajmljuju drugim pravnim licima, većinom iz proizvodnje, po za to zaključenom ugovoru.Mišljenje o toj pojavi saopštio je je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije: "Gubi se dostojanstvo rada i radnik postaje roba koja se može iznajmiti na određeno vreme, u određenoj količini. Tako iznajmljeni postaju savremeni robovi, rade kada i koliko poslodavcu treba, ne zadržavaju se dugo na istom radnom mestu, rade u različitim delatnostima.”Ko od zaposlenih u preduzeću, korisniku radne snage u lizingu, odbije da pređe u radni odnos kod nosioca lizinga, postaće ,,tehnološki višak” i ostaće bez radnog mesta. U jednom preduzeću tvrde da su zaposleni od njih „dobrovoljno” prešli u radni odnos kod nosioca lizinga. Činjenica je da su na to pristali da bi očuvali bilo kakav radni odnos.U tako uređenim odnosima, radna snaga je zaposlena kod iznajmljivača, koji se po potrebi i u skladu sa ugovorima, raspoređuju na rad prema svom nahođenju, uz sve rizike za radno mesto koje takav način rada donosi.Zakonom o privrednim društvima omogućeno je povezivanje preduzeća (koncern, holding), ali ni u kom slučaju nije data mogućnost da jedno pravno lice pozajmljuje zaposlene drugom pravnom licu. Uobičajene usluge prilikom investiranja i druge povremene usluge uređuju se ugovorima o određenim poslovima, a ne ugovorom o pozajmljivanju zaposlenih. U praksi je poznat lizing kao način pozajmljivanja materijalnih dobara: mašina, uređaja, automobila i slično, što je uređeno propisima, ali ne i lizing radne snage.Preduzeća, korisnici iznajmljene radne snage, takve odnose najčešće uređuju na dva načina: Izdvajaju delove svoje organizacije u za to osnovana nova pravna lica, koja će preuzeti deo zaposlenih u radni odnos i „pozajmljivati” ih osnivaču, u skladu sa ugovorom. Drugi način je da se zaključuju ugovori sa agencijama ili drugačije registrovanim pravnim licima, kojima je najčešće jedina delatnost iznajmljivanje radne snage drugim korisnicima. Osnivanje preduzeća, u skladu sa članom 145. Zakona o privrednim društvima, moguće je i u vrednosti kapitala od 100 dinara, što ukazuje na mogući rizik za poslovne partnere i za zaposlene. U osnovi pojave lizinga radne snage jeste namera uprave (direktora, menadžera) nekih srednjih i većih preduzeća da imitiraju vlasnike kapitala i da se ne bave problemima radne snage, premeštajući tu brigu u dvorište ,,iznajmljivača“ i obezbeđujući sebi mirno obavljanje upravljačkih funkcija.Neki direktori su očigledno shvatili da u sadašnjim izuzetno teškim uslovima za radnu snagu, uz oskudnu zaštitu interesa i položaja zaposlenih i nezaposlenih, mogu da imitiraju vlasnike kapitala i da se u svojim poslovima odvoje od ostalog dela zaposlenih, koristeći zaposlene u lizingu, koji su u radnom odnosu kod drugog pravnog lica.Karl Marks je bliže obradio prirodu proizvodnih odnosa kada se vlasnik većeg preduzeća odvaja od procesa rada, a rukovođenje prepušta upraviteljima (menadžerima).U industrijski razvijenim evropskim zemljama još pre nekoliko decenija uvedena je participacija, to jest učešće zaposlenih u donošenju određenih odluka i sporazumno otklanjanje nesuglasica između uprave i ostalih zaposlenih, uz učešće zaposlenih u deobi ostvarenog dobitka. Taj odnos je ubrzo dao dobre rezultate u poslovanju preduzeća.Umesto uvođenja što savremenije organizacije rada i poslovanja, neki naši direktori očigledno koriste sadašnje nepovoljnosti u položaju radne snage, bez dovoljno zakonske zaštite i zaštite nemoćnih usitnjenih sindikata.Ako pođemo od realne pretpostavke da direktori preduzeća uvode korišćenje radne snage na lizing zato da bi sebe oslobodili od složenih problema radnih odnosa, prepuštajući tu funkciju nosiocima lizinga (kao što ih vlasnici kapitala ustupaju direktorima), može se postaviti pitanje profesionalne etike i odgovornosti takvih nosilaca funkcija upravljanja u privredi.
Intervencija državnih organa (resornih ministarstava, inspekcija i drugih) se ovde očigledno nameće kao imperativ.
Danilo Vujičić, Profesor Univerziteta u Novom Sadu

Kuršumlija dobila 40 novih firmi
Izvor: B92, Beta
Kuršumlija -- U proteklih mesec dana u Kuršumliji je otvoreno 40 novih privatnih firmi i preduzeća i zaposleno oko 70 ljudi, izjavio je predsednik opštine Radoljub Vidić.Vidić je agenciji Beta rekao da je opština Kuršumlija, iako jedna od najsiromašnijih u Srbiji, izdvojila 15 miliona dinara za program samozapošljavanja. "Otvoreno je dosta zanatskih radnji u planinskim selima sa neobičnim zanimanjima, a projektom samozapošljavanja su obuhvaćeni i Romi", naveo je Vidić.Prema poslednjim statističkim podacima, od 19.000 stanovnika u Kuršumliji, nezaposleno je oko 3.500 a toliko je i zaposlenih.Većina vlasnika novootvorenih firmi odlučila se da obnovi stare, zaboravljene, zanate.U planinskom selu Pavaštica otvorena je zanatska radnja "Bisa-Troking", koja će proizvoditi drvena kuhinjska pomagala i suvenire.Vlasnik te zanatske firme Ljubisav Todosijević (52) rekao je da nije mogao da nađe posao i nije imao nikakvih prihoda. "Pošto živim na planini, oko mene materijala za ovaj posao ima u izobilju, šume na sve strane. Dobio sam novac za samozapošljavanje i otvorio sam radnju. Proizvodiću kutlače, daske za meso i ostala kuhinjska pomagala, kao i suvenire, a posao dobro poznajem", rekao je Todosijević. U selu Pljakovo otvorena je kovačka radnja "Čekić i nakovanj", čiji vlasnik Milibor Vujić (55) kaže da se stanovništvo u tom selu bavi poljoprivredom i da je postojala potreba za uslugom kovanja gvožđa i oštrenja poljoprivrednih alatki. Od 40 novih firmi, više od polovine registrovale su žene. Vlasnica firme "Miran san" Radica Nedeljkovic u planinskom selu Tmava otvorila je pogon za proizvodnju pogrebne opreme i planira zapošljavanje još radnika, dok se Tanja Jovanović (33) odlučila za metalostrugarsku proizvodnju. Prva romska firma u Kuršumliji "Boban svaštaroš" bavi se popravkom mobilnih telefona. "Zaposlio sam se sada prvi put u svojih 56 godina i popravljam mobilne telephone a obavljam i ostale usluge vezane za mobilne telefone", rekao je Boban Nikolić.

19. oktobar 2013.

Vlada Srbije: O radnicima po hitnom postupku
Izvor> Novosti.rs
Svi iznenađeni najavom da će Nacrt zakona o radu iduće sedmice biti na vladi. Plan bio da se radna grupa sastane tek 4. novembra
NACRT zakona o radu će sledeće nedelje biti predstavljen Vladi Srbije i odmah potom ući u javnu raspravu - najavio je u petak Saša Radulović, ministar privrede. Ovu su vest, međutim, i poslodavci i sindikati doživeli kao grom iz vedra neba jer ih je, kako tvrde u oba „tabora“, ovakav redosled „zatekao“ pošto Zakon o radu još nije ni blizu završnice. Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da je pre tri dana osnovana Radna grupa za izmene zakona o radu - koju čine po tri predstavnika SSSS, UGS „Nezavisnost“, Ministarstva rada i Unije poslodavaca Srbije - i da je „ukrštanje koplja“ oko ovih pitanja tek počelo.- Novi sastanak Radne grupe je zakazan za 4. novembar i tek tada bi svi predstavnici trebalo da iznesu zvanične predloge i da se usaglasi krajnja verzija zakona - kaže Mihajlović. - Nakon toga ide javna rasprava, pa predstavljanje zakona Socio-ekonomskom savetu, a tek na kraju članovima vlade.Promenu redosleda sindikalci dočekuju veoma nezadovoljni.
- Ovo je šamar svima nama koji učestvujemo u izradi zakona. I svakako neće proći bez reakcije. Ako se zakon zaista nađe pred vladom naredne sedmice, mi ćemo svoj revolt iskazati na ulicama - kaže Mihajlović.Ni u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike nisu znali za promenu plana, a u Uniji poslodavaca Srbije je najava ministra Radulovića bila povod za hitan sastanak.- To svakako nije korisno jer nisu usaglašena mišljenja oko svih članova zakona - smatra Dragoljub Rajić, direktor UPS.
BROJKE
* 13,7 odsto je opala ukupna zaposlenost za pet godina
* 100 evra po svakoj godini staŽa proseČan iznos otpremninaI dok je „socijalnim partnerima“ nejasno šta bi se sve moglo naći u ovom zakonu, ministar Radulović je rekao da je izmenama planirano pojednostavljenje procedura koje će olakšati zapošljavanje radnika i podsetio da je planirano rasterećenje nameta na rad kada to prilike u budžetu budu dozvolile.- Trebalo bi smanjiti doprinose i poreze na rad i uvesti progresivno oporezivanje dohotka, jer je smanjenje tereta na rad najbolja mera subvencije - rekao je Radulović i dodao da sada, primera radi, na platu od 300 evra državi ide 120, dok zaposlenom ostaje 180.Radulović je najavio i da će se u nacrtu zakona o radu naći predlog da se otpremnine isplaćuju za godine staža kod poslednjeg poslodavca i njegovih povezanih lica.
SMANJITI NAMETE
MINISTAR privrede Saša Radulović rekao je da u vladi nema dileme da li bi trebalo usvojiti meru smanjenja nameta na rad, već samo različitih mišljenja o tome kada bi je trebalo primeniti. Njegovo mišljenje je da bi smanjenje nameta na rad, dugoročno gledano, trebalo da bude 30 odsto.

15. oktobar 2013.

Sindikat ne podržava mere Vlade
Autor: Beta
Beograd - Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije LJubisav Orbović ocenio je da su najavljene ekonomske mere Vlade Srbije neprihvatljive za građane i zaposlene, i da se ne vidi na koji način će biti pokrenuta domaća privreda. Orbović je na konferenciji za novinare rekao da će mera povećanja niže stope poreza na dodatu vrednost sa osam na deset odsto naročito pogoditi najugroženije, kao i penzionere, jer će prosečna potrošačka korpa poskupeti za 450 dinara. Oporezivanjem zaposlenih u javnom sektoru sa platom visom od 60.000, po njegovoj oceni, napraviće se velika nepravda, jer se time kažnjavaju lekari, profesori, sudije, koji ionako imaju male plate, dok se s druge strane radi na tome da se mladi i školovani motivišu i vrate u zemlju. „Ta mere će dovesti i do sukoba zaposlenih u javnom i realnom sektoru. Tačno je da razlika ne treba da postoji, ali ona ne postoji zbog toga što su u javnom sektoru plate prevelike, nego što su u realnom sektoru izuzetno niske plate, i ovo će biti signal da plate mogu da idu još dole, pa će većina biti na minimalnim zaradama“, objasnio je Orbović.On je kritikovao i najavu da će se država ubuduće jeftinije zaduživati jer je to, kako je ocenio „logično i ne treba za to donositi posebnu meru“. Govoreći o najavljenim izmenama Zakona o radu, Orbović je naglasio da će to dovesti do smanjenja prava zaposlenih jer je namera da se omogući lakše otpuštanje radnika.

Da se kažnjavaju i zaposleni na crno
Izvor> Danas
Beograd - Rad na crno se u Srbiji 2009. i 2010. godine proširio kao poplava, a sada je već poprimio razmere cunamija, kome postojeći Zakon o radu nije dorastao te bi ga trebalo pod hitno menjati, zaključili su učesnici okruglog stola o efikasnijem suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije. Skup su organizovali Fondacija „Centar za demokratiju“ i PKS.Jasmina Vukotić, predsednica (beo)gradskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi Udruženih sindikata „Sloga“, smatra da je „rad na crno neka vrsta smrtne kazne za rad i radne odnose“, a da „putem duševnih i mozgovnih promena taj problem nije uspela da reši nijedna država nego sankcijama“.Na drugoj strani, Olga Kićanović, savetnica republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, čak smatra da bi trebalo ispitati mogućnost da se za rad na crno kažnjava i zaposleni, jer i on često i sasvim voljno krši zakon. Zalažući se za ovo radikalno rešenje, ona je dodala da „sad neće da ulazi u problem nejednakih mogućnosti“ između poslodavca i zaposlenog. Zakon o radu nije dobio gotovo nijednu prelaznu ocenu učesnika ovog skupa, pa se on može smatrati delom lobiranja za hitne izmene toga zakona, koji je ocenjen kao „nedorastao trenutku u kome živimo“, kao „zakon koji je van života pa ne može da opstane“, kao zakon koji je i u trenutku donošenja 2005. godine u mnogim rešenjima smatran neprimenjivim.Tim zakonom, rekli su učesnici skupa, nisu predviđeni mnogi modaliteti zapošljavanja koje poznaje savremeni svet, kao što je rentiranje zaposlenih, fleksibilni oblici rada, pa čak ni sezonski rad. Privredna komora Srbije, rekla je Vidosava Džagić, predložiće da se u Zakon unese i termin radnog mesta za studente i đake, što kao oblik angažovanja mladih postoji u mnogim zemljama, tvrdi ona.

10. oktobar 2013.

Radnici pomoć očekuju i od sindikata
Izvor> RTV
NOVI SAD - Nezakoniti otkazi, neisplaćivanje zarada, neodgovorajući uslovi rada, nepoštovanje prava trudnica i rad na crno najčešći su razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji rada.
U prvih osam meseci ove godine izvršeno je preko 20 hiljada kontrola, a za preko 4.000 lica otkriveno je da radi na crno.Međutim, ohrabrujući podatak je da je oko tri i po hiljade njih, nakon inspekcijskog nadzora, dobilo posao.
Ohrabruje i činjenica da je ove godine broj povreda na radu manji, iako su nesreće i dalje najčešće u oblasti građevinarstva.Radnici pomoć očekuju i od sindikata. U vojvođanskom Samostalnom sindikatu najavljuju aktivnosti povodom novih zakona iz oblasti rada.Da sindikati mogu biti uticajni, tvrde u novosadskoj Solidarnosti. Ipak, scene masovnog izraza nezadovoljstva radnika, poput onih u svetu, na našim ulicama nema.Inače, krajnja instanca da bi se radnik izborio za svoja prava jeste sud, koji kao i sve u životu, košta.

Privrednici i ekonomisti očekivali su mnogo radikalnije rezove
Mere slabe, sindikati pozivaju na proteste

Izvor>Danas
Beograd - Prve reakcije privrednika, ekonomista i sindikalnih lidera na nove ekonomske mere štednje idu od toga da su „suviše slabe“, do toga da su „ne tako loše“, dok su za pojedine sagovornike Danasa mere potpuno neprihvatljive, toliko da najavljuju proteste protiv njih. Većina ne očekuje nikakve posebne rezultate, dok drugi smatraju da ovo treba da bude početak, ali da se „ne sme ostati na ovome“. Saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže za Danas da ukupni efekti konkretnih mera o kojima je juče pre podne govorio ministar finansija, čine uštedu od dva ili nešto malo više odsto BDP-a. „Ako se uzmu u obzir smanjenja plata u javnom sektoru i povećanje PDV sa osam na 10 odsto, ušteda u budžetu bi bila dva odsto, možda malo više. Generalno, to i nije naročito veliko stezanje kaiša“, napominje Gligorov.On kaže da je ključno u stvari to da su saopštene mere na „donjoj granici“ onoga što se najavljivalo. „Nije rečeno do kraja šta će biti sa subvencijama, sve mere su uglavnom restriktivne, nema stimulativnih. Na tom polju nije ništa učinjeno“, ističe Gligorov. Za Dušana Korunoskog iz Unije poslodavaca Srbije mere Vlade su „suviše slabe“, ali ne toliko loše za početak. „Nisu loše, ali ne sme ostati na ovome. Ako budemo ostali na ovome, bankrotiraćemo za dve godine. O tom bankrotu se i ranije pričalo, a mislim da ovakvim merama bankrot ne odlažemo“, napominje Korunoski. On ističe kako su poslodavci svakako očekivali više, pre svega rasterećenje privrede. „Tu mislimo na smanjenje poreza na zarade, ali i na zdravstvo, penzije“, napominje naš sagovornik. Smanjenje nameta je, smatra Korunoski, način da se privreda učini konkurentnom i zbog toga su oni Vladu „molili“ da to učini.Predsednica Udruženja Poslodavac Jovana Majstorović kaže da oni pozdravljaju mere Vlade koje se tiču ušteda u javnom sektoru, ali napominje da će one uticati na životni standard i potrošnju građana. „Mislim da Vlada neće postići očekivane efekte jer su mere oročene, to znači da treba da se prati njihovo dejstvo. Potrebne su i druge mere, poput smanjenja subvencija i zamrzavanja zapošljavanja u javnom sektoru“, kaže Majstorovićeva za Danas. Loša vest za poslodavce, kako kaže, jeste ta što nisu smanjeni nameti privredi, i to je ono što je neophodno uraditi, ne sprovesti samo jednu meru, već kompletnu poresku reformu. Ni predsednici sindikalnih organizacija nisu preterano zadovoljni onim što su čuli na otvorenoj sednici Vlade juče ujutru. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže da oni neće podržati ove mere, a uvođenje solidarnog poreza naziva „potpunom sramotom i demagogijom“.„Porez na platu od 70.000 dinara i oporezivanje neegzistencijalnih proizvoda jeste način da se unište i oni ljudi koji su na neki način preživljavali, jer oni koji zarađuju manje od toga jedva da su živi“, napominje Savićeva. Ona kaže da samo u Ministarstvu rada ima više od 38 savetnika koji imaju veće plate i od ministra koji prima 100.000 dinara. „Podsetimo da ima 170 agencija, sa gomilom ljudi za koje se ne zna koliko primaju, osim da imaju ograničenje na 168.000, a dostignu i do 300.000 dinara. Otpuštanje iz javnog sektora svih koji su poslednjih par godina zaposleni po partijskoj osnovi jeste nepopularna, ali suštinska i racionalna reforma, koju bi mi podržali“, ističe Ranka Savić, najavljujući pritom proteste sindikata zbog nezadovoljstva najavljenim merama Vlade.U UGS Nezavisnost kažu da imaju „izvesno razumevanje“ za ovakve mere jer su trenutno neophodne. „Smatram da one predstavljaju iznuđeno bavljenje posledicama, dok se niko ne bavi uzrocima, kako se ne bismo ponovo našli u istoj situaciji. Solidarni porez je potrebna mera, ali je pitanje da li će progresivne stope biti razumno određene, a prag je jako nisko postavljen na 60.000 dinara, čime se troškovi reforme opet prebacuju na teret srednje klase“, ističe za Danas potpredsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da osim solidarnog poreza koji obuhvata samo jednu grupu zaposlenih, najveći udar i opterećenje predstavlja povećanje PDV-a, jer će obuhvatiti sve građane. „U pitanju su životne namirnice i u ovako teškom momentu, kada gotovo nije došlo do povećanja plata, nemoguće je podržati to povećanje. Uopšte, ova reforma nije zahvatila one za koje se govori da su se obogatili od devedesetih na ovamo, prevarama i malverzacijama, najveći udar je na srednju klasu“, rekao je Orbović i dodao da će nastupajuća reforma Zakona o radu verovatno biti najbolniji segment za većinu građana.URS protiv podizanja PDV-a„Protiv smo podizanja PDV-a na hleb, mleko i hranu, jer pogađa najsiromašnije slojeve društva, a to je poslednja stvar koja je u ovom trenutku potrebna Srbiji“, rekao je Marko Selaković, portparol Ujedinjenih regiona Srbije. URS je, kako je istakao, protiv smanjenja plata profesorima, lekarima i sudijama, ali „podržava štednju i racionalizaciju u državnoj upravi, administraciji i javnim preduzećima“. Selaković mere ocenjuje kao „kratkoročne i recesione“.

28. septembar 2013.

SUBOTICA: Sve ide naruku poslodavcima
Izvor> Radnik.rs,Autor Vesela Laloš
Ne postoji ekonomsko-socijalni savet, tako da nikakvog dogovaranja sa sindikatima nema niti će ih biti. Osnovni problem u ovoj situaciji jeste taj što praktično ne postoji ekonomsko-socijalni savet, tako da nikakvog dogovaranja sa sindikatima nema niti će ih biti, ni povodom najavljenih promena. Mi nemamo tu šta da prihvatamo ili ne prihvatamo, jer savet je samo provizoran, i stoga se i ne može govoriti o nekom izjašnjavanju sindikata, navodi za Radnik Milan Popović, predsednik Samostalnog sindikata Subotice. Povodom najavljenih velikih promena u sferi poslovanja, on tvrdi da tu i nema nikakvih konkretnih predloga.- Sve se nešto uopšteno govori, na primer, povećaćemo zaposlenost. Kako će se to uraditi, kakvi se koraci planiraju, sve je to neizvesno, ja nigde nisam video nikakav detaljniji predlog o tome. Priča se o i nekim izmenama zakona o radu, ali konkretna verzija još uvek nije ponuđena. To su sve samo neke najave, kaže Popović, navodeći kao jednu od spornih ideja da se plaćaju otpremnine samo za vreme koje radnik provede u dotičnoj firmi.- Mislim da je to u redu, ali država bi morala da isplati ostatak, jer opet imamo nesklad. Poznato je da su dosad neki odlazili s posla sa astronomskim otpremninama, a neki su čak dobijali otpremnine po dva pa čak i tri puta, i to iz državnih firmi. Tim zloupotrebama se mora stati na put. Međutim, bilo bi fer da država u nekom prelaznom periodu preuzme otplatu onog dela otpremnina koji ubuduće neće priznavati poslodavac, ocenjuje Popović. Po njemu je i predlog da se produži staž veoma loš.- Ako neko misli da mi i kod nas treba da podignemo granicu za penzionere do 67 godina, onda je u zabludi. Situacija nije ista u Francuskoj i u Srbiji. Kod nas su ljudi na mnogim poslovima veoma „izraubovani“ i šta se očekuje od njih sa 67 godina? Da dolaze sa staračkim štapom na posao. Pa koji će poslodavac trpeti takvog radnika? Jednostavno će ga otpustiti. Sindikat treba tome oštro da se suprotstavi. Kada se formirao tim za reformu penzionog sistema, ja sam takođe bio u njemu, i zatražio da se uradi detaljna analiza broja penzionera, njihovih primanja, starosti, itd. Mi smo zaista i dobili takvu analizu, ali nas niko više nije pozvao da nastavimo rad, ogorčen je čelnik subotičkih samostalaca. Navodi i da je smanjenje poreza i doprinosa dobra mera, ali ona treba da se odrazi na cenu rada, odnosno da se radniku omogući da više zaradi, a ne da mere budu olakšanje samo za poslodavca.
- Sindikat bi mogao imati i veću ulogu u borbi za prava i položaj radnika kada bi inspekcije radile svoj posao. One moraju biti rigoroznije u zaštiti prava radnika, onda kada sindikat utvrdi da je radnik oštećen, posebno kada se radi o uskraćivanju zarada. Inspekcija danas i nema mogućnost da takve pojave spreči i sankcioniše, nego se radnik upućuje da traži pravdu na sudu. A znamo i kako rade sudovi, i koliko procesi traju i koliko to košta. Koji se radnik sme upustiti u višegodišnju parnicu protiv poslodavca, navodi Milan Popović.
S druge strane, Vanja Dragojlović, predsednik Udruženja građana Solidarnost iz Subotice, koje se bavi prevashodno problemima radnika, smatra da je veliki deo odgovornosti upravo na sindikatima.- Rukovodstva sindikata će prihvatiti sve što vlada ponudi, jer je njima stalo samo da ostanu na tim funkcijama. Jer, da tu ne rade, ne znam od čega bi živeli. Njihov sindikalni angažman je samo iz ličnog interesa, a sindikati sve vreme u stvari igraju zajedno sa vladom, i imaju zadatak da ublaže eventualno nezadovoljstvo građana, ističe Dragojlović, koji je pesimista i smatra da najavljene mere neće doneti nikakav rezultat, to jest poboljšanje lošeg položaja radnika.On smatra da su mnoge nagoveštene promene loše, a jedna od njih je i najava obaveznog zapošljavanja čak nakon tri godine rada na određeno vreme.- To je u našim uslovima neprihvatljivo. Takav sistem se može primeniti u stabilnim tržištima rada, gde radnici kada dobiju otkaz, odmah mogu naći drugi posao. Kod nas građani nemaju nikakvu sigurnost, jedva nalaze poslove, a ovakvo rešenje stvoriće još veću egzistencijalnu nesigurnost. Mislim da i sve ostale mere više idu naruku poslodavcima nego zaposlenima, navodi Dragojlović.
Zašto ne postoji zakon o sindikatima
- Mi uopšte nemamo zakon o sindikatima, već samo Zakon o radu, koji definiše način organizovanja sindikata, a on omogućava poslodavcima da kontrolišu sindikate, i da mobinguju one koji su aktivni odnosno sindikalno angažovani. Radnici su kod nas potpuno nezaštićeni, i ne mogu ni da očekuju da neko u najavljenim promenama zastupa njihov interes, kaže Vanja Dragojlović.

26. septembar 2013.

Pomoći domaćim građevinskim firmama i zaštiti prava radnika »
Izvor : Studio B
Grad Beograd nedavno potpisao Sporazum o saradnji sa Sindikatom radnika građevinarstva o zajedničkom delovanju kako bi se poboljšao položaj radnika. Okruglom stolu u organizaciji Sindikata radnika građevinarstva i Industrije građevinskog materijala Srbije na temu suzbijanja rada na crno u toj oblasti, prisustvovao je Dragan Đilas, koji obavlja funkciju gradonačelnika Beograda.On je podsetio da je grad Beograd nedavno potpisao Sporazum o saradnji sa Sindikatom radnika građevinarstva o zajedničkom delovanju kako bi se poboljšao položaj radnika u toj veoma važnoj grani naše privrede. U Beogradu smo se prethodnih pet godina trudili da zaštitimo domaće firme tako što će biti zastupljene u velikim projektima, rekao je Đilas podsetivši da je „Mostogradnja" uradila rekonstrukciju mosta „Gazela" i završila izgradnju Obrenovačkog mosta, kao da su na izgradnji mosta „Zemun-Borča" zastupljene i domaće firme.- Mislim da je bitno da, bez obzira na to ko je vlast a ko opozicija, treba da se napravi konsenzus kako da se zaštite zdrave domaće firme, jer se u Beogradu ispostavilo da su sve one završile poslove na vreme, dok sa stranim kompanijama to često nije slučaj. U Beogradu smo se takođe trudili da poboljšamo uslove za radnike u ovoj grani, jer je to veoma težak posao, a broj koji radi na crno je veliki. Inspekcija treba da bude angažovanija, a država ne treba da pomaže garađevinske firme tako što će im davati kredite koje posle ne mogu da vrate, već im treba obezbediti posao - naveo je Đilas.On je dodao da nije dobro da se uzimaju pare lokalnim samoupravama, jer samo Beograd trenutno gradi tri obdaništa, i upozorio da će se ako u Beogradu prestane da se gradi, pojaviti velika praznina u toj oblasti.Grad Beograd, Unija poslodavaca Srbije i Sindikat građevinarstva i IGM Srbije potpisali su 23. septembra Protokol o zajedničkom delovanju i saradnji na projektima koje finansira grad Beograd. Protokol, između ostalog, podrazumeva da će investitor - naručilac posla, za projekte prema kojima se bude gradilo od 2013. do 2020. godine zahtevati da učesnici dokažu da zapošljavaju radnike u skladu sa zakonom, prijavljuju ih na obavezno socijalno osiguranje, uz redovno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa. Takođe, da poštuju i primenjuju sve mere za bezbedan i siguran rad, propisane međunarodnim konvencijama, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonskim aktima iz ove oblasti.Grad će, kako je predviđeno sporazumom, podržavati i podsticati inicijative građevinskih privrednih društava za formiranje konzorcijuma i drugih poslovnih udruženja i grupa za zajedničko nastupanje na domaćim i međunarodnim tenderima za realizaciju većih investicionih projekata.Događaju su u Domu sindikata, između ostalih, prisustvovali gradski menadžer Aleksandar Bijelić, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i Industrije građevinskog materijala Srbije Duško Vuković i direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

Krstić: Plate za naučnike više neće kasniti
Izvor: Beta
Ministar finansija Srbije Lazar Krstić najavio je danas da isplate zarada naučnim istraživačima ubuduće neće kasniti i da će biti tretirane sa istim prioritetom kao i ostale zarade u javnom sektoru.
"Dosadašnja kašnjenja su se događala zato što se zarade istraživača, zajedno sa drugim troškovima naučnih projekata, u budžetu vode kao specijalizovane usluge', pa te isplate nisu imale jednak prioritet", rekao je on na sastanku sa predstavnicima Sindikata nauke i Pokreta "Spasimo nauku!". Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, taj sastanak predstavnicima Sindikata nauke i pokreta "Spasimo nauku!", Đurđicom Jovović i Milovanom Šuvakovim, održan je nakon što su predstavnici naučne zajednice prošle nedelje zatražili hitan sastanak sa novim ministrima nauke i finansija. Na sastanku sa ministrom Krstićem konstatovano je da veće ulaganje u nauku treba da bude prioritet, kao i da bi bilo važno razlučiti plate istraživača od finansiranja naučnog rada, kroz novo sistemsko rešenje. Krstić je najavio i da će se Ministarstvo finansija odazvati i obaviti svoj deo posla u pregovorima o kolektivnom ugovoru kojim se reguliše pravni status zaposlenih u naučnim institutima.

RS: Potrošačka korpa duplo veća od plate
Izvor> Novosti.rs
Kako preživeti dan? Ukupni troškovi prehrane, stanovanja i režije oko 1.198 KM. Prosečna plata ne može da podmiri ni polovinu tih troškova
BANjALUKA - Avgustovska potrošačka korpa za četvoročlnanu porodicu u Srpskoj pojeftinila je u odnosu na julsku za svega 5,65 KM ili za 0,31 odsto i iznosila je 1.785,78 KM. Prosečna neto plata u RS od oko 811 KM nije mogla da podmiri ni polovinu tih troškova, računica je Saveza sindikata Srpske. - Hrana i bezalkoholna pića u proteklom mesecu jeftiniji su za 1,2 odsto u odnosu na jul, a obuća za dva odsto, dok su cene prevoza bile veće za 0,3 odsto - navode sindikalci i dodaju da ova simbolična pojeftinjenja sigurno nisu radnicima olakšala muku izmirivanja mnogobrojnih troškova svakodnevice.Iz Saveza sindikata navode da je najviše novca porodica morala da izdvoji za potrebe prehrane - 686,20 KM, zatim za stanovanje i komunalne usluge 510 KM, prevoz 195 KM, a za odeću i obuću 134,25 KM. Prosečna plata zaposlenih u RS mogla je, prema analizama sindikata, da pokrije samo 45 odsto silnih stavki kućnog budžeta. Odnosno, kada se uporede troškovi sa platom, prosečna plata ne može da izmiri i ogromne troškove prehrane i troškove za stanovanje i komunalije koji su zajedno bili „teški“ 1.198 KM, što znači da se na nečemu moralo „zakinuti“.Sindikalci navode da je još poraznija činjenica da plate radnika u ugostiteljstvu, građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, turizmu i poljoprivredi Srpske nisu mogle da pokriju ni mesečne troškove prehrane.- Najniže prosečne neto plate u avgustu isplaćivane su u ugostiteljstvu - 540 KM, u oblasti umetnosti, zabave i rekreacije 541 KM, u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima 545 KM, a građevinarstvu 553 KM - navode u SSRS. Plate zaposlenih u ovim sektorima bile su nedovoljne i za trećinu mesečnih potreba četvoročlane porodice u RS. U sindikatu su istakli da je prosečna plata u prerađivačkoj industriji za avgust iznosila 585 KM, saobraćaj 606 KM i trgovini 613 KM, dok je u poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu prosek bio 636 KM.
VEĆI IZVOZ, MANjI UVOZ
Pokrivenost uvoza izvozom za prvih osam meseci ove godine iznosi 58,2 odsto, dok je spoljnotrgovinski robni deficit iznosio milijardu i 208 miliona KM, podaci su Zavoda za statistiku RS.
- U avgustu ove godine ostvaren je izvoz u vrednosti 199 miliona KM i uvoz u vrednosti od 386 miliona KM. U okviru ukupno ostvarene robne razmene RS sa inostranstvom u avgustu ove godine, procenat pokrivenosti uvoza izvozom iznosio je 51,7 - rekla je u Banjaluci direktor Zavoda Radmila Čičković.Od januara do avgusta ostvaren je izvoz od milijardu i 681 milion KM, što je za 6,2 odsto više nego lane. Uvoz je, u istom periodu, iznosio 2,89 milijardi, što je 3,1 odsto manje nego lane. RS je najviše izvozila u Italiju i Srbiju, dok se najviše uvozilo iz Rusije i iz Srbije.

25. septembar 2013.

Srpski i hrvatski sindikalci o radnom zakonodavstvu
Izvor> Danas
Beograd - Članovi Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije i rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Hrvatske razgovarali su juče u Beogradu o izmenama radnih zakonodavstava u dvema državama kojima će, obostrano je zaključeno, ozbiljno biti ugroženi prava i interesi radnika. Hrvatski sindikati već su dobili nacrt zakona, dok sindikalne centrale u Srbiji očekuju radnu verziju teksta za 20-ak dana, s tim što je na osnovu dosadašnjih najava, poznata njegova suština. Rukovodstava dve sindikalne centrale konstatovala su da su oba „pisana pod snažnim uticajem svetskih finansijskih institucija“.- I kod nas i kod Hrvata rad na određeno vreme produžava se sa jedne na tri godine, predviđa se posredovanje agencija za zapošljavanje i uvodi mogućnost da dva zaposlena rade na jednom radnom mestu, a poslodavcu se omogućava da brzo i lako otpušta radnike... - ističu za naš list u SSSS.

Sindikat će se boriti za bolji zakon o radu
Izvor> RTV
BEOGRAD - Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović ocenio je danas da novi Zakon o radu, prema naznakama, neće ići u korist radnika, već u pravcu daljeg smanjivanja ionako malih prava zaposlenih."Najava je da (novi zakon o radu) neće biti nimalo zlatan, odnosno neće ići u korist radnika i očekujem da ćemo morati radnička prava ga branimo na ulici. Hoćemo da podignemo moral naših radnika i svih zaposlenih da se pripreme za to", rekao je on novinarima.
Dodao je da je današnji sastanak sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladenom Novoselom organizovan u okviru priprema za borbu oko novog zakona o radu, kao bi se na hrvatskim iskustvima videlo koje su zamke.Kako je istakao Mihajlović, donošenje novog Zakona o radu je ispit za sindikat. "Ili će nas biti, ili, ako ne odradimo dobro taj zakon, ne treba više da postojimo", rekao je on.Mihajlović je ocenio da je "nekorektno" to što je Vlada Srbije osnove budućeg zakon o radu prvo predstavila Američkoj privrednoj komori i Uniji poslodavaca, a da sindikati kao socijalni partneri o tome nemaju nikakvu spoznaju."Do današnjeg dana nemamo nikakv nacrt, niti bilo kakav radni tekst. Po izjavi prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića to će to da bude za narednih, 10, 15 dana", rekao je on.Potpredsednik Veća SSSS je rekao da, prema mnogim najavama, u budućem zakonu postoji mnogo problematičnih stvari, od fleksibilnog zapošljavanja, preko otpremnina, do toga da će mnoga prava radnika biti smanjena.Mihajlović je istakao da će se novim zakonom poslodavcima omogućiti da lakše zapošljavaju, ali i otpuštaju radnike i da za to ne snose odgovornost i da ih to ništa ne košta. "Otprilike, radimo džabe, ne koštamo ništa poslodavca, a on može da radi šta hoće", rekao je Mihajlović.Potpredsednik SSSS je napomenuo da tako nešto nigde u svetu ne postoji i istakao da toga neće biti ni u Srbiji.Na novinarsku primedbu da se promene Zakona o radu obrazlažu time da će doprineti većem zapošljavanju, Mihajlović je rekao da je to "čista glupost" i istakao da ni postojeći Zakon nije prepreka za zapošljavanje i dolazak investitora.On je ocenio da na značajnije otvaranje radnih mesta neće uticati promena bilo kog zakona, pa ni Zakona o radu, već da za to treba stvoriti pogodno poslovno tlo, ukloniti razne administrativne zamke i mnoge stvari koje poskupljuju otvaranje bilo kog radnog mesta."Radno mesto ne poskupljuje Zakon o radu, već (skupa administracija) koja jede mnogo toga", rekao je Mihajlović.U predavanju predsednicima republičkih odbora SSSS, predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel je predstavio iskustva hrvatskog sindikata u borbi za radnička prava, posebno oko izmena Zakona o radu.On je rekao da i u Hrvatskoj vlada pokušava da ponovo izmeni Zakon o radu, iako je sadašnji zakon potpuno usklađen za zakonodavstvom EU.Te izmene, prema Novoselu, pod pritiskom MMF i raznih rejting agencija idu u pravcu da se drastično smanje radnička prava, tako što će se uvesti fleksibilnije zapošljavanje i radno vreme.Kako je rekao, izmene koje su i ranije sprovođene pod izgovorom da će doprineti većem zapošljavanju i investicijama nisu do toga dovele."U našim uslovima to znači zameniti izraubovanog radnika novim mlađim radnikom, koji će neograničeno raditi i neće pitati za platu", rekao je Novosel na predavanju srpskim sindikalcima u Beogradu.

Satnica u Srbiji tek 2,2 evra
Izvor: B92
Beograd -- Prosečan radnik u Srbiji za jedan sat rada zaradi tek malo više od dva evra.Hiljadama ljudi koji očajnički traže posao ova suma ne zvuči loše.Međutim, niko se ne oseća dobro kada čuje da bi mu trebalo gotovo 15 radnih sati da bi zaradio onoliko koliko prosečan francuski ili nemački radnici zarade za sat.U Srbiji je odavno postalo nezahvalno meriti standard građana čak i na osnovu prosečne mesečne zarade, još više meriti prosečnu zaradu po satu, a najbolnije bi definitivno bilo porediti je sa razvijenim zemljama. Ako bismo se ipak upustili u to, podaci bi bili poražavajući.Šveđani su, recimo, zadovoljni sa satnicom vrednom oko 39 evra. Preko centralne Evrope sa oko 34 evra u Nemačkoj i Francuskoj do zemalja istočnog bloka cifra se spušta na najviše 10 evra, što je slučaj u Češkoj, da bi polako ka Balkanu opadala na 4 evra u Rumuniji, 3 evra u Bosni i Hercegovini i, najzad, 2,2 evra u Srbiji. Srpski radnik je tako u nezavidnom položaju jednog od najmanje plaćenih u Evropi, a i šire. Zlata Zec iz Unije granskih sindikata Nezavisnost kaže da se ova satnica ne menja već dve godine, jer Socioekonomski savet ne namerava da postigne dogovor sa poslodavcima. "Prosto je nemoguće kroz socijalni dijalog koji nažalost u ovoj zemlji ne postoji da se takav dogovor postigne, pa smo nažalost prosto prisiljeni da idemo na druge metode sindikalne borbe, na ulice. To nije naš metod, ali moramo", kaže ona. Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić objasnio je da je, pored sive ekonomije i birokratskih prepreka, za propast srpskog tržišta rada zaslužno i zanemarivanje male privrede. "Takođe, jedan od velikih problema koji u Srbiji postoje, to je nedostatak izvora finansiranja, pre svega malih i srednjih preduzeća što onemogućava njihov razvoj", ukazuje on. "Kada sve to saberemo, praktično dolazi do toga, uz visoka opterećenja rada, da poslodavci nemaju dovoljno prihoda na računima svojih firmi i onda stradaju zaposleni. Njihove zarade su niske i ne mogu da se skupe sredstva da se te zarade povećaju", kaže Rajić. Da podsetimo, navedeni podaci važe samo za one sa prosečnom platom. Takvih je u Srbiji, nažalost, sve manje, dok se broj radnika na minimalcu od jednog evra na sat, iz dana u dan povećava. Prema najnovijim podacima, prosečna plata u Srbiji sada iznosi čak 400 evra. Ako biste, kojim slučajem, živeli od vazduha i čuvali svaki zarađeni dinar, mogli biste za tri godine da skupite za pristojan nov automobil. U ovakvoj situaciji, štednja za kupovinu makar i najskromnije garsonjere ulazi u domen naučne fantastike.

I bolovanje nam postalo luksuz
Izvor: B92
Beograd -- Građani Srbije sve češće ne smeju na bolovanje čak ni kada su stvarno bolesni.Početak jeseni je i početak sezone respiratornih infekcija. Međutim, sve manje zaposlenih građana odlučuje da ode na bolovanje.Prema podacima koji se pojavljuju u javnosti, broj bolovanja u ovoj godini oko četiri puta je manji nego prethodnih godina u isto vreme. Razlozi su različiti. Građani Srbije skoro po pravilu ili ne koriste ili veoma retko koriste bolovanje. Jedan razlog su smanjena primanja tokom odsustva. Drugi - strah za radno mesto.U državnim organima, međutim, tvrde da broj odobrenih bolovanja nije tako drastično smanjen. Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže i da zaposlenog niko ne može da otpusti zbog bolovanja i da građani odsustvo zbog bolesti treba da poštuju kao deo terapije. "Neki početni parametri govore da se bolovanje smanjuje. To može značiti više stvari - može značiti bolju organizaciju rada, može značiti da sami uposleni vode više računa o svom zdravlju, a može značiti i bolju organizaciju zdravstvene službe. Bolestan čovek mora koristiti bolovanje", jasna je ministarka zdravlja. Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Momčilo Babić kaže da građani nemaju razloga da strahuju za svoja radna mesta."Strah od gubitka radnog mesta postoji kod svih građana. Želim da ih ohrabrim - ovo je ipak sve ozbiljnija država i nema nijednog razloga da se plaše za gubitak radnog mesta", poručuje Babić.Iako je ekonomska situacija teška, prvi čovek RFZO veruje da će u dogledno vreme odsustvovanje sa posla manje koštati radnike.Prema njegovoj najavi, već do kraja godine biće uspostavljen kontrolni sistem koji će građanima omogućiti da dobiju potpune informacije o svojim pravima i da ih ostvare na najbolji način.

22. septembar 2013.

Poslodavci uvažili glas radnika
Izvor> Novosti.rs
Ujedinjeni poslodavci u četvrtak pred ministra privrede iznose svoje zahteve. Bez insistiranja da se produži rad na određeno, ali za rasterećenje plata
PREDSTAVNICI svih poslodavačkih organizacija će usaglašene stavove oko Izmena zakona o radu, ali i konkretne predloge o smanjenju doprinosa i poreza na zarade, staviti na sto pred Sašu Radulovića, ministra privrede. Na sastanku koji će se održati u četvrtak, o eventualnom rasterećenju plata i novom radnom zakonodavstvu, raspravljaće i predstavnici iz Privredne komore Srbije, zanatlije, nezavisni ekonomisti
Iako između poslodavaca i sindikata, o većini tačaka ne postoji ni minimum saglasnosti, ipak se, nakon višegodišnjih rasprava, nazire kompromis makar oko jedne. Tako u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća kažu da neće podržati kolege koje insistiraju da se rad na određeno produži sa jedne na tri godine:- Ukoliko se usvoji predlog da otpremnine plaća poslodavac samo za vreme koje je radnik proveo kod njega, onda je potpuno suvišno tražiti i da se produži rad na određeno vreme jer bi to značilo da poslodavci predlažu rešenja koja ih oslobađaju od svake odgovornosti - smatra Milan Knežević, predsednik Asocijacije
ZANEMELO MINISTARSTVO RADA
MINISTARSTVO rada, koje bi zajedno sa socijalnim partnerima, trebalo da razgovara o tom „radničkom ustavu“, uporno ćuti, iako se najavljuju sve restriktivnije mere, dalja umanjenja prava zaposlenih, fleksibilizacija rada i lakša otpuštanja - upozoravaju u Savezu samostalnih sindikata Srbije. - A o svemu tome govore isključivo predstavnici stranih i domaćih asocijacija poslodavaca i političari.Rukovodstvo iz ovog udruženja, međutim, ne odustaje od predloga da se cena radnog sata rastereti suvišnih dažbina i da se istovremeno suzbije siva ekonomija. Oni kažu da doprinosi i porezi na plate moraju da se spuste za makar 20 odsto jer su dažbine previsoke. Sa manjim finansijskim opterećenjima i većom kontrolom rada na crno, moguće je povećati prihode u BDP-u što nam je, kako navode u Asocijajciji, upravo pokazala susedna Hrvatska koja je, zahvaljujući boljoj kontroli fiskalnih kasa, za godinu dana povećala ukupne prihode za 1,6 milijardi evra.I u Uniji poslodavaca Srbije podržavaju ideju da se rasterete zarade od previsokih opterećenja, ali ne misle da bi produžavanje rada na određeno bilo štetno, već naprotiv. Prema rečima Dragoljuba Rajića, direktora UPS, aktuelni Zakon o radu je prepreka novim upošljavanjima jer destimuliše poslodavce da angažuju nove radnike i tim je „kontraproduktivan“.Sindikalni lideri, pak, ne misle da bi trebalo rezati ni doprinose ni poreze. Negoslav Jovanović, potpredsednik Industrijskog sindikata Srbije kaže da je teza da je rad u Srbiji skup i neprimeren, kao i da je predlog da se smanje porezi i doprinosi za 20 ili 30 odsto nemoguće realizovati jer toliko oslobađanja od poreza mora da se nadomesti iz nekih državnih prihoda, a da se zadrži sadašnji nivo zdravstvenih usluga, izdvajanje za penzije i za nezaposlene. On podseća i da se od poreza na zarade, koji iznosi 10 odsto, finansira i cela lokalna samouprava
ČUDNA MATEMATIKANA svakih isplaćenih 100 dinara, za porez i doprinose treba izdvojiti još 64 dinara. Ipak, porezi i doprinosi u zbiru procentualno iznose 47,3 odsto. Samim tim, sindikalci ocenjuju da nije problem u visini poreza i doprinosa već u sistemu obračuna i predlažu da se zato promeni ova čudna formula.
BROJKE
* 44.182 dinara prosečna neto plata u našoj zemlji
* 893.425 se u julu izjasnilo da nema posao

19. septembar 2013.

Kragujevački sindikalci traže izmenu odluke o okončanju restrukturiranja u preduzećima
Izgubiće se 3.500 radnih mesta

Izvor> Danas
Kragujevac - Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu zatražio je izmenu akcionog programa za preduzeća u restrukturiranju, jer bi njegovom doslednom primenom, samo u Kragujevcu, prema sindikalnoj računici, bilo ugašeno više od 3.500 radnih mesta. Time bi dodatno bila uvećana armija nezaposlenih dok bi radnici koji bi ostali bez posla i njihove porodice, u najvećem broju slučajeva, dospeli u još nezavidniju materijalno-socijalnu situaciju.
Istovremeno, upozoravaju kragujevački sindikalci, dosledna primena tog programa za posledicu bi imala i, na prvi pogled, manje vidljive, ali ništa manje teške posledice od gašenja radnih mesta. Najavljenim gašenjem mnogih preduzeća u restrukturiranju, kakve su pojedine „Zastavine“ i fabrike nekadašnji kragujevačke Industrije „Filip Kljajić“, nestaće i njihove tehnologije i proizvodne celine koje imaju perspektivu, tvrde sindikati.- Predlažemo da se iz ovih preduzeća izdvoje imovina i ljudski resursi, odnosno proizvodne celine koje imaju tržišnu perspektivu i da se sa tim kapitalom formiraju nova preduzeća, bez opterećenja. Da je to moguće svedoče ugovori Vlade o formiranju zajedničkih kompanija sa pojedinim inostranim investitorima. Na taj način bile bi sačuvane tehnologije, kao najvredniji resurs svakog preduzeća, navodi se u jučerašnjem obraćanju kragujevačkih sindikalaca nadležnima u Vladi i javnosti. Dodaje se da, ukoliko Vlada odluči da akcioni program realizuje uništavanjem preduzeća, sindikalci to neće mirno posmatrati.
Bivši Zastavini radnici najavljuju proteste
Kragujevac - Bivši radnici Zastavine Fabrike automobila najavili su, nakon jučerašnjeg sastanka sa gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem, skorašnje proteste, ukoliko sa nadležnima u Vladi Srbije narednih dana ne započnu pregovore o rešavanju njihovog statusa. Oni su poručili da će se ispred Skupštine grada okupiti u četvrtak, 26. septembra, nakon čega će, ako u međuvremenu, od nadležnih ne stigne nikakav odgovor, radikalizovati protest.Radi se, podsetimo, o 650 nekadašnjih radnika Fabrike automobila i Grupe „Zastava vozila“ koji su po dolasku Fijata proglašeni za tehnološki višak i upućeni na evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja, gde su su do jula ove godine primali odgovaraće prinadležnosti, posle čega su ostali bez ikakvih prihoda. Vlada Srbije je početkom 2010, sa Zastavinim sindikatima potpisala protokol kojim se obavezala da će ti radnici, nakon dvogodišnjih prekvalifikacija i dokvalifikacija na evidenciji NSZ, imati prednost prilikom zapošljavanja u Fijatovim kooperantskim firmama. Predstavnici Udruženja bivših Zastavinih radnika juče su kazali da oni redovno konkurišu za posao kod kooperanata Fijata, ali da niko od njih nikada nije pozvan ni na razgovor, pošto većina prekobrojnih ima između 46 i 55 godina života.Udruženje bivših radnika svojevremeno je pokrenulo inicijativu da se u Kragujevcu formira centar za reciklažu automobila, kamiona i autobusa, u kojem bi radili upravo prekobrojne „automobildžije“. Gradonačelnik Stevanović juče je kazao da je grad spreman da obezbedi lokaciju za formiranje tog centra, ali da definitivnu odluku donosi Vlada.
Ombudsman: Država saučesnik u kršenju prava radnika
Beograd - Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da država saučestvuje u kršenju prava radnika Industrije mašina i traktora i Industrije motora Rakovica i hiljada drugih radnika kojima poslodavci godinama ne uplaćuju doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje. „Pojedini poslodavci godinama krše zakon, dok državni organi koji treba da osiguraju njegovo poštovanje čekaju političko rešenje i volju da ga sprovode“, rekao je Janković nakon nedavnog sastanka sa sindikalnim predstavnicima ta dva preduzeća.Janković je ocenio da zbog toga ispaštaju radnici i njihove porodice, a kada im ta prekršena prava budu priznata pred međunarodnim pravnim instancama, štetu će plaćati svi poreski obveznici. Predstavnici sindikata ta dva preduzeća preneli su Jankoviću da 1.700 zaposlenih ne može da overi zdravstvene knjižice za sebe i članove porodica i ostvari pravo na zdravstveno osiguranje, jer se nalaze u resktrukturiranju, od kojih jednim upravlja država, ali i pored toga se ne uplaćuju redovno doprinosi za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih. Sindikalci su zaštitniku saopštili da im je Republički fond za zdravstveno osiguranje za 1.700 radnika stavio na raspolaganje nekoliko zdravstvenih knjižica, da ih poveravaju na privremeno korišćenje radnicima za koje ocene da su u tom momentu zdravstveno najugroženiji. .

Radnici Fabrike vagona najavili radikalizaciju štrajka
Tanjug
Štrajkački odbor Fabrike vagona iz Kraljeva najavio je danas da će radikalizovati štrajk ukoliko hitno ne dobiju neku od 12 plata koje im se duguju."Malo je reći da je situacija teška. Od maja nismo dobili ni dinar, a inače smo dobijali po 15.000. Radnici i njihove porodice su gladni. Ako se nešto hitno ne učini, mi ćemo morati da se okupimo ispred Gradske uprave u Kraljevu i na taj način obratimo gradonačelniku, pošto drugačije ni do njega ne možemo da dođemo”, rekao je predsednik Štrajkačkog odbora Nenad Terzić
Sindikati su optužili menadžment fabrike da ne brine o radnicima, jer su se u poslednja tri i po meseca, od kada traje štrajk, samo jednom sastali sa njima. Prema Terzićevim rečima, radnici traže da im se overe knjižice, isplate dugovanja i potpiše kolektivni ugovor.Momčilo Vilotijević iz Industrijskog sindikata Fabrike vagona kaže da je jedini spas za fabriku, koja tone sve dublje, da je neko kupi. "Socijalni program je jedina realna mogućnost da se nadamo nečemu
Prekobrojnih radnika ima, i zato se mora ponuditi isplata otpemnina, a pominjano je da će radnicima svih preduzeća u restrukturiranju biti ponuđeno 300 evra po godini staža. Jedino nas nakon toga neko može kupiti, ili ćemo u julu 2014. godine otići u stečaj”, rekao je Vilotijević Tanjugu. Direktor Fabrike vagona Boško Slavković kaže da socijalnog programa sigurno neće biti u ovoj godini, i da su informacije koje imaju sindikati netačne. "Prekobrojni radnici koji rade u administraciji jesu problem. Od 800 radnika, čak njih 450 nisu proizvodni radnici. Pošto smo u fazi restrukturiranja, ne možemo da otpuštamo radnike bez socijalnog programa, a to se neće dogoditi u ovog godini", rekao je Slavković. On je dodao da štrajk fabriku tera u propast, da dva važna posla stoje a naručioci čekaju. "U pitanju je reparacija 15 vagona za Železnice Srbije i voz od 11 kompleta za Termoelektranu Obrenovac”, rekao je Slavković Tanjugu. Fabrika vagona Kraljevo je nakon raskida privatizacije sa ukrajinskim Azov-impeksom, od 2010. godine u procesu restrukturiranja.

18. septembar 2013.

Orbović pisao Dačiću
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović zatražio je hitno zakazivanje sednice Socijalno-ekonomskog saveta.
Orbović je u otvorenom pismu premijeru Ivici Dačiću ocenio neophodnim da u što kraćem roku bude održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta, kako bi se počelo sa rešavanjem teških i brojnih problema sa kojima su suočeni građani Srbije. "Ukoliko smatrate da to nije pravi put, očekujemo da se u što kraćem roku obratite javnosti i preko medija nas upoznate sa pravcem u kom ide zemlja, politikom koju vodite i planovima i vizijom izlaska iz krize i razvoja Srbije koju kao vlada imate. Nadamo se da to nisu samo planovi za dalje umanjivanje prava, rasprodaju preostalih preduzeća, gašenje radnih mesta, makar uz pravdanje neohodnom racionalizacijom, odnosno planovi koji proizvode dalji rast siromaštva i nesigurnosti u Srbiji", navodi u pismu predsednik SSSS-a. Orbović ističe da će SSSS, ukoliko sednica saveta uskoro ne bude održana, smatrati da socijalni dijalog više ne postoji i "odbiće da učestvuje u toj farsi", uz poziv drugim reprezentativnim članovima da takođe, istupe iz tog tela, a o razlozima će obavestiti javnost.On napominje da su obavezni da o tome obaveste i međunarodne i evropske asocijacije, čiji su sindikati punopravni članovi. "Socijalni dijalog u Srbiji je na najnižem istorijskom nivou. Sednice Saveta, od početka Vašeg predsedavanja ovim jedinim i zakonski institucionalizovanim telom se ne održavaju, a socijalni partneri informacije od značaja za privredni oporavak i svet rada dobijaju isključivo preko medija", predočio je Orbović u pismu. On je dodao da istovremeno, najveći deo medijskog prostora zauzimaju najave sve restriktivnijih mera, počev od umanjenja prava zaposlenih izmenama Zakona o radu, čiji su najvatreniji zagovornici pojedine strane poslodavačke asocijacije, i to fleksibilizacijom rada i lakšim otpuštanjima, do reforme penzijskog sistema. "Reforme po pravilu znače, što se i iz najava jasno vidi, da će penzije pasti na nivo od 43,3 odsto od prosečne zarade, uz pooštravanje uslova penzionisanja. Bojimo se da to vodi u sprovođenje reformi i usvajanje zakona bez učešća socijalnih partnera i erupciju nezadovoljstva u Srbiji, čije su posledice nesagledive", upozorio je Orbović. On je dodao da je intenziviranje socijalnog dijaloga potrebno, pre svega zbog izuzetno teške ekonomska situacije i skoro neodrživo lošeg socijalnog i materijalnog položaja građana, uz najavljene izmene radnog zakonodavstva i reforme, dodajući da su za Sindikat njznačajnije zakonske izmene predviđene do kraja godine.

Pred otkazom 500 radnika novosadskih javnih preduzeća
Slađana Aničić | 17. 09. 2013. - 20:34h 11:56h | Foto: R. Getel | Komentara: 0 .Direktori novosadskih javnih preduzeća zbog velikih dugova firmi koje vode planiraju velika otpuštanja. Iako je prilikom dolaska nova vlast najavljivala da do toga neće doći, procenjuje se da bi čak 500 ljudi uskoro moglo da dobije otkaze. Najveći je problem to što je u preduzećima više ljudi nego pre godinu dana, jer su predstavnici nove vlasti u komunalnim preduzećima zaposlili članove svojih stranaka.


Protest zbog plata u JKP "Stan"Procenjuje se da je u JKP “Stan” oko 180 radnika višak, a u “Radosnom detinjstvu” ih je više od 60. Svojevremeno je bivši direktor “Spensa” Borislav Rajkov tvrdio da je u tom preduzeću dva puta više zaposlenih nego što je potrebno da bi to preduzeće poslovalo bez gubitaka. To znači da je u “Spensu” 150 radnika više.


U “Čistoći” se procenjuje da imaju višak od 200 zaposlenih.
Zoran Radosavljević, predsednik Sindikata komunlaca, navodi da je u javnim komunalnim preduzećima 2000. godine bilo zaposleno 3.500, a ove čak 6.300 radnika. Radosavljević dodaje da višak postoji, ali da se o tačnom broju još uvek ne može govoriti.

DS: Zaposlili 600 svojih članova

Novosadske demokrate pozvale su juče vladajuće stranke da građanima objasne da li pod smanjenjem troškova javnih preduzeća podrazumevaju zapošljavanje više od 600 svojih članova. Gradski odbor DS u saopštenju tvrdi da je gradonačelnik Miloš Vučević (SNS) za godinu dana, koliko je na vlasti u Novom Sadu postigao “katastrofalne rezultate” i da to pokušava da sakrije
- Nemoguće je utvrditi koliki je višak radnika jer su, osim stalno zaposlenih, angažovani i radnici preko studentske zadruge i oni koji rade honorarno - kaže Radosavljević. Više puta je naglašeno da su viškovi u administraciji, a ne i na terenskim poslovima. U sindikatu kažu da se to može videti na osnovu kvalifikacione strukture.- Kada se pogleda stručna sprema u pojedinim preduzećima čini se da su to naučni centri, a ne preduzeća koja se bave komunalijama - kaže Radosavljević.U Sindikatu komunalaca smatraju da teba prestati sa zapošljavanjem partijskih kadrova i pokrenuti dijalog između direktora, sindikalaca i zaposlenih. Treba napraviti i socijalani program za one koji moraju da napuste preduzeća. U javnim komunalnim preduzećima navode da viška nema. U “Spensu” kažu da je u ovoj godini zaposleno troje, a u prethodne četiri godine 73 radnika
- Tek pošto novo rukovodstvo napravi analizu poslova biće doneta odluka o eventualnom smanjenju broja zaposlenih - navode u Spensu. U “Novosadskoj toplani” ove godine je zaposleno sedam radnika, a u prethodne četiri radni odnos je zasnovalo 60 radnika. U JKP „Gradsko zelenilo“ je 356 zaposlenih na neodređeno i 57 na određeno vreme. U odnosu na kraj 2012. godine broj radnika je povećan za 21. U “Radosnom detinjstvu” od 2007. do 2012. godine zaposleno je 717 ljudi na neodređeno vreme..

CG: Otkaz "guraju" u zakon
Izvor> Novosti.rs
Da li će veliki broj zaposlenih na određeno vreme u decembru ostati bez posla? Vlasnici ne žele da zapošljavaju za stalno. Sindikati najavljuju „rat“
PODGORICA - Nakon što je veliki broj zaposlenih u Crnoj Gori stigao nadomak stalnog posla, Unija poslodavaca, potpomognuta Privrednom komorom, oglasila se tvrdnjama da bi uručivanje rešenja o radu na neodređeno ugrozilo poslovanje velikog broja preduzeća. Oni tvrde i da bi poštovanje Zakona o radu, koji nalaže poslodavcima da od decembra uručuju rešenja o stalnom zaposlenju radnicima koji rade dve godine sa ugovorima na određeno, bilo štetno i po zaposlene, odnosno prete - otkazima.Iz Unije poslodavaca su čak slikovito predstavili situaciju u kojoj oko 30 hiljada zaposlenih može ostati bez posla što bi, kako su naveli, bio veliki problem za njih, ali i za državu. Iz Privredne komore su predložili Ministarstvu rada i socijalnog staranja izmene Zakona o radu i to po hitnom postupku kako bi se „otklonile negativne posledice po poslodavce i zaposlene“.Iz oba reprezentativna sindikata - Unije slobodnih sindikata i Saveza samostalnih sindikata Crne Gore, međutim, najavljuju da će se svim sredstvima boriti za poštovanje Zakona o radu koji je, kako naglašavaju, pre gotovo dve godine usvojen uz saglasnost svih socijalnih partnera, pa i poslodavaca.
NE ISPLATI SE
KOMENTARIŠUĆI „pretnje“ otkazima iz Unije poslodavaca, Ivana Mihajlović kaže da ne vidi nijedan razlog za to. - Ukoliko je zaposleni dve godine kod poslodavca, i za to vreme se dokazao kao dobar i vredan radnik, obučio za posao koji radi, i doprinosi dobrom poslovanju preduzeća, mislim da poslodavcu nije u interesu da ga otpusti i zaposli drugog - kaže Mihajlovićeva.
U Uniji slobodnih sindikata „Novostima“ je rečeno da će zahtevati doslednu primenu izmena Zakona o radu.- Konačno, sada kada se približava trenutak koji ogroman broj zaposlenih u Crnoj Gori sa nestrpljenjem iščekuje, zahtevamo doslednu primenu izmena Zakona o radu. One se odnose na obavezu poslodavca da sa istim zaposlenim ne može da zaključi ugovor o radu na određeno vreme u periodu dužem od dve godine - kažu u USSCG i naglašavaju da je ugovor o radu na određeno vreme, mehanizam za najdirektnije izrabljivanje i mobing nad zaposlenim.U Uniji kažu da zaposleni koji rade po ugovoru na određeno vreme nemaju svoju ekonomsko-socijalnu stabilnost i nemaju dostojne uslove za rad. Oni moraju da prihvate sve radne uslove koje im poslodavac nameće, iz straha da im neće produžiti ugovor o radu ukoliko se pobune za svoja prava. Oni ne mogu kreditno da se zadužuju kao ostali zaposleni, niti da planiraju porodicu.Upravo to su bili ključni razlozi zbog kojih je izmenama zakona, poslodavcima uskraćena mogućnost da sa zaposlenim mogu da zaključe neograničen broj ugovora o radu na određeno vreme.- USSCG zahteva od socijalnih partnera i Vlade da budu dosledni u poštovanju onoga oko čega smo, nakon jednogodišnjih mukotrpnih pregovora, postigli saglasnost - kaže Ivana Mihajlović, pravni savetnik u USSCG. - U suprotnom, iskoristićemo sve dozvoljene oblike sindikalne borbe da sačuvamo stečena prava i zaštitimo zaposlene.Na pitanje da li su mogući i protesti, ona kaže da je „još rano“ za takve odluke, i da će se o njima odlučivati na osnovu razvoja događanja.I u SSCG kažu da će se svim demokratskim sredstvima boriti za poštovanje Zakona o radu jer jedino na taj način zaposlenima može da se obezbedi neophodna zaštita.- Ta zaštita im je posebno potrebna sada kad im se osporava pravo na rad na neodređeno vreme, koje jedino predstavlja sigurnost za radnike i njihove porodice - kažu u SSCG.Oni smatraju da pritisci, ucene, mobing i neizvesnost radnih mesta dovode do nezadovoljstva i nedovoljne kreativne angažovanosti. Poslodavci - tvrde - žele potpunu slobodu u otpuštanju radnika, dok problem njihovog novog zapošljavanja prebacuju na druge.

Štrajk hrvatskih zdravstvenih radnika
Izvor>Tanjug
Članovi hrvatskih Sindikata lekara i medicinskih sestara stupili su jutros u štrajk u bolničkim ustanovama, zahtevajući novi kolektivni ugovor kojim bi se povećali iznosi dodataka za prekovremeni rad i dežurstva
Štrajk, koji je počeo u sedam sati, organizovali su Hrvatski sindikat lekara, koji ima 4.500 članova, i Hrvatski strukovni sindikat medicinskih sestara - medicinskih tehničara sa 12.000 članova, a trajaće, kako su najavili, do ispunjenja zahteva. Sindikati su objavili da će se štrajku priključiti 70 odsto bolničkih lekara i sestara, odnosno više od 46.000 zdravstvenih radnika, prenela je Hina.Štrajkači traže i povraćaj dodataka na plate koje su izgubili sudskim poništenjem bivšeg kolektivnog ugovora u junu, kao i plaćanje prekovremenih sati u skladu s hrvatskim i evropskim zakonodavstvom.Zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i hitnoj medicinskoj službi rade normalno.Ministarstvo je najavilo da će pažljivo nadgledati funkcionisanje sistema za vreme štrajka i preduzimati sve potrebne mere i aktivnosti kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi.U skladu s uputstvom Ministarstva, bolničke hitne službe biće dodatno kadrovski pojačane kako bi bile spremne za slučaj povećanog broja pacijenata.Organizovan je i krizni štab koji su bolnice dužne da obaveste o svim eventualnim incidentnim i kriznim situacijama koje nije moguće razrešiti na nivou zdravstvene ustanove.

17. septembar 2013.

Razgovori o Zakonu o radu
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predstavnici Vlade Srbije i Saveza samostalnih sindikata (SSSS) o izmenama i dopunama Zakona o radu
Vlada Srbije (Tanjug)Predstavnici Vlade i SSSS-a saglasili su se da narednih nedelja treba formirati komisije čiji bi članovi bili uključeni u donošenje izmena i dopunama Zakona o radu, izjavio je Tanjugu potpredsednik SSSS-a Zoran Mihajlović. On je rekao da su u razgovoru sa predsednikom SSSS-a Ljubisavom Orbovićem učestvovali prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, kao i ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović. Mihajlović je rekao da je na sastanku bilo reči o tome da se u narednom periodu formiraju dve komisije - jednu bi činili predstavnici sindikata, a drugu predstavnici vlade. "Očekujemo da ćemo u naredne dve nedelje imati širu sliku o tome kako će se posao obaviti, budući da je reč o veoma obimnom poslu i važnom zakonu", kazao je Mihajlović i dodao da se konkretan tekst sa izmenama ne može očekivati pre marta iduće godine. Mihajlović je rekao da očekuje da će se od oktobra početi sa konkretnim radom na izmenama zakona, a da će ceo posao trajati nešto duže. Udruženi sindikati Srbije "Sloga" saopštili su ranije danas da je Zakon o radu vitalni nacionalni interes, i da kao takav "ne može biti predmet pojedinačnih razmatranja sindikata i političkih autoriteta, niti se on može razmatrati na Socijalno ekonomskom savetu (SES)". "SES treba hitno rasformirati, jer je kao vladino telo odavno svojim (ne)radom izgubilo kredibilitet, a načinom kako je formiran i ko su njegovi predstavnici, diskreditovano od samog svog osnivanja", navodi se u saopštenju tog sindikata. Udruženi sindikati Srbije "Sloga" naveli su da bi izmenu Zakona o radu, koja je ipak neophodna, trebalo da prati šira javna rasprava, uz učešće svih relevantnih činilaca, od sindikata sa realnom snagom i članstvom, do poslodavaca, stručne javnosti i medija, kako bi se razmotrili svi efekti i gde bi se isključivo konsenzunsom došlo do održivog rešenja. Zoran Mihajlović iz SSSS-a rekao je da se slaže sa time da bi Zakon o radu trebalo da se analizira na širem nivou i da nedostaje jači socijalni dijalog, ali smatra da baš zato ne bi bilo dobro rasformirati SES, jer to telo doprinosi takvom načinu komuniciranja. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da vlada mora da napravi bolji biznis ambijent za ulaganje, kao i da će o novom zakonu o radu razgovarati sa sindikatima od danas. On je rekao da "vlada to mora da učini, ne zato što nas neko tera, već zato što je to uslov opstanka Srbije". Državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović rekao je Tanjugu prošle nedelje da radna grupa još nije razmatrala izmene i dopune Zakona o radu, a da će "ovih dana u nju biti uključeni i predstavnici ministarstava privrede i finansija". "Uključujuci sve razloge koji dovode do izmene zakona o radu, pretpostavljam da će taj proces biti komplikovaniji, složeniji, ali ukoliko se opredelimo da izmenimo samo ona rešenja koja bi se brzo odrazila na privredni ambijent, onda bi to moglo da se uradi u vrlo kratkom roku", kazao je Martinović. On je napomenuo da postoji mogućnosti da tekstovi oba zakona budu istovremeno razmatrani, i to u paketu sa nekim drugim propisima koji treba da se odraze na stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta u Srbiji.

Sindikati traže pisano očitovanje ministra
Ministar zdravstva poziva sindikate na pregovore

Izvor>e-Novine
Iako je ministar zdravlja Rajko Ostojić pozvao čelnike triju sindikata zdravstva na nastavak socijalnog dijaloga u ponedjeljak u 14 sati, pitanje je hoće li se itko od njih pojaviti u Ministarstvu zdravlja. Naime, sindikati liječnika i medicinskih sestara traže Ostojićevo očitovanje o njihovu prijedlogu kolektivnog ugovora, a treći sindikat neće doći jer, kaže, nije u kolektivnom sporu s Vladom, izvještava HRT
Predsjednik Hrvatskoga liječničkog sindikata Ivica Babić rekao je u ponedjeljak Hini da će se odazvati samo ako dobiju ministrovo očitovanje u pisanom obliku o tome što je sporno u kolektivnom ugovoru koji predlažu liječnički i sestrinski sindikat."Da bi se izbjegle sve nejasnoće tko što nudi, tražimo pisano očitovanje ministra Ostojića o našem prijedlogu kolektivnog ugovora. Čim to dobijemo, spremni smo odazvati se pregovorima u bilo koje doba dana i noći", rekao je Babić. On je u nedjelju, na neuspješnom postupku mirenja, zastupao oba sindikata u sporu s Vladom - Hrvatski liječnički sindikat i Hrvatski strukovni sindikat medicinskih sestara - medicinskih tehničara. Pritom upozorava da su sindikati uputili zamolbu za očitovanjem ministra još 8. kolovoza, ali do danas nisu dobili odgovor.Ostojić je u nedjelju, odmah nakon neuspješnog mirenja, pozvao sve sindikate u zdravstvu na nastavak socijalnog dijaloga i pregovore koji bi mogli dovesti do potpisivanja kolektivnog ugovora.Treći sindikat u zdravstvu, Samostalni sindikat zdravstva i socijalne skrbi Hrvatske, neće se odazvati na taj poziv jer nije u kolektivnom sporu s Vladom, rekla je predsjednica tog sindikata Spomenka Avberšek. Ona ipak pozdravlja ministrovu inicijativu jer, kako kaže, treba nastaviti sa socijalnim dijalogom dok god se može.Predstavnici Vlade te Hrvatskog liječničkog sindikata i Hrvatskog strukovnog sindikata medicinskih sestara - medicinskih tehničara jučer su neuspješno završili drugi postupak mirenja. Zatim su ti sindikati najavili pokretanje štrajka u srijedu u 7 sati.Štrajk će se organizirati u bolničkom sustavu do ispunjenja zahtjeva. Sindikalni čelnici ustvrdili su da će se odazvati 70 posto medicinskog osoblja, odnosno 46.000 bolničkih liječnika i medicinskih sestara iz cijele Hrvatske.Sindikati traže prava koja su liječnici i sestre imali u poništenom kolektivnom ugovoru, sklopljenom s bivšim ministrom Darkom Milinovićem na kraju njegova mandata. Taj je ugovor, iz proceduralnih razloga, poništio sud u lipnju ove godine. Nakon toga su, tvrde sindikati, plaće liječnika i medicinskih sestara smanjene za oko 30 posto, a prekovremeni sati ne plaćaju se u skladu s hrvatskim i europskim zakonima.Ministar zdravlja Rajko Ostojić više je puta opovrgnuo te podatke, ustvrdivši da su medicinskim sestrama osnovne plaće smanjene za 150 do 300 kuna, a liječnicima do 400 kuna. Slaže se da su potrebne dorade privremenog kolektivnog ugovora, ali kroz kolektivne pregovore, a ne ucjenom štrajkom.Čelnici sindikata liječnika i sestara prekinuli su u kolovozu pregovore s Vladom i pokrenuli prvi postupak mirenja, koji je 26. kolovoza neuspješno završio. Pregovore su prekinuli tvrdeći da im Vlada, nudeći na potpisivanje kolektivni ugovor koji je zaključila sa Samostalnim sindikatom zdravstva i socijalne skrbi, uskraćuje prava te nanosi štetu liječnicima i medicinskim sestrama.Privremeni kolektivni ugovor, koji je s Vladom 5. srpnja potpisao Samostalni sindikat zdravstva i socijalne skrbi, vrijedi do 5. listopada, s produženom primjenom do 5. siječnja 2014.

Hrvatski Valensa je dobro plaćen
Izvor> Politika
Vilim Ribić ima brkove kao Leh Valensa iz mlađih dana. Za njega kažu da je najžešći sindikalni lider u Hrvatskoj, pred kojim strepe ministri i premijer Zoran Milanović. Predsednik je Matice hrvatskih sindikata, sa 64.000 članova, ali za sebe tvrdi da je „jedan potpuno normalan i uravnotežen čovek”.– Nerazumni su oni sa druge strane. Teraju me na dosledan odgovor u zaštiti interesa naših članova, pa zato nekima izgleda da sam radikalan. Druga strana je, naravno, Milanovićeva vlada – kaže Ribić za „Politiku”.U Hrvatskoj postoji mnogo malih sindikata, ali je po zakonu obavezno da imaju najmanje 10 članova. Kako ističe, sindikalni lideri i eksperti moraju da budu dobro plaćeni, jer „entuzijazam traje dve-tri godine, ali nakon toga dolaze žena i troje dece, pa nećete ceo život život biti u entuzijazmu”.– Ako mu date platu manju od zamenika ministra, on će se uvek truditi da se dopadne zameniku ministra. On je na rukovodećem položaju i mora da bude plaćen. Jedan od izvora snage sindikata je u kadrovima. Oni imaju platu na nivou ministara i državnih sekretara. Mi smo na tržištu i moramo da čuvamo svoje kadrove. Zato se ne dodvoravamo nikome, zato smo nezavisni i imamo odgovarajuću društvenu i materijalnu poziciju. I zato ne možemo da pređemo na drugu stranu – tvrdi hrvatski „Leh Valensa”.Neki pokušavaju da osnuju sindikat, pa propadnu, napominje Ribić i dodaje da u naftnoj kompaniji INA deluju samo tri sindikata, isto koliko i u Hrvatskoj elektroprivredi.– Čini mi se da je kod nas ipak drugačija situacija nego kod vas u Srbiji, nema toliko „boranije”. Ali, recimo, u zdravstvu imamo 17 sindikata, tamo je situacija mnogo složenija. U Hrvatskoj železnici ima sedam sindikata, a u gradskom prevozu u Zagrebu sigurno nema više od tri. Sindikati u Hrvatskoj, a verovatno i u Srbiji, imaju mnogo slabosti, ali nisu ništa gori od ostalih institucija. I sama država, i njen sudski sistem, univerzitet, svi su mnogo gori. Onda ni sindikati ne mogu biti bolji. Prevladava fragmentarna svest, gde ljudi nemaju nikakvu predstavu o opštem dobru. I to se upravo vidi na stanju duha u narodu – poručuje Vilim Ribić.

Dostignuće austrijskih sindikata: godišnje 14 plata
Socijalno partnerstvo – ključ socijalnog mira

Izvor> Politika
Austrijski a potom švajcarski model rešavanja permanentnih sukoba poslodavaca i radničke klase, oba iz tridesetih godina 20. veka, otvorili su novo poglavlje u Evropi: socijalno partnerstvo, zajedničko odlučivanje predstavnika preduzimača i zaposlenih.Poučeni iskustvima radničke pobune iz 1934, kada su socijalni nemiri doveli do građanskog rata, u Austriji je ustoličeno socijalno partnerstvo. Predstavnici četiri komore – Privredne komore, Saveza industrijalaca, Radničkih komora i Saveza sindikata – dogovaraju se i konsenzusom odlučuju u okviru Paritetne komisije o kolektivnim ugovorima, poboljšanju uslova rada i visini nadnica.Sindikati uz to polažu pravo da stave veto na odluke koje nisu u interesu zaposlenih. Ovaj model je Austriji omogućio da se popne na vrh lestvice zemalja sa najboljim uslovima rada.Ne samo da je zakonom zagarantovana isplata minimalno 14 plata godišnje, već se one redovno usklađuju sa godišnjom inflacijom. Slično je i u Švajcarskoj, gde je ideja socijalnog partnerstva preneta u praksu 1937. godine – ne bi li se sprečilo širenje fašizma u konfederaciji.Nemačka je prihvatila princip socijalnog partnerstva posle Drugog svetskog rata, iako ono nije donelo rezultate koji mogu da se uporede sa Švajcarskom i Austrijom gde praktično nema štrajkova, ili bar ne dužih obustava rada.U Nemačkoj se, shodno situaciji, socijalno partnerstvo ponekad pogrdno naziva „antagonističkom kooperacijom” ili „konfliktnim partnerstvom”.U sve tri države vlasti po automatizmu prihvataju svaki dogovor koji ostvare poslodavci i sindikati, a u slučajevima kada nema konsenzusa država apeluje da se on ostvari.Sindikati su tradicionalno podeljeni na one koji su bliži idejama socijalista i socijaldemokrata i na one više vezane za stranke desnog centra, ali stranačke naklonosti uvek su pre svega u funkciji interesa radnika. Socijalno partnerstvo je zakonom ustoličeno u EU gde su socijalni partneri Biznis Jurop, Centralni savez javnih preduzeća i Organizacija malih preduzetnika, sa jedne, i Evropski savez sindikata, sa druge strane.

Italija: najjači sindikati Evrope
Ovih dana u svim centralama CGIL razvijene su zastave mira protiv vojne intervencije u Siriji

Izvor> Politika
Među zemljama EU, Italija ima najviše organizovanih pripadnika sindikalnih organizacija, iako polovinu od oko 15 miliona članova čine penzioneri. Predvode ih tri najveće nacionalne centrale: Italijanska generalna konfederacija rada (CGIL), Italijanska konfederacija radničkih sindikata (CISL) i Italijanska unija rada (UIL). Prva ima ima 5,7 miliona članova, druga 4,4 a treća 2,2 miliona. Listu upotpunjavaju još četiri važnija sektorska ili nezavisna sindikalna udruženja.Centrale su ranije bile podeljene po političkim naklonostima, ali te razlike su se umnogome izgubile nestankom Druge Republike i njene tri dominantne stranke: komunista (CGIL), demohrišćana (CISL) i socijalista (UIL). To ne znači da su sindikati izgubili svaku vezu sa strankama. Generalna unija rada (UGL), koja tvrdi da ima 1,9 miliona članova, bliska je Berluskonijevoj partiji Narod slobode, a postoji i Sindakato Padano (SP), vezan za partiju Liga severa.CGIL je zadržao najborbeniji stav prema vlastima, što ga je udaljilo od druge dve centrale, posebno oko pitanja kolektivnih ugovora sa vladom i udruženjem poslodaca.Fragmentacija je velika u poslednje dve-tri decenije, posebno u javnom sektoru, gde je 1,3 miliona članova sindikata podeljeno između 300 organizacija od kojih 200 ima manje od 100 članova, a 100 manje od deset.Uprkos tome, italijanski komentatori smatraju da je pred sindikatima, sem UGL i SP, zajednička budućnost u skladu sa ciljem postavljenim još pre četiri decenije.Sve tri najveće sindikalne grupacije organizovane su na isti način: odvojenih industrijskih federacija radnika metalne industrije, javnog sektora, telekomunikacija…Tri centrale u vremenima krize zahtevaju da pitanja radnika budu u srži političkih i ekonomskih odluka. Pri tom nude konkretne predloge: od smanjivanja poreza zaposlenim, penzionerima i kompanijama koje bi zaposlile nove radnike u naredne dve godine, preko zaštite nezaposlenih i efikasne borbe protiv neplaćanja poreza do modernizacije javne administracije, ne kroz otpuštanja već pojednostavljivanjem njenih operacija kako bi bile efikasne, i smanjivanja troškova politike.Ovih dana u svim centralama CGIL razvijene su zastave mira protiv vojne intervencije u Siriji. Sindikati se, kada zatreba, i generalnim štrajkovima, koji parališu zemlju, bore za održiv balans zarada i penzija, minimalnu cenu rada, prava radnika imigranata, protiv dečijeg rada.

16. septembar 2013.

Plata 400 evra, a dažbine 520
Izvor: Politika
Beograd -- Dok u većini zemalja EU porezi i doprinosi opterećuju zarade s oko 42 odsto, u Srbiji je to 64,5 odsto, i to nije sve što poslodavci plaćaju, piše "Politika".Može li država da pojeftini rad? Da smanji državna opterećenja na zarade, rastereti poslodavce i omogući im da sve one koji kod njih sada rade na crno prevedu u legalne tokove, tako što će ih prijaviti da rade, uplaćivati im poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje i ujedno tako puniti kasu i budžet, piše "Politika". Da li bi rad bio jeftiniji ukoliko bi se nedavno uvećani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ponovo smanjili (bili su 22, a sada su 24 odsto), a da se pri tom ne napravi neravnoteža u budžetu i nastavi s redovnim isplatama penzija? Kako, drugačije rečeno, da rešimo problem s kojim se godinama suočavamo – da su nam plate u proseku male (oko 400 evra), a da nam je rad – skup? Po oceni poslodavaca i preskup. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za "Politiku" da je to moguće uraditi kroz solidarni porez u javnom sektoru gde su plate dvostruko veće nego prosečna penzija, pa onaj kome to ne odgovara neka napusti javni sektor koji je ionako prekobrojan.Nema, kaže on, objektivnog razloga da nameti na zarade u Srbiji budu veći nego u pretežnom broju evropskih zemalja, gde ne prelaze 42 odsto. Istovremeno poslodavac u Srbiji na svakih 100 dinara plate svom radniku državi daje još 64,5 odsto. Šta je uračunato u ovih 64,5 dinara? Rajić kaže da 24 odsto ide za penzijsko i invalidsko osiguranje, 12,3 procenta na zdravstveno osiguranje, tri odsto na osiguranje u slučaju gubitka posla i 10 odsto iznosi porez na zarade, koji je među najnižim u Evropi. Iako pri prostom sabiranju ispada da su davanja poslodavca prema državi oko 49 odsto, to je tako samo na papiru, kaže Rajić, pa se stvara lažna slika kako država Srbija ne opterećuje mnogo zarade. U stvari nije tako, kategoričan je on.U zaradu ulaze bruto jedan i bruto dva obračun koji u zbiru daju da su plate u Srbiji zaista opterećene sa 64,5 odsto na svakih 100 dinara. Doprinosi, koji su ukalkulisani u ovih 64,5 dinara, dele se između poslodavaca i zaposlenog. Računica je više nego komplikovana, što je velika manjkavost onih koji su pravili ovakva sistem obračuna, kaže Rajić i naglašava da u Americi gotovo svako sam može da izračuna svoju bruto platu, jer je postupak obračuna lak.U Srbiji firma mora da ima stručnjaka za finansije da bi obračunao zarade zaposlenih, kritičan je Rajić. Ne sme se, dodaje, gubiti iz vida ni činjenica da se osnovica na zarade povećava shodno visini plate. Osnovica ne može biti ista za onog ko prima 30.000 i 100.000 dinara. Onaj čija je plata veća od 100.000 dinara ima još veća opterećenja na zaradu i ona iznose oko 66 odsto, kaže on. Iznos neoporezivog dela zarade je oko 11.000 dinara.Kako bi podigli nivo industrijske proizvodnje, pogotovo u granama koje su najviše pogođene krizom, kao što je slučaj s tekstilnom industrijom, BiH i Slovenija su, primera radi, smanjili opterećenja na zarade poslodavcima za oko 30 odsto. To je odavno trebalo uraditi i u Srbiji.Rajić tvrdi da cena rada u doradnim, takozvanim lon poslovima čini 85 odsto ukupne cene proizvoda. Kada bi se ti izdaci smanjili za 25 do 30 odsto u tekstilnim fabrikama bi se zaposlilo između 10.000 i 15.000 novih radnika, jer bi domaća tekstilna industrija bila mnogo konkurentniji na tržištu. Ovako srpski tekstil od četiri ponuđena posla dobije jedan, jer je rad skup.Rajić kaže da je teško reći gde bi u ovoj strukturi zarada moglo da se nešto "uštine”, a da se ne napravi rupa u budžetu koji je ionako deficitaran preko svake mere, osim da se linearno smanje doprinosi i za zdravstvo i za PIO.

Sindikati i poslodavci za manje poreze
Izvor> Economy.rs
Predstavnici sindikata i poslodavaca saglasni su da bi trebalo smanjiti porez na zarade, i uvesti progresivno oporezivanje prihoda i imovine, ali da bi pre toga pažljivo trebalo odrediti mehanizme po kojima bi se taj model sprovodio i da bi novac bio iskorišćen u prave svrhe.Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević saglasan je sa tim da se nameti na rad moraju smanjiti. Naveo je da se moraju eliminisati uzroci koji generišu nezaposlenost, a to su na prvom mestu izuzetno velika zahvatanja i visoki porezi i doprinosi.Knežević je izjavio Tanjugu da je opterećenje za poslodavca i to što na njegov teret pada bolovanje do mesec dana, troškovi prevoza radnika, troškovi za plaćanje otpremnina, topli obrok, regres, naknada za invalide."Poslovanje u realnom sektoru postalo je ne samo neisplativo, nego nemoguće", ocenio je on.
Između 300.000 i 500.000 neprijavljenih
Prema njegovim rečima, ako se privreda ne rastereti, Srbija će svake godine imati sve veći broj nezaposlenih, a potrebna je i borba protiv sive ekonomije i ljudi koji ne prijavljuju radnike."Ako kažemo da ima između 300.000 i 500.000 neprijavljenih radnika, pa to je onda potencijal. Ako to ne uvedemo u legalne tokove, svi ekonomski potezi u budućnosti su besmisleni", rekao je Knežević.Prema rečima Kneževića, koji je vlasnik konfekcije Modus, u tekstilnoj industriji i najvećem delu proizvođačkog sektora, plate su izuzetno male, tako da bi u slučaju da se smanji porez na zarade, on taj novac iskoristio za uvećanje plate."Ako bi se to smanjenje poreza iskoristilo za povećanje plate radnicima, država bi značajan deo privukla kroz potrošnju, a kroz povećanje plate povećali bi se prihodi od poreza i doprinosa", rekao je Knežević.On je ocenio da bi ukupno rasterećenje plate moglo biti između devet i 12 odsto. "Niko se ne pita šta ako ne rasteretimo privredu. Neverovatno je da se ne stavlja u jedan odnos i činjenica da imamo izuzetno visoku stopu poreza i doprinosa u evropskim razmerama, a da sa druge strane imamo najnižu kupovnu moć i standard građana", ocenio je Knežević.
Sindikati za progresivno oporezivanje
Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) ukazuju da bi trebalo pažljivo odrediti mehanizme po kojima bi se model progresivnog oporezivanja sprovodio."I ranije smo se zalagali za to da se ide ka progresivnom oporezivanju i da svi podnesu teret krize podjednako", kazao je Tanjugu Zoran Mihajlović iz tog sindikata.On je naveo da bi takav model mogao da doprinese stvaranju jake socijalne države, koja bi zaista štitila najugroženije građane.Mihajlović je rekao da bi trebalo pažljivo razmotriti mehanizme, odnosno da se uspostavi dobra kontrola kako bi se znalo na koji način se troši novac koji je na taj način stigao u budžet.
Većina poslodavaca bi povećala plate
Najavljene reforme u pogledu smanjenja fiskalnog opterećenja zarada prihvatljive su i za Uniju poslodavaca Srbije.Ta organizacija je u julu predstavila istraživanje koje je pokazalo da bi novac, koji bi bio oslobođen smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, oko 64 odsto poslodavaca dalo na povećanje plata zaposlenih i na povećanje profita, a 32 odsto poslodavaca bi ih usmerilo isključivo na plate zaposlenih.Kako su pokazali rezultati istraživanja Unije poslodavaca Srbije i konsultantske kuće "CEFE Srbija", koje je obuhvatilo predstavnike 202 malih, srednjih i velikih preduzeća, četiri odsto direktora ili menadžera bi ta sredstva dalo isključivo za povećanje profita.Predstavnici tih organizacija, koji su sproveli istraživanje tokom prvih pet meseci ove godine, ukazali su ranije da bi se smanjenje fiskalnog opterećenja zarada pozitivno odrazilo na zaposlenost, odnosno zadržavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i na povećanje zarada zaposlenih.Trenutno poresko opterećenje zarada iznosi 68,19 dinara na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog.Istraživanje je pokazalo da 191 poslodavac smatra da bi u proseku bilo potrebno smanjiti fiskalno opterećenje zarada za oko 40 odsto u odnosu na sadašnji nivo.

13. septembar 2013.

Radnici nisu višak
Izvor> Novosti.rs
Sve više prigovora na tezu da jedino privatni sektor zarađuje, a ostali samo troše. Smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru ne vodi državu do oporavka
Mantru da se javni sektor mora hitno rešiti viška zaposlenih kako država ne bi doživela bankrot, sindikati u Srbiji sve više doživljavaju kao uvredu. I, dok poslodavci tvrde da jedino privatni sektor realno zarađuje novac, dok ga svi ostali samo troše, sve je više onih koji nisu sasvim saglasni sa ovakvom matematikom. Sa pričom o predimenzioniranom javnom sektoru, koji „privreda“ više ne može da izdrži, nije saglasan ni Vladimir Milutinović, profesor Filozofskog fakulteta.- Priča o poslodavcima koji nas hrane nema nikakve veze sa realnošću, ali ima sa ideološkom formacijom u kojoj živimo. Bajkom o tome da finansiraju javni sektor i hrane građane, političko-menadžerska klasa se u odnosu na njih stavlja u položaj roditelja u odnosu na decu i onda zahteva i sva prava iz tog odnosa, slobodno raspolaganje društvenim bogatstvom i autoritarni položaj: „Dok te ja hranim ima da me slušaš!“Milutinović navodi da se u javnosti kroji mišljenje da se od privatnog sektora „uzima“ i da se „daje“ javnom sektoru, koji sam ne zarađuje ništa i smatra da je ova priča, iako zvuči logično, u stvari deo jedne neoliberalne bajke.
PRIVILEGIJE
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da je 20 godina privilegovanja javnog aparata u odnosu na privredu i proizvodnju državu dovelo do ruba propasti i računaju da na 25,7 građana Srbije dolazi tek jedan zaposleni u proizvodnji, čime se naša zemlja našla u društvu sa Burundijem i Gvatemalom.
Svoju tezu potvrđuje brojakama i navodi da, prema podacima Ministarstva finansija, PDV i akcize čine oko 70 odsto budžeta, što znači da sami građani finansiraju, samo preko ova dva osnova, približan procenat budžeta. A ako se dodaju i doprinosi koje plaćaju radnici u privatnim i državnim preduzećima od svojih bruto plata, jasno je da nas privatnici hrane uglavnom preko dve stvari: doprinosa na svoje plate i od poreza na dobit. A to je najviše pet odsto!- Porez na dobit preduzeća čini oko sedam odsto budžeta, ali u okviru tog procenta su i državna i privatna preduzeća. Ukupan doprinos poreza na plate u budžetu je oko 5,5 odsto, a privatnika ima mnogo manje nego zaposlenih uopšte - dodaje Milutinović.I u Stalnoj konferenciji gradova i opština imaju zamerke na računice koje stižu iz poslodavačkih udruženja, naročito onih koje se odnose na broj radnika u lokalnoj administraciji:- Poslodavci kažu da, u Austriji recimo, jedan činovnik ide na 1.000 stanovnika, dok je u našoj lokalnoj samoupravi sedam do osam. To nije tačno jer ne postoji nikakav EU standard koji ovo propisuje. Srbija ima 7,5 miliona stanovnika, 169 gradova i opština, a ukupan broj zaposlenih u lokalnoj administraciji je 41.000. Ako bismo u ove zaposlene računali i radnike predškolskih ustanova, taj broj je ispod zvaničnog podataka koji je dat za Austriju. U Švedskoj, primera radi, od ukupnog broja svih zaposlenih stanovnika, svaki četvrti radi za lokalnu samoupravu!

Sindikati i poslodavci se sastali sa ministrom privrede Sašom Radulovićem
Izmene Zakona o radu posle javne rasprave

Izvor> Danas
Beograd - Predstavnici četiri sindikata i Asocijacije malih i srednjih preduzeća sastali su se juče sa ministrom privrede Sašom Radulovićem, a jedan od zajedničkih zaključaka je da su izmene Zakona o radu u interesu i radnika i poslodavaca. Prema rečima jednog od učesnika u tim razgovorima, ministar je obećao da će izmene zakona proći demokratsku proceduru, da će biti na širokoj javnoj raspravi, a tek potom će usaglašeni tekst vlada proslediti u skupštinsku proceduru. Stav AMSP je, kaže naš sagovornik, da nećemo biti saglasni sa predlogom koji ovih dana dostavljaju neka druga poslodavačka udruženja, da se mogućnost rada na određeno vreme produži sa sadašnjih 12 meseci na tri godine. „Ako se usvoji odredba da radniku koji ostaje bez posla poslodavac daje otpremninu samo za period koji je proveo u toj firmi, onda je fleksibilnost radne snage dobijena, i nema potrebe da se odugovlači sa prijemom radnika u stalni radni odnos“, ističe sagovornik Danasa i dodaje da u medijima predstavnici jednog sindikata uporno polemišu o stavovima poslodavaca u vezi sa promenom Zakona o radu, iako ne postoji zvaničan niti nezvanično usaglašen predlog poslodavaca. Ispred sindikalnih organizacija, ovom sastanku prisustvovali su Ranka Savić (ASNS), Dragan Matić (Industrijski sindikat), Željko Veselinović (Sindikat Sloga) i Ivica Cvetanović (Konfederacija samostalnih sindikata) dok je predstavnik poslodavaca bio predsednik AMSP Žarko Milisavljević.

Radulović otvoren za saradnju sa sindikatima
Tanjug
Ministar privrede Saša Radulović izjavio je danas da je otvoren i spreman za komunikaciju sa sindikatima.Radulović je rekao da je na sastanku sa predstavnicima sindikata najavio prioritete Vlade Srbije i Ministarstva privrede u predstojećem periodu. Ministar privrede je juče primio predstavnike više sindikalnih organizacija u Srbiji - Ranku Savić iz Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata, Željka Veselinovića iz Udruženih sindikata Srbije "Sloga", Dragana Matića iz Industrijskog sindikata Srbije i Ivicu Cvetanovića iz Konfederacije slobodnih sindikataPrvi sastanak je, kako je ocenio, protekao u dobroj atmosferi, a čelnici ovih sindikata upoznali su ministra sa svojim stavovima i očekivanjima od Vlade i Ministarstva privrede. Kako je saopšteno iz sindikata, oni su predložili da bi izmenu zakona o radu trebalo da prati šira javna rasprava, uz učešće svih relevantnih činioca, od sindikata, poslodavaca, stručne javnosti i medija, kako bi se razmotrili i negativni efekti, i gde bi se konsenzusom došlo do održivog rešenja koje bi bilo dobro za sve učesnike u budućem socijalnom dijalogu. Prema navodima sindikata, na sastanku je konstatovano da je trenutna neuređenost sindikalne scene u Srbiji jedan od većih problema za institucije socijalnog dijaloga, da se mora urediti, jer trenutno ide na štetu i radnika i poslodavaca.

Sindikat Metal Sistema traži hitan sastanak sa ministrom privrede
Protive se prodaji proizvodnih celina fabrike

Izvor> Danas
Kragujevac - Sindikalna organizacija kragujevačke firme Metal Sistemi zatražila je hitan sastanak kod novog ministra privrede Saše Radulovića, od koga traže da proizvodne celine te kompanije budu izuzete sa spiska fabrika u restrukturiranju čija imovina, prema Akcionom planu Vlade Srbije, treba da bude prodata do kraja godine. U jučerašnjem obraćanju ministru Raduloviću sindikalci tvrde da je najavljena prodaja imovine te firme praktično neizvodljiva, pošto je u sadašnjoj vlasničkoj strukturi preduzeća, udeo države 57 odsto, ranijeg vlasnika Dragoljuba Radulovića 33 odsto, dok radnicima pripada preostalih 10 odsto kapitala. „Imajući u vidu ovako specifičnu vlasničku strukturu, odnosno da u strukturi kapitala nema društvenog, već samo državnog i privatnog, to smatramo da nema osnova za transformaciju kapitala našeg preduzeća. Tim pre što prodaju privatnog kapitala od strane države smatramo neostvarivom“, navode u sindikatu.Dodaje se da ta firma najvećim delom duguje državnim fondovima i bankama, te da bi konverzijom tih dugovanja državni udeo Metal Sistemima, umesto sadašnjih 57, bio uvećan na više od 90 odsto. Napominje se i da dugovi preduzeća nisu nastali iz poslovanja, već su rezultat prethodne loše privatizacije. Sindikalci predlažu da se sa ostalim poveriocima napravi reprogram dugova, dok bi deo imovine, odnosno objekti čija gradnja nije završena, kao i pogoni koji su izdati drugim kompanijama, ipak mogli da budu prodati.- Mi se ne protivimo novoj privatizaciji tražimo da uslov prilikom prodaje bude da je kupac firma iz delatnosti - kažu u sindikatu i dodaju da bi do pronalaženja kupca firma trebalo da ostane u državnom vlasništvu.
U najavi novi ugovori
Privatizacija Metal Sistema poništena je 2011. nakon hapšenja dotadašnjeg vlasnika Dragoljuba Radulovića, potom je preduzeće podržavljeno i u okviru njega posluju dve značajne celine - Fabrika krupnih lanaca nekadašnje Industrije „Filip Kljajić“ i „Zastava Procesna oprema“. Od podržavljenja u kontinuitetu ima mesečnu proizvodnju vrednu više od 12 miliona dinara i ima ugovorene poslove, a u najavi su i novi ugovori koji bi trebalo da budu realizovani naredne godine - ističu u Sindikatu.

Prava radnika u fokusu Sedmice mode
Izvor: Al Jazeera
Uoči početka Sedmice mode u Londonu aktivisti podsjećaju javnost na teške uvjete rada u fabrikama tekstila.
U petak počinje Sedmica mode u Londonu. I dok će sva pažnja biti usmjerena na glamurozni aspekt ovog događaja, neki aktivisti se nadaju da će poslužiti i za podsjećanje šire javnosti na teške uvjete za rad u fabrikama tekstila zemalja poput Bangladeša.Manifestacija se održava paralelno sa sastankom predstavnika maloprodajnih lanaca i sindikata koji je posvećen razmatranju visine odštete žrtvama nesreće u Rana Plazi prije pet mjeseci.Britanska ekonomija napreduje, ali i dalje je jeftina, pristupačna odjeća neodoljiva milionima njenih stanovnika. To je u centru napetosti u vezi s plaćanjem i radnim uvjetima ljudi koji tu odjeću izrađuju.Nesreća u Rana Plazi dovela je do ogromnog pritiska na maloprodajne lance. Blizu 80 posto kompanija sa Zapada već je uvelo nova pravila zaštite za radnike u slučaju opasnosti, poput požara.
Neadekvatna reakcija
Ipak, pojedini to još nisu učinili, niti su povećali satnicu radnicima, što je bio jedan od njihovih osnovnih zahtjeva.Sindikalni vođa iz Bangladeša Amirul Haque Amin, koji za to lobira u Londonu, smatra da reakcija na pogibiju radnika nije bila adekvatna."To, zapravo, znači da oni nisu zainteresirani za stvaranje boljih uvjeta za radnike. Oni, jednostavno, razmišljaju samo o svom profitu", kaže Amin.Odbijanje multinacionalnih trgovačkih lanaca da ponude bilo kakvu kompenzaciju porodicama poginulih u kolapsu zgrade i aktivisti smatraju krajnje uvredljivim.
Bez kritične mase
"Oni ostvaruju ogroman profit na račun radnika. A kada se dogodi nešto poput ovog, što je moglo biti izbjegnuto, činjenica da kompanije nisu spremne sjesti za sto i ponuditi odštetu, sramotno je", kaže aktivistkinja Ruth Tanner.I zbog toga je Sedmica mode u Londonu dobra prilika, ako ne i dužnost, za industriju da javnost podsjeti na bizarnu vezu glamura i siromaštva.Aktivisti za prava radnika iz Bangladeša djeluju iz sjene, jer znaju da će teško uvjeriti potrošače da protestiraju protiv modnih kuća u kojim kupuju odjeću.Peticija koju je potpisalo oko milion ljudi poziva na dostojanstveniji odnos prema tekstilnim radnicima. To, ipak, nije kritična masa koja bi mogla dovesti do promjene.

Bar: Radnici zakinuti za osam plata
Izvor> Novosti.rs
Radnici zavoda za izgradnju Bara, čiji je većinski vlasnik predsednik opštine Žarko Pavićević, smatraju da su prevareni
Protest radnika ZIB
BAR - Radnici Zavoda za izgradnju Bara (ZIB), čiji je većinski vlasnik aktuelni predsednik opštine Žarko Pavićević, u četvrtak su se obratili policiji i najavili protest ispred zgrade lokalne uprave jer su prevareni. - Protest će biti organizovan 16. septembra, u osam sati, ispred zgrade opštine, o čemu smo u četvrtak, shodno zakonskoj regulativi, upoznali CB Bar - kazao je u četvrtak predsednik sindikata ZIB Enver Aljošević.Pavićević je pre desetak dana obećao da će radnici ZIB do 12. septembra dobiti jednu od zaostalih osam plata.Radnici nekada profitabilnog i rentabilnog preduzeća, koje je imalo renome, dovedeni su do ivice egzistencije, čak im se ne uplaćuje ni zdravstveno osiguranje.Smena i odgovornost aktuelnog menadžmenta ZIB, sistematizacija preduzeća i pokretanje proizvodnje, neki su od zahteva radnika.
NEKOM VEKNA, NEKOM ZALOGAJ
PRE 15-ak godina radnici ZIB su imali najbolje plate u Baru, radili i gradili, a danas je preduzeće u minusu četiri milona, dok su zarade u menadžmentu i do 1.500 evra.
- Nekada, pre 15-ak godina, imali smo najbolje plate u Baru, radili i gradili, a saldo na platnoj listi neimara je tek oko 200 evra. Vredne ruke zaposlenih u ZIB izgradile su veći deo urbanog jezgra Bara.Podsetimo, u datim obećanjima radnicima, Pavićević je pored ostalog kazao da je spreman da proda najprofitabilniji kamenolom i da se radnici isplate.- Nastojaćemo da u septembru skinemo blokadu računa jer je to jednini način da počnemo normalno da radimo.Moja je želja bila da odmah pošto primite jednu platu, počnete da radite, jer, ako ne radimo, ne možemo ni da zarađujemo - poručio je Pavićević radnicima pre deset dana, kada je takođe kazao da će do kraja septembra isplatiti i drugu platu.Međutim, u četvrtak se oglušio o sva obećanja.

12. septembar 2013.

Radnici ostali u drugom planu
Izvor> Novosti
Socijalno-ekonomski savet već pola godine ne saziva sednicu o spornim zakonima. Bela knjiga Američke privredne komore osnovni dokument za radnička prava?
SOCIJALNO-ekonomski savet Srbije nije imao nijednu sednicu već pola godine iako je upravo ovo Vladino telo do sada moralo da pretrese i novi Zakon o radu i Zakon o štrajku. Predstavnici države, poslodavaca i sindikata, koji čine ovaj Savet, još od 28. marta nisu seli za isti sto i ukrstili stavove oko radničkih prava, uprkos tome što bi oba ova propisa - oko kojih ne postoji ni minimum konsenzusa - krajem godine mogla biti usvojena u parlamentu. - Socijalni dijalog je sasvim gurnut u stranu. Od kada je premijer Ivica Dačić preuzeo predsedavanje Savetom, nijedna sednica nije zakazana jer je on imao drugih obaveza - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član SES-a. - Samim tim ovaj Savet, iako je to njegov osnovni zadatak, nije raspravljao ni o jednom važnom zakonu koji se tiče radničkog zakonodavstva, a oba su skandalozna. Predložene Izmene zakona o radu samo su tačka na jadnu i pogubnu privatizaciju. Ovim dokumetom se uporno manipiliše jer se, u lobiranju ovog zakona, poteže teza da će upravo on omogućiti nova radna mesta. A to je čista besmislica jer novih radnih mesta nema! Svi predlozi ovog zakona su prepisani iz takozvane Bele knjige koju su zajedno sastavljali Američka privredna komora i Udruženje stranih investitora. Taj zakon nije u interesu radnika u Srbiji, ali sindikati, pa ni ostali socijalni partneri, nemaju ni prilike da to zvanično kažu jer se već pola godine ne saziva sednica Socijalno-ekonomskog saveta.
MINIMALAC NEDIRNUT
U SINDIKATIMA Srbije već mesecima pozivaju Vladu Srbije i kolege iz poslodavačkih udruženja da što pre sazovu novu sednicu Socio-ekonomskog saveta i da se na njoj pod hitno razmotri podizanje vrednosti radnog sata. Vrednost minimalca od 20.010 dinara utvrđena je u aprilu prošle godine i na snazi je već punih 16 meseci, uprkos inflaciji.
A da bi Savet radio i zasedao, makar jednom mesečno, Vlada Srbije je namenila 20,7 miliona dinara u ovoj godini. U planu rada za 2013. je zacrtano da će se predstavnici države, poslodavaca i radnika, baviti ne samo Zakonom o radu i Zakonom o štrajku, već i minimalnom cenom rada, Izmenama zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, socijalnom preduzetništvu, platama u lokalnoj samopuravi, zapošljavanjem u 2014. godini... Ipak, sve su ove teme u potpunosti zamrznute, a na poslednjoj sednici, održanoj 28. marta, samo se raspravljalo o kadrovskim rešenjima.I u ostalim sindikatima, koji ne učestvuju u radu SES-a, imaju prigovore na rad ovog tela koje je imenovala Vlada RS. Iz „Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije“ traže da Ministarstvo rada preispita reprezentativnost sindikata koji su u SES-u i dozvoli i ostalim sindikatima učešće. Isti zahtev ima i rukovodstvo „Sloge“ i „Konfederacije slobodnih i nezavisnih sindikata“ jer smatraju da SES svojim ćutanjem namerno opstruiše interese radnika u korist poslodavaca.
NEMAR ILI BOJKOT
U UNIJI poslodavaca Srbije takođe imaju prigovor. Prema rečima predsednika UPS, Nebojše Atanackovića, pre martovske sednice bila je zakazana jedna i u januaru, ali se na njoj nije pojavilo dovoljno predstavnika države, što su ostali partneri ocenili kao bojkot. A pre januarske sednice, održana je samo jedna i to u septembru - osnivačka.

11. septembar 2013.

Orbović traži sastanak sa Vučićem zbog Zakona o radu
Izvor>RTV
BEOGRAD - Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSS) Ljubisav Orbović zatražio je danas sastanak sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem povodom najavljenih izmena Zakona o radu.Orbović u otvorenom pismu Vučiću navodi da bi blagovremeni socijalni dijalog oko tog izuzetno važnog zakona za radnike bio najbolji put za dobra i održiva rešenja.
Na tom sastanku bi, kako se ističe, Vučić upoznao sindikat o pravcima reformi i izmena Zakona o radu, kao i dalje reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a prvi potpredsednik Vlade Srbije bi mogao da čuje stavove o problemima zaposlenih i sindikata."Imajući u vidu složen i težak materijalni i socijalni položaj većine zaposlenih u Srbiji, nesigurnost i sveopšti strah od gubitka posla i daljeg umanjenja prava iz rada i po osnovu rada, interesovanje za planirane izmene zakona i dalji tok reformi je ogromno", naveo je Orbović."Svesni smo i činjenice da neki rezovi i reforme moraju biti bolni, ali ravnomerno raspoređeni na sve, i poslodavce i radnike, te da, svako sa svoje strane treba da doprinese da se teškoće u što kraćem roku prevazilaze, a problemi rešavaju", naveo je Orbović u otvorenom pismu Vučiću.

Protesti u Francuskoj zbog najavljene reforme penzionog sistema
Izvor>Beta
U gradovima širom Francuske juče su održani protesti zbog plana vlade da u narednih dvadesetak godina produži radni staž potreban za punu penziju sa 41 na 43 godine. Vlada u Parizu želi da na penzionom fondu uštedi 20 milijardi evra, a kao jedini put za ostvarenje tih namera vidi stariji uzrast i duži radni staž za penzionisanje.
Štrajk koji su u 180 gradova zajednički organizovala četiri velika sindikata, nije izazvao ozbiljnije smetnje u saobraćaju. U Parizu je demonstriralo nekoliko hiljada ljudi što je manje nego što se očekivalo jer su neki od sindikata odustali od protesta. - Četrdeset tri godine rada za našu decu koja počinju da rade sa 25 ili 27 godina. Pa, oni neće u penziju pre 68. godine života! To je nezamislivo - kaže jedna od učesnica protesta, Mari-Klod Lekuvre.
Sadašnji zakon o penzijama predviđa minimum od 60 godina života za odlazak u penziju. Po novom predlogu, svi zaposleni koji žele da odu ranije u penziju, moraće da rade najmanje do 62. godine života, a zatim će do 67. godine primati umanjenu penziju, da bi tek potom imali pravo na punu penziju, ukoliko ne budu imali potrebne 43 godine radnog staža. Parlament će na jesen razmotriti predloženu reformu penzionog sistema.
Francuska izdvaja 14 odsto BDP-a za penzije što je znatno više u poređenju sa SAD, koje za te potrebe izdvajaju samo pet odsto BDP-a.

10. septemba 2013.

Lekar koji prepiše više lekova dobije manju platu
Izvor> Blic
Izabrani lekari koji primaju veliki broj pacijenata i propisuju lekove na recept ne vodeći računa da li se radi o skupljim medikamentu dobijaju lošiju ocenu i manju platu. Zbog toga se pobunilo nekoliko sindikata u zdravstvu, ali i Lekarska komora, tražeći promenu obračuna plate.
Ni meni ni mojim kolegama nije jasno kako nas ocenjuju: Dr Nevenka DimitrijevićSvega 70 izabranih lekara od 6.681 RFZO je ocenio desetkom i dobili su uvećanje 6.000 dinara. Ostali lekari su ocenjeni sa peticom, pa im ne sleduje povišica. Jedna od “prosečnih” je i izabrani lekar prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja „Voždovac” i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta. Ona spada među lekare koji su najiskusniji, pa zato i ima veliku kartoteku. - Prethodna ocena mi je bila 3,3 a sada 4,6, a ništa nisam promenila u svom radu. Isti su mi pacijenti, primam i tuđe kako bih im prepisala recepte. Zato mi ništa nije jasno, kao i mnogim mojim kolegama - priča dr Dimitrijević. Ona kaže da najveći broj recepata izdaje na predlog specijaliste.Dr Milica Nikolić Urošević, zastupnik Udruženja izabranih lekara opšte medicine i zaposlena u DZ Vračar, kaže da je model obračuna plata po kapitacionoj formuli osmišljen tako da izabrane lekare motiviše da ne leče pacijente, da ne propisuju lekove i ne daju upute za specijaliste.Iz RFZO juče nije bilo odgovora na ove optužbe lekara.

ZR: 1.500 radnika će šiti farmerke
Izvor: Tanjug
Zrenjanin -- U Zrenjaninu je svečano otvorena fabrika "Cico Kolekšn" (Cico Collection) za proizvodnju muških i ženskih farmerki, u koju je do sada uloženo tri miliona evra.U fabrici će tokom ove godine biti zaposleno 168 radnika, a njihov broj 2017. dostići oko 1.500 radnika, najavio je danas direktor Predrag Mihajlović.Vrpcu su u pogonima kompanije "Cico Kolekšn" presekli suvlasnici Siniša Novaković, poreklom iz Zrenjanina, koji sada živi u Štutgartu, i Volfgang Rajzerer iz Bajern Rozenhajma u Nemačkoj.Pred otvaranje je saopšteno da predsednik Srbije Tomislav Nikolić iz opravdanih razloga neće danas prisustvovati svečanosti, ali nije rečeno zašto nije prisustvovao gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak. Svečanom otvaranju prisustvovao je potpredsednik skupštine Vojvodine Milivoje Vrebalov. Kompanija "Cico Kolekšn" je tokom poslednjih 10 meseci investirala u kupovinu, rekonstrukciju i opremu fabrike tekstilnih proizvoda u Zrenjaninu. U ovom trenutku izvršen je izbor svih 168 novih radnika i izvršena je priprema za zapošljavanje novih 333 radnika, tako da će u toku 2014. po planu u fabrici raditi ukupno 501 radnik, navodi se u saopštenju.Kako je planirano, fabrika do kraja 2015. treba da ima ukupno 958 radnika, a u 2017. da zapošljava oko 1.500 radnika.

7. septembar 2013.

Manji porezi na zarade, veća zaposlenost?
Izvor> RTS
Porezi i doprinosi za zaposlene biće smanjeni da bi se smanjila siva ekonomija i podstaklo zapošljavanje. Kako je svaki drugi mlađi od 30 ili 35 godina bez posla, Vlada razmišlja o posebnim olakšicama za njihovo zapošljavanje. Iz Unije pslodavaca Srbije poručuju da to lako može da se završi otpušanjem starijih, a zapošljavanjem mladih radnika. Promena radnog zakonodavstva, penzionog sistema, poreza, Zakona o planiranju i izgradnji, privatizacija preduzeća i fudbalskih klubova, neke su reformi koje Vlada najavljuje kako bi ekonomiju postavila na zdrave noge. Iako se još ne znaju detalji, Fisklani savet, sindikati i preduzetnici kažu, namere su dobre i neophodne, smao da se sprovedu. Već dugo je u Srbiji preveliko sve što ne valja - javni dug, minus u budžetu, nezaposlenost, utaja poreza, troškovi za plate i penzije. Međutim, konačno je, posle višegodišnje priče o promenama, iz vrha vlasti oročen njihov početka - kraj godine, eventualno kraj zime.Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta kaže da je veoma bitno da se čitav paket reformskih zakona usvoji što pre i da se s refomama krene već ove i sledeće godine. "Ukoliko se bude čekalo, ni najbolji paket zakona neće moći da nam pomogne za godinu dana", kaže Vučković.Za sada se zna da će biti smanjni porezi i doprinosi za zaposlene da bi se smanjila siva ekonomija i podstaklo zapošljavanje. Kako je svaki drugi mlađi od 30 ili 35 godina bez posla, Vlada razmišlja o posebnim olakšicama za njihovo zapošljavanje. Dušan Korunoski iz Unije poslodavaca Srbije rekao je da to vrlo lako može da se završi otpušanjem starijih radnika, a zapošljavanjem mladih radnika što, kako kaže, nikome u zemlji nije cilj.Ono što bi poslodavcima odgovaralo jeste da se nameti na rad smanje sa sadašnjih 65 odsto zarade na oko 40 procenata, blisko onome što je najvljivao sadašnji ministar privrede. "Inspekcije trenutno ne jure sivu ekonomiju i onda se njima isplati, zašto bi platili pa i pet odsto nameta na plate, ako ih niko neće kazniti ili zabraniti im rad. Ako inspekcije budu radile svoj posao, vrlo brzo će se videti da se nekima koji su trtenutno u sivom sektoru isplati da se legalizuju, pod uslovom da nameti na plate budu manje nego što su sad", kaže Dušan Korunoski. Država će morati da smanji troškove a moguće je, kažu upćeni, da će odustati i od planiranog minimalnog povećanja penzija i plata u javnom sektoru naredne godine. S druge strane, moraće da poveća prihode. Za sada, u Vladi ne planiraju povećanje PDV-a."Smanjenje nekih poreza uz visok budžetski deficit znači da mora da dođe do povećanja drugih poreza - na imovinu, na dobit preduzeća. Ako sve to ne bude dovoljno, onda će se razamišljati o povećanju PDV-a i akciza", kaže Vučković.To znači da ćemo uz manje zarade imati veće troškove. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže da su uvek građani teret reformi nose na svojim plaćima. "Sve mere su izuzetno bolne zanače i otpuštanje radnika i ono što će naš uslov uslova će biti je socijalno zbrinjavanje svih onih koji primenom ovih mera ostanu bez posla", kaže Savićeva.Mnogo se očekuje i od najavljne reforme javne uprave i penzionog sistema - ne bi li se konačno promenila slika da svaki od 300 hiljada zaposlenih u proizvodnji praktično izdržava više od 20 ljudi, a da u mnoga mesta stiže više čekova za penzije nego plata.

Radnička muka: Ćuti i trpi
Izvor> RTV
NOVI SAD - Položaj radnika u Srbiji je katastrofalan, ocenjuju predstavnici svih sindikata. Iako država ima mehanizme da zaštiti njihova prava, sindikalci smatraju da se već dve decenije primenjuje strategija ćuti i trpi.
Posle nešto više od sedam meseci štrajkovanja, radnici novosadskog "Noviteta" uspeli su da se izbore za overene zdravstvene knjižice, isplatu dela zaostalih zarada i povezivanje radnog staža. Iako je od sredine avgusta fabrika ponovo počela sa proizvodnjom, zaposleni i dalje imaju osećaj da njihova borba za zakonom propisana radnička prava još uvek traje.
Kako se izboriti za bolje standarde i osnovna prava, u vreme kada su mnoge firme ugašene i kada po 200 ljudi dnevno ostaje bez posla? I pored naizgled bezizlazne situacije u kojoj su se našli, u sindikatima smatraju da radnici ipak moraju da podignu svoj glas i da se obrate institucijama koje su zadužene da štite njihova prava, a u koje oni nemaju poverenja.Mada su svojim kontrolama inspektori za rad uspeli da broj smrtnih povreda na radnom mestu ove godine skoro prepolove u odnosu na lane, i po pitanju bezbednosti na radu, kao i u slučaju drugih kršenja prava radnika, inspekciji je neophodno da im se zaposleni obrate za pomoć, i to pogotovo oni koji spadaju u takozvanu "zaštićenu kategoriju".U iščekivanju izmena i dopuna Zakona o radu, koji će omogućiti veće nadležnosti inspekcije kao i njegovu bolju primenu u praksi, sindikati upozoravaju da u poslednjih 15 godina prava radnika nikad nisu bila lošija, jer u ovom trenutku u Srbiji ima preko milion radno sposobnog stanovništva, koji kao nezaposleni, ne ispunjavaju ni najosnovnije - pravo na rad.

Rent-a-radnik: Sve više firmi u Srbiji iznajmljuje radnike
Izvor: Kamatica, Dnevnik,
Rent-a-radnik: Sve više firmi u Srbiji iznajmljuje radnike. Sve je više ljudi koji do radnog mesta dolaze preko agencija za zapošljavanje, što se popularno naziva rad na lizing, a radnici se praktično angažuju onda kada je nekom preduzeću potrebna određena struka na određeno vreme.Takav način zapošljavanja već je uzeo maha u mnogim firmama u Srbiji. U Naftnoj industriji Srbije oko 40 odsto zaposlenih radi preko lizinga, na taj način se radnici zapošljavaju i u mnogim javnim i komunalnim preduzećima, među kojima je i “Gradska čistoća” i Beogradu, preko lizinga do posla dolaze i radnici u Kliničkom centru Vojvodine. Po rečim predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ovakav vid zapošljavanja sve je češći, a postoje indicije da će promenama zakona o radu agencije za zapošljavanje postati poslodavci.– Pri tome se radnik potpuno gubi iz vida i ništa se ne pita – kaže Milić. – Radnici se dovode u veoma lošu poziciju, jer poslodavac, to jest firma koja iznajmljuje radnika, nema nikakvu obavezu prema njemu, već to preuzima agencija. Radno mesto nije sigurno, radni odnos se ne zasniva na neodređeno vreme.Milić ističe da se pri tome zadovoljava interes poslodavca koji unajmljuje radnika i nema nikakvu obavezu prema zaposlenom, i agencije koja ima interes da angažmanom određene radne snage ostvari odgovarajuću zaradu. Po njegovim rečima, između ta dva interesa, radnik je na gubitku.– Naravno da ovakav način zapošljavanja poznaju sve zemlje Evrope, ali je tamo uređen sistem i radnici su zaštićeni. Budući da se najavljuje da će zapošljavalje na lizing biti deo novog zakonodavstva, obaveza sindikata, ali i svih radnika, jeste da se ne dozvole promene koje će potpuno izbrisati dostojanstvo zaposlenih i od ljudi napraviti robu – kaže Milić.

Medicinske sestre u Hrvatskoj idu u štrajk
Izvor> Al Jazeera Balkans
Procjenjuje se kako će u štrajk, koji počinje 18. rujna, stupiti i do 70 posto medicinskih sestara i tehničara.
U velikom štrajku bolničkih liječnika i sestara, najavljenom za 12 dana, sudjelovat će između 60 i 70 posto medicinskih sestara i tehničara svih zdravstvenih ustanova koje se financiraju sredstvima Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO), osim hitne medicine i primarne zdravstvene zaštite.
Štrajk počinje u srijedu, 18. rujna, i trajat će do ispunjenja zahtjeva, potvrdilo je Glavno vijeće Hrvatskog strukovnog sindikata medicinskih sestara – medicinskih tehničara uz najavu kako će za vrijeme štrajka biti smanjen broj usluga i radit će se kao nedjeljom.Sindikati liječnika i sestara najavili su štrajk nakon što je propao postupak mirenja s Vladom, 26. kolovoza.Traže potpisivanje novog kolektivnog ugovora, u kojem bi se uvažili njihovi zahtjevi da se svaki redovan rad duži od 40 sati tjedno plati 50 posto više, kao prekovremeni rad.Članovi sestrinskog sindikata upozoravaju da je riječ o tisućama neplaćenih prekovremenih sati u sestrinstvu, da se njihova profesija godinama sustavno zanemaruje, ne vrednuju im se svi poslovi koje obavljaju, a u sustavu vlada kroničan nedostatak sestara i tehničara.
Kritike ministru
„Jedna sestra radi za pet sestara“, istaknula je predsjednica Glavnog vijeća sindikata Ankica Prašnjak, koja je oštro kritizirala medijske napise u kojima se uspoređuju plaće policajaca i sestara.„Ne želimo da nas se u medijima predstavlja kao nekoga tko traži kruha iznad pogače. Imamo po stotine prekovremenih sati“, poručila je Prašnjak te istaknula da je ta usporedba s policijom ispod svake razine svih koji su odgovorni za pisanje medija.Građane je pozvala da im daju potporu, jer tu je riječ o svakom budućem pacijentu koji, zbog sadašnje vladine politike, sutra neće imati adekvatnu zdravstvenu zaštitu.„Povećavaju participacije, smanjuju odjele, a to je ispod razine svake vlade koja bi morala štititi socijalne interese“, upozorila je Prašnjak.Oštre kritike uputila je i na račun ministra zdravlja Rajka Ostojića i njegovih izjava o smanjenju plaća u zdravstvu, navodeći kako „nije istina što ministar tvrdi jer paušalno iznosi računice“.Iz sindikata tvrde kako se u Ministarstvu zdravlja nisu ni potrudili izračunati koliko su smanjene plaće, te navode da su sestrama plaće ovoga ljeta pale do 30 posto.

2. septembar 2013.

Đaci u klupama, nema otpuštanja ni štrajkova »
Izvor : Tanjug,
Za oko 860.000 osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji dnas počinje školska godina, ovoga puta bez štrajka prosvetnih radnika.
U klupe će sesti oko 71.000 prvaka, a i ove godine đaci od 1. do 4. razreda osnovne škole koriste besplatne udžbenike, za šta je, prema rečima pomoćnika ministra prosvete Zorana Kostića, država izdvojila oko 700 miliona dinara.Kostić je Tanjugu rekao da u prosveti niko neće ostati bez posla i da su paušalne ocene sindikata da će oko 1.000 ljudi biti tehnološki višak zbog sve manjeg broja đaka, gašenja odeljenja i skandala sa malom maturom.Da otpuštanja u prosveti i nauci neće biti, potvrdio je i kandidat za ministra prosvete Tomislav Jovanović."Kategorički govorim - u prosveti i nauci nema viška", rekao je u subotu novinarima u Skupštini Srbije Jovanović, koji bi u ponedeljak trebalo da položi zakletvu i započne mandat ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.Govoreći o zahtevima sindikata, Kostić je naveo da će verovatno biti dozvoljeno formiranje odeljenja sa manje od 15 učenika, pogotovu u trogodišnjim školama, koje su, kako tvrde sindikati, zbog propusta na maloj maturi i "navale" đaka u četvorogodišnje profile, ostale poluprazne.Takođe, tamo gde ima manje od 15 učenika, spajaće se dva obrazovna profila u jedno odeljenje, rekao je Kostić i naveo da je trenutno 140 ljudi na listi za tehnološki višak, ali se taj podatak stalno menja i tek pošto se završi preuzimanje nastavnika biće poznato ima li prekobrojnih.Izdavači tvrde da su svi odobreni udžbenici spremni i u toku je distribucija po školama. U Beogradu knjige na korišćenje dobijaju svi osnovci, ali đački roditelji nisu potpuno oslobođeni troška jer kupuju udžbenike za strani jezik, za izborne predmete, sveske, što prosečno košta nekoliko hiljada dinara.Tu su i izdaci za pribor, torbu, garderobu, koji poprilično istanje porodični budžet početkom septembra.Osim na većinskom, nastava u Srbiji izvodi se na jezicima 11 nacionalnih manjina, a komentarišući najavu uvođenja bosanskog jezika u nekim školama na jugu Srbije, Kostić je rekao da će "sve u zakonskim okvirima biti dozvoljeno"."Ukoliko se budu ispoštovali svi uslovi, dovoljan broj učenika za formiranje odeljenja, kadar koji može da predaje, udžbenici, mi ćemo takva odeljenja odobriti", rekao je Kostić i naveo da u srednjim školama nastava na bosanskom neće moći da startuje ovog septembra, jer kako kaže, to nije bilo planirano konkursom.Školska godina na izmaku protekla je u senci "provaljivanja" testova za malu maturu, što je dovelo do ostavke ministra Žarka Obradovića, a pomoćnik ministra prosvete se nada da se tako nešto neće ponoviti.„Nadamo se da se više nikom neće desiti da se drzne da krade testove za malu maturu i remeti sistem i samim tim sve nas dovodi u problem", rekao je Kostić i naveo da je zaključno sa avgustovskom malom maturom 99,15 odsto osmaka završilo osnovnu školu.Na završni ispit u školskoj 2012/13. nije se pojavilo 0,85 odsto učenika, što je manje nego prošle godine, rekao je Kostić.Prvi odmor od škole đake čeka od 28. decembra kada počinje zimski raspust. Za vojvođanske đake zimski raspust počinje 24. decembra.

Jagodina: I “Kablovima“ druga šansa
Izvor>
Najveće pomoravsko preduzeće našlo se na listi 16 kolektiva iza kojih će stati država. Velike nade u aprilsko obećanje doskorašnjeg ministra Mlađana Dinkića
JAGODINA - Najveće pomoravsko preduzeće, ovdašnja „Industrija kablova“, na spisku je 16 strateških preduzeća kojima će Vlada Srbije dati priliku da krenu iznova. Kako su objasnili predstavnici Ministarstva finansija i privrede - tokom sastanka sa sindikatima metalaca iz Šumadije i Pomoravlja - reč je o projektu koji predviđa završetak restrukturiranja i novi početak ili stečaj.
- Program treba da započne početkom naredne godine i predviđa reorganizaciju preduzeća, odnosno određivanje minimuma potrebnih radnika za postojeći nivo proizvodnje, što bi omogućilo pozitivno poslovanje, ukidanje subvencija i redovo izmirivanje obaveza - tumače u poslovodstvu pomenutog kolektiva i Veću Samostalnog sindikata.S druge strane, država bi trebalo da otpiše sva dugovanja i - za višak zaposlenih - obezbedi sredstva za socijalni program u visini od 300 evra po godini staža.Podsetimo, Agencija za privatizaciju je - u četiri navrata - bezuspešno pokušala da privatizuje „Kablove“ koji, po ranije predstavljanim podacima, duguju oko 100 miliona evra za komercijalne kredite u bankama koje su ugašene, odnosno po raznim drugim osnovima. Pri tome, zapošljavaju 2.200 radnika i korisnici su subvencija države. Na kraju, preduzeće je „kratko“ i za razliku u neisplaćenim zaradama za oko 5.500 radnika, u periodu od 1997. do 2001, čija se visina kreće od tri miliona za glavnicu, do osam miliona evra za glavnicu sa kamatom.
PIVARA
DRUGO ovdašnje preduzeće u restrukturiranju je „Jagodinska pivara“, ali oni - po rečima predsednika Samostalnog sindikata, Miroslava Stevanovića - još ne znaju kojim će putem krenuti. Određen je novi privatizacioni savetnik, a u Pivari se nadaju da će i oni dobiti podršku države, odnosno šansu za novi početak, jer zapošljavaju oko 300 radnika i proizvodi gotovo 100 hektolitara piva. Ali, državi za porez duguju nekoliko milijardi dinara...
Lanjski izvoz „Industrije kablova“ u Jagodini iznosio je 16 miliona evra, a planom za ovu godinu predviđena su 23 miliona. S obzirom na to da oko 60 odsto proizvodnje završi izvan granoca Srbije, sada već bivši ministar Mlađan Dinkić - u aprilu - bio je najavio da će „Kablovi“ od države dobiti tri miliona evra obrtnog kapitala, 10 miliona evra za modernizaciju proizvodnje, kao i prioritet prilikom nabavke kablova za EPS i „Telekom Srbija“...
ISTORIJA
PRE samo tri decenije, „Kablovi“ su zapošljavali 10.800 radnika i prodavali robu u vrednosti od 300 miliona evra, pri čemu je 70 odsto proizvodnje izvoženo. Nažalost, najpre ekonomske sankcije, pa gubitak tržišta, te zastarela i neefikasna tehnologija uzeli su svoj danak...

NAŠA PRIČA - Sindikati će novim ministrima dati nekoliko nedelja da se upoznaju sa situacijom
Očekuju investicije i nova radna mesta

Izvor> Danas
Beograd - Novi ministri finansija i privrede imaće pune ruke posla. Sindikati će Saši Raduloviću i Lazaru Krstiću dati nekoliko nedelja da se upoznaju sa onim što ih čeka, a onda očekuju konkretne rezultate - dovođenje investitora, rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, otvaranje novih radnih mesta i nikako zatvaranje postojećih.Građani Srbije su se otpuštanja u poslednjih pet godina nagledali dosta, jer je od početka krize koja sada već svuda polako prolazi (osim kod nas) ugašeno pola miliona radnih mesta. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže za Danas da očekuje od nove vlade da u narednih 10 do 15 dana bude spremna za razgovore. Ono što sindikati nikako neće prihvatiti jeste već pomenuto „stezanje kaiša“. „Za nas je neprihvatljivo bilo kakvo stezanje kaiša. Građani jednostavno to više ne mogu“, ističe Orbović. Ono na čemu će SSSS insistirati, kaže Orbović, jeste da novi ministri saopšte plan o razvojnom putu, reše problem preduzeća u restrukturiranju i smisle kako će otvoriti nova radna mesta.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je rekonstruisana vlada prelazno rešenje do novih izbora i da radnicima neće doneti nikakav boljitak. „Personalna rešenja, ma kakvi eksperti bili odabrani za ministre, nikada nisu rešenje. Ono što nam treba je kompaktna vlada, a nisam sigurna kako će zajedno raditi ministri finansija i privrede. Zato mislim da je ova situacija prelazno rešenje do izbora koji bi možda bili i najbolje rešenje“, napominje Savićeva. Ono na čemu će ASNS insistirati, počevši od danas, ističe ona, jeste sastanak sa novim ministrom privrede Sašom Radulovićem. Njemu će, smatra Savićeva, biti najteže jer je situacija u privredi izuzetno loša.„Imala sam pre dva dana sastanke sa radnicima IMT-a u Rakovici. Ljudi su očajni, nemaju overene zdravstvene knjižice, a da ne pričam o tome koliko je njih bolesno“, ističe Ranka Savić. IMT je samo jedno od 179 preduzeća u restrukturiranju čija je sudbina krajnje neizvesna. „Znate šta to znači, da 63.000 ljudi nema zdravstvenu knjižicu, a taj broj je sigurno i 120.000 kada uzmete u obzir da ti ljudi imaju porodice, decu, supruge koje ne rade“, kaže Savićeva. Iako, kako ističe, nije optimista, sindikati će sačekati da čuju i vide programe novih ministara, neki štrajkovi poput onog u Jumku zamrznuti su, jer i tamo radnici čekaju novi plan Vlade.Danas će i u Konfederaciji slobodnih sindikata krenuti u akciju, najpre slanjem dopisa novim ministrima. Predsednik KSS Ivica Cvetanović kaže za naš list da je njima najbitnija saradnja sa ministrima finansija, privrede i rada.„Prvo na čemu ćemo insistirati jeste socijalni dijalog. Očekujemo od ministara finansija i privrede da kroz razgovor sa sindikatima pokušaju da reše loš položaj u kom se nalaze radnici. Očekujemo investicije, politiku zapošljavanja, a ne otpuštanja kako je to bilo poslednjih godina“, napominje Cvetanović. On kaže da se već pričalo o privatizaciji Jata, ali u KSS će insistirati da se o toj i svim ostalim budućim eventualnim privatizacijama razgovara, a ne da se odluke donose jednosmerno. Cvetanović kaže kako je ono što smo dosad čuli od novog ministra finansija uopšteno, kao i da se ministar privrede još nije izjašnjavao.

Crna Gora: Profesore čekaju otkazi
Izvor> Vecernje novosti
Više od dve hiljade prosvetnih radnika strepi hoće li ostati bez novog ugovora. U sindikatima tvrde da direktori škola mogu da zaposle koga god hoće
PODGORICA - Više od dve hiljade prosvetnih radnika zaposlenih na određeno vreme sa strepnjom očekuje početak nove školske godine i odluku o tome da li će dobiti rešenja i nastaviti da rade, ili će natrag na biro rada.Sindikalni lider prosvetnih radnika iz Unije slobodnih sindikata Zvonko Pavićević kaže, za „Novosti“, da je „zahvaljujući“ Zakonu o radu gotovo nemoguće sprečiti partijsko zapošljavanje i nepotizam u prosveti.- Imamo informacije da su direktori nekih škola tokom letnjih meseci netransparentno davali rešenja na neodređeno vreme nekim prosvetnim radnicima, i da su gotovo izvesno pri tome povredili prava drugih zaposlenih na određeno vreme, koji godinama čekaju ista rešenja - kaže Pavićević. On dodaje da su u Sindikatu prosvete svesni da u školama ima mnogo partijskog zapošljavanja, nepotizma i rođačko - prijateljskih veza, ali da je Sindikat nemoćan da se sa tim izbori.- Nažalost, Zakon o radu daje pravo direktoru škole da primi u radni odnos koga on hoće, nema bodovanja, niti rang - lista, pa kandidati koji nisu primljeni nemaju mogućnost da intervenišu u slučaju da smatraju da su diskriminisani - kaže Pavićević.On podseća da je Sindikat izdejstvovao da se svim prosvetnim radnicima na određeno vreme produže ugovori do kraja jula, a da tokom avgusta škole naprave novu sistematizaciju, koja bi pokazala stvarne potrebe za nastavnim kadrom.
- Ukoliko škole to naprave, imaćemo realnu sliku gde zaista postoje potrebe za zapošljavanjem, pa ćemo insistirati da se ljudima koji rade i po deset godina, konačno uruče rešenja za rad na neodređeno vreme - kaže Pavićević.
ODLUČIO SE DA TUŽI
PROFESOR fizičkog vaspitanja Predrag Burzanović, zaposlen u matičnoj školi u Danilovgradu, sa dopunom časova u Mašinskoj školi u Podgorici, najavio je sudski postupak jer je, kako tvrdi, ostao bez dopunskih časova, pošto je na njegovo mesto primljena druga osoba. Burzanović godinama radi u ovoj školi, a kako nije uspeo da dobije odgovore kod dirketora škole i prosvetne inspekcije, presavio je tabak. On je otac troje dece, i ovim mu je profesorska plata „skresana“ na pola.
On podseća da Zakon o radu predviđa da rad na određeno vreme ne sme biti duži od 24 meseca. Pavićević kaže da je za sredu zakazan sastanak sindikata sa ministrom prosvete kako bi pokušali da reše probelem zaposlenih na određeno.- Naša je obaveza da zaštitimo prava svih zaposlenih, i ne ulazimo u to na koji način su primljeni u radni odnos i kakvo im je političko i partijsko opredeljenje. Insistiraćemo da što veći broj ljudi, kada za to postoji potreba po novoj sistematiziaciji, dobije rešenja na neodređeno vreme, naročito oni koji već rade po nekoliko godina - kaže Pavićević.Slobodan Savović, predsednik Sindikata prosvete Podgorice, tvrdi takođe da su tokom letnjeg odmora pojedini direktori škola, nezakonito i mimo dogovora sa sindikatom, zapošljavali profesore, ne raspisujući konkurse.- Time je prekršen Zakon o opštem obrazovanju i vaspitanju i dogovor Ministarstva prosvete i sindikata. Smatramo da je ovakvo postupanje u stvari nastavak ili sprovođenje u delo opštinskog odbora DPS o primanju i udomljavanju partijskih kadrova u škole - smatra Savović.On je pozvao prosvetne radnike, da, ukoliko to prepoznaju u svojim školama, prijave kancilariji opštinskog odbora sindikata.

30. avgust 2013.

Za sada bez štrajka u Radosnom detinjstvu
Izvor> RTV
NOVI SAD - Već mesecima se spominju problemi radnika u Predškolskoj ustanovi "Radosno detinjstvo", a Radio-televizija Vojvodine o tome je redovno izveštavala: blokirani računi, neisplaćene zarade. U jednom trenutku doveden je u pitanje početak nove školske godine.
Novak Katić iz Samostalnog sindikata PU "Radosno detinjstvo" izjavio je za RTV da je, na inicijativu sva tri reprezentativna sindikata, juče organizovana tribina, gde su se na jednom mestu okupili zaposleni i rukovodstvo. On je istakao da se razgovaralo o neisplaćenim zaradama, problemima sa odlaskom u penziju, blokadi računa, prevelikom broju dece u vrtićima."Rasprava je juče bila žestoka i možda je tako i trebalo, ali smatram da su zaposleni na sastanku ipak dobili neke odgovore od rukovodstva, što je, uz sastanak sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem od pre tri dana, neki pomak u rešavanju problema", dodao je on.Neki od zaključaka sa sastanka su da će školska godina početi na vreme, 2. septembra, da će nedostajućih 20 odsto julske zarade biti isplaćeno do 10. septembra, kao i da će naredne isplate ličnog dohotka biti redovne, ali da predstoji rad na novoj sistematizaciji, kao i novom kolektivnom ugovoru, čime bi bio regulisan višak zaposlenih, ali i mnoštvo drugih problema.Katić je istakao da je stav sva tri sindikata, što je preneto i gradonačelniku, da štrajk u ovom trenutku nije dobar ni za koga, kao i da postoji prostor za pregovore.

Nikšić: Rudari blokirali rudnik
V. K. | 29. avgust 2013. 22:20 | Komentara: 0
Nikšićki rudari blokirali izvoz boksita zbog neisplaćenih plata. Rudarima duguju po 7.000 evra. Mađari prete raskidom ugovora ukoliko boksit ne krene put Mađarske

Rudari na protestu
Izvor> Vecernje novosti
NIKŠIĆ - Mađarska kompanija „Vagon inpeks“ zapretila je u četvrtak raskidom ugovora sa nikšićkim Rudnicima boksita ukoliko uskoro ne počne dogovorena isporuka rude od 450.000 tona u naredne tri godine, vredne preko deset miliona evra. Poručili su da će tražiti povraćaj nedavno uplaćenog avansa od 100.000 evra. - Izgubiti taj posao bilo bi ravno katastrofi - kaže Borisav Bojanović, predsednik samostalnog sindikata „Boksita“. - Nezadovoljstvo radnika je veliko i opravdano, jer im se u proseku duguje oko sedam hiljada evra, ali je trebalo sačekati do 1. septembra, do kada je direktoru bio predočen rok za isplatu decembarske zarade. Ona je sada dovedena u pitanje zbog blokade radnika na pruzi industrijskog koloseka.Oko 70 revoltiranih rudara desetak dana dežura ispred rampe Sektora tunelogradnje na Gračanici zahtevajući isplatu dve od osam zarada, kao i da im se obrati neko od nadležnih iz „Boksita“.
- Prinuđeni smo na ovaj potez, jer smo mi proizveli rudu i dovedeni u situaciju da deci nemamo od čega obezbediti normalno školovanje - kaže Ilija Đilas, predstavnik radnika.Radnici podsećaju da je sa rampe u Gračanici od početka godine odvezeno 45.000 tona rude u vrednosti od oko 1,1 milion evra, i da im je od tog izvoza isplaćena samo jedna i pola druge plate!

29. avgust 2013.

Sindikat tuži Ministarstvo pravde
Izvor>Beta
Sindikat pravosudja Srbije tužiće Ministarstvo pravde zbog nepoštovanja sporazuma o garantovanju plata ne manjih od zakonom propisanih minimalnih, rekla je u utorak predsednica tog sindikata Sladjanka Milošević.Sindikat i ministarstvo pravde su 4. maja ove godine, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova, potpisali Sporazum kojim se garantuje minimalna zarada zaposlenima u administraciji.Sladjanka Milošević je objasnila da je u Srbiji zakonom propisana minimalna satnica od 115 dinara i dodala da je sporazumom predvidjeno da se plata zaposlenih formira množenjem koeficijenta i minimalne satnice."Potpisani sporazum se ne primenjuje i zato ćemo tužiti Ministarstvo pravde. Zaista je smešno da oni koji bi trebalo da daju primer, ne poštuju zakon", istakla je Sladjanka Milošević.Ona je rekla da problem nije nedostatak novca, pošto kako je navela para ima što dokazuju i dve presude na osnovu kojih je Ministarstvo pravde dužno da isplati milionske iznose neizabranim sudijama.Zaposleni u pravosudnoj administraciji imaju plate od 18.000 do 30.000 dinara mesečno.

Плата пуни пола потрошачке корпе
Izvor>Dnevnik
Јулска нето плата у нашем граду износила је 49.330 динара, и у односу на јуни била је незнатно већа, за 0,9 одсто. Истовремено је синдикална потрошачка корпа у јули коштала 86.621 динара, па је тако учешће нето зараде у Новом Саду, покрило 57 одсто синдикалне корпе, саопштено је из Градског већа Савеза самосталног синдиката Новог Сада.У саопштењу за јавност овај синдкат је споменуо, између осталог, да је број незапослених из године у годину све већи, па је тако од октобра 2008. године до јула 2013. години повећан за 14,7 одсто. Синдикат скреће пажњу да статистика није прецизна, јер велики број радника није пријављен и раде на црно.– Велики број запослених не прима плате редовно,послодавци не уплаћују порезе и доприносе и пролазе некажњено, па у ПИО Филијали у Новом Саду има 8.761 неоверена здравствена књижица – саопштено је из Самосталног синдиката Новог Сада.И Уједињени грански синдикат “Независност” ових дана је активан у Новом Саду, јер у центру организује кампању “Доста” којом указује на лош материјално-економски положај запослених.Председник УГС” Независност” Бранислав Чанак, јуче је у Новом Саду коментарисао ситуацију у градским предузећима те осудио руководство ЈКП “Стан” што је свих десет чланова Штрајкачког одбора тог предузећа после завршеног штрајка у јулу добило отказе или опомене пред отказ уговора о раду.Инспекција рада је оба председника синдиката у “Стану” вратила је на посао, али је председник из“Независности” после два дана послат на плаћено одсуство, док се председник из самосталног синдиката налази на боловању.Један од захтева оба синдиката у “Стану” је био израда критеријума за одлазак на плаћено одсуство, што послодавац игнорише, па је председник УГС “Независност” Чанак казао да ће тражити што хитнији дијалог са представницима власти у граду, узимајући у обзир целокупан положај радника у овом градском комуналном предузећу.

29. avgust 2013.

Kako su Srbi majstori privatizacije
Izvor: Tanjug
Beograd -- Proces privatizacije u regionu odvija se u svim državama, međutim u Srbiji je posao pri kraju i mogu se očekivati veća ulaganja u tu zemlju, piše "Poslovni.hr".
Proces privatizacije u regionu odvija se u svim državama, Slovenija prodaje sve što može, u BiH privatizaciji kasni, Crna Gora ubrzava prodaju državnih preduzeća a u Srbiji je posao pri kraju i mogu se očekivati veća ulaganja u tu zemlju, piše hrvatski internet portal "Poslovni.hr". Zbog nemogućnosti drugačijeg načina stabilizovanja javnih finansija, privatizaciji državne imovine okrenule su se sve zemlje regiona. U tekstu hrvatskog portala pod naslovom "Zašto su Srbi majstori privatizacije" konstatuje se da sve ukazuje da će u budućnosti biti znatno većih ulaganja u Srbiju. U tekstu se podseća da su predstavnici Vlade Srbije počekom ovog meseca potpisali ugovor sa kompanijom Etihd iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koja ulazi kao strateški partner u Jat ervejz. Pored toga srpska vlada je pred potpisivanjem ugovora o strateškom partnerstvu sa kompanijom Al Dahra, zainteresovanom za privatizaciju 11 velikih poljoprivrednih kombinata u Vojvodini. Pored prodajne cene koja još nije precizirana, mediji u Srbiji, buduće investicije u infrastrukturu, opremu i navodnjavanje procenjuju na oko 200 miliona evra. Takođe, se podseća da je Vlada Srbije 100 odsto vlasnik Telekoma Srbije, koji je tržišni lider, a mediji njegovu vrednost procenjuju na dve do tri milijarde evra."Naš posao je što se privatizacije tiče negde pri kraju. Pored preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju, u portfelju je ostalo još samo nekoliko velikih državnih kompanija, među kojima su Telekom Srbije, Galenika Zemun, Elektroprivreda Srbije i beogradski aerodrom Nikola Tesla", rekao je predstavnik srpske Agencije za privatizaciju Ivan Paligorić. Prema njegovim rečima "za svaku od tih kompanija mora se doneti poseban zakonski akt koji će definisati način transformacije vlasnišva. Ostala društvena preduzeća koja se ne prodaju ili ne nađu strateškog partnera u idućih 12 meseci biće transformisana putem stečajnog postupka, prema akcijskom planu vlade". Hrvatski portal navodi da vlada u Beogradu zasad ne razmišlja o privatizaciji, odnosno nalaženju strateškog partnera za Telekom Srbije i Galeniku, a odluka o tome verovatno neće biti doneta ove godine.Takođe je navedeno da je potencijalnim investitorima ponuđeno vlaništvo u Zlatari Majdanpek, proizvođaču kamiona FAP iz Priboja, mašinskoj industriji "14. oktobar" iz Kruševca, proizvodnji alata Ivo Lola Ribar iz Beograda, Fabrici vagona Kraljevo, tekstilnoj industriji Jumko.

Firme bez političara produktivnije
Izvor: Tanjug
Godišnja produktivnost preduzeća sa nadzornim odborima u kojima predstavnike postavljaju političari za 2,5 odsto je manja nego u firmama bez takvog uticaja. Analiza poslovanja 384 velikih i srednjih kompanija koju je sproveo Ekonomski fakultet u Ljubljani pokazuje da najviše članova nadzornih odbora koji su povezani sa politikom ima u energetici, saobraćaju i komunalnim poduzećima, prenosi portal poslovni.hr. Takav uticaj politike prisutan je i u trgovini i prerađivačkim delatnostima, a manje ga je u preduzećima koja izvoze. Četvrtina članova nadzornih odbora u analiziranim preduzećima bila je u njih imenovana najmanje dva puta, a za skoro polovinu postoje javni podaci kojoj stranci pripadaju. Preduzeća na čije odluke preko članova u nadzornim odborima utiče politika, za 10 godina su zbog manje produktivnosti izgubila 1,5 milijardi evra, izjavila je za RTV Slovenije Polona Domadenik sa ljubljanskog Ekonomskog fakulteta, dodajući da je taj gubitak samo direktna posledica političkog postavljanja kadrova, dok indirektne posledice uticaja politike na privredu tek treba istražiti.

26.avgust 2013.

Novi trend - nula dana odmora?
Izvor: B92
Sve više poslodavaca u svetu se odlučuje da svojim radnicima ponudi "savršene uslove", odnosno da im dozvoli praktično neograničen broj slobodnih dana.Takav odnos se uglavnom sreće u modernim kompanijama iz "SIlicijumske doline", ali se politika "odmaraj se kad hoćeš" polako širi i van IT industrije.Ipak, skeptici kažu da praksa da se slobodni dani troše proizvoljno, umesto da se akumuliraju i troše kao odmor zvuči dobro samo na papiru.Neki idu tako daleko da ocenjuju da je posredi perfidna taktika poslodavaca da radnici umesto više, imaju što manje odmora. Kako se navodi, radnici se zbog toga što ne postoje jasno definisane smernice, teže odlučuju da uzimaju slobodno vreme, a za mnoge to znači i da imaju vrlo malo odmora tokom godine. Prema nekim istraživanjima, trenutno čak 57 odsto Amerikanaca ne iskoristi ni dan odmora u godini.Međutim, ima poslodavaca koji se bore i protiv toga - kompanija "Evernote", koja stoji iza istoimene popularne aplikacije, plaća radnicima 1.000 dolara bonusa za uzimanje bar jedne slobodne nedelje tokom godine. Nažalost to je suprotnost u odnosu na situaciju u Srbiji, gde "nula dana odmora" znači bukvalno to-nula dana odmora. Naime, poslodavci u Srbiji ne puštaju hiljade radnika na odmor. Inspekcija rada podnela je prošle godine samo 42 rešenja vezana za sprečavanje radnika da koriste zakonom zagarantovani godišnji odmor, a do juna ove godine 25.Procene sindikata su, međutim, da između 700.000 i milion zaposlenih u Srbiji ne može da odmara onoliko koliko im pripada.

Масовна отпуштања нису прихватљива
Izvor> Dnevnik
У ишчеквању реконструкције Владе Србије и именовању нових министара, грађани Србије мало по-мало добијају увид у оно што их, када је животни стандард у питању, чека.
А то је стезање каиша, структурне реформе, смањење издатака из буџета, а то је и најавио кандидат за министра финансија Лазар Крстић.Да ли ће тако и бити и како ће се то одразити на грађане Србије, заиста ће се знати веома брзо.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића, кандидат за министра финансија није рекао ништа ново и што се већ не зна.
- Тешко је говорити унапред какав ће бити став синдиката и шта бисмо могли подржати јер се још увек не зна прецизно које мере ће бити прихваћене и спровођене - каже Орбовић. - Оно што се могло до сада чути, будући је кандидат за министра финансија говорио о штедњи и стезању каиша, морам рећи да то није ништа ново. Стезање каиша може допринети уштеди, али не знам какав ће квалитетан помак донети, јер то, истовремено, доводи до смањења куповне моћи грађана.
- Сасвим сигурно синдикат не би прихватио смањење плата запослених, као ни велика и неконтролисана отпуштања јер је и сада у Србији много незапослених и оних који су ослоњени на неку врсту социјалних давања, али је за сада рано говорити какве би кораке у том случају синдикат предузео - каже Љубисав Орбовић.По његовим речима, сигурно је да ће синдикат подржати сваку одлуку усмерену ка повећању производње и стабилности привреде јер је то једино право решење, истичући да се опоравак привреде не може очекивати јако брзо.- Синдикат не одустаје од социјалног дијалога, којег сада нема јер се сви разговори воде унутар Владе, а не са синдикатима, послодавцима и грађанима, а од нас нико не тражи подршку. Тренутно су у центру пажње Међународни монетарни фонд и Светска банка, а нисам сигуран да ће то донети бољитак Србији.Мислим да је за бољу ситуацију потребна озбиљна дисциплина у наплати пореза, поштовање закона, увођење реда, улагање у привреду и то у делатности које најбрже могу вратити уложено, а пре свега у пољопривреду и реални сектор.Што се тиче предузећа у реструктурирању, нека, која се никако не могу опоравити, треба угасити, а она која могу да се, уз малу помоћ, одрже на тржишту, треба подржати, а подршку треба пружити и малим и средњим предузећима - каже Орбовић.
Бачене паре
Орбовић је нагласио и да је, уколико је кандидат за министра финансија говорећи о смањењу субвенција за предузећа мислио да ће се одустати од финансирања радних места иностраних инвеститира, то добар корак. Досадашња давања за те субвенције су била промашена и паре су бачене у ветар, рекао је Орбовић.

Od početka godine štrajkovalo 45.000 radnika!
Izvor> Telegaf
- Država mora da kontroliše da li gazde ispunjavaju obaveze prema zaposlenima. Ali i poslodavci moraju već jednom da shvate da je primarno da radnicima daju platu - kaže državni sekretar Zoran Martinović
Od početka ove godine u Srbiji je štrajkovalo 45.000 radnika!
Do jula meseca zabeležena su 42 štrajka i 6 protesta, pokazuju podaci Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).- Većina štrajkova i protesta organizovana je u preduzećima u Somboru, Šapcu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Vranju, Nišu i Čačku. Prednjačili su radnici firmi iz metalske i građevinske industrije, a protesti nisu jenjavali ni kod poljoprivrednika i ni kod putara – kažu za Telegraf u SSSS.
U 2012. u Srbiji je održano ravno 103 štrajka i 60 protesta, u kojima je učestvovalo 100.000 zaposlenih.
- Najmasovniji su bili štrajkovi zdravstvenih radnika, u kojima su učestvovale 264 zdravstvene ustanove i 65.000 radnika. Po masovnosti su se izdvojili i poljoprivrednici iz Vojvodine i centralne Srbije, koji si organizovali proteste širom zemlje. Najčešći zahtevi štrajkača tiču se isplate zarada koje su u nekim slučajevima kasnile mesecima, pa i godinama, isplatu toplog orboka, prevoza, overu zdravstvene knjižice i uplatu doprinosa – navode u SSSS.Štrajkova je više bilo prošle godine, nego 2010. i 2011, kada je učestvovalo oko 26.000 ljudi, odnosno 60.000 radnika
Državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović smatra da je to dosta visoka cifra štrajkača u Srbiji, naročito zato što radnici samo traže ono što im je zakonom zagarantovano − platu.- Dosta zabrinjava da čak 45.000 radnika pokušava da dođe do svojih osnovnih prava. Radnici u Srbiji izlaze na ulice i bune se, jer ne primaju platu ili im se ne uplaćuju porezi i doprinosi – kaže za Telegraf.rs Martinović.Prema njegovom mišljenju zbog toga je neophodna ozbiljna disciplina u isplati svih obaveza poslodavaca prema radnicima.- Država tu ima presudnu ulogu jer može da kontroliše, uz pomoć raznih inspekcijsksih službi, kako se gazde u firmama odnose prema zaposlenima. Ali isto tako i poslodavci moraju već jednom da shvate da je primarno da radnicima obezbede platu – navodi Martinović.Da je muka velika, pokazuje i to da su se neki radnici u prošlosti odlučivali na radikalne pozete.Jedan od “najpoznatijih” štrajkača, svakako je Zoran Bulatović iz Novog Pazara, koji je 2009, protestujući zbog nebrige države prema tekstilcima, odsekao sebi prst leve ruke.- Ovo je moja hrana. Ovo ću da pojedem – rekao je tada Bulatović okupljenima u prostorijama udruženja, vadeći iz parčeta hartije svoj prst. Bulatović je potom pojeo prst, a nakon nekoliko dana izjavio je da je spreman da odseče i ruku i pošalje je u Vladu Srbije.

22.avgust 2013.

U Pošti Srbije završeni razgovori poslovodstva i reprezentativnih sindikata
Krkobabić: Nemamo višak zaposlenih nego manjak poslova

Izvor> Danas
Beograd - Generalni direktor Pošte Srbije Milan Krkobabić jučerašnjim susretom sa delegacijom Konfederacije slobodnih sindikata Srbije na čelu sa predsednikom Ivicom Cvetanovićem, zaokružio je trodnevne razgovore sa najrelevantnijim sindikalnim centralama u ovom preduzeću ali i čitavoj Srbiji. Tema tih susreta bilo je stanju u javnom sektoru, problemima koji se javljaju i načini za njihovo prevazilaženje. U saopštenju koje je tim povodom prosleđeno iz Pošte Srbije navodi se da su usaglašeni stavovi da nema viška zaposlenih nego manjka posla, što se odnosi ne samo na javna preduzeća nego i na privredu Srbije u celini, zatim, da je jeftinije je zadržati postojeća radna mesta, nego otvarati nova a najavljen je i zaokret ka ulaganju i razvoju, u cilju obezbeđivanja novih poslova i novih radnih mesta. „Posebno je naglašeno zajedničko opredeljenje da stečena prava radnika moraju biti sačuvana, jer svako stečeno pravo koje se jednom izgubi nikada više neće biti vraćeno“, dodaje se u saopštenju.

12. avgust 2013.

Orbović: Dogovor ili na ulicu

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović: Teško je pružati otpor vladi sa širokom podrškom građana. Bez nastavka socijalnog dijaloga nećemo učestvovati u farsi
VEĆ je zabrinjavajuće koliko traje proces rekonstrukcije Vlade, a kraj se ne nazire. Više nemamo vremena za odugovlačenje. I vrlo je teško reći šta se posle toga može očekivati, jer ne znamo ni kadrovska rešenja. Ali, zabrinjava vladin sve oštriji zaokret ka neoliberalnom konceptu.
Ovo za „Novosti“ kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji na izmaku ovog leta, ipak, ne obećava vruću radničku jesen. Kaže da će se sindikalci oštro suprotstaviti ako se ne postigne kompromis s predstavnicima vlasti oko prava radnika.

* Vladi ste najpre ostavili vremena da se uhoda, a sad se čeka rekonstrukcija. Planirate li uskoro neke akcije?

- Nismo mi ništa čekali. Vlada sada radi ono što smo mi, možda, mogli da izdejstvujemo na ulicama. Na pomolu su promene u ekonomiji i finansijama, gde ima najviše problema. Vlada je sama zaključila da to nije funkcionisalo i izvršila izmenu. Nažalost, prošle godine sindikati nisu adekvatno reagovali na poskupljenja. Ako toga sada bude, neće se više gledati na to da li se formira vlada i dolaze li novi ministri.

* Najavljujte li vi to vruću radničku jesen?


MINIMALAC MORA NAVIŠE
* IMA li šanse da se uskoro poveća minimalac?
- Sledeća minimalna zarada određuje se za narednu godinu, a mi nećemo odustati od povećanja. Očito je da je minimalac jedan od pokretača podizanja plata u Srbiji, ali on nije kočnica da se zarade povećaju. Suštinski problem je što mnogi prikazuju samo minimalnu zaradu, a ostatak isplaćuju na ruke.- Ovde je vruć svaki mesec i svakog dana je nešto malo gore nego prethodnog. Ali, u ovako lošem ambijentu zaposleni je, ipak, privilegovan u odnosu na 800.000 ili milion ljudi koji ne rade i koji se ne bune.

* Dokle će važiti ta logika da je najvažnije samo sačuvati radno mesto? Kada će radniku biti bolje?

- Taj recept se neće promeniti dok ne bude većih investicija i većeg zapošljavanja. Sada poslodavac može da otpusti kad god poželi, a ide se ka tome da taj proces bude još fleksibilniji.

* Najavljuju se izmene Zakona o radu...

- Još nismo sigurni kakve će se izmene dogoditi, jer nismo dobili ni početni materijal, koji je ministarstvo trebalo da pripremi. Tu su samo neke izjave, više kao „pipanje pulsa“ i priprema javnosti za ono će se dešavati.

* Šta vas najviše zabrinjava u tim najavama?

- Govori se o mnogo lakšem otpuštanju. Ni sada nije bilo prepreka da se radnik otpusti, a o tome svedoči podatak da je u prethodnih nekoliko godina izgubljeno više od 500.000 radnih mesta. Ako taj proces bude još fleksibilniji, u naredne dve godine može se očekivati gubitak još 100.000. Uz to, pominje se i fleksibilno zapošljavanje, odnosno da zaposleni radi sat-dva. To znači da neće moći da planira budućnost, da uzme kredit i bez straha formira porodicu. Stvoriće se dodatna zavisnost zaposlenih od poslodavaca i može se naslutiti kakav će teror vršiti poslodavci.


ODGOVORNOST POSLODAVCA
USKORO ćemo izaći s predlogom, koji je bio na Socioekonomskom savetu, da poslodavac koji ne isplati platu dva ili tri meseca, krivično odgovara. Ako u ovoj državi želi da se uvede red, to ćemo videti kroz taj predlog zakona. Videćemo želi li vlast da uvede red i disciplinu u finansijama, socijalnim odnosima, radnom zakonodavstvu - kaže Orbović.
* Ima li sindikat snage da se suprotstavi zakonskim rešenjima koja idu na štetu radnika?

- Dosta je to teško u trenutku kad stranke koje čine Vladu zajedno imaju više od 60 odsto podrške građana. Ali, ako se ne pronađe kompromis, razmotrićemo hoćemo li sve pokušati da zaustavimo na ulicama.

* Šta ćete preduzeti povodom toga što se mesecima ne sastaje Socioekonomski savet?

- Vrlo brzo obratićemo se premijeru koji je predsedavajući. Ili će postojati socijalni dijalog ili mi više nećemo učestvovati u toj farsi. Tokom ovog meseca odlučićemo da li ćemo napustiti Savet.

* Koji su radnici trenutno najugroženiji u Srbiji?

- Zaposleni kod privatnika. Tu se često ne poštuju obaveze oko uplate doprinosa, niske su zarade, kasne isplate, umanjena su prava oko radnog vremena i godišnjih odmora. A sindikatima je veliki problem što su to male grupe zaposlenih, pa je teško sindikalno organizovanje.

* Zaposleni često kreću u solo akcije, kao da nemaju poverenja u sindikate...

- Nije tako. Štrajkovi po firmama su u 99 odsto slučajeva u organizaciji Saveza samostalnih sindikata. Međutim, vlasnici često ugase firmu koja je u problemu. I kao da priželjkuju štrajk, jer onda ne moraju da isplaćuju zarade. Tu su sindikati nemoćni, pošto ne možemo da preuzmemo preduzeće.

26. jul 2013.

PREPORUKE POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA
Izvor>Radio Subotica
Pokrajinski sekretarijat za Privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova podseća da je po preporukama međunarodne organizacije rada, koje se odnose na određene delatnosti, deklarativno propisana da se ni od jednog raanika ne može zahtevati da radi regularno pri ekstremnim temperaturama. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije definisana je obaveza poslodavca da obezbedi prevetnivne uslove za bezbedan i zdrav rad kako ne bi došlo do povreda ili bolesti. Navedene preporuke sprovode se na sledeći način: radove koje je moguće organizovati da se obavljaju noću pogotovo radove radove koje se obavljaju na otvorenom prostoru, izvršiti preraspodelu radnog vremena tamo gde je to moguće tako da se poslovi obavljaju pre i posle ekstremno visokih temperatura. Potrebno je izvršiti i preraspodelu radnog vremena koja podrazumeva prekid rada u periodu dok traju visoke temperature i nastavak rada nakon normalizacije atmosferskih prilika, uz nadoknadu vremena u kome se nije radilo. S obzirom da u R. Srbiji zaposleni pri radu na ekstremno visokim temperaturama nisu zaštićeni posebnim propisom, Pokrainski sekretarijat preporučuje poslodavcima da gornji limit temperature iznad koje se ne preporučuje rad na otvorenom prostoru bude 36 stepeni celzijusovih u vremenu od 11 do 16 časova. Preporučuje se poslodavcima da u skladu sa svojim mogućnostima upute na godišnji odmor zaposlene koji nisu neophodni za proces rada, organizuju preraspodelu radnog vremena uz kraće prekide rada, ili ukoliko proces rada to ne dopušta organizuju češće pauze i obezbede osvežavajuće napitke za zaposlene. Takođe, preporuka je i da hronični bolesnici koji poseduju lekarsko uverenje o smanjenoj radnoj sposobnosit budu oslobođeni rada u periodu od 11 do 16 časova, uz mogućnost nadoknade rada u drugom vremenskom terminu. Pored toga preporučuje se i druge preventivne, organizacione, tehničke i medicinske mere predviđene zakonom o radu i zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu u cilju zaštite zdravlja zaposlenih.

Prosečna plata 44.394 dinara
Izvor: Tanjug
Beograd -- Prosečna neto zarada isplaćena u junu u Srbiji je iznosila 44.394 dinara i u odnosu na majsku, nominalno je veća za 6,2, a realno za 5,1 odsto
Prosečna junska neto zarada bila je nominalno veća za 4,9, a realno manja za 4,5 odsto nego u istom mesecu prošle godine.Prosečna isplaćena neto zatada, u periodu januar-jun, bila je nominalno veća za 6,1, a realno manja za 4,6 odsto, nego u istom periodu lane. Prosečna bruto zarada u junu iznosila je 61. 399 dinara i u odnosu na onu isplaćenu u maju, nominalno je veća za šest, a realno za pet odsto. Junska bruto zarada bila je nominalno veća za 4,6 odsto, a realno manja za 4,7 odsto, nego u junu 2012. godine. Prosečna bruto zarada, isplaćena u periodu januar-jun, nominalno je veća za 5,9 odsto, a realno manja za 4,8 odsto, nego u istom periodu prošle godine.

24. jul 2013.

Više radnih mesta tek za 5-6 godina
Izvor: Danas
Beograd -- Više radnih mesta može se očekivati tek za pet do šest godina, i to samo ako se sprovedu neophodne reforme, ocenjeno na skupu u Privrednoj komori Beograda.Rešavanje nezaposlenosti kao gorućeg i najkompleksnijeg problema naše zemlje zahteva niz reformi u javnom sektoru kao i jačanje privatnog , ali kao preduslov zahteva jaku i precizno definisanu strategiju razvoja, oko koje bi postojao politički konsenzus, zaključeno je na okruglom stolu u Privrednoj komori, piše "Danas". "Koliko država brine o nezaposlenosti može se videti iz podataka da su do 2011. u zemlju ušle oko 33 milijarde evra investicija, a izgubljeno je 700.000 radnih mesta. U proteklih osam godina u budžet su po osnovu poreza na dobit firmi ušle 22 milijarde čistog profita, a investicija skoro da nije bilo", podsetio je Mahmut Bušatlija, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak."Mora najpre postojati jak politički konsenzus i jedinstvena strategija razvoja, zatim i ozbiljno planiranje i metodologija, i potrebna je nadvladina institucija, Zavod za planiranje, koja će se ozbiljno baviti svim segmentima potrebnih reformi, da bi se za pet ili šest godina problem nezaposlenosti rešio", istakao je Bušatlija. On je rekao da reforma javnog sektora najpre podrazumeva rešavanje problema javnih preduzeća, koja "sa izuzetkom njih nekoliko koja rade sa dobitkom, predstavljaju 700 monopolista koji gube novac“. Ali, kako je dodao, to neće biti rešeno prostom privatizacijom, već da bi zaštitili građane od monopola, treba stvoriti zdravu konkurenciju."Segmenti koji bi trebalo da budu reformisani su javna uprava, javne finansije i javna preduzeća, kako bi mogla da rade u konkurentnom ambijentu, kao i penzioni sistem koji je najsloženiji problem", ocenio je Bušatlija i kao posebno važno istakao upravljanje državnom i javnom svojinom, posebno gradskim građevinskim zemljištem, jer je podložno zloupotrebama. Predsednica Udruženja "Poslodavac" Diana Gligorijević iznela je stav da država premalo obraća pažnju na domaće firme i investitore, ne stvara klimu jednakih mogućnosti za sve učesnike na tržišnoj utakmici i time dodatno destimuliše ulaganja u privredni razvoj."Država previše govori o lošim stvarima, a zanemaruje male i srednje privrednike koji uspešno posluju i koji su veliki potencijal za razvoj privrede i šansa za zapošljavanje. Državnom aparatu fale nove ideje i sveža misao, pa je stoga konsultativni krug u kome se vodi dijalog potrebno proširiti", poručila je ona. "Negativan stav medija, koji iznose primere neuzornih poslodavaca, šteti opštoj slici svih poslodavaca, što destimuliše mlade da traže posao u ovim firmama i u privatnom sektoru, već žele da se zaposle u javnim preduzećima i opterete budžet države, umesto da se okrenu bilo kakvoj formi samozapošljavanja", rekla je Gligorijevićeva.Miodrag Salai, predsednik Saveta za banke i finansijske organizacije i predsednik izvršnog odbora Privredne banke Beograd, naglasio je da je neophodno da se razviju mehanizmi koji će stimulisati privatni sektor, koji bi trebalo da apsorbuje višak nezaposlenih. "Paralelno sa reformom javnog sektora treba stvoriti mehanizme koji će omogućiti privatnom sektoru lakši pristup sredstvima, kojima bi finansirao korisne projekte i zapošljavao ljude. Bez takvih mehanizama i neplanskim reformama nije moguće povećati zaposlenost, čak bi se izazvao i kontraefekat. Zato je važno stvoriti olakšice privrednicima, a trenutno je veoma mali broj banaka spreman da finansira privatnike", rekao je Salaj.Tamara Borovčanin iz "Ju-es-ejda" (USAID) govorila je o Projektu za bolje uslove poslovanja i istakla da reforma javnog sektora koja neminovno dovodi do otpuštanja, povlači i reformu Zakona o radu, uvođenje fleksibilnih oblika rada i zapošljavanja, produženje ugovora na određeno vreme, promene sistema obračunavanja otpremnina i drugih segmenata koji će omogućiti zapošljavanje u privatnim preduzećima. Jedan od napora da se iznađu rešenja za povećanje zaposlenosti je i projekat "Zaposlimo Srbiju“.Koordinator projekta, Milomir Mandić objasnio je da je osnovni cilj da se sačini evidencija, kvalitetna baza podataka privrednih potencijala koja bi bila stalno ažurirana u saradnji sa lokalnim samoupravama, koja bi trebalo da animira potencijalne investitore.

"Srbija umire na rate i na kredit"
Izvor: Novosti
Beograd -- Ekonomiju vode isti ljudi, zato nema rezultata, ocenjuje u intervjuu za "Večernje novosti" profesor ekonomije Miodrag Zec.Srbiji ne treba rekonstrukcija Vlade, već potpuno nova konstrukcija države, smatra Zec i poručuje da moramo našu državnu kuću gotovo iznova da napravimo, jer nemamo bezgranične resurse da saniramo ogromne troškove koje ovaj sistem izaziva. Srbija, prema njegovim rečima, umire na rate i na kredit, i toga naša vlast mora da bude svesna.Zec smatra da najave o rekonstrukciji Vlade Srbije više služe da se stabilizuje stanje u strankama, a ne da se promeni koncept i stvori potpuno nova politika Srbije u novom geostrateškom okruženju."Nesumnjivo je da su ovu vladu do sada obeležili novi kontakt sa Evropom i taj famozni datum i borba protiv korupcije. Ali po ekonomskom pozicioniranju države nije ništa urađeno, niti može da bude urađeno. Ekonomiju vode isti ljudi koji su je vodili poslednju deceniju", podseća on. Zec upozorava da su u Srbiji partije pojele državu, te da bi trebalo uvesti poslanički sistem koji prepoznaje čoveka, da čovek dobija izbore. Prema njegovoj oceni, našoj zemlji je dovoljan parlament sa stotinak poslanika "koje sve možemo prozvati imenom i prezimenom, a ne da imamo utisak da se svi kriju iza nekih partijskih struktura". Stvaramo sistem u kojem se ne podrazumeva da neko treba da plaća struju, porez, troškove, upozorava Zec."Ako neko ima veliki biznis i imovinu, a ima milijarde dugova koje neće da plati, u sledećoj etapi će mu ljudi ulaziti u njegove prodavnice i uzimati robu bez plaćanja. Treba krenuti od dve osnovne stvari: koncepta države i društva i sistema obrazovanja. A tu su tragične greške napravljene. Nije problem ovde što se neko protivzakonito obogatio. To se može rešiti za šest meseci: zatvoriš ga i oduzmeš mu imovinu. Ali, kad vi date milion lažnih diploma, kada pustite ambroziju u sistem i porušite sve vrednosti društva, ne možete to tako lako da iskorenite", kaže on.Zec ocenjuje da je Vlada Srbije pala u zabludu gde se smatra da dobro radiš ako te Zapad mnogo hvali. Zaboravlja se da je Zapad i Miloševića mnogo hvalio, pa ga je na kraju stavio u Hag, podseća Zec. On ocenjuje i da se korupcija u Srbiji tretira kao tekuća pojava koja se personalizuje što nije tako loše, ali je problem, kako kaže, što je sistem koji smo stvorili prirodno stanje za korupciju. "Kao što rastu palme na Mediteranu, tako raste i korupcija u našoj zemlji. Ekonomska i politička elita mora sebi da postavi pitanje zašto svi vladari ovde završavaju tragično? Nije napravljen sistem ovde da se može normalno 'popeti' na vlast i sa nje normalno sići. Pogledajmo sudbinu Miloševića. Pa Đinđića. Od dizanja u zvezde do guranja u blato", navodi Zec. On smatra i da pitanja imovine, prava i potraživanja na Kosovu treba postaviti pred svetom. "Ali ključna je još jedna stvar. Treba stvoriti jak advokatski tim koji će pred međunarodnim sudom u Strazburu braniti interese porodica koje su ostale na Kosovu. Tu mislim na seljake, na crkvenu i državnu imovinu", kaže Zec za "Novosti".

MINIMALAC ISPOD SVAKOG MINIMUMA
Izvor> Radio Subotica
Minimalna zarada u Srbiji u ovom trenutku manja je čak i od minimalca u Kini, zemlji koja je, inače, poznata po najjeftinijoj radnoj snazi na svetu. I dok po zakonu srpski radnik mora biti plaćen najmanje 188 evra mesečno, u Kini je najmanja mesečna plata 200 evra. Nivo minimalne zarade u Srbiji je maksimalan u odnosu na prosečnu zaradu koja kod nas iznosi nešto manje od 400 evra. Ako bi se minimalac podigao na nivo prosečne plate, to bi delovalo destimulativno na zapošljavanje. Minimalnu platu obično imaju oni bez stručne spreme pa bi poslodavci izbegavali da zaposle skupog neobučenog radnika – kažu ekonomisti. Zbog toga je odbijen predlog sindikata da se minimalne plate podignu za oko 2 hiljade dinara i one će do kraja godine ostati na visini od oko 21 hiljade dinara.

23. jul 2013.

NSZ: Zaposlili smo 101.000 ljudi
Izvor: RTS, Tanjug
Beograd -- U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je od januara do juna ove godine, preko te službe posao našla 101.000 nezaposlenih.Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Siniša Nadbantić rekao je danas da će prioritet ove službe biti pojačana obuka nezaposlenih i otvaranje malih i srednjih preduzeća.Nadbantić je, gostujući na RTS-u, kazao da je preko ove službe od januara do juna ove godine posao našla 101.000 nezaposlenih, a da se na biro prijavilo nešto malo više od tog broja. Ideja je, kako je rekao, da se broj nezaposlenih od 776.354, koliko se trenutno nalazi na evidenciji, zadrži i smanji.Nadbantić je podsetio da Nacionalna služba za zapošljavanje posreduje u zapošljavanju i da ona ne zapošljava. Prema njegovim rečima, vreme je da u Srbiji počne realizacija Evropske strategije zapošljavanja, koja je usmerena na obuku nezaposlenih lica i davanje onih znanja i veština koja poslodavac traži. "Na otvaranju malih i srednjih preduzeća će Nacionalna služba za zapošljavanje u narednom periodu naročito insistirati, kroz obuke za vođenje malog biznisa", naglasio je prvi čovek NSZ. Nadbantić je precizirao da su u Srbiji do sada bile dvodnevne obuke, a da po evropskim merilima one treba da budu duže i da traju bar sedam dana da bi se obradili pravni, ekonomski i poslovni aspekti vođenja malog i srednjeg preduzeća. On je dodao da će akcioni plan za narednu godinu biti gotov do kraja ovog meseca, da su planirana sredstva za aktivne mere i da će se u tim sredstvima nalaziti i ona namenjena za preduzetništvo i osnivanje malih preduzeće.Nadbantić je najavio da će insistirati da sredstva za dodelu nezaposlenim licima i sredstva za otvaranje malog biznisa budu veća.

22. jul 2013.

Колективни уговори иду у аут?
Izvor> Dnevnik
Најављене измене Закона о раду неповољно ће се одразити на колективно преговарање у Србији, али ће се синдикати, уз подршку међународних институција, борити за очување и поштовање тог права, поручили су представници репрезентативних синдиката.
– Један од најважнијих производа синдиката је колективно преговарање и колективни уговор, и без тога синдикат постаје бесмислен. Најављене измене Закона о раду говоре да политички и бизнис-кругови рачунају на то да се колективно преговарање угаси – рекао је председник УГС-а “Независност” Бранислав Чанак на округлом столу на којем је представљена Студија о колективном преговарању у Републици Србији.По његовим речима, велики број запослених нема квалитетне колективне уговоре, а велики део их уопште нема, а у процесу придруживања ЕУ, како је оценио, ти акти ће добити посебан значај, имајући у виду ниво стандарда који ЕУ примењује у тој области.Чанак је рекао да је у Србији социјални дијалог трипартитни и подрзаумева Владу, синдикате и послодавце, што, како је оценио, није европски модел, будући да се у ЕУ примењује бипартитни дијалог који обухвата само синдикате и послодавце.Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић се сложио с лидером Синдиката “Независност” у томе да су најављене измене Закона о раду рестриктивне и да ће обесмислити колективно преговарање и смањити број колективних уговора. Наводећи да не би требало доносити нови закон о раду, односно да не види разлог за његову измену, он је изразио бојазан да ће он бити “кочница” за стране инвеститоре. Михајловић је рекао да је проблематично то што би новим законом рад на одређено време требало да се продужи с једне на три године, што је посебно лоше за младе у Србији, и да се уведе такозвани “рад у пару”, односно да се радно време подели на два извршиоца.Представник Међународне организације рада за Средњу и Источну Европу Овидију Јурца казао је да је веома важно подстицати побољшање квалитета социјалног дијалога и да је јучерашњи састанак корак напред у области колективног преговарања и дијалога.

Radnicima 300 € po godini staža
Izvor: Beta
Beograd -- Svi zaposleni u firmama u restrukturiranju mogu da računaju na socijalni program od 300 evra po godini staža, Ovo je izjaviodržavni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Srbije Aleksandar Ljubić. On je agenciji Beta rekao da će Vlada Srbije u postupka restrukturiranja biti socijalno odgovorna prema svih 50.000 radnika u 179 preduzeća koja su u tom postupku. Kako je istakao Ljubić, "socijalni program za koji se ova vlada opredelila jeste maksimalni socijalni program koji je isplaćen u Srbiji, a to je 300 evra po godini staža". "Bez obizira da li sutra preduzeće odlazi u stečaj ili se prodaje imovina, a vi ne želite da predjete kod novog poslodavca, da li imate pet godina do penzije pa želite po tom programu da odete, svako od 50.000 radnika može da računa na socijani program", rekao je Ljubić.Državni sekretar Ministarstva finansija i privrede je istakao da je bitno to što veliki broj zaposlenih u preduzećima koja su u restrukturiranju "radi u preduzećma koja rade" i koja imaju budućnosti, kao što su Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor ili "Kablovi" u Jagodini. On je podsetio da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija i privrede, usvojila Akcioni plan koji predstavlja okončanje restrukturiranja 179 preduzeća koja su u tom postupku do 30. juna 2014. godine. Ljubić je naveo da preduzeća u restrukturiranju generišu veliki problem državi, jer mimo subvencija, ta preduzeća kostaju državu godišnje blizu 750 miliona evra. "Novca više nema i ovakav status je neodrživ", rekao je Ljubić, dodajući da postoji jasna politička odluka vlade da se okonča ovaj postupak i agonija koja traje 12 godina. Prema njegovim rečima, prvo će biti rešen problem oko 27 preduzeća iz prve grupe, onih koja godinama ne rade i u kojima je zaposleno oko 750 radnika. "Ta preduzeća će otići u stečaj, ali danas imamo želje i nekih drugih preduzeća koja se ne nalaze u toj grupi, ali traže da budu privatizovana kroz stečajni postupak, odnosno traže da bude isplaćen socijalni program", rekao je Ljubić. On je podsetio da Akcioni plan restrukturanja predvidja podelu tih preduzeća u pet grupa i naveo da su u prvoj grupi preduzeća koja godinama ne rade i koja će otići u stečaj, a u drugoj ona čija će imovina biti ponudjena na prodaju do kraja godine i koja će otići u stečaj, ako ne nadju kupca. "Treća grupa su preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju, a koja danas dobro rade, ali imaju nasledjene probleme, kao što je RTB 'Bor'. Ta preduzeća će kroz unapred pripremljen program reorganizacije regulisati obaveze i nastaviti normalno da funkcionišu", rekao je Ljubić.Naveo je da su u četvrtoj grupi preduzeća čija će imovina biti ponudjena na prodaju i ukoliko ne nadju kupca, država će odlučiti da li će ih privatizovati na neki drugi način. "Ta preduzeća imaju dobar proizvod i jedno od rešenja mogu biti strateška partnerstva", rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede. Ljubić je dodao da su u petoj grupu preduzeća koja posluju ili su poslovala u sastavu bivših jugoslovenskih republika, preduzeća sa Kosova i Metohije i firme koje zapošljavaju osobe sa posebnim potrebama.

28. maj 2013.

Nema zamrzavanja plata i penzija!
Izvor: Tanjug
Beograd -- Premijer Srbije Ivica Dačić kaže da neće biti zamrzavanja plata i penzija, da nije dogovoreno ni smanjivanje ni zamrzavanje.
Prema njegovim rečima, o tome će u vladi razgovarati narednih sedmica. "O tome ćemo razgovarati. Nije dogovoreno nikakvo smanjivanje ili zamrzavanje plata i toga neće biti, jer to nije program ove Vlade Srbije", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbije.Dačić je rekao i da će rast plata i penzija zavisiti od nivoa ekonomskih aktivnosti, a da cilj vlade nije da teret krize prebaci na najsiromašniji deo stanovništva. On je rekao da se moraju preduzeti mere, a da jedna od njih mora da bude štednja i ponovio da se bez ekonomskog razvoja i investicija ne može napraviti korak napred. "O tome ćemo razgovarati u narednih nekoliko nedelja. Treba pripremiti strategiju i konkretne mere i videte kad i kako bi se išlo u rebalans budžeta", rekao je Dačić i naglasio da narod očekuje da se živi bolje, a ne lošije. Premijer Srbije je najavio i da će se o programu mera koje treba preduzeti u narednom periodu u narednim danima obaviti političke konsultacije.

Srbija srlja ka bankrotu
Izvor: B92
Beograd -- Ukoliko kao država nastavimo da trošimo ovim tempom, to je siguran put ka bankrotu, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Gostujući u Kažiprstu na B92 on je rekao da se odmah moraju preduzeti mere jer "ukoliko javni dug nastavi putanju ka nebu ne bi mogli da pokrijemo manjak u budžetu, ne bi mogli da se zadužujemo, ili bi morali da se zadužujemo po nekim većim kamatnim stopama, značajno bi pala proizvodnja i sve to bi prouzrokovalo veći bol nego zamrzavanje plata i penzija u ovom trenutku".Prema njegovim rečima, fiskalni deficit umesto planiranih 3,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) premašiće u ovoj godini 5,5 odsto BDP-a, dok je javni dug već iznad 60 odsto, a nastaviće da raste tokom ove i u narednoj godini. Uspeh bi bio , kaže on, da se ove godine stigne bar do 4, 5 odsto BDP-a. "Ukoliko budemo kasnili sa merama došlo bi do haotičnog smanjenja svih rashoda, plate i penzije padaće dole. Javne finansije se ne nalaze u dobrom stanju, deficit počinje ponovo da se povećava, samim tim i javni dug se povećava, i to je put koji je neodrživ", naveo je Petrović i upozorio da ukoliko se nešto odmah ne preduzme, javne finansije u Srbiji za šest do sedam meseci neće biti održive. Petrović kaže da sada ima malo više razumevanja u vladi, u odnosu na optimizam u martu kada su iz vlade tvrdili da su javne finansije dobre. "To nije bio dobar optimizam, jer smo mi upozoravali da se ide u lošem pravcu. Sada se vide i argumenti a tu su i brojevi koju ukazuju na stanje. Da su nas poslušali u martu možda bi neke mere već bile preduzete" Kako kaže, paket mera koje je vlada pripremila krajem aprila nije dovoljan za stanje koje je Fiskalni savet identifikovao.Govoreći o o ceni propuštenih prilika zbog izostanka strukturnih reformi, Petović kaže da se upravo zbog toga Srbija stalno vraća u neko krizno stanje umesto da uđe u ozbiljne, reformske promene penzionog sistema, javnih preduzeća, zapošljavanja u javnom sektoru. "Reforma javnog sistema je osnovna greška zbog koje imamo ovakvu situaciju. Da su se na vreme sprovele reforme ne bi moralo da se ponovo okreće ka kontroli penzija i plata. Morate nešto da uradite, da jednom progutate gorku pilulu da se ne bi ponavljalo loše stanje, i da biste imali dobre rezultate na duže staze". Prema rečima predsednika Fiskalnog saveta, ne postoji potpuna politička saglasnost da se preduzmu mere, "horizont na kome se donose odluke kao da je bio skraćen".

Sindikati blokiraju Hrvatsku
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Predstavnici sindikata javnih i državnih službenika Hrvatske su najavili da će nakon još jednog neuspešnog kruga pregovora s vladom od 5. juna stupiti u štrajk.
"Štrajk nije naša želja, niti naša volja. U to nas je gurnula naša vlada s ministrom (rada i penzijskog osiguranja) Mirandom Mrsićem", izjavio je na Branimir Mihalinec iz Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim skolama, prenosi Novi list. Najava generalnog štrajka znači da bi se Hrvatska za koji dan, praktično uoči turističke sezone, mogla naći u potpunoj blokadi.

27. maj 2013.

Vlada ipak zamrzava plate i penzije
Izvor: Blic
Beograd -- Lideri vladajuće koalicije Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić postigli su načelni dogovor da plate u javnom sektoru i penzije budu zamrznute.
Tako svi koji primaju plate iz budžeta u oktobru neće dobiti planiranu povišicu od dva odsto, saznaje Blic."U telefonskoj komunikaciji koju su imali u prethodna dva dana Vučić, Dačić i Dinkić zauzeli su stav da „nešto hitno mora da se uradi“ i da ako će popravljanju stanja u javnim finansijama doprineti zamrzavanje plata i penzija, takva odluka će i biti doneta. Za sada je ideja da plate u javnim preduzećima i penzije budu zamrznute samo u ovoj godini, mada će se razmisliti i o ideji Fiskalnog saveta koji je predložio da u narednoj godini ovi rashodi rastu samo dva odsto u toku cele godine" - tvrdi izvor „Blica“ blizak Vladi i dodaje da će konačna odluka biti doneta kada se Vučić vrati iz Rusije. Osim zamrzavanja plata i penzija, čelnici Vlade razmotriće narednih dana i plan ušteda svih državnih organa. "Cilj je da se troškovi svih ministarstava smanje za ukupno 20 milijardi. Okvirni plan već postoji, a kako ne bi bilo nesporazuma među članovima Vlade ko je ovim više izgubio, lideri stranaka će dati saglasnost na zajednički predlog. Da su rezovi ozbiljni govori i to što su na spisku ušteda i bonusi za policiju i vojsku" - tvrdi izvor „Blica“. Rebalans budžeta o kome bi moglo da se u Skupštini raspravlja već početkom jula predvideće, bar prema dosadašnjim razgovorima koalicionih partnera, i neke doskora neprihvatljive poteze. "Postoji mogućnost ozbiljnijeg kresanja brojnih subvencija koje danas daje država. Na udaru će se, pre svega, naći javna preduzeća i firme u restrukturiranju čiji se rad danas finansira budžetskim novcem" - otkriva izvor „Blica“. Kako nam je potvrđeno, tokom maja Vlada će odlučiti šta će sve od firmi u vlasništvu države, osim „Telekom Srbija“, u narednom periodu biti ponuđeno na prodaju. "Kompletan plan vezan za javna preduzeća koji ne podrazumeva samo privatizaciju već i ozbiljnije restrukturiranje skoro svih firmi u vlasništvu države biće tema sastanaka lidera vladajuće koalicije. Pregovore oko prodaje „Telekoma Srbija“ preuzeo je na sebe i svoj tim Aleksandar Vučić, a o terminu kada bi mogao da bude raspisan međunarodni tender za prodaju ove firme znaće se u narednih mesec dana" - kaže na kraju izvor „Blica“.

22. maj 2013.

Radnici traže 300 miliona evra
Izvor: Novosti
Beograd -- Čak 80.000 radnika, koji su na sudu pobedili svoje bivše poslodavce, jer im nisu isplaćivali zarade i doprinose, traži da im se isplati oko 300 miliona evra.
Kako Novosti saznaju, svi oni su se prijavili Agenciji za privatizaciju preko koje traže dugovanja. Reč je o radnicima čije su firme privatizovane ili otišle u stečaj, a uprkos pravosnažnim presudama, većina njih nije uspela da naplati ni dinara. Ove obaveze, odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, sada mora da preuzme država.U "igri“ je otplata na rate, pa i model po kojoj je isplaćena stara devizna štednja. Deo potraživanja verovatno će biti odbijen zbog nepotpune dokumentacije, kao i zahtevi bivših radnika banaka u stečaju, jer oni nisu obuhvaćeni ovom uredbom. U Vladi, međutim, još ne mogu da preciziraju ni kada će izaći s konačnim brojem ljudi koji ispunjavaju uslove, niti kada će početi isplate. A pred Evropskim sudom u Strazburu nalazi se još oko 4.000 predstavki koje se odnose na isti problem.Radni sporovi, u proseku, traju između tri i po i četiri godine, a izvršenje se neretko odlaže mesecima, pa i do dve godine. U Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da, s druge strane, „dogovori“ izvan sudnice traju po mesec dana i potpuno su besplatni. U Srbiji je, inače, prema procenama sindikata, samo u prva tri meseca ove godine bez posla ostalo oko 30.000 radnika, pa se procenjuje da bi makar trećina mogla da se obrati sudijama pošto su ih bivši poslodavci "zakinuli“ u zaradama ili su ih nepravedno otpuštali. Ipak, retko ko to i čini, jer su im ruke doskora bile vezane zakonima. "Prošle godine na snagu je stupio Zakon o parničnom postupku koji je zabranjivao da radnike pred sudovima besplatno zastupaju sindikalni predstavnici, pa su se za njihova prava mogli boriti samo advokati čije su usluge skupe. Zato je malo koji radnik tužio svog poslodavca“, objašnjava Melanija Petać, pravnica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Posle godinu dana, Vrhovni kasacioni sud poništio je takvo rešenje i tako omogućio da u radnim sporovima parnice ponovo vode sindikati. Ipak, efekti su još slabi, jer se ova odluka još nije dovoljno "pročula“ budući da se primenjuje tek od 16. januara. U SSSS kažu da im je učinak u radnim sporovima veoma uspešan i da više od 90 odsto radnika kući ode zadovoljno. I u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da im se radnici sve češće obraćaju, ali da to još nije u onoj meri u kojoj bi trebalo, bilo zbog straha ili iz neznanja.

20. maj 2013.

Prijave poslodavcima zbog doprinosa
Izvor: Danas
Beograd -- U Srbiji ima 90.000 radnika kojima poslodavci prošle godine nisu uplaćivali poreze i doprinose, saznaje Danas.
Protiv takvih preduzeća podneto je 6.629 prekršajnih prijava, po kojima bi nesavesni poslodavci mogli da budu kažnjeni sa do milion dinara po svakom pojedinačnom prekršaju, odnosno za svaki slučaj kada nekom radniku nisu uplatili doprinose.Za sada nije poznato koliki je ukupni iznos izrečenih i naplaćenih kazni. Od početka ove godine, nadležnost za sankcionisanje poslodavaca koji izbegavaju odgovornost prema svojim radnicima, vraćena je Poreskoj upravi i od tada je ova institucija pronašla i pokrenula postupke protiv 1.403 preduzeća. Nezakonitim postupanjem poslodavaca samo u ovoj godini oštećeno je 20.000 radnika, pokazuju podaci poreznika dostavljeni Danasu. Uz pretpostavku da efikasnost Poreske uprave nije pala u 2013, ove brojke ukazuju da se broj poslodavaca koji krše zakon na štetu radnika ipak smanjuje, možda i zbog toga što od polovine 2012. Poreska uprava svakodnevno od banaka dobija izveštaje o svim transakcijama firmi koje su tog dana radnicima uplatile novac, pa se prostim poređenjem podataka nedvosmisleno i lako pronalaze one koje nisu platile doprinose u skladu sa zakonom. U Poreskoj upravi, kako kažu, još uvek nemaju podatke o broju kazni za nesavesne poslodavce, koje su izrekli ove godine, niti o njihovom iznosu, ali bi od kraja juna sve te cifre trebalo da budu prikupljene. "Poreska uprava nakon izvršenih kontrola protiv svih poreskih obveznika kod kojih su utvrđene nepravilnosti, za koje je propisana prekršajna kazna, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U prethodnoj godini za kažnjavanje je bio nadležan prekršajni sud, tako da ne raspolažemo podacima o visinama izrečenih kazni i njihovom ukupnom iznosu. Prekršajni postupci za kažnjavanje poreskih obveznika, koji su kontrolisani u toku 2013. godine su u toku. Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zbog neuplaćenih doprinosa zaprećene su prekršajne kazne i to u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara, kao i za odgovorna lica u pravnom licu od 5.000 do 50.000 dinara", navode u Poreskoj upravi.
Kako dodaju u ovoj instituciji, odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji, propisane su kazne za lice koje ne podnese poresku prijavu, i ne obračuna i ne plati porez, u visini od 15 do 20 odsto iznosa poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole.

ZAVRŠENI 8. SPORTSKI SUSRETI, PALIĆ 2013.
PMF – OPET GENERALNI POBEDNIK

Najbrojnija ekipa sa 45 učesnika novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta ponovo je osvojila titulu ukupnog pobednika na 8. Sportskim susretima zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi održanim 18. maja 2013. na Paliću.
Drugo mesto u ukupnom plasmanu pripalo je Narodnom pozorištu iz Subotice, a treće Tehnološkom fakultetu – Novi Sad.
Ove godine Susreti su okupili 18 ekipa sa oko 250 učesnika iz Subotice, Novog Sada, Apatina,Vrbasa, Bečeja, Stare Pazove, Čelareva, Jablaničkog okruga, kao i ekipu Sindikata obrazovanja Mađarske.
Susrete je otvorila predsednica Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Vojvodine Đurđica Crvenko, a kao domaćini učesnike su pozdravili predsednik Gradskog Sindikata Subotice Milan Popović i direktorica Osnovne škole“Miroslav Antić“ Eržebet Kojić Čakanj.
Takmičenja su organizovana u osam disciplina i osvojeni su sledeći rezultati:

FUDBAL:
1.TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
2. PMF – NOVI SAD
3. OO SoiK STARA PAZOVA

ODBOJKA-MEŠOVITO
1. O.i SŠ „ ŽARKO ZRENJANIN“-SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA

ODBOJKA-ŽENE
1. OŠ“MIROSLAV ANTIĆ“ – PALIĆ
2. PMF – NOVI SAD
3. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA

BASKET-MEŠOVITO
1. PMF – NOVI SAD
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
3. OiSŠ“ŽARKO ZRENJANIN“ SUBOTICA

BASKET-ŽENE
1. DOM UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA SUBOTICA
2. DV“LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
3. NARODNO POZORIŠTE SUBOTICA

STONI TENIS – MEŠOVITO
1. NARODNO POZORIŠTE – SUBOTICA
2. PRIRODNO-METEMATIČKI FAKULTET – NOVI SAD
3. OO SoiK STARA PAZOVA

STONI TENIS –ŽENE
1. OŠ“ZDRAVKO ČELAR“ ČELAREVO
2. OO SoiK STARA PAZOVA
3. PMF – NOVI SAD

ŠAH
1. PMF – NOVI SAD
2. OOSOiK STARA PAZOVA
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA

PIKADO - MEŠOVITO
1. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD
2. PU „RADOSNO DETINJSTVO“ – NOVI SAD
3. TEHNOLOŠKI FAKULTET NOVI SAD

PIKADO – ŽENE
1. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. INSTITUT ZA RATASTVO I POV. – NOVI SAD

NADVLAČENJE KONOPCA - MUŠKARCI
1. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD

NADVLAČENJE KONOPCA – ŽENE
1. DV „LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
2. PU „NAŠA RADOST“ SUBOTICA
3. PMF – NOVI SAD

KOTLIĆ
1. TEHNIČKA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA- APATIN
2. PU “NAŠA RADOST” SUBOTICA
3. OŠ “ŽARKO ZRENJANIN” SUBOTICA

22.april 2013.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA SUBOTICA
- ODBOR SINDIKATA ZAPOSLENIH U
OBRAZOVANJU, NAUCI I KULTURI

Dana: 22.april 2013.


P O Z I V


Za učešće na VIII Sportskim susretima Samostalnog Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice, Vojvodine, Srbije koji će se održati u subotu
18. maja 2013. u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ na Paliću, Trogirska 20. u organizaciji Gradskog odbora Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi i Saveza samostalnih sindikata grada Subotica.

Prijave za učešće se podnose pismeno do 10. maja 2013. prema Pravilniku sa propozicijama za takmičenja (obratiti pažnju!) koja se nalaze u prilogu poziva na adresu: Saveza samostalnih sindikata grada Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/7, Subotica 24000 ili na faks: 024/551-603 sa naznakom za Lauru Raos, ili putem Interneta na e-mail: susindikat1@suonline.net

Kotizacija po učesniku iznosi 1700 dinara, a uplaćuje se do 14. maja 2013.
na račun Fonda za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor radnika Subotica broj:
355-1009825-60
sa naznakom: kotizacija za VIII Sportske susrete zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi


NAPOMENA: Prijave koje stignu nakon navedenog roka neće se prihvatiti.


Za sve dodatne informacije možete se obratiti na telefon SSSG Subotica 024/553-154 saradnici Lauri Raos, mob: 065-44-78-012, ili predsednici Organizacionog odbora Zorici Karanović, mob: 065-44-78-005.


Predsednica Organizacionog odbora:
Zorica Karanović, s.r.

3. april 2013.

BG: Prosečna plata 53.101 dinar
Izvor: Novosti
Beograd -- Prosečna februarska plata u Beogradu bila je 53.101 dinar, što je za 7,7 manje nego u isto vreme lane, pišu Novosti.
Najveća zarada otišla u Lazarevac - 64.801 dinar, a najmanja u Mladenovac - 27.466 dinaraOd 16 gradskih opština, februarski prosek premašilo je šest opština. Posle Lazarevčana, najbolje su prošli zaposleni u Starom gradu i Surčinu, gde su plate bile gotovo identične - 63.785 i 63.114 dinara. U "plusu" bili su i radnici Novog Beograda sa 58.803 dibnara, Vračara - 56.930 dinara i Palilule - 55.913 dinara.Ispod februarskog gradskog proseka našle su se Barajevo, Voždovac, Grocka, Zvezdara, Zemun, Rakovica, Savski venac, Čukarica i Mladenovac.Najveće povećanje u odnosu na januarske plate osetili su radnici na Vračaru, gde je prema statističkim podacima plata veća za 28,7 odsto. Najveći pad zabeležen je u Sopotu, gde je februarska plata od januarske niža za 11 odsto.U odnosu na isti period prošle godine, realno je plata porasla samo u Grockoj, za 5,4 odsto. U svim ostalim opštinama zabeležen je pad od 10 do 0,2 nodsto. Prema oblasti kojom se bave, najveći skok u platama, u odnosu na prošlogodišnje, imali su radnici u ribarstvu i akvakulturi - čak 57 odsto i u naučnoj i tehničkoj delatnosti - 66 odsto. Najviše su pale zarade u proizvodnji proizvoda od nemetalnih minerala - za 57,3 odsto i u delatnostima putničkih agencija, turoperatera i rezervacija - 66,1 odsto.

2. april 2013.

Комуналци добили нови колективни уговор
Izvor> Dnevnik
Градски одбор синдиката радника у стамбено-комуналној делатности Новог Сада саопштио је да је постигнут договор са градским челницима да се потпише нови колективни уговор за наредне три године за јавна и јавно-комунална предузећа, чији је оснивач Град Нови Сад.
Раднички дом- Градоначелник Милош Вучевић и члан Градског већа за комуналне делатности проф. др Никола Ћировић били су код нас у Радничком дому, када смо се коначно договорили.Социјални дијалог је постигнут у законском року, захваљујући одговорности и разумевању градских челника. У новом посебном колективном уговору задржана су постојећа права запослених и цена рада - каже се у саопштењу Синдиката .

"Imamo plan za rešavanje tehnološkog viška"
Izvor> Tanjug
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja profesor dr Žarko Obradović rekao je u Nišu da resorno ministarstvo ima plan rešavanja tehnološkog viška nastavnika."Demografska situacija je loša u Srbiji, a tačan broj upisanih đaka u prvi razred zanćemo 1. septembra", kazao je Obradović novinarima u niškom Kliničkom centru nakon obilaska dece povređene na rekreativnoj nastavi u Soko Banji."Mi imamo plan koji primenjujemo zajedno sa sindikatima i listu nastavnika bez časova formiraćemo 15. avgusta kao što smo to činili i ranije", rekao je ministar.Prema njegovim rečima, svake godine postoji i prirodni odliv odlaskom u penziju i za sada je još uvek rano govoriti o ciframa."Prošle godine, na primer, 118 nastavnika bilo je bez časova, a tokom godine taj broj je pao na 37 koji nisu imali časove", kazao je Obradović dodavši da je nesorno da se broj đaka prvaka iz godine u godinu smanjuje.

Svakog dana 150 ljudi izgubi posao
Izvor: Blic
Beograd -- U prva dva meseca ove godine svakog dana je bez posla ostajalo oko 150 ljudi, piše "Blic".
Iako su ekonomisti predvideli da će u toku ove godine bez posla ostati 8.000 radnika, realnost ih je demantovala, jer je samo u prva dva meseca radno mesto i platu izgubilo više od 9.000 građana Srbije, konstatuje "Blic". Skoro trećina radno sposobnih građana u Srbiji nema posao, a stopa nezaposlenosti krajem godine mogla bi da dostigne psihološku granicu od 30 odsto, predviđaju ekonomski stručnjaci koji veruju da će nezaposlenost nastaviti da raste zbog nelikvidnosti privrede i viška zaposlenih u javnom sektoru."U prva dva meseca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bez posla je ostalo 9.210 ljudi, od toga 6.295 u januaru i 2.915 u februaru. Nismo računali na to i teško je predvideti kakav će trend biti do kraja godine", priča ekonomista Miroslav Zdravković.Sa druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je prošle godine više od 170.000 ljudi ostalo bez posla. Analitičari Fonda za razvoj ekonomske nauke smatraju da srpska privreda pokazuje lagani oporavak, ali ne u svim sektorima. Oporavljaju se samo automobilska, farmaceutska i naftna industrija, pa do kraja godine nije realno očekivati da će se povećati opšta zaposlenost. Promet u trgovini za trećinu je manji u odnosu na 2008. godinu, a otpuštanja su logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda, jer i pad kupovne moći dovodi do manjeg obima proizvodnje, a ona do manje zaposlenih u proizvodnom sektoru. "Podaci zvanične statistike govore da je krajem prošle godine nezaposlenost u Srbiji sa 25,5 smanjena na 22,4 odsto. Taj podatak je diskutabilan, jer je opao BDP, manji su prihodi i manja je potrošnja", kaže ekonomista Milojko Arsić. "Čak i ako se ostvari privredni rast od 1,5 do dva odsto, neće se povećati i broj zaposlenih, jer je najveći deo firmi u krizi, pa je do kraja godine moguć samo dalji pad broja zaposlenih, u najboljem slučaju očekuje nas stagnacija", ocenjuje on. Kako je od početka krize broj radnika najviše opao u prerađivačkoj industriji, ekonomisti se slažu da država treba da podstiče pre svega prerađivače, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine, a pogotovo je besmisleno, smatraju, da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost jer čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana. Za kreiranje novih radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškove izdavanja dozvola.Pored toga, radno zakonodavstvo otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika. Državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović objašnjava da stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2 odsto, što znači da u Srbiji oko 207.000 mladih do 30 godina ne radi, od čega je više od 20 odsto nekvalifikovano, a oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, dok je 63,3 odsto bez radnog iskustva. Stopa nezaposlenosti mladih se u poslednje četiri godine povećala za 16 odsto.

25. mart 2013.

Zvanično minimalac, prava zarada leži u kešu
Izvor> Kamatica
Zvanično, platu višu od 65.000 dinara je prošle godine primalo 330.088 radnika, dok je minimalnu zaradu od 20.010 dinara dobijalo najmanje 570.000 ljudi. I sindikalci i poslodavci upozoravaju na to da je stvarna slika drugačija, jer većina gazda i dalje prijavljuje samo deo zarade dok ostatak isplaćuje radnicima "na ruke".Glavni razlog zbog čega se to i dalje dešava jeste činjenica da su opterećenja zarada previsoka. - Zato i danas postoje prećutni dogovori između radnika i njihovih poslodavaca da ne prijavljuju celi iznosi zarada. Pravila se jedino još pridržavaju velike i društveno odgovorne kompanije, dok svi ostali ‘zakidaju’ - kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. U Poreskoj upravi kažu da nemaju tačne podatke koliko je radnika prijavljeno na minimalac. Prema poslednjim podacima, 95.000 njih je isplatilo i zarade i poreze i doprinose, 6.000 samo platu, a čak 97.000 je namirilo državu, a plate preskočilo!U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je prošle godine prosečna srpska zarada bila samo 39.197 dinara, ali kada su poslodavaci dali državi sve što im je traženo ona ih je koštala - 54.447 dinara. Iz tog razloga je Unija poslodavaca Srbije, još 2009. podnela inicijativu republičkoj vladi da se plate rasterete, ali odgovora još nema. - Porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 64 odsto, što je jedno od najvećih nameta poslodavcima u Srbiji. U SFRJ su te dažbine bile između 28 i 32 odsto - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Levi: Srbija, privredno čudo
Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija ima odličnu lokaciju u centru Evrope, neverovatne ljudske resurse i brojne prirodne potencijale koji moraju da dovedu do ekonomskog uskrsnuća. Kako je rekao ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi u intervjuu Kuriru, sve nabrojano može da dovede do ekonomskog čuda. Levi je kazao i da je Izrael uočio nekoliko oblasti u kojima dve zemlje mogu da saradjuju.''Prva su nekretnine. Mi nismo div na svetskom tržištu, ali su Izraelci ovde već namirisali ogroman potencijal i stižu, naše kompanije su već investirale više od 1,3 milijarde evra u Srbiji'', naglasio je Levi. On je izrazio uverenje da je poljoprivreda oblast koja bukvalno vapi za izraelskim učešćem.''Ovde imamo kombinaciju iz raja - Srbija ima povoljne prirodne uslove, plodnu zemlju, pet-šest dobrih reka, odličnu radnu snagu, ali zastarelu tehniku'', ocenio je Levi. Prema njegovom mišljenju, ta tehnika mora da se modernizuje, a žetve i prinosi, koji su na srednjovekovnom nivou, ne smeju da zavise od kiše. ''Mi imamo prinose po hektaru pet ili šest puta veće od vas, a nemamo kišu. U pustinji proizvedemo pet puta više nego vi na, što se vode tiče, jednom od najblagoslovenijih tla u Evropi'', naveo je Levi.Kako je istakao, tajna za poljoprivredno čudo u Srbiji je bolje navodnjavanje, gradnja staklenih bašta, reciklaža vode, bolje iskorišćavanje otpadnih voda. Te elemente nude tri dobre izraelske kompanije koje su već prisutne u Srbiji. On je čestitao srpskim političarima na inicijativi da šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan iz Abu Dabija, koga interesuje takodje voda, poljoprivreda, investira u našu zemlju.''Istina je da sam želeo da mi prvi udjemo u tu oblast, ali ima dosta prostora i za nas. Mi uvozimo smrznuto meso iz Argentine, a Srbija nam je bliža i meso je odlično. Vi ste odlična lokacija u centru Evrope'', naveo je Levi. On je kazao da Srbija ima neverovatne ljudske resurse - Srbi su medju najboljim inženjerima, radnicima, naučnicima.''Sve to mora da dovede do ekonomskog uskrsnuća, do ekonomskog čuda. Prosto mora. Ako se to ne desi, onda činite zločin sami nad sobom. Istinski verujem da će za nekoliko godina vaša zemlja doživeti svoj bum'', zaključio je Levi.

22. mart 2013.

ZAPOSLENI U ZAŠTITNIM RADIONICAMA "ŽELJEZNIČARA" BEZ POSLA
Izvor> Radio Subotica
Preostali zaposleni u Zaštitnoj radionici Željezničara već mesecima ne primaju zarade i nemaju posla. Stoga su se za pomoć obratili sindikatu koji je kontaktirao nadležne i predstavio im problem. Predsednica Skupštine grada Marija Kern Šolja smatra da se 31 radnici od kojih je 19 sa posebnim potrebama mora pomoći, zbog čega je inicirala niz sastanaka. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Huđi naglašava da vlasnik preduzeća mora da ispoštuje zakonske obaveze i redovno isplaćuje zarade. Dopis o situaciji u Željezničaru upućen je Ministarstvu rada. Neki razgovori već su obavljeni i u sindikatu očekuju da se uskoro nađe rešenje.

Seminari za bogaćenje pojedinaca u prosveti
Sindikat obrazovanja Srbije traži uvođenje reda u stručno usavršavanje nastavnika

Izvor> Danas,Autor: V. A.
Beograd - Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) traži od Ministarstva prosvete da uvede red u oblast stručnog usavršavanja nastavnika, odnosno da ograniči broj akreditovanih seminara, limitira njihove cene i zabrani da predavači na seminarima budu zaposleni u Ministarstvu i prosvetnim zavodima. Predsednik SOS-a Branislav Pavlović ističe da je većina tema na odobrenim seminarima „nebitna“ za zaposlene u prosveti i da „služe isključivo za bogaćenje predavača, koji za dva dana uzmu i po dve prosečne plate u obrazovanju“.- Među predavačima koji vode seminare su zaposleni u Ministarstvu, njihovi prijatelji, bivši zaposleni i penzioneri, kao i oni koji rade u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Smatramo da je zloupotreba i sukob interesa da oni koji odlučuju o akreditaciji seminara posle budu predavači. Onaj ko je propisao normu da nastavnici moraju da skupe na seminarima 120 bodova sigurno je imao u vidu da će tu neko dobro da zaradi - kaže Pavlović.I Društvo matematičara je u pismu ministru prosvete zatražilo izmenu Pravilnika o stručnom usavršavanju, jer su mnoga rešenja loša i neprimenjiva. Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da su seminari sumnjivog kvaliteta, a da ih zaposleni pohađaju radi dobijanja bodova, a ne da bi unapredili svoj rad.- Škole zaposlene upućuju na stručno usavršavanje uglavnom neradnim danima, jer autori seminara svoje „tezge“ mogu da odrade vikendom, po neujednačenim cenama, sa nekompetentnim izvođačima i u prepunim grupama. Ne postoji spoljašnje vrednovanje kvaliteta tih programa - navode u Uniji.
Sva manje para za programe
Mirjana Ilić, sekretar Saveza učitelja Srbije, kaže za Danas da se broj programa stručnog usavršavanja svake godine povećava, a da je sve manje novca. „Iako je finansiranje stručnog usavršavanja obaveza lokalnih samouprava, dešava se da kažu kako nemaju novca, pa pohađanje seminara plaćaju ili škole iz sopstvenih sredstava ili sami zaposleni. Problem je što nema nikakve razlike između nastavnika koji ulažu u svoj rad i profesionalno osnaživanje i onih koji ne rade ništa“ kaže Ilićeva..

19. mart 2013.

Kako da nezaposleni ne upadnu u depresiju: Ovako nešto moguće je samo kod nas
Izvor>Smedia
Na konkurs Fakulteta za fizičku hemiju za radno mesto spremačice prijavilo se mnogo kandidata, među kojima i osobe sa - fakultetskom diplomom. Prodekan za nastavu Fakulteta za fizičku hemiju profesor Miroslav Kuzmanović potvrdio je za Politiku da su se na konkurs prijavile 42 žene, od kojih dve devojke sa visokim obrazovanjem. Na pitanje koja je kandidatkinja primljena, on odgovara da je posao dobila osoba sa srednjom stručnom školom, jer su visokoobrazovane kandidatkinje – previše kvalifikovane.
Tragedija za državu
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je čuo za slične primere i da se na oglas za spremačicu u školi javi po 135 osoba sa diplomama fakulteta i srednje škole, što je tragedija za jednu državu.Po njegovim rečima, u ovoj i sličnim pričama nije loše samo to što su ljudi uložili ogroman trud i vreme kako bi stekli određeno znanje i sada su primorani da traže poslove za koje nisu kvalifikovani, već i to što je država ulagala u kadar koji posle toga nije iskorišćen.

NIS otpušta radnike ali uz bogate otpremnine
Izvor: Kamatica, Dnevnik
Nezavisni sindikat Naftne industrije Srbije uputio je otvoreno pismo nadležnima u Vladi Srbije, u kojem se upozorava da se programom rešavanja viška zaposlenih u toj kompaniji krši pravo na rad.S druge strane, iz NIS-a kažu da otkazivanje ugovora o radu zavisi od tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji, a da je broj zaposlenih u NIS-u uslovljen, pre svega, konkurentnošću kompanije kao i privrednim prilikama u zemlji.Inače, potpisanim aneksom Kolektivnog ugovora, koji je rezultat dogovora sa reprezentativnim sindikatima, predviđena je isplata od 500 evra po godini ukupnog radnog staža zaposlenog i jednokratna otpremnina, u iznosu od 1,5 prosečne mesečne zarade zaposlenog. Do sada je, ukazuju u NIS-u, za svakog radnika, koji je otišao iz kompanije, u proseku isplaćeno oko 22.000 evra otpremnine, što je najveći socijalni program na Balkanu.
Dodaje se i da je prioritet NIS-a stvaranje što boljih uslova za razvoj i, u skladu s tim, zadržavanje internih kadrova i angažovanje najboljih specijalista iz raznih oblasti. Tako se, uz širenja posla širi i saradnja sa eksternim partnerima i na projektima kompanije preko partnerskih lizing agencija angažovano je više od 3.400 ljudi. U poređenju sa 2008. godinom, zahvaljujući velikom investicionom programu, broj zaposlenih, angažovanih na projektima kompanije, povećan je i do sedam puta, kažu u NIS-u.Takođe, u NIS-u kažu da se još ne može govoriti koliko će radnika biti proglašeno za tehnološki višak, jer treba da postoji potreba za tim korakom. Preduslov je da se formuliše program tehnološkog viška, koji usvaja Upravni odbor kompanije, a program ne može biti sproveden dok mišljenje ne daju sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Uz to, u NIS-u kažu da su ovim programom zaštićene sve kategorije radnika koje štiti zakon - samohrani roditelji, invalidi rada, sindikalni aktivisti.

18. mart 2013.

KOMUNALCI SPREMNI ZA POTPISIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA
Izvor> Radio Subotica
Na sednici odbora zaposlenih u javnim i javnim komunalnim preduzećima Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata, konstatovano je da je više od polovine preduzeća u gradu spremno za potpisivanje kolektivnih ugovora, na šta ih obavezuje Poseban kolektivni ugovor koji je na nivou Grada postpisan još pre dve godine. Sindikalci iz javnih preduzeća ukazuju da bi prilikom zapošljavanja u ovim firmama treblo više voditi računa o realnim potrebama i stručnosti kadrova. U pojedinim preduzećima nisu zadovoljni novom sistematizacijom radnih mesta. Tako je u Vodovodu pojedinim radnicima zarada umanjena, dok se u Javnom komunalnom preduzeću "Subotičke pijace" rukovodstvo odreklo dela zarade u korist većine zaposlenih.

CG: Gazdama mnogo, radniku malo!
Izvor> Vecernje novosti
Naredne dane obeležiće pregovori socijalnih partnera o platama. Poslodavci ne prihvataju da mimimalna cena rada bude 193 evra, odnosno 40 odsto prosečne plate
PODGORICA - Predstavnici Vlade, Unije poslodavaca i oba sindikata - Saveza i Unije, prema saznanjima „Novosti“, nastaviće narednih dana pregovore o povećanju minimalne zarade. Saglasnost o uvećanju postignuta je polovinom februara, ali ne i iznos. Sindikati su u pregovore ušli sa 250 evra ili 50 odsto od prosečne zarade u Crnoj Gori. U međuvremenu, korigovali su zahtev na 193 evra ili 40 odsto od proseka.Poslodavci su bili zatečeni predlozima sindikalnih lidera i pojašnjavali da toliko opterećenje privreda ne može da izdrži. Za njih je, prema izjavama od pre mesec bila prihvatljiva granica siromaštva ili 174 evra. Sada, 30 dana kasnije čak su otišli korak dalje, pa će prema najavama 22. marta, kada se ponovo sastaju socijalni partneri po istoj temi, ući u pregovore sa predlogom od minimalno 175, odnosno maksimalno 190 evra. Sudeći po tim izjavama, socijalni partneri bi se mogli na narednom sastanku da dogovore o povećanju minimalne zarade, ali je uslov, reklo bi se da Unija poslodavaca, ipak, zadrži najveću vrednost 190 evra, a sindikati popuste za tri evra.Kada se usaglase poslodavci i sindikati, Vlada će, bar prema ranijim najavama prihvatiti. Podsećamo, Predrag Bošković, ministar rada i socijalnog staranja, pre mesec je rekao „za nas je prihvatljiv svaki dogovor Saveza, Unije slobodnih sindikata i Unije poslodavaca“.Posle dogovora o povećanju minimalne zarade naslućuje se da se stiču uslovi za potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora, koji zaposleni u Crnoj Gori nemaju od septembra prošle godine. Taj akt nije potpisan, jer je Savez sindikata insistirao da se u novom Opštem kolektivnom ugovoru nađe član koji će precizirati iznos minimalne zarade.Ali ove nedelje neće se razgovarati samo o visini minimalne zarade, već se nastavljaju i pregovori ministra finansija i oba sindikata o povraćaju poreza i doprinosa koji su nezakonito obračunavani tokom 2010. na topli obrok i regres.- Ministarstvo je jasno iskazalo nameru da taj novac bude vraćen zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta. Očekujemo da će narednih dana biti postignut preliminarni dogovor o načinu i rokovima isplate tog potraživanja - rečeno nam je u ministarstvu finansija.
NEMA PRAVNOG OSNOVA
U MINISTARSTVU finansija su precizirali da je to jedini dug zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta, te da nema osnova da se očekuje isplata istih nadoknada za 2011. i 2012. godinu.- Ne postoji pravni osnov za zahtev. To su potvrdili i sudovi. Naime, od januara 2011. uveden je drugačiji način obračuna zarada, tako da se topli obrok i regres isplaćuju kao startni deo zarade u bruto iznosu - naveli su u ministarstvu.Prema računici Unije slobodnih sindikata, što ne osporavaju ni u ministarstvu, dug zaposlenima, nastao te 2010, iznosi 166 evra.

Umesto otkaza kraće radno vreme
Izvor: Beta
Bratislava -- Slovačka fabrika pežoa i sitroena PSA u Trnavi poštedela je otkaza oko 900 radnika pošto je u dogovoru sa sindikatima skratila radno vreme sa 37,5 na 35 sati.
Uprava fabrike pristala je da ne ukida treću smenu, već da naredne dve godine zbog manje potražnje za modelima koji izlaze sa fabričkih traka u Trnavi radnici rade kraće i ostaju kod kuća kada se smanjuju narudžbine.Sindikati i radnici su pristali da im se naredne dve godine zamrznu plate a poslodavac i sindikati preciziraju još koliki procenat plate će radnici dobiti za vreme kada su na prinudnom odmoru kada nema posla i pod kakvim uslovima će odraditi to slobodno vreme ako se potražnja poveća. "Ne treba zaboraviti da se radnicima neće smanjivati plate iako će raditi manje sati sedmično", rekao je za današnju Pravdu šef fabričkih sindikata Emil Mahina.Manja potražnja za automobilima na evropskom i svetskim tržištima pravi probleme celom koncernu PSA Pežo Sitroen koji prolazi kroz restrukturalizaciju uz plan da ukine 8.000 radnih mesta i zatvori jednu od fabrika u Francuskoj, dok bi se proizvodnja modela pežo 208 preselila potpuno u Slovačku gde su osetno manji troškovi proizvodnje.Plan menadžmenta je, medjutim, zaustavio sud, pošto oko zatvaranja fabrike i otpuštanja koncern mora da se dogovori sa francuskim sindikatima.

Kako do posla u Srbiji? Lako, preko veze
Izvor: Kamatica, Novosti
Posao ”preko veze” ili ”na preporuku” i dalje je najefikasniji način zapošljavanja u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je 293.202 nezaposlena za godinu dana promenilo svoj status, ali tek 11.448 zahvaljujući posredovanju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).Ostali su se snašli uz pomoć prijatelja, sindikata, preko raznih oglasa, javnih konkursa, direktnim obraćanjem poslodavcima... Istraživanja pokazuju da tek svaki peti radnik u državnoj firmi napredak u karijeri postiže zahvaljujući svom fer radu. Infostudovo istraživanje je pokazalo da je čak 45 odsto anketiranih navelo da je za napredovanje potrebna pripadnost nekoj političkoj partiji, a još 40 odsto je potvrdilo da se može napredovati i ukoliko zaposleni ima blizak odnos sa šefom.
Istraživanja ”Infostuda”, najvećeg portala za zapošljavanje u zemlji, takođe su pokazala da su ”pomoć prijatelja” ili jaka veza presudni pri zapošljavanju u državnoj firmi jer se na taj način zaposlilo više od polovine ispitanika.Tek svaki deseti anketirani posao je našao uz pomoć NSZ-a. U privatnim kompanijama prednjače upošljavanja preko oglasa i konkursa.Paradoksalno je, kažu u Zavodu, što je NSZ imala najmanje uticaja u glavnom gradu gde su se preporuke ove službe pokazale efikasnima za samo 886 nezaposlenih. S druge strane, izgleda da NSZ ima najviše uticaja među mlađim i pismenijim svetom jer je zahvaljujući njihovom posredovanju do posla došlo 9.050 kandidata sa srednjom školom ili fakultetom, kao i 7.579 mlađih od 35 godina. Ipak, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da statistika ume da zavara i dodaju da su njihovi stručnjaci indirektno uspeli da uposle znatno više kandidata nego što je pokazala Anketa o radnoj snazi.

Sindikalci ispitivali Krugmana
Izvor: Politika
Vašington -- Šta je u sedištu najveće američke sindikalne organizacije AFL–CIO govorio ekonomista i nobelovac Pol Krugman, piše Politika.
Knjiga, koja je kao i mnoge njegove pre, bila bestseler, izašla je još prošlog leta, ali je promotivni skup na koji je pozvan autor upriličen povodom izlaska njenog izdanja sa mekim koricama, dakle po ceni pristupačnijeg. Mesto je bilo sasvim blizu, doslovno preko puta (razdvaja ih samo jedan park), sedišta izvršne vlasti, Bele kuće.Centrala AFL–CIO, federacije dva najveća američka sindikata, Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija koje su se ujedinile 1955, zauzima celu zgradu na samom početku 16. ulice, odmah do protestantske Crkve Svetog Jovana, koju zovu i „predsedničkom”, jer se tu po tradiciji mole stanari najpoznatije rezidencije sveta. Pomenuta promocija održana je u glavnoj sali u prizemlju, koju krasi raskošan mozaik preko celog jednog zida, sa prizorima radničke klase uz mašine iz industrijske ere.Knjiga se zove „Okončajmo ovu depresiju sada”, a njen autor je Pol Krugman (60), profesor na elitnom univerzitetu Prinston (i na Londonskoj školi ekonomije), dobitnik Nobelove nagrade 2008. za doprinos „novoj teoriji trgovine i nove ekonomske geografije”, a povrh toga, još od 1999. kolumnista „Njujork tajmsa”. Jedan je od najcitiranijih ekonomista danas i jedan od najuticajnijih u Americi. Njegove kolumne, za koje liberalni mesečnik „Njujorker” kaže da su „opsesivno političke”, učinile su ga kod liberala najomiljenijim, a kod konzervativaca najomraženijim autorom. Ovoga puta je bio „među svojima”: AFL–CIO je na levom spektru američke politike, saveznik predsednika Baraka Obame i njegove Demokratske partije.Nobelovca koji izgleda profesorski – nije baš visok, sa takođe ne baš bujnom bradom – lično je predstavio korpulentni Ričard Trumka, predsednik AFL–CIO (od 2009), profesionalni sindikalista sa markantnim brcima, inače retkim ukrasom američkih muškaraca.Poželeo mu je prvo dobrodošlicu „u ime miliona radnih ljudi”. Za gosta je, naravno, imao samo komplimente. "Iza Polovih hladnih ekonomskih brojeva, uvek su životne realnosti. On govori istinu i ume da pogodi u pravo mesto”, rekao je, obraćajući se publici, a zatim se okrenuo Krugmanu:"Molimo te, nemoj da prestaneš da govoriš o važnosti investicija, infrastrukture i sindikata i pristojnih javnih servisa. Uveren sam da lekcije koje držiš mogu i da će biti naučene od strane naše nacije i da ćemo ponovo stvoriti najjaču srednju klasu na planeti.” A onda je saopštio i da će AFL–CIO da otkupi 100 primeraka knjige, „da obrazuje svoje članove” i mikrofon prepustio gostu. Za razliku od Trumke, koji se uvek obraća liderski bombastično, Krugman govori profesorski i prvi utisak je da je uverljiviji kao pisac nego za govornicom. Ali nije dosadan: ume da napravi obrt koji će da izazove smeh i zadrži pažnju. Prvo je uzvratio kompliment, pomenuvši da je sindikat važan „čak i u normalnim vremenima”. „Radni ljudi su sada isključeni iz nacionalnog dijaloga, američke radnike ignorišu ako se ne organizuju.” Malo je međutim izgleda za to: među „radnim ljudima” (Amerikanci ne koriste marksistički pojam „radnička klasa”), a to su ovde svi oni koji žive od plate, a ne od kapitala, samo njih 11,4 odsto je u sindikatima (prema, na primer, 18,6 u Nemačkoj, 27,5 u Kanadi ili čak 70 odsto u Finskoj). U američkom privatnom sektoru u nekom sindikatu je samo sedam odsto zaposlenih. Krugman je potom izneo osnovne teze svoje knjige, koje, uvek aktuelnim povodima, razrađuje i kao kolumnista: da je Amerika još u senci „ekonomske katastrofe” koja ju je (zajedno sa Evropom) pogodila pre četiri godine („Velika recesija” je počela u decembru 2007, a završila se u julu 2009). Zbog toga je na obe strane Atlantika stopa nezaposlenosti na nivou koji je bio nezamisliv pre krize, koju on ipak ne naziva „velikom depresijom”, jer je ipak blaža od one od pre oko 80 godina. Mada, kako napominje, za pravu procenu „treba pitati Grke, Špance i Irce”, gde je nezaposlenost i do 25 odsto, a čak 50 odsto među mladima. Za veliku nezaposlenost „nema racionalnog razloga”, kaže nobelovac. „Mi nismo postali manje produktivni, radnici nisu zaboravili svoje veštine, termiti nisu pojeli naš kapital: sve što je nekad činilo našu ekonomsku snagu još postoji.”Pa šta je onda razlog da, uprkos tome što su se stvari poslednjih godina popravile, ekonomski oporavak ide „puževim tempom”, da se stvari ne kreću ni prema primetnom boljitku niti prema kompletnom kolapsu, da je reč o „stanju hronične nenormalne aktivnosti”?"Današnje stanje u ekonomiji je samo jedan džinovski pokazatelj lošeg menadžmenta u njoj i činjenice da glas finansija, glas zagovornika stezanja kaiša nastoji da monopoliše Kongres, što je danas jednostavno pogrešno. Mnogo ’veoma važnih ljudi’, političara, javnih funkcionera i cela klasa kreatora javnog mnjenja iz raznih razloga su odabrali da ignorišu lekcije istorije i teško stečeno znanje nekoliko generacija ekonomskih analitičara zamene ideološki i politički svrsishodnim predrasudama.” "Ti veoma ozbiljni ljudi su", naglašava Krugman", kompletno odbacili i centralnu poruku Džona Mejnarda Kejnsa da je uspon, a ne recesija, vreme za stezanje kaiša”. "Kad u recesiji pojedinci prestanu da troše, jer je to logična reakcija u neizvesnim vremenima, i kad zbog toga i kompanijama počnu da opadaju prihodi, pa smanjuju broj zaposlenih, neko po osnovnoj logici mora da bude potrošač, da nešto kupuje da bi drugi imali prihode. A u toj ulozi može da bude samo država.” Ali, umesto da u potpunosti prihvati tu ulogu, američka država je, po Krugmanu, potpala pod uticaj pomenutih „veoma ozbiljnih ljudi” koji smatraju da glavni problem nije masovna nezaposlenost, već budžetski deficit. Obamina vlada je svojim podsticajnim merama donekle ublažila situaciju, „ali mogla je više”."Usledio je konstantni pritisak da se smanji deficit, iako je to trebalo da bude poslednja stvar za brigu. Vlada je trebala da održava tražnju, a ne da sa drugim faktorima doprinosi njenom padu.” Krugman je dakle u sindikatu govorio što je bila muzika za uši domaćina, ali je ipak bio politički realista. Iako zagovara fiskalnu politiku sasvim drugačiju od sadašnje, svestan je da „ništa od toga ne može da prođe kroz Kongres sa republikanskom većinom u Predstavničkom domu”„Ali ono što možemo, to je da ne povećavamo štetu, da ne smanjujemo postojeći nivo potrošnje, sve dok privatni sektor ne bude spreman da ponovo bude lokomotiva ekonomije.” Usledili su veliki aplauz i 45-minutni dijalog kroz pitanja i odgovore. Ali glavni utisak je bio da je gostovanje nobelovca u sindikatu bio susret istomišljenika koji imaju recept, ali ne i način da nabave lek.

ZABLUDE O TRŽIŠTU RADA
Nije problem mobilnost radne snage već to što posla - nema

Autor/izvor: SEEbiz.eu
Suvremena ekonomija, lišena bilo kakve ljudskosti i morala, pretvorila nas je u permanentne tražitelje zaposlenja. Psihoza je strašna, nije važno jesi li zaposlen ili nisi, a portali koji pružaju oglase za nova zaposlenja obaraju rekorde u posjećenosti. U nas, čak i umirovljenici, koji su cijeli život uplaćivali u mirovinske fondove, traže bilo kakav posao. Prije nekoliko je dana održana konferencija o upravljanju ljudskim resursima u Rovinju, a organizirali su je portal MojPosao i tvrtka Selectio. Raspravljalo se o očekivanjima od ulaska u Uniju. Kako to obično biva na takvim konferencijama, sudionici su se usredotočili više na ljepote Rovinja i opuštanje u istarskom morskom ozračju nego li na probleme zapošljavanja. Jer kako inače protumačiti površan zaključak konferencije koji nam je putem sredstava javnoga priopćavanja blagoizvoljela predočiti Tatjana Dalić. Od 370.000 nezaposlenih na HZZ-u samo bi njih 6.300 otišlo u drugi grad ako bi na taj način dobili posao, njih 3.300 u drugu državu, a samo bi se njih 11.000 dodatno obrazovali. Saznali smo i to kako je najveći problem na hrvatskome tržištu rada mobilnost radne snage. Pitanje zašto su mediji prenijeli te informacije bez ikakvoga propitivanja ovih rezultata je ipak za neki tekst o medijskoj sceni, no ovi rezultati postavljaju nekoliko pitanja. Je li se gospođa Dalić zapitala koliko je ljudi koji su nezaposleni koji nisu prijavljeni na Zavod? Zašto nam nije predočila dobnu i obiteljsku strukturu na Zavod prijavljenih nezaposlenih osoba? Svatko tko koristi baram malo zdravoga razuma zna kako nije jednako otići u drugi grad osobi koja ima 19 godina i osobi koja ima 40 godina i obitelj. Nadalje se postavlja pitanje, zar je baš tako bajno u nekom drugome gradu, i koja to županija u nas nema probema s vrlo visokom stopom nezaposlenosti? Ili možda gospođa Dalić misli kako je moguće isfinacirati put u recimo 60 km udaljeni grad i preživjeti s plaćom od recimo 3500 kn? Možda ipak misle veleuvaženi sudionici spomenute konferencije kako je moguđe otići u drugi grad i preživjeti sa Mrsićevštinom, tj. onom bijednom naknadom od 1600 kn?! Ako je potvrdan odgovor na sva ova pitanja, tada ne možemo zaključiti drugo nego kako sudionici konferencije rade na uvođenju neorobovlasničkoga društva u Hrvatsku, jer ukoliko se od naših nezaposlenih traži mobilnost u državi, a oni to ne mogu isfinancirati svojim primanjima, tada otvoreno zagovaramo ulazak budućih djelatnika u dužničko ropstvo. Drugi je problem odlazak u druge države. Taj problem će od srpnja ove godine, ulaskom u Uniju postati jedna od beneficija radne snage u Hrvata, barem u teoriji. Mobilnost je naime jedna od odlika Europske unije od samoga njezinoga početka. Priopćenje gospođe Dalić nam kaže kako manje od jedan posto hrvatskih nezaposlenih želi otići u inozemstvo. I ponovno, pravo je pitanje o kakvoj obrazovnoj, obiteljskoj i dobnoj strukturi govorimo? Zašto gospoda iz ljudskih resursa nisu napravila istraživanje među cijelim radno djelujućim građanstvom? Jer, siguran sam, a i imam svakodnevne potvrde kako velik broj mladih ljudi, ljudi kojima je lakše otići zbog odsustva obiteljskih obveza, jedva čeka priliku za otići u zemlje Unije. Zašto se gospoda nisu time pozabavila? Time što će nam mlada radna snaga, snaga koja svakoj državi donosi napredak, zasigurno otići u zemlje Unije i što napraviti da se zadrži taj dio dobne strukture koji ima najveći postotak nezaposlenosti, a posao traži preko HZZ-u alternativnih mogućnosti. Da je tome tako, potvrđuju i iskustva drugih zemalja koje su ne tako davno ušle u Uniju poput poljskoga slučaja. Kako kaže zaposlenik ljudskih resursa u Googleu Marek Mos, Poljaci su bili spremniji otići u Veliku Britaniju raditi nego li u grad udaljen 50 kilometara. Nadam se kako ne moramo obrazlagati zašto je tomu tako?!Kako ne bismo ostali dužni i po pitanju cjeloživotnoga učenja potrebno je reći kako zastarjela okoštala struktura HZZ-a sasvim sigurno ne odgovara potrebama cjeloživotnoga učenja suvremeniteta. Suludo je u doba kad možeš online pohađati nastavu najprestižnijih sveučilišta na svijetu potpuno besplatno, prigovarati nezaposlenima što se ne žele prijaviti na tečajeve koje organizira Zavod. Sve ovo podsjeća na onu hegelijansku „To gore po istinu“! Sve dok naši autoriteti na području ljudskih resursa ne osuvremene svoj pristup problemu nezaposlenosti, a država ne stane svojom strategijom iza rješavanja problema nezaposlenosti imat ćemo ovakve površne teze i nojevsko poimanje odlaska najboljih i najmlađih kadrova izvan zemlje.

10.03.2013.

Novi protesti Španaca zbog nezaposlenosti
Izvor>Tanjug
Više desetina hiljada Španaca demonstriralo je zbog velike nezaposlenosti koja je, kako tvrde, rezultat vladine nesposobnosti da vodi privredu. Proteste u Madridu i 60 drugih mesta je zakazalo oko 150 organizacija, među njima i sindikati iz oblasti građevinarstva, automobilske industrije, kao i policijskih i zdravstvenih službi, preneo je AP. Mnogi demonstranti istakli su poruke protiv premijera Marijana Rahoja i vladajuće Narodne partije za koju su vezane mnoge istrage zbog korupcije. Prema navodima policije, u Barseloni se okupilo oko 20.000 demonstranata, ali vlasti nisu iznele podatak za veliki skup u prestonici Madridu.Nezaposlenost u Španiji dostigla je 26 odsto, a privreda se nalazi u recesiji, s tim što su mnogi mladi svršeni studenti i kvalifikovana radna snaga posao potražili u inostranstvu, navodi AP. Predstavnik Generalnog radničkog sindikata Kandido Mendes rekao je da je jasno da je narod odbacio vladine oštre mere štednje za koje tvrdi da mnoge guraju prema siromaštvu i od demokratije.

8.03. 2013.

Ništa novo o minimalcu
Izvor> Danas
Beograd - Iako je minimalna cena rada trebalo da bude korigovana do 1. marta, ni deset dana kasnije socijalni partneri - sindikati, poslodavci i država nisu uspeli da se dogovore. Minimalac je trenutno 115 dinara po času i po Zakonu Socijalno-ekonomski savet je taj koji treba da odluči o eventualnoj novoj ceni rada. SES, međutim, o tome još nije razgovarao. „Minimalnu cenu rada ne treba povećavati prvih šest meseci, jer se za to nisu stvorili uslovi“, istakao je juče Dragan Trivan iz Udruženja Poslodavac na javnoj raspravi u Privrednoj komori Beograda. Sindikati nisu zadovoljni trenutnom cenom, ni načinom na koji se razgovara, odnosno ne razgovara na ovu temu. „Trenutno se fingira socijalni dijalog, niko se ozbiljno ne bavi radnicima, a država ad hok rešava stvari“, rekao je Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata.

7.03.2013.

Đelić: DS za "sindikalnu stolicu" u parlamentu
Izvor>Tanjug
Rukovodilac Centra resornih odbora Demokratske stranke (DS) Božidar Đelić predstavio je danas Predsedništvu Konfederacije slobodnih sindikata plan DS-a za izlazak Srbije iz ekonomske krize, koji između ostalog predviđa učešće reprezentativnih sindikata u radu Narodne skupštine.- Tražićemo takozvanu sindikalnu stolicu u parlamentu, gde će reprezentativni sindikati moći da predlažu amandmane na predloge zakonskih rešenja - rekao je Đelić na raspravi o predlogu plana.
DS se zalaže za jačanje uloge sindikata, prelazak na gransko pregovaranje, pokretanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, rekao je Đelić i naveo da će ta stranka predložiti novi zakon o radu.
- Prema našim informacijama aktuelna vlada priprema izmene zakona o radu kojim bi bilo suženo pravo na štrajk- rekao je Đelić i naveo da će DS biti protiv toga. On smatra da vladajuća koalicija nema kapacitet da izvede državu iz krize, jer, kako kaže, nema sluha za ono sto se dešava po dubini - sve veću nezaposlenost. Plan DS-a počiva na načelu privrženosti socijaldemokratiji, članstvu u EU kao sredstvu, kao i na razvoju obrazovanja, izgradnji inrastrukture i razvoju poljoprivrede, prehrambene industrije, informatičke industrije i energetike. DS smatra da sindikati moraju biti ono što je od 90-ih godina prošlog veka bio nevladin sektor, međutim, članovi Predsedništva tog sindikata izneli su primedbe na plan DS-a. Glavna primedba odnosila se na stav da sindikati ne treba da sarađuju sa vlašću, jer im se to, kako je rečeno, uvek obije o glavu. Rukovodstvo Konfederacije slobodnih sindikata, asocijacije koja je u maju prošle godine dobila reprezentativnost na republičkom nivou, smatra da vlada i sindikat treba da imaju isti zajednički cilj - bolji život, mehanizme i ljude koji mogu da nas izvedu iz krize. Pojedini članovi Predsedništva podsetili su da je upravo DS u prethodnom periodu bila nosilac vlasti, smatrajuhci da je predlog zakasnio.

5. 03.2013.

Реваншизам поделио отказе четворици штрајкача?
Izvor> Dnevnik
Четворица радника предузећа „Литострој-Потисја” д. о. о. у Ади који су били чланови Штрајкачког одбора приликом обуставе рада од 6.до 12.фебруара ове године у том предузећу, добило је отказ. Повереник Савеза самосталних синдиката општине Адa
„Литострој-Потисјe” д. о. о. у Ади Мирослав Баланчић је поводом уручења решења о отказу уговора о раду свим бившим члановима Штрајкачког одбора, у саопштењу предочио да је тиме дошло до једностраног девалвирања споразума који је 12.фебруара потписан од стране пословодства „Литострој-Потисја” са Штрајкачким одбором, када су они након суспензије враћени на посао, штрајк прекинут и договорено да ће се у наредном периоду кроз социјални дијалог покушати решити остали проблеми који су довели до штрајка, а односе се на повећање зарада, потписивање колективног уговора, обезбеђење адекватних услова рада и заштитних средстава, као ни других права из области радно-правних прописа.У саопштењу Синдиката се прецизира да су свим бившим члановима Штрајкачког одбора, сада члановима синдикалног одбора, 22.фебруара уручена упозорења пред отказ уговора о раду са мерама удаљења са радних места из разлога да су за време штрајка давали изјаве медијима, чиме су наводно клеветали, нанели штету пословном успеху и кредитној споробности предузећа.Указује се да ова упозорења и мере удаљења са радних места нису у вези са радом и њиховим извршавањем радних задатака, већ напротив, да је реч о калупару Јовану Вукову, модел столару Лајошу Ситару, монтеру специјалисти Миливоју Туцакову и ливцу Јожефу Ташију, који су вредни радници, стожери производње и носиоци посла у својим радним срединама, али да је изгледа њихов највећи грех што су као прво велики људи, а после и борци за радничка и синдикална права.Мишљење синдикалне организације „Литострој-Потисје” Ада је да је реч о чистом реваншизму, дискриминацији и гушењу рада ове једине репрезентативне интересне организације запослених у овом предузећу. Из Повереништва Савеза самосталних синдиката наглашавају да, без обзира што су се 22.фебруара писмено обратили пословодству, директору словеначке Групе „Литострој” Мирославу Гнамушу, директору и извршном директору „Литострој-Потисја” Марку Кумару и Шандору Кошу, да ставе ван снаге поменута акта и да се постојећи проблеми решавају искључиво социјалним дијалогом, али то није учињено, него су јуче уследили откази уговора о раду четворици запослених, бившим члановима Штрајкачког одбора.
Социјални конфликт
Мирослав Беланчић каже да су о целој ситуацији информисани и укључени у решавање овог социјалног конфликта, осим виших синдикалних органа и разни надлежни државни органи, са циљем да се стане у заштиту радника који су добили отказ, тако што ће се на легалан и легитиман начин обраћати пословодству. Беланчић је у саопштењу упутио апел за помоћ да радници који су добили отказ не постану колатерална штета, само због једне крајње нормалне чињенице, што су указали како на један избалансиран начин треба да функционишу односи између света рада и света капитала, а да при томе нико не буде у подређеном положају и при томе нису тражили преко хлеба погаче.

Sindikati Slovenije: Da ljudi budu važniji od kapitala
Izvor: Tanjug
LJUBLJANA - Sindikati u Sloveniji očekuju od nove vlade da ljude stavi ispred kapitala, i navode da će uspeh vlade biti meren prema njenom doprinosu smanjenju nezaposlenosti, borbi sa siromaštvom i podizanju životnog standarda, rekao je novinarima u Ljubljani predsednik konfederacije sindikata ZŠS, Dušan Semolič."Šta god da nova vlada preduzme, to treba da bude u cilju očuvanja postojećih radnih mesta i kreiranja novih", naveo je Semolič, a prenela slovenačka agencija STA.
Slovenija trenutno ima 125.000 nezaposlenih.
Brojni neoliberalni koncepti ponikli u Briselu i nekim evropskim institucijama, kojih se bivša vlada čvrsto držala, pogrešni su, jer interes kapitala stavljaju pre ljudi, ocenio je Semolič, pozivajući novu vladu da posluša Međunarodni monetarni fond koji je shvatio grešku i otkrio da drastično rezanje budžetskog deficita ozbiljno utiče na ekonomski rast.Stabilizacija javnih finansija mora biti urađena, ali to ne treba da se postigne brutalnom štednjom. Sniženje budžetskog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda u jednoj godini je okrutan cilj, upozorio je Semolič, koji je takođe pozvao vladu da ispravi grešku koja je učinjena sniženjem poreza na prihode preduzeća i socijalnih doprinosa koje daju poslodavci.

Masovni protesti radnika u Francuskoj
Izvo>Srna
Hiljade zaposlenih protestovalo je danas ulicama većih gradova u Francuskoj zbog predloga zakona o radu.
Protest u MarsejuSindikati CGT, FO, FSU i Solidarnost pozvali su na masovne proteste protiv donošenja novog zakona, koji pojednostavljuje otpuštanje zaposlenih ili njihovo pomeranje na druge radne pozicije. Četiri francuska sindikata osporavaju sporazum od 11. januara koji su sklopile tri sindikalne konfederacije CFDT, CFTC i CGC sa poslodavcima. Taj sporazum predviđa nove odnose poslodavaca i zaposlenih.
Plakat s kritikom bivšeg predsednika Nikole Sarkozija
Protest je prouzrokovao poremećaj u javnom gradskom saobraćaju.
Štrajkovi i protesti organizovani su i u francuskim gradovima Lilu, Lionu, Marseju, Tuluzi i u ostalim većim gradovima.

Tri osobe se zapalile na protestu u Sofiji, dve fatalno završile
Izvor>Tanjug
Tri osobe su se zapalile danas u Sofiji, od kojih su dve završile fatalno, tokom protesta rudara, železničara i zaposlenih u elektranama, koji su se tako pridružili talasu masovnih demonstracija koje već duže potresaju zemlju.Radnici su protestovali zbog najavljenog smanjenja radnih mesta, visokih cena električne energije i niskog životnog standarda, uoči vanrednih parlamentarnih izbora u maju. Protest su organizovala dva najveća sindikata KNSB i Podkrepa, u senci masovnih demonstracija koje su srušile desničarsku vladu pre dve nedelje. - Mi smo ovde da branimo svoj posao. Želimo da radimo. Mi želimo hleba za svoju decu - rekao je čelnik rudarske sindikalne federacije Podkrepa Vladimir Topalov na protestu. Mnogi Bugari su nezadovoljni svojom političkom elitom koju smatraju da je korumpirana, uz ocenu da je malo radila na poboljšanju životnog standarda građana, koji je manji od polovine proseka u Evropskoj uniji. Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev je najavio da će se privremena vlada, koja će biti imenovana sledeće sedmice, fokusirati na poboljšanju ekonomskih uslova i otvaranju novih radnih mesta, kako bi se smanjila stopa nezaposlenosti od 12 odsto.

2. mart 2013.

Orbović: Tražićemo veću cenu rada
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Sindikati će tražiti da minimalna cena rada bude uvećana za iznos prošlogodišnje inflacije, odnosno za 12,2 odsto, i bude 130 dinara, najavio je danas predsednik Saveta samostalnih sindikata, Ljubisav Orbović.On je, u Dnevniku RTS-a, rekao da nije dobro to što ministri nisu došli na prethodni sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, koji čine predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, što, prema njegovom mišljenju, govori da je vlada protiv povećanja cene rada.Govoreći o situaciji u "Železari Smederevo", Orbović je ocenio da je Vladin plan B trebalo da bude plan A, i da je s tim trebalo krenuti još kada je Ju-es-stil otišao, jer Železara nije radila osam meseci zbog iščekivanja strateškog partnera.Prema njegovim rečima, to što će radnici primati 80 odsto zarade ne znači da će oni imati veliku platu, jer će primanja biti u visini onog što je trenutno moguće isplatiti.On je izrazio uverenje da će zarada uskoro biti kao u vreme kada su Amerikanci bili vlasnici, jer je u razgovoru sa rukovodstvom Železare obavešten da već imaju ugovorene poslove.

Vlada Srbije pokreće proizvodnju u Železari Smederevo
Izvor> Economy.rs
Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, najavio je danas da će za mesec dana biti pokrenuta proizvodnja u Železari Smederevo aktiviranjem jedne visoke peći, kada će više od 5.000 radnika biti vraćeno na posao i zaposleno još 250 novih.Dinkić je, posle sastanka sa rukovodstvom i sindikatima čeličane, rekao da će od ponedeljaka početi aktivnosti na pokretanju jedne visoke peći, za šta će biti korišćen novac koji se sada daje za isplatu radnika koji su na prinudnim odmorima.Ministar je ukazao i da će već od ponedeljak, 4. marta, početi pregovori sa dobavljačima sirovina kako bi Železara, pod povoljnim uslovima dobila sirovine koje bi plaćala odloženo, nakon prodaje finalnih proizvoda.Dinkić je rekao da se razmišlja o dodatnom ulaganju, i otvaranju novih proizvodnih linija koje bi proizvodile limove za autoindustriju, kao što je na primer Fiatova fabrika u Kragujevcu.Jedan deo sredstva za pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo, kako je istakao ministar, obezbeđen je od već prodatih proizvoda i taj novac, koji već postoji, biće uložen u obrtna sredstva.On je dodao i da će država preko Fonda za razvoj dati garanciju kako bi banke mogle da daju sredstva Železari.Dinkić je rekao da je plan pokretanja proizvodnje u Železari predstavio državnom vrhu - predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću, i da je dobio njihovu podršku.On je napomenuo da kada železara ne radi to košta 140 miliona dolara, a da je potrebno 165 miliona dolara da se pokrene."Svim zainteresovanima za strateško partnerstvo vrata će biti otvorena bez ikakvih tendera i formalnosti", poručio je on, i dodao da su se već javile neke kompanije kao italijanski Duferko, Donjeckstil iz Ukrajine i neke ruske kompanije.
Pozitivna ocena sindikata
"Kada su neke kompanije čule da je tender neuspeo krenule su da šalju pisma sa predlozima za tehničko poslovnu kooperaciju. Italijanski Duferko, Donjeckstil iz Ukrajine, takođe kompanija Ahmetova iz Ukrajine se zainteresovala za saradnju, a i predsednik Nikolić me je obavestio da se interesuje jedna ruska kompanija", naveo je Dinkić.On je istakao da se pokretanjem proizvodnje otvara mogućnost za nalaženje strateškog partnera, kao i da su država i železara zainteresovani za bilo koji vid saradnje.Dinkić je kazao da će zahvaljujući pokretanju proizvodnje u Železari, industrijska proizvodnja biti povećana za pet odsto, što je značajno za srpsku privredu.Ministar je dodao da će biti smanjeni i troškovi, uzimajući u obzir da je, zbog visokih cena sirovina na međunarodnom tržištu, godišnji gubitak poslovanja čeličane oko 20 miliona evra.Prema njegovim rečima, zbog skupih sirovina i niske cene čelika na tržištu sve čeličane beleže gubitke i to ne može da se izbegne.
Samostalni sindikat Železare prihvatio 80 odsto plate
Predsednik Samostalnog sindikata "Železare Smederevo" Siniša Prelić izjavio je danas Tanjugu da je taj sindikat prihvatio predlog da plate zaposlenih budu umanjene za 20 odsto, ocenujući da je to u interesu radnika Železare."Danas smo doneli jednu tešku, ali sindikalnu odluku, jer smatramo da je mnogo važnije da se pokrene fabrika, da radnici imaju posao, a kasnije ćemo se boriti za bolje plate kada krene posao i razmišljati o strateškom partneru", rekao je Prelić."Zaposleni u 'Železari Smederevo' shvataju da je ekonomska situacija u zemlji teška i u situaciji kada se državni vrh, Vlada Srbije i resorno ministarstvo zauzimaju da se firma pokrene, onda je odluka Samostalnog sindikata železare samo potez dobre volje", kazao je on.Prelić je podsetio da su, kada je Ju-Es-Stil napustio Smederevo, od 1. januara 2012. godine zaposleni u Železari živeli na državnim subvencijama, i da su oni koji su bili na prinudnom odmoru dobijali 50 odsto mesečne zarade.Iako su održali desetominutni protest ispred kapije Železare, predstavnici ASNS pozitivno su ocenili plan države, kao i Nezavisni sindikat.
Stručnjaci: Dobar potez vlade
Vlada Srbije napravila je dobar potez odlukom da pokrene proizvodnju u Železari Smederevo i to je prihvatljivo rešenje, ocenili su danas stručnjaci u izjavama za Tanjug.Profesor Ekonomskog fakluteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da je dobro što će za mesec dana biti pokrenuta visoku peć u Železari, jer je najgore i najskuplje rešenje kad čeličana stoji, a država je plaća, kao i naknadu radnicima koji ne rade.On je podsetio na značaj Železare za grad Smederevo i Srbiju, jer je ta kompanija imala izvoz od 1,3 milijarde dolara godišnje i učestvovala sa pet odsto u industrijskoj proizvodnji zemlje.Savić se zapitao koliko sada realno postoji tržište za crne limove, koje će proizvoditi ta peć, s obzirom da za njima trenutno nema potražnje u svetu, ali veruje da je vlada razmotrila moguća tržišta.Prema mišljenju Savića, mnogo je bolji deo Plana B koji predviđa otvaranje novih proizvodnih linija za limove koje bi koristila Fiatova frabika u Kragujevcu za izradu školjki automobila, a za tu investiciju bilo bi potrebno oko 150 miliona evra.Plan za pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo prihvatljivo je rešenje, jer je najvažnije da čeličana počne da radi i da se vrati na tržište, ocenio je ekspert iz Privredne komore Srbije (PKS), Nikola Majinski.On je za Tanjug istakao da kompanije koje je ministar Dinkić naveo kao zainteresovane partnere dobro poznaju stanje u Železari i da bi bilo dobro da se sa njima uspostave neki dugoročni partnerski odnosi, kako na planu nabavke sirovina, tako i prodaje.Kako je Majinski objasnio, ako Železara ima na lageru sirovine, kada se pokrene visoka peć proizvodnja može da krene za mesec dana, a ako treba nabavljati sirovine za prve proizvode treba oko dva meseca.Stručnjak PKS smatra da fokus treba usmeriti na proizvodnju belih limova, u fabrici Železare u Šapcu, što je velika šansa da se popravi ukupna proizvodnja.

1. mart 2013.

Socijalno-ekonomski savet o minimalcu
Izvor: Beta
BEOGRAD - Socijalno-ekonomski savet danas će odlučivati da li će biti povećana minimalna cena radnog sata u Srbiji, najavila je danas pres služba Vlade Srbije.U Srbiji je sada minimalna cena rada 115 dinara po satu, tako da minimalna mesečna zarada iznosi oko 21.000 dinara.Na čelu Socijalno-ekonomskog saveta je premijer Ivica Dačić, a članovi tog tela su, pored predstavnika Vlade Srbije, Unija poslodavaca Srbije i reprezentativni sindikati - Samostalni sindikat Srbije i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost".Predstavnici udruženja poslodavaca izjasnili su se da su protiv povećanja minimalne cene rada u prvoj polovini 2013, navodeći da bi time u uslovima oslabljene privredne aktivnosti i pada industrijske proizvodnje Srbija za strane investitore postala nekonkurentna.

28. februar 2013.

Danas je dan jednakih plata
Izvor> B92
Danas se obeležava Evropski dan jednakih plata. Trenutno, žene u Evropskoj Uniji zarađuju po satu 16,2 odsto manje od muškaraca.
To znači da žeene godišnje moraju da odrade 59 ekstra dana kako bi primile istu platu kao muškarci."Evropski dan jednakih plata podseća nas na nejednake uslove s kojima se žene još uvek suočavaju na tržištu rada", izjavila je Vivijan Reding, evropska sekretarka za pravosuđe.Jaz između "muških i ženskih plata" je velik, ali se smanjuje (bio je 17%). Ali, ne rastu ženama plate, nego se zbog krize smanjuju u sektorima koji većinom zapošljavaju muškarce.Najveći jaz je Estoniji gde je oko 28 odsto, dok je najmanji u Sloveniji sa samo 0,9 odsto. "Iako taj jaz polako opada, nije vreme za slavlje. Razliku i dalje pravi, ne to što se plata žena povećava, već što se plata muškaraca smanjuje,“ kaže Reding.

Hronično smo nezadovoljni poslom
Izvor: Novosti
Beograd -- Svaki dvadeseti radnik u našoj zemlji hronično je nezadovoljan sadašnjim poslom i da samo čeka prvu priliku da ode sa svog radnog mesta. U prilog tome ide činjenica da je samo u poslednjih mesec dana, čak 119.936 radnika poželelo da napusti svoju firmu i sa tom se namerom obratilo drugom poslodavcu.Do ovih je podataka došlo Odeljenje za anketna istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, i to na osnovu odgovora koje je dalo čak 22.705 ispitanika, pa se ova analiza radne snage smatra najpotpunijom."Zaključili smo da od 2.299.068 građana koji zarađuju platu u formalnoj, ali i neformalnoj ekonomiji, njih 4,9 odsto aktivno traži drugi posao", kaže Vladan Božanić, načelnik ovog odeljenja. Među radnicima koji tragaju za novim poslom najzastupljeniji su Vojvođani, zatim oni sa srednjim obrazovanjem, kao i zaposleni mlađeg uzrasta, odnosno oni koji imaju između 25 i 34 godine. "Kao najčešće navođen razlog zbog kojeg bi to učinili je želja za boljim uslovima rada, većom zaradom, odnosno pogodnijim radnim mestom, pa je čak 43,9 odsto anketiranih svoju nameru objasnilo ovakvim odgovorom", kaže Božanić. S druge strane, tek njih 0,3 odsto je reklo da traži posao na kom bi radili manje nego na sadašnjem. Drugi dominantan razlog zbog kojeg bi zaposleni rado prešli u drugu firmu jeste njihovo nezadovoljstvo samim poslom jer čak 38.980 radnika od prvog trenutka zaposlenja svoje radno mesto doživljava kao privremeno. "Nema sumnje da u Srbiji više od dve trećine radnika ima želju da napusti posao i nađe bolji, ali to i ne pokušavaju jer su godinama zatrpavani lošim porukama da bi trebalo da budu srećni što uopšte i rade", priča Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. To je veoma pogrešno jer svuda u regionu, pa i celoj Evropi, radnici uvek tragaju za boljim uslovima rada i toga se nikada ne odriču.Od radnika koji traže drugi posao, njih 5,6 odsto (6.266) ne bi dalo otkaz na starom, već bi radili dva posla istovremeno. A 3.780 zaposlenih (3,4 odsto) želi da promeni posao jer bi voleli da rade više nego sada.

27. februar 2013.

Da li ima leka za našu industriju?
Izvor: Novosti
Beograd -- Srpska industrija poslednje dve decenije ne može ni da se približi nekadašnjim rekordima.
Zato će njeno obnavljanje u Srbiji u narednom periodu biti tema broj jedan Nacionalnog saveta za privredni oporavak.Na sastanku u ponedeljak, kojem je predsedavao premijer Srbije Ivica Dačić, formirana je radna grupa. Njen zadatak je da analizira trenutno stanje industrije, sagleda koje grane imaju perspektivu i koliko novca može da se uloži u uvođenje novih tehnologija u proizvodnji. Prošle godine je obim proizvodnje bio za 60 odsto manji nego u najuspešnijoj 1989. godini, a 2,9 odsto slabiji nego 2011. godine. Prediva i pamučne tkanine, furnir, masti i maziva, ulje za loženje, fosforna đubriva, keramika za domaćinstvo, traktori i teretna vozila samo su neki od artikala koji sve ređe nose oznaku "proizvedeno u Srbiji“. "Budućnost srpske ekonomije zavisi od reindustrijalizacije", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.Ocenjeno je da je merama koje preduzima Vlada Srbije sprečen bankrot zemlje, ali da je neophodan plan brze reindustrijalizacije kojim bi se oživeli postojeći privredni kapaciteti, pre svega u energetskom sektoru, agraru i razvoju informacionih tehnologija. Smanjenje kamatnih stopa, bolja promocija Srbije kao povoljnog investicionog područja i koordinacija vladinih mera sa realnim potrebama privrede su put ka bržoj revitalizaciji industrije. Radna grupa koja će se baviti pitanjem industrijalizacije prve zakuljčke treba da predstavi već za mesec dana. "Treba videti u koje grane treba ulagati. Razgovaralo se i o problemu državnih preduzeća u restrukturiranju", kažu iz Nacionalnog saveta za privredni oporavak.

26. februar 2013.

Bez posla, svi uz majčine skute
Izvor: Novosti
Beograd -- Više od polovine mladih u Srbiji, tačnije 56,2 odsto njih, između 19 i 35 godina i dalje živi s roditeljima.
Većina čak nema sopstvene prihode, već ih roditelji izdržavaju ili, ako i imaju neka primanja, bez pomoći roditelja ne bi mogli da prežive.Ovo su rezultati studije ”Mladi - naša sadašnjost”, Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studija je pokazala da 37,5 odsto mladih nema nikakve prihode, za jedan procenat manje ima primanja daleko ispod prosečnih, a samo 16,6 odsto ima prosečne prihode, s kojima teško da može da obezbedi sebi neki smeštaj.Najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da napuste primarne porodice su skupo i dugo studiranje (prosečno školovanje jednog studenta traje osam godina, a tek svaki peti završava fakultet u roku), nedostatak posla i male plate, nepovoljni stambeni krediti, kasno sklapanje braka i rađanje deceAli slažu se psiholozi, i roditelji često sabotiraju samostalnost svojih potomaka i ne daju im da odrastu i ostave ih. Oni vaspitavaju razmaženu i nesposobnu decu. Zajednički život i nemanje alternativa kod mladih rađa osećaj manje vrednosti i shvatanje da im najbolje godine prolaze u nekom očekivanju. Oni su frustrirani. Procenat nezaposlenih među mladom populacijom kod nas veći je nego u EU. Ovde je to 48,8 odsto populacije između 20 i 24 godine i 35,6 odsto onih između 25 i 29. U EU postotak je oko 16. Ali brojke izdržavanih, ipak, polako padaju od 2003. Međutim, pada i udeo mladih u ukupnoj populaciji. Dok je u Evropi on 17,8 odsto, kod nas je za puna četiri procenta manji. Osim toga, sve kasnije stupamo u brak, a mnogi se osamostaljuju tek sa zasnivanjem sopstvene porodice. Devojke prvi brak sklapaju sa 27,1 godinu, a muškarci sa 30,2.

24. februar 2013.

Kako prolaze "sezonci" u Nemačkoj
Izvor: Dojče vele
Berlin -- Rad na određeno vreme za neke predstavlja uspešan model dobre zarade, a za druge iskorišćavanje radne snage, piše Dojče vele.
Nemačka je suočena sa ovim problemom već duže vreme, a rešenja za sada nema na vidiku.Potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, tokom žetvi ili berbi, postojala je oduvek, i po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti. Prema mišljenju Johanesa Jakoba, stručnjaka za tržišnu politiku pri Nemačkom savezu sindikata, zapošljavanje radnika na samo nekoliko meseci u principu i nije nešto negativno. "Ali, problemi počinju onda kada poslodavci radnike dugoročno zapošljavaju po principu rada na određeno vreme. Oni njima tada u stvari raspolažu kako žele, jer mogu da ih zaposle, ali i otpuste kad god žele", kaže Jakob. Pri tom su ovim načinom zapošljavanja jednako obuhvaćeni kako sami nemački radnici tako i oni koji u Nemačku dolaze iz inostranstva. "Zapošljavanje radnika iz inostranstva je zapravo skuplje nego zapošljavanje domaćih radnika. Ali, neke firme ipak žele inostrane radnike, pogotovo za sezonske poslove, recimo uoči i tokom božićnih praznika“, objašnjava Jakob. Verner Ajhorst, iz Instituta za istraživanje rada u Bonu, ističe da je došlo do porasta inostrane radne snage. To je omogućeno i zakonom prema kojem svi građani zemalja članica EU, posle određenog broja godina mogu da traže posao u bilo kojoj zemlji Unije. Poslovi na određeno radno vreme su posebno atraktivni za strance koji ne govore nemački i sa nižim stepenom obrazovanja.Procene umesto konkretnih brojki
Nije lako doći do tačnih podaka o tzv. pozajmljenim radnicima i radnicima na određeno vreme, kaže Johanes Jakob. Nemački savez sindikata međutim procenjuje kako je trenutno u Nemačkoj oko 900.000 osoba zaposleno po ovom principu, od čega njih oko 100.000 dolazi iz inostranstva.Iako ne postoje konkretne brojke, jedno je sigurno: Što je teža ekonomska situacija u zemljama na jugu ili istoku Evrope, to je veći broj radnika koji iz ovih zemalja dolazi u Nemačku, kaže Ajhorst. Johanes Jakob navodi kako bi nemački sindikati hteli da predstavljaju interese i radnika iz inostranstva, ali da to nije tako jednostavno. "Problem je u tome što oni u Nemačkoj borave zaista kratko, po pravilu najduže tri meseca. S druge strane oni najčešće ne govore nemački, zbog čega se ne obraćaju sindikatima za pomoć", kaže Jakob. Jakob i Ajhorst smatraju da rad na određeno vreme u principu može imati i smisla i pozitivnih strana. Ali, ukoliko poslodavci ovaj model koriste samo kako bi radnike plaćali po izuzetno niskim cenama, tada u tome nema ničeg pozitivnog. Oni tvrde da je neophodno postojanje odredbi prema kojima bi se plate i satnice radnika na određeno vreme izjednačile sa platama i satnicama stalno zaposlenih."Mi činimo sve kako bi do toga došlo, jer samo u tom slučaju bi broj radnika na određeno vreme mogao dugoročno da se smanji“, kaže Johanes Jakob.

22. februar 2013.

Zajednička borba hrvatskih sindikata
Izvor: Al Jazeera
Na sastanak s ministrom nisu otišli, kažu, 'iz jednostavnog razloga što smo se osjetili prevarenima i izigranima'.
Nakon što je hrvatska Vlada odlučila, uredbom za tri posto, smanjiti plate zaposlenima u državnim i javnim službama, sindikati su pozvani na konsultativni sastanak.Poziv je otišao na adrese 17 sindikalista, a došle su samo sindikalne predstavnice dijela zdravstva i socijalne zaštite. Svi ostali sindikati su se okupili i poručili da zajedno planiraju daljnje akcije, a generalni štrajk državnih i javnih službi nije isključen.Dok je u Ministarstvu poluprazno, kod sindikata je u petak vladala gužva. Odluka o smanjenju plata ujedinila je sindikate. I oni koji s Vladom prošle godine nisu htjeli pregovarati o božićnicama i regresu, i oni koji su ih se dobrovoljno odrekli - sada su zajedno.Na sastanak s ministrom nisu otišli, kako kaže Boris Pleša iz Sindikata državnih službenika, „iz jednostavnog razloga što smo se osjetili prevarenima i izigranima“.
Štrajk uvijek mogućnost
Navode da su se odrekli božićnica i regresa, uz obećanje da su plate sigurne. Sada su sigurni jedino u to da će se boriti - zajedno.
Utjecaj Vladine odluke na život radnika
„Imamo uvijek mogućnosti ići u štrajk“, rekao je Vilim Ribić iz Matice hrvatskih sindikata, dodavši: „pustite nas da se dogovorimo“. Na pitanje šta to znači, kazao je: „Vidjet ćete, čut ćete. Dogovor.“Posebno su ljuti jer nije bilo dogovora. Premijer je, kažu, odluku obznanio u medijima, bez ikakvog razgovora sa sindikatima.„Ova Vlada jedino zna ucjenjivati, ova Vlada zna divljački i naprasno otimati“, kategoričan je Branimir Mihalinec iz Sindikata zaposlenih u srednjim školama.I oni koji su otišli na dogovor kod ministra, jednako su ljuti.„Može ministar govorit - ovo je zadnje, al' ja sam mislila da je ono zadnje“, navodi Spomenka Avberšek iz Samostalnog sindikata zdravstva i socijalne skrbi.
'Zašto ne otkazi?'
Ministar rada Mirando Mrsić ponavlja kako su uštede nužne, jer su jedina alternativa bili otkazi.„Mi bi, da uštedimo 700 milijuna (kuna), trebali otpustiti oko 10.000 ljudi iz državnog i javnog sektora“, objašnjava Mrsić, na što dobija pitanje od Spomenke Avberšek.„Ministre, zašto ne otpuštanje, zašto ne? Kad znamo da je u sustav zdravstva ušlo 8.000 nezdravstvenih profila po svim linijama.“Problem prenapuhane administracije riješit će se, odgovara ministar, strukturnim reformama.Dobra vijest stiže jedino za penzionere. Penzije se neće smanjivati, već će se i dalje usklađivati s troškovima života navodi, Martina Kiseljak, novinarka Al Jazeere koja se javila iz Zagreba.
Pravda i pravednost
Kako odluku Vlade o smanjenju plata vide obični državni službenici, pokušala je saznati novinarka Al Jazeere u Zagrebu Ivana Brkić, čiji je jedan od sagovornika bio Bosiljko Domazet.On u Ministarstvu turizma radi godinama, urednik je web portala i voditelj Odjela za odnose s javnošću. Od medija je i doznao kakve premijer ima planove za njega i hiljade kolega u državnim i javnim službama.Njegova plata bit će umanjena za blizu 20 eura.„Za mene osobno ono znači samo jedan trend u pokušaju da se svi odreknemo nečega, ali bi u tom trendu odricanja trebali biti pravedniji“, ističe Domazet.Pravdu ne osjeća ni Grozdana Ćosić, patronažna sestra s 43 godine radnog staža, koja je govorila za Al Jazeeru u pauzi između kućnih posjeta. Ona, s mnogo ljubavi, priča kako brine o majkama, novorođenoj djeci i starijima.Uskoro će, zbog nekoliko desetaka eura niže plaće, brinuti i za svoj tanji kućni budžet.„Nama se plaća konstantno smanjivala od 2008. godine. Koliko sam računala, 25 posto je manja od 2008. A vi znate koliko su režije poskupjele, koliko je hrana skupa. To će meni puno značiti“, ističe Ćosić.
Okretanje pile naopako
Značit će puno i svim zaposlenicima državnih i javnih službi, kojima će se plaća smanjiti za tri posto bruto. No, puno više, uvjeravaju u Vladi, značit će državnom budžetu, istiće Brkić.„Posljednje odluke s Markova trga za tisuće zaposlenika državnih i javnih službi nisu dobre. Iako je premijer Milanović tvrdio da se plaće neće dirati, te da su on i mirovine i zadnja linija obrane, čini se da će ta linija sada djelomično pasti“, navodi ona.Pale su investicije, ali je i Vlada Hrvatske posrnula na ispitu pokretanja privrede i provođenja reformi, priznao je ministar finansija Slavko Linić, obrazlažući potrebu rezanja plata.Iako su sagovornici svjesni da promjene nabolje nisu moguće preko noći, voljeli bi da Vlada „pilu okrene naopako“.„Neka se uzme, ali neka se pokuša napraviti te razmjere da oni koji imaju više da i plate više“, kaže Domazet.„Konstantno se pljačkala Hrvatska, ali za Boga miloga, neće se naša država obogatiti na konto toga što će uzeti medicinskim sestrama. To znači da ne cijene naš posao“, dodaje Ćosić.Ovaj put Vladine škare zaobići će samo nastavnike i učitelje, kojima ministar obećava i povišice od 30 do 50 eura. No, prosvjetari podsjećaju da im je Vlada nedavno skinula dodatke na platu, pa to ne bi nazvali povišicom, već vraćanjem oduzetog.

19. februar 2013.

Nemačka traži 250 srpskih radnika
Izvor: Beta
Beograd -- Nemačkoj je potrebno 250 radnika iz Srbije za zdravstvenu negu u bolnicama, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. Oglas je objavljen u skladu sa Sporazumom o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije, u Nemačkoj, koji je potpisan u januaru ove godine. Rok za slanje prijava na konkursu za radna mesta u Nemačkoj je 5. mart. Traže se radnici koji imaju završenu srednju medicinsku školu, i to medicinska sestra-tehničar opšteg ili pedijatrijskog smera, i koji imaju položen stručni ispit. Od kandidata se očekuje poznavanje nemačkog jezika na elementarnom nivou, a prednost će imati kandidati koji bolje poznaju taj jezik i imaju radno iskustvo u struci. Uslov za učešće na konkursu je da su kandidati prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje u statusu nezaposlenog lica.Radni odnos u Nemačkoj će biti zasnovan na odredjeno vreme na poziciji asistenta za zdravstvenu negu do nostrifikacije diplome za zdravstvenog radnika. Nakon nostrifikacije diplome, najkasnije u roku od 12 meseci, radni odnos će moći da se ugovori i na neodredjeno vreme. Početna bruto plata iznosiće 1.900 evra do priznavanja diplome za zdravstvenog radnika.Sve infrmacije o konkursu za radna mesta u Nemačkoj dostupne su sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.gov.rs.

Ove godine 8.000 ostaje bez posla
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ove godine sedam do osam hiljada ljudi u Srbiji izgubiće radno mesto, dok će se broj zaposlenih stabilizovati na oko 1,7 miliona.Kako procenjuje ekonomski analitičar, Miroslav Zdravković tokom minule godine u Srbiji broj zaposlenih smanjen za 15.750, što je daleko bolje u odnosu na 2009. godinu, kada je bez radnog mesta ostalo 133. 000 ljudi.U 2010. bez posla je ostalo 82.000 ljudi, dok je tokom 2011. takvih bilo 35.000 lica, kazao je Zdravković, uz napomenu da u Srbiji prošle godine broj zaposlenih smanjivan za 50 svakog dana.Prema uporednim podacima o broju ljudi koji su ostali bez posla, Srbija je sada u nešto boljem položaju u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, a lošije u poredjenju sa BiH i Crnom Gorom u kojoj se zaposlenost povećava. Zdravković smatra da subvencije države za zapošljavanje radnika nisu dobre, jer takvi podsticaji nose visok rizik od korupcije. "Zaista ne mogu da kažem da li je bolje i dalje pomagati na taj način, ili je možda bolje usmeriti bilo kakve subvencije države na poljoprivredu i preradjivačku industriju, i to u oblasti u kojoj Srbija ima najdepresivnije pokazatelje kretanja broja zaposlenih", naveo je Zdravković. To je, prema njegovim rečima, posebno značajno za krajeve koji su udaljeni od Koridora 10, gde nema intersovanja stranaca da ulažu, niti je izražena inicijativa gradjana da se sami zaposle. Zdravković je naveo da je potpuno besmisleno da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Ekomomista Goran Nikolić smatra da se problem "predstavlja gorim nego što jeste, jer u broj zaposlenih nisu računati vojska i policija". Prema njegovim rečima, od septembra 2008, kada je počela kriza, do danas, broj zaposlenih pao je za 265.000, pri čemu je broj radnika u preduzećima koja imaju status pravnog lica opao samo za 90 000. Ostatak je kod privatnih preduzetnika, a zaposleni kod njih mogu da budu deca ili ljudi, koji su opet u radnom odnosu ali "na crno". Kod malih firmi je najteže utvrditi istinu, tvrdi Nikolić. On je dodao da je od početka krize pao broj radnika u preradjivačkoj industriji za 68.000, a u gradjevinarstvu za 15.000, što je objasnio porastom produktivnosti posle privatizacije, pa je broj zaposlenih prepolovljen.Problem je veliki, ali važno je da je trend zaustavljen, istakao je Nikolić, koji smatra da država treba da postiče pre svega preradjivačku industriju, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine. Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, naveo je da je trend pada zaposlenosti posledica nereformisanog javnog sektora još od 90-ih godina poršlog veka, sankcija i rata. Prema njegovim rečima, postoji inercija u nereformisanom javnom sektoru, pa nema mogućnosti za masovniji dolazak investitora, što bi jedino moglo da zaustavi nepovoljan trend."Aktivne državne mere zapošljavanja su dobre, ali ne mogu da reše problem", ocenio je Kovačević, ocenjujući da je problem mera kojima sada vlada stimuliše otvaranje novih radnih mesta, što se one sprovode u vreme rešavanja problema visokog deficita platnog bilansa i što imamo dužničku ekonomiju.

18. februar 2013.

Povećanje "minimalca" tera investitore?
Izvor> RTS
Socijalno-ekonomski savet do kraja meseca treba da utvrdi novu minimalnu cenu rada. Dok sindikati upozoravaju da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe, Vlada i poslodavci tvrde da nema mesta povećanju te cene. Svako povećanje "minimalca" oteralo bi strane investitore u zemlje okruženja, kažu u Uniji poslodavaca.Nova minimalna cena rada treba da bude utvrđena na sednici Socijalno-ekonomskog saveta do kraja februara. Poslodavci i Ministarstvo finansija smatraju da mesta za povećanje te cene nema. Svako povećanje "minimalca" oteralo bi strane investitore u zemlje okruženja, kažu u Uniji poslodavaca.Sindikati, pak, tvrde da su troškovi života povećani više od 20 odsto i da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe.Prošla godina završena je sa padom industrijske proizvodnje od 3,3 odsto i padom BDP- a od dva odsto, pa mesta za povećanje minimalca nema, tvrde poslodavci."Mi smo već prošle godine povisili minimalnu zaradu i podelili neki novac koga nema i posledica toga je inflacija od 12,2 odsto", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.Oni upozoravaju i da je naš "minimalac" 50 evra veći nego u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji i Crnoj Gori. U Savetu stranih investitora nisu hteli da odgovore da li bi eventualno povećanje minimalne zarade smanjilo priliv investicija i otvaranje novih radnih mesta.Od prošle godine, i troškovi života su porasli. Prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu veća je od 60.000 dinara, a za to su potrebna tri minimalca."Mi smo spremni da pravimo kompromise i konsenzus, ali na pitanju minimalne zarade ne možemo praviti, jer ona, jednostavno ovog trenutka ne podmiruje nešto što se zove civilizacijski nivo dostojanstva", kaže Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.Sindikalci traže 130 dinara po satu, što bi sadašnji iznos od "minimalca" sa 20.010 dinara povećalo na 22.400."Definitivno, na ove cene proizvoda naši zaposleni ne mogu da opstanu bez bilo kakvog povećanja. To povećanje od hiljadu ili dve za njih je velika suma", kaže Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata.Država je jedan od najvećih poslodavaca, a u Ministarstvu finansija kažu da nema novca za povećanje minimalne cene rada. Kakav će dogovor postići sindikati, poslodavci i Vlada, znaće se najverovatnije do kraja meseca, do kada važi sadašnja cena rada.

17. februar 2013.

Rade besplatno čekajući bolje sutra
Izvor: Tanjug
Beograd -- Zaštitnik građana Saša Janković smatra da ostvarivanje prava radnika u Srbiji trenutno nije na zadovoljavajućem nivou. U Srbiji se toleriše neplaćanje doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada, a ljudi pristaju da rade besplatno i u lošim uslovima u nadi da će se takva situacija promeniti, smatra Janković.Tolerisanje neplaćanja doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada Janković ocenjuje kao "ulaganje u socijalnu propast", što je ogromna društvena opasnost, kršenje zakona i obespravljivanje zaposlenih. "Sadašnje stanje je jako loše i neprihvatljivo. Država izbegava da autoritativno primeni zakon, zato što to često nije popularno, a ljudi pristaju da rade besplatno, hvatajući se za neku nadu kao za slamku što pojedini poslodavci zloupotrebljavaju", naglasio je Janković u izjavi Tanjugu. Iako ističe da je zaštita radnika slaba, Janković dodaje da istovremeno i poslodavci opravdano ukazuju na izuzetno visoke stope doprinosa. "Dakle, to je domen politike koju bi izvršna vlast trebalo da vodi, a sadašnje stanje je jednostavno neprihvatljivo. U našem društvu postoji mnogo mehanizama, pre svega državnih, koji ne funkcionišu, a za njihovo nefunkcionisanje štetu snose radnici", smatra Janković.Položaj radnika se, kako smatra, ne može promeniti pojedinačnim merama, već država mora ozbiljnije pristupiti primeni propisa koji regulišu radne odnose. "Država uporno, rekao bih populistički, izbegava da gasi firme koje zloupotrebljavaju i iskorišćavaju besplatan rad. U takvim uslovima mnogi su, praktično na tudjem besplatnom radu, stekli privatna bogatstva i proglašavaju se velikim menadžerima. Sa tim se mora prestati, to će biti bolno i značiti gašenje firmi koje decenijama postoje samo na papiru, ali moramo pogledati istinu u oči", smatra Janković. Janković ističe da mu se gradjani veoma često obraćaju zbog problema u radnom odnosu ali, kako navodi, njegov posao je da kontroliše rad državnih organa, a ne poslodavaca. Gradjanin kome je prekršeno neko pravo iz radnog odnosa, naglasio je Janković, mora da se obrati inspekciji rada i ako je u pitanju otkaz ili neka druga kapitalna odluka poslodavca, treba da traži zaštitu na sudu. "Kao Zaštitnik gradjana imam pravo da reagujem na inspekciju rada, ako ona zanemari i ogluši se o prijavu radnika na kršenje nekog od propisa koji reguliše radni odnos. Ja to činim i moram da kažem da je u poslednjih godinu dana inspekcija rada intenzivnije počela da koristi svoja ovlašćenja", naveo je Janković. Medjutim, kako smatra, ovlašćenja inspekcije rada su nedovoljna, a sudovi suviše često formalistički primenjuju zakone i prihvataju izjave poslodavaca kao istinite iako one to očigledno nisu. Janković je pozvao sve radnike kojima poslodavci ne uplaćuju radni staž i koji rade besplatno, da se obrate inspekciji rada. "Ako iz opravdanog razloga strahuju da inspekcija rada neće objektivno raditi, što se često dešava u malim mestima, neka se obrate Zaštitniku gradjana, a ja ću u saradnji sa inspekcijom proveriti da li je zaista u pitanju kršenje zakona i poslodavac će morati da odgovora zbog toga", naglasio je Janković. Zaštitnik gradjana podseća da je u završnoj fazi njegova inicijativa iza koje će stati poslodavci i zaposleni, a kojom se predvidja da se radniku koji radi i koji je prijavljen, automatski garantuje, što piše i u Ustavu, pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Fondovi za zdravstvenu zaštitu i za penzijskog osiguranja, kao i poreska uprava, naglasio je Janković, moraju obavljati svoju zakonski propisanu dužnost i tužiti poslodavce koji u te institucije ne uplaćuju novac."Dok se to ne postigne imaćemo situaciju kao što je danas", zaključio je Janković.

16. februar 2013.

Gde su industrijski radnici
Izvor> RTS
Srbija je prema podacima Samostalnih sindikata u poslednjoj deceniji izgubila 350 hiljada industrijskih radnika. Za svako novo radno mesto konkuriše i po nekoliko desetina nezaposlenih. U Srbiji je svuda manjak samo su ljudi višak. Srbija je prema podacima Samostalnih sindikata u poslednjoj deceniji izgubila 350 hiljada industrijskih radnika, a za svako novo radno mesto konkuriše i po nekoliko desetina nezaposlenih. U zemlji gde je decenijma najveća stopa inflacije i nezaposlenosti gde su najveće marže, a namanje zarade postavlja se pitanje gde je granica potrošnje.Radnici koji su izgubili posao razočarani su jer nemaju nikakve prihode, kao ni overene zdravstvene knjižice. "Može da se žanje dok sistem ima ugrađen deficit. On je tako konstrusisan da troši više nego što proizvodi, ima ugrađenu pantljičaru i može da se održava dok postoji spoljni transfer sredstava koji kod nas postoji ili s vremena na vreme ogromna preraspodela stečenog bogatstva koja se dešavala i 45. i 60. i sada se opet dešva", naveo je profesor ekonomije Miodrag Zec.Postavlja se pitanje da li su Srbi lenji ili iz temelja mora da se menja ekonomski obrazovni ili mentalni sistem.Zamenik predsednika Samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da podatak da naši ljudi neće da rade i da izbegavaju posao ne stoji, jer podaci pokazuju da samo za jedno radno mesto pogotovo u ovim proizvodnim delatnostima konkuriše oko šest radnika."Imali smo primer u jednoj skrobari da je za posao u privatnom preduzeću koje je trebalo da zaposli 150 radnika za posao se prijavilo oko 3.000 nezaposlenih", naveo je Mihajlović.Promenili smo socijalistički sistem koji je za simbol imao srp i čekić što je simbolizovalo radnike i seljake. Izgleda da ti simboli važe i za kapitalistički sistem gde srp ostaje simbol žetve, a čekić je kako mnogi kažu u šali, da opomene da ne dirate one koji prikupljaju letinu.

15 februar 2013.

Orbović: Pomoći firmama koje imaju perspektivu
Izvor> Blic Online
Predsednik samostalnog sindikata Ljubisav Orbović smatra da ove godine neće moći da se reši problem preduzeća u restrukturiranju, koja imaju rok do juna 2014. godine da završe taj proces i pronađu strateške partnere.On je izrazio uverenje da će se o tom problemu i eventualnom produženju roka razgovarati na sednici socijalno - ekonomskog saveta krajem godine.- Na sednici socijalno - ekonomskog saveta do sada nije bilo reči o produženju roka za završetak procesa restrukturiranja, zato što je godina tek počela, ali krajem godine, kada bi taj proces trebalo da se završi, verovatno ćemo razgovarati o tome” - kazao je Orbović novinarima u gradskoj upravi Kruševac. Predsednik samostalnog sindikata, koji je razgovarao sa gradonačelnikom Kruševca Bratislavom Gašićem o privrednoj situaciji u tom gradu, istakao je da se ne može očekivati da preduzeća u restrukturiranju, koja do sada nisu uspela da pronađu strateške partnere, sada to uspeju.- Prosto nije realno, niti se može očekivati, da sva ta preduzeća, a u ovom momentu ih ima 70, sada nađu strateške partnere, a nisu uspela u poslednjih 12 godina. Ja ne znam da li će taj rok ostati - jun 2014. godine, ali lično smatram da je suviše naglo da se to preseče u jednom momentu - istakao je Orbović. On je dodao da se sindikat zalaže da država pomogne onim firmama koje imaju program, tržište i perspektivu, tako što će im omogućiti da rade, i da se onda privatizuju, istakavši da subvencije za plate ne vode ka dobrom rešenju- Nikada neće doći do velikog razvoja, ukoliko nema jedan određeni broj velikih sistema, koji će moći da povlače posao za mala i srednja preduzeća - rekao je Orbović i zaključio da je to jedan od načina za pokretanje srpske privrede.

14. februar 2013.

Kako naplatiti prekovremeni rad?
Izvor: B92
Beograd -- Dve trećine zaposlenih u Srbiji radi prekovremeno, a da za to ne dobijaju odgovarajuću platu, pokazuju zvanični podaci. Usled ekonomske krize sve više ljudi ostaje bez zaposlenja, što znači da isti obim posla obavlja znatno manje ljudi. Radna nedelja sve je duža za mnoge zaposlene u Srbiji, pa tako u ovom trenutku njih čak 315.000 na poslu umesto standardnih 40 časova, provodi više i od 50 sati nedeljno.Prema podacima Zavoda za statistiku, dve trećine zaposlenih u Srbiji ostaje na poslu prekovremeno, a za to ne dobija adekvatnu novčanu nadoknadu, a čak 203.126 njih je potvrdilo da njihova radna nedelja traje duže od 60 sati. Direktor inspektorata za rad Dragoljub Peurača kaže da je vrlo teško utvrditi kršenje Zakona o radu ukoliko zaposleni ne prijave da ostaju prekovremeno na poslu, a da im za to nije više plaćeno.Inspekcija se suočava sa još jednim problemom, sporim reagovanjem suda u slučajevima kada je kršenje zakona utvrđeno.“Od onih podataka koje posedujemo obično to bude da preko 50 posto prijavljenih poslodavaca kod sudija za prekršaje ili im bude izrečena kazna ispod zakonskog minimuma, ili često budu procesi zastareli, ili budu ponekad i oslobođeni. Znači inspekcija nema uvide u to koliko se to često dešava, ali znamo da pojedini sudovi nisu efikasni i dolazi do zastarevanja postupaka čak i do 50 posto“, objašnjava Peurača. Podaci Unije poslodavaca Srbije znatno se razlikuju od onih koje ima Zavod za statistiku. Direktor unije poslodavaca Dragoljub Rajić kaže da prekovremenog rada ima u 16 odsto privatnih kompanija, a da osam odsto kompanija isplaćuje zarade za prekovremeni rad.Tokom ekonomske krize Srbija je postala tržište jeftine radne snage i to je problem koji treba sistemski rešavati.“Činjenica je da se tokom krize prekovremeni rad uvećao u Srbiji kao što je to i u zemljama u okruženju obzirom da je zbog smanjenja troškova i zbog toga što je pad prometa čitavih 30 odsto u privredi Srbije, došlo je praktično do potrebe i da se više štedi na nivou preduzeća i da se više radi“, navodi Rajić. Propusti se javljaju u gotovo svim delatnostima, a najviše u oblasti trgovine i ugostiteljstva. A poslodavcima ide na ruku zid ćutanja zaposlenih i njihova nespremnost da prijave prekovremeni rad zbog straha od gubitka posla.

Biro rada kao poslednja nada
Izvor: Novosti
Beograd -- Potpuno neočekivano na biro rada se masovno prijavili i ljudi koji su dugo bez posla a nisu evidentirani, pišu Novosti. Odluka da, ipak, potraže pomoć na birou rada prošle godine donelo je čak 242.060 građana koji su rešili da se prvi put jave ovoj službi, iako su bez posla bili godinama. Tako je, među 478.265 novoprijavljenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ta rupa ”neaktivnih” postala ubedljivo - najbrojnija.U NSZ kažu da je sve dublja kriza danas najubedljiviji razlog zbog kojeg su se mnogi predomislili i rešili da se prijave na njihov spisak, u nadi da će doći do posla. "Većina neaktivnih je čula za neke od naših programa kao što su javni radovi, subvencije za pokretanje sopstvenog posla ili su im se neke prekvalifikacije i obuke učinile zanimljivim pa su odlučili da se prijave na našu evidenciju. Činjenica je da su mnogi nezaposleni godinama izbegavali da zatraže posredovanje pri zapošljavanju, jer su zarađivali u sivoj ekonomiji ili nisu verovali da će ovim putem doći do radnog mesta. Sada su, međutim, odlučniji u nameri da uzmu aktivno učešće u tražnju posla, jer shvataju da je to najbolji način da do njega i dođu", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ. Nacionalnoj službi za zapošljavanje dodaju da se starom spisku nezaposlenih, ”nasleđenom” iz 2011. godine - osim građana koji su odlučili da se (re)aktiviraju - pridružilo i 189.543 onih koji su ostali bez posla i 40.811 srednjoškolaca i studenata koji su upravo završili svoje obrazovanje. I u Republičkom zavodu za statistiku zapažaju da je u moru nezaposlenih značajan broj onih koji već godinama ”miruju” i ne traže posao uz pomoć državnih službi, iako im je preko potreban. Tako se, prema njihovim podacima, 3.327 nezaposlenih ne javlja na biro, jer se nada da će se vratiti na svoj stari posao, 59.220 se u međuvremenu ozbiljno razbolelo, 22.623 je odlučilo da se brine o deci ili nesposobnim članovima porodice, a čak 49.755 je sasvim izgubilo nadu da će posao uopšte naći pa su ”digli ruke”. Ipak, da sve veći broj ”povratnika” zapravo ne dokazuje vraćanje poverenja u državu već hvatanje za slamku spasa, smatraju u Asocijaciji nezaposlenih Srbije. "Prijavljivanje na tržište rada je besplatno, pa mnogi računaju da nemaju šta da izgube, ali istovremeno nemaju ni prevelikih očekivanja. Previše je građana koji godinama ne zarađuju platu, žive u siromaštvu i vide kako je do posla sve teže doći", kaže Ivan Vujović iz ove Asocijacije.

13. februar 2013.

SVAKODNEVNI ŠTRAJKOVI U "MLEKARI"
Izvor> Radio Subotica
Od danas će u Mlekari Subotica svakog dana od 13 do 14 časova trajati štrajk upozorenja , saopštila je predsednica fabričkog Samostalnog sindikata Jelena Nimčević. Tako će biti sve dok predstavnici poslodavaca ne pristanu na socijalni dijalog i sednu za pregovarački sto. Sindikat u Mlekari nezadovoljan je novom sistematizacijom i odlukom Imleka da 25 vozača, a nakon završetka novog magacina i zaposleni u ovom odeljenju, predju u preduzeće "Nacionalna logistika". U sindikatu zahtevaju odlaganje ovakve odluke za godinu dana, a za pomoć su se obratili i gradonačelniku Modestu Duliću.

12. febuar 2013.

Prosveta: U kasi nema za povišicu
Izvor> Novosti.rs
Ministar Žarko Obradović o platama u prosveti: trebalo bi da budu veće, ali budžet je već definisao visinu iznosa za ovu godinu. U budućnosti treba povećavati broj gimnazija
Nastavnici ne mogu da očekuju veće plate
RAZGOVORI Vlade i sindikata prosvete pretvaraju se samo u priču o novcu. Stav ministarstva je da bi plate trebalo da budu veće, ali budžetom su već predviđena sredstva za ovu godinu - izjavio je u ponedeljak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović.Prema njegovim rečima, ministarstvo je pomoglo lokalnim samoupravama kada su u pitanju jubilarne nagrade i oko toga će pomagati i dalje. On je dodao da đaci imaju veoma dobre rezultate, da je Univerzitet u Beogradu na listi u 500 najboljih, a da je cilj da ceo sistem radi kvalitetnije. Kako je podsetio Obradović, Strategija obrazovanja predviđa 50 odsto stručnih škola i 50 odsto gimnazija:- Trenutno je 23 odsto gimnazija i taj broj treba povećati.

Šta (ne) radi Socijalno-ekonomski savet Novog Sada?
Izvor> Radio 021
Dok cene komunalnih usluga rastu, trudnice se otpuštaju odmah nakon pojavljivanja druge linije na testu, a radnici brojnih gradskih firmi gladuju mesecima, Socijalno-ekonomski savet Novog Sada 75 odsto svog budžeta koji iznosi preko 7,2 miliona dinara troši na zarade svojih članova. Predsednik Saveta je lider novosadskog Saveza samostalnih sindikata, Drago Đokić, koji za 021 kaže da rešavanje radničkih problema nije u nadležnosti ove institucije. Prema njegovim rečima, Socijalno-ekonomski savet je nadležan za davanje ocene o cenama usluga javno-komunalnih preduzeća, prodaji gradske imovine, taksama i sličnim stavkama."Što se tiče fabrika i radnika, to je definisano drugim zakonom – Zakonom o radu, koji kaže da je to u nadležnosti sindikata u tim preduzećima, njihovih poslodavaca, i na kraju krajeva, suda. Nadležnost grada za probleme u tim firmama ne postoji", kaže Đokić za Novosadski informativni portal.Međutim, u Zakonu o socijalno-ekonomskom savetu jasno je naglašeno da su nadležnosti ovog tela, između ostalog, i unapređivanje kolektivnog pregovanja i politika zapošljavanja. Kako za 021 kaže predsednica sindikata "Solidarnost" Gordana Kojić, nedopustivo je da u gradu u kom se na svakom koraku krše radnička prava, predstavnici tog tela ne pokazuju inicijativu ni za šta osim ubiranja budžetskog novca. "Slika Novog Sada sa Neobusom, Jugodentom, Jugoalatom, Petrom Drapšinom, Novopakom, Novitetom...je tužna. Socijalno-ekonomski savet ništa nije uradio za njih i njihove porodice, iako se na njhovom čelu zvanično nalazi dugogodišnji sindikalac. Oni su izgleda tu da broje pare iz gradskog budžeta, a ne da odgovaraju na apele ugroženih porodica novosadskih radnika", kaže Kojićeva za 021.
Troškovnik prst u oko obespravljenim radnicima
Planirani prihodi Socijalno-ekonomskog saveta Novog Sada za 2013. godinu iznose 7.262.000 dinara, od čega se čak 5.400.000 izdvajaju na ime naknada za članove Saveta. U Savetu je zaposlena jedna osoba, a troškovi predviđeni za plate i doprinose iznose 960.000 dinara godišnje. Pored toga, godišnje se izdvaja 100.000 dinara za međunarodnu saradnju, isto toliko za "ostale lične rashode i naknade radnih grupa", 72.000 za premije osiguranja automobila, i 100.000 za gorivo.Predsednik Saveta Drago Đokić u tome ne vidi problem. "Sporazumom o osnivanju doneta je i Odluka o naknadi, koja je u skladu sa zakonom", navodi ovaj sindikalac.Bivši republički ministar sedi u Savetu. Zanimljivo je da je upravo Đokić pre tri godine kritikovao članove tadašnjeg Socijalno-ekonomskog saveta da u socijalnom i ekonomskom dijalogu učestvuju "samo pro forme, bez stvarnog prava odlučivanja o stvarima koje se direktno tiču sudbine radnika".Savet Socijalno-ekonomskog saveta Grada Novog Sada čini devet članova, koji imaju isto toliko zamenika. Oni se biraju proporcionalno – tri člana su predstavnici gradske vlasti, tri predstavnici sindikata, a tri Unije poslodavaca.Kao predstavnici Grada, plate u ovom savetu ubiraju član Gradskog veća za finansije Dejan Mandić (SNS), član Gradskog veća za upravu i propise Milan Đurić (SNS), kao i Jovan Radić (SPS), bivši državni ministar za rad iz vremena Slobodana Miloševića.

11. februar 2013.

PREDSTAVNIKE SINDIKATA MLEKARE PRIMIO GRADONAČELNIK
Izvor> Radio Subotica
Grad će pružiti svu moguću pomoć radnicima subotičke Mlekare , izjavila je predsendica fabričkog sindikata Mlekare i potpredsednik gradskog veća samostalnih sindikata Ištvan Hudji, nakon današnjeg sastanka sa gradonačelnikom Modestom Dulićem. Radnici Mlekare zabrinuti su nakon odluke Imleka da 25 vozača novom sistematizacijom prelaze u drugo preduzeće koje obavlja razvoz robe, i najavom da će služba magacina nakon završetka nove hale takodje preći u drugo preduzeće. Prema rečima predsednice sindikata u Mlkeari Jelene Nimčević, sličan scenario vidjen je u nekoliko Mlekara u Srbiji koje su nakon toga zatvorene. Štrajk upozorenja održan je i danas od 13 do 14 časova, a pošto se niko od poslodavaca nije pojavio , novi protest zakazan je za sutra u isto vreme.

10. februar 2013.

Sindikalci protiv ukidanja radnih mesta
Izvor: RTV SUBOTICA
Sindikat zaposlenih u subotičkoj Mlekari ne odustaje od zahteva da se odloži ukidanje 25 radnih mesta u fabrici.
Oni takođe zahtevaju i da se obustavi i premeštaj isto toliko zaposlenih u novu firmu.U sindikatu misle da se iza svega krije namera poslovodstva da otpusti radnike i zatvori fabriku.

9. februar 2013.

Šta hoće radnici?
Vratite ono što ste nam pokrali

Piše: Damjan Pavlica
Izvor>e-novine
Nakon poništenja spornog Zakona o privatizaciji, potrebno je da Skupština iznova reguliše postupak privatizacije društvenih preduzeća. Podnosioci inicijative smatraju da privatizaciju treba regulisati na principu pravičnosti: u preduzećima u kojima nije bilo zastupljenosti državnog kapitala, sav kapital treba da bude akcionarski raspodeljen radnicima i bivšim radnicima, u preduzećima u kojima je bio zastupljen državni kapital, deo akcija treba da bude dat radnicima a deo Fondovima za socijalno osiguranje, na korist najvećeg broja građana

Pre dva meseca, Pokret akcionara, radnika i sindikata Srbije podneo je Ustavnom sudu inicijativu za оcenu ustavnosti dva sporna imovinska zakona: Zakona o privatizaciji i Zakona o restituciji (o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju). Istovrеmeno su podneli Skupštini Srbije inicijativu za izmenu Zakona o restituciji i donošenje novog Zakona o privatizaciji. Ova radnička inicijativa, možda za naše živote najvažnija od svih inicijativa do sada, prošla je gotovo nezapaženo.

Pokret akcionara, radnika i sindikata Srbije (PARISS) okuplja radnike i male akcionare iz pokradenih preduzeća širom Srbije, uključujući "22. decembar" i "Zastavu" iz Kragujevca, "Moravu" iz Jagodine, "Minel", "Jedinstvo", "Sandžak trans", "Uniprom", "Novi Nazar put" i "Slogu" iz Novog Pazara, "Dijasporu" i "Metal promet" iz Kruševca, sindikalne organizacije iz Sjenice i Despotovca, i mnoge druge.

Razvlašteni radnici traže da Ustavni sud Srbije utvrdi da su sporni zakoni o privatizaciji i o restituciji nesaglasni sa Ustavom republike Srbije i Prvim protokolom uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Oni istovremeno predlažu Narodnoj skupštini usvajanje posebnog zakona koji će obeštetiti građane koji su pretrpeli štetu usled primene neustavnih propisa.



ISTORIJSKI OSVRT

Društveno i ekonomsko uređenje SFRJ bilo je prilično unikatno uređenje, zasnovano na socijalističkom samoupravljanju i društvenoj svojini. Po zakonima SFRJ, imovina preduzeća bila je sastavni deo društvene svojine, koja nije bila državna. Društvena svojina je obuhvatala sva preduzeća, imovinu države i lokalne samouprave. Sva imovina koja nije bila privatna bila je društvena svojina. Po zakonu, vlasnik društvene svojine bilo je Društvo (pojam strogo različit od Države). Zakonom je bilo određeno da Društvo poverava deo svoje imovine na "čuvanje, korišćenje i raspolaganje" zaposlenima. Dakle, nije postojalo centralno telo koje bi upravljalo čitavom društvenom svojinom, već su pojedini delovi društvene imovine poveravani na upravljanje raznim organima - u slučaju preduzeća to su bili radnički organi (zbor radnih ljudi i radnički savet), a u slučaju države organi uprave. Ukratko, radnici su raspolagali imovinom preduzeća, a političari državnom.Klasična ovlašćenja iz prava vlasništva - pravo korišćenja, pravo ubiranja plodova i pravo raspolaganja - pripadala su zaposlenima u preduzeću.
OTUĐENJE RADNIČKE IMOVINE
Po svim važećim propisima do donošenja spornog Zakona o privatizaciji 2001. godine, odluka o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine pripadala je zaposlenima. Radnici su autonomno odlučivali žele li uopšte da transformišu svoja imovinska prava u klasične oblike svojine.
Sporni Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, za važenja Ustava Srbije iz 1990. godine. Budući da je Ustav iz 1990. godine prestao da važi donošenjem Ustava iz 2006. godine, a istekao je rok za usklađivanje zakona donetih na osnovu ranijeg Ustava, ocena spornih zakona treba da bude izvršena po važećem ustavu. Važećim ustavom Srbije je proklamovano: da se jemči uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, s tim da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu pod uslovima i u rokovima predviđenim zakonom.Podnosioci inicijative tvrde da je Zakon o privatizaciji bio protivustavan i po Ustavu iz 1990. i po važećem Ustavu iz 2006. Glavna stvar koji sporni zakon čini neustavnim jeste činjenica da su radnici njime lišeni imovinskih prava koja su zakonski stekli. To je učinjeno tako što su političari tretirali svu društvenu svojinu kao državnu. Tako su, jednim protivustaviim aktom Skupštine, radnici u društvenim preduzećima pretvoreni od titulara prava korišćenja, ubiranja plodova i raspolaganja imovinom preduzeća, u obične najamne radnike. Donošenjem spornog Zakona o privatizaciji vladajuća većina je prisvojila društvenu imovinu kao da je ona državna, i kao da nad tom imovinom već ne postoje prava titulara, tj. radnika.Podnosioci inicijative smatraju da su neustavnim zakonom lišeni svojih imovinskih prava nad preduzećima u kojima su bili zaposleni. Potrebno je da se ukine sporni zakon i donese novi koji će obeštetiti radnike čija su imovinska prava oštećena primenom neustavnog propisa.
OBEŠTEĆENJE RADNIKA
Zakonom o restituciji država pokušava da ispravi nepravde nanete vlasnicima nakon Drugog svetskog rata, vraćanjem oduzete imovine i obeštećenjem. Posleratnim propisima, slično kao i Zakonom o privatizaciji, ljudima je oduzimana imovina bez naknade. Podnosioci inicijative smatraju da je Zakonom o restituciji povređeno osnovno ustavno načelo jednakosti građana. Država veleposednicima vraća imovinu koja je oduzimana bez nadoknade, a radnicima ne vraća.
Prema predlogu PARISS-a, najveće obeštećenje treba dati onim radnicima koji su decenijama razvijali svoja preduzeća odričući se povećanja plata, rešavanja stambenih pitanja i plaćanja za odmore, da se obeštećenje, kada je moguće, vrši u naturi, da se sačini poseban fond iz kojeg će se obeštetiti kupci društvenih preduzeća (često tajkuni, koji su kupovali ispod cene), te da se sačini poseban fond iz kojeg će se obeštetiti radnici kojima nisu isplaćivane plate ili su ostali bez posla u privatizovanim preduzećima koja su otišla pod stečaj.Usled primene neustavnog zakona o privatizaciji (kupovina društvene imovine po nerealno niskoj ceni, rasprodaja po višestruko višoj), došlo je do naglog i neosnovanog bogaćenja nekoliko desetina pojedinaca. Ta zanemarljiva manjina građana Srbije jesu jedini koji su izvukli korist od neustavne privatizacije, ali i jedini koji će biti pogođeni restitucijom.
RADNIČKA PRIVATIZACIJA
Nakon poništenja spornog Zakona o privatizaciji, potrebno je da Skupština iznova reguliše postupak privatizacije društvenih preduzeća. Podnosioci inicijative smatraju da privatizaciju treba regulisati na principu pravičnosti: u preduzećima u kojima nije bilo zastupljenosti državnog kapitala, sav kapital treba da bude akcionarski raspodeljen radnicima i bivšim radnicima, u preduzećima u kojima je bio zastupljen državni kapital, deo akcija treba da bude dat radnicima a deo Fondovima za socijalno osiguranje, na korist najvećeg broja građana. Podnosioci radničke inicijative predlažu narodnim poslanicima da ne čekaju odluku Ustavnog suda, već da odmah ukinu Zakon o privatizaciji, a njegove štetne efekte obeštete izmenjenim Zakonom o restituciji.

8. februar 2013.
ŠTRAJK UPOZORENJA U MLEKARI

Izvor> Radio Subotica
U subotičkoj Mlekari danas je održan štrajk upozorenja jer sindikat nije uspeo da se dogovori sa direktorom Mlekare o izmeni sistematizacije kojom je predvidjeno ukidanje 25 radnih mesta. Zahtev štrajkačkog odbora je da se odluka o sistematizaciji odloži za godinu dana po izgradnji novog magacinskog prostora. Krajem prošle godine Salford grupacija kao većinski vlasnik Mlekare odlučio je da subotičku Mlekaru restruktuira prebacivanjem transporta, radnika, magacina i kancelarija u beogradski Imlek, uz obrazloženje da je to jeftinije. Prema rečima predsednice sindikata subotičku Mlekaru tako čeka sudbina mlekara iz Zemuna, Pivnica, Odžaka, Novog Sada i Zaječara koje su prestale sa radom. Štrajk upozorenja održan je od 13 časova u fabričkom krugu, okupilo se oko 100 radnika sa kojima su razgovarali predstavnici gradskog i pokrajinskog sindikata. I pored poziva niko se iz rukovodstva fabrike nije odazvao. Radnici traže da razgovaraju sa vlasnikom i ovlaštenim predstavnikom Mlekare. Dogovoreno je da se štrajk upozorenje ponovi u ponedeljak u 13 časova, a pre toga će se predstavnici sindikata sastati sa gradonačelnikom Subotice.

Štrajk upozorenja u Subotičkoj mlekari
Izvor> Radio 021
Predsednica Sindikata radnika Subotičke mlekare Jelena Nimčević najavila je da će sindikat danas održati štrajk upozorenja jer nije uspeo da se dogovori sa direktorom mlekare o izmeni sistematizacije kojom je predviđeno ukidanje 25 radnih mesta.Nimčevićeva je početak jednosatnog štrajka najavila za 13 časova, u krugu mlekare.Zahtev Štrajkačkog odbora je da se odluka o sistematizaciji odloži za godinu dana po izgradnji novog magacinskog prostora.

31.januar 2013.

Zaposleni u trgovini - moderni robovi
Izvor: Kamatica, Economy
Zaposleni u trgovini, pogotovo velikim trgovačkim centrima, nažalost, su jedni veliki robovi, kažu hrvatski radnici koji već godinama rade u trgovačkim centrima.Naime, Udruženje trgovine pri Hrvatskom udruženju poslodavaca insistira na otkazivanju Kolektivnog ugovora za zaposlene u trgovini čija je plata ionako premala.Bojana Percan iz Sindikata trgovine Hrvatske potvrdila je priču gospođe kao uobičajenu radničku priču iz velikih trgovačkih centara dodajući da je situacija čak i gora. - Sve prisutnije je nasilje i trećih osoba prema prodavcima. Od slobodnih dana radnici imaju jedino Božić i Uskrs, previše je neplaćenog prekovremenog rada, sve manje su sa svojim porodicama, strada im zdravlje… I sami vidite koliko su i psihički i fizički opterećeni - kazala je Percan, koja je uverena da će ovom najavom otkaza HUP-a kolektivnog ugovora za delatnost trgovine, kupovna moć prodavača, skladištara, blagajnika biti još niža, a istim se stvara “radno aktivno siromaštvo”.
Prema podacima Sindikata trgovine Hrvatske plata iznosi u proseku tek 2.900 kuna, oko 400 evra. Inače, prosek plata u supermarketima u Srbiji iznosi oko 22.000 RSD bez menadžerskih plata, što je tek katastrofalnih 200 evra.- Najveći problem u toj celoj priči je plata koja se nije menjala zadnjih deset godina, neisplaćivanje prekovremenih sati, kao i rad nedeljom u pravilu u popodnevnim satima koji najčešće nije plaćen kako bi trebalo - ispričala je prodavačica. Rad u jednom velikom trgovačkom centru, kazala je, zahteva jako puno psihičke i fizičke snage.- U principu, jedan radnik tokom svoje smene prenese od 5 do 6 paleta robe, a to nije mala količina. Blagajnica prebaci preko svojih ruku tonu do tonu i po robe. A otkazivanjem kolektivnog ugovora gubimo sve dodatke – za minuli rad, plaćeni prevoz, plaćene prekovremene i rad nedeljom - ističe prodavačica.

28.januar 2013.

IKEA: Posao za 2.000 ljudi u Srbiji
Izvor: Tanjug
Beograd -- IKEA planira da u Srbiju uloži 250 miliona evra u otvaranje i razvoj pet robnih kuća koje će zaposliti više od 2.000 ljudi, ali još se ne zna - kada.
Tanjugu su u toj kompaniji, svetski poznatom proizvođaču nameštaja iz Švedske, rekli da je za izgradnju prve fabrike potrebno 12 meseci, i da su oni spremni da počnu gradnju “čim završe neophodne administrativne procedure”.Lokaciju su već odabrali i sa partnerima potpisali predugovor, i očekuju da nadležne institucije što skorije reše problem konverzije zemljišta, što je osnovni preduslov pokretanja projekta. “Nakon toga ostaje pitanje dobijanja lokacijske, građevinske i ostalih relevantnih dozvola. Verujemo u obećanja gradskih i republičkih vlasti da će sve biti zavrseno što efikasnije, u skladu sa zakonom. U stalnom smo kontaktu s predstavnicima lokalnih i republičkih vlasti, i saradnja je na dobrom nivou”, kazali su u kompaniji.Prema planu, IKEA će prvo graditi robnu kuću u Beogradu, potom u Novom Sadu, Nišu, pa još jednu u Beogradu, a peta lokacija još nije nađena, ali će biti negde u južnoj Srbiji. “Govorimo o dugoročnim investicijama u narednih nekoliko godina, a dinamiku izgradnje prodajnih objekata u ovom trenutku ne možemo da predvidimo jer to zavisi od razvoja tržišta, kupovne moći stanovništva i ukupne ekonomske situacije”, objasnili su u IKEI.Kako su ukazali, strateška odluka kompanije IKEA je da na tržištu Srbije otvori pet IKEA robnih kuća, ali i dalje razvija saradnju sa domaćim proizvođačima nameštaja. “Zadovoljni smo našim dosadašnjim iskustvom u Srbiji i partnerstvom sa domaćim proizvođačima. Sa Simpom sarađujemo više od 30 godina. Promet je dostigao nivo od 20 miliona evra u 2012.godini, a samo pre četiri godine bilo je na nivou 2,5 - 3 miliona”, naveli su u kompaniji. Uspešnu saradnju ima i sa kompanijom "Jasen-Lukić", koja se meri prometom od oko pet miliona evra. Region koji obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Srbiju, sa sedištem kompanije u Beogradu, jedan je od regiona koji je u stalnom razvoju i stoga je, kako su kazali, veoma značajan za IKEA.Švedska kompanija IKEA, najveći svetski maloprodajni lanac nameštaja, ostvarila je rekordnu neto dobit od 3,2 milijarde evra u 12 meseci zaključno sa avgustom 2012. godine, što je povećanje zarade od osam odsto u odnosu na prethodni period, saopšteno je danas iz kompanije.Iz kompanije navode da je kompanija relativno otporna na ekonomske padove jer se u doba krize potrošači svesno okreću ka jeftinijim proizvodima, što daje prednost švedskoj kompaniji.

Лоше газде потопиле војвођанска бродоградилишта
Izvor> Dnevnik
Председник Савеза самосталног синдиката металаца Војводине Владо Мињуш изјавио је за наш лист да је у војвођанским бродоградиолиштима пре приватизације радило око 1.500 радника, а данас их је тек око 300. Остали су колатерална штета приватизације, која је готово свим бродоградилиштима донела катанац на капије након стечаја или банкрота. Колика је то штета за привреду Војводине и раднике који су остали без посла, тешко је израчунати.Бродоградилиште Бачки Моноштор је након приватизације отишло у стечај и судбина му је неизвесна. Већински власници с 93 одсто капитала били су Ненад Голијан, бивши одбојкашки репрезентативац Југославије и Владимир Шекировски, остало је припадало развојном фонду. Када су радници видели шта им се сперма, како немају ни посла, ни зарада, сами су сакупили паре и платили аванс стечајном већу, надајући се да ће тако стати на ноге, присећајући се како су некада добро радили, највише за Холанђане. Међутим, ништа није било од тога, 150 људи је остало без посла, новац који су уплатили су изгубили, а данас је све напуштено и запарложено.Бродоградилиште Бездан је такође у стечају. Њега је својевремено купио Војин Лазаревић, заједно с остала два бродоградилишта у Апатину и Сремској Митровици, која су исто у стечају. Након приватизације бродоградилиште је радило око две године, чим је истекао уговор с Агенцијом за приватизацију, предузеће је отишло у стечај због неисплаћених дугова и зарада. Било је око 250 радника, у Апатину око 400, а Сремској Митровици око 400 запослених.

Novi vlasnik Ipoka može da angažuje tek svakog desetog radnika koji se javio na oglas
Poslu se nada više od 2.000 nezaposlenih

Izvor> Danas,Autor: Miroslava Pudar
Da je u Banatu radno mesto postalo privilegija, govori i podatak da se na oglas pančevačke firme Almex, koja je pre šest meseci postala novi vlasnik zrenjaninske skrobare Ipok, javilo više od 2.000 ljudi. Toj fabrici, koja bi uskoro trebalo da pokrene proizvodnju, potrebno je maksimalno 150 radnika. Trenutno u pogonima Ipoka radi 22 radnika, a u silose skrobare smešteno je oko 2.500 vagona kukuruza. U Savezu samostalnog sindikata u Zrenjaninu nadaju se da će prednost pri zapošljavanju imati nekadašnji radnici skrobare.- Iz razgovora sa menadžmentom nismo dobili potvrdu da će svi bivši radnici Ipoka biti vraćeni na posao. U ovom trenutku izvesno je da će biti angažovano oko 150 ljudi, i da bi proizvodnja trebalo da krene 2. februara. Podatak da se na oglas Almexa javilo 2.000 nezaposlenih govori o teškoj situaciji u kojoj se nalazi zrenjaninska privreda - kaže Mirko Malešev, predsednik Saveza samostalnog sindikata za više opština.Izvesnu dozu optimizma, ipak, ulivaju izjave vlasnika Almexa Miroslava Alekse, koji planira da u zrenjaninskoj skrobari prerađuje kukuruz, a ne samo da koristi skladišne kapacitete. „Za Ipok sam izlicitirao gotovo milijardu dinara i odmah po uplati, rekonstruisaćemo pogon. Koliko ćemo ljudi zaposliti, to će zavisiti od potrebe tržišta za proizvodima naše skrobare“, komentariše Aleksa. Generalni direktor ove firme, Nenad Ratkov, najavio je da će, pored proizvodnje skroba, u zrenjaninskoj fabrici biti revitalizovan i pogon dekstroze. Sada je u toku odabir radnika, a fabrika bi trebalo da pokrene proizvodnju početkom februara.Sudbina radnika Ipoka, čije je pogone, do prošle godine, zakupljivao beogradski Katronval, sasvim je neizvesna. Čekajući novog vlasnika, preostalih 230 radnika nekada najveće i najpoznatije skrobare na Balkanu (osnovana je 1954. godine), posle dva stečajna postupka u poslednjoj deceniji, stigli su treći put na evidenciju službe za zapošljavanje. Ostali su ne samo bez posla već i bez otpremnina, jer iz stečajne mase još niko od onih koji su prijavili svoja potraživanja nije obeštećen.Rešenjem zrenjaninskog Privrednog suda, stečajni postupak u Ipoku obustavljen je u avgustu 2009. godine, uz obrazloženje da je predlagač plana reorganizacije, firma iza koje je stajao kontroverzni privrednik Zoran Ćopić, povezan sa Darkom Šarićem, ispunila sve preuzete obaveze. Proizvodnja u skrobari obustavljena je u januaru 2010. godine, nakon što je Zoran Ćopić uzeo kredit od pet miliona evra, i nestao. Tokom 2011. godine Stečajno veće zrenjaninske Industrije prerađevina od kukuruza odlučilo je da Ipok ponudi u zakup beogradskoj firmi Kartonval, koja se bavi proizvodnjom kartonske ambalaže, a kao sirovinu koriste skrob. Ova firma je uspešno organizovala preradu kukuruza, izmirivala redovno sve obaveze prema dobavljačima kukuruza i vratila na posao oko 200 radnika. Zaposleni su bili zadovoljni platama i uslovima rada. Menadžment Kartonvala bio je spreman da kupi skrobaru, ali je presudila viša cena koju je na licitaciji bio spreman da plati Almex.Osnovna delatnost novog vlasnika Ipoka jeste trgovina poljoprivrednim mašinama, zatim primarna poljoprivredna proizvodnja, kao i skladištenje i trgovine žitaricama i industrijskim biljem. Almex je vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, ima sopstvene silose, poljoprivredna preduzeća u Kovačici, Temerinu, Padini, Mramorku, Kačarevu, Pančevu, a od 2008. godine vlasnik je i skrobare u Jabuci. Zrenjaninski Ipok prodat je na licitaciji za oko milijardu dinara. Od licitacije, koja je održana 29. juna 2012. godine, prošlo je dva meseca pre nego što je Almex preuzeo vlasništvo jer se čekao odgovor Antimonopolske komisije o mogućoj koncentraciji kapitala. Rešenjem Antimonopolske komisije od 13. septembra Almexu je omogućeno da postane vlasnik zrenjaninske fabrike skroba u stečaju.
Čekajući otpremnine
- Stečaj u Ipaku i formalno je okončan, ali radnici te fabrike još uvek čekaju da njihova potraživanja budu izmirena iz stečajne mase. Kako smo saznali, sa isplatama se čeka zato što Privrednom sudu u Zrenjaninu i dalje stižu nove tužbe, koje odlažu taj posao. Zato je namera radnika, koji su ostali bez ikakvih prihoda, da traže izuzeće sudije - objašnjava Mirko Malešev, predsednik Saveza samostalnog sindikata za više opština..

Protest ispred Parlamenta CG
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Skupština Crne Gore izjasniće se danas o prijedlogu Vlade da se oporezivanjem zarada popune rupe u budžetu. Predstavnici sindikata su pozvali građane na proteste ispred Parlamenta kako bi ubijedili zastupnike da ne prihvate mjere Vlade.Vlada Crne Gore predložila je izmjene Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, kojim je predviđeno povećanje stope oporezivanja bruto plaća većih od 400 eura sa devet na 12 posto.Ova bi mjera povećala budžetske prihode za oko 11 miliona eura i smanjila rashode za oko pet miliona eura na godišnjem nivou. Primjena Zakona trebala bi početi do kraja godine.

26. januar 2013.

Potpisan novi kolektivni ugovor u Železari
Izvor>Beta
U Železari Smederevo dva reprezentativna sindikata i poslodavac potpisali su novi, treći aneks kolektivnog ugovora koji će važiti od 28. februara do 30 aprila.Prethodni ugovor važio je do 15. decembra 2012. Prvim aneksom produžena je važnost do 15. januara 2013, drugim do 28. februara. Sve što je važilo po kolektivnom ugovoru, primenjivaće se do kraja aprila, uključujući zaradu koja će se i 15. maja isplatiti po kolektivnom ugovoru, rekla je novinarima Snežana Kosanović, zamenik predsednika Samostalnog sindikata u Železari Smederevo. Kosanović je rekla da očekuje da će do tada biti jasnija budućnost posla Železare s ruskim "Uralvagonzavodom" za šta ima "signala o veoma pozitivnoj atmosferi".

Protest prosvetnih radnika u Lisabonu zbog smanjenja budžeta
Izvor>Beta
Više hiljada nastavnika protestovalo je danas u Lisabonu zbog predloženog smanjenja budžeta za obrazovanje od milijardu evra. Sindikati prosvetnih radnika navode da vlada planira da privatizuje brojne državne škole i ukine oko 50.000 radnih mesta u obrazovnom sektoru. Portugal mora da sprovodi reforme kako bi smanjio potrošnju, a u sindikatima obrazovnih radnika tvrde da će zahtevi MMF-a praktično značiti ukidanje besplatnog školstva. Već treću godinu zaredom Portugal je u recesiji, zbog čega je 2011. godine država morala da zatraži paket pomoći od 78 milijardi evra, kako bi izbegla bankrot. Stopa nezaposlenosti u Portugalu je 16,3 odsto, a mere štednje povukle su sa sobom lavinu protesta u brojnim sektorima koji su najviše pogođeni krizom.

24. januar 2013.

AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA U POKRAJINI
Izvor> Radio Subotica
Vlada Vojvodine donela je akcioni plan zapošljavanja u pokrajini za ovu godinu. Prioriteti su očuvanje postojećih i podrška otvaranju novih radnih mesta, smanjivanje uticaja ekonomske krize, ulaganje u ljudske resurse kroz poboljšanje obrazovanja kao i promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada. Izmedju ostalog, predviđeno je da se preko Nacionalne službe za zapošljavanje realizuju subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i subvencije za samozapošljavanje. U februaru će biti raspisan Javni poziv jedinicama lokalne samouprave za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja: obuke, javnih radova i program namenjen pripravnicima.

Plate nisu problem, plata nema!
Izvor: Novosti
Beograd -- Platu bez poreza i doprinosa tokom decembra isplatilo je blizu 6.000 poslodavaca. Međutim, oko 97.000 njih, uplatilo je samo poreze i doprinose, ali ne i- platu
Ovo pokazuju podaci Poreske uprave, koja od jula prošle godine, na osnovu izveštaja banaka, svakodnevno kontroliše isplatu zarada i pratećih obaveza.U decembru se nije išlo mnogo na prinudnu naplatu, jer je već najavljen Zakon o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga - objašnjavaju u Poreskoj upravi. Kada se sve sabere, ili platu ili doprinose, isplatilo je nešto manje od 200.000 firmi i preduzetnika. U Srbiji ih je, međutim, registrovano, po podacima Agencije za privredne registre, blizu 330.000. "To ne znači da ih 130.000 ne plaća platu. Preduzetnici, kao vlasnici, ne moraju sebi da uplaćuju platu. Oni imaju obevezu da uplaćuju poreze i doprinose, ali ne i zaradu", objašnjava poreski stručnjak.A preduzetničkih radnji bez zaposlenih je u Srbiji na hiljade. Tu je i blizu 25.000 preduzeća u kojima zvanično - niko ne radi. Oni bi hipotetički mogli da potpadnu i u kategoriju onih koji uredno namiruju obaveze prema državi, ali ne i prema radnicima. "Platu ne isplaćuju, to je sigurno, firme čiji su računi u blokadi ", kažu u Uniji poslodavaca. Takvih je blizu 60.000. Oni nemaju ni sredstava, ni mogućnosti da isplate zaposlenima zarade. Tu su i firme koje još stoje u evidenciji APR, ali zapravo niti rade, niti imaju radnika.Početkom prošle godine, platu bez poreza i doprinosa u Srbiji je isplaćivalo oko 60.000 poslodavaca. Prema poslednjim podacima poreznika, u toj kategorji je sada svega desetina nekadašnjeg broja. Ili su poslodavci postali savesni ili su radnicima prestali da plaćaju i - plate.

Plata u Srpskoj nije dovoljna ni za pola korpe
Izvor: Kamatica, Capital
Sindikalna potrošačka korpa u Republici Srpskoj za decembar iznosila je 948 evra, a prosečna neto plata od 420 evra pokrivala ju je sa 44,11 odsto, podaci su Saveza sindikata Republike Srpske. Najviše novca u decembru porodice u Srpskoj izdvajale su za nabavku prehrane 355 evra, za troškove stanovanja i komunalnih usluga 286 evra, prevoz 100 evra, kupovinu odeće i obuće 73 evra, za tekuće održavanje domaćinstva 52 evra, za obrazovanje i kulturu 40 evra, te za higijenu i zdravstvenu negu 39 evra.Najmanje prosečne neto plate primili su zaposleni u ugostiteljstvu 278 evra, što je manje za 4,06 odsto u odnosu na plate iz novembra, koje su troškove sindikalne potrošačke korpe pokrivale samo sa 29,33 odsto.

Sindikat pokleknuo pred Vladom
Izvor> Dojce vele
Sindikati budžetskih korisnika stavili su moratorijum na generalni štrajk. U sindikatu tvrde da niko nije pobednik. Očigledno je da je sindikat izgubio već prvog dana kada je pokušao da organizuje štrajk. Sindikati budžetskih korisnika u Republici Srpskoj kojima je smanjena plata za 10 odsto, stavili su moratorijum na štrajk što bi u praksi značilo da je štrajk prekinut i da je sindikat izgubio, samo nema hrabrosti da to prizna. Pritisci poslodavca, u ovom slučaju Vlade Republike Srpske, uspeli su jer kako drugačije tumačiti činjenicu da ljudi neće u štrajk bez obzira na smanjenje plate od 10 odsto. Predsednik sindikata policije Duško Jandrić kaže: „Idemo u pravnu bitku da obaramo rešenje ministra o minimumu procesa rada koje nas svojim odredbama sprečava da štrajkujemo“.Smanjenjem plata zaposlenima u javnom sektoru, Vlada RS planira uštede od 56 miliona maraka Sindikalcima treba reći da štrajk nije uspeo
Jandrić je ponudio ostavku sindikatu, ali ona nije prihvaćena. Za razliku od njega, koji je bar osećao moralnu obavezi da to uradi, predsednik sindikata obrazovanja Stevan Milić ne samo da nije podneo ostavku, već je uveren da je štrajk uspeo: „Mislimo da je štrajk uspeo i mi zbog dece stavljamo moratorijum na štrajk. Ovo je privremena obustava. Neka Vlada misli da li je štrajk uspeo ili ne“.Štrajk budžetskih korisnika, tačnije mali deo njih, uslejedio je nakon smanjenja plata radnicima od 10 odsto u prosveti i kulturi, policiji, javnoj upravi i pravosuđu. Svi pregovori sindikata i Vlade propali su, a jedina ponuda Vlade odnosila se na eventualno povećanje cene rada sa 100 na 105 maraka, ali u drugoj polovini godine, odnosno 2014. godine. Ministar prosvete Anton Kasipović kaže da nije srećan što su plate smanjene: „Nismo srećni što se jedan trenutak u RS izmestio izvan zakona. Nezadovoljstvo sindikalnog rukovodstva ne može biti mera za pregovore“.
Strahoviti pritisci na radnike
Pritisaka na radnike u svim oblastima je bilo, a prva je bila direktiva direktorima osnovnih i srednjih škola da će, ukoliko ne obezbede nastavu, ostati bez posla. Jandrić tvrdi da se u uslovima koje je stvorio poslodavac nije moglo raditi jer su vršeni razni pritisci na radnike: „Zamislite primer jedne policijske stanice u kojoj od njih tri, jedna službenica sa CIPS projekta kaže da hoće da štrajkuje. Onda se njen komandir izdere i pokaže da ide u salu i zaključa, da ne bi nagovarala druge dve da štrajkuju“.
Razjedinjeni sindikati BiH
Borba za radnička prava bila bi efikasnija da su sindikati u Bosni i Hercegovini ujedinjeni.
Dok u sindikatu tvrde da pobednika nema i da je tek završeno prvo poluvrijeme i to sa „nerešenim rezultatom“, u vladi su zadovoljni. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo izrazio je žaljenje zbog pojedinih poteza sindikalnih vođa: „Izražavam žaljenje zbog nekorektnosti kojima je pokušavano da se poseje negativna klima o bilo čijoj ulozi u celoj priči“.
„Nek' ima brašna i ulja, i da je živa glava“
Profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović ne očekuje neki veći oblik protesta u narednom periodu, a povodom sve teže ekonomsko-socijalne situacije u Republici Srpskoj: „Jer je realizovan jedan morbidan projekat da su ljudske potrebe svedene na animalne potrebe. To je ona logika da imamo vreću brašna u kući i litru ulja i da je živa glava na ramenima“.Sto hiljada budžetskih korisnika u štrajku je u Sloveniji zbog smanjenja plata od pet odsto. Ti ljudi su na ulicama i traže svoja prava. Za razliku od njih, stanje u RS je nešto komplikovanije jer radnici ne izražavaju nezadovoljstvo smanjenjem plata, a njihove sindikalne vođe ne odstupaju sa svojih pozicija zbog neuspelih pregovora. Izjava premera RS Aleksandra Džombića od pre par meseci da su budžetski radnici srećni jer su u protekloj godini dobili svih 12 plata, očigledno je imala efekat.

23. januar 2013.

Zaposleni u vrtićima zakazali protest
Izvor> Danas
Zaposleni u beogradskim vrtićima zakazali su za subotu protest ispred Vlade Srbije, zbog najave smanjenja zarada po uredbi koja izjednačava plate zaposlenih u predškolskim ustanovama u celoj zemlji. Uredba više ne dozvoljava da osnivač, grad Beograd i sindikat ugovaraju zarade, jer su do sada zarade isplaćivane po osnovu Posebnog kolektivnog ugovora, koji je predviđao veće plate nego u ostatku Srbije.

Povećava se minimalac za 2.500 dinara
Izvor>Tanjug
Razgovori socio-ekonomskog saveta oko nove cene radnog sata su počeli, a konačna odluka o tačnom iznosu očekuje se na proleće. Kompromis moguć na bonusu od 2.440 dinara, pa bi minimalna zarada iznosila 22.450 umesto 20.010. Povećanju cene radnog sata nada se skoro 600.000 onih koji žive od minimalca. Odluku o tačnom iznosu doneće Socio-ekonomski savet Srbije, sačinjen od predstavnika UGS "Nezavisnost", Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije i Vlade RS.Iako još nema konkretnih predloga o budućim iznosima, nezvanično se može čuti da je kompromis moguć u varijanti da se minimalac podigne za iznos inflacije koja je obeležila 2012. godinu, pišu Večernje novosti.Ipak, poslodavci planiraju da istraju u nameri da se odloži povišica. U razgovorima koje su različita udruženja i organizacije poslodavaca započele u utorak, ocenjeno je da je stanje u privredi i dalje loše i da bi svako dalje opterećivanje preduzetnika kočilo izlazak iz krize."Ni u ovom trenutku ne postoje uslovi za podizanje minimalca, zbog recesije. Ne bi bio problem podići minimalac radnicima koji žive od njega jer ti iznosi ne bi imali makroekonomske posledice, ali je problem što će ta cena biti osnov za podizanje svih ostalih zarada u Republici, a to je već veliki udar na sve poslodavce", rekao je Nebojša Atanacković, predsednik UPS.

Smederevo: U privredi ugašeno čak 10.000 radnih mesta
Izvor> Novosti.rs
U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu
SMEDEREVO - U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu. Sindikati tvrde da je to posledica političkog namirivanja, zbog kojeg u je budžetu grada nema para za nove investicije.Smederevo je 2000. godine imalo 17.286 radnika u privredi, a sada ih je, prema podacima Saveza samostalnih sindikata Smedereva, 7.327.- Privreda grada se raspala, a od onih koji su ostali, značajan broj ne prima redovno plate - kaže Saša Torlaković, sekretar Saveza samostalnih sindikata Smedereva. On upozorava da se radnicima sve češće preti otkazima zbog sindikalnog delovanja. Ekonomski kolaps još je veći u poslednjih godinu dana, jer 5.000 radnika "Železare" prima 60 odsto zarade. Uprkos velikom minusu u privredi, eskaliralo je zapošljavanja u javnom sektoru i gradskim preduzećima.
STATISTIKA
NA birou je 815 sa fakultetskom diplomom, odnosno pet odsto. Više od deset godina posao na birou čeka 1.145 osoba, dok je 30 odsto nezaposlenih sa četvrtim stepenom stručnosti.
- Patrijska namirivanja, prema našim podacima, opteretila su budžet grada u poslednjoj deceniji za 7.000 plata. Broj radnika Gradske uprave i javnih preduzeća je sa 811 porastao je na 1.400. Na ključnim mestima neretko je nestručan kadar, a u upravnim odborima sede zaslužni za lepljenje plakata u kampanjama. Najpodesnija za ova namirivanja su komunalna preduzeća - kaže Torlaković.JKP "Komunalac" je, prema podacima sindikata, imao 250 radnika, a četiri preduzeća nastala cepanjem ovog, danas zapošljavaju oko 600. Neka javna preduzeća su i osnovana gotovo isključivo da se zaposle politički udarnici. Tako Gradska stambena agencija ima pet radnika, i svi su bivši i sadašnji direktori. Ustanova "Smederevsko odmaralište na Rtnju" ima dva radnika - direktora i zamenika. Gradska uprava je sa 227 narasla na 380 zaposlenih.Broj nezaposlenih veći je za 17 odsto nego prošle godine. Na birou je 8.500, a sindikati tvrde da je realna brojka oko 20.000 bez posla. Posao ima 21.000 ljudi. To je trećina od oko 70.000 radno sposobnih.

U Sloveniji danas generalni štrajk
Izvor>Tanjug
U više gradova Slovenije danas će biti održan štrajk većeg dela zaposlenih u javnom sektoru u kojemu će, kako se očekuje, učestvovati 100.000 ljudi
Kako je najavljeno, neće raditi škole i vrtići, dok će zdravstvo raditi po nedeljnom režimu dežurstva i primati samo hitne slučajeve.Štrajkovaće i vatrogasci, javna uprava, opštinski redari te policija i carina pa se mogu očekivati i zastoji na graničnim prelazima s Hrvatskom, javili su slovenačkim mediji.Samo 18 vrtića i škola izjasnilo se protiv štrajka, a za štrajk se nije opredelio ni sindikat lekara Fides, kao i još neke javne službe.Glavni razlog štrajka je budžet za ovu godinu koji je već prihvaćen, a predviđa smanjivanje sredstava za plate zaposlenih za pet odsto. Sindikati tvrde da je vlada njihove zahteve istrajno odbijala tvrdeći da ne krše sporazum sa sindikatima iz sredine prošle godine, kad je opsežnim merama za finansijsku stabilizaciju postignut dogovor o uštedama i racionalizaciji javnog sektora.Do štrajka, kako se navodi, dolazi na vrhuncu političke krize koja preti raspadom koalicione vlade u kojoj premijer Janez Janša za sada odbija svaku pomisao na ostavku zbog izveštaja Antikorupcijske komisije, koja je pre dve sedmice objavila izveštaj o njegovoj prijavljenoj imovini i imovini ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića.

22. januar 2013.

Zaposleni u vrtićima na ivici egzistencije
Spremačice, magacionerke, kuvarice, servirke i majstori samo su deo tima bez koga beogradski vrtići ne mogu da funkcionišu. Oni će, zbog vladine uredbe o izjednačavanju zarada u svim vrtićima u Srbiji, krajem meseca dobiti i do 15.000 dinara manju platu u odnosu na prethodnu. Spremačice će, na primer, naredni mesec morati da izguraju sa 16.000 dinara.
Kako u Beogradu preživeti mesec dana sa platom od 16.000 dinara?
Izvor> 24sata.rs
PROTEST - Nezadovoljni uredbom koju je Vlada donela, sindikati i aktiv direktora predškolskih ustanova, uz podršku grada, zatražili su njeno razmatranje. Kako do danas nije stigao nikakav odgovor od nadležnih, zaposleni u vrtićima okupiće se u subotu u 12 sati na platou ispred zgrade Vlade kako bi izrazili svoj protest zbog ove odluke, jer sa tolikim platama ne mogu da prežive mesec dana.- Ni sa prethodnom platom, koja je bila oko 25.000 dinara, nisam mogla deci da priuštim mnogo toga, pa nisu uvek imali najnovije patike, čak ni novac za užinu, a ekskurzije smo otplaćivali unedogled. Sa 16.000 dinara bićemo prinuđeni svi da tražimo dodatni posao, a posao u vrtiću dovoljno je zahtevan i naporan, jer kupatila i noše čistimo četiri puta dnevno, igračke peremo non-stop, tepisi se stalno usisavaju, pločice brišu, posteljina menja - priča spremačica Spomenka.Servirka Danijela ima troje dece i živi kao podstanar. Ona je i sa prethodnom platom izvodila čuda da bi potrajala do kraja meseca.- Suprug je izgubio posao, najavljuje se poskupljenje struje, sve ostalo je već poskupelo i stvarno ne znam kako neko misli da je moguće živeti u Beogradu sa 16.000 dinara - priča ona.Ljiljana Jovčić, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu, kaže da grad podržava napore aktiva direktora i sindikata da se preispita uredba i koeficijenti koji dovode do drastičnog smanjenja zarada onih koji inače imaju najmanje zarade u predškolskim ustanovama.Protest neće ugroziti saobraćaj, a kako objašnjava predsednica sindikata Ljiljana Moričanin, odlučili su da protest bude na neradan dan kako ne bi ni na koji način omeo čuvanje dece u vrtićima..

20. januar 2013.

Suđenjem do neisplaćenih zarada
Izvor> Novosti.rs
Mogu li i kod nas poslodavci krivično da odgovaraju za neisplaćivanje zaposlenih. Najmanje 45.000 radnika u Srbiji ne dobija zaradu, a kod njih 250.000 kasni
U SRBIJI najmanje 45.000 ljudi svaki dan odlazi na posao, ali se plati i ne nada. Još pet puta toliko na zarađeni dinar čeka i po nekoliko meseci. A kada bi za to krivično odgovarali, kako predlažu sindikalci, hiljade poslodavaca bi završilo iza rešetaka. Morala bi, međutim, i država da delegira predstavnike za odsluživanje kazne, jer plata ne stiže po redu ni u mnogim firmama u restrukturiranju.Savez samostalnih sindikata u okviru Socijalno-ekonomskog saveta je, inače, predložio da se neisplaćivanje zarade uvrsti u Krivični zakonik. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, međutim, objašnjavaju da u ovom zakonu već postoji osnov za "gonjenje" nesavesnih poslodavaca. - Nismo još razmatrali konkretan predlog sindikata, jer to treba da se reguliše Krivičnim zakonikom, za koji je nadležno Ministarstvo pravde - objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada. - Mi podržavamo sve mere koje doprinose efikasnijem ostvarivanju prava zaposlenih. I sada član 163 Krivičnog zakonika omogućava krivičnu odgovornost u slučaju nepoštovanja prava iz zakona, kolektivnih i ugovora o radu. Znači da bi neisplaćivanje plata i poreza i doprinosa i sada moglo da se sankcioniše. Mi nemamo podatke da li je neko podnosio krivičnu prijavu zbog toga, ali znamo da stiže mnogo prekršajnih prijava koje podnosi naš Inspektorat za rad.
ŠTA SAD KAŽE ZAKON
NEPOŠTOVANjE radnih prava, po trenutnim odredbama Krivičnog zakona Srbije, predviđa novčanu ili kaznu zatvorom. Nesavesni poslodavac može da "zaradi" do dve godine zatvora. To važi za sve koji se svesno ne pridržavaju zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja.
U Srbiji je plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo san za tačno 44.985 zaposlenih. Polovina njih radi na severu, a polovina na jugu zemlje. U Beogradu je, prema statističarima, 10.256 radnika koji se ne nadaju zaradi. Sindikati procenjuju, međutim, da je onih kojima primanja kasne mesecima mnogo više.- Ne znam ni za jedan slučaj da je poslodavac krivično odgovarao zato što nije davao plate - kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Jeste da se to može podvesti pod krivično delo i po sadašnjem zakonu, ali nije baš tako precizno formulisano. Mi podržavamo ideju da se to precizira u zakonu. To nije ništa novo. To su uradili u Hrvatskoj i Bugarskoj. Ali ga treba dobro osmisliti da ne stradaju ljudi koji nemaju mogućnosti da isplate zarade. Zato krivično delo treba da bude i ako je neko svesno doveo firmu u takvo stanje. Bitno je i da se zakon primenjuje, jer naši zakoni štite prava radnika, ali se u praksi ne primenjuju. Prema našim podacima, najmanje 300.000 zaposlenih neredovno prima platu.Poslodavci nemaju ništa protiv toga da se neisplaćivanje zarada posebno uvrsti u Krivični zakonik. Napominju, međutim, da je važno definisati ko i u kojim slučajevima treba da snosi odgovornost.- Načelno smo se složili sa predlogom - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.- Važno je utvrditi odgovornost, jer krivično delo podrazumeva nameru. U velikoj smo nelikvidnosti i mnoga preduzeća nemaju sredstva da isplate plate. Ne mogu da naplate potraživanja, računi su im blokirani. Ako nemaju odakle da isplati zarade i poreze i doprinose ne bi trebalo još i krivično da odgovaraju. Ali ako je poslodavac kupio jahtu, a radnicima nije isplatio platu, on za to treba da odgovara. Mi smo načelno za ovaj predlog, jer želimo da razdvojimo prave poslodavce od onih koji se samo tako zovu
U RESTRUKTURIRANjU
VEĆINA zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju ne prima redovno platu, niti su sigurni da im se uplaćuju porezi i doprinosi.
- Od ukupno 174 preduzeća u postupku restrukturiranja za ukupno 90 odsto, odnosno 156 preduzeća, možemo da tvrdimo da, prema dostavljenim podacima, ne izmire redovno obaveze prema zaposlenima, odnosno da imaju dugovanja za neisplaćene zarade, poreze i doprinose prema radnicima - kažu u Agenciji za privatizaciju. - Za preostalih 18 preduzeća ne možemo sa sigurnošću da kažemo kakav je situacija sa dugovanjima, jer ne raspolažemo tim podacima.

18. januar 2013.

Problemi zaposlenih u subotičkom Željezničaru
Radnici bez plata od juna, bez doprinosa od 2008.

Izvor> DanasAutor: V. Laloš
Subotica - Zaposleni u subotičkoj fabrici Željezničar nisu primili plate od juna prošle godine, a porezi i doprinosi nisu im uplaćivani od 2008. Ove podatke medijima su saopštili radnici ovog preduzeća i Veće Samostalnog sindikata Subotice, kojem su se radnici obratili za pomoć.Osim toga, krajem prošle godine četrdesetak radnika je otpušteno sporazumno, kao tehnološki višak, ali im nisu isplaćene ni zaostale plate, a ni otpremnine. Većinski vlasnik Željezničara, Aleksandar Matković, pak, tvrdi da radnici i sami znaju da firma ima dugovanja iz ranijeg perioda zbog kojih joj je i blokiran žiro račun. On navodi da je firmu kupio sa velikim dugovima, koji su nastali po osnovu kredita iz 90-ih godina, a koji su upravo pre dve godine stigli na naplatu. Dug je, prema njegovoj tvrdnji, čak i smanjen na 150.000 evra, ali i to opterećuje poslovanje, te plate ne mogu da budu isplaćene. Međutim, radnici navode da fabrika ima posla i da su oni sve vreme radili, te smatraju da su se iz te zarade mogle isplatiti njihove plate. No, kako navodi Matković, posao koji je Željezničar zaista odrađivao, nije naplaćen, a reč je o EPS-u, koji tu uslugu nije platio i koji firmi duguje devet miliona dinara.Zbog ovakve situacije i Samostalni sindikat i Zaštitnik građana javno su zatražili od rukovodstva Željezničara i većinskih vlasnika da radnicima neizostavno isplate zaostale zarade, ocenjujući da su oni ovim pretrpeli veliku štetu od firme, i da su ugrožena njihova radnička prava, te da je to „nedopustivo“.Sa druge strane, pojedini radnici Željezničara su nezvanično medijima izneli svoje sumnje da je čitava situacija namerno iskreirana, kako bi se račun firme blokirao, a završni izveštaj o poslovanju prikazao negativnim, što bi omogućilo većinskim vlasnicima i menadžmentu da preostale akcije otkupe po što nižim cenama. Preostalo je još 20 odsto kapitala, odnosno akcija koje su u posedu zaposlenih. Neki od radnika takođe tvrde da su se Samostalnom sindikatu obraćali još 2008. godine, ali da u toj organizaciji ništa nije preduzeto kako bi se zaštitila njihova prava, a ništa nije učinio ni sindikat u fabrici.

Gigant spao na jednog zaposlenog
Izvor: Tanjug
Subotica -- Većina radnika Akcionarskog tekstilnog društva "Željezničar" iz Subotice napustila je ovo preduzeće zbog neisplaćenih zarada.
Tako je negdašnji jugoslovenski gigant spao na samo jednog zaposlenog u proizvodnji, a još jedino funkcioniše zaštitna radionica koja zapošljava 35 invalida i osoba sa posebnim potrebama.U novembru i decembru, poslednjih dvadesetak radnika ovog preduzeća potpisali su sporazum kojim su proglašeni tehnološkim viškom, a koji predviđa isplatu otpremnina u 12 jednakih rata, ali kada se za to steknu finansijski uslovi. Preduzeće duguje i plate za pet meseci prošle godine, koje su bile oko desetak hiljada mesečno, u novembru je isplaćena samo akontacija od 40 procenata, dok porezi i doprinosi nisu regulisani od 2008. godine do danas. Poptpredsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotica Ištvan Huđi zatražio je od rukovodstva i vlasnika preduzeća da razmotre situaciju u kojoj se preduzeće našlo, i najavio je da će ukoliko ne bude nekih pomaka podneti odgovarajuće prijave nadležnim organima. On je podsetio da su mesec dana posle odlaska iz firme radnici trebali da dobiju zaostale plate i otpremninu, što se nije desilo, pa stoga sindikalci zahtevaju razgovore sa poslovodstvom.“Radnici koji su dolazili na posao zapravo su samo pravili sebi trošak zbog putnih troškova i toplih obroka, sporazumni raskid ugovora o radu su potpisali, jer su procenili da bi bilo bolje da primaju nadoknadu sa tržišta rada, nego da rade besplatno”, rekao je Huđi. U preduzeću, kako je rečeno na konferenciji za novinare, kao zasebno pravno lice postoji i zaštitna radionica koja zapošljava tridesetak osoba sa posebnim potrebama i invalide, jedini koji su ostali u preduzeću, a za čiji rad se iz državnog budžeta refundira polovina zarade.Međutim, i njima takođe kasne plate za septembar i oktobar, kao i ostatak akontacije za novembar. Kancelarija Zaštitnika građana Subotice će, kako je najavljeno, preko programa besplatnog zastupanja pokrenuti određene zahteve za sudsku naplatu potraživanja radnika. Zaštitnik građana Zlatko Marosiuk, na osnovu informacija o tome da se kasni sa isplatama invalidima i osobama sa posebnim potrebama, traži i pomoć nadležnih državnih inspekcija, a zahtevaće i sveobuhvatnu kontrolu poslovanja zaštitne radionice. Prema njegovim rečima, iako zarade invalidima nisu isplaćivane, država nije kasnila sa refundacijom sredstava za taj sektor što je dovelo u težak položaj osobe koje su već socijalno ugrožene i čijim porodicama je ovo jedini izvor prihoda. Na konferenciji je rečeno i da je u preduzeću bilo posla, da su radili za Termoelektrane u Kostolcu, Elektrovojvodinu, vodovodna preduzeća, a da para od tih poslova - nema. Na osnovu kredita kod Vojvođanske banke, kako je rečeno, zgrade su opterećene i hipotekom. Većinski vlasnik preduzeća Aleksandar Matković, koji poseduje 52,57 procenata akcija, reagujući na tvrdnje iznete na pres konferenciji rekao je da je preduzeće još kada je kupljeno bilo opterećeno dugom od milion evra prema Vojvođanskoj banci, a koji je nastao 90-ih godina, i u međuvremenu došao na naplatu. Matković je dodao da su uspeli da smanje taj dug na 150.000 evra. Pored toga, glavni problem su naša potraživanja za isporučenu robu u iznosu od devet miliona dinara, tako da su dobavljači blokirali račun, a na to ide i kamata, rekao je Matković i dodao da postoji šansa da račun preduzeća naredne nedelje bude deblokiran, nakon čega će početi sa ispunjvanjem svojih obaveza prema radnicima. AD “Željezničar” Subotica privatizovan je na aukciji 6. novembra 2006. godine, a prodat je konzorcijumu okupljenom oko Aleksandra Matkovića za 13,7 miliona dinara i to posle pet neuspelih akcijskih prodaja. U momentu privatizacije zapošljavalo je 183 zaposlenih, a bilo je poznato po proizvodnji radnih uniformi i odela.Račun preduzeća je blokiran od 26. juna prošle godine na iznos od preko 14,5 miliona dinara.

BIVŠI RADNICI "ŽELJEZNIČARA" TRAŽE POMOĆ GRADSKOG VEĆA
Izvor> Radio Subotica
Početkom decembra , na sopstveni zahtev Željezničar je napustilo posledjih desetak radnika koji su od većinskog vlasnika Aleksandra Matkovića zatražili da ih proglasi za tehnološki višak , jer više nisu mogli da dolaze na posao pošto im gazda nije isplatio zaradu punih 5 meseci. U "Željezničaru" radnicima nisu uplaćivani ni doprinosi još od 2008. godine, pa su odlaske u penziju regulisali tužbama i pojedinačnim uplatama. Otpremnine bi prema ugovoru trebalo da budu isplaćene u 12 jednakih rata, kao i zaostale zarade, što do danas nije učinjeno, zbog čega su se bivši radnici obratili za pomoć Gradskom veću samostalnih sindikata i ombudsmanu. Zaštitnik gradjana obezbediće im besplatne advokatske usluge za sve tužbe koje će podneti

SSS Subotica nezadovoljan planom reorganizacije "Medoprodukta"
Izvor>Yu eco RTV
. Na konferenciji za novinare koju je održao Savez samostalnih sindikata grada Subotica predstavnici Sindikata su izneli stav da Živojin Đorđević koji je izneo plan reorganizacije ovog preduzeća, a koji je prihvaćen od strane poverilaca 20.decembra prošle godine, ne može da bude podnosilac plana reorganizacije preduzeća koje je po njihovim rečima, upropastio firmu. Sindikat se pre tog dana obratio svim nadležnim insitucijama uključenim u ovaj slučaj sa dopisom u kojem su izneli svoj stav. Na osnovu tog dopisa, dobili su jedan odgovor od Tužilaštva koje im je tražilo konkretne navode kojim bi obrazložili svoj stav. SSS Subotica je u utorak podneo žalbu u kojoj je obrazloženo zbog čega su predstavnici Sindikata protiv ovog plana reorganizacije i šta je to što im smeta kao predstavnicima radnika. Planom je predviđeno se radnicima isplati 18 miliona dinara, što predstavlja minimalac, a da se otpisuje razlika između minimalne zarade i pune plate u procentu od 99,7%, što znači da radnici od drugog dela plate ne bi dobili ništa, tvrde u Sindikatu.

Bivši i sadašnji radnici "Željezničara" traže isplatu zarada i otpremnina
Izvor> Yu eco RTV
. Na inicijativu bivših I sadašnjih radnika “Željezničara“ predstavnici Saveza Samostalnih sindidakata grada Subotice izneli su u javnost problem radnika ove firme kojima zarade nisu isplaćene od juna prošle godine i kojima porezi i doprinosi nisu regulisani od 2008. godine. Oko 40 radnika je krajem godine je prinuđeno ovakvom situacijom otišlo iz firme kao tehnološki višak, ali do danas im nisu isplaćene ni zaostale zarade niti otpremnina. U zaštitu radnika stali su predstavnici Sindikata, kao i Zaštitinik građana Subotice koji smatraju ovakvu situaciju nedopustivom i da je radnicima naneta šteta i zahtevaju od rukovodstva i većinskih vlasnika firme da razmotre situaciju i isplate dugovanja radnicima. Većinski vlasnik firme tvrdi da su radnici upoznati sa činjenicom da firma ima dugovanja iz ranijeg perioda zbog kojih je i došlo do blokade firme.
Bivši i sadašnji radnici „Željezničara“ traže da im se isplate saostale zarade od juna prošle godine, kao i otpremnine onih koji su u novembru i decembru potpisali sporazumni raskid ugovora i napustili firmu kao tehnološki višak. Radnici kažu da su bili prinuđeni da na ovakav način odu iz firme jer im je od juna isplaćeno 40% akontacije za novembar. Radnici tvrde da je firma radila i da su posla imali.
U rešavanje nastalog problema sa neisplaćenim zaradama i porezima i doprinosima , koji po rečima predstavnika Saveza Samostalnih sindikata Subotice nisu uplaćivani od 2008. godine, od okrobra prošle godine uključili su se i predstavnici pomenutog Sindikata i Zaštitinik građana Subotice koji smatraju da je radnicima načinjena velika šteta , i da su radnici koji su napustili firmu sporazumno bili prinuđeni na takav korak.
Većinski vlasnik firme koji ima 52,57% akcija „Željezničara“ tvrdi da su radnici bili upoznati sa tim da je firma kupljena sa dugovanjima nastalim kroz kredite iz 90-tih godina. Sva ta dugovanja došla su na naplatu tokom prethodne dve godine, a dug je reprogramiran i smanjen na 150 hiljada evra, ali i pored toga firma treba da isplati dugovanja. On tvrdi da firma jeste imala posla, ali da je glavni problem pored starih dugova, i činjenica da su u junu u julu isporučili robu Kostolcu, odnosno EPS-u koji su im još uvek dužni 9 miliona dinara. U tom dugu su i dugovi dobavljačima koji su blokirali račun firme.
Predstavnici Sindikata, kao i zaštitnik građana traže od rukovodstva firme da razmotri situaciju sa bivšim i sadašnjim radnicima i kažu da ukoliko se ne pristupi rešavanju problema u narednim danima, treba početi sa podnošenjem prijava kod nadležnih organa.

16. januar 2013.

Lidl donosi cene niže za 40 odsto
Izvor: Tanjug
Beograd -- Dolazak diskontnog lanca Lidl omogućće domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, koje su po pravilu niže za 20 do 40 % od prosečnih tržišnih. Ulazak Lidla na tržište Srbije, kako su istakli stručnjaci, pokazaće našu otvorenost za dolazak drugih stranih trgovinskih lanaca, doprineće opštem porastu kvaliteta trgovinskih usluga, upotpunjavanju ponude, ali i poštravanju konkurencije, što će dovesti do pada cena odredjenih proizvoda.Ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović izjavio je danas Tanjugu da je dolazak nemačkog diskontnog trgovinskog lanca Lidl na tržište Srbije bolji od bilo kakve socijalne potrošačke korpe i da će doneti veću slobodu izbora. "Što više slobode izbora, biće veće blagostanje za svakoga, a tržište može da deluje dobro i za najsiromašnije", kazao je on i objasnio da će Lidl omogućiti kupovinu jeftinijih proizvoda pristojnog kvaliteta ali ipak, ne onakvog kakvi su proizvodjački brendovi. Stevanović je rekao da su moguće cene niže i do 40 odsto, jer Lidl ima manji asortiman proizvoda i preovladju njegove trgovačke marke."Za veliki broj ljudi to je prihvatljiva opcija i oni će dobijati neke proizvode jeftinije, ali ne mogu očekivati da će dobiti iste brendirane proizvode po nižoj ceni od Lidlovih proizvoda. Ako je nekome skupo da plaća proizvodjačke robne marke, njemu će dolazak Lidla biti odličan", ocenio je on. Prema Stevanoviću, na dolazak Lidla u Srbiju dugo se čekalo "jer nisu bili dobrodošli i nije bilo mesta za njih, a sada će možda biti više mesta". Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da je nemački Lidl u Srbiji kupio šest lokacija na kojima će otvarati maloprodajne objekte, a potrebno im je još devet, dodajući da neke lokalne samouprave o tome pregovaraju sa predstavnicima Lidla.Lidl je do sada kupio zemljište u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Valjevu, kao i u Nišu, gde treba da otvori nekoliko objekata.Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović izjavila je ranije Tanjugu da bi dolazak diskonta u Srbiju značio i promenu na tržištu maloprodaje, konsolidaciju i jačanje konkurencije medju trgovcima, što svakako ide na ruku potrošača. Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a značajno je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke. Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima, dodala je ona.
Lanac diskontera Lidl, radi tako što uglavnom, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu za sve zemlje gde posluje, njihovi maloprodajni objekti i sva operativa je mnogo jeftinija, navela je Hašimbegović. Ona je napomenula da u Srbiji posluju belgijski "Delez" i nemački "Metro keš end keri" koji su medju najvećim trgovinskim lancima na svetu dok veliki priznati i poznati prodajni diskontni lanci i dalje nisu prisutni na tržištu naše zemlje. "Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Madjarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović. Prema njenim rečima, top 10 evropskih trgovinskih lanaca su "Carrefour", "Tesco", "Shwarz" čiji je deo i LIDL, "Aldi", "Rewe", "Auchan", "Edeka Zentrale", "E. Leclerc i Ahold", "Ikea" i može se očekivati, da zbog sve oštrije konkurencije i zasićenja na matičnim tržištima budu podstaknuti da poslovanje šire na teritoriju bivših jugoslovenskih republika. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ocenio je za Tanjug da će dolazak svetski poznatog Lidla, koji već ima objekte u zemljama u okruženju, značiti mnogo za domaće tržište.Papović je objasnio da se to odnosi ne samo na ponudu kvalitetnih trgovačkih marki po povoljnim cenama, već i na sprečavanje "trgovačkog i proizvodjačkog monopola sa kojima smo trenutno suočeni." On je kazao da će dolazak jednog od stranih i ozbiljnih trgovinskih lanaca u Srbiju dovesti do tržišne utakmice koja će rezultirati nižim cenama, dodajući da su postojeći trgovinski lanci već počeli da skidaju cene. Veoma je bitno, prema rečima Papovića, da na naše tržište dodju nove, kvalitetne, trgovačke marke, jer se na osnovu najnovijih analiza postojećih trgovačkih marki može "ozbiljno sumnjati u njihov kvalitet". On je izrazio i nadu da će "Lidl" za izradu sopstvenih robnih marki angažovati i proizvodjače iz Srbije.Pravilnikom o klasifikaciji trgovinskih formata, diskontna prodavnica (diskont) definisana je kao trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike da je neto prodajni prostor manji od 1.500 metara kvadratnih, asortiman je ograničen i po pravilu obuhvata od 700 do 1.500 artikala.Diskonti se bave prodajom prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, asortiman je širok, ali "plitak", uz niži nivo usluge u odnosu na standardni, učešće privatnih robnih marki je veliko, sistem prodaje je organizovan u vidu samousluživanja.Cene su od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda po pravilu niže za 20 do 30 odsto, a diskonti se nalaze u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.

15. januar 2013.

Smanjenje nezaposlenosti tek 2014. godine
Izvor> Novi Magazin
Najveći ekonomski problem Srbije u ovom trenutku je visoka stopa nezaposlenosti od oko 23,5 odsto a predstavnici sindikata očekuju da će ona početi da se smanjuje tek 2014. godine, dok predstavnici države očekuju da će se rast stope nezaposlenosti zaustaviti u ovoj godini.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović procenjuje da u ovoj godini ne treba očekivati boljitak, u smislu smanjenja nezaposlenosti, već tek u 2014. godini.Učestvujući u emisiji "Upitnik" na RTS, Orbović je izneo podatak da je u 2012. između 100 i 300 radnika dnevno dobijalo otkaz u Srbiji. Zbog najavljenog restruktuiranja javnih preduzeća očekuje se da će bez posla u 2013. ostati oko 60.000 ljudi, rekao je Orbović i dodao da bi za njih trebalo obezbediti plate kroz državne subvencije. Komentarišući podatak da veliki broj ljudi u Srbiji radi "na crno", Orbović je kazao da deo krivice snosi i država koja gleda "kroz prste" na tu pojavu, radi očuvanja socijalnog mira.Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović očekuje da će u 2013. godini rast nezaposlenosti biti zaustavljen.Jovanović veruje da će borba protiv korupcije i kriminala dovesti do novih investicija i rasta zaposlenosti, uz već najavljene promene u zakonskoj proceduri za otvaranje novih radnih mesta.Izlaz iz ove situacije je razvoj preduzetništva, uz određeni podsticaj države, naglasio je Jovanović i dodao da je ključni deo problema struktura nezaposlenih, jer jedna trećina ili oko 240.000 nezaposlenih nema odgovarajuće stručno obrazovanje, a od toga oko 80.000 nema osnovno obrazovanje.Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović rekao je da je u prošloj godine devet odsto zaposlenih izgubilo posao, ali je posao dobilo nešto preko tri odsto.Glavni razlog što je u prošloj godini smanjena nezaposlenost su sezonski poslovi, rekao je Martinović i naveo podatak da je na "crnom" tržištu angažovano oko 12 odsto nezaposenih u Srbiji ili gotovo 400.000 ljudi Martinović je najavio i donošenje Akcionog plana za zapošljavanje, koji bi uskoro trebalo da usvoji Vlada Srbije, u cijem će fokusu biti mladi.

Prosečna plata u Sloveniji 1.035 evra, u Srbiji nepunih 400
Izvor> Novi Magazin
Prosečna mesečna neto plata u Sloveniji iznosila je 1.035,01 evro u novembru, što je za 4,9 odsto više na mesečnom i 1,8 odsto manje na godišnjem nivou, saopštio je danas Zavod za statistiku u Ljubljani.Prosečna bruto plata je u novembru iznosila 1.611,93 evra, uz nominalni odnosno realni rast od 6,3 odnosno 6,4 odsto u odnosu na oktobar, prenela je slovenačka novinska agencija STA.Do rasta plata u novembru došlo je zahvaljujući višim bonusima sa kraja godine, bez kojih bi prosečna bruto plata u novembru iznosila 1.513,45 evra.Bonusi su isplaćeni za 16,5 odsto zaposlenih, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na novembar 2011. i 1,3 odsto manje u odnosu na isti mesec 2010.U sektoru rudarstva i kamenoloma prosečne bonuse od 745,21 evro bruto primilo je 58 odsto radnika, dok su bonusi za 53 odsto radnika u sektoru električne energije i gasa iznosili 645,72 evra bruto. U oblasti transporta i skladištenja, bonuse od 560,79 evra bruto primilo je 28,7 odsto radnika.Najviši bonusi, od 1.439,23 evra bruto, isplaćeni su radnicima u sektoru informacija i komunikacija, a primilo ih je 8,1 odsto zaposlenih.Prosečna plata u Srbiji u istom mesecu iznosila je 42.395 dinara.

14. januar 2013.

Orbović: Neisplaćivanje zarada krivično delo
Izvor>Beta
Predsednik saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisa Orbović rekao je danas da ima nagoveštaja da će Vlada Srbije usvojiti incijativu sidikata da se neisplaćivanje zarada radnicima tretira kao krivično delo."Inicijativu je prihvatio Socijalno ekonomski savet, ali nažalost dalji tok odrediće Vlada koja u prethodnom mandatu nije ništa uradila. Sada imamo nagoveštaja da će to biti prihvaćeno i da ce to ući u zakonsku regulativu", rekao je Orbović za RTS.Na zamerku novinara da Savet ne funkcioniše, Orbović je rekao da Savet nije profunkcionisano pošto je premijer prezauzet.Govoreći o izmenama Zakona o radu, Orbović je rekao da je za sada sve još na nivou razgovora sa poslodavcima, i da su za sindikat neprihvatljiva mnoga rešenja.Po rečima Orbovića, samo je pitanje momenta kada će "eksplodirati inicijalna kapisla" koja će pokrenuti "lavinu nezadovljstva radnika".

Italijani sele fabriku iz Rijeke u Niš
Izvor> Mondo
Umesto u Rijeci, “Pletenina Iris” koja radi za najpopularnije svetske brendove, odeću će izrađivati u Nišu, kažu u Sindikatu radnika Hrvatske.Radnice u riječkoj fabrici trebalo je da od danas, 14. januara, krenu sa radom nakon novogodišnjih praznika, ali, kako prenosi portal SEEbiz.eu, sve mašine su već odvezene. Da se firma seli u Niš potvrdila je predsednica sindikata Zorica Radetić.Oko osamdeset radnica ove fabrike, od kojih mnoge u “Pletenini Iris” imaju decenijski staž, trebalo bi da se u toku dana sastanu sa vlasnikom, kako bi im objasnio svoje planove i odgovorio - hoće li im uručiti otkaze kao tehnološkom višku i isplatiti plate i otpremnine.Inače, radnicama u Hrvatskoj plate kasne. Prema rečima predsednice sindikata, vlasnik je često tvrdio da posluje sa gubitkom, ali nijedan račun nije blokiran. Iako nije precizirano koji su to poznati brendovi za koje ova firma radi, pretpostavlja se da će biti jedan od kooperanata niškog “Benetona”.Prema podacima sa sajta Global Market "Pletenina Iris" italijanska je firma koja šije mušku i žensku odeću, a njeni proizvodi mogu se naću u prodavnicama u Evropi, Americi, Australiji, ali i Aziji, prenose Južne vesti.

Sindikati Galenike protiv traženja strateškog partnera
Izvor>Beta
Samostalni sindikat i Sindikat "Nezavisnost" u Galenici pozvali su u ponedeljak Vladu Srbije da ne traži strateškog partnera za tu farmaceutsku kompaniju, već da je sama dokapitalizuje.U otvorernom pismu premijeru i ministrima u Vladi Srbije, ti sindikati ocenjuju da je dokapitalizacija najbolje resenje jer ostavlja mogućnost da se stabilizuje poslovanje, uposle kapaciteti i da se uz unutrašnju reorganizaciju, koja je u toku, visestruko uveća vrednost kompanije."Tek tada bi trebalo razmisljati o potrebi pronalazenja ozbiljnog strateškog partnera, jer bi i država i Galenika a.d. tada imale daleko bolju startnu poziciju", navodi se u pismu premijeru Ivici Dačiću.U suprotnom, kako se ističe, ako se raspiše tender, kupac će na posletku dobiti sredjenu kompaniju, bez dugova i opterećenja i nastaviti da ubira visoki profit. Godisnji promet Galenike, prema sindikatima, bi u normalnim okolnostima bio od 80 do 100 miliona evra.

Председник СССС: „Није спорно да у оквиру Савеза постоји грана само за рударство“
Izvor> Kolektiv
Синдикат поштује рударе
Љ. Оробовић: Одувек смо у синдикалном покрету с максималним уважавањем помињали рударе, па није споран захтев Борана да у оквиру СССС постоји неки облик који ће бити везан само за рударство. Дајем апсолутну подршку и њиховој борби за бенефицирани радни стаж, а свако ко мисли да то није поштено, нека сиђе доле у јаму и сам се увери у каквим условима раде људи са бенефицијом 12/18. – Подржавам идеју да рудари у оквиру Савеза самосталних синдиката Србије имају свој синдикат, са седиштем у највећем рударском месту у Србији – Бору. Њих не треба да заступају металци, рекао је Благоје Спасковски
РТБ. – Понесен, како је рекао, најјачим утиском који су на њега оставили рудари борске Јаме у рудном телу „Т“ – њиховом позитивном енергијом, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је, касније истог дана, с једнаком пажњом слушао генералног директора РТБ-а Бор Благоја Спасковског, који му је говорио о пословању борске компаније.
-У Бору се не спава, не моли и не тражи помоћ државе у виду пара за субвенције или бенефиције. РТБ је тражио од Владе Србије помоћ у стратегији развоја компаније како бисмо подигли њену вредност са неких 200 милиона на две и по милијарде долара. И, добили смо је! – рекао је Спасковски.
Председник СССС Љубисав Орбовић истакао је да Бор из године у годину показује квалитет који није мали и да се у граду на сваком кораку види бољитак захваљујући развоју РТБ-а. – Када се само сетим периода од пре пар година када су РТБ продавали и како је у то доба изгледао град, питам се да ли је уопште могуће да се све то овде дешавало. Бор је, захваљујући људима са знањем, ентузијазмом и добром енергијом, успео да покаже и докаже да велике компаније у Србији могу да функционишу, да добро раде и стварају добит, а да уз то и запослени имају пристојну плату. Зато упућујем све похвале првенствено пословодству, али и синдикатима и локаној самоуправи, као и људима из власти који су схватили да „Бор“ може да иде у добром правцу – казао је први човек Савеза самосталних синдиката Србије.
- Одувек смо – додао је – у синдикалном покрету с максималним уважавањем помињали рударе, па није споран захтев који сам чуо овде у Бору да у оквиру СССС постоји неки облик који ће бити везан само за рударство. На који начин ћемо то технички извести, договорићемо се накнадно. Дајем апсолутну подршку и борби борских рудара и синдиката за бенефицирани радни стаж, а свако ко мисли да то није поштено, нека сиђе доле у јаму и сам се увери у каквим условима раде људи са бенефицијом 12/18 – изјавио је Орбовић.
-Та бенефиција не сме да остане „мртво слово на папиру“ – надовезао се Спасковски. – Треба је или укинути или омогућити свима који напуне 40 година радног стажа да оду у пензију. Подржавам и идеју да рудари у оквиру Савеза самосталних синдиката Србије имају свој синдикат, са седиштем у највећем рударском месту у Србији – Бору. Рударе Србије не треба да заступају металци, као досад. Њима свака част, али сви знамо у каквој је ситуацији металски комплекс. Овако испада да у кући газује дете и оно говори оцу и мајци како да се понашају. Рудари с правом траже своју грану у оквиру Савеза и ја то подржавам – закључио је Спасковски.

Vranje: U Jumku popucali svi šavovi
Izvor> Novosti.rs
Reprezentativni sindikati "Jumka" traže 17 zaostalih zarada, bolje uslove rada i smenu rukovodstva. Prosečna plata 13.000 dinara. Traže pomoć državnih funkcionera
VRANJE - Predstavnici dva reprezantativna sindikata u kompaniji "Jumko" zatražili su hitan sastanak sa najvišim državnim rukovodiocima kako bi počelo rešavanje nagomilanih problema, koji godinama muče radnike posrnule tekstilne kompanije, čiji je većinski vlasnik država.- Koristili smo sva legitimna sredstva da ukažemo na naše probleme. Ne znamo kako da nateramo nekog da poče da rešava probleme radnika koji rade u nemogućim uslovima za prosečno 13.000 dinara. Jedan od naših zahteva je i smena rukovodstva - kaže Snežana Veličković, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u "Jumku". Ovom zahtvu se pridružio i Samostalni sindikat fabrike. Zahtevi su upućeni na adrese premijera Dačića, potpredsednika Vučića i ministra finansija Dinkića.- Tražimo hitan sastanak sa državnim funkcionerima jer je situacija nepodnošljiva. Pored smene rukovodstva, tražimo i povezivanje radnog staža od 2010. godine, isplatu 17 zaostalih zarada, kao i otpremnine, dobijene sudske sporove, bolovanja i socijalne programe - kažu sindikalisti.
POTRAŽIVANjA
- OD kako sam ja direktor, plata zakasni najviše pet dana i za 12 meseci prošle godine radnici su dobili 12 plata. Kompanija nema mogućnosti da isplaćuje zaostale zarade koje im se godinama duguju - kaže Stošić.
Najnoviji sukob na relaciji radnika i rukovodstva izbio je posle odluke da se mašine pogona "Trikotaže" presele u pogon "Konfekcija V", što je rukovodstvo "Jumka" obrazložilo uštedom energije.Generalni direktor "Jumka" Zoran Stošić kaže, za "Novosti", da ovakvi "ispadi sindikata" samo nanose štetu kompaniji, koja je na dobrom putu da postane firma interesantna za investitore.- Sve zahteve, koji su identični kao i pre nekoliko meseci, detaljno smo razmotrili i nema osnova za ovakvu reakciju - kaže Stošić. - Na sindikate gledam kao na partnere, ali njihovi predstavnici u poslednje vreme samo nanose štetu kompaniji i izazivaju nepoverenje poslovnih partnera.Preseljenje pogona "Trikotaža" u pogon "Konfekcija" je urađeno po nalogu države, koja je većinski vlasnik, a ima za cilj uštedu energenata.- Uzaludno je da grejemo pogon površine 6.000 metara kvadratnih, kada u njemu efektivno radi 60 radnika, koji, naravno, neće ostati bez posla, već će biti smešteni u drugi pogon - kaže Stošić.U zahtevima radnika stoji i isplata 17 zaostalih plata, što je, prema rečima Stošića, veoma tendenciozno, jer to nisu plate, već polumesečne rate i faktički im se duguje osam i po plata za period iz 2003. i 2004. godine.

11.januar 2013.

Bosni prete protesti
Izvor> Novosti.rs
Sporan član 182 novog zakona o radu u Federaciji BiH. Nezadovoljni sindikati najavili masovni izlazak na ulice
BANJALUKA - Zbog nesuglasica oko novog zakona o radu, u Federaciji BiH bi ovih dana mogli da uslede masovni protesti. Predsednik Sindikata srednjeg i visokog obrazovanja i član Glavnog odbora Saveza samostalnih sindikata (SSS) BiH Đevad Hadžić za „Novosti“ kaže da je Glavni odbor odlučio da se organizuju protesti ako Vlada Federacije BiH uputi predlog novog zakona u parlamentarnu proceduru, bez usaglašavanja sa sindikatom.- Sporan je član 182 novog zakona o radu kojim se daje mogućnost storniranja kolektivnih ugovora, odnosno omogućavaju se mehanizmi da se ponište kolektivni ugovori - kaže Hadžić. Sindikalci ističu da je ovaj član zakona neprihvatljiv, pošto se njime oduzimaju prava radnika, a poslodavcima daje mogućnost da bez kolektivnih ugovora mogu svojim zaposlenima davati plate kako oni žele
PRATIMO SITUACIJU
SINDIKATI i poslodavci u Federaciji BiH u decembru su pokušali da postignu dogovor oko novog zakona o radu, ali u tome nisu uspeli.
- Predlog novog zakona je odbilo i Ekonomsko-socijalno veće Federacije BiH. Pratimo situaciju i ako Vlada ostane pri svojoj odluci, idemo u proteste - kaže Hadžić.Hadžić ističe da nije siguran da će Vlada popustiti pred zahtevima sindikata, te da je bliži varijanti da će Vlada ignorisati zahtev sindikata.- U tom slučaju, ne bismo imali drugog izbora i, ukoliko zakon s pomenutim spornim članom bude upućen u parlamentarnu proceduru, organizovaćemo proteste pred zgradama Parlamenta Federacije BiH i Vlade FBiH - najavljuje Hadžić.Ministar rada i socijalne politike FBiH Vjekoslav Čamber izjavio je da će novi zakon o radu najverovatnije uskoro biti upućen u parlamentarnu proceduru, kao i da će u njemu ostati aktuelno rešenje u vezi s kolektivnim ugovorima.Na novom zakonu o radu u Federaciji BiH radi se još od 2008. godine, a predviđeno je da prestaje primena kolektivnih ugovora ako u roku od godinu dana ne budu usklađeni sa ovim zakonom.Ministar Čamber kaže da će Vlada do kraja nedelje pokušati da pronađe neko „srednje rešenje“, ali i da će, ukoliko ga ne pronađe, zakon ipak uputiti pred Parlament Federacije BiH.

Slovenija između afera i štrajkova

Vladu Slovenije potresaju brojne afere, koje su je dovele na ivicu opstanka. Slovenci protestuju protiv političke elite, a štrajku je i sindikat policajaca. Zbog političke krize u zemlji, predsednik Borut Pahor stranačke lidere pozvao na konsultacije.

Vlada premijera Janeza Janše na ivici je opstanka zbog brojnih afera. Građani protestuju protiv političke elite, a u štrajku je i sindikat slovenačkih policajaca. Predsednik Borut Pahor razgovara sa stranačkim liderima o političkoj krizi u zemlji.
Slovenija je na korak od raspisivanja izbora, posle izveštaja Komisije za borbu protiv korupcije u kojem se navodi da premijer Janša na jednom privatnom računu ima 210 hiljada evra, a gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković čak dva miliona i četristo hiljada evra. Obojica negiraju optužbe za korupciju, tvrdeći da je reč o pokušaju diskreditacije. U komisiji, pak, ističu da su radili savesno."Postoje dve mogućnosti: ili će nas zatvoriti jer smo počinili veleizdaju, ili će neko snositi političke i pravne posledice zbog kršenja antikorupcijskih zakona", poručuje Goran Klemenčić iz Komisije za sprečavanje korupcije.Odmah po objavljivanju izveštaja Janša i Janković dobili su podršku svojih stranaka za ostanak na funkcijama premijera i gradonačelnika. Ipak, neke partije vladajuće koalicije otvoreno traže njihove ostavke. Najglasniji su predsednik Parlamenta i lider Građanskog saveza Gregor Virant i ministar spoljnih poslova Karel Erjavec."Što se naše stranke tiče, spremni smo na sve, pa i na nove izbore. Ako su istinite optužbe na račun Janše i Jankovića, onda treba da podnesu ostavke", poručuje šef diplomatije i predsednik "Desusa" Karel Erjavec.Ostavke vodećih političara nedeljama traže i hiljade građana na ulicama Ljubljane i drugih slovenačkih gradova. Građani smatraju da se nijedan od njih dvojice neće povući, jer kako kažu, nemaju morala. Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin demantuje da je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj u telefonskom razgovoru podržao premijera Janšu. U Briselu je saopšteno da Rompaj ne želi da se meša u unutrašnje stvari Slovenije. Ipak, raste zabrinutost da bi novi izbori u Sloveniji mogli da odlože ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora Evropskoj uniji.

8. januar 2013.

Preporuke sindikata za bolji svet
Izvor> Novi Magazin
Godina pred nama nigde u svetu neće biti laka za radnike. Imajući to u vidu, Međunarodna konfederacija sindikata je dala preporuke kako da svet bude bolje mesto u 2013.
Pogledajte koje su to preporuke:
1. Kraj besmislene štednje u Evropi i “napada Trojke" ("Trojku" kreditora čine Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka).
2. Kolektivno pregovaranje i uspostavljanje praga socijalne zaštite prepoznati su kao odgovor na globalnu neravnotežu.
3. Ulaganje u zapošljavanje, posebno u takozvane “zelene poslove”, kako bi mladi i nezaposleni mogli da dobiju pristojne poslove.
4. Podsticanje borbe protiv klimatskih promena i uvođenje poreza na finansijske transakcije
5. Uspostavjanje mira i demokratija na Bliskom Istoku
6. Obnova demokratskih prava u Fidžiju i zaustavljanje prinudnog rada u Burmi
7. Zaustavljanje eksploatacije radnika u Volmartu, Dojče Telekomu, DHL-u i drugim pohlepnim multinacionalnim kompanijama i njihovo preuzimanje odgovornosti za bezbednost, prava i fer zarade u lancima snabdevanja
8. Mir, demokratija i razvoj u Africi
9. Akcije vlada kojima će prižiti otpor multinacionalnim kompanijama i zaštititi prava njihovih radnika
10. Obezbeđivanje prava za katarske radnike imigrante, kao i za sve domaće radnike u svetu
11. Preuzmanje odgovornosti UN za prava migranata
12. Stvarna akcija u borbi protiv nasilja nad ženama i radnicima
13. Zaustavljanje principa nekažnjavanja u Kolumbiji, Gvatemali i na drugim mestima za one koji ubijaju sindikalne radnike.
Preporuke su objavljenje na sajtu Međunarodne konfederacije sindikata.

Kruševac: Nezaposlenost 36 odsto
Izvor: Tanjug
Kruševac -- Ukupna stopa nezaposlenosti u Kruševcu iznosi 36 odsto, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Krajem novembra u tom gradu bez posla je bilo 15.756 ljudi, dok ih je na početku prošle godine bilo 15.784. Polovinu od ukupnog broja nezaposlenih čine žene, dok je 30 odsto lica bez završene osnovne škole.Struktura nezaposlenih je veoma loša, ističe direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Kruševcu, Predrag Marković, rekavši da osobe sa trećim i četvrtim stepenom obrazovanja na evidenciji čine 57 odsto, dok visokoobrazovanih ima samo nešto više od 10 procenata.
Ipak, broj nezaposlenih u Kruševcu se u poslednje četiri godine, nije mnogo menjao, kaže Marković i naglašava da je zbog toga zadovoljan jer su sva predvidjanja bila da će se taj broj drastično povećati usled ekonomske krize.
“Pokušaćemo ove godine da kroz bolju komunikaciju sa poslodavcima uposlimo što više ljudi” - rekao je Marković za Tanjug.
Marković kaže da je teško utvrditi koliko se lica zaposlilo na osnovu matičnog broja i imena i prezimena, tako da se u ukupnom broju zapošljavanja, jedno lice može računati više puta.
On je, takodje, dodao da se poslodavci sve češće odlučuju da lica zapošljavaju na odredjeno vreme, pa je tako od ukupnog broja novo zaposlenih 60 odsto bilo na ograničeni period.

Od 13. plate - samo uspomena
Izvor: Novosti
Beograd -- U našoj zemlji sve manje preduzeća koja radnicima isplaćuju nagradnu, dodatnu zaradu, pišu Novosti. Većini je i redovna plata pusti san, a o trinaestoj i ne razmišljaju. Nagradna, dodatna plata, uoči novogodišnjih praznika u Srbiji je danas prava retkost. Među srećnicima su poneki zaposleni u stranim kompanijama, finansijskom i energetskom sektoru, konsultanti i menadžeri. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da svi bonusi, ali i ranija, pretpraznična, uplata regularnih zarada, kao i 13. plate ulaze u decembarski prosek. I on je godinama unazad oko 15 odsto veći od novembarskog. Zato januar, po pravilu, donese "otrežnjenje", pad od oko 16 odsto. "Većina preduzeća pred samu Novu godinu uplati zaradu koja bi inače bila uplaćena prvog u mesecu. Tako imaju po tri uplate u decembru, a samo jednu u januaru", objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.U to uđe i poneka 13. plata, ali njih je najmanje.
KLADIONICE ČASTE
Među retkim preduzećima koja su ove godine zaradila i za 13. platu su - kladionice. One najuspešnije dele i po hiljadu evra stimulacije. "Direktor je prošle nedelje podelio bonuse" - kaže S. D., radnik jedne beogradske kladionice."U rasponu su od 500 do 1.000 evra. Ja sam dobio hiljadu, što je više za četvrtinu od moje uobičajene plate. To je nagrada za učinak, ali i podstrek da sledeće godine budemo još bolji." A uplaćuju je firme koje ni tokom godine ne štede na bonusima. Na kraju svakog kvartala povećaju plate, ukoliko je poslovanje bilo uspešno. Tokom prošle godine mart je tako doneo veći prosek zaposlenima u eksploataciji uglja, duvandžijama, bankarami, naučnicima, informatičarima, menadžerima i - udruženjima. U junu su, ako je suditi po prosečnim zaradama, nagradu dobili još jednom duvandžije, bankari, angažovani u naučnoistraživačkom razvoju, i opet - udruženja. U septembru su bonusi utanjili, nešto veće zarde su bile u uslužnim delatnostima u rudarstvu, programerima i konsultantima. "Sve je manje preduzeća koja isplaćuju 13. platu", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca."Naše poslednje istraživanje je pokazalo da ih je manje od jedan odsto. Reč je o stabilnim kompanijama, pretežnim izvoznicima. Verovatno toga ima i u lokalnim javnim preduzećima, iako su u dugovima do guše. Ove godine će biti nategnuto i u finansijskom sektoru. Osiguravajuća društva dele binuse, ali reda veličine od 5.000 do 10.000 dinara. Firme u Srbiji nisu ni stimulisane da daju 13. platu, jer je ona oporezovana kao i svaka druga. U mnogim zemljama ta isplata se tretira kao bonus i oslobođena je poreza i doprinosa."
SVAKI DESETI
Od onih koji primaju 13. platu najviše je zaposlenih u privatnim stranim firmama. To je pokazalo poslednje istraživanje portala "Infostud" na ovu temu. Od ljudi koji su ostavljali podatke na njihovom sajtu, čak četvrtina je radila u stranim kompanijama. Nakon njih, ovu beneficiju najčešće su imali zaposleni u privatnim domaćim preduzećima, zatim u javnoj i lokalnoj upravi, dok ispitanici zaposleni u zadrugama nisu primali 13. platu. Prema ovoj anketi, svaki deseti ispitanik je pred Novu godinu od firme dobio nagradnu zaradu.

Više osnovanih nego ugašenih firmi
Izvor: Beta
Beograd -- APR je objavio da je u Srbiji 2012. godine osnovano 1.293 preduzeća više nego što je ugašeno, čime je zabeležen blagi pozitivan priraštaj u ukupnom broju firmi.
Prema podacima APR-a, u prošloj godini registrovano je 8.648 novih preduzeća, što je za dva odsto više nego u 2011, dok je broj registrovanih novih preduzetnika smanjen za 6,7 odsto, na 30.200. Posmatrano prema delatnostima, i u 2012. godini, kao i prethodnih godina, medju novoosnovanim privrednim subjektima preovladjivale su trgovinske, ugostiteljske i uslužne delatnosti (taksiranje, kozmetičke i frizerske usluge i računarsko programiranjem). Teritorijalno, najviše je osnovano preduzeća i preduzetnika u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Pančevu i Kragujevcu.Od ukupnog broja novoosnovanih privrednih društava i preduzetnika, više od 47 odsto preduzeća i oko 26 odsto preduzetnika registrovano je sa sedištem u beogradskim opštinama. Agencija je navela da više od 57 odsto preduzeća i oko 33 odsto preduzetnika imaju registrovano sedište u Beogradu i Novom Sadu. Prošle godine je obrisano 7.355 privrednih društava što je upola manje nego u 2011. godini, dok je broj preduzetnika obrisanih iz registra smanjen sedam procenata na 32.853. Agencija za privredne registre navela je da je u poredjenju sa pretkriznom 2008. godinom, prošle godine obrisano za oko 42 odsto više preduzeća i za oko pet odsto manje preduzetnika. Na povećanje broja obrisanih privrednih društava u 2010. i 2011. godini, kada je zabeležen rekordni broj od 13.581 obrisanog preduzeća, najviše je uticala primena automatskog stečaja, koja je u prošloj godini obustavljena pošto su te odredbe Zakona o stečaju proglašene neustavnim, navodi se u saopštenju.Agencija za privredne registra navela je da je na kraju 2012. godine u Srbiji bilo registrovano 105.105 aktivnih privrednih društava i 218.127 preduzetnika. Na osnovu tih podataka, ocenila je Agencija, može se ukazati na stabilizovanje ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji koji se kreću oko 105.000 privrednih društava i oko 220.000 preduzetnika. U Registru privrednih subjekata na kraju 2012. bilo je registrovano i 5.686 privrednih društava u procesu likvidacije i 2.647 u stečajnom postupku.

28. decembar 2012.

Vlada će zaposliti 200.000 radnika
Izvor: Beta, Večernje
Beograd -- Tokom mandata ove vlade, biti otvoreno oko 200.000 novih radnih mesta, bići završen Koridor 10 i auto-put od Beograda do Čačka, kaže ministar Velimir Ilić.Ministar građevine i urbanizma kaže i da će biti nastavljena državna gradnja stanova.Ilić je u intervjuu "Večernjim novostima" rekao da će za 38 meseci biti završene deonice autoputa Beograd-južni Jadran od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, naglašavajući da je za taj posao obezbedjeno finansiranje pod povoljnim uslovima.Na pitanje koja je sudbina ulaska tog auto-puta u Beograd i deonice od Preljine do Požege, Ilić je rekao da će najverovatnije biti dodeljena koncesija, a putem koncesije će se, kako je dodao, verovatno graditi i deonica od Požege do Boljara odnosno do granice sa Crnom Gorom. Najavio je i da će se graditi još jedan most na Savi za pun profil auto-puta. Iako je ministar finansija Mlađan Dinkić najavio da država više neće graditi stanove za tržište, Ilić je kazao da država "nastavlja izgradnju tih kvadrata", jer posao koji daje rezultate ne treba prekidati. "Građevinska direkcija Srbije trenutno samo u Beogradu zida 5.300 stanova, a po modelu 'Stepe' otvoriće se i gradilišta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu...Koliko će se tačno zidati stanova još nije poznato, ali će svakako profit od oko 1,5 milijardi dinara, koji je Direkcija ostvarila u ovoj godini, uz kredite, biti uzidan u nove kvadrate", rekao je ministar. Ilić je najavio da će se naredne godine graditi više nego u prethodnom periodu, navodeći da je samo odlaganjem konverzije zemljišta država na godinu dana otvorila vrata investicijama vrednim oko dve milijarde evra. "Ne mogu da govorim da je konverzija uz naknadu nešto dobro, ako je samo jedna uradjena u Beogradu za tri godine, a hiljade investitora čeka da im se predmeti reše. Konverzija je zakočila investicije", kazao je on. Ilić je istakao da će se novim zakonom o planiranju i izgradnji regulisati pitanje konverzije i izrazio očekivanje da će ona biti ukinuta, dodavši da svi koji napadaju i kritikuju odlaganje konverzije "ne misle dobro Srbiji". "Čak 26 institucija iz sveta, koje su se nama obratile, traže da se konverzija ugasi, jer je to leglo korupcije", kazao je Ilić.

27. decembar 2012.

Ministarstvo: Škole prosečno dobre
Izvor> Mondo
Kvalitet rada škola u Srbiji u proseku je zadovoljavajući, jer nijedna od ustanova u kojima je sprovedeno spoljašnje vrednovanje nije dobila negativnu ocenu, ali nema ni škola koje su maksimalno ispunile sve zadate standarde. Eksterna evaluacija sprovedena je prethodnih meseci u 125 škola, ali poenta nije kažnjavanje, nego utvrđivanje jakih i slabih strana neke ustanove, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić i najavio da će u narednoj godini biti ocenjeno dodatnih 400 škola.Kostić je odbacio tvrdnju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da ocenjivači nisu stručni ni kompetetni."Nosioci ovog posla su prosvetni savetnici, svi u timu prošli su obuku, dobili su sertifikate i pripremljeni su za ovaj posao", rekao je Kostić i naveo da niko nema pravo da zabrani ocenjivačima da uđu u školu niti da bojkotuje njihov rad, jer direktor škole, u tom slučaju, može biti smenjen.Od 147 savetnika, formirano je 25 timova, svaki tim ima tri, četiri savetnika Ministarstva prosvete i savetnike Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.Kostić ističe da je strah od ocenjivača neopravdan i da ovaj vid vrednovanja nije isto što i stučno pedagoški nadzor, kada se proverava rad nastavnika."Ako rade loše, kroz stučno pedagoški nadzor, nastavnicima se oduzima licenca, a kod spoljašnje evaluacije nije svrha pojedinačni nastavnik nego ukupna dešavanja u školi, kvalitet nastave, vannastavnih aktivnosti, rukovođenje, međuljudski odnosi i njihovo unapređenje", objasnio je kostić.On je naveo da evaluatori proveravaju godišnje planove, školske programe, izveštaje o samovrednovanju, dolaze na čas, pregledaju više od 40 odsto nastave, razgovaraju sa nastavnicima, učenicima, školskim odborom, savetom roditelja, učeničkim parlamentom, roditeljima, svim zaposlenima.Nakon stečene slike, ocenjivači, u slučaju potrebe, pomažu školi u prevazilaženju teškoća, sačinjavanjem akcionog plana mera.Svaka škola je upoznata sa ocenom koju je dobila, rekao je Kostić i naveo da nastavnici ili škola mogu da dobiju jedinicu ili četvorku, kao najlošiju odnosno najbolju ocenu.Da bi neko imao četvorku, mora da ostvari više od 70 odsto svih standarda, uključujući i 100 odsto onih koji su ključni. Za trojku treba ispuniti 50 posto svih standarda i 75 posto ključnih, za dvojku više od 30 posto svih standarda i 50 posto ključnih.Škola koja to ne ostvari ima jedinicu, rekao je Kostić i naveo da joj sledi "paket mera" koje mora da sprovede da bi napredovala. U ocenjivanju ima sedam ključnih oblasti, 30 standarda i 158 pokazatelja, rekao je Kostić.Neki od ključnih standarda za vrednovanje su: školski program i godišnji plan rada škole usmereni na zadovoljenje različitih potreba učenika, nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika, škola je bezbedna sredina za sve, u školi je razvijena saradnja na svim nivoima, u školi funkcioniše sistem za praćenje i vrednovanje kvaliteta rada, ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada škole...Rad svake ustanove vrednuje se najmanje jednom u pet godina, a škola ne može da se žali na ocenu, ali može na proceduru.Do 2018. sve škole proći će kroz eksternu evaluaciju, najavio je pomoćnik ministra prosvete.

26. decembar 2012.

Javna preduzeća depolitizovati
Izvor> RTS
U narednom periodu java preduzeća trebalo bi depolitizovati, restruktuirati i, u slučajevima kada je to moguće, pronaći strateškog partnera, ocenilo stalno radno telo Socijalno-ekonomskog saveta.Javna i javno komunalna preduzeća bi u narednom periodu trebalo depolitizovati, doneti strategiju restrukturiranja a u opravdanim slučajevima pronaći strateškog partnera, ocenili su članovi stalnog radnog tela za ekonomska pitanja Socijalno-ekonomskog saveta. Ovo radno telo sprovelo je sredinom godine projekat "Efekti restrukturiranja javnih i javno-komunalnih preduzeća u Srbiji" u kojem su učestvovali menadzmenti, sindikati preduzeća i predstavnici lokalnih samouprava.Istraživanje sprovedeno među direktorima 94 javna i javno-komunalna preduzeća, od ukupno 711 koja aktivno posluju u Srbiji, pokazalo je da je do 2005. godine u tim preduzećima primećen porast broja zaposlenih, ali posle te godine broj zaposlenih opada.Kada se pogledaju pojedinačo neka od preduzeća koja su obuhvaćena anketom, broj zaposlenih u periodu 2000. do 2012. godine, najviše je povećen u JP "Službeni glasnik" iz Beograda (702,04 odsto) JKP "Stan" iz Novog Sada (218,18 odsto), JKP "Lisje" iz Novog Sada (177,14 odsto), JKP "Čistoća" iz Stare Pazove (106,66 odsto), Gradske toplane iz Niša (104,2 odsto).Od ukupno 94 preduzeća obuhvaćena istraživanjem 77 su dostavila podatak da imaju dugovanja prema poveriocima, a ukupna dugovanja tih preduzeća iznose 95,152 milijarde dinara.Javna preduzeća sa najvećim dugovanjima obuhvaćena ovom anketom su: JP "Železnice Srbije" sa 74,147 milijardi dinara, JP PTT "Srbija" sa 8,77 milijardi dinara, JP "Elektromreze Srbije" 3,072 milijarde dinara, JKP "Gradska toplana" iz Niša sa 8,175 milijardi dinara.Poslovanje ovih preduzeća odvija se u zatvorenom krugu u kome su upravo ona najveći dužnici za naručene proizvode i usluge kompanijama privatnog sektora, a onda ta ista privatna preduzeća imaju značajna dugovanja prema javnim preduzećima na ime komunalnih usluga.Kao treći akter ovog zatvorenog kruga interveniše država subvencijama iz budžeta kako bi pomogla javna preduzeća čiji je osnivač, garantovala održanje radnih mesta i isplatu zarada.
Socijalni programi zapošljavali ljude
Predstavnici sindikata 91 javnog i javno-komunalnog preduzeća takođe su učestvovali u ovom istraživanju, koje je pokazalo da je broj zaposlenih u tim preduzećima ostao gotovo isti.Međutim, podaci koje su sindikati dali, govore o tome da je broj zaposlenih ostao isti ne zato što niko novi nije zaposlen, već zato što su i posle sprovedenih socijalnih programa ljudi ponovo zapošljavani.Većina anketiranih veruje da su njihova prava danas povoljnija u odnosu na 2005. godinu, dok je prosečna zarada zaposlenih u tim preduzećima danas veća nego 2005. u proseku za 71,88 odsto.Negativan stav prema ulasku privatnog kapitala u ta preduzeća ima 63 odsto ispitanika, a takav stav obrazlažu time da bi ulaskom privatnog kapitala došlo do povećanja cena usluga, otpuštanja radnika i niza drugih negativnih efekata, kao što su izvlačenje kapitala ili uništavanje preduzeća.Današnje istraživanje predstavili su sekretar Socijalno-ekonomskog saveta srbije Čedanka Andrić i članovi radnog tela za ekonomska pitanja - Dragoljub Rajić (Unija poslodavaca Srbije), Danijela Rajković (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike), Zoran Ristić (UGS Nezavisnost) i Svetlana Mančić (ŠŠ).

Ko ne potpiše blanko otkaz uopšte ne dobija posao
Izvor: Kamatica, Novosti,
Svakoga dana se u Srbiji podeli po 300 otkaza, procenjuju sindikalci, a sve više ih je već unapred kovertirano. Ipak, iako se prilikom potpisivanja novih ugovora o radu sve češće potpisuju i blanko otkazi, ovu pojavu je veoma teško zaustaviti prvenstveno zato što je Inspektorat rada ne prepoznaje kao prekršaj. Sindikati u Srbiji dobijaju sve više pritužbi radnika, koji tvrde da su ih prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci primorali da potpišu i otkaze bez upisanog datuma.- Kovertirani otkazi su sramota za svaku demokratsku zemlju, kakva bi Srbija želela da postane - zaključuje Milorad Mijatović, iz skupštinskog Odbora za rad. - Zato će se ovo pitanje otvoriti prilikom sledećih razgovora oko izmena i dopuna Zakona o radu. Novim propisima bi se moglo omogućiti i otkrivanje i kažnjavanje jer je to jedini način da se izmeni ova anticivilizacijska praksa, na koju je, nažalost, sve više radnika primorano- dodaje on.
Takve papire su potom šefovi mogli da aktiviraju u slučaju bolesti zaposlenog, ali i prilikom trudnoće ili ako pak žele da otpuste radnika bez otpremnine. U ovoj praksi prednjačili su vlasnici malih firmi i preduzeća, trgovci i ugostitelji, ali na to nisu imuna ni javna preduzeća - Najgore je što to država toleriše. U sveopštoj krizi, kada nam je nezvanična stopa nezaposlenosti već premašila ”crnih” 30 odsto, onima koji uopšte zapošljavaju nove kadrove data je mogućnost da biraju, manipulišu, ucenjuju... Srbija je tako postala raj za nesavesne gazde, a po načinu poslovanja sve smo bliži sivoj i crnoj zoni nego uređenom društvu - primećuje i Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.A da je suzbijanje blanko otkaza u ovom trenutku ”nemoguća misija” potvrđuju i u samom Inspektoratu rada. Po rečima direktora Dragoljuba Peurače, iako Zakon o radu ne dozvoljava kovertiranje otkaza, ova se pojava teško i otkriva i dokazuje, a za nju zakon ne propisuje nikakvu kaznu. - Kovertiranje otkaza zapravo znači da se otkaz daje unapred, zavisno od volje poslodavca. A ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika jer na ovaj način otkazom ne raspolaže onaj koji ga daje već onaj kome se upućuje - kaže Peurača. Problem je, međutim, što inspektori rada nisu u mogućnosti da utvrde ovu zloupotrebu jer to prevazilazi njihova ovlašćenja. U praksi, poslodavci negiraju da su tražili otkaz od svojih zaposlenih, što inspektor rada ne može da utvrdi na nedvosmislen način jer se blanko otkazi ne nalaze u dosijeu zaposlenog. Zato inspektori takve radnike upućuju na sud, ali su i tamo male šanse za dokazivanje manipulacija jer se blanko otkazi ne uručuju u dva primerka, pa se sve svodi na rekla-kazala. To bi se u bližoj budućnosti, međutim, moglo promeniti.

Челници басенских самосталних синдиката о активностима у години на измаку
Аутор: Јасмина Станојевић
Поносни на производне резултате
РТБ. – Љубиша Миљковић, председник Самосталног синдиката РББ-а, на ово место дошао је 22. августа, када су одржани редовни избори у овој радничкој организацији борских рудара. Једним од највећих успеха у овој години сматра управо то што су, на инсистирање радника и после више од деценије у којој нису организовани, „натерали“ руководство СС Србије да распише редовне изборе у Самосталном синдикату РББ-а, као и чињеницу да је број чланова од ондашњих 1.320 „порастао“ на 1.612.
-Поносни смо на производне резултате РББ-а у овој години зато што смо непосредним ангажовањем свих запослених допринели повећању продукције бакра (близу 3.000 тона катода месечно добије се само из наших сировина). Људима помажемо максимално. Пошто то закон дозвољава, иницирали смо да они при крају радног века иду у пензију, при чему инсистирамо од руководства да истог дана када потпишу раскид уговора њихова деца почну да раде, али искључиво у производњи. И то у РББ-у функционише, па и тиме побољшавамо ситуацију у производњи. Повећање плата се остварује једино путем стимулативног награђивања, при чему сви имају право на њу, а руководиоци погона, односно сектора у радним заједницама су одговорни за писање и „оверавање“ стимулација – истиче Миљковић.
Наш саговорник додаје да су, после годину и по дана преговора, у септембру са послодавцем потписали колективни уговор који „брани искључиво интересе радника РББ-а, а не функционера било ког синдиката“. -Ту, пре свега, мислим на плаћене функције синдикалних руководилаца и тога код нас нема. Једина делатност у Србији која ради „пуном паром“ и притом у свакој влади има ресорно министрарство, а нема синдикалну „грану“ ни у једном савезу – јесте рударство. У току је регистрација Синдиката рудара Србије (региструје се ван свих савеза који постоје на републичком нивоу). Његово седиште биће у Бору зато што је и центар за рударство управо град бакра, док су му задужења помоћ отварању и развоју свих рудника у Србији, па и на северу Косова. Све функције у њему су без финансијских додатака – закључује први човек самосталних РББ-а.
Настављамо улагање у производњу
- У Руднику бакра Мајданпек ову годину памтићемо по настављању инвестиционог циклуса (обнављање опреме и тешке рударске механизације), по расту производње, новом запошљавању… – оцењује пословну 2012. Горан Антић, председник Савеза самосталних синдиката у РБМ-у, наглашавајући да су запослени очекивали више када је реч о животном стандарду и о условима живота у самом граду:
- Иако су постојале многе тешкоће и проблеми, успевали смо, захваљујући великом залагању запослених, да задржимо раст производње, мада нисмо остварили све планове. Желимо да верујемо да ће пословна 2013. бити далеко повољнија, као и да ће се позитивни резултати у производњи много више одразити најпре на примања запослених и њихов укупан стандард, на новозапошљавање, али и на опште услове за живот у Мајданпеку. – каже Антић и истиче да је ново запошљавање од изузетног значаја будући да ће планове у наредној години Рудник бакра Мајданпек остваривати као једна од најстаријих фирми у окружењу по просечној старости запослених.
Доказана стабилност компаније
Јадран Поповић, председник Синдикалне организације ТИР-а, која броји око 900 чланова, најпре је подсетио да су сви они ове године добили позајмицу (од 60.000 до 90.000 динара) за куповину лекова, школског прибора, огрева, а обезбеђена им је и зимница. – Настојали смо да све чланове правно заштитимо и да ниједан не буде отпуштен мимо своје воље. Најважније што је урађено ове године јесте потписивање Колективног уговора ТИР-а. И када је предузеће било у најбољим временима, имали смо регрес у износу 80 одсто од просечне плате у Басену, а сада је то 150% (једна и по зарада). Сваки радник има обезбеђен превоз, топли оброк, јубиларне награде, па одговорно тврдим да је то један од најбољих КУ у Србији. Он, такође, пружа гаранцију да, када будемо изашли из реструктурирања, ниједан радник – члан нашег синдиката неће остати без посла мимо своје воље или ће отићи из фирме уз одговарајућу отпремнину.
Редовност у исплати плата, које су притом из месеца у месец све веће, потпуно „испоштован“ регрес, топли оброк, превоз и јубиларне награде, сматра Поповић, говори у прилог стабилности компаније захваљујући, пре свега, пословодству ТИР-а и РТБ-а. -ТИР је ове године примио скоро 100 младих, махом децу наших радника. Нова топионица је извесност и очито је да ће, када буде изграђена, доћи крај свим мукама грађана Бора када је реч о екологији. Са друге стране, реализација овог пројекта резултираће и већом производњом и већим платама – оптимиста је Поповић.
Заштита зарада и радних места
Драган Алексић, председник Одбора Синдикалне организације РТБ Бор Д.О.О., са 98 чланова, сматра да је најважнији задатак овог синдиката да до краја године потпише колективни уговор који је темељ свих задатака запослених, али и њихових обавеза и права. -То је основа на којој треба да градимо све остало како бисмо сви заједно допринели да наше предузеће и цела компанија што боље послују, а људи буду одговарајуће награђени за оно што пружају на радним местима. Очекујем да ћемо га ускоро потписати пошто су и остала басенска предузећа то учинила. У претходном периоду смо имали Заједничке основе које су биле полазна основа за све КУ у зависним предузећима. Од тога се одустало и није добро да постоје велике разлике у КУ, јер приликом трансформације РТБ-а и стварања јединственог предузећа та основа у уговорима сигурно би требало да буде свуда иста. Овако ћемо имати поједине чланове КУ који су супротни од предузећа до предузећа, што ће само створити пометњу и несклад у одлучивању о плаћеним одсуствима, правима и обавезама радника и рада у синдикату и код пословодства и код синдиката. Синдикални додаци су велики и радници су против тога. Слажем се с тим, али треба гледати и резултате а не само додатке. Да би се то решило на најповољнији начин и за запослене и за људе у синдикату, пословодство и синдикат су морали да потпишу акт који регулише рад синдиката и који би био саставни део КУ – подвлачи Алексић.
Када је реч о стимулацијама, Алексић који је и председник ЈСО Самосталног синдиката РТБ-а, сматра да је требало стимулисати радна места, а не појединце. – Јавља се велико незадовољство зато што се стумулације деле различито од предузећа до предузећа, а потом и у самом предузећу, јер је велика разлика у њиховој суми. Треба стимулисатаи радна места са посебним условима рада, тамо где је безбедност мала а ризик од повреда велики, где људи раде на отвореном. Смета ми што од четири басенска предузећа стимулација није заживела једино у Матичном. Ако се стимулишу радници у радним заједницама у три зависна предузећа, требало је и код нас. Није реално и поштено да се упоређујемо са радницима у производњи. Међутим, морамо са онима у РЗ и ту не би требало да буде разлика у платама као што је сада случај.
Први човек басенских самосталних се залаже да хуманитарни аспект у још већој мери заживи и у синдикату. -И у синдикату треба да оснујемо комисију за социјална питања која би се бавила пружањем помоћи не само нашим радницима него и другима у граду. Не мислим само на материјална средства већ и на превоз деце до болница у Београду или другом граду, деци чији родитељи не раде или су у тешком материјалном положају.
Алексић очекује тешку годину с обзиром на то да предстоји трансформација предузећа, наставак инвестиционог циклуса и повећање производње. – Синдикати у сва четири предузећа мора да оставе међусобне размирице по страни ради јединственог циља – заштите радних места и зараде сваког запосленог у РТБ-у. Ако то буде и циљ пословодства, онда смо на правом путу и фирму ћемо подићи на виши ниво. Стога апелујем на све запослене у РТБ-у да ситуацију схвате озбиљно и на својим радним местима дају максимум, а, истовремено, да од својих синдикалаца траже да за то буду одговарајаће и награђени – поручио је Алексић.

25. decembar 2012.

Nema promena zakona bez saglasnosti sindikata
Izvor>Beta
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u utorak da bez saglasnosti sindikata neće biti nikakvih promena Zakona o radu."Treba menjati taj zakon, ali on mora da bude i u interesu zaposlenih i da omogući poslodavcima da rade", rekao je Dačić u beogradskom centru Sava na skupu Udruženih sindikata Sloga.Dačić je upozorio da Srbija ima najveću stopu inflacije i nezaposlenosti u Evropi, pomenuvši da je više od 25 odsto nezaposlenih, a u populaciji mladjoj od 35 godina taj broj se kreće i do 50 odsto.U govoru u kojem se povremeno obraćao kao premijer, a povremeno kao predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Dačić je rekao da poslodavci koji dodju u Srbiju moraju da prihvate da radnici imaju ista prava kao i zaposleni u zemljama iz kojih su došli.Dačić je rekao da će se levičarske ideje u Srbiji čuti onoliko koliko ljudi budu glasali za levičaske stranke i SPS nazvao najvećom levičarskom partijom u Srbiji.Dačić koji se na početku govora prisutnima obratio sa drugarice i drugovi rekao je da je prošlo vreme neoliberalnog kapitalizma i da se u Srbiji ne mogu donositi zakoni kao da je doba prvobitne akumulacije kapitala.

CG: Bojkot kupovine da radnici mogu da praznuju
Izvor: Kamatica
Crnogorski sindikat pozvao je građane da se uzdrže od kupovine 1. i 2. januara kako bi omogućili radnicima u trgovinama da praznike provedu sa svojim porodicama. Slobodne dane za vreme državnih i verskih praznika garantuje Zakon o državnim i drugim praznicima za čije se sprovođenje u aprilu, nakon četiri godine postojanja, Inspekcija rada oglasila nenadležnom, a on ne sadrži ni sankciju za poslodavce koji ga ne poštuju.Unija slobodnih sindikata (USS) od 2009. godine pokušava da suzbije pojavu rada tokom praznika, zbog čega su u maju podnijeli inicijativu za dopunu Zakona. Akcija “Danas ne kupujem” je apel jer, kazao je generalni sekretar USS Srđa Keković, u ovom trenutku jedino građani i građanke mogu svojom savešću, ukoliko se odazovu akciji, da pokažu solidarnost. - Zaštićemo koleginice i kolege tako što ćemo objasniti njihovim poslodavcima da nećemo trgovati tokom praznika jer ćemo se snabdeti dan ranije, a 1. i 2. januara ćemo se uzdržati od kupovine - kazao je Keković i dodao da ima doo poslodavaca koji ne bi radili tih dana ali moraju zbog konkurencije. - Svi u tom sektoru imamo prijatelje, rodbinu, komšije, a i da nam nisu bliski, jesu nam sugrađani koji imaju pravo da budu sa svojim porodicama tokom praznika - rekao je on. Dosadašnja kampanja USS, kako je rekao, je naišla na posebno na veliki odjek kod zaposlenih koji moraju da rade nezakonito u dane državnih praznika. - Podstiču nas i mole da istajemo. Napravili smo neke pomake ali nismo uspeli da dovedemo tu akciju do nivoa koji postoji u zapadnim zemljama, a to je da se na dan praznika ne radi. Nakon što se Inspekcija rada oglasila nenadležnom za sprovođenje zakona mi smo došli u situaciju da su zaposleni prepušteni na milost i nemilost svetu kapitala koji po svaku cenu želi do većeg profita - kazao je Keković.

Sindikat pravosuđa: Vlada ubila socijalni dijalog
Izvor>Tanjug
Sindikat pravosuđa Srbije ocenio je danas da je Vlada Srbije, usvajanjem budžeta bez konsultacija sa sindikatima, udarila na kolektivno pregovaranje i ubila socijalni dijalog.U saopštenju Sindikata se napominje da u "vladajućoj političkoj areni" Ministarstvo finansija ima najviše uticaja i da je ono donosilac odluka, i dodaje da je socijalni dijalog formalno otpočeo pre mesec i po dana, ali da se suštinski ništa nije dogodilo. "Dijalog bi trebalo da bude 'alatka' za pronalaženje konkretnih načina za uspostavljanje poverenja i stvaranje uslova za poboljšanje i materijalnog položaja zaposlenih, i poboljšanje usluga građanima", ističe se u saopštenju. Sindikat pravosuđa Srbije pružio je podršku ministru pravde i državne uprave Nikoli Selakoviću u, kako je navedeno, naporima koje čini kako bi se vratio ugled pravosuđu. "Podržavamo ministra pravde u naporima koje čini kako bi se vratio ugled pravosuđu. Međutim, smatramo da reforme mogu da budu uspešne samo ako su osmišljene i sprovedene u saradnji i u dogovoru sa svim učesnicima na koje se ona odnosi", poručeno je u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije

24. decembar 2012.

SUD PRIHVATIO PLAN REORGANIZACIJE "MEDOPRODUKTA"
Izvor\.Radio Subotica
Godina na izmaku nije donela ništa novo, a u Samostalnom sindikatu ne očekuju da će značajnijeg poboljšanja standarda i života radnika biti i u narednoj godini. Pozdravljaju napore nove vlade u borbi protiv korupcije i kriminala i očekuju da će borba ići do kraja. Istovremeno zahtevaju da sama država počne da sprovodi svoje zakone i konačno prestane da toleriše kašnjenje u isplatama zarada i doprinosa. U Gradskom veću samostalnih sindikata ističu da su nezadovoljni odlukom nadležnog suda u Subotici da prihvati plan reorganizacije "Medoprodukta" koji je podneo Živojin Djordjević, bivši većinski vlasnik koji je firmu i oterao u stečaj. Zbog toga će nastaviti sa novim prijavama, jer tvrde da ova odluka suda nije pravedna.

Sindikat podseća na – istinu
Autor / izvor: Šumadijapress
Jugoslav RistićSavez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je otvoreno pismo Aleksandru Tijaniću, generalnom direktoru RTS-a.Sindikalci reaguju na izjavu Vladislava Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju, u emisiji „Da, možda ne“, koja je na programu bila 20. decembra, a u kojoj je Cvetković, rekao da niko od nekadašnjih radnika u preduzeću „Zastava elektro“ nije hteo da nastavi da radi kod novog poslodavca, u Kompaniji „Jura“, proprativši to, kako ocenjuju, neukusnom gestikulacijom, čime je, tvrde, izrekao notornu neistinu i uvredio oko 300 radnika „Zastave elektro“.- Ovakva izjava može da se opravda činjenicom da je Cvetković govorio o događaju u kojem nije učestvovao, a nije bio prisutan ni na jednom sastanku kada je rešavana problematika „Zastave elektro“. Istina je da je jedan visoki državni službenik, na sastanku, rekao rukovodstvima sindikata da „Jura“ ne želi nikog od postojećih radnika i da treba da uzmu otpremninu koja je iznosila 300 evra po godini radnog staža, što je tri puta veći iznos od zakonske otpremnine, kako bi stimulisali radnike da napuste preduzeće, što su radnici rešili dobrovoljno da prihvate posle višemesečnih protesta – kaže se u pomenutom pismu.U sindikalnom reagovanju naglašava se i da je dokaz da se ne radi o neradnicima u činjenici da su ti isti radnici kod prethodnih, takođe privatnih vlasnika preduzeća radili bez radnog vremena, upućivani na rad u inostranstvo za koji nikad nisu plaćeni, ponižavani na razne načine za zarade kojoj su većini bile manje od zakonom zagarantovanih minimalnih zarada i niko nije ni pomislio da da otkaz. U Sindikatu se pitaju da li je trebalo da nastave da rade bez novca i podsećaju da je privatizacija „Zastave elektro“ na spisku privatizacija za koje je EU tražila preispitivanje. - Uočavamo pojavu da se u emisijama RTS-a i na nekim drugim televizijama, kada se govori o ovoj tematici, najčešće izborom gostiju, koji verovatno nisu nikada ušli u neko preduzeće, a kamoli bili učesnici privatizacionog procesa, kreira veoma negativan odnos prema radnicima ističe se u pismu, uz molbu RTS-u da ovu praksu promeni.

22. decembar 2012.

"Štrajk prosvetara u RS neizbežan"
Izvor: Tanjug
Banjaluka -- Prosvetari u RS ne odustaju od štrajka najavljenog za 21. Januar, tako da je još neizvestan početak drugog polugodišta u osnovnim i srednjim školama. Predsednik Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske Stevan Milić ponovio je da je štrajk zaposlenih u obrazovanju "neizbežan", jer je nerealno da se smanjenjem plata budžetskih korisnika pokrivaju gubici u entitetskom budžetu."Od 21. januara neće biti nastave i deca neće ići u školu", prenosi agencija Fena Milićevu poruku nakon sastanka s resornim ministrom Antonom Kasipovićem.Glavni zahtev sindikata odnosi se na povećanje najniže cene rada s 100 na 110 konvertibilnih marka, čime bi se anuliralo poslednje smanjenje zarada budžetskim i fondovskim korisnicima kojem je pribegla Vlada RS-a kako bi u budžetu uštedela 56 miliona maraka.Ministar prosvete i kulture upoznaće vladu sa stavovima predstavnika sindikata, ali i o odluci da se ne prihvati vladina uredba o minimumu procesa rada u vreme štrajka.

21. decembar 2012.

Radnici „Medoprodukta“ ne veruju gazdi
Izvor> Blic
Obe sindikalne organizacije u „Medoproduktu“ iz Tavankuta kod Subotice, firme koja se bavi proizvodnjom, preradom, konzerviranjem i skladištenjem voća i povrća, a od februara ove godine je u stečaju, protive se planu reorganizacije koji je podneo većinski vlasnik, subotički biznismen Živojin Đorđević, a koji je juče odobren u Privrednom sudu u Subotici.
Radnicima se duguje šest plataU ovom trenutku dugovanja tavankutskog preduzeća su oko tri milijarde dinara, od čega gotovo polovina otpada na hipotekarne poverioce, pre svih „OTP Novi Sad“ i „OTP factoring“, koji su i podržali plan, dok su radnici i deo poverilaca bili protiv. Sindikati smatraju da od ponovnog pokretanja proizvodnje neće biti ništa, te podsećaju na slučajeve AD „Ljutovo“ i „WOW“ vinarije, firme istog vlasnika, koje su takođe otišle u stečaj i čiji su nekadašnji radnici ostali bez posla i dovedeni na ivicu egzistencije. U dopisu koji su potpisali Pajo Bajić, predsednik Sindikata „Nezavisnost“, i Branko Matić, prvi čovek Samostalnog sindikata u firmi, navodi se da je plan reorganizacije „dat od istog čoveka koji je upropastio preduzeće i svojim lošim poslovanjem ga odveo u stečaj, što je potvrđeno na primeru WOW vinarije, u kojoj se nakon usvojenog plana reorganizacije dug prema poveriocima dodatno uvećao“. - Radnicima, kojima se duguje šest plata i koji su među većim poveriocima, nije dato pravo da glasaju o njemu. Isto tako, u budućnosti je planirano samo 39 zaposlenih, iako je u sezoni malo i 200 radnika da bi se uradili svi poslovi - kaže za „Blic“ Pajo Baić, predsednik „Nezavisnosti“. Jedan od nezadovoljnih je i Josip Prćić, koji ističe da je dodatno ponižavajuće što bi se radnicima, prema spornom planu, isplatilo po šest minimalaca, umesto punih zarada. - Ispada da smo mi krivi za propast firme, pa nam se zakida oko 30 miliona dinara, a ne onaj koji je doveo firmu u ovakvu situaciju - ogorčen je Josip Prćić.
Potpredsednik subotičkog veća SS Ištvan Huđi naglasio je da je „neverovatno da neko ko upropasti firmu uopšte ima pravo da podnese plan reorganizacije“
Radnicima minimalci
Odmah nakon prihvatanja plana reorganizacije, a pre njegove pravosnažnosti, Živojin Đorđević je dužan da radnicima, za njih 140 koji su poslednju godinu pre stečaja radili u „Medoproduktu“, isplati zaostale zarade. Prema planu, radnicima će platiti minimalce, dok se razlika otpisuje, što je i jedan od razloga nezadovoljstva dva sindikata i radnika.

Spor oko plana za „Medoprodukt”
Hipotekarni poverioci podržali plan reorganizacije ovog preduzeća, ali se bivši i sadašnji radnici protive

Izvor> Politika
Subotica – Privredni sud u Subotici prihvatio je juče Plan reorganizacije preduzeća „Medoprodukt” iz Tavankuta koje je u stečaju od 24. februara ove godine. Plan reorganizacije podneo je preko zastupnika Živojin Đorđević, kao bivši vlasnik, ali i poverilac. Plan je dopunjen 5. decembra i na osnovu primedaba stečajnog upravnika i 20. decembra.
U dosadašnjem toku stečajnog postupka priznata su potraživanja veća od tri milijarde dinara, dok prema urađenim procenama preduzeće „Medoprodukt“ vredi oko 800 miliona dinara. Gotovo polovina duga, odnosno 1,38 milijardi dinara je u rukama OTP Novi Sad i OTP fektoring koji imaju hipoteku na imovinu.
Po prihvaćenom planu reorganizacije pre njegove pravosnažnosti, Đorđević kao predlagač treba da isplati 18,7 miliona dinara radnicima, plus 5,8 miliona za isplatu minimalca radnicima koji su poslednju godinu pre stečaja proveli u „Medoproduktu“ i doprinose za poslednje dve godine. Sud je tražio da se definiše kako će novac biti obezbeđen, pa je na samom ročištu potvrđeno da će pozajmicu za ovu isplatu dati preduzeće GVP, u vlasništvu Olivere Imbronović, koje prema podacima Agencije za privredne registre poseduje novčani kapital od 2,9 miliona dinara.
Usvajanju Plana reorganizacije osim podnosioca i jednog broja poverilaca prisustvovalo je i desetak sadašnjih i bivših radnika „Medoprodukta“, koji su preko svojih ovlašćenih predstavnika odbili da podrže taj plan jer smatraju da je na štetu radnika. Pre ročišta, predstavnici oba sindikata u preduzeću, UGS „Nezavisnost“ i Samostalnog sindikata, oglasili su se zajedničkim saopštenjem u kome podsećaju da je predlog dao isti čovek koji je, po njihovom mišljenju, „upropastio preduzeće i lošim poslovanjem ga odveo u stečaj“ i ostao im dužan šest mesečnih zarada. Sindikati su nezadovoljni i namerom da se vrati svega 39 od nekada 140 zaposlenih radnika, smatrajući da je Plan reorganizacije štetan i za državu, i za radnike i za poverioce. Ovo saopštenje radnici su poslali na adrese državnih organa i poverilaca. Nakon ročišta „Politici“ je u sedištu Samostalnog sindikata saopšteno da će se radnici žaliti na ovakav plan reorganizacije jer se praktično otpisuju ukupna dugovanja prema radnicima od preko 36 miliona dinara. Takođe, deo poverilaca je nakon ročišta izrazio neslaganje sa ovako prihvaćenim Planom reorganizacije i najavio žalbu jer smatra da su im zakinuta prava.
Jedan broj učesnika ročišta u stečaju „Medoprodukta“ nije ni napuštao sudnicu nakon što je počelo ročište vezano za PD „Ljutovo“, čiji je vlasnik takođe bio Živojin Đorđević. Ovo poljoprivredno dobro otišlo je u stečaj na zahtev firme „Milma komerc“ pre godinu i po dana, i to svega dva dana nakon što je Agencija za privatizaciju sa Đorđevićem, kao tadašnjim vlasnikom, raskinula kupoprodajni ugovor. Tada je reagovao Samostalni sindikat smatrajući da je sporno pokretanje stečaja nakon raskida kupoprodajnog ugovora. Još uvek nije usvojen plan reorganizacije ovog preduzeća, a to je ponovo prolongirano kako bi se na zahtev poverilaca uradila procena vrednosti imovine i kapitala. Priznata potraživanja prema poveriocima su oko 300 miliona dinara, ali je ovo preduzeće svojom imovinom bilo garant za kredite uzimane za povezana preduzeća. Inače, radnici „Ljutova“ zbog toga su podnosili krivične prijave protiv rukovodstva, a kako je u Samostalnom sindikatu rečeno „Politici“ oni su dobili uveravanja Policijske uprave da je krivična prijava prosleđena nadležnom tužilaštvu u Subotici, ali da nemaju saznanja da li je tužilaštvo nešto i preduzimalo.
Aleksandra Isakov

19. decembar 2012.

Sindikati tavankutskog Medoprodukta o reorganizaciji
Plan nudi čovek koji je upropastio firmu

Izvor> Danas,Autor: V. Laloš
Subotica - Oba sindikata u tavankutskom Medoproduktu, UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat, obratili su se javnosti, Privrednom sudu Subotice, stečajnom upravniku Stani Salatić, Poreskoj upravi, OTP i Komercijalnoj banci, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Osnovnom javnom tužilaštvu Subotice i odseku za privredni kriminal Subotice pri MUP-u, upozoravajući da plan reorganizacije Medoprodukt u stečaju koji je ponudio vlasnik Živojin Đorđević može dovesti do potpune propasti ovog nekada uspešnog preduzeća.„Sindikati UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat Medoprodukta protiv su Plana reorganizacije, jer je to predlog koji daje isti čovek koji je, po našem mišljenju, upropastio preduzeće i svojim lošim poslovanjem ga odveo u stečaj. Najavljenim planom je predviđen povratak samo 39 radnika, što po našem mišljenju znači da od neke ozbiljne proizvodnje i upošljavanja bivših radnika, kojima je ostao dužan šest mesečnih zarada, neće biti ništa“, navode sindikati u svom obraćanju. Inače, i preduzeća AD Ljutovo i WOW Winery DOO, koja su takođe su bila u vlasništvu Živojina Đorđevića, nalaze se u stečaju. Plan reorganizacije koji je već usvojen u Vinariji loše je sproveden, a dug prema poveriocima i uvećan, dok je AD Ljutovo na veoma sumnjiv način stigao do stečaja, dva dana nakon što je Agencija raskinula privatizaciju. „Prosto je neverovatno da se prihvati ovakav plan reorganizacije, koji ide na štetu države, radnika i poverilaca. Javnost je upoznata sa svim ovim dešavanjima, ali prema našim saznanjima, od nadležnih državnih organa (onih zaduženih za privredni kriminal i Tužilaštvo) nije bilo konkretnijih akcija. Već duži niz godina Živojin Đorđević ne važi za uglednog poslodavca, jer su radnici u svim navedenim preduzećima ostali bez posla i egzistencije. Iz svega navedenog, stav oba sindikata je da se Plan reorganizacije DOO Medoprodukt u stečaju ne usvoji i da državni organi preispitaju poslovanje pomenutih privrednih subjekata“, navode sindikati Medoprodukta...

17. decembar 2012.

Otkazi "pljušte" sa svih strana
Izvor: Blic
Beograd -- Iako je zvaničan broj nezaposlenih u Srbiji 755.000, procene govore da je zvaničan broj građana bez posla davno prešao milion.
U Srbiji skoro trećina radno sposobnog stanovništva nema posao.Stručnjaci tvrde da će u narednom periodu nezaposlenost nastaviti da raste, a stopa nezaposlenosti bi, kako kažu, psihološku granicu od 30 odsto mogla da dostigne krajem 2013.Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja, procenjuje da ćemo ovu godinu završiti sa stopom nezaposlenosti između 28 i 29 odsto, dok je Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije nedavno upozorila da je po njihovim merenjima nezaposlenost dostigla 28,3 odsto. U regionu je situacija lošija jedino u BIH, gde je gotovo polovina stanovnika nezaposleno i u Makedoniji gde je ta stopa prešla 31 odsto. Prema podacima Međunarodne organizacije rada globalna ekonomska kriza teže je pogodila žene nego muškarce na tržištu rada. "Podaci iz ankete o radnoj snazi biće objavljeni sredinom januara, i taj dokument će pokazati da je nezaposlenost verovatno dostigla 28 ili 29 odsto. Nije nemoguće da do kraja 2013, stopa nezaposlenosti dođe i do 30 odsto", upozorava Gligorov. Nezaposlenost će, prema očekivanjima, nastaviti da raste u sledećoj godini. "Čak ako i ne bude novih otpuštanja, nezaposlenost će da raste, jer mladi ljudi koji prvi put traže posao jednostavno neće moći da ga nađu. Nije nerealno očekivati i da će neka preduzeća morati dodatno da se konsoliduju, jer je nelikvidnost privrede velika. Postoji i značajan višak zaposlenih u javnog sektoru mada će, po svemu sudeći, na njih doći red tek 2014.", ocenuje Gligorov.U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su ugroženi svi radnici koji “nisu rentabilni”. Otpuštanja su, kako kažu, logičan sled, a najbolji pokazatelj je što je promet drastično pao u trgovini - 30,4 odsto u odnosu na 2008."Četvrtina ljudi u tom sektoru postaje višak. Manja proizvodnja je i manje posla u administraciji i verovatno neće biti posla za ekonomiste i pravnike", kažu u UPS-u. U NSZ kažu da se još prave planovi za 2013, ali se uzdaju u programe za podsticanje zapošljavanja. Nadaju se da će sledeće godine za to dobiti istu sumu kao i u 2012. - 3,4 milijarde.

5. decembar 2012.

Prosvetari se baš naoštrili: Pljušte tužbe zbog Bus Plusa!
Prosvetni radnici koji ne žele da koriste Bus Plus mesečne karte, već zahtevaju isplatu za prevoz u novcu, tužili su beogradske škole. Sličnim povodom njihove kragujevačke kolege dobile na sudu 500 presuda u svoju korist i time blokirale školske račune u 21 školi. S media portal istražuje da li Beograd čeka isti scenario? Prosvetni radnici koji ne žele da koriste Bus Plus mesečne karte, već zahtevaju isplatu za prevoz u novcu, tužili su beogradske škole. Sličnim povodom njihove kragujevačke kolege dobile na sudu 500 presuda u svoju korist i time blokirale školske račune u 21 školi. S media portal istražuje da li Beograd čeka isti scenario?
Sindikati GSP u štrajku: Ukinite Bus Plus sistem!
Poboljšanje gradskog prevoza: Beograđani zamorčići “Bus Plus” sistema?
Bus Plus vs građani: Proverite da li kontrolori narušavaju vaša prava!
Unija sindikata škola Beograda donela je odluku o pokretanju tužbi protiv direktora škola zbog neisplaćivanja nadoknada za prevoz zaposlenim radnicima koji nisu želeli Bus Plus karte. Oni zahtevaju im bude isplaćen novac za prevoz koji nisu dobijali od februara do novembra ove godine.
-Od uvođenja Bus Plus sistema zaposleni u školama nemaju podjednaka prava kao zaposleni u nekim drugim firmama u Beogradu - kaže za S media portal Aleksandar Aleksić, potpredsednik Unije sindikata škola Beograda. –
Prisiljeni smo da za dolazak i odlazak sa posla uzimamo Bus Plus. U svakoj školi postoji određeni broj zaposlenih, u proseku od troje do petoro, koji su odbili da izvade Bus Plus kartice. Nama se od februara do danas niko nije obratio iz uprava škole da vidimo kako da i mi dobijemo nadoknadu za prevoz. Pitam se, gde je taj virtualni novac koji je trebalo da dobijemo?!
Prema informacijama do kojih su prosvetari došli, direktori škola su dobijali neku vrstu preporuke od Uprave grada Beograda. U toj preporuci, kako objašnjavaju, stoji da će oni uplaćivati sredstva privatnoj firmi „Apeks“, uz napomenu da se sredstva transferisana školama mogu koristiti isključivo za Bus Plus dopune.
Sekretarijat još bez komentara
Povodom tužbi koje beogradski prosvetari pokreću protiv svojih škola, pitali smo Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda na osnovu kog opšteg akta je odlučeno da se novac za prevoz uplaćuje radnicima isključivo putem Bus Plus pretpaltnih karata i da li se takva odluka odnosi i na druge sektore sem školstva? Do objavljivanja teksta redakcija nije dobila odgovor.- Tražio sam od direktora da mi pokaže odluku Skupštine grada ili Sekretarijata u kojoj se vidi da je to tako odlučeno – prepričava Aleksić. - Nisam dobio taj papir! Obaveza svih direktora je da rade po zakonu i da provere da li iza tih dopisa koje dobijaju stoje zakonite odluke. Može li se na posao automobilom?!
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Poslodavac može da donese Pravilnik o radu u kome je detaljno definisan model kako će ovaj novac biti isplaćivan: da li putem uplate mesečne pretplatne karte ili isplatom novca zaposlenom. Ostaje nejasno ko odlučuje o načinu isplate ukoliko takav akt ne postoji.
Kako je to bilo nekad
Pre nego što je naplatu prevoza u Beogradu preuzeo „Apeks“, svi zaposleni, pa tako i prosvetari, dobijali su „markice“. Oni koji nisu koristili gradski prevoz, prodavali su svoje markice „ispod cene“, ali su dobijali kakav-takav novac.
-Tada je sistem tako funkcionisao, ali dolaskom Bus Plusa trebalo je pitati radnike šta žele jer je sistem promenjen ili doneti odluku koja važi za sve državne službenike jednako, a ne ovako- kaže Aleksić.
-Zašto ljudima koji nisu hteli Bus Plus niko nije ponudio bonove za benzin ako žele automobilom da dolaze na posao? Nigde u Zakonu nije navedeno da morate autobusom da dođete na posao – ogorčeno komentariše Aleksić. Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca, u razgovoru za S media portal podseća da autobuski prevoz nije uvek najbolje rešenje za zaposlene, posebno u manjim sredinama.
- Radnicima koji putuju i rade u dve i tri škole, putovanje autobusom nije opcija – kaže Jeftić. - Njima je za rad, recimo u nekim selima, neophodno sopstveno vozilo. Zato smo mi u Kragujevcu potpisali protokol sa gradonačelnikom da zaposleni koji žele mogu da dobijaju mesečne karte, a oni koji to ne žele ili žele nekim drugim sredstvom da se prevezu do posla dobijaju novac u istom iznosu. To je korektno. Zašto bismo favorizovali javni prevoz u odnosu na druga sredstva?
Kragujevčani došli do svojih para
Pre nekoliko godina sličan problem imali su i prosvetari u Kragujevcu. Tamo su postojale određene odluke Skupštine grada po kojima je priznata polovina putnih troškova. Prosvetari su se obratili advokatima. U 2010. i 2011. godini u Kragujevcu je pokrenuto više od 500 tužbi zbog isplate nadoknade za prevoz zaposlenima. I to retroaktivno - tri godine unazad!
Grad ne može na sud
Po našem zakonu, prosvetnim radnicima je onemogućeno da direktno tuže lokalnu samoupravu. Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zaposleni kome su uskraćena prava mora da tuži školu.-Ni ja, niti sindikat ne možemo da tužimo lokalnu samoupravu, već školu kao poslodavca – objašnjava Jeftić. - Tako se može desiti da školu oteramo u blokadu računa, jer kad radnik dobije spor račun se ispostavlja školi, a ona potražuje sredstva od lokalne samouprave koja je na osnovu zakona dužna da ta sredstva obezbedi. Po našem zakonu, bilo je nemoguće tužiti direktno lokalnu samoupravu-U početku je lokalna samouprava na tužbu gledala ležerno, kao da mi nemamo šanse, međutim prve presude su išle u našu korist – navodi Jevtić. - Pored dugovanja, škole su morale da plate i sudske troškove. Nismo izgubili nijednu od tih 500 tužbi! Troškovi po zaposlenom koji su incijalno bili pedesetak hiljada dinara narasli su sa sudskim troškovima, kamatom i troškovima advokata na 180.000 dinara. Kao posledica toga, 21 škola u Kragujevcu se našla u blokadi računa, pa su škole stupile u štrajk. Lokalna samouprava je tada priznala da su dugovanja prema školama bila 70 miliona dinara. Sada se situacija polako raspliće i dugovanja se isplaćuju.Korist od ovih tužbi imali su i radnici koji nisu tužili škole, jer je po automatizmu i njima počela isplate dugovanja.

4. decembar 2012.

Будућност важнија од заосталих плата
Izvor>
Неоверене здравствене књижице од априла и кашњење у исплати зарада основно је што тишти око 1.500 радника из девет предузећа чији је већински власник Душан Боровица, а који је од пре више од месец дана у притвору. То се чуло на састанку радника и директора, с једне стране, и званичника из Покрајине, с друге, уз присуство представника Савеза самосталних синдиката Војводине.Сва предузећа су мање-више у истом проблему: раде у дебелом минусу, имају блокиране рачуне и тешкоће у плаћању кредита. Охрабрује то што за око 1.500 радника има посла. Предузећа из „Дунав групе” везане су за речни саобраћај, експолатацију шљунка и песка, речни транспорт, хидроградњу, а осталим предузећима је делатност путна привреда.Договорено је зато да се формира радна група и проблеми у вези с пословањем предузећа у Новом Саду, Зрењанину, Сремској Митровци, Апатину, Бачкој Паланци... ставе на папир те предоче републичком Министарству за инфраструктуру. - Покрајина ће у склопу надлежности помоћи предузећима. Заказаћемо састанак с представницима Покрајинског фонда за здравствено осигурање да бисмо обезбедили да Боровичине фирме плате доприносе под повољним условима – рекао је покрајински секретар за привреду и запошљавање Мирослав Васин, приметивши да мере које се предузимају нису у вези с будућношћу предузећа већ гасе пожар, а дим остаје да се пуши, што није добро.По његовим речима, Покрајина може дугорочно да помоћи предузећу „Дунав група агрегати” јер планира да у буџету за 2013. годину предвиди више новца за речни саобраћај, да приоритет у наредне три године буде развој саобраћаја на рекама у односу на друмски превоз.- Активираћемо ледоломце и путем стратешког споразума с Кином отворићемо логистички центар, можда у Луци „Нови Сад„ или на неком другом пристану – додао је Васин.Директор Фонда за капитална улагања Небојша Маленковић казао је да Фонд измирује обавезе и није дужан ниједном предузећу.- Фонд и Покрајина не сносе одговорност за лоше финансије. Напротив, добар смо партнер, и на располагању смо и фирмама и локалним самоуправама ради изградње комуналне инфраструктуре – навео је Маленковић.
Блокаде рачуна и наплата
Развојна банка Војводине тек је један од поверилаца јер предузећа имају кредите и код других банака. Борислав Вујић из Развојне банке казао је да желе да помогну где је то могуће. РБВ, на пример, држи блокиран рачун предузећу „Хидрограђевинар” у Сремској Митровици, који је дужан више од две стотине милиона динара. У блокади је и рачун АД „Војводинапут” у Зрењанину. То предузеће је у минусу 1,280 милиона динара.– Има три могућности: да предузећа плаћају кредите, реструктурирање ради опоравка фирме и последња мера је извршење, односно принудна наплата – подвукао је Вујић.

Vaspitačima ista koverta
Izvor> Novosti.rs
Država odobrila povećanje zarada, a opštine tvrde da nemaju para za veće isplate. Minimalna plata biće izjednačena - 38.000 dinara
PLATE vaspitača u vrtićima biće od Nove godine ujednačene u celoj Srbiji i minimalno će primati oko 38.000 dinara. Ranije su im se zarade, zavisno u kojoj opštini žive i rade, razlikovale od 15.000 do 20.000 dinara.Ovo je propisano uredbom koju bi Vlada Srbije trebalo da usvoji do kraja godine, nakon protokola koji je potpisan sa sindikatima. Zaposleni u vrtićima su zadovoljni, ali se u opštinama drže za glavu, jer ne znaju kako će da ”namaknu” dodatne milione, kako bi povećali plate vaspitačima.- Ministarstvo finansija procenilo je da samo 15 opština i gradova ne može da obezbedi sredstva i njima će dati dodatnih ukupno 150 miliona dinara na godišnjem nivou - objašnjava Ljiljana Kiković, predsednica Nezavisnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja. - Sada kolege primaju od 30.000, pa do 43.000 dinara. Novom uredbom će koeficijenti biti ujednačeni i njihove zarade doći će na minimalnih oko 38.000 dinara. U bogatijim gradovima, sa višom cenom rada, i dalje će moći da primaju više od toga.
POPUST ISTI ZA SIROMAŠNE I IMUĆNE
Rešenje koje predlaže SKGO je da se boravak u vrtiću plaća srazmerno primanjima roditelja. - Moja plata je oko 90.000 i supruga kao nastavnik u školi zarađuje još 40.000 dinara, a plaćamo 20 odsto ekonomske cene isto kao i neki roditelj koji zarađuje 20.000 mesečno. Trebalo bi napraviti model po kome će, zavisno od zarade, neko plaćati više, a neko manje - smatra Saša Paunović.
Bač, Žabalj, Ljubovija, Žagubica, Zaječar, Aleksandrovac, Crna Trava i Brus, Prokuplje neke su od 15 opština koje će dobiti dodatna sredstva da bi isplatile zarade vaspitačima.I dok će ove najsiromašnije opštine dobiti pomoć države, ostale se bune, tvrdeći da neće moći da ispune obavezu koja im je nametnuta. Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uključila se, tražeći objašnjenje kako opštine da plate ovaj novi namet.- U Paraćinu od 500 ljudi koji plate primaju iz lokalne kase, oko 150 zaposleno je u vrtićima. Ova uredba nama znači trošak od najmanje deset miliona dinara godišnje, koje nemamo odakle da obezbedimo - kaže Saša Paunović, prvi čovek opštine Paraćin i predsednik SKGO.U svih 169 predškolskih ustanova radi oko 22.500 ljudi, od čega je oko hiljadu zaposleno u 15 najsiromašnijih opština, koje će dobiti pomoć države za plate.

30. novembar 2012.

Sindikat upozorava na pogoršanje standarda
Izvor: Beta
BEOGRAD - Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) upozorio je danas da će život u Srbiji iduće godine biti mnogo teži zbog većih poreza i akciza, stalnih poskupljenja i sve manjih primanja."Smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika, sužavanje radničkih prava, pad životnog standarda, državne mere štednje koje su isključivo na teret radnika, razlozi su za nezadovoljstvo sindikata, ali i svih građana Srbije", piše u saopštenju SSSS-a.Po proceni tog sindikata, više od dva miliona ljudi imaće smanjene prihode u 2013. godini, a standard građana biće niži za više od 10 odsto."Najavljeno povećanje akciza prouzrokovaće pad zarada za 10 odsto u odnosu na ovu godinu, jer je tolika razlika između procenjene inflacije i minimalne stope od dva odsto ekonomskog rasta, koja se predviđa predlogom budžeta", ukazao je SSSS.Privatni sektor će, kako procenjuje sindikat, zbog loše ekonomske politike i dalje biti izložen velikom pritisku i uslediće otpuštanja radnika."Donošenjem izmena zakona o akcizama i porezu na dobit pravnih lica, kao i drugih zakona koji čekaju na usvajanje, doći će do daljeg rasta cena, pre svega troškova domaćinstava i cena osnovnih životnih namirnica, kao i ukupnih troškova poslovanja preduzeća", upozorio je SSSS.Procene tog sindikata su da su prihodi republičkog budžeta za 2013. godinu precenjeni, a rashodi potcenjeni."Strahujemo da će predloženi budžet povećati nezaposlenost i drastično uvećati zaduživanje Srbije", ističe se u saopštenju Samostalnog sindikata i dodaje da nijedan od predloga zakona bitnih za zaposlene, penzionere i ostale građane, nije razmatran na Socijalno-ekonomskom savetu.

Obradović: Nema para za zahteve pojedinih sindikata
Izvor> Radio 021
Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da to ministarstvo ne može da prihvati zahtev pojedinih prosvetnih sindikata o primeni Uredbe o koeficijentima za 2013.On je rekao da su predlogom budžeta za narednu godinu izdvajanja za obrazovanje limitirana. Ministar je kazao da se sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti sastajao nekoliko puta i da je razlog zašto protokol nije potpisan zahtev pojedinih da plate budu povećane u daleko većem iznosu nego što su ekonomske mogućnosti."Onda smo predložili da iz mnoštva pitanja koji su bili sadržaj tog protokola izaberemo ona za koje postoji saglasnost. Međutim, nema želje za bar minimum zajedničkih pitanja da se usaglasimo, jer se insistira na primeni protokola uredbe o koeficijentima 2013. godine", kazao je Obradović.Prema njegovim rečima, primena te uredbe značila bi povećanje na "mala vrata", dodajući da pojedini sindikati smatraju da je ponuda države o dva povećanja od po dva odsto u aprilu i oktobru sasvim logična, dok drugi misle drugačije.

Ako štrajkujete nema plate!
Izvor> Glas javnosti
BEOGRAD - Štrajk više neće biti alat kojim će nezadovoljni radnici moći da pritiskaju svoje poslodavce - ocenjuju sindikalci Nacrt zakona o štrajku.Novi propis, koji će važiti od iduće godine, zaposlenima zabranjuje ”paradu” izvan radnih prostorija, a u nekim delatnostima je obustava rada sasvim zabranjena ili veoma ograničena.Iako su razgovori o ovom zakonu u samoj završnici, još nema konsenzusa između partnera - države, sindikata i poslodavaca. A još nije dogovoreno ni da li bi radnici trebalo da budu plaćeni tokom bojkota ili bi im primanja bila zamrznuta.Sindikati smatraju da je ovaj nacrt rađen po direktivi Međunarodnog monetarnog fonda i da je veoma represivan."Odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka. U vreme kada većina firmi ne radi i radnici traže zaostale zarade, oni moraju na ulice ili ispred Vlade da bi uopšte bili primećeni. A kada dođe neko zrelije vreme, onda ćemo pregovarati za stolom", kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata.Poslodavcima, pak, prija da se štrajk ubuduće organizuje samo u krugu preduzeća, ali i oni traže pravo na obustavu."Uvođenje ”lokauta” podrazumeva da i poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem" , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.A u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike cene da je ovaj nacrt zakona bolji od dosadašnjeg. "Ovo ne znači da radnici ne mogu na ulice, ali to je onda već protest i u tom slučaju mora da bude organizovan u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, odnosno prijavljen MUP", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar. Martinović dodaje i da će ubuduće štrajk moći da organizuje i policija, ali da je on apsolutno zabranjen za vojsku, BIA, državne službenike na položaju, Hitnu pomoć:"Minimalan proces rada potreban je samo u delatnostima od opšteg interesa, odnosno na poslovima koji su važni za život i zdravlje stanovnika, kao što je, na primer, vodovod i energetika. A tehnološki minimum proizvodnje moraće da održe i zaposleni u preduzećima u kojima bi zaustavljanje procesa rada dovelo do nenadoknadivih gubitaka i štete, a to su hemijska i metalska industrija"..

29. novembar 2012.

Sindikat pravosuđa Srbije
Novi udar na prava zaposlenih

e-Novine
Sindikat pravosuđa Srbije upozorio je u sredu Vladu i Skupštinu Srbije da je nezakonit član 15. Predloga o Budžetu kojim Vlada sebi daje za pravo da, jednostrano i bez saglasnosti druge ugovorne strane, suspenduje posebne i pojedinačne kolektivne ugovore.
Naglašavajući da u zemlji nije uvedeno vanredno stanje te da ministri i poslanici nisu preki sud, Sindikat pravosuđa Srbije u saopštenju podseća da je već "zauvek suspendovan" Opšti kolektivni ugovor, dok se sada suspendovanjem posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora umanjuju, odnosno suspenduju stečena prava zaposlenih."Prema našem mišljenju, žalosno je to što Budžet branite od onih koji su materijalno najugroženiji i koji su po primanju ispod nivoa i mentalne i fizičke izdržljivosti. Jednom rečju, od sirotinje. Sa druge strane, a prema informacijama koje svakodnevno dobijamo, Budžet bi trebalo čuvati upravo od funkcionera kojima su poverena javna ovlašćenja i čije reformske promašaje masno plaćamo. Doduše, sve u skladu sa zakonom. Umesto da odgovaraju, oni menjaju funkcije i šetaju iz jedne u drugu granu vlasti, i dalje odlučuju o sudbini ove zemlje i ovog opljačkanog naroda. Zakon ne sme da služi kao zaklon", upozorava se u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije.

Kineske kompanije u redu za posao
Beograd -- Kako izabrati među kineskim građevinskim kompanijama koje u sve većem broju kucaju na vrata naših Ministarstava i lokalnih samouprava.


Foto: ilustracija (sxc.hu)Kineska država je odvojila fond od 10 milijardi dolara da po preferencijalnim uslovima pomogne razvoj energetike i infrastrukture u zemljama Jugoistočne Evrope.

To se svakako može posmatrati kao pomoć u izvornom smislu pošto su procedure za navedene državne kredite jednostavnije i brže, projekti se prioritiziraju po potrebama Srbije a ne finasijera, a u izvođenje se uključuju kineski izvođači od kojih očekujemo da budu jeftiniji od zapadnih koji pobeđuju na tenderima finansiranim od strane Svetske banke, EBRD i EIB-a.

Zato smo već navikli da svaki dan čujemo o novom projektu, novom kilometru puta, novoj hidro ili termocentrali, ali i o novoj kineskoj izvođačkoj firmi čiji su predstavnici došli iz velike Kine u malu Srbiju otvarajući novo tržište za svoje usluge. Aktuelno pitanje je kojim se sve kriterijumima treba voditi pri izboru izvođača sa dalekog istoka.

Igre velikih brojeva često mogu zavarati. Nešto što je za Kinu malo, za nas je ogromno, njihove “male” regionalne kompanije za nas mogu biti nestvarno velike. Osim samih kompanija, potrebno je dobro poznavanje i kineske poslovne prakse, njihovog tržišta i običaja, kako bi se napravila i razumela razlika među kompanijama. Dobar glas se daleko čuje a loš još dalje, pa zato moramo i mi osluškivati i dobro proceniti kome poveravamo strateške projekte i zašto.

Sve je krenulo sa Međudržavnim ugovorom između Srbije i Kine potpisanim u Pekingu 2009. godine. Odmah je nominovan sa naše strane projekat revitalizacije termoelektrane ”Kostolac B”. Interesantno je da je projektom, u prvoj fazi vrednim 250 miliona evra, obuhvaćena izgradnja sistema za odsumporavanje – što ima za cilj dostizanje ekoloških standarda postavljenih direktivama Evropske Unije. Za izvođača je odabran China Machinery Engineering Corporation – CMEC. CMEC je pre skoro 30 godina bila prva kompanija koja je izvela energetski projekat u inostranstvu uz kredit kineske države, a nalazi se duži niz godina na listi ENR 225 – najmerodavnijoj listi 225 najvećih svetskih izvođača.

EPS i konzorcijum kineskih kompanija China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC), potpisali su 2011. Protokol o izgradnji trećeg bloka TE ”Nikola Tesla B“ i otvaranju kopa Radljevo. U stručnoj javnosti se procenilo da je jedina referenca navedenih kompanija da dobiju priliku za razvoj ovog 2 milijarde evra vrednog projekta činjenica da je vlasnik kompanije CEE bio tadašnji sponzor našeg najpoznatijeg sportiste, a svrha potpisivanja – predizborna kampanja. CEE se bavio manjim projektima iz oblasti solarne energije, dok je SEC radio termo projekte isključivo lokalno oko grada Shenzen koji je i njegov osnivač. Pocetkom 2012. EPS je sklopio sa kanadsko-kineskim konzorcijumom Lavalin i China Nuclear Power Engineering Co – CNPEC, Memorandum o saradnji za razvoj projekta reverzibilne hidrocentrale "Bistrica", čija je vrednost procenjena na oko 600 miliona evra. Reference poznatog Lavalina nisu sporne, dok se postavlja pitanje da li CNPEC-a ima reference u hidrogradnji potrebne za ovako veliki projekat. I koji je zapravo smisao angažovanja kompanije koja se bavi nuklearnim postrojenjima na jednom ovakvom projektu, pored toliko respektabilnih kineskih hidroenergetkih kompanija. Ako Dunav ne stiže do Kine, Kina je stigla do Dunava. "Kineski most" u Zemunu gradi China Road and Bridge Corporation – CRBC, na osnovu ugovora potpisanog 2009. godine. U međuvremenu se saznalo da se CRBC nalazi na "crnoj listi" Svetske banke – listi kompanija koje su uhvaćene u internacionalnoj korupciji. Po nedavnim vestima iz Makedonije, tamošnja Vlada je raskinula saradnju sa navedenom kompanijom nakon dobijanja izveštaja Svetske banke. S druge strane, u Srbiju je došla najrespektabilnija kineska kompanija Sinohydro, kojoj je tekst posvetio ugledni Financial Times a o njoj je pisao B92. Navedena kompanija sa 130.000 zaposlenih, koja se bavi svim vrstama energetskih i infrastrukturnih projekata, zainteresovana je za Koridor XI i Moravski koridor, a otvorila je Evropsku kancelariju upravo u Beogradu. Nalaze se na 14. mestu ENR 225 liste, a na drugom među kineskim kompanijama u internacionalnim poslovima. China State Construction Engineering Corporation – CSCEC, izrazila je takođe interesovanje za projekte u Srbiji. Ova velika kompanija sa ENR 225 liste se bavi visokogradnjom – oblakoderima i hotelskim kompleksima, i ovde teško može naći projekat u skladu sa svojom ekspertizom. Ali teško da će i dobiti šansu pošto se takođe nalazi na crnoj listi Svetske banke, uz CRBC kao još jedna među 14 kažnjenih kineskih kompanija. Crna lista inače broji preko 300 kompanija iz celog sveta.U Srbiju su trbuhom za kruhom jureći koridore koje će Kina finansirati sa preko milijardu evra, došle i neke manje kompanije putogradnje takozvane "provincijske" kompanije, kao što su Chongqing International Construction Corporation - CICO i Shandong Hi-Speed Group. CICO se u pokrajinskoj Vladi interesovao za koridor Novi Sad-Loznica. Shandong se sa druge strane prijavio na prakticno sve koridore “u ponudi”, iako podaci na njihovom sajtu ukazuju da su prvenstveno diversifikovana investiciona kompanija a ne građevinska firma i da u građevinskom delu grupe imaju svega 4.500 zaposlenih. Ova kompanija je ipak poznata u svetu, ali po pogrešnom predračunu troškova gradnje sada već čuvenog Qingdao Haiwan mosta, koji su naručili za potrebe svoje provincije. Shandongovi inženjeri su predračunali troškove na milijardu evra, a konačni trošak gradnje je izašao na neverovatni pet ili šest puta veći iznos! Ovo je odgovor i najbolji dokaz da "nije svejedno", i da je pravi izbor izvođačke kompanije presudan.

Plata u Srbiji na 34.mestu u Evropi
Izvor: Novosti
Prosečan Srbin raspolaže sa tri puta nižim godišnjim dohotkom od prosečnog Evropljanina.
Prema studiji o kupovnoj moći nemačke agencije za istraživanje tržišta GfK, građani Srbije nalaze se na 34. mestu od ukupno 42 evropske zemlje, a raspolažu sa 2.996 evra po glavi stanovnika godišnje."U poređenju sa državama bivše Jugoslavije, Srbija se prema kupovnoj moći stanovnika može svrstati u zemlje srednjeg ranga“ - ističu u GfK agenciji. Prosečan iznos kojim raspolažu potrošači ove godine najbliži je onom u Bugarskoj, ali čini svega oko tri petine iznosa koji je na raspolaganju građanima Hrvatske. Sa 10.356 evra po glavi stanovnika, Slovenija je neprikosnoveni lider među zemljama istočne Evrope. Postoje značajne razlike između severnih i južnih delova Srbije kada je reč o kupovnoj moći stanovnika. Kada je reč o regionima, najviši standard je u Vojvodini, tako su tri od četiri okruga sa kupovnom moći iznad republičkog proseka nalaze upravo u toj pokrajini. Okrug grada Beograda ističe se po najvišoj kupovnoj moći, 30 odsto iznad republičkog proseka. Interesantno je da stanovnici Beograda na godišnjem nivou raspolažu sa 500 evra više nego stanovnici Rumunije u proseku, ali i 500 evra manje od žitelja Crne Gore. "Najveći deo jugoistočnog dela Srbije raspolaže kupovnom moći ispod proseka. Sa skoro četrdeset posto manjim iznosom od prosečnog, raspolažu stanovnici Topličkog okruga, koji je ujedno i najsiromašniji okrug u zemlji", pokazuje najnovije istraživanje GfK. I dok Srbi raspolažu sa dohotkom koji je skoro sedam puta niži od nemačkog, prosek za Evropu iznosi 12.806 evra. Najsiromašnija je Moldavija sa 1.257 avra po stanovniku, a najbogatiji Lihtenštajn, gde je kupovna moć dostigla 57.000 evra godišnje. Ako je za utehu, bogatije države imaju i daleko više troškove života.

23. novembar 2012.

Radnicima „prekipelo” u Mlekari „Subotica”
Najavljene reorganizacije prethodile su gašenju nekoliko mlekara, a tim povodom sindikat zahteva objašnjenje od rukovodstva
Subotica – Umesto najavljivanog izlaska na strane berze ili prodaje nekoj velikoj kompaniji, Mlekari „Subotica“ preti zatvaranje, tvrdi za „Politiku“ Jelena Nimčević, predsednik fabričkog sindikata. Prvi čovek sindikata te mlekare kaže da je odlučila da izađe u javnost jer je reč o reorganizaciji koja je već dovela do zatvaranja mlekara u Odžacima, Pivnicama, Novom Sadu i Zaječaru.– Naš distributivni centar premešten je u nacionalni log, a sindikat je dobio i zvanično obaveštenje da je u planu premeštanje našeg magacina, kao i transporta u Beograd. Takođe, najavljeno je i da će od 1. januara naredne godine i celokupna administracija „Mlekare“ biti preseljena u „Imlek”. Mi ne znamo šta to znači za naše zaposlene, koji će dobiti otpremnine ili će potpisati ugovor o prelasku u nacionalni log, gde im se u narednih godinu dana garantuje plata u visini sadašnje, ali njihova budućnost je neizvesna – kaže Nimčevićeva.Uostalom, u Mlekari „Subotica“ sada radi 12 bivših radnika „Novosadske mlekare“ koji svaki dan putuju 200 kilometara do svog radnog mesta. Za sada imaju organizovani prevoz i svi rade u dnevnoj smeni, što je podrazumevalo da se Subotičani angažovani na ovim poslovima prebace u noćnu smenu. Jelena Nimčević kaže da je najavljeno da će i ovi „novosadski“ radnici biti razmešteni po odeljenjima, što će verovatno dovesti do toga da će odustati od takvog radnog mesta.– Ubeđuju nas da se celokupna reorganizacija radi zbog smanjenja troškova proizvodnje, a dokazano je da ne postoji ekonomska opravdanost prebacivanja naših odeljenja u nacionalni log. Tražili smo te ekonomske podatke od poslodavca, ali ih nismo dobili i iskoristićemo sve zakonske mogućnosti da nam oni budu dostavljeni. Mi nismo protiv našeg poslodavca i ne radimo protiv njega, ali se ne slažemo sa nekim njegovim postupcima – kaže Jelena Nimčević.U Mlekari „Subotica“ zaposleno je 250 radnika, od čega je 239 sindikalno angažovano. Ovo je i jedina naša mlekara koja ima dozvole za izvoz, i sve međunarodne sertifikate kojima se potvrđuje da je ovdašnji proces proizvodnje isti kao i u bilo kojoj drugoj mlekari u Evropi. Subotička mlekara ima i stabilan ulaz mleka sa 237 farmi i do sada su prerađivali oko 170.000 litara dnevno, a Jelena Nimčević kaže da nakon zatvaranja okolnih mlekara sada prerađuju i do 220.000 litara. Od 2003. godine posluju u okviru Investicionog fonda „Salford“ koji je formirao i Denjub fuds grupu, i u više navrata najavljivana je njena prodaja velikim evropskim brendovima, ali su u poslednjem trenutku kupci odustajali.

Psiholog predaje engleski, kineziterapeut fizičko
Izvor: RTV NOVI SAD
Novim Pravilnikom o stepenu obrazovanja nastavnika proširena je lista zvanja za izvođenje nastave u osnovnim školama, što je prema tvrdnjama predstavnika Sindikata prosvete, dodatna degradacija profesije prosvetnog radnika.
Tako, na primer, za posao nastavnika fizike u osnovnoj školi može da konkuriše master fizike, smer meteorologija; časove informatike može da drži profesor tehnike i mediotekarstva, dok nastavnik muzičkog može biti dirigent ili čembalist.Takođe, ukoliko ste mislili da pedagozi, psiholozi i bibliotekari mogu da rade isključivo u svojoj struci, prevarili ste se.Novim Pravilnikom o stepenu obrazovanja nastavnika u osnovnim školama, omogućeno im je da predaju engleski nižim razredima, dok diplomirani organizator sportske rekreacije i kineziterapeut može da konkuriše za mesto nastavnika fizičkog.U celoj priči najmanje je jasno zašto se dodatno proširuje lista kandidata za nastavnika, kada u ovom trenutku 2.000 profesora razredne nastave čeka na posao.

22. novembar 2012.

Salford hoće da zatvori i Subotičku mlekaru?
Izvor: Kamatica, B92, Beta,
Predsednica sindikata Subotičke mlekare Jelena Nimčević izjavila je da Salford grupacija ima nameru da zatvori i Subotičku mlekaru. Kako je najavila zbog toga će bez posla ostati 40 radnika.- Namera Salford grupacije je da uradi restrukturiranje po principu prebacivanja transporta, radnika, magacina i kancelarija u beogradski Imlek, pod obrazloženjem da je to jeftinije - kazala je Nimčevićeva.Prema njenim rečima, Subotičku mlekaru čeka "sudbina" Zemunske, Pivničke, Odžačke, Novosadske i Zaječarske mlekare. Nimčević je ocenila da je strah i uznemirenost zaposlenih u Subotičkoj mlekari opravdan, jer "žele da je zatvore, kao što su zatvorili i Novosadsku mlekaru". - Moramo da dignemo glas i da se izborimo za naša prava, jer će u Subotičkoj mlekari bez posla ostati više od 40 radnika. Niko nema pravo da narušava finansijsku moć Subotičke mlekare u korist drugog subjekta - kazala je Nimčević. Dodala je da se sindikat obratio i lokalnoj samoupravi, u nameri da se sačuva "jedna zdrava i profitabilna firma kao što je Subotička mlekara".

Saopštenje Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi
Ne prodavati PKB
Izvor>Danas
Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi apelovao je na vlast da ne dopusti da spekulisanje prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd rezultira „još jednom problematičnom prodajom preostalih nacionalnih resursa“. Iz perspektive sindikata, jedino moguća i potencijalno dobrodošla je adekvatna manjinska dokapitalizacija radi dalje modernizacije proizvodnje, kako bi se zaštitila prava radnika i nacionalni interesi Srbije.U saopštenju sindikata navodi se da PKB, nakon promene vlasničke strukture i prelaska u okrilje grada Beograda, danas predstavlja pojedinačno najvažniji faktor u snabdevanju tržišta mlekom i svežim mesom.Sindikati ističu da PKB izmiruje apsolutno sve obaveze prema državi od 1. marta, da je kompanija ove godine investirala 15 miliona evra u proizvodnju, da predstavlja najveću farmu muznih krava u celoj Evropi, da će prvi put nakon 20 godina, poslovnu godinu završiti s profitom i da se, kako ističu, za 2000 zaposlenih redovno isplaćuju prosečne neto zarade od 46.000 dinara...

Sindikat: Radnici "dovedeni na ivicu ambisa"
Izvor: Kamatica, Beta
Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala upozorio je danas da nije tačna tvrdnja pojedinih privrednika da postojeći Zakon o radu onemogućava veće zapošljavanje ukazujući da je surova realnost da se prava radnika u Srbiji ne poštuju.
- Nije smetnja zakon o radu odnosno neke njegove odredbe koje tobože sprečavaju veću zaposlenost, a otpuštanje radnika košta 'više' nego razvod - već dugi niz godina sprovođen neoliberalni koncept društva i odsustvo društveno i socijalno odgovornog ponašanja političkih i privrednih elita - rekao je predsednik sindikata Duško Vuković.Vuković je upozorio da su radnici u Srbiji "dovedeni na ivicu ambisa" i da minimalna zarada ne može da podmiri ni osnovne egzistencijalne potrebe.- Svedoci smo iz godine u godinu masovnog smanjenja broja zaposlenih, a porasta rada 'na crno', sve nižih zarada, uključujući i minimalne zarade koje realno ne podmiruju potrošačku korpu i dostojanstvo života... - rekao je on.Podsetimo, predsednik poslovnog udruženja Poslodavac Miodrag Kostić rekao je da postojeći Zakon o radu veoma komplikuje proceduru otpuštanja radnika i više vodi računa o zaposlenom koji treba da dobije otkaz, nego o onome koji treba da ostane da radi.Kostić se našalio i da mu je bilo mnogo lakše da se razvede od žene nego da otpusti radnika.

Nikolić: Hoću da plate budu veće
Izvor: Tanjug
Vršac -- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da će insistirati da plate radnika budu veće, ali nije izneo više detalja o tom svom planu.
Nikolić je najavio da će tokom njegovog mandata biti mnogo stranih investicija, a da je investicija u Vršcu italijanske kompanije Lamp san prospero, koja se bavi bavi proizvodnjom aluminijumskih i plastičnih folija za farmaceutsku industriju, samo jedna od njih. Nikolić je posetio i Vršačku pivaru koja je najstarija u Srbiji, i pozvao investitore da ulažu u tu pivaru, kojoj je potreban strateški partner. Nikolić je u prisustvu ambasadora Nemačke Vilhelma Hajnca, Italije Armanda Verikija i Velike Britanije Majkla Devenporta poručio da je pivari, koja se nalazi u stečaju, neophodan strateški partner. "Vi ćete probati pivo i ako vidite da vredi, a ja znam da vredi, radićemo na tome" kazao je Nikolić ambasadorima. Predsednik Srbije je objasnio da je u predizbornoj kampanji obišao "Vršačku pivaru" i da je i tada verovao da ona mora da opstane."Ako i vi sada imate utisak da ovim ljudima treba pomoći, da ova pivara vredi i da treba da opstane, znajte da ovoj pivari treba stateški partner", istakao je Nikolić. On je novinarima ispričao i da se sa novim nemačkim ambasadorom na prijemu u ambasadi te zemlje dogovorio da zajedno obiđu ovu pivaru."Tada ste pohvalili nemačko pivo, a ja sam rekao da imamo i mi naše i obećali smo da ćemo se ovde naći da se uverite u to" rekao je Nikolić.Direktorka pivare Ljiljana Dobrosavljević je istakla da je to najstarija srpska pivara osnovana 1742. godine kada su postavljeni temelji pivarstva u Vršcu. Ona je istakla da se pivara danas nalazi u stečaju i da se nada da će pronaći dobre kupce jer za to ima sve neophodne kvalitete. Prema njenim rečima, dok god i jedna flaša izlazi iz Vršačke pivare za njih pivara živi.Nikolić je izjavio da će Srbija ispuniti sve uslove koje je EU postavila i drugim zemljama kandidatima, ali da bi postavljanje novih uslova značilo da Evropa neće Srbiju."Ako nas hoćete, tu smo, a ako imate nove uslove, znači da nas nećete", rekao je Nikolić u Vršcu prilikom otvaranja fabrike italijanske firme Lamp ist (east), koja je deo kompanije Lamp san prospero.

21. novembar 2012.

Metalska industrija Srbije u veoma teškom stanju
Izvor>Beta
Metalska industrija Srbije je u velikoj krizi i da bi opstala mora da obezbediti posao na domaćem tržištu, ocenjeno je u utorak na javnom slušanju o stanju u metalskoj industriji Srbije."Svi poslovi u Srbiji moraju biti dodeljeni preduzećima u metalskoj industriji Srbije," izjavio je predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović na javnom slušanju u Skupštini Srbije.Prema njegovim rečima, ukoliko to bude učinjeno proizvodnja će odmah skočiti za 20 odsto.Vujović je rekao da se mora zabraniti da sva javna i javno komunalna preduzeća i lokalne samouprave koriste proizvode stranih firmi iz metalske industrije.Prema njegovim rečima, potrebno je oebzbediti i jeftina sredstva za obrtni kapital, sredstva za zapošsljavajne i nastaviti restrukturiranje preduzeća.

Bez dogovora Saveza sindikata i Vlade RS
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Predstavnici Vlade i Saveza sindikata Republike Srpske, nakon šestosatne javne rasprave, nisu postigli saglasnost o prednacrtu ekonomske politike i budžeta Republike Srpske za 2013. godinu. "Sindikat neće prihvatiti nijednu odluku koja je usmjerena ka umanjenju stečenih radničkih i sindikalnih prava", naglašava se u saopštenju Saveza sindikata Republike Srpske.U saopštenju se napominje da je težište zahtjeva Saveza sindikata Republike Srpske na smanjenju stope nezaposlenosti, očuvanju postojećeg broja zaposlenih, reindustrijalizaciji, finansijskoj disciplini i odgovornosti.Savez sindikata Republike Srpske, koji čini 15 granskih sindikata, svoje zahtjeve u vezi sa ekonomskom politikom i budžetom Srpske za 2013. godinu usmjerio je ka jačanju realnog sektora, odnosno prava zaposlenih u realnom sektoru, kao i prava radnika zaposlenih u javnom sektoru.Predstavnici Unije sindikata budžetskih i javnih korisnika u Savezu sindikata ostali su pri svojoj odluci od 19. novembra, uz saglasnost da se o budžetu za iduću godinu nastave pregovori sa resornim ministrima i Vladom RS.Premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić naglasio je da će Vlada razmotriti sve dostavljene i izrečene stavove sindikata u vezi sa ekonomskom politikom i budžetom za 2013. godinu i izjasniti se o njima, dodaje se u saopštenju.U javnoj raspravi, koja je danas održana u Domu sindikata u Banjoj Luci, delegaciju Vlade RS predvodio je premijer Aleksandar DŽombić, a delegaciju sindikata predsjednik Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić.

20. novembar 2012.

Мартиновић: Нема сагласности за продужење рада на одређено
Izvor> Pravda
БЕОГРАД – Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Мартиновић рекао је данас да нема сагласности социјалних партнера за две кључне промене Закона о раду, које се односе на продужавање рада на одређено и исплату отпремнина.Мартиновић је гостујући на РТС-у нагласио да је на предлог Међународног монетарног фонда припремљена верзија Закона о раду која је подразумевала могућност продужавања рада на неодређено са 12 месеци на три године и исплату отпремнина према радном стажу који је проведен код последњег послодавца.- Ми смо доста времена провели са социјалним партнерима, дефинисано је да нема сагласности и то је оно што нас онеспокојава. Синдикати сматрају да продужавање рада на три године представља даље обесправљивање раднике, док послодавци сматрају да би то поспешило запошљавање – рекао је Мартиновић.Он је додао да су послодацви тражили да исплаћују отпремнине запосленима само за радни стаж који су провели код њих, али има и запослених са дугим радним стажом и да никада нису добили отпремнине и да се тренутно ради на проналажење решења како би се и они обештетили.Мартиновић је казао да се приводе крају измене Закона о штрајку и Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, и да се нада да ће ускоро бити и усвојени.- Остало је само неколико отворених питања. Рецимо код Закона о штрајку, то је могућност исплате зарада током штрајка – нагласио је он.Што се тиче Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, Мартиновић је нагласио да је једна од измена и укидање пенала послодавцима који нису могли да запосле особу са инвалидитетом.До сада су послодавци плаћали две врсте пенала, док ће изменама Закона предвиђено да плате само новчану надокнаду у износу 50 одсто од просечне плате.

15. novembar 2012.

Sindikat pravosuđa zahteva izjednačavanje zarada
Izvor> Danas
Beograd - Sindikat pravosuđa Srbije zahteva od Ministarstva pravde i Ministarstva finansija da se zarade u pravosuđu izjednače, kao i da osnovica za obračun plata bude ista kao u Vojsci Srbije ili policiji, odnosno da bude 25.512 dinara. Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, kaže za Danas da su se članovi ovog sindikata pre dva dana sastali sa predstavnicima Ministarstva pravde kako bi otpočeli socijalni dijalog. Prema njenim rečima, zaposleni u pravosuđu primaju često i duplo manje plate od zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Spremačice i kafe kuvarice u sudu primaju platu koja je manja od republičkog minimalca i iznosi nešto više od 18.000 dinara, dok je mesečna zarada daktilografkinja i zapisničara oko 28.000. Plata sudija i tužilaca iznosi 96.000 dinara. Sa druge strane, predsednik bilo koje opštine u Srbiji, bilo razvijene ili nerazvijene, prima duplo veću platu od sudijske, što za nas predstavlja diskriminaciju, ukazuje Miloševićeva. Prema njenim rečima, predstavnici sindikata će od premijera Ivice Dačića i ministra finansija Mlađana Dinkića zahtevati objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi manje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

14. novembar 2012.

Продужен колективни уговор са синдикатима Железаре
Izvor> Tanjug
БЕОГРАД – Менаџмент „Железаре Смедерево“ добио је данас одобрење Радне групе Владе Србије за железару да са репрезентативним синдикатима потпише Анекс о продужењу важења постојећег Колективног уговора у трајању од једног месеца, до 15. јануара 2013. године.Тиме је избегнута ситуација да 5.200 запослених у „Железари Смедерево“ остану без Колективног уговора и да настане “безуговорно стање”, у коме се не би знала права и обавезе запослених и послодавца, саопштили су данас репрезентативни синдикати у Железари „Независни синдикат металаца“, „Самостални синдикат“ и синдикат АСНС.Потписивање Анекса о продужењу важења постојећег Колективног уговора у трајању од једног месеца, са могућношћу даљег анексирања, синдикати су оценили као свој велики успех у циљу заштите права и интереса запослених.Анексирањем постојећег Колективног уговора радници задржавају сва права и обавезе која су запослени имали у претходне три године. Такође се даје шанса новом стратешком партнеру да са репрезентативним синдикатима уговори нов колективни уговор, како је то прописано позитивним законима Републике Србије, наводи се у саопштењу ова три синдиката.

Dan štrajkova - neredi u Evropi
Izvor: B92, Tanjug, Dojče vele
Madrid -- Talas nezadovoljstva zapljuskuje Evropu. Protesti radnika u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji. Bilo sukoba, 150 uhapšenih.

U okršajima demonstranata i policije u Madridu ima više desetina povređenih, a grupa od stotinjak studenata se sukobila s policijom u Milanu.

Evropska konfederacija sindikata je pozvala radnike da u što većem broju izađu na ulice, a u protestima će učestvovati 40 organizacija iz 23 evropske zemlje. Rojters navodi da se milioni očekuju na ulicama.

"Oštre mere štednje su slepa ulica, od koje moramo da odustanemo. One samo povećavaju nejednakosti, zbog njih raste socijalna nestabilnost, a ekonomska kriza se ne rešava", saopštilo je udruženje sindikata, koje je Dan evropske akcije i solidarnosti označilo i kao Prvi panevropski generalni štrajk.

Pirinejsko poluostrvo biće posebno pogođeno, jer sindikati od ponoći organizuju generalni štrajk, a širom kontinenta je već otkazano više od hiljadu letova i saobraćaj je blokiran.

U Španiji se boje "grčkog scenarija", dok drugi smatraju da je državi potreban radikalni novi početak. Tamo su i protesti najradikalniji. Do večeri kada je na ulice Madrida izašlo na destine hiljada demonstranata, 118 osoba je uhapšeno, dok je 74 ljudi, među kojima 43 policajca povređeno.

Među uhapšenima su dve osobe kod kojih je pronađen materijal za pravljenje eksploziva. U centru Madrida policija je u jednom okršaju sa demonstrantima upotrebila i gumene metke, a više izloga je razbijeno, naveo je Rojters.

Na glavnom trgu u španskoj prestonici bio je okačen transparent "Oduzimaju nam budućnost", dok je iznad demonstranata, kojih se prema najvećem španskom sindikatu Komisiones obreras okupilo više od milion, preletao policijski helikopter.

Foto: Beta, AP
Podršku međunarodnom danu akcije dala su i tri sindikata u Srbiji. U organizaciji Policijskog sindikata Srbije, Ujedinjenih sindikata Sloga i Novog sindikata zdravstva u Beogradu se okupilo oko 300 ljudi.



Demonstranti su tokom jutra lepkom i novčićima "blokirali" bankomate, a na izlozima u mnogim gradovima osvanule su nalepnice s porukama protiv vlade i evropskih mera štednje.

Sindikati su saopštili da se štrajku priključilo skoro sto odsto radnika u industriji automobila, energetike, brodogradnje i građevine. Zvaničnica ministarstva rada Kristina Dijas ipak kaže da se štrajk neznatno primećuje u oblastima otpreme robe i prodaje hrane u najvećim gradovima.

Ona je kazala da je potrošnja električne energije, koja je pokazatelj industrijske aktivnosti, smanjena za 11 odsto.

Protesti su prerasli u nasilje i u Italiji, gde se destine hiljada studenata i radnika u više gradova sukobilo sa policijom, a upotrebljen je i suzavac.

U Rimu su demonstranti na policiju bacali kamenice, flaše i petarde, a oko 60 ljudi uhapšeno.

Sukoba je bilo i u Portugalu, gde je policija upotrebila pendreke kako bi rasterala demonstrante ispred parlamenta u Lisabonu, a tom prilikom povređeno je pet osoba, od kojih jedna teže.

Demonstranti su gađali policiju kamenicama više od sat vremena, a zatim su policajci uzvratili i rasterali demonstrante, prenosi AFP. Protesti protiv mera štednje održane su i u drugim portugalskim gradovima, uključujući Porto na severu zemlje gde se okupilo oko 2.000 ljudi.

Štajkovi u Španiji i Portugaliji pored najnasilnijih bili su i najveći, pri čemu je na stotinu letova otkazano, škole su zatvorene, automobilska industrija je bila u prekidu, dok su lučki i železnički saobraćaj radili smanjenim kapacitetom.

Oko 100 demonstranata protestovalo je mirno u centru Atine, noseći velike italijanske, portugalske i španske zastave i transparente sa natpisom "Stvarno je dosta". Sindikati su izašli na ulice tokom dana i u Francuskoj, Poljskoj i Kipru, a belgijskim demonstrantima je u pomoć pritekla i magla, pa su železničke veze sa drugim zemljama obustavljene
U Francuskoj pet sindikata organizovalo protestne šetnje u više od 100 gradova, ali nije pozvalo na štrajk.Mirnih demonstracija sa manjim brojem učesnika bilo je i u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj.
Španci: Vlada nije ispunila obećanja
Penzionisani profesor istorije Alberto Lopez 40 godina je pokušavao da svoje studente nauči da je španska demokratija, zbog još prisutnih posledica građanskog rata i Frankove diktature, veoma krhka:„Španci, posle 40 godina diktature, još nisu naučili da cene demokratiju. Nismo savladali proces tranzicije. Mislim da moramo iznova da organizujemo našu državu, da moramo početi od početka.“ Upravo to traže i hiljade ljudi koji skoro svakodnevno protestuju na ulicama Madrida, Valensije ili Barselone, uprkos kiši, hladnoći i vetru. U današnjem generalnom štrajku učestvovaće i službenici javnih službi. Svi oni zahtevaju veću transparentnost i pravdu i žele da sačuvaju posao. Pod udarom kritike nalazi se i javna administracija zbog beskorisnih fondacija, škola, univerziteta i preklapanja nadležnosti. Direktor filmske kompanije „Onli 925“ Oskar Vigiola podržava masovne proteste: „Naša vlada nije ispunila izborna obećanja, lagali su nas. Građani imaju pravo da na ovaj način utiču na rad vlade.“ Premijer Marijano Rahoj želi da racionalizuje zdravstveni sistem i uvede obavezno sufinansiranje. Ono što je u Nemačkoj već dugo na dnevnom redu, u Španiji je realnost: dodatne takse za određene posete lekaru i recepte. Bolnice se privatizuju, a razna smanjenja predviđena su i u javnom obrazovanju. Skoro 40.000 nastavnika ostalo je bez posla. Španski sindikati, naravno, ne podržavaju politiku vlade. Predstavnik sindikata CCOO Fernando Lokano kaže: „Štednja i rast moraju se kombinovati tako da stimulišu privredu i otvaranje novih radnih mesta.“
Velika nezaposlenost
Nezaposlenost u Španiji je veća od 24 odsto. U deset procenata španskih domaćinstava nezaposlena su oba roditelja. Nezaposlenost među mladima prešla je 50 odsto. Prošlog petka jedna žena se bacila kroz prozor jer nije bila u stanju da otplaćuje hipoteku za kuću. Više od 500 ljudi svakog dana gubi krov nad glavom jer nisu u stanju da plate hipoteku. „Ljudi gube kuće i potom moraju dodatno da plaćaju dugove. To je vrzino kolo“, kaže Ana Sakistan, stručnjak za imovinska prava. Učiteljica francuskog Aurora Gomez Arahal neće učestvovati u generalnom štrajku. „Umorna sam“, kaže, iako ima sve razloge da protestuje. Ali ne veruje da izlazak na ulice može nešto da promeni.

Završen protest tri sindikata u Beogradu
Izvor>Tanjug
Protestni skup tri sindikata održan je u centru Beograda u znak solidarnosti sa evropskim radničkim sindikatima u okviru međunarodnog dana akcije čiji je cilj poboljšanje radničkih prava. Organizatori protesta, koji je protekao mirno, bili su Ujedinjeni sindikati Srbije "Sloga", Policijski sindikat Srbije i Novi sindikat zdravstva čiji predstavnici su istakali da je uz podršku evropskim kolegama cilj okupljanja i poboljšanje položaja radnika, penzionera i studenata u Srbiji.Protest je počeo na Trgu Slavija, ispred spomenika Dimitriju Tucoviću odakle je kolona sa stotinak pristalica tri sindikata otišla, ne ometajući saobraćaj do zgrade Vlade Srbije gde je protest završen predajom na portirnici sindikalnih zahteva čija je osnova obezbeđivanje boljeg života za radnike.Predsednik Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović rekao je da su članovi tih sindikata danas pokazali da su deo Evrope i da ovim okupljanjem žele da se suprotstave "neoliberalnom kapitalizmu, tajkunima i svima koji su opljačkali državu".On je kritikovao "velike sindikate" čiji se predstavnici nisu odazvali pozivu organizatora protesta istakvši da i "Sloga" želi da učestvuje u socijalnom dijalogu sa vladom.Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko MIjailović je rekao da je taj reprezentativni sindikat uvek uz svoj narod istakavši da "poltičari nisu uspeli da posvađaju policiju sa narodom".Mijailović se založio za obezbeđivanje boljih uslova rada i odgovarajuće opreme za policajce istakavši i da je obaveza vlasti da obezbedi egzistenciju svih radnika i penzionera.Protest je podržao i Studentski pokret ciji predstavnik Aleksandar Đenić je rekao da se studenti, time što se solidarišu sa radnicima, bore i za svoju buduću radničku egzistenciju.Protest je simbolično počeo ispred spomenika jednom od utemeljivača socijalističke ideje u Srbiji Dimitriju Tucoviću sa nadom, kako je istaknutno na početku skupa, da će se u budućnosti te ideje ostvariti u našoj zemlji.Učesnici protesta, koji je preventivno obezbeđivalo desetak policajaca, nosili su sindikalne zastave i razne parole u kojima se traži poboljšanje uslova rada, veće plate, sprečavanje korupcije. Na čelu kolone koja je neometajući saobraćaj prošla od Slavije do raskrsnice Kneza Miloša i Srpskih vladara bio je tricikl kojim se simbolično ukazuje, kako su objasnili organizatori, na 27. mart 1941. kada je u Srbiji počela borba za slobodu.Na triciklu je bio istaknut transparent "bolje rat nego pakt", a učesnici protesta su objasnili da je to simboličan natpis i da oni žele "da ratuju za pregovarčkim stolom i putem razgovora".

12. novembar 2012.

EKSKLUZIVNO PRIVREDA JEDINSTVENO NASTUPA U SOCIJALNOM DIJALOGU
Izvor: Press
Poslodavci prave konfederaciju
Natalija Sekulić Zajedno -Okosnicu novog saveza trebalo bi da čine klub „Privrednik", udruženje
„Poslodavac", Unija poslodavaca Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća
Domaća udruženja poslodavaca odlučila su da se udruže u Konfederaciju poslodavaca i tako ojačaju pregovaračku poziciju u socijalno-ekonomskom dijalogu sa Vladom i sindikatima, saznaje Press.Ideja je da se što više udruženja poslodavaca okupi na jednom mestu povodom zajedničkog cilja. Okosnicu novog saveza trebalo bi da čine klub „Privrednik", udruženje „Poslodavac", Unija poslodavaca Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća. Kako naš list saznaje, očekivanja privrednika su da se ovom novom savezu priključe i sva sektorska udruženja, klasteri i lokalna udruženja poslodavaca, čime bi se „pokrilo" oko 70 odsto zaposlenih u privatnom sektoru. Sarađivalo bi se vertikalno, odnosno po delatnostima - tekstilci sa tekstilcima, hotelijeri sa hotelijerima, i tako dalje...
Konfederacija poslodavaca zalagaće se da dobije reprezentativnost, kako bi u pregovorima sa državom izdejstvovala što veći prostor da utiče na kreiranje zakonskih rešenja. Ko bi vodio sve poslodavce za sada se ne zna, ali se u dobro obaveštenim krugovima može čuti da bi to mogao da bude neko od rukovodilaca već afirmisanih udruženja privrede.
Tačno je, razgovaramo
Predsednik kluba „Privrednik" Branislav Grujić u izjavi za Press ne spori da se o konfederaciji poslodavaca priča među privrednicima.- Postoje razgovori, ali je to sve daleko od konkretizacije. Ideja je da se na jednom mestu objedine svi interesi poslodavaca, koji su na izvestan način sada razbijeni, pa svako udruženje gura neke svoje prioritete - rekao je on.Nešto više informacija dobili smo u udruženju „Poslodavac", koje je od Ministarstva rada i socijalne politike zatražilo mišljenje o načinu i formi udruživanja, a da pritom postojeća udruženja sačuvaju identitet. Predsednik Skupštine udruženja Milan Janković objašnjava da je to važno, kako već dokazane asocijacije i udruženja ne bi izgubile legitimitet.
- Pravi se platforma za razgovor kako da na zakonit način udružimo snage i zajednički nastupamo oko pitanja koja se tiču ekonomije. Zalagaćemo se za promenu Zakona o radu, naročito za izmenu kolektivnog ugovora, kako bi odgovarao svima - poslodavcima, sindikatima i Vladi, a ne isključivo sindikatima. Da li ćemo se zvati savez ili konfederacija, manje je bitno - kaže Janković, i dodaje da bi „Poslodavac" pristao i da se utopi u ovakav savez, ali da je svestan i da pojedina udruženja na to nisu spremna.Prema tvrdnjama Unije poslodavac Srbije, na njihovu adresu nije stigao poziv da uđu u konfederaciju poslodavaca.- Do nas su stigle informacije da se razmišlja o njenom formiranju, ali zvaničnih razgovora na tu temu nije bilo. Ukoliko postoje konkretni plan i program šta bi tačno takva organizacija mogla da radi, Unija bi ga proučila i onda donela odluku - komentariše portparol UPS-a Dragoljub Rajić.Press je juče pozvao i Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, ali on nije želeo da daje izjave na ovu temu.
Sindikalci podeljeni
Sindikati, kao drugi partner u socijalno-ekonomskom dijalogu, nisu ravnodušni na ovakvu ideju. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović podseća da je sličnih planova poslodavaca bilo i ranije i da se oni nisu ostvarili, jer je to teško postići. Ipak, prema njegovoj proceni, korisno je da se poslodavci uvežu.
- Verujem i da bi angažovanje sindikata bilo još izraženije, kao jedna vrsta odgovora takvom udruženju - dodaje Orbović.
S druge strane, Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost", ima drugačiji stav:
- Ideja je besmislena. Ukoliko su spremni da imaju jednu kasu, rukovodstvo i statut, onda možemo da ih uvažimo kao jedinstvenu organizaciju. A ne da se udružuju jednim povodom, dok za sve ostalo lobiraju samostalno.
Ministarstvo: Neka se ujedine
- Nama je u interesu da poslodavci budu jedinstveni. Dobro je da postoji jedan kredibilan sagovornik, predstavnik privrede. Na takvu vrstu saradnje upućuje ih i stav Evropske komisije da je neophodan dijalog, koji uključuje pregovore, raspravu i zajedničko delovanje socijalnih partnera i institucija. Prilično dugo se čeka na ovu vrstu saveza - poručuju u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Jeftini smo: Stranci nas plaćaju i 16.000 dinara
Izvor: Kamatica, Novosti
Radnici u kompanijama koje su preselile proizvodnju u Srbiju ne hvale se visokim zaradama. Naime, dobijaju između 20.000 i 30.000 dinara iako su njihove firme dobile značajne podsticaje za otvaranje radnih mesta.Njihove zarade nikako ne povećavaju prosek grada. Rade i za poznate svetske brendove, ali kraj meseca im ne donese više od 30.000 dinara.Sa prekovremenim satima nakupi se koja hiljada više. Člansku kartu sindikata skoro niko nema. Ovo je zajedničko većini srpskih radnika zaposlenih u nekoj od stranih kompanija koje su svoju proizvodnju preselile u Srbiju, pišu Novosti. Tokom poslednjih šest godina, koliko država subvencioniše svako novo radno mesto, novac je obećan za 226 ulagača. Sa skoro 224 miliona evra otvoreno je ili bi uskoro trebalo da se otvori 40.088 radnih mesta. I svako, u proseku, košta 4.265 evra. Da bi njihov zaposleni zaradio taj novac, ako prima minimalac, trebalo bi da radi pune dve godine.Kako pišu Novosti, prosečna plata u južnokorejskoj Juri je od 25.000 do 30.000 dinara mesečno, a zarada diplomiranog ekonomiste u niškom Benetonu 16.000 dinara.Kalcedonija svoje radnike plaća oko 20.000 dinara, a pet hiljada više valjevsko Gorenje.Radnici "Prvog maja“ iz Pirota, sada dela AH grupe još se odlučuju hoće li u novu kompaniju ili uz otpremninu kući. Ko ostane da radi, primaće oko 20.000 dinara mesečno.

Pola radnog veka "na određeno", može li drugačije
Izvor: Kamatica, RTS
U Srbiji ima 750 hiljada nezaposlenih, a 60 hiljada ljudi ne prima platu. Pomoćnica ministar za rad Radmila Bukumirić kaže da izmene Zakona o radu neće stvoriti nova radna mesta niti promeniti crnu statistiku.
- Mora da dođe do promena. One treba da otklone ono što do sada nije poštovano, gde se zakon nije primenjivao, na primer, rad na određenovreme na 12 meseci. Predlog je da rad na određeno vreme traje najduže tri godine. To treba da bude u cilju ostvarivanja prava zaposlenih ipredmet razgovora među socijalnim partnerima - kaže Bukumirić Katić. Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da seizmene vrše upravo da bi se prava radnika smanjila, a osnovni razlog je, kako kaže, taj što se zakon koji postoji ne poštuje i ne primenjuje. - Poslodavci produžavaju rad na određeno vreme, tako da ljudi u tome provedu pola života. Ništa neće da se promeni i da rad na određeno vreme bude produžen na tri godine. Mi ne vidimo šta se time dobija - tvrdi Orbović. Za Milana Kneževića, predsednika Asocijacije za mala i srednjapreduzeća, Zakon o radu je nasleđe komunizma i smatra da nove mere ne doprinose rešenjima. - Ja zapošljavam radnike kad mi posao iskaže potrebu da zapošljavam. Ne otpušta poslodavac, već posao. Ako poslodavac zapošljava na godinu dana, zašto ne može na koje god hoće vreme. Ne otpuštamo mi iz hira - rekao je Knežević.

9. novembar 2012.

MEHANIZAM KOLEKTIVNE ŽALBE
SNAŽNO ORUŽJE U RUKAMA SINDIKATA

Izvor> SSSS
Delegacija Evropskog komiteta za socijalna prava, Savet Evrope održala je 6. decembra, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, prezentaciju Evropske socijalne povelje i mehanizma kolektivne žalbe socijalnim partnerima u Srbiji.
Revidirana Evropska socijalna povelja, kao i njen prethodni tekst naglasile su dva osnovna principa socijalne Evrope - princip jednakosti i jednakog postupanja, što podrazumeva zabranu diskriminacija na svim nivoima i u svim sferama, počev od zapošljavanja, preko zdravstvene i socijalne zaštite, do obrazovanja i prava na informisanje. Pored toga, utemeljena je i zaštita od otpuštanja, pravo na pravičnu naknadu i zaštita od insolventnosti, posebno kod onih poslodavaca i firmi koje se nalaze izvan zemlje gde je angažovana radna snaga.
Srbija je ratifikovala Revidiranu evropsku socijalnu povelju, ali ne i Dodatni protokol koji se odnosi na institut kolektivne žalbe.
Prepoznajući značaj ovog instituta, sindikati su prošle godine u okviru projekta “Balkanska mreža za dostojanstven rad” podržali inicijativu za njegovu ratifikaciju.
Na prezentaciji je ukazano na jednostavnost procedure žalbe Komitetu za socijalna prava, mogućnosti koje su na raspolaganju sindikatu i sudsku praksu koja se odnosi na njihove žalbe. Pravo žalbe imaju međunarodne organizacije – evropske sindikalne i poslodavačke organizacije, međunarodne NVO organizacije akreditovane pri Savetu Evrope, kao i nacionalne sindikalne i poslodavačke organizacije.
Jednostavnost mehanizma je u mogućnosti upućivanja žalbe Evropskom komitetu pre iscrpljivanja svih nacionalnih žalbenih postupaka čime se procedura skraćuje, kao i upućivanja žalbe na srpskom jeziku.
Od 1998. kada je Dodatni protokol stupio na snagu do danas žalbe je uputilo 37 sindikata i 23 nevladine organizacije.
Kod upućivanja žalbe je važno dobro obrazloženje vezano za kršenje Evropske povelje potkrepljeno činjenicama i određenim brojem individualnih slučajava. Uz žalbu se dostavlja i statut podnosioca kako bi se utvrdilo da li je sadržaj žalbe iz delokruga njegovog rada. Nakon toga Komitet donosi odluku koja nema izvršni karakter, ali utiče na nacionalne odlučioce da se unesu izmene u zakonodavstvu ili predupredi loša praksa.

8. novembar 2012.

PLATE U JAVNOM SEKTORU: Ograničavanje za menadžment, izuzeti oni s nižim primanjima
Vlada Srbije trebalo bi danas da donese rešenje o granici maksimalnih zarada u javnom sektoru, sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije traže da se izuzmu zaposleni u komunalnom sektoru.
Izvor> B92
Vlada Srbije trebalo bi danas da donese rešenje o ograničenju maksimalnih zarada u javnom sektoru.Međutim, sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije protestovali su u sredu ispred zgrade Vlade sa zahtevom da se iz Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru izuzmu zaposleni u komunalnom sektoru.Oglasio se ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić, koji je obećao da će tako i biti.- Zakon je bio namenjen za ograničavanje prekomernih plata, pre svega, onih koje su u menadžmentu javnih preduzeća, a nije bio namenjen ljudima koji su sa relativno nižim primanjima, tako da ćemo izuzeti taj član zakona. Verovatno ćemo dati i amandman na sam zakon koji je već usvojen i promeniti ga sa svim ovim zakonima koji idu u Skupštinu – kazao je Dinkić.Međutim, predsednik granskog sindikata Nezavisnost Milan Simić kaže da usmene garancije ne znače ništa i najavljuje nastavak protesta.- Mi nismo još dobili nikakve pisane garancije od Ministarstva finansija. Juče smo imali pregovore između dva sindikata na kojima je dogovoreno da bi zaključak koji ide na Vladu trebalo da bude uređen i da nam bude dostavljen danas. To bi trebalo da bude jedna pisana garancija kako bi mi odložili naše aktivnosti, koje smo najavili za ovaj petak, ali i za 16. i 26. novembar – kaže Simić.Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da bi na današnjoj sednici Vlade trebalo da bude ponuđeno rešenje koje će sprečiti da budu ugrožene zarade zaposlenih u javnom sektoru sa najnižim primanjima. Međutim, kako se nezvanično saznaje, ova tema čak i nije na dnevnom redu.

7. novembar 2012.

RADNICI "SIGME" PREKINULI ŠTRAJK
Izvor> Radio Subotica
Radnici Sigme postigli su dogovor sa rukovodstvom preduzeća i nakon više od tri meseca prekinuli štrajk. Uz učešće gradskog sindikata i lokalne samouprave u pregovorima postignuta je saglasnost da sedam radnika bude proglašeno tehnološkim viškom, i uz otpremnine ode iz preduzeća. Po rečima rukovodstva do sada su isplaćene četiri i po zarade od osam koliko im se dugovalo, a ostatak će biti namiren od prodaje nekretnina. Dalja sudbina preduzeća, koje je u većinskom vlasništvu Galeb grupe iz Šapca, zavisiće od ulaganja u domaće železnice za koje ovo preduzeće isporučuje opremu, pošto program male automatike ne može svima obezbediti zarade. Računi preduzeća su u ukupnoj blokadi koja prelazi 75 miliona dinara od 27. marta ove godine

6. novembar 2012.

Ukupan broj zaposlenih 1.725.209
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u septembru procenjuje se na 1.725.209, što je za 0,7 odsto manje u poređenju s odgovarajućim mesecom lane. U poređenju s prethodnim mesecom ove godine nije došlo do značajnije promene zaposlenosti, navedeno je u novom broju časopisa "Konjukturni trendovi", koji izdaje Privredna komora Srbije.Najveći broj radnika zaposlen je u sektorima privatnog preduzetništva, prerađivačke industrije, trgovine, zdravstva i obrazovanja. Nezaposlenih osoba krajem septembra ukupno je bilo 751.458, što je za 1,2 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. Posebno zabrinjava što je ovom periodu povećan broj ljudi koji na posao čekaju duže od godinu dana (dugoročna nezaposlenost) za 3,25 odsto.
Stopa registrovane nezaposlenosti za septembar 2012. iznosila je 28,3 odsto. Visoka nezaposlenost je jedan od gorućih problema srpske privrede, koji je u korelaciji sa padom privredne aktivnosti, i ne može se uspešno rešavati bez značajnijeg oživljavanja proizvodnje, navedeno je u "Konjukturnim trendovima".

Radnicima će biti zabranjen štrajk van radnog mesta
Izvor> Vesti online
Vlastima je izgleda dozlogrdilo da večito rasteruju nezadovoljni proleterijat ispod vlastitog prozora, pa su odlučile, kako navode sindikalci, da napišu novi zakon o štrajku, po kome radnik neće smeti da protestuje van radnog mesta, piše beogradski Alo.
Bilo nekad, uskoro neće više moći: Radnici mogu da štrajkuju samo na radnom mestu, a ne na ulici, predviđeno je novim zakonom koji će uskoro da se nađe u Skupštini Srbije To je, kako ističu borci za sindikalna prava, samo jedna od novina koje će se naći u novom, “boljem”, izdanju zakona. "Uskoro ćemo dobiti zakon u kome se, između ostalog, definiše radno mesto zaposlenog i njegove poslovne prostorije kao mesto štrajka. To znači da neće biti više protesta na ulicama, blokiranja saobraćajnica, proleterskih parola ispred Vlade Srbije", navodi Hadži Zdravko Kovač, predsednik Nezavisnog sindikata javnih službi Vojvodine. Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ističe da novi zakon ide na ruku radnicima.
Dozvola od MUP-a
Zoran Martinović kaže da okupljanje mora da se prijavi i da se pribavi dozvola MUP-a za održavanje protesta. On dodaje će na ovaj način da se izbegne da štrajkači ostvarivanjem svojih prava istovremeno povređuju prava drugih građana. Do sada je zakonom iz 1996. godine bilo utvrđeno da poslodavac sam odlučuje o tome da li je zaposleni prekršio zakon i da shodno tome uruči radniku otkaz. Međutim, prema nacrtu novog zakona, tu oblast će sada pokrivati sudovi, pa će zaposleni ostati bez posla tek nakon što se u eventualnom sudskom postupku dokaže da je prekršio zakon", navodi Martinović. Novim zakonom utvrđuje mogućnost da poslodavac može "mrtav ladan" da otpusti radnika ako se dokaže da je štrajkovao na nezakonit način. A kako su svi naši štrajkovi u prethodne dve decenije bili više-manje nezakoniti, velika je verovatnoća da će novim zakonom i ono malo prava koja su zaposleni imali izgubiti", ističe Kovač. Sagovornik lista ističe da predlagači zakona pokušavaju donekle da ispeglaju stvar davanjem mogućnosti javnog ispoljavanja nezadovljstva zaposlenih da protestuju, ali samo kao građani, i to na mestima i prema pravilima koje uređuju drugi zakoni. "To znači da će zaposleni moći da se okupljaju, ali samo pod uslovom da traže i dobiju saglasnost MUP-a. A svi možemo da pretpostavimo kakvi su izgledi da se nezadovoljnoj, gladnoj i izvaranoj radničkoj klasi odobre štrajkovi ispred Vlade Srbije".

5. novembar 2012.

Medijski mrak, uvod u nedelju štrajkova
Izvor>RTS
Pred sutrašnji generalni štrajk, grčki novinari obustavili rad. Saobraćaj u Atini u kolapsu, jer zbog štrajka ne radi metro, a i taksisti štrajkuju. Vlada danas predstila novi paket štednje, o kojem će Parlament morati da se izjasni u sredu. Novinari su danas otvorili nedelju štrajkova u Grčkoj, uoči predstavljanja novog vladinog paketa štednje grčkim parlamentarcima. U Grčkoj vlada medijski mrak pošto su novinari štampanih i elektronskih medija stupili u 24-časovni štrajk, dan uoči generalnog štrajka u organizaciji glavnih grčkih sindikata javnog i privatnog sektora. Obustavi rada novinarima su se pridružili i transportni radnici pa je metro u Atini zatvoren, taksisti su stupili u štrajk i samo jedna tramvajska linija obrće se u prestonici što ozbiljno remeti saobraćaj, prenela je agencija AFP.Glavni grčki sindikati javnog i privatnog sektora najavili su 48-satni štrajk protiv vladinog predloga i da je u planu protestna šetnja centrom Atine.Sindikat državne elektrodistribucije DEI najavio je ulazak u generalni štrajk od večeras, a sindikati GSEE i privatni sindikat ADEDI pridružuju se opštoj obustavi rada u utorak i sredu. Očekuje se da će se vozači autobusa pridružiti štrajku u utorak čime će biti u potpunosti obustavljen javni prevoz u Atini, a biće zaustavljene i trajektne linije s okolnim ostrvima u narednih 48 sati.
Tri sata obustave rada za sutra je takođe najavljeno od kontrolora letenja. Grčka Vlada predstavila Parlamentu novi paket štednje, predlog koji mora da dobije podršku grčkih poslanika, pred najavljenu sedmicu štrajkova širom zemlje.Parlament bi trebalo da glasa u sredu o predlogu paketa štednje vrednom 13,5 milijardi evra koji se odnosi na smanjenje troškova i povećanje poreza uz mere koje bi olakšale preduzećima zapošljavanje i otpuštanje radnika, prenela je agencija Rojters.Usvajanje predloga reformi i budžeta za 2013. od presudnog je značaja za deblokiranje 31,5 milijardi evra pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije za spasavanje grčke privrede, koji je "na čekanju" od maja ove godine.

4. novembar 2012.

Nema otpuštanja u prosveti
Izvor>Beta
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da ove godine neće biti otpuštanja "prekobrojnih" u prosveti."Prekobrojnih je daleko manje nego što se mislilo. Ima ih 114 i mi smo sindikatima obećali da ove godine neće biti otpuštanja", rekao je Obradović u intervjuu za "Pres" od nedelje.Upitan o sumnjivim diplomama i korupciji u prosveti, Obradović je rekao da će biti proverena "isturena" odeljenja i da će svako od njih koje nije formirano u skladu sa zakonom biti ugašeno."U prethodnom mandatu sam bio u situaciji da su se javljali mnogi koji su tvrdili da se na pojedinim fakultetima štancuju doktorati. Kada sam od njih tražio da javno kažu koje ustanove su u pitanju, onda su izostajala imena i prezimena, odnosno nazivi fakulteta", rekao je ministar.Obradović je takodje rekao da su dugovi državnih fakulteta u Srbiji za grejanje u Srbiji reprogramirani i da će biti vraćeni, kao i da će biti provereno kako su se do sada trošila sredstva davana za tu namenu.

3. novembar 2012.

Novinari da učestvuju u raspravi o strategiji
Izvor>Beta
Sindikat novinara Srbije (SINOS) protestovao je u subotu zbog toga što nije pozvan da učestvuje u raspravi o Medijskoj strategiji u Arandjelovcu i ocenio da se u demokratski uredjenoj zemlji medijski zakoni ne mogu donositi bez mišljenja novinarskih sindikata."Usmeno objašnjenje za odluku organizatora da nijedan predstavnik zaposlenih nije potreban u razgovorima o boljem položaju medija, može da bude potpuna nezainteresovanost za sigurniji status novinara i zakonsku zaštitu od situacije u kojoj se nalaze zaposleni u TV Avala - bez višemesečne plate, a sada i bez posla", navodi se.Sindikat novinara se zapitao da li je cilj da značajan broj novinara i dalje radi u svakodnevnom strahu za posao, bez prava na pitanje o plati i slobodnom danu.Sindikat novinara Srbije o svemu ovome obavestio je Evropsku i Svetsku federaciju novinara.Organizator skupa u Arandjelovcu bili su Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

2. novembar 2012.

“Zastava kamioni“ domaćin Takmičenja metalaca
Izvor>
U kragujevačkoj fabrici „Zastava kamioni“ biće održano trodnevno, 39. Radno-proizvodno takmičenje metalaca Srbije.Glavni deo takmičenja biće održan u subotu (3. novembar), a proglašenje pobednika biće obavljeno dan kasnije, u 13 sati, u hotelu „Kragujevac“.Kako nam je rekao Goran Miletić, predsednik Samostalnog sindikata „Zastave kamioni“, očekuje se učešće oko 100 majstora iz dvadesetak fabrika iz cele Srbije.

Dramatičan pad broja zaposlenih u novovaroškim fabrikama
Za mašinama svega 400 radnika

Izvor>Danas
Nova Varoš - U prvom kvartalu 2012. u deset opština na području Zlatiborskog okruga bez posla je ostalo 899 ljudi, a za proteklih 12 godina radno mesto izgubilo je čak 47.875 zaposlenih. Najdramatičnija situacija je u Novoj Varoši u kojoj ima svega 400 industrijskih radnika. Ove zabrinjavajuće podatke nedavno su javnosti plasirali čelnici Saveza samostalnih sindikata Zlatiborskog okruga .
Sindikalci smatraju da je razlog povećanja broja nezaposlenih neuspešna privatizacija, koja u Srbiji nije opravdala prvobitnu svrhu. „Najgora situacija u Okrugu je u opštini Nova Varoš, gde je skoro izvršena deindustrijalizacija, te je u njoj, prema podacima sa kojima raspolažemo, ostalo svega 400 radnika u neposrednoj proizvodnji“, kaže Petrašin Drulović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Zlatiborskog okruga. On upozorava da se trend povećanja nezaposlenosti nastavlja i u mnogim drugim opštinama, kao i u gradu Užicu gde je samo početkom ove godine bez posla ostalo 580 radnika.U opštini Nova Varoš tako trenutno radi i to sa polovičnim kapacitetima svega nekoliko fabrika: „Zlatarplast“, „Plastika“ i „Sloga“, dok ih je nekoliko desetina već deceniju unazad zakatančeno, nakon neuspešnih privatizacija ili dugotrajnih stečajnih postupaka. Dugi spiskovi na evidencijama tržišta rada i gubitak radnih mesta doveli su i do dramatičnog smanjenja broja stanovnika u ovom delu Srbije. Od 2002. broj stanovnika u ovoj regiji smanjen je za 28.467 ili slikovito - nestala je cela jedna opština veličine Bajine Bašte. Po poslednjem popisu stanovništva, u gradu na padinama Zlatara ima čak tri i po hiljade duša manje nego pre jedne decenije. ŠS Zlatiborskog okruga tvrde i da može doći do potpune depoljoprivredizacije, jer, prema mišljenju sindikalaca, država već godinama malo toga čini na poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača. - Neka od rešenja ovako složene situacije su stvaranje infrastrukturnih uslova poput izgradnje autoputa, modernizacija železnice, izgradnja aerodroma na Ponikvama, što su sve preduslovi za privlačenje stranih investicija, kao i podsticajna sredstva za domaća preduzeća koja bi mogla da budu zamajac celoj privredi, smatra Drulović.

1. novembar 2012.

Skupština grada Jagodine: Predstavnici Saveza samostalnog sindikata na prijemu kod predsednika Skupštine grada Jagodina i narodnog poslanika Dragana Markovića Palme
Beta
Gradski sindikat Saveza samostalnog sindikata Srbije u Jagodini i predstavnici opštinskih odbora ovog sindikata iz Pomoravskog okruga, kao i predstavnici sindikata više pomoravskih preduzeća i kolektiva razgovarali su danas, na lični zahtev, sa predsednikom Skupštine grada Jagodina i predsednikom i narodnim poslanikom Jedinstvene Srbije, Draganom Markovićem Palmom. Na sastanku, čija je tema bila strategija zapošljavanja i borba protiv siromaštva, predstavnici sindikata su ukazali na nužnost potpisavanja kolektivnih ugovora u oblastima koje do sada njime nisu regulisane kao i na poštovanje istog, tamo gde postoji, ali i na problem rada na crno i minimalne cene rada. Takođe je od strane sindikata istaknuto, da „ako Srbija hoće u Evropu, socijalni dijalog mora da postoji od dna do vrha, tačnije na relaciji sindikat, poslodavac i država jer da bi društvo moglo da se razvija, ustavno je pravo svakog građanina da radi i živi od svog rada“. Predsednik Skupštine grada Jagodina, Dragan Marković Palma, poručio je prisutnim predstavnicima sindikata da mu je poznata privredna problematika u Pomoravskom okrugu, kao i to da će uvek, kao narodni poslanik Jedinstvene Srbije, zastupati interese građana. Marković je takođe naglasio da lokalna samouprava mora da se solidariše sa onima koji teško žive, tačnije sa građanima, koji pune budžet grada. „ Porodica u Jagodini, u kojoj žive tri generacije, na mesečnom nivou, zahvaljujući socijalnoj politici koju grad sprovodi, uštedi oko 40 000 dinara tako što je kod nas najniža cena vrtića i u proseku iznosi 17 evra, tako što đaci, učenici i penzioneri ne plaćaju gradski prevoz, što opštinski automobili voze građane na preglede u veće Kliničke centre, što stari i bolesni imaju besplate lekove, prvaci dobijaju po 8000 dinara kada pođu u školu, dobijaju besplatno školske rančeve sa priborom,osnovci i srednjoškolci idu besplatno na more i drugim privilegijama koje u Jagodini uživaju sve kategorije stanovištva“ rekao je Marković i dodao da svaka lokalna samopurava mora da se bori da obzebedi strane investitore, kao što to Jagodina radi, jer niko od njih neće sam da dođe ako vi ne odete prvi sa konkretnom ponudom. „ Ne možemo samo od Vlade Srbije da tražimo novac, posebno sada kada se odlučuje o dva važna pitanja, Kosovu i Metohiji i datumu za pregovore za priključenje Evropskoj uniji. Nije ni nama u Jagodini Vlada Srbije dovela strane investitore, već smo to mi uradili sami, tako što smo delegacije privrednika vodili u Italiju, Austriju, Rusiju , Nemačku, Grčku i druge evropske države i to do donacija koje je grad dobio, a ne od sredstava iz budžeta, a vi pitajte vaše predsednike opština gde je njima stavka donacije u budžetu“ rekao je Marković. Govoreći o položaju sindikata i radnika on je ocenio da su u godinama tranzicije upravo oni bili žrtve loših privatizacija i u isto vreme pohvalio je način rada Samostalnog sinidkata, koji je uvek bio tolerantan i strpljivo čekao bolje sutra. „Ova Vlada Srbije je nasledila dosta problema i 100 dana njenog dosadašnjeg rada je malo vremena da bi se procenjivalo da li ona radi dobro ili loše, već će te procene biti jasnije za najmanje tri godine. Srbija je u krizi poslednjih godina, mnogo je fabrika prodato i najveće žrtve svega su bili radnici koji su radili u gigantima, uzeli su socijalni program, novac potrošili i sada nemaju od čega da žive. Mi se zalažemo za drugu politiku , da se promeni Zakon o radu i da radnici imaju veća prava. Ako je vlasnik preduzeća privatnik koji vam neopravdano ne isplaćuje redovno platu, a vi idete na posao, nemojte da idete ispred Vlade Srbije u Beograd,da blokirate ulice i štrajkujete, nego da odete i blokirate kuću tog poslodavca, da i on ne može da ide na more, da ne može da kupi ništa, kao što ni vi ne možete vašoj deci i da se promeni taj način štrajkovanja, jer tako poslodavac neće imati obavezu da ispoštuje radnike već će da proda firmu, a radnici će i dalje ostati praznih ruku“, rekao je Dragan Marković Palma i predložio sastanak predstavnika sindikata i predsednika Vlade Ivice Dačića sa nekoliko resornih ministara na kome bi oni mogli premijeru Srbije da iznesu konkretne probleme koje njihovi kolektivi imaju, što je ovom prilikom prihvaćeno od strane sindikalaca.

31. oktobar 2012.

Predstavljeno istraživanje o položaju nezaposlenih mladih
Izvor>Beoinfo
Rezultati istraživanja „Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica” predstavljeni su danas u Skupštini grada Beograda. Istraživanjem su sagledane potrebe poslodavaca u delatnostima finansijskih usluga, trgovine i građevinske delatnosti za zapošljavanjem mladih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Istraživanje je sprovela Unija poslodavaca Srbije, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost” i Nacionalnom službom za zapošljavanje
Tražena zanimanja
Studija je pokazala i da će poslodavci u oblasti trgovine najviše tražiti mesare, trgovce specijalizovane ishrane, tehnologe, farmaceute i menadžere, u građevinskom sektoru arhitekte, inženjere tehnologije, građevine i mašinstva, zidare, tesare i druge građevinske radnike, a u finansijskom sektoru agente osiguranja, savetnike za prodaju osiguranja, IT inženjere, računovođe i knjigovođe. Zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić istakao je da je pitanje nezaposlenosti jedna od najvažnijih tema za grad Beograd, koji kao najveći grad i najveća lokalna samouprava u Srbiji realizuje razne programe kako bi pomogao mladim ljudima da dođu do posla.- Tako onima koji na našim konkursima učestvuju sa svojim preduzetničkim projektima dodeljujemo subvencije za samozapošljavanje, ali i već postojećim malim i srednjim preduzećima dajemo bespovratna sredstva za proširenje i modernizaciju proizvodnje, što sa sobom nosi zapošljavanje. Grad je u prethodnom periodu nalazio načine i da direktno zaposli mlade ljude suficitarnih zanimanja tamo gde za njihovim radom postoji potreba, pa je u beogradskim domovima zdravlja i kliničko-bolničkim centrima zaposleno 60 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara. Zaposlili smo i određeni broj fizioterapeuta oštećenog vida, lica sa invaliditetom, nastavnika u školama u kojima je potreban produženi boravak - naglasio je Alimpić. On je upozorio da ovi projekti ne mogu biti trajno rešenje, a mogu da dovedu i do povećanja postojeće razlike između Beograda i drugih gradova i lokalnih samouprava, koji nisu u mogućnosti da finansiraju takve projekte. - Potrebne su mere za poboljšavanje uslova poslovanja i poslovne atmosfere na nivou cele republike, kako bi preduzetnici mogli sami da šire svoju delatnost i zapošljavaju što više ljudi. Upravo zbog toga grad Beograd poboljšava nivo zaposlenosti gradnjom infrastrukture, pripremom novih industrijskih zona i radom sa malim i srednjim preduzećima - rekao je Alimpić. Članica Gradskog veća Nataša Milošević podsetila je da je grad Beograd 2009. godine osnovao Kancelariju za mlade, koja je sprovela niz programa i obuka kao vid podrške mladim ljudima.
- Posebno smo ponosni na program univerzitetske radne prakse, koju grad već treću godinu zaredom sprovodi u saradnji sa Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu. Interesovanje mladih za ovakav oblik dodatne obuke u javnim preduzećima čiji je osnivač grad je ogromno: do sada je konkurisalo 6.000 mladih studenata završnih godina i apsolvenata beogradskih fakulteta. Obezbeđujući im praksu i promovišući volonterstvo i pripravništvo povećavamo njihovu kompetentnost i omogućavamo im da se upoznaju sa poslovnim svetom i budu konkurentni na tržištu rada - rekla je Nataša Milošević.Ispitivanje je obuhvatilo i izazove zapošljavanja osoba bez radnog iskustva. Podaci pokazuju da je u proteklom periodu zaposleno najviše mladih osoba sa srednjom stručnom spremom, dok su mladi sa visokim obrazovanjem najčešće zapošljavani u finansijskom sektoru. Na rad novozaposlenih mladih osoba 62 odsto poslodavaca nije imalo primedbe, a njih 55 odsto smatra da mladi imaju stručna znanja i šire kompetencije.

30. oktobar 2012.

Videnhofer: Funkcionisanje socijalnog dijaloga obaveza Srbije
Izvor>Tanjug
U Srbiji bi trebalo unaprediti socijalni dijalog, jer je to jedna od obaveza na putu ka Evropskoj uniji, izjavio je danas generalni sekretar Evropske federacije sindikata poljoprivrede, prehrane, ugostiteljstva i turizma (EFFAT) Harald Videnhofer.- U evropskim zemljama veoma dobro funkcioniše socijalni dijalog, što Srbiji nedostaje - rekao je on novinarima uoči dvodnevnog seminara koji u Novom Sadu organizuje Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije vodoprivrede i šumarstva Vojvodine. Videnhofer je napomenuo da nije dovoljno to da vlada jedne zemlje samo poštuje socijalne partnere nego je potrebno i da preuzme odgovornost za podsticanje i funkcionisanje socijalnog dijaloga , kako je to definisano evropskim zakonima- Ne bismo u EU imali dobar socijalni dijalog da Evropska komisija ne finansira i ne pruža neophodne kapacitete za to - kazao je on i dodao da taj dijalog u evropskoj poljoprivredi postoji već 50 godina, jer su agrarni sindikati u evropskim državama izuzetno jaki. - EFFAT pozdravlja kandidaturu Srbije za priključenje EU jer smatramo da proširenje EU nije završeno dok god u njenom članstvu ne budu sve zemlje jugoistočne Evrope - istakao je Videnhofer i dodao da priključenje EU, osim određenih rizika, daje i velike šanse koje treba što bolje iskoristiti. Da bi to bilo moguće neophodno je imati jake sindikate jer oni predstavljaju socijalnu savest u svakoj državi, istakao je taj čelnik EFFAT-a i dodao da su sindikati trenutno najjači socijalni pokret u Evropi, sa velikim brojem članova . Sektor poljoprivrede i prehrambene industrije ima 2,6 miliona članova a organizacija EFFAT, koja okuplja 120 nacionalnih sindikalnih organizacija u toj oblasti, u socijalnom dijalogu nastupa s jednim glasom, što obezbeđuje jedinstvenost i uspehe u pregovorima. Videnhofer je istakao da se sindikati u poljoprivredi zalažu za to da se subvencije u agraru ne smanjuju, uprkos posledicama svetske ekonomske krize, kao i da se bolje raspoređuju, odnosno da najveći deo novca ne dobijaju samo oni veliki proizvođači, nego da se daju i malima, posebno onima koji otvaraju nova radna mesta. Aktuelni postupci u Evropi u prevladavanju krize su pogrešni jer se insistira na štednji, a u vreme krize ne bi trebalo štedeti nego investirati , naglasio je Videnhofer i napomenuo da je Grčka najbolji primer tome da ekonomski oporavak nije moguć kroz štednju. Osim o reagovanjima sindikata na mere vlada radi prevladavanja krize, na seminaru sindikalaca biće razmatrana i pitanja funkcionisanja i unapređivanja socijalnog dijaloga kao i modernizacije rada sindikata u našoj zemlji, radi što bolje pripreme za buduće pristupanje Srbije EU.

Zaposlene u obrazovanju narednog meseca čeka skromna povišica plata
Prosvetarima po 800 dinara

Izvor>Danas
Beograd - Oktobarska plata zaposlenih u obrazovanju, koja se isplaćuje u novembru, biće veća u proseku za 800 dinara. Toliko, naime, iznosi obećana povišica od dva odsto, koju je krajem avgusta Vlada Srbije ponudila sindikatima obrazovanja.- Prosečna plata u obrazovanju je oko 42.000 dinara, što znači da će povišica biti oko 800 dinara. Neko će dobiti i više, jer su plate na fakultetima i do 100.000 dinara. Plate se isplaćuju iz dva dela, 5. i 20. u mesecu, tako da mislim da je realnije da povišica bude uz drugi deo. Ovo povećanje se ne odnosi samo na obrazovanje, već na sve zaposlene u javnom sektoru - kaže za Danas Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.Komentarišući nedavnu izjavu ministra prosvete i nauke Žarka Obradovića da će pregovori sa sindikatima biti nastavljeni, Pavlović kaže da „danima čekaju da ih ministar pozove na razgovore o predlogu novog protokola o platama za iduću godinu“. Prema ranijim najavama, zaposlene u prosveti naredne godine očekuju još dva povećanja - u aprilu za dva odsto i u oktobru, ali će procenat te povišice zavisiti od mogućnosti budžeta. Sindikati procenuju da će biti svega 0,5 odsto. Sindikati traže i da u protokol bude uneta odredba o korekciji koeficijenata, kojom bi se u naredne tri godine uspostavio raniji odnos između najniže i najviše plate od jedan prema tri. Branislav Pavlović kaže da o dinamici „peglanja“ koeficijenata tek treba da se razgovara sa vladom i da mu to u ovom trenutku više liči na „teorijsku postavku“. - Mi jesmo insistirali da pitanje korekcije koeficijenata uđe u protokol, ali ne znam kako će to da bude realizovano u 2013. godini, kada je prema predlogu budžeta za narednu godinu prosveti i nauci smanjen budžet. Svaka promena zahteva više novca. Raniji odnos između najniže i najviše plate u obrazovanju je narušen uspostavljanjem minimalne cene rada. Sada su nam četiri kategorije zaposlenih pale na minimalac. Administrativni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme imaju istu ili za hiljadu, dve veću platu od tetkica i domara, a da nema minimalca razlika bi bila pet, šest hiljada. Ljudi su nezadovoljni zbog ovakvog stanja - kaže Pavlović.Predsedništvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučilo je da neće potpisati protokol, jer, kako tvrde, vlada ne nudi nikakve garancije da će u naredne tri godine vratiti odnos između najniže i najviše zarade na jedan prema tri, pošto su za to potrebna znatno veća sredstva od planiranih.- Ponuđeno povećanje zarada za oktobar i april iduće godine je daleko od dogovora sa prethodnom vladom i Zakona o budžetu za 2012. godinu, po kome je planiran rast na nivou inflacije za prethodnih šest meseci, čime bi se bar održao korak sa rastom cena na malo i sačuvao realan nivo zarada. Pošto je inflacija dvostruko veća od ukupnog povećanja zarada u 2012. godini, ovo bi značilo da sindikati treba da prihvate novi pad realnih zarada koji traje još od 2009, a nastavlja se i u narednom periodu. Kada se ovome doda povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto, ponuđena dva procenta su već unapred anulirana - smatraju u Uniji.

"Srbija ne zna i da postojimo"
Izvor> Vesti online
U Srbiji niko ne zna da u Strazburu pri Savetu Evrope (SE), pored čuvenog i pretrpanog Evropskog suda za ljudska prava, postoji i njegov "blizanac" Evropski komitet za ljudska prava. Svi građani iz država članica Saveta Evrope, među kojima je i Srbija i sve članice EU, mogu da se žale ovom komitetu čije su odluke zapravo presudne jer su obavezujuće i imaju pravnu težinu.
Luis Himena Kesada, predsednik Evropskog komiteta za socijalna prava Zadatak komiteta osnovanog 1961. godine da nadzire sprovođenje u delo evropske povelje o socijalnim pravima, koju su potpisale sve države članice.
- Komitet je, na primer, ovih dana rešio žalbu sindikata iz Grčke zbog anti-kriznog zakona kojim se pripravnicima od 15 do 18 godina uskraćuje pravo na godišnji odmor od četiri nedelje. Posle ove odluke lokalni sudovi moraće da daju za pravo pripravnicima, a ako to ne učine država će se izložiti mogućnosti sankcija - kaže za "Vesti" Luis Himena Kesada, predsednik Komiteta.
Ministarstvo čuva tajnu
Kako su "Vesti" proverom ustanovile, postojanje evropske konvencije o socijalnim pravima u Srbiji je velika tajna i zato se niko iz Srbije nikada nije obratio Strazburu. Samo Sindikat sudija zna da ona postoji, a ostali sindikati "nikad čuli". Direktni sagovornik sudije Luisa Himene Kesade je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje je, izgleda, umesto da širi informaciju sebi dodelilo ulogu čuvara tajne. U Srbiji su zakoni uglavnom dobri, a da li u slučaju njihovog kršenja ljudi mogu da vam se obrate?
- Mogu i treba da nam se obrate. Mi ne vrednujemo stvari na formalni način, već vrednujemo kako se taj zakon sprovodi u delo. Dakle, ako se zakon primenjuje u suprotnosti sa socijalnom poveljom komitet može da osudi državu. Šteta je što nismo dovoljno poznati i iskorišćeni, jer slučajeve rešavamo relativno brzo - za oko 15 meseci. Osim toga, za razliku od Evropskog suda za ljudska prava mi ne postavljamo da uslov za obraćanje bude da prođete kroz sve pravne instance u vašoj zemlji uključujući i Vrhovni sud.
Šta se dešava kada građanin koji se žalio dobije vašu odluku?
- Treba da se obrati lokalnom sudu i pri tome treba da se pozove na evropsku povelju o socijalnim pravima i na odluku Evropskog komiteta o socijalnim pravima. I sudija mora da primeni ono što je u evropskoj povelji, jer je to deo nacionalnog zakonodavstva. Ako država ne poštuje naše odluke, rizikuje sankcije SE. Pre toga biće izložena pritisku Komiteta ministara SE i Evropskog komesara za ljudska prava. Važno je zato da što više ljudi zna da ona postoji - pogotovu sudije, advokati, sindikati i radni ljudi kao i poslodavci.
Ne prihvatate proceduru o žalbama
Da li ste bili u Srbiji?
- Da, imali smo sastanke u Beogradu. Problem je sa Srbijom što nije prihvatila proceduru o kolektivnim žalbama. Od zemalja proizišlih iz bivše Jugoslavije, samo dve zemlje su prihvatile ovu proceduru: to su Hrvatska i Slovenija. Na primer, iz Hrvatske je podneta žalba zbog toga što je jedan školski udžbenik sadržao homofobne tvrdnje, što je dakle diskriminacija po osnovi seksualne orijentacije. Posle naše odluke oni su te sadržaje povukli. Takođe, bila je žalba zbog toga što srpski povratnici u Hrvatsku nisu imali pravo na pomoć za stambeni smeštaj. Posle naše odluke to je izmenjeno i dat je novi rok za traženje te pomoći
Kako građani 47 država SE mogu da vam se obrate?
- Iz Srbije mogu da nam se obrate pojedinci jednostavno poštom. Naša adresa je Savet Evrope Komitet za socijalnu povelju - Strazbur. Imate detalje na sajtu SE. Za sada građani Srbije ne mogu da nam se obraćaju grupno preko sindikata, kao što to čine Grci, jer Srbija još nije potpisala protokol o kolektivnim žalbama koji bi dao mogućnost sindikatima i nevladinim organizacijama da nam se obraćaju. Od 47 država SE, samo je 11 potpisalo ovu proceduru.

polemike o reformama penzionog sistema
Kakve će dogodine biti penzije

Izvor> Press
- U Hrvatskoj se sprema ozbiljna promena Zakona o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Sindikati u Crnoj Gori traže promenu Zakona o penzijama
Niska stopa aktivnosti stanovništva mora bez odlaganja biti u centru pažnje nosilaca javnih politika jer nagriza ionako teško održiv penzioni sistem i pogubna je za društvo u celini.Analitičari Privredne banke Zagreb u „Nedeljnim analizama", osim što upozoravaju na ovaj problem, naglašavaju da je to pitanje koje se ne može rešiti u kratkom roku. Stopa aktivnosti predstavlja udeo stanovništva koje radi ili aktivno traži posao u ukupnom radnom kontingentu. U Hrvatskoj je ta stopa niska - 60,8 odsto u odnosu na prosek EU (71,8 odsto), a nešto je niža nego u Makedoniji i Srbiji i viša nego u BiH.
Teško do posla
Umanjena aktivnost posledica je nekoliko faktora. Jedan je nemogućnost zapošljavanja pojedinih zanimanja - niskokvalifikovani industrijski radnici, koji egzistenciju obezbeđuju radnom na crno, a drugi razlog je prerano penzionisanje radno sposobnog stanovništva koje se pokazuje kao pogubno po zdravlje privrede.- Pošto projekcije demografskih kretanja pokazuju da će se do 2020. radno sposobno stanovništvo u Hrvatskoj smanjiti za oko 100.000, ovi problemi bi se bez odlaganja morali naći u centru pažnje nosilaca javnih politika - upozorava Ana Lokin iz Privredne banke Zagreb.Reforma penzijskog sistema bila je tema i Kongresa Unije slobodnih sindikata Crne Gore, koji je, između ostalog, usvojio i rezoluciju o nužnosti izmena penzijskog sistema kako se, rečnikom analitičara Privredne banke Zagreb, ne bi povećavala aktivnost radno sposobnog stanovništva. Generalni sekretar te sindikalne centrale Srđa Keković izjavio je da Zakon o penzijskom sistemu stupa na snagu 1. januara 2014. godine, ali da će se unija do tada zalagati da na snazi ostane sadašnja starosna granica za odlazak u penziju.U izmenama tog zakona predviđena su, po Kekovićem rečima, nepovoljna pomeranja starosne granice na 67 godina, u odnosu na 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, kako je regulisano prema važećoj regulativi.
Izbor fondova
I u Hrvatskoj mediji razmatraju šta će se iduće godine dogoditi s penzijama, pa „Jutarnji list" izveštava da će obavezni penzioni fondovi uskoro izgledati mnogo drugačije nego sada, a to bi moglo potpuno da promeni odnos obveznika prema izboru fondova. Sada čak 90 odsto novozaposlenih uopšte ne zanima koji će penzioni fond da izaberu i postaju klijenti nekog fonda po inerciji.Ali, od iduće godine u Hrvatskoj se menja Zakon o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Portfelj A je za najmlađe i uključuje najviše rizika - ulagaće se u deonice i korporativne obveznice i do 60 odsto kapitala fonda. Tu može da bude velike zarade, ali i pada vrednosti u lošim godinama. Portfelj B kombinuje obveznice i dosta manje deonica i veoma podseća na sadašnji portfelj penzijskih fondova. Portfelj C je konzervativna štednja u kojoj se novac čuva do penzije i ulaže isključivo u obveznice i depozite u bankama, što donosi male prinose (do šest odsto), ali vrlo sigurne.

29. oktobar 2012.

Протест више стотина запослених у јавном сектору
Izvor>Pravda
БОР – Више стотина запослених у јавном сектору општине Бор окупило са данас на протестном скупу на платоу Дома културе због, како су рекли представници синдиката, „смањивања плата сиротињи„.Драгиша Трујкић, председник већа Самосталног синдиката општине Бор, рекао је да је „трагично када морамо да излазимо на улицу по оваквом времену и бранимо оно мало динара које имамо кроз и овако мале плате, када неко, под паролом да хоће да смањи највеће плате у овој држави, смањује сиротињи“.Трујкић је окупљенима рекао и да је ово „почетак преиспитивања свега онога што се дешавало, везано за пљачку свих оних предузећа која су приватизована, која нажалост данас више не постоје„.Он је казао и да је Бор град са 90 посто запослених и пензионера са ниским зарадама.После скупа, окупљени су, на позив синдиката, одржали и протестну шетњу.

29. oktobar 2012.

U iščekivanju novog zakona o radu
Izvor>RTS
Predlog novog zakona o radu trebalo bi da bude gotov do kraja godine, kažu naldežni. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju.Radno pravo po meri zaposlenih, poslodavaca, ali i stranih investitora je ono što bi trebalo da pomiri - novi zakon o radu. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju. Nadležni kažu da konačnih rešenja još nema, ali da bi do kraja godine, predlog zakona trebalo da bude gotov. Jedina izmena o kojoj su svi saglasni jeste ukidanje isplate otpremnina za ceo radni staž, bez obzira na to koliko je ostvareno kod poslednjeg poslodavca. U proteklih sedam godina o tu odredbu ovajdili su se zaposleni u javnom sektoru, dok privatnici upravo zbog nje, iskusne radnike sa više od 20 godina staža nisu ni zapošljavali. U razvijenim zemljama za takve probleme ne znaju."Tamo zaposleni otpremninu dobija za godine provedene kod sebe u firmi a on može da tuži svakog prethodnog poslodavca ukoliko mu nije isplatio otpremnine", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.Prema njegovim rečima, u Srbiji se javlja i problem što je jedan deo zaposlenih radio za neke društvene firme koje su propale pa su sindikati napravili kompromis da deo otpremnine isplaćuje država. Rajić kaže da dogovor treba da naprave vlada i sindikati.Svaka druga novoosnovana firma kod nas ugasi se u toku prve tri godine, zbog toga poslodavci traže da rad na određeno vreme, umesto jedne traje tri godine. Dragan Zarubica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije pita kako čovek koji radi na određeno vreme jednu, dve ili tri godine može da stvori porodicu i kakvu sigurnost može da ima.Predstavnici zaposlenih sadšnjem zakonu najviše zameraju lošu primenu u prksi. O novim rešenjim moći će da sude tek kada ona stignu na Socijalno ekonomski savet."Lansiraju taj fleksibilni rad, skraćenje porodiljskog odsustva na tri meseca, kao mogućnost, zamislite bebu koja se ostavlja posle tri meseca nekom na čuvanje, skraćenje godišnjeg odmora, prvi deo na deset dana, smanjenje drugih prava što se tiče bolovanja nekih drugih naknada", kaže Zarubica.U ministarstvu rada kažu da idealnog rešenja nema, ali da se o tom zakonu moraju pitati sve strane.Ministar za rad i socijalna pitanja Jovan Krkobabić kaže da treba dobro promisliti kako bi našli rešnje koja su prihvatljiva i za poslodavce i za radnike a istovremeno ekonomski moguća."Moramo i tu da vodimo računa da ono što radimo bude u skladu sa standardima Evropske unije da ne bi smo dva puta radili isti posao", rekao je Krkobabić. Za sada postoji saglasnost da je postojeci zakon omogućio bujanje sive ekonomije, neplansko trošenju novca za otpremnine, različite aršine za zaposlene u privatnom i javnom sektoru. Sindikalno organizovanje kod privatnika, ostalo je na nivou dekoracije, dok je u javnim službama i prenaglašeno.

Држава кумовала пропасти радника
Izvor>Dnevnik
Један од највећих изазова који је стављен пред државу јесте наплата заосталих зарада радника у предузећима која су отишла у стечај или чак из неких других разлога нису у могућности да испуне своју законску обавезу према запосленима, саопштило је Независно удружење незапослених Србије, основано под окриљем Независног синдиката јавних служби.
- Највећи број запослених који покушавају да наплате своја потраживања, а којих има више десетина хиљада на територији Србије, после вишегодишњих судских спорова коначно су дошли до правоснажних решења а која се немају одакле наплатити. Примера ради, наше удружење само у Зрењанину поседује око 4.600 правоснажних пресуда. Велики број ових решења су милионске вредности а они на чије име гласе суочени су са активирањем хипотека за кредите и пленидбом намештаја због неизмирених рачуна за струју и грејање – упозорио је председник Независног удружења незапослених Војводине Ранко Хрњаз.Он је на конференцији за новинаре казао да су за овакву ситуацију добрим делом одговорни државни органи, првенствено тужилаштво и правосуђе, који су својом неефикасношћу и сумњивим потезима постали саучесници у пљачки посрнуле српске привреде. Несхватљиво је, додао је Хрњаз, да послодавци који су добили државне субвенције нису исплатили обавезе према запосленима и држави а да надлежни органи поред притужби оштећених ништа не предузимају.- Пошто ова агонија предуго траје захтевамо од потпредседника Владе Србије Александра Вучића да прими овлашћене представнике удружења који ће га информисати о чињеничном стању а све у циљу решавања проблема у обостраном интересу. Уколико овај покушај не уроди плодом, Независно удружење незапослених Србије ће бити принуђено да организује протест у Београду, коме ће се одазвати више десетина хиљада незапослених лица из градова и општина широм Србије. Такође, постоји реална опасност да оштећени своја права потраже на међународном суду, што никако није добро за државу – упозорио је Хрњаз и закључио да претходна власт није имала слуха за гладне и да је стога на изборима добрим делом платила цех својој бахатости.

Sindikati nezadovoljni zakonom koji određuje zarade
Protest upozorenja

Izvor>Danas
Bor - U organizaciji Saveza samostalnih sindikata u Boru će danas biti održan protest upozorenja kojim će sindikalci i zaposleni u javnim i komunalnim preduzećima iskazati svoje nezadovoljstvo donošenjem Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je usvojen 29. septembra, a koji ugrožava egzistenciju radnika sa najnižim platama. Plate u javnim komunalnim preduzećima u Boru, s obzirom na to da nisu naročito visoke, primenom novog zakona neće biti značajno smanjene, međutim, borski sindikalci spremni su na solidarnost sa drugim kolegama, budući da će se zahvaljujući ovom Zakonu primanja najnižim i najugroženijim kategorijama zaposlenih u ovom sektoru umanjiti i do 40 odsto. „Tražimo da se donesu izmene i dopune Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade odnosno da se iz njega izuzmu najugroženije kategorije zaposlenih jer veliki broj ljudi koje će ovo pogoditi pašće ispod minimalne zarade. Ovaj zakon ima imperativni karakter, između ostalog suspenduje odredbe Zakona o radu, Zakona o javnim preduzećima, kolektivne ugovore i još sijaset drugih propisa, da ne pominjem ugovor o radu koji će urnisati i ovako težak položaj zaposlenih“, smatra predsednik Veća Samostalnih sindikata opštine Bor Dragiša Trujkić. Borski sindikalci, kako je to najavljeno na konferenciji za novinare, očekuju da se protestu upozorenja pridruže predstavnici iz Majdanpeka, Zaječara, Beograda, Leskovca i drugih većih gradova u Srbiji.

Marković: Dogodine zapošljavanje
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Skupštine Grada Jagodina Dragan Marković rekao je da očekuje da će 2013. godine u Jagodini zaposliti najviše radnika u poslednjih 20 godina.Prema njegovim rečima, veća zaposlenost u tom gradu biće zbog otvaranja nekoliko fabirka. Marković je prilikom dodele novčane pomoći od po 1.200 evra roditeljima 64 bebe, rekao da je cilj gradske uporave da svako živi od svog rada, a ne od socijalne pomoći. Podsetio je da će kroz tri nedelje u Jagodini biti otvorena italijanska fabrika za proizvodnju cirada "Andrea konfecione", sa 500 radnika. Marković je rekao da je postignut dogovor sa italijanskom formom "Aunde" za proizvodnju auto-sedišta, a iduće nedelje će biti potpisan ugovor sa ruskim investitorom o proizvodnji kartonske ambalaže uz zapošljavanje više od 100 radnika. Predsednik Skupštine grada je rekao da će oba nezaposlena roditelja koji iduće godine dobiju treće dete iz istog braka, dobiti u novim fabrikama posao ukoliko žele, a ne samo jedan od njih kako je najavio pre mesec dana. Do sada su roditelji 252 bebe dobili pomoć od po 1.200 evra, odnosno 122.000 dinara. Pravo na finansijsku pomoć imaju roditelji čija se deca rode od 1. juna do 31. decembra 2012. godine, a koji najmanje dve godine imaju prebivalište na teritoriji Jagodine.Odluka je doneta radi povećanja nataliteta.

28. oktobar 2012.

Градски челници избегавају преговоре
Izvor>Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Чланица Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован није нашла за сходно да се претходних недеља одазове на позив представника синдикалних организација и са њима разговара о тренутном положају запослених у установама културе, чији је оснивач град Зрењанин.
На позив за састанак оглушили су се и остали градски челници којима је он упућен, о чему су представници Независног синдиката радника у култури Војводине и Савеза самосталних синдиката из установа културе, обавестили јавност на конференцији за новинаре одржаној у малој сали Културног центра Зрењанин.Председник Независног синдиката Ласло Тот изразио је задовољство јер је локална самоуправа коначно одлучила да један члан Градског већа буде посебно задужен за област културе, што ранијих година није био случај.- Сматрамо да је тиме ова област доведена у равноправан положај са другим друштвеним сферама и да ће се проблеми установа културе и запослених у њима решавати квалитетније. Зато је наш први корак био да успоставимо контакт са чланицом градског већа, да јој се представимо и упознамо је са тренутним проблемима запослених у зрењанинским установама културе, а пре свега о потреби наставка преговора за потписивање појединачног колективног уговора – објаснио је Тот.Након неколико неформалних сусрета са већницом Дубравком Бенгин Булован, синдикалци су упутили и допис како њој, тако и градоначелнику, заменику градоначелника и председнику Скупштине града, и затражили званичан састанак.- Поштујући званичну процедуру, показали смо озбиљност и спремност ова два синдиката да успоставе квалитетан социјални дијалог са оснивачем. На жалост, ни након вишенедељног, односно двомесечног ишчекивања, нисмо добили ни усмени ни писмени одговор – истакла је председница зрењанинског огранка Независног синдиката радника у култури Војводине Драгана Михаљевић.Она је позвала градске челнике да контактирају синдикалне представнике да би кроз успостављање социјалног дијалога заједничким снагама пронашли најквалитетнија решења за проблеме запослених у установама културе, док је председник Самосталног синдиката у Културном центру Средо Пајић додао да су синдикалци озбиљни у настојању да уреде питање права запослених. Њих, такође, занима и да ли ће бити поновног смањења броја запослених у установама културе, како се у последње време прича по граду.

26. oktobar 2012.

ODRŽAN ŠTRAJK UPOZORENJA
Izvor> Radio Subotica
Zaposleni u više preduzeća u stambeno–komunalnoj delatnosti danas su se odazvali pozivu Sindikata komunalaca Subotice da održe jednočasovni štrajk upozorenja, zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru povuče iz primene. Ukoliko do toga ne dođe, Sindikat će za deset dana predložiti potpunu obustavu rada komunalnih firmi i javne proteste. U štrajku upozorenja, od 12 do 13 časova,učestvovala je većina javnih komunalnih preduzeća, među kojima su "Čistoća i zelenilo", "Toplana", "Subotičke pijace", "Suboticagas" i "Suboticatrans", dok o obustavama rada nema informacija iz "Vodovoda i kanalizacije" i "Parkinga". Radio Subotica se, odlukom sindikalne organizacije, pridružila zahtevima komunalaca na taj način što je u vreme štrajka upozorenja organizovala jednočasovni program posvećen obustavi rada.

24. oktobar 2012.

Savez samostalnih sindikata Srbije: Nećemo da protestujemo!
Izvor> Tanjug
Savez samostalnih sindikata Srbije koji je ranije najavio da će održati protestni skup ispred Vlade Srbije zbog silnih poskupljenja i sve težeg položaja radnika u Srbiji, doneo je danas odluku da odloži najavljene proteste, saopšteno je iz ovog sindikata. Sindikat je ranije najavio da će održati protestni skup ispred Vlade Srbije zbog silnih poskupljenja i sve težeg položaja radnika u Srbiji Oni navode da se sindikat u ovom trenutku opredelio za nastavak i intenziviranje socijalnog dijaloga na svim nivoima, u cilju rešavanja teških ekonomskih i socijalnih problema. "Vlada Srbije je, nakon oštrog upozorenja i velikog pritiska S S S S, kao i započetih priprema za organizovanje masovnih protesta širom Srbije, preduzela mere čiji je rezultat pad cena pojedinih životnih namirnica, kao i zaustavljanje novih poskupljenja roba i usluga", poručuju iz S S S S. U saopštenju je navedeno da je Vlada dala obećanje da će uz maksimalno zalaganje održati nivo cena i da će učiniti sve kako standard građana ne bi bio dalje urušavan.Iz ovog sindikata poručuju da će ponovo pozvati članstvo i građane na proteste ukoliko se ponovi neopravdani rast cena, a vlada odluči da puni budžet isključivo "preko leđa" najsiromašnijih građana.

Komunalci traže čist minimalac
Izvor>Novosti
Protest sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima održan u Beogradu. Zakon o maksimalnim zaradama u javnom sektoru pogađa najugroženije radnike u tom sektoru
PREDSTAVNICI sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima okupili su se u sredu u Beogradu, zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru povuče ili izmeni, jer kako su istakli, pogađa najugroženije i najsiromašnije radnike u tom sektoru.Oni tvrde da bi primena ovog zakona dovela do umanjenja plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade. Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra napraviti dalje korake - najpre obustavom rada od sat vremena, a potom generalnim štrajkom. Predsednik granskog sindikata komunalaca ”Nezavisnost” Milan Simić rekao je da sindikati nemaju ništa protiv ograničenja maksimalnih zarada, ali imaju protiv toga što on pogađa najugroženiju radničku klasu - spremačice, kurire, kafe-kuvarice, vozače... On je podsetio da je u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji zaposleno više od 50.000 ljudi.Premijer Ivica Dačić izjavio je da Vlada razmatra zahteve sindikata i da će u najkraćem roku pronaći rešenje kojim će se zaštititi radnici sa niskim primanjima. On je rekao da radnici neće biti oštećeni

Dačić: Vlada razmatra zahteve sindikata, rešenje uskoro
Izvor> Pressonline
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Vlada Srbije razmatra zahteve sindikata povodom Zakona o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru i da će u najkraćem roku pronaći rešenje kojim će se zaštititi radnici sa niskim primanjima.
Dačić je u pisanoj izjavi medijima naveo da je cilj vlade da ubrzo usvoji akt kojim će Zakon biti izmanjen, a radnici neće biti oštećeni. "Naš cilj je da se zaštite radnici i Vlada će vrlo brzo usvojiti akt kojim će praktično biti izmenjen Zakon i radnici neće biti oštećeni", stoji u pisanoj izjavi Dačića.Predstavnici sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima okupili su se danas u Beogradu zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru povuče ili izmeni, jer kako su istakli, pogađa najugroženije i najsiromašnije radnike u tom sektoru. Oni tvrde da bi primena ovog zakona dovela do umanjenja plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade.
Uticaj ograničenja zarada u javnim komunalnim preduzećima na republički budžet, kako ističu sindikalci, doneće simboličnu uštedu 10 do 25 miliona dinara, a "šteta je ogromna". Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra krenuti sa daljim koracima - najpre štrajkom upozorenja od sat vremena, a potom generalnim štrajkom.

Potpisan Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu
Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Sindikata srpske policije Glišo Vidović potpisali su danas Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu.

Na inicijativu Sindikata srpske policije, danas su premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Sindikata srpske policije Glišo Vidović potpisali Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu.

Potpisnici sporazuma usaglasili su svoje stavove da poboljšaju efikasnost rada Ministarstva, profesionalizmom uz poštovanje ljudskih prava, zalaganjem za decentralizaciju, depolitizaciju, dekriminalizaciju i demokratizaciju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova se ovim sporazumom obavezuje da će poštovati zajemčena ljudska, radnička i sindikalna prava, kao i da će obezbediti ravnopravan položaj funkcionera, aktivista i članova Sindikata srpske policije koji će u buduće biti uključeni u rad budućih radnih tela i grupa u MUP-u.

Obe strane složile su se da je u budućnosti potrebno obezbeđenje boljih uslova rada, i nastojaće da se troškovi Ministarstva svedu na minimum, da se iskoreni zlostavljanje na radu a suicid među zaposlenima svede na minimum.

(S media)

17. oktobar 2012.

Samostalni sindikat o protestu odlučuje 24.oktobra
Izvor> Beta
Samostalni sindikat Srbije (S S S) odlučiće 24. oktobra da li će organizovati protest zbog neopravdanog poskupljenja hrane i sve lošijeg standarda gradjana, izjavio je u sredu predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović."Neki od zahteva koje je Samostalni sindikat uputio Vladi Srbije su delimično ispunjeni. Zaustavljena su neopravdana poskupljenja, a neke namirnice su i pojeftinile", rekao je Orbović agenciji Beta.S S S je početkom oktobra najavio proteste u svim većim gradovima u Srbiji ukoliko Vlada ne preduzme mere da se vrate cene roba i usluga koje su neopravdano povećane. Taj sindikat smatra da su opravdana samo ona poskupljena izazvana povećanjem više stope poreza na dodatu vrednost, sa 18 na 20 odsto, od 1. oktobra.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić u sredu je najavila da će taj sindikat uskoro organizovati proteste u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sa zahtevom da se otvaraju nova radna mesta, zaustavi poskupljenje namirnica, spreče monopoli i karteli i zemlja vodi ka evrontegracijama.Prema podacima ASNS, u Srbiji 100.000 ljudi živi ispod donje granice siromaštva, 350.000 ljudi radi a ne prima plate, a ima milion nezaposlenih.

3. oktobar 2012.

Ljajić danas sa delegacijom SSSS
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar Rasim Ljajić razgovaraće sa delegacijom Saveza samostalnih sindikata Srbije o merama za stabilizaciju tržišta osnovnim životnim namirnicama i cenama. Potpredsednik Vlade i ministar trgovine će delegaciju sindikata, koju će predvoditi predsednik SSSS Ljubisav Orbović upoznati sa već preduzetim merama usmerenih u tom pravcu, kao i o onim koje će biti preduzete u narednom periodu.Današnji sastanak biće prvi u nizu koje će Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija imati sa predstavnicima sindikata u cilju da se zajednički, kroz socijalni dijalog, pronađu nabolja rešenja i mere kako bi se stabilizovalo tržište i cene i omogućilo uredno snabdevanje potrošača životnim namernicama. Orbović je juče zatražio od Vlade Srbije da vrati cene osnovnih životnih namirnica u narednih 15 dana, koje su neopravdano poskupele upozorivši da će, ukoliko to ne učine, sindikat pozvati građane na masovne proteste.

Ljajić: Nema razloga za proteste
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić uveren je da nema razloga da se građani pozivaju na masovne proteste zbog najnovijih poskupoljenja.Prema njegovim rečima, Vlada Srbije iskoristila je sve mehanizme koji su joj stajali na rapolaganju da stabilizuje tržište i spreči poremećaje. Ne vidim osnova za to uprkos tome što kao građanin delim nezadovoljstvo što su neki neopravdano podigli cene svojih proizvoda, a pre svega proizvođačke cene", rekao je Ljajić.Uz ocenu da država ne može da uradi ništa više od onoga što je već uradila, Ljajić je najavio da će na narednoj sednici vlade u četvrtak doneti novu odluku o bescarinskom uvozu novih količina ulja što,kako tvrdi, još jednom potvrdđe da ne postoji ništa što je vlada u ovom trenutku mogla da uradi, a da to nije učinila. "Cene se formiraju slobodno na tržištu u zavisnosti od ponude i tražnje. Mi smo uradili sve što možemo i sve mehanizme koje imamo na raspolaganju smo iskoristili počevši od toga da je za pet osnovnih životnih namirnica, do kraja godine,na snazi uredba o ograničenju marži na 10 odsto”, rekao je Ljajić. On je podsetio i da je doneta uredba o ograničenju cene hleba tip “Sava”, od brašna tipa 500 , odluka o zabrani izvoza suncokreta, šećerne repe i soje, odluku o bescarinskom uvozu kukuruza, pšenice, soje, šećerne repe, a sve sa ciljem da se spreči poremećaj na tržištu. Ministar je obećao da će vlada, ukoliko bude bilo potrebe, dodatno intervenisati iz robnih rezervi, kao što je to činila i ranije, i dodatno omogućiti bescarinski uvoz neklih drugih živtnih namirnica. "Veleo bih da čujem šta to u datim okolnostima treba da učinimo, a da to već nismo uradili. Moramo da budemo krajnje realni, ni mi nismo srećni zbog ovoga što se događaja, tačno je da su neki proizvođači iskoristili povećanje PDV sa 18 na 20 odsto da potpuno neopravdano podignu cene, ali mi ne možemo da ograničimo proizvođačke cene bilo kog proizvoda niti to bilo gde u svetu danas postoji“, rekao je Ljajić.Prema nejgovim rečima, ukolko Srbija želi da bude deo Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije, mora da poštujete neke principe koji važe u zemljama EU. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović zatražio je ranije od Vlade Srbije da vrati cene osnovnih životnih namirnica u narednih 15 dana, koje su neopravdano poskupele, a ukoliko to ne učine, sindikat će pozvati građane na masovne proteste. "Povećanjem PDV-a nisu obuhvaćene osnovne životne namirnice, tako da je povećanje cena ovih dana neopravdano. Daćemo vladi 15-ak , 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra, a ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije", rekao je Orbović.

2. oktobar 2012.

"Vratite cene ili idemo na ulice"
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dao rok Vladi od 15 dana da vrati cene osnovnih životnih namirnica.Ukoliko Vlada to ne učini sindikat će pozvati građane na masovne proteste."Povećanjem PDV-a nisu obuhvaćene osnovne životne namirnice, tako da je povećanje cena ovih dana neopravdano. Daćemo vladi 15-ak , 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra, a ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije", rekao je Orbović. On je podsetio da su tokom septembra značajno poskupele osnovne životne namirnice i usluge, pre svega, mleko i mlečni proizvodi, ulje, brašno, pecivo, testenina, jaja, voće, sokovi, hemija, energenti, prevoz."Kod većine proizvodjača cene su povećane od 15 do čak 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a u pojedinim slučajevima povećanje cena iznosi i do 100 odsto", podsetio je Orbović. Da je povećanje PDV-a iskorišćeno kao izgovor proizvođača za podizanje cena smatra i ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je za B92 rekao da vlast po tom pitanju "neće sedeti skrštenih ruku". I udruženja potrošača smatraju da nije bilo ekonomske opravdanosti za novi talas poskupljenja i navode da je pravi razlog viših cena zloupotreba monopola. 1. oktobar za građane Srbije doneo je veće cene zbog povećanja PDV-a. Povećane su i akcize za benzin i cigarete, dok su za Beograđane skuplji prevoz i grejanje.

Slovačka: Prosečna plata 867 evra
Izvor: Beta
Bratislava -- Prosečna plata zaposlenih Slovaka dostigla je 867 evra i veća je za 5,05 odsto nego prošle godine. Najviše plate su na kraju polugodja zaradjivali zaposleni u Bratislavskom regionu, mesečno u proseku 1.186 evra, dok najmanja primanja imaju u Prešovskom regionu, svega 687 evra mesečno, javila je slovačka agencija TASR. Zarade su najmanje rasle u Žilinskom regionu gde je ubrzani rast industrijske proizvodnje uz investicije zahtevao prijem novih radnika sa manjim početnim mesečnim platama.Prosečna plata u privredi iznosila je na kraju drugog kvartala 910 evra, dok je u javnom sektoru dostigla 734 evra.

Slovenija rasprodaje državne firme
Izvor: Jutarnji list
Ljubljana -- Slovenačka vlada priprema prodaju "porodičnog srebra", prvi bi se na popisu preduzeća za prodaju mogli naći Telekom Slovenije, Petrol i Triglav, saznaje Delo.U teškoj ekonomskoj situaciji, kada se već mesecima spekuliše da država neće moći da plaća svoje obaveze i da će joj biti potrebna pomoć EU i MMF-a, vlada Janeza Janše mogla bi biti prisiljena da rupe u budžetu popuniti i rasprodajom državne imovine.Nedavni rast cene akcija Telekoma, koje su u poslednjih mesec dana porasle gotovo za četvrtinu, bi upravo mogle da se objasne planovima vlade da ga proda. Slovenačka država u Telekomu ima 74 odsto akcija koje su vredne 372 miliona evra. Kao mogući kupac slovenačkog teleoperatera pominje se Dojče Telekom. Po tim planovima Slovenija postoji mogućnost da Slovenija ipak zadrži 25 odsto akcija Telekoma. Već se prodaju tri četvrtine Adria Airwaysa te državni deo u Elanu i Aeru, a uskoro bi se na prodaji mogla naći i osiguravateljska kuća Triglav, piše Delo. Država ima 28 odsto akcija u Triglavu preko Slovenačkog odštetnog društva Sod, a zajedno sa Zavodom za invalidsko i penziono osiguranje 62 odsto. Sodov deo vredi oko 126 miliona evra, a pokušavaju ga povećati na 33 odsto kako bi dobili i premiju za preuzimanje. Navodno su za Triglav zainteresovani američko finansijsko društvo AIG i švajcarski Svis Re. A Ruski Gasprom i mađarski Mol su zainteresovani za kupovinu državnog dela u slovenačkoj naftnoj kompaniji Petrol. Na spisku za prodaju bi mogao da se nađe i državni deo u Heliosu u kojem banke i državni fondovi imaju 73 odsto. I banke bi mogle da se prodaju pod uslovom da država prihvati model sanacije u kojem će novi vlasnici u banke ulaziti dokapitalizacijom. Preko banaka bi tako mogli da dođu na spisak i kompanije kao što su Merkator, Pivovarna Laško, Luka Koper, Sava i Cinkarna Celje.

30. septembar 2012.

Stečajni upravnici ljute Dinkića
Izvor: Politika
Beograd -- Stečajni upravnici mora da su opasno naljutili ministra finansija, kada je javno morao da kaže da će kod unakrsne provere prihoda i imovine oni biti prvi.
Foto: BetaMinistar finansija precizirao je da će prva ciljna grupa biti stečajni upravnici koji neefikasno obavljaju svoj posao, a imaju visoke honorare i stečajni postupci idu katastrofalno sporo”, piše Politika.Agencija za osiguranje depozita raspolaže sa 23,5 milijardi dinara koje ne mogu da idu u budžet jer ti stečajni postupci nisu završeni, a Agencija za privatizaciju raspolaže sa 40 milijardi dinara iz stečajeva i restrukturisanja jer sudovi sporo taj novac dodeljuju poveriocima, precizirao je ministar."Zbog toga što mislimo da stečajni upravnici u Srbiji, čast izuzecima, ne rade taj posao odgovorno, profesionalno i brzo, oni će biti prvi na meti provere, jer smatramo da tu ima nekih razloga koji su materijalne prirode. Ne mislim da oni ne znaju i ne mogu to da okončaju, već mislim da imaju i lični interes", rekao je Dinkić. Juče u Ministarstvu finansija Politika nije dobila zvanično pojašnjenje na koga je ministar mislio, ali upućeni tvrde da se prozivka odnosi na stečajne upravnike četiri velike državne banke u stečaju – Investbanke, Jugobanke, Beobanke i Beogradske banke. To je uostalom i jasno iz njegove izjave da Agencija za osiguranje depozita raspolaže sa 23,5 milijardi dinara koje ne mogu da idu u budžet jer stečajni postupci nisu završeni. Stečaj u slučaju ovih banaka traje više od jedne decenije. Nije sporno da stečajni upravnik ima pravo na nagradu za rad i naknadu troškova. To je detaljno regulisano Zakonom o stečaju i Pravilnikom o osnovama i merilima za određivanje nagrade i naknade troškova stečajnih upravnika. Konačnu visinu kako nagrade tako i naknade troškova u svakom stečajnom postupku određuje stečajni sudija u vreme zaključenja stečajnog postupka. Bilo je, međutim, slučajeva da je javnost bila zaprepašćena astronomskim sumama koje su pojedinci na ime te nagrade dobijali.Najveća isplaćena nagrada za stečajnog upravnika bila je 43 miliona dinara. U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika ne žele da kažu o kojoj firmi je konkretno reč."Reč je o preduzeću čija imovina je imala likvidacionu vrednost preko milijardu dinara, dok je bruto nagrada stečajnog upravnika činila četiri odsto te vrednosti. Stečaj je trajao tri godine i stečajnim poveriocima je isplaćeno 97,5 odsto njihovih potraživanja. Stečaj je sproveo privredni sud u Sremskoj Mitrovici koji je u skladu sa propisima i odobrio predmetnu nagradu", navodi se u odgovoru.Prema podacima ove agencije, trenutno je aktivan 2.741 stečajni postupak. Najveći broj stečajnih upravnika čine fizička lica, dok je u 595 postupaka stečajni upravnik – Agencija za privatizaciju. Ukupan broj licenciranih stečajnih upravnika je 408, dok je ukupan broj aktivnih licenciranih stečajnih upravnika 283. Međutim, u praksi se često dešava da neki upravnik vodi i po nekoliko preduzeća, a neko ne može da dobije nijedno. U Agenciji za licenciranje navode da to nije pitanje iz njihove nadležnosti, već po Zakonu o stečaju o tome odlučuje sud koji sprovodi stečaj.Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, slaže se da bi stečajnim upravnicima trebalo proveriti prihode i i imovinu, ali da unakrsnu proveru moraju da prođu i direktori javnih preduzeća, naročito onih velikih."Ima indicija da su se mnogi čelnici javnih preduzeća obogatili i da su postali nova elita. Unija poslodavaca zahteva da unakrsna provera prihoda i imovine počne upravo od njih, a s tim u vezi da se ispitaju i javne nabavke u javnim preduzećima proteklih godina", kaže Rajić. Rajić smatra da bi za Srbiju bilo veoma dobro kada bi naša Poreska uprava kopirala način rada italijanske Finansijske policije, koja ima posebna ovlašćenjaAli i švedskog centralnog poreskog registra. Srpski poreznici bi mogli dosta da nauče i od rumunskih i mađarskih kolega, kojima se pri kupovini automobila gotovinom mora dostaviti i potvrda o poreklu novca.

У Ужицу без посла све више људи
Izvor> Pravda
УЖИЦЕ – У првом кварталу ове године без посла је у Златиборском округу остало 899 радника,а за протеклих 12 година тај број износи 47.875 радника мање, изјавио је председник Савеза самосталних синдиката Златиборског округа Петрашин Друловић.
Друловић је за Танјуг казао каоо сматра да је разлог повећања броја незапослених приватизација која у Србији није оправдала првобитну сврху.“Најгора ситуација је у општини Нова Варош где је скоро извршена деиндустријализација, јер је остало свега 400 упослених радника”,истакао је Друловић.Друловић је изнео да се тренд повећања незапослености наставља и у граду Ужицу ,где је почетком 2012. без посла остало 580 радника.Друловић истиче да је овај процес довео и до смањења броја становника у Златиборском округу.“Од 2002. је број становника у Златиборском округу смањен за 28.467 или сликовито, нестала је једна општина величине Бајине Баште”, упозорио је Друловић.Друловић наводи да може доћи и до депољопривредизације, јер у претходном периоду држава ништа није урадила на побољшању положаја пољопривредника.Нека од решења за превазилажење ове ситуације су стварање инфраструктурних услова попут изградње аутопута, модернизације железнице и изградње аеродроме на Пониквама, како би били привучении страни инвеститори, као и подстицајна средства за домаћа предузећа која би могла да буду замајац целој привреди, нагласио је Друловић.

28. septembar 2012.

Protest otpuštenih agronoma
Izvor> B92
Nekoliko stotina agronoma koje je država otpustila zatražilo je na protestu ispred Vlade povratak u službu, u suprotnom najavljuju radikalnije mere.

U Srbiji živi 90 multimilionera
Izvor: Novi magazin
Beograd -- U Srbiji ima 90 multimilionera čije se bogatstvo procenjuje na 11 milijardi dolara, navodi se u Wealth X izveštaju.Srbija se u izveštaju "World Ultra Wealth Report 2012-2013" nalazi na 29. mestu od ukupno 45 evropskih zemalja.Kako se navodi, prošle godine je u Srbiji bilo 120 multimilionera sa procenjenim bogatstvom od 15 milijardi dolara pa je ove godine zabeležen značajno manji broj.Od bivših jugoslovenskih zemalja najbolje je rangirana Hrvatska (23), koja prema izveštaju ima 260 multimilionera, čije ukupno bogatstvo iznosi 30 milijardi dolara. U Bosni i Hercegovini, rangiranoj na 30. poziciji živi 85 milionera, koji imaju bogatstvo od 9 milijardi dolara, dok u Sloveniji (34. pozicija) živi njih 70 sa bogastvom od osam milijardi dolara. Makedonija je rangirana 42. poziciji sa 35 multimilionera (4 milijarde dolara) a samo jednu poziciju iza nje, na začelju liste nalazi se Crna Gora koja ima "svega" 21 multimilionera koji su "teški" dve milijarde dolara. Prva na listi je Nemačka sa rekordnih 15.770 milionera."Wealth X" u izveštaj navodi da se na listi isključivo nalaze osobe sa neto bogatstvom koje prelazi 30 miliona dolara (nakon obračuna akcija u preduzećima, stambene i investicione jedinice, umetničke zbirke, avione, gotovina i ostala sredstva).

27. septembar 2012.

Posao preko veze i talas otkaza
Izvor: Al Jazeera
"Nedopustivo je da se u sustav koji grca u dugovima primi osam tisuća ljudi preko veze", tvrdi Spomenka Avberšek
Gotovo 400.000 ljudi u Hrvatskoj radi u tvrtkama kojima upravlja država, dok je u privatnom sektoru zaposleno oko milijun ljudi, pa stoga i ne čudi najnovija najava ministra financija Slavka Linića kako će se u narednih godinu dana iz javnog sektora otpustiti 20.000 ljudi.Najave kako će se smanjiti broj zaposlenih u državnom sektoru nisu neka novost, no sve su najave do sada ostale bez rezultata. Ne samo da se broj zaposlenih u divovskoj državnoj administraciji nije smanjio, već se proteklih godina prilično i povećao.No, čini se da je hrvatska Vlada ovaj put odlučna u namjeri da “očisti” urede javne uprave. Većina sindikata je naravno protiv otpuštanja, iako je svima jasno da će bez otkaza javni sektor postati još veći teret za porezne obveznike koji jedva dišu od raznih nameta, poreza i ostalih davanja.S druge, pak, strane su i sindikati kojima je posve jasno da otkaza mora biti, ali i nude vrlo suvisla rješenja kako se riješiti viška zaposlenih.
Jedan od njih je sindikat zaposlenih u zdravstvu, u kojem jako dobro znaju gdje je najveći problem.
'Gledači kroz prozor
“Prije tri i pol godine dobili smo službeni podatak od HZZO-a [Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje] da je u zdravstvenom sustavu za vrijeme mandata bivše Vlade zaposleno osam tisuća ljudi. Ti ljudi su zaposleni bez odobrenja Ministarstva, bez natječaja i nisu zdravstveni djelatnici", kazala je Spomenka Avberšek, predsjednica Sindikata u zdravstvu."Još tada sam upozorila da je nedopustivo da se u sustav koji grca u dugovima primi osam tisuća ljudi preko veze, bilo političke, rodbinske ili neke druge. To su ljudi za koja su izmišljena radna mjesta, njih se trebalo negdje uhljebiti i dobili su posao u zdravstvu. Oni nemaju što raditi, ja ih zovem 'gledači kroz prozor', jer je to doslovce ono što oni rade svaki dan."“Policije nema dovoljno, vojske također, ali se zato u međuvremenu brojka birokrata povećala kao nikad prije. Avberšek kaže kako je jedino rješenje u zdravstvenom sektoru otkazivanje ugovora o radu upravo takvima.
“Vlada od HZZO-a može dobiti točan popis imena ljudi koji su primljeni preko veze i nadam se da na njihova imena neće zažmiriti. Ne vidim nikakvog smisla da se šalju u mirovinu ljudi koji znaju i mogu raditi ili da im se da otkaz, kad imamo osam tisuća ljudi koji ne rade ništa. Ti ljudi nam ne trebaju, ali nam trebaju zdravstveni djelatnici koji rade već 40 godina”, dodaje Avberšek.Ostali sindikati nisu toliko skloni ideji da sami pokušaju ponuditi sličan prijedlog, iako su u gotovo svim sektorima na razne pozicije zapošljavani ljudi po sličnom principu kao u zdravstvu.To potvrđuju neki zaposleni u policiji i vojsci, koji navode kako po uredima sjede ljudi za koje već godinama nije jasno što rade, dok je na terenu situacija katastrofalna. Policije nema dovoljno, vojske također, ali se zato u međuvremenu brojka birokrata povećala kao nikad prije. Međutim, iako su otkazi nešto što očito čeka mnoge u javnom sektoru i što je teško izbjeći, što će to u konačnici značiti za one koji dobiju otkaz, ali i za državu koja se na taj način pokušava riješiti viška zaposlenih i što je još važnije, nešto uštedjeti?“Dojam je da u cijeloj Vladi jedino ministar financija Slavko Linić zna točno što radi i kojim smjerom ide", kaže Tina Lakić, kolumnistica i urednica portala Danas.hr."Linićeva politika štednje nužno je zlo u situaciji u kojoj se nalazi država i njezina blagajna. Potpuno je jasno da je najavljenih 20.000 otkaza (preciznije rečeno, umirovljenja i otkaza) nešto što se već odavno trebalo dogoditi u golemom birokratskom sustavu države. Linić je onaj koji će morati zagristi tu kiselu jabuku. Veći problem od tih otkaza je činjenica da ti ljudi nemaju nikakvu šansu naći novi posao, jer novih poslova u Hrvatskoj nema i jednom kada dobijete otkaz, pronalazak novog posla je ravan zgoditku na lutriji."
Nezaposlenost - najveća prepreka
Ogromna nezaposlenost koja je trenutno u Hrvatkoj dosegla rekordne brojke, a koje su pokazale tragičnu istinu od preko 300.000 nezaposlenih, bit će najveća prepreka koju će morati preskočiti oni koji će nakon čistke morati na burzu rada.Otežavajuća okolnost za njih bit će i njihove godine, obzirom da se većina koja će ostati bez posla približava kritičnoj brojci od 50 godina života. To je dobna skupina za koju je uz sve moguće kvalifikacije, iskustvo i obrazovanje nemoguće pronaći novi posao.“Plaće u privatnom sektoru su gotovo za 1.000 kuna (134 eura) manje nego u javnom, a ne treba spominjati da većina radnika zaposlenih u privatnim tvrtkama ne mogu računati na razne beneficije koje imaju njihove kolege u javnom sektoru.Rekordna nezaposlenost samo je još jedan u nizu pokazatelja da dobar dio Hrvata živi teže nego prije. Iako prema informacijama sindikata prosječna plaća iznosi oko 5500 kuna (737 eura), većina građana se ne može pohvaliti da ima takva primanja. Veliki dio radi barem za tisuću kuna manje, dok mnogi i za dvostruko manju plaću.Prosječna plaća uglavnom se odnosi na Zagreb, u kojem živi 40 posto ukupnog zaposlenog stanovništva, dok je u svim ostalim dijelovima Hrvatske taj prosjek puno niži.U Splitskoj županiji, koja je odmah iza Zagreba, prosječna plaća iznosi 1.500 kuna (200 eura) manje, a otprilike ista prosječna plaća kao u Splitu je u Dubrovniku i u Istri.Zatim slijedi Zadarska županija u kojoj je prosječna plaća niža za nešto više od 1.500 kuna (200 eura), koliko iznosi i u Šibenskoj županiji. Najgora je situacija u Slavoniji, koja za zagrebačkim plaćama zaostaje za skoro 2.500 kuna (335 eura).Plaće u privatnom sektoru su gotovo za 1.000 kuna (134 eura) manje nego u javnom, a ne treba spominjati da većina radnika zaposlenih u privatnim tvrtkama ne mogu računati na razne beneficije koje imaju njihove kolege - božićnice, regresi, naknade za odvojeni život i čitav niz olakšica koje privatni sektor nije vidio već godinama.Ono što je gore od niskih primanja je da se za iste novce svaki mjesec može kupiti sve manje. Poskupljenja su neizbježna, a s njima i smanjena potrošnja građana koji već pet mjeseci troše manje nego ranije.U prosjeku se troši pet posto manje nego na početku godine, što najviše osjeća trgovački sektor.
I tako nezaposlenost raste, plaće padaju, a mjere štednje kao da nisu polučile nikakav rezultat, barem ne do sada.“Nije problem u politici štednje Slavka Linića, već u činjenici da ostali u Vladi ne uspijevaju održati korak s njim, odnosno rade jako loše posao za koji su dobili mandat. Tu prije svega mislim na ministra gospodarstva ili prvog potpredsjednika Vlade Radimira Čačića, koji je pokazao da ne zna privući investitore i pokrenuti investicijski ciklus", kaže Lakić."Da je on uspio napraviti ono što je pretjerano samouvjereno obećavao najavljujući i svoju ostavku ako to ne ostvari, danas bi imali situaciju da se gubitak radnih mjesta kompenzira otvaranjem novih.""Na njegovom mjestu treba biti osoba koja u Hrvatsku zna dovući novac i shvati li to premijer i smogne li političke snage maknuti Čačića s pozicije ministra gospodarstva, te na nju postaviti nekog sposobnijeg, politika štednje neće imati katastrofalne posljedice. No, ne napravi li to, i izostanu li investicije koje bi otvorile nova radna mjesta i podigle standard građanima, sama štednja mogla bi završiti kobno. Kada nitko ne troši, nema potrebe ni za proizvodnjom niti za uslugama. Ne treba biti isuviše mudar da bi se shvatilo kuda to u konačnici vodi”, zaključuje Lakić.

Andrej Vizjak: Neće biti drastičnih rezova u javnom sektoru
Izvor> SEEbiz
LJUBLJANA - Slovenski ministar za rad i socijalnu politiku Andrej Vizjak ocijenio je u srijedu "pretjeranom" reakciju vodećih sindikata na najave o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru zanijekavši da će u tom sektoru biti drastičnih rezova. "Reakcije sindikata su pretjerane jer govore o drastičnim rezovima zaposlenih, što meni nije poznato", rekao je Vizjak novinarima komentirajući otvoreno pismo koje su u utorak premijeru Janezu Janši uputile vodeće sindikalne centrale.
U njemu ga upozoravaju da neće pristati na drastično smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru nakon što su javnim službenicima sredinom ove godine plaće već smanjene na osnovi interventnog zakona o stabilizaciji javnih financija.Vlada je najavila da je zbog proračunske situacije broj zaposlenih u javnoj upravi potrebno prilagoditi postojećem nacionalnom BDP-u te da se radi o racionalizaciji čiji će detalji biti poznati početkom idućeg mjeseca. Slovenski mediji neslužbeno su objavili da je masu za plaće u javnom sektoru potrebno smanjiti za 10 posto i da bi zbog toga moglo biti otpušteno 10 do 15 posto od sadašnjih 160.000 zaposlenih.Vizjak je u srijedu novinarima rekao da sindikati tako izvode pritisak na vladu i zbog paralelnih pregovora koji se vode oko reforme mirovinskog sustava i tržišta rada, ali je priznao da učinci zakona o stabilizaciji javnih financija sredinom godine nisu na razini očekivanja zbog čega se vlada odlučila na dodatne restrikcije u javnom sektoru."Prilikom donošenja zakona o stabilizaciji javnih financija učinjeni su kompromisi pa ni njegovi financijski učinci nisu onakvi kakve smo isprva predviđali", obrazložio je Vizjak potrebu racionalizacije u javnom sektoru.Slovenski poslovni list "Finance" navodi u srijedu da vlada ima teškoće sa zatvaranjem ovogodišnjeg proračuna u okvirima planiranog proračunskog deficita. Kako piše list, deficit za prvih osam mjeseci ove godine već iznosi 990 milijuna eura, dok je ciljni deficit za cijelu godinu planiran sa 1,07 milijardi eura. Uz to, vlada ove godine nije uspjela plasirati dugoročne državne obveznice na međunarodnom tržištu nego se uglavnom na domaćem zadužila za 725 milijuna eura preko trezorskih mjenica, a prijašnjih je godina proračunski deficit punila uzimanjem prosječno 1,5 milijardu eura kredita dugoročnim obveznicama, piše list.

Grčka: Širi se talas štajkova
Izvor> Mondo
Štrajku carinika, poreskih službenika i zaposlenih u ministratsvu finansija, pridružili se i grčki policajci. Jučerašnjem generalnom štrajku se odazvalo 35 do 40.000 ljudi.Grčki carinici, poreski službenici i zaposleni u ministarstvu finansija stupili su danas u dvodnevni štrajk protiv vladinih mera štednja, uvedenih na zahtev međunarodnih kreditora u zamenu za prvu tranšu od 31,5 milijardi evra pomoći. Štrajku su se pridružili i sindikati policajaca koji protestuju ispred sedišta tri stranke koje čine grčku koalicionu vladu, Nove demokratije, PASOK-a i Demokratske levice, javila je grčka televizija Skaj.Nove mere štednje pogodiće hiljade državnih službenika kojima je plata već smanjena u protekle dve godine za 40 odsto, a starosna granica za odlazak u penziju biće podignuta sa 65 na 67 godina.Tri vodeća grčka sindikata sindikat radnika u javnom sektoru (ADEDY), sindikat zaposlenih u privatnom sektoru (GSEE) i Sveradnički militantni front (PAME), blizak Komunističkoj partiji, organizovali su juče generalni štrajk zbog čega je cela zemlja bila paralisana.Rad čitavog javnog sektora bio je obustavljen, letovi i polasci vozova su bili otkazani, brodovi i trajekti su ostali u pristaništima, radnje su bile zatvorene, a u bolnicama je radilo samo osoblje hitne službe.U sukobima koji su izbili tokom štrajka u centru Atine privedeno je više od 100 ljudi, a najmanje 20 osoba je uhapšeno, dok je šest policajaca povređeno.Policija je procenile da se generalnom štrajku odazvalo od 35.000 do 40.000 ljudi u Atini i oko 18.000 u Solunu, dok organizatori - tri vodeća sindikata grčkih radnika, kažu da je na ulice grčkih gradova izašlo čak 100.000 ljudi.To je bio treći generalni štrajk od početka godine, a prvi veliki štrajk koji će testirati odlučnost koalicone vlade, koja je preuzela vlast u junu, da održi zemlju u zoni evra.Ovog meseca u Grčkoj su štrajkovali lekari, sudije, profesori, policajci, vatrogasci, vojnici, a pre dva dana i novinari.

26. septembar 2012.

Tapkamo u mestu već 30 godina
Izvor: Dnevnik
Beograd -- "Poljoprivreda je velika izvozna šansa Srbije”, ”Suficit poljoprivrede preko milijardu dolara”..., neki su od naslova u medijima predhodnih godina ili meseci.
Međutim, analizirajući izvozne potencijale, konkurentnost i izvozne aktivnosti kompletne poljoprivrede i prerađivačke industrije, ekonomista Dragovan Milićević došao je do drugačijih podataka i zaključaka.On ukazuje na to da poljoprivreda Srbije ima veoma visoku koncentraciju izvoza poljoprivrednih proizvoda merenih GH-indeksom, te da je najveći deo izvoza koncentrisan samo na nekoliko grana, i to na smrznuto voće i povrće, kukuruz, konzervisano voće i povrće i žive životinje, odnosno goveda.Srbija je, kako kaže, potpuno nekonkurentna u proizvodnji ranog voća i povrća, mesa i prerađevina (samo četiri odsto prihoda od prodaje mesne industrije se ostvaruje kroz izvoz), ribe i prozvoda od ribe i sl."Treći problem srpske poljoprivrede je stagnacija i opadanje prosečnih prinosa, koji se nisu mrdnuli praktično od početka osamdesetih godina prošlog veka i pored intenzivnog razvoja semenskog materijala i veoma dobrih rezultata u izvozu semenske robe domaćih instituta. Broj zasejanih površina pada, prinosi se kreću ciklično, u zavisnosti od smenjivanja sušnih i kišnih godina. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde su poplave jedini način navodnjavanja zemljišta ", ukazuje Milićević.On naglašava da država može pomoći na nekoliko načina, pre svega stimulacijom proizvodnje esencijalno važnih proizvoda (samo na uvoz paradajza Srbija da oko 14 miliona dolara neto godišnje). Srbija, ukazuje, ima velike potencijale u proizvodnji ranog voća i povrća.

I Kinezi hoće projekte u Srbiji
Izvor: Beta
Beograd -- Kineska kompanija Čajna Šandong internacional zainteresovana je za gradnju autoputa na Koridoru 11 i puteva Pojate-Preljina i Novi Sad-Šabac-Loznica.Zainteresovanost kineskih kompanija potvrđuje generelni direktor te kompanije Meng Jan (Yan). On je agenciji Beta kazao da je kineska kompanija predala ponudu za gradnju deonica Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig na Koridoru 11 Ministarstvu urbanizma i građevinarstva i predložila izgradnju deonice Beograd-Obrenovac po modeju javno-privatnog partnerstva.Jan nije precizirao kakav je odogovor dobio od srpskih zvaničnika ni kada bi mogla da počne realizacija tih projekata. "Sigurni smo da uz našu vrhunsku tehnologiju, menadžment i kvalitet možemo da doprinesemo razvoju srpske infrastrukture i donesemo korist
srpskom narodu", kazao je Jan i podsetio da je Čajna Šandog internacional izgradila most dug 42 kilometra u oblasti DJingdao. Jan je kazao da je tokom posete Beogradu razgovarao sa zvaničnicima iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma Srbije i Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja. On je precizirao da je kompanija Čajna Šandong internacional Ministarstvu lokalne samuprave i regionalnog razvoja predala pismo o namerama za izgradnju takozvanog Moravskog koridora, odnosno puta od Pojata do Preljine i puta koji bi povezao Novi Sad, Šabac i Loznicu. Jan je kazao da su se za projekte u Srbiji zaniteresovali jer Kina i Srbija uživaju dugu tradiciju prijateljstva."Srbija je smeštena u središte centralne i istočne Evrope i može da bude odskočna daska za širenje u regionu", ocenio je generalni direktor kompanije Čajna Šandong internacional Meng Jan.

HR:Za puni staž radiće se 42 godine
Izvor: Jutarnji list
Zagreb -- Godine života više neće biti najvažniji uslov za odlazak u punu starosnu penziju u Hrvatskoj.Naime, Vlada Hrvatske će izmenama i dopunama Zakona o penzijskom osiguranju, koje planira da donese 2013., ponovno da uvede institut punog staža. Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva rada i penzijskog sistema, razmatraju se dva modela. Prema jednom, pravo na punu starosnu penziju imali bi svi radnici sa 42 ili više godina staža nezavisno od godina života, a drugi model bi pretpostavljao sticanje prava na starosnu penziju sa 62 godine ako radnik pritom ima najmanje 40 godina staža. Iako se po tom drugom modelu, prema važećim zakonskim odredbama, ostvaruje pravo na prevremenu penziju, ta se penzija, zbog velikog broja godina staža, ubuduće ne bi umanjivala.Uvođenje punog staža pominje se kao potreba otkako je taj institut ukinut reformom 1999. Posebno zato jer bi se pojedinim zanimanjima sa trogodišnjim školovanjem poput frizerki, maserki, zidara moglo dogoditi da nikada ne steknu uslove za punu starosnu penziju. Računica je sledeća: zidar ili limar koji pronađe posao sa 17 godina, po završetku trogodišnje srednje škole, do pune penzije, za koju je trenutno glavni uslov navršenih 65 godina, trebalo bi da rade 48 godina. Na teškim fizičkim poslovima to je nemoguće zbog objektivnih ograničenja tela pa ti ljudi uglavnom završavaju u invalidskim ili prevremenim starosnim penzijama jer uprkos godinama staža nemaju godine života za punu starosnu penziju.Prema trenutno važećem Zakonu o penzijskom osiguranju, svako penzionisanje pre zakonskih 65 za muškarce i 60,5 godina za žene penalizira po godini ranijeg penzionisanja, a najviše 20,4 odsto za pet godina raniji odlazak u penziju. Takva će penalizacija ostati i nakon penzione mini reforme naredne godine. No, i dalje će se stimulisati što duži ostanak u svetu rada, ali ubuduće prema dva modela.Radnicima će penzija da se poveća za 0,5 odsto, za svaku godinu iznad 45 godina staža, a to povećanje bilo bi bonus za izuzetno dugogodišnje ulaganje u penzioni sistem. Ostvarivali bi ga po pravilu osiguranici koji su počeli da rade - samim tim i uplaćivali doprinos za penzijsko osiguranje - nakon završene osnovne škole.Drugi model pretpostavlja nagradu za ostanak u svetu rada nakon 65. godine života, ali za to više neće biti, kao dosada, dovoljno 15 godina penzijskog staža, nego će se ta granica povećati na 35 godina. I prema važećem zakonu, stimuliše se ostanak u svetu rada, ali isključivo vezan uz godine života pa se u praksi događaju paradoksi. Prema sadašnjem zakonu, za svaki mesec rada iznad 65. godine penzioner ima pravo na povećanje penzije od 0,15, a najviše 9 odsto. Međutim, kako to povećanje penzije nije posebno uslovljeno penzijskim stažom, moguće je da povišicu za dug radni vek dobije neko ko je ukupno odradio zakonski minimum od 15 godina, odnosno neko ko se prvi put zaposlio u 49. godini.A neko ko je radio 40 godina i u penziju ode, na primer, sa 60 godina života moguće je da bude doživotno kažnjen 20,4 odsto manjom penzijom jer je radio na poslovima koje sa 65 godina jednostavno ne može obavljati.

U Francuskoj 3 miliona nazaposlenih
Izvor: Tanjug
Pariz -- Broj nezaposlenih u Francuskoj prešao je granicu od tri miliona, potvrdio je francuski ministar za rad Mišel Sapen na Francuskoj televiziji."To je loše, to je veoma loše. Proteklih sedmica sam uostalom upozoravao da ukoliko se nastavi ritam nezaposlenosti započet tokom letnjih meseci, da očekujem da broj nezaposlenih premaši tri miliona", izjavio je Sapen.Cifra od tri miliona pokazuju da Francuska ima problem strukturalne nezaposlenosti, jer ne uspeva već trideset godine, čak i u periodima ekonomske stabilnosti, da smanji broj nezaposlenih ispod osam odsto.Uzroci velike nezaposlenosti su brojni, a nijedna vlada u proteklih nekoliko decenije nije uspela da pronađe dugoročan i efikasan lek u borbi protiv nezaposlenosti, a sudeći po trenutnoj situaciji ni vlada aktuelnog premijera Žan- Marka Eroa neće zaustaviti takav trend, preneo je francuski list Figaro. Obećanje predsednika Fransoa Olanda da će za godinu dana smanjiti nezaposlenost, izgleda da će se izjaloviti što će izazvati i mnoga druga razočarenja. Tako je generalni sekretar sindikata Snaga radnika Žan-Klod Meji, ocenio da angažman vlade da do 2013. smanji broj nezaposlenih ukoliko privredni rast ostane na nuli, predstavlja riskantan ulog. "Kada je privredni rast ravan nuli, nezaposlenost raste, to prosto povlači jedno drugo" dodao je Meji u svom interviju na televizijskoj stanici "Erop 1". "U situaciji u kojoj je tri miliona ljudi bez posla, potrebno je okrenuti se drugačijoj ekonomskoj politici. Jedino tako će nezaposlenost biti smanjena", zaključio je generalni sekretar.

25. septembar 2012.

Za 12 godina 13.612 izgubilo posao
Izvor: Tanjug
Jagodina -- U Jagodini je od 2000. godine bez posla ostalo 13.626 radnika, izjavio je predsednik Odbora za trgovinu Samostalnog sindikata za Šumadiju Radiša Marković. "U 18 privrednih preduzeća Jagodine, 2000. godine bilo je zaposleno 16.608 radnika, danas svega 2.962, a najviše radnika, oko 6.000, otišlo je po raznim osnovama iz Holdinga - Industrije kablova", rekao je Marković. Tranzicija, stečajevi i "nakaradna privatizacija" uništili su nekoliko firmi, pre svega iz oblasti građevinarstva, tekstilne industrije, trgovine, ugostiteljstva, koje su mogle da rade, ocenio je on. Industrija konfekcije "Resava" zapošljavala je 820 radnika, danas tamo nema nikoga jer firma već nekoliko godina uopšte ne radi. Više ne rade ni Jagodinski podrum iz sastva "Navipa" koji je zapošljavao 150 radnika, "Agrooprema`` koja je imala 55 radnika. Više ne rade ni "Pomoravlje inženjering", koji je imao 1.000 radnika, "Minel" sa 400, "Pomoravka" sa 900, AIK sa 500, Mlekara sa 100, Jugoprevoz sa 411 biših radnika, zatim "Zzitomlin", precizirao je Marković. On je podsetio i da je Fabrika "Budućnost" u Jagodini zapošljavala 360 radnika a sada nekoliko, Trgovinska kompanija "Morava" 860 a sada samo šest, Turističko ugostiteljsko preduzeće "Palas" 800 sada 18 radnika... Kako je naveo, mesna industrija "Juhor" jedna od retkih koja je uspešno privatizvana od strane Kompanije "Delta", imala je 780 radnika, a sada 420.On je ocenio da je slična sitaucija i u drugim opštinama Pomoravskog okruga, gde je trenutno, prema evidencije Filijale Službe za zapošljavanje Jagodine, nezaposleno oko 28.000 ljudi a samo u Jagodini i Paraćinu više od polovine ove cifre.

Evropski sindikati: Za izlazak iz krize su potrebne inovacije a ne smanjivanje cene radne snage
Izvo> bifonline.rs
Moramo prestati s podgrevanjem uverenja da insistiranje na jeftinoj radnoj snazi automatski za sobom povlači ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posvećena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i međusobnom nadmetanju evropskih Vlada u što manjem trošenju svog oskudnog kapitala - smanjenjem poreskih stopa i nivoa javnih rashoda, izjavila je na nedavnoj evropskoj konferenciji “Jobs 4 Europe: The Employment Policy Conference” Bernadet Ségol, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).One treba da se nadmeću u što boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pažljivom korišćenju prirodnih resursa i, napokon – ali ne i najmanje bitno - u poboljšanjima sistema preraspodele bogatstva, koje jača društvenu koheziju, smatra Segol. Prenosimo njen govor u celini.Želela bih da Vam se zahvalim jer ste mi dozvolili da govorim na kraju ove dvodnevne konferencije o zapošljavanju, pitanju koje je naš prioritet broj jedan.Ton i sadržaj niza govora koje sam ovde čula juče ujutro, posebno onih od strane predsednika, daju mi nadu da beda i socijalna destabilizacija usled nezaposlenosti konačno počinju da se shvataju i kao nešto što ima političku težinu, u srcima i umovima onih koji su na čelu. Ovaj je skup već isuviše dugo odlagan.Učinjen je prvi korak, ali je put koji treba preći još uvek dugačak. Potrebno je i dalje menjati zakone i regulativu a pre svega svega potrebno je nešto zaista aktivno preduzeti. U tom smislu, trudićemo se da držimo na oku podatke iz istraživanja o godišnjem rastu, kao i preporuke država članica EU.Da, investiranje u sektore s visokim potencijalom zapošljavanja mora biti konkretno ohrabrivano.Da, problem nezaposlenosti mladih je prvi među prioritetima; još uvek očekujemo da vidimo konkretne predloge o pitanjima stažiranja i zapošljavanja kao garancije za mlade ljude.Da, moramo se pozabaviti preprekama u zapošljavanju žena i sprečiti da starijie generacije radnika budu zanemarene.Ali ne, nisu zakon o radu, socijalni dijalog ili penzija i zdravstveni programi ono što ubija nadu u oporavak od krize. Ono što ga ubija jeste uticaj planske štednje na ekonomiju: stotine milijardi evra simultanih ili uzastopnih budžetskih rezova, podizanje PDV-a i smanjenje troškova za socijalne naknade.Od 2009. do danas radnici i domaćinstva su svoj ‘fair share’, udeo u dugovanjima već isplatili - i više nego što je bilo potrebno. Pod pritiskom EU, jedan broj država članica smanjio je svoje budžete za socijalno osiguranje, ograničavajući pristup socijalnim davanjima ili ih smanjivši. Takođe su podigle starosnu granicu za odlazak u penziju. Nekoliko ih je spustilo zakonsku minimalnu platu, zahtevajući da se oslabi kolektivno pregovaranje i institucije koje podržavaju socijalni dijalog; time su ulogu sindikata stavili na velika iskušenja, načinivši tržišta rada fleksibilnijima i relaksirajući pravila kojima se uređuju kolektivne i individualne otpremnine.Pročitala sam nešto – što je, doduše, slučajno procurilo u javnost – a to je pismo koje je ‘Trojka’ napisala i uputila Grčkoj. Jedna od njihovih preporuka je da bi “od Grka trebalo zatražiti uvođenje šestodnevne radne nedelje”. Takva intervencija je potpuno neopravdana, kako po svojoj formi tako i po sadržaju. U cilju prevladavanja krize, ‘Trojka’ želi da socijalna i politika zapošljavanja postanu varijable, promenljive veličine koje bi prilagođavali shodno svojim ukusima. Pa ipak, rekordno stroga politika štednje koja se sprovodi u 2012. godini već je dovoljno strašna, s ekonomskom recesijom, sve većom nezaposlenošću i krizom koja se proširila do samog srca evrozone. Čak je i kriza javnog duga pogoršana usled izostanka ekonomskog rasta. Stoga se hitno moraju postaviti pitanja koja se tiču uticaja strukturnih reformi i planova štednje na ekonomsku aktivnost, pitanja o zaposlenosti i nezaposlenosti u Evropi. Moramo da promenimo naš pravac.Sve ovo je razlog što je, po našem mišljenju, ova konferencija u svoj rad trebalo da uključi još jednu bitnu temu za dalje razmatranje, naime: Kakvu bi to koordiniranu politiku Evropa trebalo da usvoji kako bi se unapredio njen ekonomski oporavak? Sve ovo, naravno, uz sudelovanje Opšte uprave za ekonomske i finansijske poslove (Directorate General Economic and Financial Affairs) i Evropske centralne banke. Pokazna radionica bi se usredsredila na stvaranje novih radnih mesta u budućnosti, u svetlu budućih socijalnih usluga u recesijom pogođenim zemljama kao i onih koje sprovode drastične planove štednje - kako razviti zelenu ekonomiju i poboljšati zapošljavanje među ženama, mladima i starijim osobama, da ne bi bili skrajnuti iza kulisa ove masovne nezaposlenosti koja je na sceni.
A sada bih i nekoliko reči o platama.
Smanjena cena rada izjednačava konkurentnost s povećanjem izvoza: ova se formula ponavlja poput lajtmotiva. Nijedan dan ne prođe bez Komisije, Evropske centralne banke i ove mantre koju neumorno talambasaju evropski ministri finansija, premda je ova formula daleko od dokazane.U Grčkoj su smanjeni jedinični troškovi rada (ULC) za 15% (jedinični troškovi rada su pokazatelj koliko proizvodnja jedne ekonomije dobija u odnosu na visine plata radnika – to je trošak zapošljavanja radne snage po jedinici proizvodnje). Ipak, ova mera nije oživela grčki izvoz jer je on, zapravo, bio daleko veći u doba pre krize - u vreme kada su plate rasle. Izvoz u Španiju i Portugal imao je povratni udarni efekat, premda nedovoljan za suzbijanje kolapsa u domaćoj potražnji povezanoj s programom štednje. Pa ipak, čak je ovaj i ovakav oporavak sada jedno veliko odugovlačenje bez efekta, jer štednja u pojedinim zemljama ubija izvoz u ostalim.Strukturne reforme sprovedene u Nemačkoj tokom 2000. nisu primer koji treba slepo slediti. Nemačka je trenutno najkonkurentnija, ne toliko zbog smanjenja troškova rada koliko zbog specijalizovane prirode svoje industrije koja je savršeno prilagođena potrebama ekonomije u nastajanju. Smanjenje troškova rada nije uzrok njihovog ekonomskog uspeha, koliko je to njihov primarni cilj: da povećaju profitne marže. Uostalom, i sama Komisija priznaje ovu činjenicu u svom dokumentu.Mi, dakle, moramo prestati s podgrevanjem uverenja da konkurentnost plata (tj jeftina radna snaga) automatski za sobom povlači ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posvećena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i međusobnom nadmetanju evropskih Vlada u što manjem trošenju svog oskudnog kapitala - smanjenjem poreskih stopa i nivoa javnih rashoda. One treba da se nadmeću u što boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pažljivom korišćenju prirodnih resursa i, napokon – ali ne i najmanje bitno - u poboljšanjima sistema preraspodele bogatstva, koje jača društvenu koheziju.Dopustite mi da dodam još nekoliko reči o minimalnoj plati, temi o kojoj je profesor Pissarides govorio na početku ove konferencije. Profesor Pissarides je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor je na London School of Economics. Ovo su impresivni ali i ponižavajući akreditivi i ne sumnjam da bi trebalo de držim jezik za zubima, ali bojim se da, jednostavno, ja to nisam u stanju. On nam je rekao da ako postoje minimalne plate, one bi trebalo da budu vrlo niske. Nigde u primerima Međunarodne Sindikalne Organizacije ne postoji bilo kakvih dokaza da su “previsoke” minimalne plate uništile radna mesta. Volela bih zato da profesora Pissaridesa priupitam: šta je to što on smatra kao prihvatljivu minimalnu platu, onu koja jamči pristojan životni standard? Prema podacima Veća Evrope, minimalna plata trebalo bi da je 60% prosečne plate kako bi se uopšte smatrala fer nadnicom. Pa ipak, Veće Evrope ne čine hiper-radikalni sindikalisti već predstavnici vlasti.Takođe, samo zamislite da ste u koži takvog radnika, koji zaradjuje minimalnu platu u jednoj od zemalja koje je pohodila ‘Trojka’; radnik koji mora da “preživi” svoj život, koji od minimalca izdvaja za režijske troškove i podizanje dece. Kažite mu, napokon, kako mu je plata previsoka. To bi bilo u najmanju ruku nemoralno. Evropska konfederacija sindikata je podnela predlog za Evropski socijalni sporazum, kojeg vam preporučujem da ga pod hitno pročitate.Paket mera o kojima će se raspravljati na svim nivoima mora se temeljiti na tri stuba: 1. socijaldemokratija (s posebnim poštovanjem kolektivnih pregovora), 2. na ekonomskom upravljanju koje bi unapredilo održivi rast i kvalitetna radna mesta, i, konačno, 3. na ekonomskoj i socijalnoj pravdi. Međutim, niti postoji spremnost da sa nama sednu za isti sto i diskutuju o ovome, niti je prisutna želja za dogovorom ako je uslov za to da - ispunimo njihove uslove: da prihvatimo nužnost smanjenja plata, a da socijalnu zaštitu i javne usluge smatramo prevaziđenim ostacima prošlih vremena.Korišćenje krize kako bi se razmontirao i obezvredio socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i Zakon o radu biće istorijska greška. To bi značilo da je među građanima i radnicima indukovan osećaj kako će tekovine njihovog društva, neprekidno građenih tokom nekoliko proteklih decenija, sada biti protraćene širom Evrope. A sve zbog bankarske krize, koja je, prisetimo se, evropske vlade koštala najmanje 4500 milijardi evra državne pomoći bankama između oktobra 2008 i oktobra 2011.Evropska konfederacija sindikata (ETUC) je u posebno dobroj poziciji, postavljena na mesto s koga se mogu oceniti sve opasnosti povezane s porastom nezaposlenosti i nejednakosti, nastankom evropskog prekarijata i, nadasve, dubokog i rastućeg osećaja socijalne nepravde. Ovaj osećaj - da je učinjena nepravda, ljutnja i sumnje u vrednosti Evropskog projekta - postaju međusobno čvršće isprepletane, dok je taj gubitak poverenja postao - a to će i nadalje ostati - odraz raspoloženja na glasačkom mestu, na izborima.Hitnost kojom ETUC predlaže svoj Evropski socijalni sporazum nije uslovljena nekakvim posebnim interesima bilo kog od postojećih sindikata, ali, po potrebi, on će čuvati ideju društvenog napretka, koja je u samom srcu Evropskog projekta.Povereniče, želela bih da Vam se zahvalim zbog toga što ste preuzeli inicijativu za održavanje ove konferencije o zapošljavanju na visokom nivou. To je ujedno i pitanje koje bi trebalo da bude cilj svih evropskih politika.

24. septembar 2012.

Mijatović podneo ostavku na funkciju predsednika sindikata
Izvor> Tanjug
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) Milorad Mijatović podneo je danas ostavku na tu funkciju, jer je izabran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, saopštila je Služba za informisanje SSSV.Na sednici Veća SSSV Mijatović je podneo ostavku i na sve funkcije u Savezu samostalnih sindikata Srbije i Vojvodine, ukazujući da u Narodnoj skupštini želi da, kao dugogodišnji sindikalni radnik, predstavlja sve zaposlene, bez obzira na to kom sindikatu pripadaju. Na sednici su, u skladu sa Statutom te sindikalne organizacije, razrešeni funkcije i svi potpredsednici Veća SSSV, a u narednih mesec dana biće obavljane predizborne aktivnosti kako bi, na sednici zakazanoj za 25.oktobar, bio izabrao novi predsednik SSSV.Za vršioca dužnosti predsednika SSSV izabran je dosadašnji sekretar Goran Milić, koji će obavljati tu funkciju do izbora novog predsednika SSSV, navedeno je u saopštenju.

Saveti kako da radnici budu srećni
Izvor: LiveScience.com
Njujork -- Zaboravite na povišice i velike bonuse, ima znatno jednostavijih i jeftinijih načina da zaposleni budu srećni.
Predstavljamo listu 11 saveta šta uraditi da se radnici osećaju bolje i srećnije.Ponudite mogućnost napredovanja – Nedavne studije su utvrdile da su radnici koji nemaju mogućnost za napredovanje manje srećni na poslu pa zato pokušavaju da nađu drugi posao. Ponudite dobar trening program – Poslodavci ne smeju da podcene uticaj treninga na novozaposlene. Istraživanja su pokazala da u kompanijama koje primenjuju mentorski odnos prema novozaposlenim ili imaju treninge dolazi do njihove veće angažovanosti. Ponudite male bonuse – Bonusi su još jedan način da kompanije drži svoje zaposlene srećnima. Čak šezdeset odsto ispitanika kažu da bi bili srećni i sa godišnjim bonusom od 25 dolara.Ponudite zaposlenima autonomiju u radu – Zaposleni će bolje raditi, biće više angažovani i posvećeni, ukoliko o tome što rade odlučuju oni sami.Kreirajte povoljno kancelarijsko okruženje - Zaposleni su srećniji ako vole okruženje u kome rade. Jednostavne stvari poput skraćivanje trajanja sastanka ili puštanje muzike u kancelariji može da utiče na moral zaposlenih. Komunikacija sa zaposlenim može da doprinese da otklone sve nedoumice koje imaju u vezi sa poslom a to će pomoći da se osećaju srećnijim i da imaju više samopouzdanjaPonudite zaposlenima da rade od kuće – Istaživanje je pokazalo da bi se mnogi zaposleni odrekli šopinga, čokolade ili smartelefona ako bi imali mogućnost da rade kod kuće.Dopustite da se fokusiraju na njihov rad – Radnici treba da budu fokusirani na rad tako da ih niko sa strane ne uznemirava. Jedan od načina da se to postigne jeste da se eliminišu nemotrabni mejlovi. Nedavna studija ja pokazala da radnici prosečno provedu 100 sati godišnje baveći se besmislenim mejlovima. Dajte zaposlenima balans u njihovim životima – Balans između privatnog i poslovnog života predstavlja izazov za sve zaposlene. One kompanije koje pomognu u tome omogućavaju da zaposleni bude srećniji. Čak 67 odsto ispitanika kaže da bi ostali da rade u kompaniji koja bi im omogućila balans između privatnog i poslovnog života.Ponudite im adekvatan paket benefita – Kompanje mogu upravo ovakvim paketima da ponude zaposlenima balans iz prethodne stavke. Tako pojedine kompanije nude servis poput dečije nege, nege za odrasle i stare, kao i nega ljubimaca. Neki nude i servis održavanje kuća i stanova zaposlenih. Poslodavci koji daju ovakve pakete kažu da zaposleni kažu da im ovakvi servisi zaista pomažu da usklade njihove privatne i profesionalne obaveze.Pomozite zaposlenima da vode zdraviji život – Kompanije treba da nude i zdravstvene programe. Istraživanje je pokazalo da su zaposleni srećniji ukoliko rade u kompanijama koje nude biometrijski skrining ili progrem procene zdravstvnog rizik. Omogućite pauzu za Fejsbuk ili druge aktivnosti - Zaposleni treba da imaju vreme kada mogu da provere medije. To može da unapredi ne samo raspoloženje zaposlenizh već i njihovu produktivnost. Istraživanje je pokazalo da kratak predah može da omogući zaposlenima da se ponovo fokusiraju na posao koji rade već satima.

Domovi zdravlja najveći poreski dužnici u RS
Izvor> Radio Slobodna Evopa
Prema podacima granskog sindikata zdravstvenih radnika Republike Srpske domovi zdravlja u ovom bh. entitetu na ime dospjelih, a neplaćenih doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje duguju 21 milion i 348 hiljada KM.S ovim iznosom svrstavaju se među najveće poreske dužnike, ali, za sada, iz Vlade RS i same Poreske uprave nisu stigli zvanični komentari, niti ima najava o pokretanju postupaka za prinudnu naplatu dospjelih, a neplaćenih obaveza.Doktor Nenad Stevandić, poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) u Narodnoj skupštini RS u izjavi za agenciju Anadolija kazao je da su dugovanja za neplaćene doprinose, samo vrh ledenog brijega "katastrofalnog stanja u kojem se nalazi zdravstvo u Republici Srpskoj“."Prema podacima Glavne službe za reviziju javnog sektor u RS deficit Fonda zdravstva na koncu 2011. godine iznosio je 271 milion KM. Gomilanje deficita se nastavilo i ove godine, ali je uprkos tome prilikom usvajanja rebalansa budžeta RS došlo do smanjenja izdvajanja za Fond zdravstvenog osiguranja“, kazao je Stevandić.Prema podacima kojima raspolaže agencija Anadolija, najveći dužnik za neplaćene doprinose je Klinički centar Istočno Sarajevo s dugom od preko 11 miliona KM, a više od milion KM duguju i Domovi zdravlja Modriča i Sokolac, te Klinički centar Banja Luka .

23. septembar 2012.

Zaposleni u Sigmi više od mesec dana štrajkuju zbog plata
Traže preispitivanje privatizacije

Autor: V. Laloš
Subotica - Subotičko preduzeće za proizvodnju saobraćajne signalizacije Sigma jedan je od brojnih primera neuspele privatizacije, u kojima su uništene mnoge fabrike u Srbiji. Umesto da firma nakon prodaje privatnom vlasniku napreduje, ona dovedena na rub propasti, ukazuje Milan Popović, predsednik Veća samostalnog sindikata Subotice, povodom događaja u ovoj firmi.Grupa radnika ovog preduzeća obratila se medijima za pomoć, jer više od mesec dana štrajkuju pokušavajući da od rukovodstva firme izdejstvuju zaostale plate, bez ikakvog rezultata i nade da će se naći rešenje. - Nikakvi razgovor, pregovori i molbe nisu pomogli da nam preduzeće plati ono što smo zaradili i zato smo odlučili da stupimo u štrajk. Ali ni to nije vredelo, uprava tvrdi da nemaju novca, a mi se pitamo gde je novac od poslova koje smo do sada odradili. To je, po našem mišljenju, otišlo na razne bankarske dugove i kamate, na kredite koji su uzimani na račun Sigme, ali koji su ko zna gde uloženi. Mi od toga nismo videli ni dinara, jer ne samo da ne dobijamo plate već preduzeće bukvalno propada - tvrde nezadovoljni radnici.Preduzeće Sigmu, inače jedino koje u Srbiji proizvodi signalne uređaje, kupila je šabačka firma Galeb pre pet godina. Njena vrednost je na aukciji procenjena na 44 miliona dinara, a novi vlasnik se obavezao i na investicije u vrednosti od 40 miliona, kako bi firma bila unapređena i modernizovana. Proizvodnja je, međutim, sada gotovo u potpunom zastoju, a radnici tvrde da novi vlasnik nije ni imao nameru da razvija Sigmu, jer se do tada bavio sasvim drugim poslovima. Radnici tvrde da su u firmu umesto investicija stizale stare mašine, koje nisu ni imale svoju pravu namenu. U Gradskom veću Samostalnog sindikata Subotice kažu i da postoje sumnje da su investicije lažno prikazivane tokom postupka privatizacije. Za radnike je jedini izlaz koji bi im doneo kakvu-takvu satisfakciju da budu proglašeni tehnološkim viškom i odu iz preduzeća s otpremninom. Takav scenario, međutim, ne odgovara menadžmentu i vlasnicima, jer za to nema novca. Samostalni sindikat je zato uputio zahteve nadležnim organima da se preispita celokupan proces privatizacije Sigme i utvrdi eventualna krivična odgovornost onih koji su ovo preduzeće sa relativno dobrim šansama na tržištu doveli do gašenje, a radnike na ulicu.
Blokiran račun
Preduzeće Sigma je osnovano 1923. godine, njegov proizvodni program čine signalni uređaju za železnički saobraćaj. U najboljim danima je zapošljavalo i do 700 radnika. U momentu privatizacije bilo je zaposleno oko 200, a danas ih je preostalo 34. Račun firme je skoro pola godine blokiran zbog duga od 75 miliona dinara. .

21. septembar 2012.

ZAPOSLENI U SIGMI MESEC I PO DANA U ŠTRAJKU
Izvor> Radio Subotica
Preostalih 35 radnika Sigme, koja je prodata 2007. godine Galeb grupi iz Šapca, već mesec i po dana su u štrajku jer nisu primili četiri plate a nemaju ni posla. U Gradskom veću Samostalnog sindikata smatraju da je Galeb grupa lažno prikazala vrednost investicija u procesu privatizacije. Direktor preduzeća ne želi da radnike proglasi tehnološkim viškom jer tvrdi da nema novca. Radnici kažu da su u poslednjih pet godina imali samo jedan ozbiljan posao, a da je zarada otišla na sumnjive bankarske kamate. U sindikatu ističu da su nemoćni jer je, bar na papiru, veći deo posla urađen po Zakonu. Stoga od državnih institucija očekuju da konačno krenu u borbu protiv korupcije i kriminala, kao što je nova vlast i obećala u predizbornoj kampanji.

Dugovi stari – pravda selektivna
Izvor> Politika
U Gradskom veću Samostalnog sindikata Pančeva tvrde da uredba vlade o evidentiranju izvršnih presuda koje su dobili radnici propalih preduzeća neće rešiti problem njihovog višegodišnjeg čekanja da naplate potraživanja iz radnog odnosa
Gumarska industrija Pančevo – ostala je ruina, a dugove radnicima nema ko da plati
Pančevo – Otkako je, 8. septembra, u „Službenom glasniku“ objavljena Uredba o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, telefoni ne prestaju da zvone u Veću Samostalnog sindikata Pančevo.Franja Orešković, sekretar Veća, kaže da ga ne čudi veliki broj ljudi koji traže objašnjenje da li uredba znači da je konačno došlo vreme da naplate potraživanja od svojih bivših preduzeća, jer do sada to nisu mogli i pored izvršnih sudskih presuda.– Koliko znamo, pravosnažne presude o isplati svojih potraživanja imaju, od društvenih preduzeća u Pančevu, radnici Gumarske industrije, Fabrike sijalica „Tesla“, Petroopreme, Utve, Razvoja i inženjeringa, Konstruktora, Minela, Trgoprodukta, Vodovoda – operativa, ali je više nego sigurno da spisak nije potpun. Bojimo se, međutim, da način na koji je vlada pristupila rešavanju ovog problema neće dovesti do njegovog razrešenja. Ako radnici i saznaju za ovu uredbu i dođu do prijave koja je na sajtu Agencije za privatizaciju, teško da će moći da je popune kako se zahteva. Tako se, na primer, od onih koji godinama čekaju da naplate ono što im pripada traži da u prijavi navedu kolika je kamata na njihova potraživanja. Da bi do tog podatka došli, morali bi da angažuju veštaka, a to se sigurno neće dogoditi – kaže Orešković.Sekretar Veća Samostalnog sindikata u Pančevu kaže da je svojevrsna nepravda načinjena i time što će se evidentirati samo dugovanja propalih društvenih preduzeća, a ne i akcionarskih društava, malih privatnih preduzeća i radnji koji su takođe pre no što su ugašeni ostali dužni svojim nekadašnjim radnicima. On iz toga izvlači zaključak da je vlada opet pristala na selektivnu pravdu i nije isključeno da ovo bude povod za druge tužbe pred domaćim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.Više hiljada Pančevaca zakinuto je posle gašenja preduzeća u kojima su radili, a dobar broj njih nije mogao da naplati zarađeno ni posle donošenja izvršnih presuda, jer su u međuvremenu ta preduzeća dobila status firmi „u restrukturiranju“, što znači da od njih nije bilo moguće bilo šta naplatiti. Tako je, tvrdi Franja Orešković, država žrtvovala zbog privatizacije ustavno pravo radnika na zaradu i najvažnije odredbe Zakona o radu. Sindikalisti misle da je svojevrsna nepravda i to što država evidentira samo dugovanja po presudama, što je jasan nagoveštaj da nema nameru da plati zaostala potraživanja onima koji nisu tužili.Rukovodstvo sindikata sa najbrojnijim članstvom u Pančevu se pribojava da većina onih koji čekaju naplatu potraživanja od propalih preduzeća, a neki imaju presude još iz devedesetih godina prošlog veka, neće ni saznati da do kraja godine treba da pošalju prijavu Agenciji za privatizaciju, a i oni koji znaju neće moći da daju sve potrebne podatke. U svakom slučaju, kaže naš sagovornik, vlada posle roka datog za podnošenje prijava, neće imati sve potrebne podatke, ali će dobiti u vremenu. Oni koji čekaju naplatu zarađenog, pak, verovatno će krenuti u novi krug utuživanja.

Zdravstvo: Više rada veća i zarada
Izvor>Novosti
Od 1. oktobra počinje novi način obračuna zarada za deo zaposlenih u zdravstvu. Varijabilni deo sa 10 smanjen na dva odsto i formiraće se po rezultatima
PRIMENA uredbe o platama zaposlenih u zdravstvu, koja je sa 1. jula, na zahtev sindikata, pomerena na 1. oktobar, definitivno više neće biti prolongirana, potvrđeno je u četvrtak “Novostima” u Ministarstvu zdravlja. Prema novom modelu obračuna, varijabilni deo plate iznosiće dva, a ne 1