28. maj 2013.

Nema zamrzavanja plata i penzija!
Izvor: Tanjug
Beograd -- Premijer Srbije Ivica Dačić kaže da neće biti zamrzavanja plata i penzija, da nije dogovoreno ni smanjivanje ni zamrzavanje.
Prema njegovim rečima, o tome će u vladi razgovarati narednih sedmica. "O tome ćemo razgovarati. Nije dogovoreno nikakvo smanjivanje ili zamrzavanje plata i toga neće biti, jer to nije program ove Vlade Srbije", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbije.Dačić je rekao i da će rast plata i penzija zavisiti od nivoa ekonomskih aktivnosti, a da cilj vlade nije da teret krize prebaci na najsiromašniji deo stanovništva. On je rekao da se moraju preduzeti mere, a da jedna od njih mora da bude štednja i ponovio da se bez ekonomskog razvoja i investicija ne može napraviti korak napred. "O tome ćemo razgovarati u narednih nekoliko nedelja. Treba pripremiti strategiju i konkretne mere i videte kad i kako bi se išlo u rebalans budžeta", rekao je Dačić i naglasio da narod očekuje da se živi bolje, a ne lošije. Premijer Srbije je najavio i da će se o programu mera koje treba preduzeti u narednom periodu u narednim danima obaviti političke konsultacije.

Srbija srlja ka bankrotu
Izvor: B92
Beograd -- Ukoliko kao država nastavimo da trošimo ovim tempom, to je siguran put ka bankrotu, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Gostujući u Kažiprstu na B92 on je rekao da se odmah moraju preduzeti mere jer "ukoliko javni dug nastavi putanju ka nebu ne bi mogli da pokrijemo manjak u budžetu, ne bi mogli da se zadužujemo, ili bi morali da se zadužujemo po nekim većim kamatnim stopama, značajno bi pala proizvodnja i sve to bi prouzrokovalo veći bol nego zamrzavanje plata i penzija u ovom trenutku".Prema njegovim rečima, fiskalni deficit umesto planiranih 3,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) premašiće u ovoj godini 5,5 odsto BDP-a, dok je javni dug već iznad 60 odsto, a nastaviće da raste tokom ove i u narednoj godini. Uspeh bi bio , kaže on, da se ove godine stigne bar do 4, 5 odsto BDP-a. "Ukoliko budemo kasnili sa merama došlo bi do haotičnog smanjenja svih rashoda, plate i penzije padaće dole. Javne finansije se ne nalaze u dobrom stanju, deficit počinje ponovo da se povećava, samim tim i javni dug se povećava, i to je put koji je neodrživ", naveo je Petrović i upozorio da ukoliko se nešto odmah ne preduzme, javne finansije u Srbiji za šest do sedam meseci neće biti održive. Petrović kaže da sada ima malo više razumevanja u vladi, u odnosu na optimizam u martu kada su iz vlade tvrdili da su javne finansije dobre. "To nije bio dobar optimizam, jer smo mi upozoravali da se ide u lošem pravcu. Sada se vide i argumenti a tu su i brojevi koju ukazuju na stanje. Da su nas poslušali u martu možda bi neke mere već bile preduzete" Kako kaže, paket mera koje je vlada pripremila krajem aprila nije dovoljan za stanje koje je Fiskalni savet identifikovao.Govoreći o o ceni propuštenih prilika zbog izostanka strukturnih reformi, Petović kaže da se upravo zbog toga Srbija stalno vraća u neko krizno stanje umesto da uđe u ozbiljne, reformske promene penzionog sistema, javnih preduzeća, zapošljavanja u javnom sektoru. "Reforma javnog sistema je osnovna greška zbog koje imamo ovakvu situaciju. Da su se na vreme sprovele reforme ne bi moralo da se ponovo okreće ka kontroli penzija i plata. Morate nešto da uradite, da jednom progutate gorku pilulu da se ne bi ponavljalo loše stanje, i da biste imali dobre rezultate na duže staze". Prema rečima predsednika Fiskalnog saveta, ne postoji potpuna politička saglasnost da se preduzmu mere, "horizont na kome se donose odluke kao da je bio skraćen".

Sindikati blokiraju Hrvatsku
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Predstavnici sindikata javnih i državnih službenika Hrvatske su najavili da će nakon još jednog neuspešnog kruga pregovora s vladom od 5. juna stupiti u štrajk.
"Štrajk nije naša želja, niti naša volja. U to nas je gurnula naša vlada s ministrom (rada i penzijskog osiguranja) Mirandom Mrsićem", izjavio je na Branimir Mihalinec iz Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim skolama, prenosi Novi list. Najava generalnog štrajka znači da bi se Hrvatska za koji dan, praktično uoči turističke sezone, mogla naći u potpunoj blokadi.

27. maj 2013.

Vlada ipak zamrzava plate i penzije
Izvor: Blic
Beograd -- Lideri vladajuće koalicije Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić postigli su načelni dogovor da plate u javnom sektoru i penzije budu zamrznute.
Tako svi koji primaju plate iz budžeta u oktobru neće dobiti planiranu povišicu od dva odsto, saznaje Blic."U telefonskoj komunikaciji koju su imali u prethodna dva dana Vučić, Dačić i Dinkić zauzeli su stav da „nešto hitno mora da se uradi“ i da ako će popravljanju stanja u javnim finansijama doprineti zamrzavanje plata i penzija, takva odluka će i biti doneta. Za sada je ideja da plate u javnim preduzećima i penzije budu zamrznute samo u ovoj godini, mada će se razmisliti i o ideji Fiskalnog saveta koji je predložio da u narednoj godini ovi rashodi rastu samo dva odsto u toku cele godine" - tvrdi izvor „Blica“ blizak Vladi i dodaje da će konačna odluka biti doneta kada se Vučić vrati iz Rusije. Osim zamrzavanja plata i penzija, čelnici Vlade razmotriće narednih dana i plan ušteda svih državnih organa. "Cilj je da se troškovi svih ministarstava smanje za ukupno 20 milijardi. Okvirni plan već postoji, a kako ne bi bilo nesporazuma među članovima Vlade ko je ovim više izgubio, lideri stranaka će dati saglasnost na zajednički predlog. Da su rezovi ozbiljni govori i to što su na spisku ušteda i bonusi za policiju i vojsku" - tvrdi izvor „Blica“. Rebalans budžeta o kome bi moglo da se u Skupštini raspravlja već početkom jula predvideće, bar prema dosadašnjim razgovorima koalicionih partnera, i neke doskora neprihvatljive poteze. "Postoji mogućnost ozbiljnijeg kresanja brojnih subvencija koje danas daje država. Na udaru će se, pre svega, naći javna preduzeća i firme u restrukturiranju čiji se rad danas finansira budžetskim novcem" - otkriva izvor „Blica“. Kako nam je potvrđeno, tokom maja Vlada će odlučiti šta će sve od firmi u vlasništvu države, osim „Telekom Srbija“, u narednom periodu biti ponuđeno na prodaju. "Kompletan plan vezan za javna preduzeća koji ne podrazumeva samo privatizaciju već i ozbiljnije restrukturiranje skoro svih firmi u vlasništvu države biće tema sastanaka lidera vladajuće koalicije. Pregovore oko prodaje „Telekoma Srbija“ preuzeo je na sebe i svoj tim Aleksandar Vučić, a o terminu kada bi mogao da bude raspisan međunarodni tender za prodaju ove firme znaće se u narednih mesec dana" - kaže na kraju izvor „Blica“.

22. maj 2013.

Radnici traže 300 miliona evra
Izvor: Novosti
Beograd -- Čak 80.000 radnika, koji su na sudu pobedili svoje bivše poslodavce, jer im nisu isplaćivali zarade i doprinose, traži da im se isplati oko 300 miliona evra.
Kako Novosti saznaju, svi oni su se prijavili Agenciji za privatizaciju preko koje traže dugovanja. Reč je o radnicima čije su firme privatizovane ili otišle u stečaj, a uprkos pravosnažnim presudama, većina njih nije uspela da naplati ni dinara. Ove obaveze, odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, sada mora da preuzme država.U "igri“ je otplata na rate, pa i model po kojoj je isplaćena stara devizna štednja. Deo potraživanja verovatno će biti odbijen zbog nepotpune dokumentacije, kao i zahtevi bivših radnika banaka u stečaju, jer oni nisu obuhvaćeni ovom uredbom. U Vladi, međutim, još ne mogu da preciziraju ni kada će izaći s konačnim brojem ljudi koji ispunjavaju uslove, niti kada će početi isplate. A pred Evropskim sudom u Strazburu nalazi se još oko 4.000 predstavki koje se odnose na isti problem.Radni sporovi, u proseku, traju između tri i po i četiri godine, a izvršenje se neretko odlaže mesecima, pa i do dve godine. U Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da, s druge strane, „dogovori“ izvan sudnice traju po mesec dana i potpuno su besplatni. U Srbiji je, inače, prema procenama sindikata, samo u prva tri meseca ove godine bez posla ostalo oko 30.000 radnika, pa se procenjuje da bi makar trećina mogla da se obrati sudijama pošto su ih bivši poslodavci "zakinuli“ u zaradama ili su ih nepravedno otpuštali. Ipak, retko ko to i čini, jer su im ruke doskora bile vezane zakonima. "Prošle godine na snagu je stupio Zakon o parničnom postupku koji je zabranjivao da radnike pred sudovima besplatno zastupaju sindikalni predstavnici, pa su se za njihova prava mogli boriti samo advokati čije su usluge skupe. Zato je malo koji radnik tužio svog poslodavca“, objašnjava Melanija Petać, pravnica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Posle godinu dana, Vrhovni kasacioni sud poništio je takvo rešenje i tako omogućio da u radnim sporovima parnice ponovo vode sindikati. Ipak, efekti su još slabi, jer se ova odluka još nije dovoljno "pročula“ budući da se primenjuje tek od 16. januara. U SSSS kažu da im je učinak u radnim sporovima veoma uspešan i da više od 90 odsto radnika kući ode zadovoljno. I u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da im se radnici sve češće obraćaju, ali da to još nije u onoj meri u kojoj bi trebalo, bilo zbog straha ili iz neznanja.

20. maj 2013.

Prijave poslodavcima zbog doprinosa
Izvor: Danas
Beograd -- U Srbiji ima 90.000 radnika kojima poslodavci prošle godine nisu uplaćivali poreze i doprinose, saznaje Danas.
Protiv takvih preduzeća podneto je 6.629 prekršajnih prijava, po kojima bi nesavesni poslodavci mogli da budu kažnjeni sa do milion dinara po svakom pojedinačnom prekršaju, odnosno za svaki slučaj kada nekom radniku nisu uplatili doprinose.Za sada nije poznato koliki je ukupni iznos izrečenih i naplaćenih kazni. Od početka ove godine, nadležnost za sankcionisanje poslodavaca koji izbegavaju odgovornost prema svojim radnicima, vraćena je Poreskoj upravi i od tada je ova institucija pronašla i pokrenula postupke protiv 1.403 preduzeća. Nezakonitim postupanjem poslodavaca samo u ovoj godini oštećeno je 20.000 radnika, pokazuju podaci poreznika dostavljeni Danasu. Uz pretpostavku da efikasnost Poreske uprave nije pala u 2013, ove brojke ukazuju da se broj poslodavaca koji krše zakon na štetu radnika ipak smanjuje, možda i zbog toga što od polovine 2012. Poreska uprava svakodnevno od banaka dobija izveštaje o svim transakcijama firmi koje su tog dana radnicima uplatile novac, pa se prostim poređenjem podataka nedvosmisleno i lako pronalaze one koje nisu platile doprinose u skladu sa zakonom. U Poreskoj upravi, kako kažu, još uvek nemaju podatke o broju kazni za nesavesne poslodavce, koje su izrekli ove godine, niti o njihovom iznosu, ali bi od kraja juna sve te cifre trebalo da budu prikupljene. "Poreska uprava nakon izvršenih kontrola protiv svih poreskih obveznika kod kojih su utvrđene nepravilnosti, za koje je propisana prekršajna kazna, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U prethodnoj godini za kažnjavanje je bio nadležan prekršajni sud, tako da ne raspolažemo podacima o visinama izrečenih kazni i njihovom ukupnom iznosu. Prekršajni postupci za kažnjavanje poreskih obveznika, koji su kontrolisani u toku 2013. godine su u toku. Odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zbog neuplaćenih doprinosa zaprećene su prekršajne kazne i to u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara, kao i za odgovorna lica u pravnom licu od 5.000 do 50.000 dinara", navode u Poreskoj upravi.
Kako dodaju u ovoj instituciji, odredbama Zakona o poreskom postupku i administraciji, propisane su kazne za lice koje ne podnese poresku prijavu, i ne obračuna i ne plati porez, u visini od 15 do 20 odsto iznosa poreza utvrđenog u postupku poreske kontrole.

ZAVRŠENI 8. SPORTSKI SUSRETI, PALIĆ 2013.
PMF – OPET GENERALNI POBEDNIK
Najbrojnija ekipa sa 45 učesnika novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta ponovo je osvojila titulu ukupnog pobednika na 8. Sportskim susretima zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi održanim 18. maja 2013. na Paliću.
Drugo mesto u ukupnom plasmanu pripalo je Narodnom pozorištu iz Subotice, a treće Tehnološkom fakultetu – Novi Sad.
Ove godine Susreti su okupili 18 ekipa sa oko 250 učesnika iz Subotice, Novog Sada, Apatina,Vrbasa, Bečeja, Stare Pazove, Čelareva, Jablaničkog okruga, kao i ekipu Sindikata obrazovanja Mađarske.
Susrete je otvorila predsednica Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Vojvodine Đurđica Crvenko, a kao domaćini učesnike su pozdravili predsednik Gradskog Sindikata Subotice Milan Popović i direktorica Osnovne škole“Miroslav Antić“ Eržebet Kojić Čakanj.
Takmičenja su organizovana u osam disciplina i osvojeni su sledeći rezultati:

FUDBAL:
1.TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
2. PMF – NOVI SAD
3. OO SoiK STARA PAZOVA

ODBOJKA-MEŠOVITO
1. O.i SŠ „ ŽARKO ZRENJANIN“-SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA

ODBOJKA-ŽENE
1. OŠ“MIROSLAV ANTIĆ“ – PALIĆ
2. PMF – NOVI SAD
3. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA

BASKET-MEŠOVITO
1. PMF – NOVI SAD
2. TEHNOLOŠKI FAKULTET – NOVI SAD
3. OiSŠ“ŽARKO ZRENJANIN“ SUBOTICA

BASKET-ŽENE
1. DOM UČENIKA SREDNJIH ŠKOLA SUBOTICA
2. DV“LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
3. NARODNO POZORIŠTE SUBOTICA

STONI TENIS – MEŠOVITO
1. NARODNO POZORIŠTE – SUBOTICA
2. PRIRODNO-METEMATIČKI FAKULTET – NOVI SAD
3. OO SoiK STARA PAZOVA

STONI TENIS –ŽENE
1. OŠ“ZDRAVKO ČELAR“ ČELAREVO
2. OO SoiK STARA PAZOVA
3. PMF – NOVI SAD

ŠAH
1. PMF – NOVI SAD
2. OOSOiK STARA PAZOVA
3. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA

PIKADO - MEŠOVITO
1. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD
2. PU „RADOSNO DETINJSTVO“ – NOVI SAD
3. TEHNOLOŠKI FAKULTET NOVI SAD

PIKADO – ŽENE
1. PU“NAŠA RADOST“ – SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. INSTITUT ZA RATASTVO I POV. – NOVI SAD

NADVLAČENJE KONOPCA - MUŠKARCI
1. NARODNO POZORIŠTE - SUBOTICA
2. PMF – NOVI SAD
3. INSTITUT ZA RATARSTVO I POV. – NOVI SAD

NADVLAČENJE KONOPCA – ŽENE
1. DV „LABUD PEJOVIĆ“ BEČEJ
2. PU „NAŠA RADOST“ SUBOTICA
3. PMF – NOVI SAD

KOTLIĆ
1. TEHNIČKA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA- APATIN
2. PU “NAŠA RADOST” SUBOTICA
3. OŠ “ŽARKO ZRENJANIN” SUBOTICA

22.april 2013.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA SUBOTICA
- ODBOR SINDIKATA ZAPOSLENIH U
OBRAZOVANJU, NAUCI I KULTURI
Dana: 22.april 2013.

P O Z I V

Za učešće na VIII Sportskim susretima Samostalnog Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice, Vojvodine, Srbije koji će se održati u subotu
18. maja 2013. u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ na Paliću, Trogirska 20. u organizaciji Gradskog odbora Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi i Saveza samostalnih sindikata grada Subotica.

Prijave za učešće se podnose pismeno do 10. maja 2013. prema Pravilniku sa propozicijama za takmičenja (obratiti pažnju!) koja se nalaze u prilogu poziva na adresu: Saveza samostalnih sindikata grada Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/7, Subotica 24000 ili na faks: 024/551-603 sa naznakom za Lauru Raos, ili putem Interneta na e-mail: susindikat1@suonline.net

Kotizacija po učesniku iznosi 1700 dinara, a uplaćuje se do 14. maja 2013.
na račun Fonda za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor radnika Subotica broj:
355-1009825-60
sa naznakom: kotizacija za VIII Sportske susrete zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi

NAPOMENA: Prijave koje stignu nakon navedenog roka neće se prihvatiti.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na telefon SSSG Subotica 024/553-154 saradnici Lauri Raos, mob: 065-44-78-012, ili predsednici Organizacionog odbora Zorici Karanović, mob: 065-44-78-005.

Predsednica Organizacionog odbora:
Zorica Karanović, s.r.

3. april 2013.

BG: Prosečna plata 53.101 dinar
Izvor: Novosti
Beograd -- Prosečna februarska plata u Beogradu bila je 53.101 dinar, što je za 7,7 manje nego u isto vreme lane, pišu Novosti.
Najveća zarada otišla u Lazarevac - 64.801 dinar, a najmanja u Mladenovac - 27.466 dinaraOd 16 gradskih opština, februarski prosek premašilo je šest opština. Posle Lazarevčana, najbolje su prošli zaposleni u Starom gradu i Surčinu, gde su plate bile gotovo identične - 63.785 i 63.114 dinara. U "plusu" bili su i radnici Novog Beograda sa 58.803 dibnara, Vračara - 56.930 dinara i Palilule - 55.913 dinara.Ispod februarskog gradskog proseka našle su se Barajevo, Voždovac, Grocka, Zvezdara, Zemun, Rakovica, Savski venac, Čukarica i Mladenovac.Najveće povećanje u odnosu na januarske plate osetili su radnici na Vračaru, gde je prema statističkim podacima plata veća za 28,7 odsto. Najveći pad zabeležen je u Sopotu, gde je februarska plata od januarske niža za 11 odsto.U odnosu na isti period prošle godine, realno je plata porasla samo u Grockoj, za 5,4 odsto. U svim ostalim opštinama zabeležen je pad od 10 do 0,2 nodsto. Prema oblasti kojom se bave, najveći skok u platama, u odnosu na prošlogodišnje, imali su radnici u ribarstvu i akvakulturi - čak 57 odsto i u naučnoj i tehničkoj delatnosti - 66 odsto. Najviše su pale zarade u proizvodnji proizvoda od nemetalnih minerala - za 57,3 odsto i u delatnostima putničkih agencija, turoperatera i rezervacija - 66,1 odsto.

2. april 2013.

Комуналци добили нови колективни уговор
Izvor> Dnevnik
Градски одбор синдиката радника у стамбено-комуналној делатности Новог Сада саопштио је да је постигнут договор са градским челницима да се потпише нови колективни уговор за наредне три године за јавна и јавно-комунална предузећа, чији је оснивач Град Нови Сад.
Раднички дом- Градоначелник Милош Вучевић и члан Градског већа за комуналне делатности проф. др Никола Ћировић били су код нас у Радничком дому, када смо се коначно договорили.Социјални дијалог је постигнут у законском року, захваљујући одговорности и разумевању градских челника. У новом посебном колективном уговору задржана су постојећа права запослених и цена рада - каже се у саопштењу Синдиката .

"Imamo plan za rešavanje tehnološkog viška"
Izvor> Tanjug
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja profesor dr Žarko Obradović rekao je u Nišu da resorno ministarstvo ima plan rešavanja tehnološkog viška nastavnika."Demografska situacija je loša u Srbiji, a tačan broj upisanih đaka u prvi razred zanćemo 1. septembra", kazao je Obradović novinarima u niškom Kliničkom centru nakon obilaska dece povređene na rekreativnoj nastavi u Soko Banji."Mi imamo plan koji primenjujemo zajedno sa sindikatima i listu nastavnika bez časova formiraćemo 15. avgusta kao što smo to činili i ranije", rekao je ministar.Prema njegovim rečima, svake godine postoji i prirodni odliv odlaskom u penziju i za sada je još uvek rano govoriti o ciframa."Prošle godine, na primer, 118 nastavnika bilo je bez časova, a tokom godine taj broj je pao na 37 koji nisu imali časove", kazao je Obradović dodavši da je nesorno da se broj đaka prvaka iz godine u godinu smanjuje.

Svakog dana 150 ljudi izgubi posao
Izvor: Blic
Beograd -- U prva dva meseca ove godine svakog dana je bez posla ostajalo oko 150 ljudi, piše "Blic".
Iako su ekonomisti predvideli da će u toku ove godine bez posla ostati 8.000 radnika, realnost ih je demantovala, jer je samo u prva dva meseca radno mesto i platu izgubilo više od 9.000 građana Srbije, konstatuje "Blic". Skoro trećina radno sposobnih građana u Srbiji nema posao, a stopa nezaposlenosti krajem godine mogla bi da dostigne psihološku granicu od 30 odsto, predviđaju ekonomski stručnjaci koji veruju da će nezaposlenost nastaviti da raste zbog nelikvidnosti privrede i viška zaposlenih u javnom sektoru."U prva dva meseca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bez posla je ostalo 9.210 ljudi, od toga 6.295 u januaru i 2.915 u februaru. Nismo računali na to i teško je predvideti kakav će trend biti do kraja godine", priča ekonomista Miroslav Zdravković.Sa druge strane, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je prošle godine više od 170.000 ljudi ostalo bez posla. Analitičari Fonda za razvoj ekonomske nauke smatraju da srpska privreda pokazuje lagani oporavak, ali ne u svim sektorima. Oporavljaju se samo automobilska, farmaceutska i naftna industrija, pa do kraja godine nije realno očekivati da će se povećati opšta zaposlenost. Promet u trgovini za trećinu je manji u odnosu na 2008. godinu, a otpuštanja su logična posledica teškog stanja u kome se nalazi naša privreda, jer i pad kupovne moći dovodi do manjeg obima proizvodnje, a ona do manje zaposlenih u proizvodnom sektoru. "Podaci zvanične statistike govore da je krajem prošle godine nezaposlenost u Srbiji sa 25,5 smanjena na 22,4 odsto. Taj podatak je diskutabilan, jer je opao BDP, manji su prihodi i manja je potrošnja", kaže ekonomista Milojko Arsić. "Čak i ako se ostvari privredni rast od 1,5 do dva odsto, neće se povećati i broj zaposlenih, jer je najveći deo firmi u krizi, pa je do kraja godine moguć samo dalji pad broja zaposlenih, u najboljem slučaju očekuje nas stagnacija", ocenjuje on. Kako je od početka krize broj radnika najviše opao u prerađivačkoj industriji, ekonomisti se slažu da država treba da podstiče pre svega prerađivače, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine, a pogotovo je besmisleno, smatraju, da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Posebno nepovoljna odlika nezaposlenosti u Srbiji jeste njena dugotrajnost jer čak dve petine nezaposlenih ne radi duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana. Za kreiranje novih radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškove izdavanja dozvola.Pored toga, radno zakonodavstvo otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika. Državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović objašnjava da stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2 odsto, što znači da u Srbiji oko 207.000 mladih do 30 godina ne radi, od čega je više od 20 odsto nekvalifikovano, a oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, dok je 63,3 odsto bez radnog iskustva. Stopa nezaposlenosti mladih se u poslednje četiri godine povećala za 16 odsto.

25. mart 2013.

Zvanično minimalac, prava zarada leži u kešu
Izvor> Kamatica
Zvanično, platu višu od 65.000 dinara je prošle godine primalo 330.088 radnika, dok je minimalnu zaradu od 20.010 dinara dobijalo najmanje 570.000 ljudi. I sindikalci i poslodavci upozoravaju na to da je stvarna slika drugačija, jer većina gazda i dalje prijavljuje samo deo zarade dok ostatak isplaćuje radnicima "na ruke".Glavni razlog zbog čega se to i dalje dešava jeste činjenica da su opterećenja zarada previsoka. - Zato i danas postoje prećutni dogovori između radnika i njihovih poslodavaca da ne prijavljuju celi iznosi zarada. Pravila se jedino još pridržavaju velike i društveno odgovorne kompanije, dok svi ostali ‘zakidaju’ - kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata. U Poreskoj upravi kažu da nemaju tačne podatke koliko je radnika prijavljeno na minimalac. Prema poslednjim podacima, 95.000 njih je isplatilo i zarade i poreze i doprinose, 6.000 samo platu, a čak 97.000 je namirilo državu, a plate preskočilo!U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je prošle godine prosečna srpska zarada bila samo 39.197 dinara, ali kada su poslodavaci dali državi sve što im je traženo ona ih je koštala - 54.447 dinara. Iz tog razloga je Unija poslodavaca Srbije, još 2009. podnela inicijativu republičkoj vladi da se plate rasterete, ali odgovora još nema. - Porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 64 odsto, što je jedno od najvećih nameta poslodavcima u Srbiji. U SFRJ su te dažbine bile između 28 i 32 odsto - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Levi: Srbija, privredno čudo
Izvor: Tanjug
Beograd -- Srbija ima odličnu lokaciju u centru Evrope, neverovatne ljudske resurse i brojne prirodne potencijale koji moraju da dovedu do ekonomskog uskrsnuća. Kako je rekao ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi u intervjuu Kuriru, sve nabrojano može da dovede do ekonomskog čuda. Levi je kazao i da je Izrael uočio nekoliko oblasti u kojima dve zemlje mogu da saradjuju.''Prva su nekretnine. Mi nismo div na svetskom tržištu, ali su Izraelci ovde već namirisali ogroman potencijal i stižu, naše kompanije su već investirale više od 1,3 milijarde evra u Srbiji'', naglasio je Levi. On je izrazio uverenje da je poljoprivreda oblast koja bukvalno vapi za izraelskim učešćem.''Ovde imamo kombinaciju iz raja - Srbija ima povoljne prirodne uslove, plodnu zemlju, pet-šest dobrih reka, odličnu radnu snagu, ali zastarelu tehniku'', ocenio je Levi. Prema njegovom mišljenju, ta tehnika mora da se modernizuje, a žetve i prinosi, koji su na srednjovekovnom nivou, ne smeju da zavise od kiše. ''Mi imamo prinose po hektaru pet ili šest puta veće od vas, a nemamo kišu. U pustinji proizvedemo pet puta više nego vi na, što se vode tiče, jednom od najblagoslovenijih tla u Evropi'', naveo je Levi.Kako je istakao, tajna za poljoprivredno čudo u Srbiji je bolje navodnjavanje, gradnja staklenih bašta, reciklaža vode, bolje iskorišćavanje otpadnih voda. Te elemente nude tri dobre izraelske kompanije koje su već prisutne u Srbiji. On je čestitao srpskim političarima na inicijativi da šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan iz Abu Dabija, koga interesuje takodje voda, poljoprivreda, investira u našu zemlju.''Istina je da sam želeo da mi prvi udjemo u tu oblast, ali ima dosta prostora i za nas. Mi uvozimo smrznuto meso iz Argentine, a Srbija nam je bliža i meso je odlično. Vi ste odlična lokacija u centru Evrope'', naveo je Levi. On je kazao da Srbija ima neverovatne ljudske resurse - Srbi su medju najboljim inženjerima, radnicima, naučnicima.''Sve to mora da dovede do ekonomskog uskrsnuća, do ekonomskog čuda. Prosto mora. Ako se to ne desi, onda činite zločin sami nad sobom. Istinski verujem da će za nekoliko godina vaša zemlja doživeti svoj bum'', zaključio je Levi.

22. mart 2013.

ZAPOSLENI U ZAŠTITNIM RADIONICAMA "ŽELJEZNIČARA" BEZ POSLA
Izvor> Radio Subotica
Preostali zaposleni u Zaštitnoj radionici Željezničara već mesecima ne primaju zarade i nemaju posla. Stoga su se za pomoć obratili sindikatu koji je kontaktirao nadležne i predstavio im problem. Predsednica Skupštine grada Marija Kern Šolja smatra da se 31 radnici od kojih je 19 sa posebnim potrebama mora pomoći, zbog čega je inicirala niz sastanaka. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Huđi naglašava da vlasnik preduzeća mora da ispoštuje zakonske obaveze i redovno isplaćuje zarade. Dopis o situaciji u Željezničaru upućen je Ministarstvu rada. Neki razgovori već su obavljeni i u sindikatu očekuju da se uskoro nađe rešenje.

Seminari za bogaćenje pojedinaca u prosveti
Sindikat obrazovanja Srbije traži uvođenje reda u stručno usavršavanje nastavnika
Izvor> Danas,Autor: V. A.
Beograd - Sindikat obrazovanja Srbije (SOS) traži od Ministarstva prosvete da uvede red u oblast stručnog usavršavanja nastavnika, odnosno da ograniči broj akreditovanih seminara, limitira njihove cene i zabrani da predavači na seminarima budu zaposleni u Ministarstvu i prosvetnim zavodima. Predsednik SOS-a Branislav Pavlović ističe da je većina tema na odobrenim seminarima „nebitna“ za zaposlene u prosveti i da „služe isključivo za bogaćenje predavača, koji za dva dana uzmu i po dve prosečne plate u obrazovanju“.- Među predavačima koji vode seminare su zaposleni u Ministarstvu, njihovi prijatelji, bivši zaposleni i penzioneri, kao i oni koji rade u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Smatramo da je zloupotreba i sukob interesa da oni koji odlučuju o akreditaciji seminara posle budu predavači. Onaj ko je propisao normu da nastavnici moraju da skupe na seminarima 120 bodova sigurno je imao u vidu da će tu neko dobro da zaradi - kaže Pavlović.I Društvo matematičara je u pismu ministru prosvete zatražilo izmenu Pravilnika o stručnom usavršavanju, jer su mnoga rešenja loša i neprimenjiva. Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ističu da su seminari sumnjivog kvaliteta, a da ih zaposleni pohađaju radi dobijanja bodova, a ne da bi unapredili svoj rad.- Škole zaposlene upućuju na stručno usavršavanje uglavnom neradnim danima, jer autori seminara svoje „tezge“ mogu da odrade vikendom, po neujednačenim cenama, sa nekompetentnim izvođačima i u prepunim grupama. Ne postoji spoljašnje vrednovanje kvaliteta tih programa - navode u Uniji.
Sva manje para za programe
Mirjana Ilić, sekretar Saveza učitelja Srbije, kaže za Danas da se broj programa stručnog usavršavanja svake godine povećava, a da je sve manje novca. „Iako je finansiranje stručnog usavršavanja obaveza lokalnih samouprava, dešava se da kažu kako nemaju novca, pa pohađanje seminara plaćaju ili škole iz sopstvenih sredstava ili sami zaposleni. Problem je što nema nikakve razlike između nastavnika koji ulažu u svoj rad i profesionalno osnaživanje i onih koji ne rade ništa“ kaže Ilićeva..

19. mart 2013.

Kako da nezaposleni ne upadnu u depresiju: Ovako nešto moguće je samo kod nas
Izvor>Smedia
Na konkurs Fakulteta za fizičku hemiju za radno mesto spremačice prijavilo se mnogo kandidata, među kojima i osobe sa - fakultetskom diplomom. Prodekan za nastavu Fakulteta za fizičku hemiju profesor Miroslav Kuzmanović potvrdio je za Politiku da su se na konkurs prijavile 42 žene, od kojih dve devojke sa visokim obrazovanjem. Na pitanje koja je kandidatkinja primljena, on odgovara da je posao dobila osoba sa srednjom stručnom školom, jer su visokoobrazovane kandidatkinje – previše kvalifikovane.
Tragedija za državu
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je čuo za slične primere i da se na oglas za spremačicu u školi javi po 135 osoba sa diplomama fakulteta i srednje škole, što je tragedija za jednu državu.Po njegovim rečima, u ovoj i sličnim pričama nije loše samo to što su ljudi uložili ogroman trud i vreme kako bi stekli određeno znanje i sada su primorani da traže poslove za koje nisu kvalifikovani, već i to što je država ulagala u kadar koji posle toga nije iskorišćen.

NIS otpušta radnike ali uz bogate otpremnine
Izvor: Kamatica, Dnevnik
Nezavisni sindikat Naftne industrije Srbije uputio je otvoreno pismo nadležnima u Vladi Srbije, u kojem se upozorava da se programom rešavanja viška zaposlenih u toj kompaniji krši pravo na rad.S druge strane, iz NIS-a kažu da otkazivanje ugovora o radu zavisi od tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji, a da je broj zaposlenih u NIS-u uslovljen, pre svega, konkurentnošću kompanije kao i privrednim prilikama u zemlji.Inače, potpisanim aneksom Kolektivnog ugovora, koji je rezultat dogovora sa reprezentativnim sindikatima, predviđena je isplata od 500 evra po godini ukupnog radnog staža zaposlenog i jednokratna otpremnina, u iznosu od 1,5 prosečne mesečne zarade zaposlenog. Do sada je, ukazuju u NIS-u, za svakog radnika, koji je otišao iz kompanije, u proseku isplaćeno oko 22.000 evra otpremnine, što je najveći socijalni program na Balkanu.
Dodaje se i da je prioritet NIS-a stvaranje što boljih uslova za razvoj i, u skladu s tim, zadržavanje internih kadrova i angažovanje najboljih specijalista iz raznih oblasti. Tako se, uz širenja posla širi i saradnja sa eksternim partnerima i na projektima kompanije preko partnerskih lizing agencija angažovano je više od 3.400 ljudi. U poređenju sa 2008. godinom, zahvaljujući velikom investicionom programu, broj zaposlenih, angažovanih na projektima kompanije, povećan je i do sedam puta, kažu u NIS-u.Takođe, u NIS-u kažu da se još ne može govoriti koliko će radnika biti proglašeno za tehnološki višak, jer treba da postoji potreba za tim korakom. Preduslov je da se formuliše program tehnološkog viška, koji usvaja Upravni odbor kompanije, a program ne može biti sproveden dok mišljenje ne daju sindikati i Nacionalna služba za zapošljavanje. Uz to, u NIS-u kažu da su ovim programom zaštićene sve kategorije radnika koje štiti zakon - samohrani roditelji, invalidi rada, sindikalni aktivisti.

18. mart 2013.

KOMUNALCI SPREMNI ZA POTPISIVANJE KOLEKTIVNIH UGOVORA
Izvor> Radio Subotica
Na sednici odbora zaposlenih u javnim i javnim komunalnim preduzećima Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata, konstatovano je da je više od polovine preduzeća u gradu spremno za potpisivanje kolektivnih ugovora, na šta ih obavezuje Poseban kolektivni ugovor koji je na nivou Grada postpisan još pre dve godine. Sindikalci iz javnih preduzeća ukazuju da bi prilikom zapošljavanja u ovim firmama treblo više voditi računa o realnim potrebama i stručnosti kadrova. U pojedinim preduzećima nisu zadovoljni novom sistematizacijom radnih mesta. Tako je u Vodovodu pojedinim radnicima zarada umanjena, dok se u Javnom komunalnom preduzeću "Subotičke pijace" rukovodstvo odreklo dela zarade u korist većine zaposlenih.

CG: Gazdama mnogo, radniku malo!
Izvor> Vecernje novosti
Naredne dane obeležiće pregovori socijalnih partnera o platama. Poslodavci ne prihvataju da mimimalna cena rada bude 193 evra, odnosno 40 odsto prosečne plate
PODGORICA - Predstavnici Vlade, Unije poslodavaca i oba sindikata - Saveza i Unije, prema saznanjima „Novosti“, nastaviće narednih dana pregovore o povećanju minimalne zarade. Saglasnost o uvećanju postignuta je polovinom februara, ali ne i iznos. Sindikati su u pregovore ušli sa 250 evra ili 50 odsto od prosečne zarade u Crnoj Gori. U međuvremenu, korigovali su zahtev na 193 evra ili 40 odsto od proseka.Poslodavci su bili zatečeni predlozima sindikalnih lidera i pojašnjavali da toliko opterećenje privreda ne može da izdrži. Za njih je, prema izjavama od pre mesec bila prihvatljiva granica siromaštva ili 174 evra. Sada, 30 dana kasnije čak su otišli korak dalje, pa će prema najavama 22. marta, kada se ponovo sastaju socijalni partneri po istoj temi, ući u pregovore sa predlogom od minimalno 175, odnosno maksimalno 190 evra. Sudeći po tim izjavama, socijalni partneri bi se mogli na narednom sastanku da dogovore o povećanju minimalne zarade, ali je uslov, reklo bi se da Unija poslodavaca, ipak, zadrži najveću vrednost 190 evra, a sindikati popuste za tri evra.Kada se usaglase poslodavci i sindikati, Vlada će, bar prema ranijim najavama prihvatiti. Podsećamo, Predrag Bošković, ministar rada i socijalnog staranja, pre mesec je rekao „za nas je prihvatljiv svaki dogovor Saveza, Unije slobodnih sindikata i Unije poslodavaca“.Posle dogovora o povećanju minimalne zarade naslućuje se da se stiču uslovi za potpisivanje Opšteg kolektivnog ugovora, koji zaposleni u Crnoj Gori nemaju od septembra prošle godine. Taj akt nije potpisan, jer je Savez sindikata insistirao da se u novom Opštem kolektivnom ugovoru nađe član koji će precizirati iznos minimalne zarade.Ali ove nedelje neće se razgovarati samo o visini minimalne zarade, već se nastavljaju i pregovori ministra finansija i oba sindikata o povraćaju poreza i doprinosa koji su nezakonito obračunavani tokom 2010. na topli obrok i regres.- Ministarstvo je jasno iskazalo nameru da taj novac bude vraćen zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta. Očekujemo da će narednih dana biti postignut preliminarni dogovor o načinu i rokovima isplate tog potraživanja - rečeno nam je u ministarstvu finansija.
NEMA PRAVNOG OSNOVA
U MINISTARSTVU finansija su precizirali da je to jedini dug zaposlenima koji se finansiraju iz budžeta, te da nema osnova da se očekuje isplata istih nadoknada za 2011. i 2012. godinu.- Ne postoji pravni osnov za zahtev. To su potvrdili i sudovi. Naime, od januara 2011. uveden je drugačiji način obračuna zarada, tako da se topli obrok i regres isplaćuju kao startni deo zarade u bruto iznosu - naveli su u ministarstvu.Prema računici Unije slobodnih sindikata, što ne osporavaju ni u ministarstvu, dug zaposlenima, nastao te 2010, iznosi 166 evra.

Umesto otkaza kraće radno vreme
Izvor: Beta
Bratislava -- Slovačka fabrika pežoa i sitroena PSA u Trnavi poštedela je otkaza oko 900 radnika pošto je u dogovoru sa sindikatima skratila radno vreme sa 37,5 na 35 sati.
Uprava fabrike pristala je da ne ukida treću smenu, već da naredne dve godine zbog manje potražnje za modelima koji izlaze sa fabričkih traka u Trnavi radnici rade kraće i ostaju kod kuća kada se smanjuju narudžbine.Sindikati i radnici su pristali da im se naredne dve godine zamrznu plate a poslodavac i sindikati preciziraju još koliki procenat plate će radnici dobiti za vreme kada su na prinudnom odmoru kada nema posla i pod kakvim uslovima će odraditi to slobodno vreme ako se potražnja poveća. "Ne treba zaboraviti da se radnicima neće smanjivati plate iako će raditi manje sati sedmično", rekao je za današnju Pravdu šef fabričkih sindikata Emil Mahina.Manja potražnja za automobilima na evropskom i svetskim tržištima pravi probleme celom koncernu PSA Pežo Sitroen koji prolazi kroz restrukturalizaciju uz plan da ukine 8.000 radnih mesta i zatvori jednu od fabrika u Francuskoj, dok bi se proizvodnja modela pežo 208 preselila potpuno u Slovačku gde su osetno manji troškovi proizvodnje.Plan menadžmenta je, medjutim, zaustavio sud, pošto oko zatvaranja fabrike i otpuštanja koncern mora da se dogovori sa francuskim sindikatima.

Kako do posla u Srbiji? Lako, preko veze
Izvor: Kamatica, Novosti
Posao ”preko veze” ili ”na preporuku” i dalje je najefikasniji način zapošljavanja u Srbiji. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je 293.202 nezaposlena za godinu dana promenilo svoj status, ali tek 11.448 zahvaljujući posredovanju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).Ostali su se snašli uz pomoć prijatelja, sindikata, preko raznih oglasa, javnih konkursa, direktnim obraćanjem poslodavcima... Istraživanja pokazuju da tek svaki peti radnik u državnoj firmi napredak u karijeri postiže zahvaljujući svom fer radu. Infostudovo istraživanje je pokazalo da je čak 45 odsto anketiranih navelo da je za napredovanje potrebna pripadnost nekoj političkoj partiji, a još 40 odsto je potvrdilo da se može napredovati i ukoliko zaposleni ima blizak odnos sa šefom.
Istraživanja ”Infostuda”, najvećeg portala za zapošljavanje u zemlji, takođe su pokazala da su ”pomoć prijatelja” ili jaka veza presudni pri zapošljavanju u državnoj firmi jer se na taj način zaposlilo više od polovine ispitanika.Tek svaki deseti anketirani posao je našao uz pomoć NSZ-a. U privatnim kompanijama prednjače upošljavanja preko oglasa i konkursa.Paradoksalno je, kažu u Zavodu, što je NSZ imala najmanje uticaja u glavnom gradu gde su se preporuke ove službe pokazale efikasnima za samo 886 nezaposlenih. S druge strane, izgleda da NSZ ima najviše uticaja među mlađim i pismenijim svetom jer je zahvaljujući njihovom posredovanju do posla došlo 9.050 kandidata sa srednjom školom ili fakultetom, kao i 7.579 mlađih od 35 godina. Ipak, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da statistika ume da zavara i dodaju da su njihovi stručnjaci indirektno uspeli da uposle znatno više kandidata nego što je pokazala Anketa o radnoj snazi.

Sindikalci ispitivali Krugmana
Izvor: Politika
Vašington -- Šta je u sedištu najveće američke sindikalne organizacije AFL–CIO govorio ekonomista i nobelovac Pol Krugman, piše Politika.
Knjiga, koja je kao i mnoge njegove pre, bila bestseler, izašla je još prošlog leta, ali je promotivni skup na koji je pozvan autor upriličen povodom izlaska njenog izdanja sa mekim koricama, dakle po ceni pristupačnijeg. Mesto je bilo sasvim blizu, doslovno preko puta (razdvaja ih samo jedan park), sedišta izvršne vlasti, Bele kuće.Centrala AFL–CIO, federacije dva najveća američka sindikata, Američke federacije rada i Kongresa industrijskih organizacija koje su se ujedinile 1955, zauzima celu zgradu na samom početku 16. ulice, odmah do protestantske Crkve Svetog Jovana, koju zovu i „predsedničkom”, jer se tu po tradiciji mole stanari najpoznatije rezidencije sveta. Pomenuta promocija održana je u glavnoj sali u prizemlju, koju krasi raskošan mozaik preko celog jednog zida, sa prizorima radničke klase uz mašine iz industrijske ere.Knjiga se zove „Okončajmo ovu depresiju sada”, a njen autor je Pol Krugman (60), profesor na elitnom univerzitetu Prinston (i na Londonskoj školi ekonomije), dobitnik Nobelove nagrade 2008. za doprinos „novoj teoriji trgovine i nove ekonomske geografije”, a povrh toga, još od 1999. kolumnista „Njujork tajmsa”. Jedan je od najcitiranijih ekonomista danas i jedan od najuticajnijih u Americi. Njegove kolumne, za koje liberalni mesečnik „Njujorker” kaže da su „opsesivno političke”, učinile su ga kod liberala najomiljenijim, a kod konzervativaca najomraženijim autorom. Ovoga puta je bio „među svojima”: AFL–CIO je na levom spektru američke politike, saveznik predsednika Baraka Obame i njegove Demokratske partije.Nobelovca koji izgleda profesorski – nije baš visok, sa takođe ne baš bujnom bradom – lično je predstavio korpulentni Ričard Trumka, predsednik AFL–CIO (od 2009), profesionalni sindikalista sa markantnim brcima, inače retkim ukrasom američkih muškaraca.Poželeo mu je prvo dobrodošlicu „u ime miliona radnih ljudi”. Za gosta je, naravno, imao samo komplimente. "Iza Polovih hladnih ekonomskih brojeva, uvek su životne realnosti. On govori istinu i ume da pogodi u pravo mesto”, rekao je, obraćajući se publici, a zatim se okrenuo Krugmanu:"Molimo te, nemoj da prestaneš da govoriš o važnosti investicija, infrastrukture i sindikata i pristojnih javnih servisa. Uveren sam da lekcije koje držiš mogu i da će biti naučene od strane naše nacije i da ćemo ponovo stvoriti najjaču srednju klasu na planeti.” A onda je saopštio i da će AFL–CIO da otkupi 100 primeraka knjige, „da obrazuje svoje članove” i mikrofon prepustio gostu. Za razliku od Trumke, koji se uvek obraća liderski bombastično, Krugman govori profesorski i prvi utisak je da je uverljiviji kao pisac nego za govornicom. Ali nije dosadan: ume da napravi obrt koji će da izazove smeh i zadrži pažnju. Prvo je uzvratio kompliment, pomenuvši da je sindikat važan „čak i u normalnim vremenima”. „Radni ljudi su sada isključeni iz nacionalnog dijaloga, američke radnike ignorišu ako se ne organizuju.” Malo je međutim izgleda za to: među „radnim ljudima” (Amerikanci ne koriste marksistički pojam „radnička klasa”), a to su ovde svi oni koji žive od plate, a ne od kapitala, samo njih 11,4 odsto je u sindikatima (prema, na primer, 18,6 u Nemačkoj, 27,5 u Kanadi ili čak 70 odsto u Finskoj). U američkom privatnom sektoru u nekom sindikatu je samo sedam odsto zaposlenih. Krugman je potom izneo osnovne teze svoje knjige, koje, uvek aktuelnim povodima, razrađuje i kao kolumnista: da je Amerika još u senci „ekonomske katastrofe” koja ju je (zajedno sa Evropom) pogodila pre četiri godine („Velika recesija” je počela u decembru 2007, a završila se u julu 2009). Zbog toga je na obe strane Atlantika stopa nezaposlenosti na nivou koji je bio nezamisliv pre krize, koju on ipak ne naziva „velikom depresijom”, jer je ipak blaža od one od pre oko 80 godina. Mada, kako napominje, za pravu procenu „treba pitati Grke, Špance i Irce”, gde je nezaposlenost i do 25 odsto, a čak 50 odsto među mladima. Za veliku nezaposlenost „nema racionalnog razloga”, kaže nobelovac. „Mi nismo postali manje produktivni, radnici nisu zaboravili svoje veštine, termiti nisu pojeli naš kapital: sve što je nekad činilo našu ekonomsku snagu još postoji.”Pa šta je onda razlog da, uprkos tome što su se stvari poslednjih godina popravile, ekonomski oporavak ide „puževim tempom”, da se stvari ne kreću ni prema primetnom boljitku niti prema kompletnom kolapsu, da je reč o „stanju hronične nenormalne aktivnosti”?"Današnje stanje u ekonomiji je samo jedan džinovski pokazatelj lošeg menadžmenta u njoj i činjenice da glas finansija, glas zagovornika stezanja kaiša nastoji da monopoliše Kongres, što je danas jednostavno pogrešno. Mnogo ’veoma važnih ljudi’, političara, javnih funkcionera i cela klasa kreatora javnog mnjenja iz raznih razloga su odabrali da ignorišu lekcije istorije i teško stečeno znanje nekoliko generacija ekonomskih analitičara zamene ideološki i politički svrsishodnim predrasudama.” "Ti veoma ozbiljni ljudi su", naglašava Krugman", kompletno odbacili i centralnu poruku Džona Mejnarda Kejnsa da je uspon, a ne recesija, vreme za stezanje kaiša”. "Kad u recesiji pojedinci prestanu da troše, jer je to logična reakcija u neizvesnim vremenima, i kad zbog toga i kompanijama počnu da opadaju prihodi, pa smanjuju broj zaposlenih, neko po osnovnoj logici mora da bude potrošač, da nešto kupuje da bi drugi imali prihode. A u toj ulozi može da bude samo država.” Ali, umesto da u potpunosti prihvati tu ulogu, američka država je, po Krugmanu, potpala pod uticaj pomenutih „veoma ozbiljnih ljudi” koji smatraju da glavni problem nije masovna nezaposlenost, već budžetski deficit. Obamina vlada je svojim podsticajnim merama donekle ublažila situaciju, „ali mogla je više”."Usledio je konstantni pritisak da se smanji deficit, iako je to trebalo da bude poslednja stvar za brigu. Vlada je trebala da održava tražnju, a ne da sa drugim faktorima doprinosi njenom padu.” Krugman je dakle u sindikatu govorio što je bila muzika za uši domaćina, ali je ipak bio politički realista. Iako zagovara fiskalnu politiku sasvim drugačiju od sadašnje, svestan je da „ništa od toga ne može da prođe kroz Kongres sa republikanskom većinom u Predstavničkom domu”„Ali ono što možemo, to je da ne povećavamo štetu, da ne smanjujemo postojeći nivo potrošnje, sve dok privatni sektor ne bude spreman da ponovo bude lokomotiva ekonomije.” Usledili su veliki aplauz i 45-minutni dijalog kroz pitanja i odgovore. Ali glavni utisak je bio da je gostovanje nobelovca u sindikatu bio susret istomišljenika koji imaju recept, ali ne i način da nabave lek.

ZABLUDE O TRŽIŠTU RADA
Nije problem mobilnost radne snage već to što posla - nema
Autor/izvor: SEEbiz.eu
Suvremena ekonomija, lišena bilo kakve ljudskosti i morala, pretvorila nas je u permanentne tražitelje zaposlenja. Psihoza je strašna, nije važno jesi li zaposlen ili nisi, a portali koji pružaju oglase za nova zaposlenja obaraju rekorde u posjećenosti. U nas, čak i umirovljenici, koji su cijeli život uplaćivali u mirovinske fondove, traže bilo kakav posao. Prije nekoliko je dana održana konferencija o upravljanju ljudskim resursima u Rovinju, a organizirali su je portal MojPosao i tvrtka Selectio. Raspravljalo se o očekivanjima od ulaska u Uniju. Kako to obično biva na takvim konferencijama, sudionici su se usredotočili više na ljepote Rovinja i opuštanje u istarskom morskom ozračju nego li na probleme zapošljavanja. Jer kako inače protumačiti površan zaključak konferencije koji nam je putem sredstava javnoga priopćavanja blagoizvoljela predočiti Tatjana Dalić. Od 370.000 nezaposlenih na HZZ-u samo bi njih 6.300 otišlo u drugi grad ako bi na taj način dobili posao, njih 3.300 u drugu državu, a samo bi se njih 11.000 dodatno obrazovali. Saznali smo i to kako je najveći problem na hrvatskome tržištu rada mobilnost radne snage. Pitanje zašto su mediji prenijeli te informacije bez ikakvoga propitivanja ovih rezultata je ipak za neki tekst o medijskoj sceni, no ovi rezultati postavljaju nekoliko pitanja. Je li se gospođa Dalić zapitala koliko je ljudi koji su nezaposleni koji nisu prijavljeni na Zavod? Zašto nam nije predočila dobnu i obiteljsku strukturu na Zavod prijavljenih nezaposlenih osoba? Svatko tko koristi baram malo zdravoga razuma zna kako nije jednako otići u drugi grad osobi koja ima 19 godina i osobi koja ima 40 godina i obitelj. Nadalje se postavlja pitanje, zar je baš tako bajno u nekom drugome gradu, i koja to županija u nas nema probema s vrlo visokom stopom nezaposlenosti? Ili možda gospođa Dalić misli kako je moguće isfinacirati put u recimo 60 km udaljeni grad i preživjeti s plaćom od recimo 3500 kn? Možda ipak misle veleuvaženi sudionici spomenute konferencije kako je moguđe otići u drugi grad i preživjeti sa Mrsićevštinom, tj. onom bijednom naknadom od 1600 kn?! Ako je potvrdan odgovor na sva ova pitanja, tada ne možemo zaključiti drugo nego kako sudionici konferencije rade na uvođenju neorobovlasničkoga društva u Hrvatsku, jer ukoliko se od naših nezaposlenih traži mobilnost u državi, a oni to ne mogu isfinancirati svojim primanjima, tada otvoreno zagovaramo ulazak budućih djelatnika u dužničko ropstvo. Drugi je problem odlazak u druge države. Taj problem će od srpnja ove godine, ulaskom u Uniju postati jedna od beneficija radne snage u Hrvata, barem u teoriji. Mobilnost je naime jedna od odlika Europske unije od samoga njezinoga početka. Priopćenje gospođe Dalić nam kaže kako manje od jedan posto hrvatskih nezaposlenih želi otići u inozemstvo. I ponovno, pravo je pitanje o kakvoj obrazovnoj, obiteljskoj i dobnoj strukturi govorimo? Zašto gospoda iz ljudskih resursa nisu napravila istraživanje među cijelim radno djelujućim građanstvom? Jer, siguran sam, a i imam svakodnevne potvrde kako velik broj mladih ljudi, ljudi kojima je lakše otići zbog odsustva obiteljskih obveza, jedva čeka priliku za otići u zemlje Unije. Zašto se gospoda nisu time pozabavila? Time što će nam mlada radna snaga, snaga koja svakoj državi donosi napredak, zasigurno otići u zemlje Unije i što napraviti da se zadrži taj dio dobne strukture koji ima najveći postotak nezaposlenosti, a posao traži preko HZZ-u alternativnih mogućnosti. Da je tome tako, potvrđuju i iskustva drugih zemalja koje su ne tako davno ušle u Uniju poput poljskoga slučaja. Kako kaže zaposlenik ljudskih resursa u Googleu Marek Mos, Poljaci su bili spremniji otići u Veliku Britaniju raditi nego li u grad udaljen 50 kilometara. Nadam se kako ne moramo obrazlagati zašto je tomu tako?!Kako ne bismo ostali dužni i po pitanju cjeloživotnoga učenja potrebno je reći kako zastarjela okoštala struktura HZZ-a sasvim sigurno ne odgovara potrebama cjeloživotnoga učenja suvremeniteta. Suludo je u doba kad možeš online pohađati nastavu najprestižnijih sveučilišta na svijetu potpuno besplatno, prigovarati nezaposlenima što se ne žele prijaviti na tečajeve koje organizira Zavod. Sve ovo podsjeća na onu hegelijansku „To gore po istinu“! Sve dok naši autoriteti na području ljudskih resursa ne osuvremene svoj pristup problemu nezaposlenosti, a država ne stane svojom strategijom iza rješavanja problema nezaposlenosti imat ćemo ovakve površne teze i nojevsko poimanje odlaska najboljih i najmlađih kadrova izvan zemlje.

10.03.2013.

Novi protesti Španaca zbog nezaposlenosti
Izvor>Tanjug
Više desetina hiljada Španaca demonstriralo je zbog velike nezaposlenosti koja je, kako tvrde, rezultat vladine nesposobnosti da vodi privredu. Proteste u Madridu i 60 drugih mesta je zakazalo oko 150 organizacija, među njima i sindikati iz oblasti građevinarstva, automobilske industrije, kao i policijskih i zdravstvenih službi, preneo je AP. Mnogi demonstranti istakli su poruke protiv premijera Marijana Rahoja i vladajuće Narodne partije za koju su vezane mnoge istrage zbog korupcije. Prema navodima policije, u Barseloni se okupilo oko 20.000 demonstranata, ali vlasti nisu iznele podatak za veliki skup u prestonici Madridu.Nezaposlenost u Španiji dostigla je 26 odsto, a privreda se nalazi u recesiji, s tim što su mnogi mladi svršeni studenti i kvalifikovana radna snaga posao potražili u inostranstvu, navodi AP. Predstavnik Generalnog radničkog sindikata Kandido Mendes rekao je da je jasno da je narod odbacio vladine oštre mere štednje za koje tvrdi da mnoge guraju prema siromaštvu i od demokratije.

8.03. 2013.

Ništa novo o minimalcu
Izvor> Danas
Beograd - Iako je minimalna cena rada trebalo da bude korigovana do 1. marta, ni deset dana kasnije socijalni partneri - sindikati, poslodavci i država nisu uspeli da se dogovore. Minimalac je trenutno 115 dinara po času i po Zakonu Socijalno-ekonomski savet je taj koji treba da odluči o eventualnoj novoj ceni rada. SES, međutim, o tome još nije razgovarao. „Minimalnu cenu rada ne treba povećavati prvih šest meseci, jer se za to nisu stvorili uslovi“, istakao je juče Dragan Trivan iz Udruženja Poslodavac na javnoj raspravi u Privrednoj komori Beograda. Sindikati nisu zadovoljni trenutnom cenom, ni načinom na koji se razgovara, odnosno ne razgovara na ovu temu. „Trenutno se fingira socijalni dijalog, niko se ozbiljno ne bavi radnicima, a država ad hok rešava stvari“, rekao je Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata.

7.03.2013.

Đelić: DS za "sindikalnu stolicu" u parlamentu
Izvor>Tanjug
Rukovodilac Centra resornih odbora Demokratske stranke (DS) Božidar Đelić predstavio je danas Predsedništvu Konfederacije slobodnih sindikata plan DS-a za izlazak Srbije iz ekonomske krize, koji između ostalog predviđa učešće reprezentativnih sindikata u radu Narodne skupštine.- Tražićemo takozvanu sindikalnu stolicu u parlamentu, gde će reprezentativni sindikati moći da predlažu amandmane na predloge zakonskih rešenja - rekao je Đelić na raspravi o predlogu plana.
DS se zalaže za jačanje uloge sindikata, prelazak na gransko pregovaranje, pokretanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, rekao je Đelić i naveo da će ta stranka predložiti novi zakon o radu.
- Prema našim informacijama aktuelna vlada priprema izmene zakona o radu kojim bi bilo suženo pravo na štrajk- rekao je Đelić i naveo da će DS biti protiv toga. On smatra da vladajuća koalicija nema kapacitet da izvede državu iz krize, jer, kako kaže, nema sluha za ono sto se dešava po dubini - sve veću nezaposlenost. Plan DS-a počiva na načelu privrženosti socijaldemokratiji, članstvu u EU kao sredstvu, kao i na razvoju obrazovanja, izgradnji inrastrukture i razvoju poljoprivrede, prehrambene industrije, informatičke industrije i energetike. DS smatra da sindikati moraju biti ono što je od 90-ih godina prošlog veka bio nevladin sektor, međutim, članovi Predsedništva tog sindikata izneli su primedbe na plan DS-a. Glavna primedba odnosila se na stav da sindikati ne treba da sarađuju sa vlašću, jer im se to, kako je rečeno, uvek obije o glavu. Rukovodstvo Konfederacije slobodnih sindikata, asocijacije koja je u maju prošle godine dobila reprezentativnost na republičkom nivou, smatra da vlada i sindikat treba da imaju isti zajednički cilj - bolji život, mehanizme i ljude koji mogu da nas izvedu iz krize. Pojedini članovi Predsedništva podsetili su da je upravo DS u prethodnom periodu bila nosilac vlasti, smatrajuhci da je predlog zakasnio.

5. 03.2013.

Реваншизам поделио отказе четворици штрајкача?
Izvor> Dnevnik
Четворица радника предузећа „Литострој-Потисја” д. о. о. у Ади који су били чланови Штрајкачког одбора приликом обуставе рада од 6.до 12.фебруара ове године у том предузећу, добило је отказ. Повереник Савеза самосталних синдиката општине Адa
„Литострој-Потисјe” д. о. о. у Ади Мирослав Баланчић је поводом уручења решења о отказу уговора о раду свим бившим члановима Штрајкачког одбора, у саопштењу предочио да је тиме дошло до једностраног девалвирања споразума који је 12.фебруара потписан од стране пословодства „Литострој-Потисја” са Штрајкачким одбором, када су они након суспензије враћени на посао, штрајк прекинут и договорено да ће се у наредном периоду кроз социјални дијалог покушати решити остали проблеми који су довели до штрајка, а односе се на повећање зарада, потписивање колективног уговора, обезбеђење адекватних услова рада и заштитних средстава, као ни других права из области радно-правних прописа.У саопштењу Синдиката се прецизира да су свим бившим члановима Штрајкачког одбора, сада члановима синдикалног одбора, 22.фебруара уручена упозорења пред отказ уговора о раду са мерама удаљења са радних места из разлога да су за време штрајка давали изјаве медијима, чиме су наводно клеветали, нанели штету пословном успеху и кредитној споробности предузећа.Указује се да ова упозорења и мере удаљења са радних места нису у вези са радом и њиховим извршавањем радних задатака, већ напротив, да је реч о калупару Јовану Вукову, модел столару Лајошу Ситару, монтеру специјалисти Миливоју Туцакову и ливцу Јожефу Ташију, који су вредни радници, стожери производње и носиоци посла у својим радним срединама, али да је изгледа њихов највећи грех што су као прво велики људи, а после и борци за радничка и синдикална права.Мишљење синдикалне организације „Литострој-Потисје” Ада је да је реч о чистом реваншизму, дискриминацији и гушењу рада ове једине репрезентативне интересне организације запослених у овом предузећу. Из Повереништва Савеза самосталних синдиката наглашавају да, без обзира што су се 22.фебруара писмено обратили пословодству, директору словеначке Групе „Литострој” Мирославу Гнамушу, директору и извршном директору „Литострој-Потисја” Марку Кумару и Шандору Кошу, да ставе ван снаге поменута акта и да се постојећи проблеми решавају искључиво социјалним дијалогом, али то није учињено, него су јуче уследили откази уговора о раду четворици запослених, бившим члановима Штрајкачког одбора.
Социјални конфликт
Мирослав Беланчић каже да су о целој ситуацији информисани и укључени у решавање овог социјалног конфликта, осим виших синдикалних органа и разни надлежни државни органи, са циљем да се стане у заштиту радника који су добили отказ, тако што ће се на легалан и легитиман начин обраћати пословодству. Беланчић је у саопштењу упутио апел за помоћ да радници који су добили отказ не постану колатерална штета, само због једне крајње нормалне чињенице, што су указали како на један избалансиран начин треба да функционишу односи између света рада и света капитала, а да при томе нико не буде у подређеном положају и при томе нису тражили преко хлеба погаче.

Sindikati Slovenije: Da ljudi budu važniji od kapitala
Izvor: Tanjug
LJUBLJANA - Sindikati u Sloveniji očekuju od nove vlade da ljude stavi ispred kapitala, i navode da će uspeh vlade biti meren prema njenom doprinosu smanjenju nezaposlenosti, borbi sa siromaštvom i podizanju životnog standarda, rekao je novinarima u Ljubljani predsednik konfederacije sindikata ZŠS, Dušan Semolič."Šta god da nova vlada preduzme, to treba da bude u cilju očuvanja postojećih radnih mesta i kreiranja novih", naveo je Semolič, a prenela slovenačka agencija STA.
Slovenija trenutno ima 125.000 nezaposlenih.
Brojni neoliberalni koncepti ponikli u Briselu i nekim evropskim institucijama, kojih se bivša vlada čvrsto držala, pogrešni su, jer interes kapitala stavljaju pre ljudi, ocenio je Semolič, pozivajući novu vladu da posluša Međunarodni monetarni fond koji je shvatio grešku i otkrio da drastično rezanje budžetskog deficita ozbiljno utiče na ekonomski rast.Stabilizacija javnih finansija mora biti urađena, ali to ne treba da se postigne brutalnom štednjom. Sniženje budžetskog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda u jednoj godini je okrutan cilj, upozorio je Semolič, koji je takođe pozvao vladu da ispravi grešku koja je učinjena sniženjem poreza na prihode preduzeća i socijalnih doprinosa koje daju poslodavci.

Masovni protesti radnika u Francuskoj
Izvo>Srna
Hiljade zaposlenih protestovalo je danas ulicama većih gradova u Francuskoj zbog predloga zakona o radu.
Protest u MarsejuSindikati CGT, FO, FSU i Solidarnost pozvali su na masovne proteste protiv donošenja novog zakona, koji pojednostavljuje otpuštanje zaposlenih ili njihovo pomeranje na druge radne pozicije. Četiri francuska sindikata osporavaju sporazum od 11. januara koji su sklopile tri sindikalne konfederacije CFDT, CFTC i CGC sa poslodavcima. Taj sporazum predviđa nove odnose poslodavaca i zaposlenih.
Plakat s kritikom bivšeg predsednika Nikole Sarkozija
Protest je prouzrokovao poremećaj u javnom gradskom saobraćaju.
Štrajkovi i protesti organizovani su i u francuskim gradovima Lilu, Lionu, Marseju, Tuluzi i u ostalim većim gradovima.

Tri osobe se zapalile na protestu u Sofiji, dve fatalno završile
Izvor>Tanjug
Tri osobe su se zapalile danas u Sofiji, od kojih su dve završile fatalno, tokom protesta rudara, železničara i zaposlenih u elektranama, koji su se tako pridružili talasu masovnih demonstracija koje već duže potresaju zemlju.Radnici su protestovali zbog najavljenog smanjenja radnih mesta, visokih cena električne energije i niskog životnog standarda, uoči vanrednih parlamentarnih izbora u maju. Protest su organizovala dva najveća sindikata KNSB i Podkrepa, u senci masovnih demonstracija koje su srušile desničarsku vladu pre dve nedelje. - Mi smo ovde da branimo svoj posao. Želimo da radimo. Mi želimo hleba za svoju decu - rekao je čelnik rudarske sindikalne federacije Podkrepa Vladimir Topalov na protestu. Mnogi Bugari su nezadovoljni svojom političkom elitom koju smatraju da je korumpirana, uz ocenu da je malo radila na poboljšanju životnog standarda građana, koji je manji od polovine proseka u Evropskoj uniji. Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev je najavio da će se privremena vlada, koja će biti imenovana sledeće sedmice, fokusirati na poboljšanju ekonomskih uslova i otvaranju novih radnih mesta, kako bi se smanjila stopa nezaposlenosti od 12 odsto.

2. mart 2013.

Orbović: Tražićemo veću cenu rada
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Sindikati će tražiti da minimalna cena rada bude uvećana za iznos prošlogodišnje inflacije, odnosno za 12,2 odsto, i bude 130 dinara, najavio je danas predsednik Saveta samostalnih sindikata, Ljubisav Orbović.On je, u Dnevniku RTS-a, rekao da nije dobro to što ministri nisu došli na prethodni sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, koji čine predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, što, prema njegovom mišljenju, govori da je vlada protiv povećanja cene rada.Govoreći o situaciji u "Železari Smederevo", Orbović je ocenio da je Vladin plan B trebalo da bude plan A, i da je s tim trebalo krenuti još kada je Ju-es-stil otišao, jer Železara nije radila osam meseci zbog iščekivanja strateškog partnera.Prema njegovim rečima, to što će radnici primati 80 odsto zarade ne znači da će oni imati veliku platu, jer će primanja biti u visini onog što je trenutno moguće isplatiti.On je izrazio uverenje da će zarada uskoro biti kao u vreme kada su Amerikanci bili vlasnici, jer je u razgovoru sa rukovodstvom Železare obavešten da već imaju ugovorene poslove.

Vlada Srbije pokreće proizvodnju u Železari Smederevo
Izvor> Economy.rs
Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, najavio je danas da će za mesec dana biti pokrenuta proizvodnja u Železari Smederevo aktiviranjem jedne visoke peći, kada će više od 5.000 radnika biti vraćeno na posao i zaposleno još 250 novih.Dinkić je, posle sastanka sa rukovodstvom i sindikatima čeličane, rekao da će od ponedeljaka početi aktivnosti na pokretanju jedne visoke peći, za šta će biti korišćen novac koji se sada daje za isplatu radnika koji su na prinudnim odmorima.Ministar je ukazao i da će već od ponedeljak, 4. marta, početi pregovori sa dobavljačima sirovina kako bi Železara, pod povoljnim uslovima dobila sirovine koje bi plaćala odloženo, nakon prodaje finalnih proizvoda.Dinkić je rekao da se razmišlja o dodatnom ulaganju, i otvaranju novih proizvodnih linija koje bi proizvodile limove za autoindustriju, kao što je na primer Fiatova fabrika u Kragujevcu.Jedan deo sredstva za pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo, kako je istakao ministar, obezbeđen je od već prodatih proizvoda i taj novac, koji već postoji, biće uložen u obrtna sredstva.On je dodao i da će država preko Fonda za razvoj dati garanciju kako bi banke mogle da daju sredstva Železari.Dinkić je rekao da je plan pokretanja proizvodnje u Železari predstavio državnom vrhu - predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću i vicepremijeru Aleksandru Vučiću, i da je dobio njihovu podršku.On je napomenuo da kada železara ne radi to košta 140 miliona dolara, a da je potrebno 165 miliona dolara da se pokrene."Svim zainteresovanima za strateško partnerstvo vrata će biti otvorena bez ikakvih tendera i formalnosti", poručio je on, i dodao da su se već javile neke kompanije kao italijanski Duferko, Donjeckstil iz Ukrajine i neke ruske kompanije.
Pozitivna ocena sindikata
"Kada su neke kompanije čule da je tender neuspeo krenule su da šalju pisma sa predlozima za tehničko poslovnu kooperaciju. Italijanski Duferko, Donjeckstil iz Ukrajine, takođe kompanija Ahmetova iz Ukrajine se zainteresovala za saradnju, a i predsednik Nikolić me je obavestio da se interesuje jedna ruska kompanija", naveo je Dinkić.On je istakao da se pokretanjem proizvodnje otvara mogućnost za nalaženje strateškog partnera, kao i da su država i železara zainteresovani za bilo koji vid saradnje.Dinkić je kazao da će zahvaljujući pokretanju proizvodnje u Železari, industrijska proizvodnja biti povećana za pet odsto, što je značajno za srpsku privredu.Ministar je dodao da će biti smanjeni i troškovi, uzimajući u obzir da je, zbog visokih cena sirovina na međunarodnom tržištu, godišnji gubitak poslovanja čeličane oko 20 miliona evra.Prema njegovim rečima, zbog skupih sirovina i niske cene čelika na tržištu sve čeličane beleže gubitke i to ne može da se izbegne.
Samostalni sindikat Železare prihvatio 80 odsto plate
Predsednik Samostalnog sindikata "Železare Smederevo" Siniša Prelić izjavio je danas Tanjugu da je taj sindikat prihvatio predlog da plate zaposlenih budu umanjene za 20 odsto, ocenujući da je to u interesu radnika Železare."Danas smo doneli jednu tešku, ali sindikalnu odluku, jer smatramo da je mnogo važnije da se pokrene fabrika, da radnici imaju posao, a kasnije ćemo se boriti za bolje plate kada krene posao i razmišljati o strateškom partneru", rekao je Prelić."Zaposleni u 'Železari Smederevo' shvataju da je ekonomska situacija u zemlji teška i u situaciji kada se državni vrh, Vlada Srbije i resorno ministarstvo zauzimaju da se firma pokrene, onda je odluka Samostalnog sindikata železare samo potez dobre volje", kazao je on.Prelić je podsetio da su, kada je Ju-Es-Stil napustio Smederevo, od 1. januara 2012. godine zaposleni u Železari živeli na državnim subvencijama, i da su oni koji su bili na prinudnom odmoru dobijali 50 odsto mesečne zarade.Iako su održali desetominutni protest ispred kapije Železare, predstavnici ASNS pozitivno su ocenili plan države, kao i Nezavisni sindikat.
Stručnjaci: Dobar potez vlade
Vlada Srbije napravila je dobar potez odlukom da pokrene proizvodnju u Železari Smederevo i to je prihvatljivo rešenje, ocenili su danas stručnjaci u izjavama za Tanjug.Profesor Ekonomskog fakluteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da je dobro što će za mesec dana biti pokrenuta visoku peć u Železari, jer je najgore i najskuplje rešenje kad čeličana stoji, a država je plaća, kao i naknadu radnicima koji ne rade.On je podsetio na značaj Železare za grad Smederevo i Srbiju, jer je ta kompanija imala izvoz od 1,3 milijarde dolara godišnje i učestvovala sa pet odsto u industrijskoj proizvodnji zemlje.Savić se zapitao koliko sada realno postoji tržište za crne limove, koje će proizvoditi ta peć, s obzirom da za njima trenutno nema potražnje u svetu, ali veruje da je vlada razmotrila moguća tržišta.Prema mišljenju Savića, mnogo je bolji deo Plana B koji predviđa otvaranje novih proizvodnih linija za limove koje bi koristila Fiatova frabika u Kragujevcu za izradu školjki automobila, a za tu investiciju bilo bi potrebno oko 150 miliona evra.Plan za pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo prihvatljivo je rešenje, jer je najvažnije da čeličana počne da radi i da se vrati na tržište, ocenio je ekspert iz Privredne komore Srbije (PKS), Nikola Majinski.On je za Tanjug istakao da kompanije koje je ministar Dinkić naveo kao zainteresovane partnere dobro poznaju stanje u Železari i da bi bilo dobro da se sa njima uspostave neki dugoročni partnerski odnosi, kako na planu nabavke sirovina, tako i prodaje.Kako je Majinski objasnio, ako Železara ima na lageru sirovine, kada se pokrene visoka peć proizvodnja može da krene za mesec dana, a ako treba nabavljati sirovine za prve proizvode treba oko dva meseca.Stručnjak PKS smatra da fokus treba usmeriti na proizvodnju belih limova, u fabrici Železare u Šapcu, što je velika šansa da se popravi ukupna proizvodnja.

1. mart 2013.

Socijalno-ekonomski savet o minimalcu
Izvor: Beta
BEOGRAD - Socijalno-ekonomski savet danas će odlučivati da li će biti povećana minimalna cena radnog sata u Srbiji, najavila je danas pres služba Vlade Srbije.U Srbiji je sada minimalna cena rada 115 dinara po satu, tako da minimalna mesečna zarada iznosi oko 21.000 dinara.Na čelu Socijalno-ekonomskog saveta je premijer Ivica Dačić, a članovi tog tela su, pored predstavnika Vlade Srbije, Unija poslodavaca Srbije i reprezentativni sindikati - Samostalni sindikat Srbije i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost".Predstavnici udruženja poslodavaca izjasnili su se da su protiv povećanja minimalne cene rada u prvoj polovini 2013, navodeći da bi time u uslovima oslabljene privredne aktivnosti i pada industrijske proizvodnje Srbija za strane investitore postala nekonkurentna.

28. februar 2013.

Danas je dan jednakih plata
Izvor> B92
Danas se obeležava Evropski dan jednakih plata. Trenutno, žene u Evropskoj Uniji zarađuju po satu 16,2 odsto manje od muškaraca.
To znači da žeene godišnje moraju da odrade 59 ekstra dana kako bi primile istu platu kao muškarci."Evropski dan jednakih plata podseća nas na nejednake uslove s kojima se žene još uvek suočavaju na tržištu rada", izjavila je Vivijan Reding, evropska sekretarka za pravosuđe.Jaz između "muških i ženskih plata" je velik, ali se smanjuje (bio je 17%). Ali, ne rastu ženama plate, nego se zbog krize smanjuju u sektorima koji većinom zapošljavaju muškarce.Najveći jaz je Estoniji gde je oko 28 odsto, dok je najmanji u Sloveniji sa samo 0,9 odsto. "Iako taj jaz polako opada, nije vreme za slavlje. Razliku i dalje pravi, ne to što se plata žena povećava, već što se plata muškaraca smanjuje,“ kaže Reding.

Hronično smo nezadovoljni poslom
Izvor: Novosti
Beograd -- Svaki dvadeseti radnik u našoj zemlji hronično je nezadovoljan sadašnjim poslom i da samo čeka prvu priliku da ode sa svog radnog mesta. U prilog tome ide činjenica da je samo u poslednjih mesec dana, čak 119.936 radnika poželelo da napusti svoju firmu i sa tom se namerom obratilo drugom poslodavcu.Do ovih je podataka došlo Odeljenje za anketna istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, i to na osnovu odgovora koje je dalo čak 22.705 ispitanika, pa se ova analiza radne snage smatra najpotpunijom."Zaključili smo da od 2.299.068 građana koji zarađuju platu u formalnoj, ali i neformalnoj ekonomiji, njih 4,9 odsto aktivno traži drugi posao", kaže Vladan Božanić, načelnik ovog odeljenja. Među radnicima koji tragaju za novim poslom najzastupljeniji su Vojvođani, zatim oni sa srednjim obrazovanjem, kao i zaposleni mlađeg uzrasta, odnosno oni koji imaju između 25 i 34 godine. "Kao najčešće navođen razlog zbog kojeg bi to učinili je želja za boljim uslovima rada, većom zaradom, odnosno pogodnijim radnim mestom, pa je čak 43,9 odsto anketiranih svoju nameru objasnilo ovakvim odgovorom", kaže Božanić. S druge strane, tek njih 0,3 odsto je reklo da traži posao na kom bi radili manje nego na sadašnjem. Drugi dominantan razlog zbog kojeg bi zaposleni rado prešli u drugu firmu jeste njihovo nezadovoljstvo samim poslom jer čak 38.980 radnika od prvog trenutka zaposlenja svoje radno mesto doživljava kao privremeno. "Nema sumnje da u Srbiji više od dve trećine radnika ima želju da napusti posao i nađe bolji, ali to i ne pokušavaju jer su godinama zatrpavani lošim porukama da bi trebalo da budu srećni što uopšte i rade", priča Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. To je veoma pogrešno jer svuda u regionu, pa i celoj Evropi, radnici uvek tragaju za boljim uslovima rada i toga se nikada ne odriču.Od radnika koji traže drugi posao, njih 5,6 odsto (6.266) ne bi dalo otkaz na starom, već bi radili dva posla istovremeno. A 3.780 zaposlenih (3,4 odsto) želi da promeni posao jer bi voleli da rade više nego sada.

27. februar 2013.

Da li ima leka za našu industriju?
Izvor: Novosti
Beograd -- Srpska industrija poslednje dve decenije ne može ni da se približi nekadašnjim rekordima.
Zato će njeno obnavljanje u Srbiji u narednom periodu biti tema broj jedan Nacionalnog saveta za privredni oporavak.Na sastanku u ponedeljak, kojem je predsedavao premijer Srbije Ivica Dačić, formirana je radna grupa. Njen zadatak je da analizira trenutno stanje industrije, sagleda koje grane imaju perspektivu i koliko novca može da se uloži u uvođenje novih tehnologija u proizvodnji. Prošle godine je obim proizvodnje bio za 60 odsto manji nego u najuspešnijoj 1989. godini, a 2,9 odsto slabiji nego 2011. godine. Prediva i pamučne tkanine, furnir, masti i maziva, ulje za loženje, fosforna đubriva, keramika za domaćinstvo, traktori i teretna vozila samo su neki od artikala koji sve ređe nose oznaku "proizvedeno u Srbiji“. "Budućnost srpske ekonomije zavisi od reindustrijalizacije", navodi se u saopštenju Vlade Srbije.Ocenjeno je da je merama koje preduzima Vlada Srbije sprečen bankrot zemlje, ali da je neophodan plan brze reindustrijalizacije kojim bi se oživeli postojeći privredni kapaciteti, pre svega u energetskom sektoru, agraru i razvoju informacionih tehnologija. Smanjenje kamatnih stopa, bolja promocija Srbije kao povoljnog investicionog područja i koordinacija vladinih mera sa realnim potrebama privrede su put ka bržoj revitalizaciji industrije. Radna grupa koja će se baviti pitanjem industrijalizacije prve zakuljčke treba da predstavi već za mesec dana. "Treba videti u koje grane treba ulagati. Razgovaralo se i o problemu državnih preduzeća u restrukturiranju", kažu iz Nacionalnog saveta za privredni oporavak.

26. februar 2013.

Bez posla, svi uz majčine skute
Izvor: Novosti
Beograd -- Više od polovine mladih u Srbiji, tačnije 56,2 odsto njih, između 19 i 35 godina i dalje živi s roditeljima.
Većina čak nema sopstvene prihode, već ih roditelji izdržavaju ili, ako i imaju neka primanja, bez pomoći roditelja ne bi mogli da prežive.Ovo su rezultati studije ”Mladi - naša sadašnjost”, Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studija je pokazala da 37,5 odsto mladih nema nikakve prihode, za jedan procenat manje ima primanja daleko ispod prosečnih, a samo 16,6 odsto ima prosečne prihode, s kojima teško da može da obezbedi sebi neki smeštaj.Najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da napuste primarne porodice su skupo i dugo studiranje (prosečno školovanje jednog studenta traje osam godina, a tek svaki peti završava fakultet u roku), nedostatak posla i male plate, nepovoljni stambeni krediti, kasno sklapanje braka i rađanje deceAli slažu se psiholozi, i roditelji često sabotiraju samostalnost svojih potomaka i ne daju im da odrastu i ostave ih. Oni vaspitavaju razmaženu i nesposobnu decu. Zajednički život i nemanje alternativa kod mladih rađa osećaj manje vrednosti i shvatanje da im najbolje godine prolaze u nekom očekivanju. Oni su frustrirani. Procenat nezaposlenih među mladom populacijom kod nas veći je nego u EU. Ovde je to 48,8 odsto populacije između 20 i 24 godine i 35,6 odsto onih između 25 i 29. U EU postotak je oko 16. Ali brojke izdržavanih, ipak, polako padaju od 2003. Međutim, pada i udeo mladih u ukupnoj populaciji. Dok je u Evropi on 17,8 odsto, kod nas je za puna četiri procenta manji. Osim toga, sve kasnije stupamo u brak, a mnogi se osamostaljuju tek sa zasnivanjem sopstvene porodice. Devojke prvi brak sklapaju sa 27,1 godinu, a muškarci sa 30,2.

24. februar 2013.

Kako prolaze "sezonci" u Nemačkoj
Izvor: Dojče vele
Berlin -- Rad na određeno vreme za neke predstavlja uspešan model dobre zarade, a za druge iskorišćavanje radne snage, piše Dojče vele.
Nemačka je suočena sa ovim problemom već duže vreme, a rešenja za sada nema na vidiku.Potreba za sezonskim radnicima u poljoprivredi, tokom žetvi ili berbi, postojala je oduvek, i po tom pitanju se verovatno ništa neće promeniti. Prema mišljenju Johanesa Jakoba, stručnjaka za tržišnu politiku pri Nemačkom savezu sindikata, zapošljavanje radnika na samo nekoliko meseci u principu i nije nešto negativno. "Ali, problemi počinju onda kada poslodavci radnike dugoročno zapošljavaju po principu rada na određeno vreme. Oni njima tada u stvari raspolažu kako žele, jer mogu da ih zaposle, ali i otpuste kad god žele", kaže Jakob. Pri tom su ovim načinom zapošljavanja jednako obuhvaćeni kako sami nemački radnici tako i oni koji u Nemačku dolaze iz inostranstva. "Zapošljavanje radnika iz inostranstva je zapravo skuplje nego zapošljavanje domaćih radnika. Ali, neke firme ipak žele inostrane radnike, pogotovo za sezonske poslove, recimo uoči i tokom božićnih praznika“, objašnjava Jakob. Verner Ajhorst, iz Instituta za istraživanje rada u Bonu, ističe da je došlo do porasta inostrane radne snage. To je omogućeno i zakonom prema kojem svi građani zemalja članica EU, posle određenog broja godina mogu da traže posao u bilo kojoj zemlji Unije. Poslovi na određeno radno vreme su posebno atraktivni za strance koji ne govore nemački i sa nižim stepenom obrazovanja.Procene umesto konkretnih brojki
Nije lako doći do tačnih podaka o tzv. pozajmljenim radnicima i radnicima na određeno vreme, kaže Johanes Jakob. Nemački savez sindikata međutim procenjuje kako je trenutno u Nemačkoj oko 900.000 osoba zaposleno po ovom principu, od čega njih oko 100.000 dolazi iz inostranstva.Iako ne postoje konkretne brojke, jedno je sigurno: Što je teža ekonomska situacija u zemljama na jugu ili istoku Evrope, to je veći broj radnika koji iz ovih zemalja dolazi u Nemačku, kaže Ajhorst. Johanes Jakob navodi kako bi nemački sindikati hteli da predstavljaju interese i radnika iz inostranstva, ali da to nije tako jednostavno. "Problem je u tome što oni u Nemačkoj borave zaista kratko, po pravilu najduže tri meseca. S druge strane oni najčešće ne govore nemački, zbog čega se ne obraćaju sindikatima za pomoć", kaže Jakob. Jakob i Ajhorst smatraju da rad na određeno vreme u principu može imati i smisla i pozitivnih strana. Ali, ukoliko poslodavci ovaj model koriste samo kako bi radnike plaćali po izuzetno niskim cenama, tada u tome nema ničeg pozitivnog. Oni tvrde da je neophodno postojanje odredbi prema kojima bi se plate i satnice radnika na određeno vreme izjednačile sa platama i satnicama stalno zaposlenih."Mi činimo sve kako bi do toga došlo, jer samo u tom slučaju bi broj radnika na određeno vreme mogao dugoročno da se smanji“, kaže Johanes Jakob.

22. februar 2013.

Zajednička borba hrvatskih sindikata
Izvor: Al Jazeera
Na sastanak s ministrom nisu otišli, kažu, 'iz jednostavnog razloga što smo se osjetili prevarenima i izigranima'.
Nakon što je hrvatska Vlada odlučila, uredbom za tri posto, smanjiti plate zaposlenima u državnim i javnim službama, sindikati su pozvani na konsultativni sastanak.Poziv je otišao na adrese 17 sindikalista, a došle su samo sindikalne predstavnice dijela zdravstva i socijalne zaštite. Svi ostali sindikati su se okupili i poručili da zajedno planiraju daljnje akcije, a generalni štrajk državnih i javnih službi nije isključen.Dok je u Ministarstvu poluprazno, kod sindikata je u petak vladala gužva. Odluka o smanjenju plata ujedinila je sindikate. I oni koji s Vladom prošle godine nisu htjeli pregovarati o božićnicama i regresu, i oni koji su ih se dobrovoljno odrekli - sada su zajedno.Na sastanak s ministrom nisu otišli, kako kaže Boris Pleša iz Sindikata državnih službenika, „iz jednostavnog razloga što smo se osjetili prevarenima i izigranima“.
Štrajk uvijek mogućnost
Navode da su se odrekli božićnica i regresa, uz obećanje da su plate sigurne. Sada su sigurni jedino u to da će se boriti - zajedno.
Utjecaj Vladine odluke na život radnika
„Imamo uvijek mogućnosti ići u štrajk“, rekao je Vilim Ribić iz Matice hrvatskih sindikata, dodavši: „pustite nas da se dogovorimo“. Na pitanje šta to znači, kazao je: „Vidjet ćete, čut ćete. Dogovor.“Posebno su ljuti jer nije bilo dogovora. Premijer je, kažu, odluku obznanio u medijima, bez ikakvog razgovora sa sindikatima.„Ova Vlada jedino zna ucjenjivati, ova Vlada zna divljački i naprasno otimati“, kategoričan je Branimir Mihalinec iz Sindikata zaposlenih u srednjim školama.I oni koji su otišli na dogovor kod ministra, jednako su ljuti.„Može ministar govorit - ovo je zadnje, al' ja sam mislila da je ono zadnje“, navodi Spomenka Avberšek iz Samostalnog sindikata zdravstva i socijalne skrbi.
'Zašto ne otkazi?'
Ministar rada Mirando Mrsić ponavlja kako su uštede nužne, jer su jedina alternativa bili otkazi.„Mi bi, da uštedimo 700 milijuna (kuna), trebali otpustiti oko 10.000 ljudi iz državnog i javnog sektora“, objašnjava Mrsić, na što dobija pitanje od Spomenke Avberšek.„Ministre, zašto ne otpuštanje, zašto ne? Kad znamo da je u sustav zdravstva ušlo 8.000 nezdravstvenih profila po svim linijama.“Problem prenapuhane administracije riješit će se, odgovara ministar, strukturnim reformama.Dobra vijest stiže jedino za penzionere. Penzije se neće smanjivati, već će se i dalje usklađivati s troškovima života navodi, Martina Kiseljak, novinarka Al Jazeere koja se javila iz Zagreba.
Pravda i pravednost
Kako odluku Vlade o smanjenju plata vide obični državni službenici, pokušala je saznati novinarka Al Jazeere u Zagrebu Ivana Brkić, čiji je jedan od sagovornika bio Bosiljko Domazet.On u Ministarstvu turizma radi godinama, urednik je web portala i voditelj Odjela za odnose s javnošću. Od medija je i doznao kakve premijer ima planove za njega i hiljade kolega u državnim i javnim službama.Njegova plata bit će umanjena za blizu 20 eura.„Za mene osobno ono znači samo jedan trend u pokušaju da se svi odreknemo nečega, ali bi u tom trendu odricanja trebali biti pravedniji“, ističe Domazet.Pravdu ne osjeća ni Grozdana Ćosić, patronažna sestra s 43 godine radnog staža, koja je govorila za Al Jazeeru u pauzi između kućnih posjeta. Ona, s mnogo ljubavi, priča kako brine o majkama, novorođenoj djeci i starijima.Uskoro će, zbog nekoliko desetaka eura niže plaće, brinuti i za svoj tanji kućni budžet.„Nama se plaća konstantno smanjivala od 2008. godine. Koliko sam računala, 25 posto je manja od 2008. A vi znate koliko su režije poskupjele, koliko je hrana skupa. To će meni puno značiti“, ističe Ćosić.
Okretanje pile naopako
Značit će puno i svim zaposlenicima državnih i javnih službi, kojima će se plaća smanjiti za tri posto bruto. No, puno više, uvjeravaju u Vladi, značit će državnom budžetu, istiće Brkić.„Posljednje odluke s Markova trga za tisuće zaposlenika državnih i javnih službi nisu dobre. Iako je premijer Milanović tvrdio da se plaće neće dirati, te da su on i mirovine i zadnja linija obrane, čini se da će ta linija sada djelomično pasti“, navodi ona.Pale su investicije, ali je i Vlada Hrvatske posrnula na ispitu pokretanja privrede i provođenja reformi, priznao je ministar finansija Slavko Linić, obrazlažući potrebu rezanja plata.Iako su sagovornici svjesni da promjene nabolje nisu moguće preko noći, voljeli bi da Vlada „pilu okrene naopako“.„Neka se uzme, ali neka se pokuša napraviti te razmjere da oni koji imaju više da i plate više“, kaže Domazet.„Konstantno se pljačkala Hrvatska, ali za Boga miloga, neće se naša država obogatiti na konto toga što će uzeti medicinskim sestrama. To znači da ne cijene naš posao“, dodaje Ćosić.Ovaj put Vladine škare zaobići će samo nastavnike i učitelje, kojima ministar obećava i povišice od 30 do 50 eura. No, prosvjetari podsjećaju da im je Vlada nedavno skinula dodatke na platu, pa to ne bi nazvali povišicom, već vraćanjem oduzetog.

19. februar 2013.

Nemačka traži 250 srpskih radnika
Izvor: Beta
Beograd -- Nemačkoj je potrebno 250 radnika iz Srbije za zdravstvenu negu u bolnicama, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. Oglas je objavljen u skladu sa Sporazumom o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije, u Nemačkoj, koji je potpisan u januaru ove godine. Rok za slanje prijava na konkursu za radna mesta u Nemačkoj je 5. mart. Traže se radnici koji imaju završenu srednju medicinsku školu, i to medicinska sestra-tehničar opšteg ili pedijatrijskog smera, i koji imaju položen stručni ispit. Od kandidata se očekuje poznavanje nemačkog jezika na elementarnom nivou, a prednost će imati kandidati koji bolje poznaju taj jezik i imaju radno iskustvo u struci. Uslov za učešće na konkursu je da su kandidati prijavljeni na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje u statusu nezaposlenog lica.Radni odnos u Nemačkoj će biti zasnovan na odredjeno vreme na poziciji asistenta za zdravstvenu negu do nostrifikacije diplome za zdravstvenog radnika. Nakon nostrifikacije diplome, najkasnije u roku od 12 meseci, radni odnos će moći da se ugovori i na neodredjeno vreme. Početna bruto plata iznosiće 1.900 evra do priznavanja diplome za zdravstvenog radnika.Sve infrmacije o konkursu za radna mesta u Nemačkoj dostupne su sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje www.nsz.gov.rs.

Ove godine 8.000 ostaje bez posla
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ove godine sedam do osam hiljada ljudi u Srbiji izgubiće radno mesto, dok će se broj zaposlenih stabilizovati na oko 1,7 miliona.Kako procenjuje ekonomski analitičar, Miroslav Zdravković tokom minule godine u Srbiji broj zaposlenih smanjen za 15.750, što je daleko bolje u odnosu na 2009. godinu, kada je bez radnog mesta ostalo 133. 000 ljudi.U 2010. bez posla je ostalo 82.000 ljudi, dok je tokom 2011. takvih bilo 35.000 lica, kazao je Zdravković, uz napomenu da u Srbiji prošle godine broj zaposlenih smanjivan za 50 svakog dana.Prema uporednim podacima o broju ljudi koji su ostali bez posla, Srbija je sada u nešto boljem položaju u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, a lošije u poredjenju sa BiH i Crnom Gorom u kojoj se zaposlenost povećava. Zdravković smatra da subvencije države za zapošljavanje radnika nisu dobre, jer takvi podsticaji nose visok rizik od korupcije. "Zaista ne mogu da kažem da li je bolje i dalje pomagati na taj način, ili je možda bolje usmeriti bilo kakve subvencije države na poljoprivredu i preradjivačku industriju, i to u oblasti u kojoj Srbija ima najdepresivnije pokazatelje kretanja broja zaposlenih", naveo je Zdravković. To je, prema njegovim rečima, posebno značajno za krajeve koji su udaljeni od Koridora 10, gde nema intersovanja stranaca da ulažu, niti je izražena inicijativa gradjana da se sami zaposle. Zdravković je naveo da je potpuno besmisleno da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Ekomomista Goran Nikolić smatra da se problem "predstavlja gorim nego što jeste, jer u broj zaposlenih nisu računati vojska i policija". Prema njegovim rečima, od septembra 2008, kada je počela kriza, do danas, broj zaposlenih pao je za 265.000, pri čemu je broj radnika u preduzećima koja imaju status pravnog lica opao samo za 90 000. Ostatak je kod privatnih preduzetnika, a zaposleni kod njih mogu da budu deca ili ljudi, koji su opet u radnom odnosu ali "na crno". Kod malih firmi je najteže utvrditi istinu, tvrdi Nikolić. On je dodao da je od početka krize pao broj radnika u preradjivačkoj industriji za 68.000, a u gradjevinarstvu za 15.000, što je objasnio porastom produktivnosti posle privatizacije, pa je broj zaposlenih prepolovljen.Problem je veliki, ali važno je da je trend zaustavljen, istakao je Nikolić, koji smatra da država treba da postiče pre svega preradjivačku industriju, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine. Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, naveo je da je trend pada zaposlenosti posledica nereformisanog javnog sektora još od 90-ih godina poršlog veka, sankcija i rata. Prema njegovim rečima, postoji inercija u nereformisanom javnom sektoru, pa nema mogućnosti za masovniji dolazak investitora, što bi jedino moglo da zaustavi nepovoljan trend."Aktivne državne mere zapošljavanja su dobre, ali ne mogu da reše problem", ocenio je Kovačević, ocenjujući da je problem mera kojima sada vlada stimuliše otvaranje novih radnih mesta, što se one sprovode u vreme rešavanja problema visokog deficita platnog bilansa i što imamo dužničku ekonomiju.

18. februar 2013.

Povećanje "minimalca" tera investitore?
Izvor> RTS
Socijalno-ekonomski savet do kraja meseca treba da utvrdi novu minimalnu cenu rada. Dok sindikati upozoravaju da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe, Vlada i poslodavci tvrde da nema mesta povećanju te cene. Svako povećanje "minimalca" oteralo bi strane investitore u zemlje okruženja, kažu u Uniji poslodavaca.Nova minimalna cena rada treba da bude utvrđena na sednici Socijalno-ekonomskog saveta do kraja februara. Poslodavci i Ministarstvo finansija smatraju da mesta za povećanje te cene nema. Svako povećanje "minimalca" oteralo bi strane investitore u zemlje okruženja, kažu u Uniji poslodavaca.Sindikati, pak, tvrde da su troškovi života povećani više od 20 odsto i da minimalna zarada ne pokriva ni polovinu potrošačke korpe.Prošla godina završena je sa padom industrijske proizvodnje od 3,3 odsto i padom BDP- a od dva odsto, pa mesta za povećanje minimalca nema, tvrde poslodavci."Mi smo već prošle godine povisili minimalnu zaradu i podelili neki novac koga nema i posledica toga je inflacija od 12,2 odsto", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.Oni upozoravaju i da je naš "minimalac" 50 evra veći nego u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji i Crnoj Gori. U Savetu stranih investitora nisu hteli da odgovore da li bi eventualno povećanje minimalne zarade smanjilo priliv investicija i otvaranje novih radnih mesta.Od prošle godine, i troškovi života su porasli. Prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu veća je od 60.000 dinara, a za to su potrebna tri minimalca."Mi smo spremni da pravimo kompromise i konsenzus, ali na pitanju minimalne zarade ne možemo praviti, jer ona, jednostavno ovog trenutka ne podmiruje nešto što se zove civilizacijski nivo dostojanstva", kaže Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.Sindikalci traže 130 dinara po satu, što bi sadašnji iznos od "minimalca" sa 20.010 dinara povećalo na 22.400."Definitivno, na ove cene proizvoda naši zaposleni ne mogu da opstanu bez bilo kakvog povećanja. To povećanje od hiljadu ili dve za njih je velika suma", kaže Ivica Cvetanović iz Konfederacije slobodnih sindikata.Država je jedan od najvećih poslodavaca, a u Ministarstvu finansija kažu da nema novca za povećanje minimalne cene rada. Kakav će dogovor postići sindikati, poslodavci i Vlada, znaće se najverovatnije do kraja meseca, do kada važi sadašnja cena rada.

17. februar 2013.

Rade besplatno čekajući bolje sutra
Izvor: Tanjug
Beograd -- Zaštitnik građana Saša Janković smatra da ostvarivanje prava radnika u Srbiji trenutno nije na zadovoljavajućem nivou. U Srbiji se toleriše neplaćanje doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada, a ljudi pristaju da rade besplatno i u lošim uslovima u nadi da će se takva situacija promeniti, smatra Janković.Tolerisanje neplaćanja doprinosa zaposlenima i neisplaćivanja zarada Janković ocenjuje kao "ulaganje u socijalnu propast", što je ogromna društvena opasnost, kršenje zakona i obespravljivanje zaposlenih. "Sadašnje stanje je jako loše i neprihvatljivo. Država izbegava da autoritativno primeni zakon, zato što to često nije popularno, a ljudi pristaju da rade besplatno, hvatajući se za neku nadu kao za slamku što pojedini poslodavci zloupotrebljavaju", naglasio je Janković u izjavi Tanjugu. Iako ističe da je zaštita radnika slaba, Janković dodaje da istovremeno i poslodavci opravdano ukazuju na izuzetno visoke stope doprinosa. "Dakle, to je domen politike koju bi izvršna vlast trebalo da vodi, a sadašnje stanje je jednostavno neprihvatljivo. U našem društvu postoji mnogo mehanizama, pre svega državnih, koji ne funkcionišu, a za njihovo nefunkcionisanje štetu snose radnici", smatra Janković.Položaj radnika se, kako smatra, ne može promeniti pojedinačnim merama, već država mora ozbiljnije pristupiti primeni propisa koji regulišu radne odnose. "Država uporno, rekao bih populistički, izbegava da gasi firme koje zloupotrebljavaju i iskorišćavaju besplatan rad. U takvim uslovima mnogi su, praktično na tudjem besplatnom radu, stekli privatna bogatstva i proglašavaju se velikim menadžerima. Sa tim se mora prestati, to će biti bolno i značiti gašenje firmi koje decenijama postoje samo na papiru, ali moramo pogledati istinu u oči", smatra Janković. Janković ističe da mu se gradjani veoma često obraćaju zbog problema u radnom odnosu ali, kako navodi, njegov posao je da kontroliše rad državnih organa, a ne poslodavaca. Gradjanin kome je prekršeno neko pravo iz radnog odnosa, naglasio je Janković, mora da se obrati inspekciji rada i ako je u pitanju otkaz ili neka druga kapitalna odluka poslodavca, treba da traži zaštitu na sudu. "Kao Zaštitnik gradjana imam pravo da reagujem na inspekciju rada, ako ona zanemari i ogluši se o prijavu radnika na kršenje nekog od propisa koji reguliše radni odnos. Ja to činim i moram da kažem da je u poslednjih godinu dana inspekcija rada intenzivnije počela da koristi svoja ovlašćenja", naveo je Janković. Medjutim, kako smatra, ovlašćenja inspekcije rada su nedovoljna, a sudovi suviše često formalistički primenjuju zakone i prihvataju izjave poslodavaca kao istinite iako one to očigledno nisu. Janković je pozvao sve radnike kojima poslodavci ne uplaćuju radni staž i koji rade besplatno, da se obrate inspekciji rada. "Ako iz opravdanog razloga strahuju da inspekcija rada neće objektivno raditi, što se često dešava u malim mestima, neka se obrate Zaštitniku gradjana, a ja ću u saradnji sa inspekcijom proveriti da li je zaista u pitanju kršenje zakona i poslodavac će morati da odgovora zbog toga", naglasio je Janković. Zaštitnik gradjana podseća da je u završnoj fazi njegova inicijativa iza koje će stati poslodavci i zaposleni, a kojom se predvidja da se radniku koji radi i koji je prijavljen, automatski garantuje, što piše i u Ustavu, pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Fondovi za zdravstvenu zaštitu i za penzijskog osiguranja, kao i poreska uprava, naglasio je Janković, moraju obavljati svoju zakonski propisanu dužnost i tužiti poslodavce koji u te institucije ne uplaćuju novac."Dok se to ne postigne imaćemo situaciju kao što je danas", zaključio je Janković.

16. februar 2013.

Gde su industrijski radnici
Izvor> RTS
Srbija je prema podacima Samostalnih sindikata u poslednjoj deceniji izgubila 350 hiljada industrijskih radnika. Za svako novo radno mesto konkuriše i po nekoliko desetina nezaposlenih. U Srbiji je svuda manjak samo su ljudi višak. Srbija je prema podacima Samostalnih sindikata u poslednjoj deceniji izgubila 350 hiljada industrijskih radnika, a za svako novo radno mesto konkuriše i po nekoliko desetina nezaposlenih. U zemlji gde je decenijma najveća stopa inflacije i nezaposlenosti gde su najveće marže, a namanje zarade postavlja se pitanje gde je granica potrošnje.Radnici koji su izgubili posao razočarani su jer nemaju nikakve prihode, kao ni overene zdravstvene knjižice. "Može da se žanje dok sistem ima ugrađen deficit. On je tako konstrusisan da troši više nego što proizvodi, ima ugrađenu pantljičaru i može da se održava dok postoji spoljni transfer sredstava koji kod nas postoji ili s vremena na vreme ogromna preraspodela stečenog bogatstva koja se dešavala i 45. i 60. i sada se opet dešva", naveo je profesor ekonomije Miodrag Zec.Postavlja se pitanje da li su Srbi lenji ili iz temelja mora da se menja ekonomski obrazovni ili mentalni sistem.Zamenik predsednika Samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže da podatak da naši ljudi neće da rade i da izbegavaju posao ne stoji, jer podaci pokazuju da samo za jedno radno mesto pogotovo u ovim proizvodnim delatnostima konkuriše oko šest radnika."Imali smo primer u jednoj skrobari da je za posao u privatnom preduzeću koje je trebalo da zaposli 150 radnika za posao se prijavilo oko 3.000 nezaposlenih", naveo je Mihajlović.Promenili smo socijalistički sistem koji je za simbol imao srp i čekić što je simbolizovalo radnike i seljake. Izgleda da ti simboli važe i za kapitalistički sistem gde srp ostaje simbol žetve, a čekić je kako mnogi kažu u šali, da opomene da ne dirate one koji prikupljaju letinu.

15 februar 2013.

Orbović: Pomoći firmama koje imaju perspektivu
Izvor> Blic Online
Predsednik samostalnog sindikata Ljubisav Orbović smatra da ove godine neće moći da se reši problem preduzeća u restrukturiranju, koja imaju rok do juna 2014. godine da završe taj proces i pronađu strateške partnere.On je izrazio uverenje da će se o tom problemu i eventualnom produženju roka razgovarati na sednici socijalno - ekonomskog saveta krajem godine.- Na sednici socijalno - ekonomskog saveta do sada nije bilo reči o produženju roka za završetak procesa restrukturiranja, zato što je godina tek počela, ali krajem godine, kada bi taj proces trebalo da se završi, verovatno ćemo razgovarati o tome” - kazao je Orbović novinarima u gradskoj upravi Kruševac. Predsednik samostalnog sindikata, koji je razgovarao sa gradonačelnikom Kruševca Bratislavom Gašićem o privrednoj situaciji u tom gradu, istakao je da se ne može očekivati da preduzeća u restrukturiranju, koja do sada nisu uspela da pronađu strateške partnere, sada to uspeju.- Prosto nije realno, niti se može očekivati, da sva ta preduzeća, a u ovom momentu ih ima 70, sada nađu strateške partnere, a nisu uspela u poslednjih 12 godina. Ja ne znam da li će taj rok ostati - jun 2014. godine, ali lično smatram da je suviše naglo da se to preseče u jednom momentu - istakao je Orbović. On je dodao da se sindikat zalaže da država pomogne onim firmama koje imaju program, tržište i perspektivu, tako što će im omogućiti da rade, i da se onda privatizuju, istakavši da subvencije za plate ne vode ka dobrom rešenju- Nikada neće doći do velikog razvoja, ukoliko nema jedan određeni broj velikih sistema, koji će moći da povlače posao za mala i srednja preduzeća - rekao je Orbović i zaključio da je to jedan od načina za pokretanje srpske privrede.

14. februar 2013.

Kako naplatiti prekovremeni rad?
Izvor: B92
Beograd -- Dve trećine zaposlenih u Srbiji radi prekovremeno, a da za to ne dobijaju odgovarajuću platu, pokazuju zvanični podaci. Usled ekonomske krize sve više ljudi ostaje bez zaposlenja, što znači da isti obim posla obavlja znatno manje ljudi. Radna nedelja sve je duža za mnoge zaposlene u Srbiji, pa tako u ovom trenutku njih čak 315.000 na poslu umesto standardnih 40 časova, provodi više i od 50 sati nedeljno.Prema podacima Zavoda za statistiku, dve trećine zaposlenih u Srbiji ostaje na poslu prekovremeno, a za to ne dobija adekvatnu novčanu nadoknadu, a čak 203.126 njih je potvrdilo da njihova radna nedelja traje duže od 60 sati. Direktor inspektorata za rad Dragoljub Peurača kaže da je vrlo teško utvrditi kršenje Zakona o radu ukoliko zaposleni ne prijave da ostaju prekovremeno na poslu, a da im za to nije više plaćeno.Inspekcija se suočava sa još jednim problemom, sporim reagovanjem suda u slučajevima kada je kršenje zakona utvrđeno.“Od onih podataka koje posedujemo obično to bude da preko 50 posto prijavljenih poslodavaca kod sudija za prekršaje ili im bude izrečena kazna ispod zakonskog minimuma, ili često budu procesi zastareli, ili budu ponekad i oslobođeni. Znači inspekcija nema uvide u to koliko se to često dešava, ali znamo da pojedini sudovi nisu efikasni i dolazi do zastarevanja postupaka čak i do 50 posto“, objašnjava Peurača. Podaci Unije poslodavaca Srbije znatno se razlikuju od onih koje ima Zavod za statistiku. Direktor unije poslodavaca Dragoljub Rajić kaže da prekovremenog rada ima u 16 odsto privatnih kompanija, a da osam odsto kompanija isplaćuje zarade za prekovremeni rad.Tokom ekonomske krize Srbija je postala tržište jeftine radne snage i to je problem koji treba sistemski rešavati.“Činjenica je da se tokom krize prekovremeni rad uvećao u Srbiji kao što je to i u zemljama u okruženju obzirom da je zbog smanjenja troškova i zbog toga što je pad prometa čitavih 30 odsto u privredi Srbije, došlo je praktično do potrebe i da se više štedi na nivou preduzeća i da se više radi“, navodi Rajić. Propusti se javljaju u gotovo svim delatnostima, a najviše u oblasti trgovine i ugostiteljstva. A poslodavcima ide na ruku zid ćutanja zaposlenih i njihova nespremnost da prijave prekovremeni rad zbog straha od gubitka posla.

Biro rada kao poslednja nada
Izvor: Novosti
Beograd -- Potpuno neočekivano na biro rada se masovno prijavili i ljudi koji su dugo bez posla a nisu evidentirani, pišu Novosti. Odluka da, ipak, potraže pomoć na birou rada prošle godine donelo je čak 242.060 građana koji su rešili da se prvi put jave ovoj službi, iako su bez posla bili godinama. Tako je, među 478.265 novoprijavljenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ta rupa ”neaktivnih” postala ubedljivo - najbrojnija.U NSZ kažu da je sve dublja kriza danas najubedljiviji razlog zbog kojeg su se mnogi predomislili i rešili da se prijave na njihov spisak, u nadi da će doći do posla. "Većina neaktivnih je čula za neke od naših programa kao što su javni radovi, subvencije za pokretanje sopstvenog posla ili su im se neke prekvalifikacije i obuke učinile zanimljivim pa su odlučili da se prijave na našu evidenciju. Činjenica je da su mnogi nezaposleni godinama izbegavali da zatraže posredovanje pri zapošljavanju, jer su zarađivali u sivoj ekonomiji ili nisu verovali da će ovim putem doći do radnog mesta. Sada su, međutim, odlučniji u nameri da uzmu aktivno učešće u tražnju posla, jer shvataju da je to najbolji način da do njega i dođu", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ. Nacionalnoj službi za zapošljavanje dodaju da se starom spisku nezaposlenih, ”nasleđenom” iz 2011. godine - osim građana koji su odlučili da se (re)aktiviraju - pridružilo i 189.543 onih koji su ostali bez posla i 40.811 srednjoškolaca i studenata koji su upravo završili svoje obrazovanje. I u Republičkom zavodu za statistiku zapažaju da je u moru nezaposlenih značajan broj onih koji već godinama ”miruju” i ne traže posao uz pomoć državnih službi, iako im je preko potreban. Tako se, prema njihovim podacima, 3.327 nezaposlenih ne javlja na biro, jer se nada da će se vratiti na svoj stari posao, 59.220 se u međuvremenu ozbiljno razbolelo, 22.623 je odlučilo da se brine o deci ili nesposobnim članovima porodice, a čak 49.755 je sasvim izgubilo nadu da će posao uopšte naći pa su ”digli ruke”. Ipak, da sve veći broj ”povratnika” zapravo ne dokazuje vraćanje poverenja u državu već hvatanje za slamku spasa, smatraju u Asocijaciji nezaposlenih Srbije. "Prijavljivanje na tržište rada je besplatno, pa mnogi računaju da nemaju šta da izgube, ali istovremeno nemaju ni prevelikih očekivanja. Previše je građana koji godinama ne zarađuju platu, žive u siromaštvu i vide kako je do posla sve teže doći", kaže Ivan Vujović iz ove Asocijacije.

13. februar 2013.

SVAKODNEVNI ŠTRAJKOVI U "MLEKARI"
Izvor> Radio Subotica
Od danas će u Mlekari Subotica svakog dana od 13 do 14 časova trajati štrajk upozorenja , saopštila je predsednica fabričkog Samostalnog sindikata Jelena Nimčević. Tako će biti sve dok predstavnici poslodavaca ne pristanu na socijalni dijalog i sednu za pregovarački sto. Sindikat u Mlekari nezadovoljan je novom sistematizacijom i odlukom Imleka da 25 vozača, a nakon završetka novog magacina i zaposleni u ovom odeljenju, predju u preduzeće "Nacionalna logistika". U sindikatu zahtevaju odlaganje ovakve odluke za godinu dana, a za pomoć su se obratili i gradonačelniku Modestu Duliću.

12. febuar 2013.

Prosveta: U kasi nema za povišicu
Izvor> Novosti.rs
Ministar Žarko Obradović o platama u prosveti: trebalo bi da budu veće, ali budžet je već definisao visinu iznosa za ovu godinu. U budućnosti treba povećavati broj gimnazija
Nastavnici ne mogu da očekuju veće plate
RAZGOVORI Vlade i sindikata prosvete pretvaraju se samo u priču o novcu. Stav ministarstva je da bi plate trebalo da budu veće, ali budžetom su već predviđena sredstva za ovu godinu - izjavio je u ponedeljak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović.Prema njegovim rečima, ministarstvo je pomoglo lokalnim samoupravama kada su u pitanju jubilarne nagrade i oko toga će pomagati i dalje. On je dodao da đaci imaju veoma dobre rezultate, da je Univerzitet u Beogradu na listi u 500 najboljih, a da je cilj da ceo sistem radi kvalitetnije. Kako je podsetio Obradović, Strategija obrazovanja predviđa 50 odsto stručnih škola i 50 odsto gimnazija:- Trenutno je 23 odsto gimnazija i taj broj treba povećati.

Šta (ne) radi Socijalno-ekonomski savet Novog Sada?
Izvor> Radio 021
Dok cene komunalnih usluga rastu, trudnice se otpuštaju odmah nakon pojavljivanja druge linije na testu, a radnici brojnih gradskih firmi gladuju mesecima, Socijalno-ekonomski savet Novog Sada 75 odsto svog budžeta koji iznosi preko 7,2 miliona dinara troši na zarade svojih članova. Predsednik Saveta je lider novosadskog Saveza samostalnih sindikata, Drago Đokić, koji za 021 kaže da rešavanje radničkih problema nije u nadležnosti ove institucije. Prema njegovim rečima, Socijalno-ekonomski savet je nadležan za davanje ocene o cenama usluga javno-komunalnih preduzeća, prodaji gradske imovine, taksama i sličnim stavkama."Što se tiče fabrika i radnika, to je definisano drugim zakonom – Zakonom o radu, koji kaže da je to u nadležnosti sindikata u tim preduzećima, njihovih poslodavaca, i na kraju krajeva, suda. Nadležnost grada za probleme u tim firmama ne postoji", kaže Đokić za Novosadski informativni portal.Međutim, u Zakonu o socijalno-ekonomskom savetu jasno je naglašeno da su nadležnosti ovog tela, između ostalog, i unapređivanje kolektivnog pregovanja i politika zapošljavanja. Kako za 021 kaže predsednica sindikata "Solidarnost" Gordana Kojić, nedopustivo je da u gradu u kom se na svakom koraku krše radnička prava, predstavnici tog tela ne pokazuju inicijativu ni za šta osim ubiranja budžetskog novca. "Slika Novog Sada sa Neobusom, Jugodentom, Jugoalatom, Petrom Drapšinom, Novopakom, Novitetom...je tužna. Socijalno-ekonomski savet ništa nije uradio za njih i njihove porodice, iako se na njhovom čelu zvanično nalazi dugogodišnji sindikalac. Oni su izgleda tu da broje pare iz gradskog budžeta, a ne da odgovaraju na apele ugroženih porodica novosadskih radnika", kaže Kojićeva za 021.
Troškovnik prst u oko obespravljenim radnicima
Planirani prihodi Socijalno-ekonomskog saveta Novog Sada za 2013. godinu iznose 7.262.000 dinara, od čega se čak 5.400.000 izdvajaju na ime naknada za članove Saveta. U Savetu je zaposlena jedna osoba, a troškovi predviđeni za plate i doprinose iznose 960.000 dinara godišnje. Pored toga, godišnje se izdvaja 100.000 dinara za međunarodnu saradnju, isto toliko za "ostale lične rashode i naknade radnih grupa", 72.000 za premije osiguranja automobila, i 100.000 za gorivo.Predsednik Saveta Drago Đokić u tome ne vidi problem. "Sporazumom o osnivanju doneta je i Odluka o naknadi, koja je u skladu sa zakonom", navodi ovaj sindikalac.Bivši republički ministar sedi u Savetu. Zanimljivo je da je upravo Đokić pre tri godine kritikovao članove tadašnjeg Socijalno-ekonomskog saveta da u socijalnom i ekonomskom dijalogu učestvuju "samo pro forme, bez stvarnog prava odlučivanja o stvarima koje se direktno tiču sudbine radnika".Savet Socijalno-ekonomskog saveta Grada Novog Sada čini devet članova, koji imaju isto toliko zamenika. Oni se biraju proporcionalno – tri člana su predstavnici gradske vlasti, tri predstavnici sindikata, a tri Unije poslodavaca.Kao predstavnici Grada, plate u ovom savetu ubiraju član Gradskog veća za finansije Dejan Mandić (SNS), član Gradskog veća za upravu i propise Milan Đurić (SNS), kao i Jovan Radić (SPS), bivši državni ministar za rad iz vremena Slobodana Miloševića.

11. februar 2013.

PREDSTAVNIKE SINDIKATA MLEKARE PRIMIO GRADONAČELNIK
Izvor> Radio Subotica
Grad će pružiti svu moguću pomoć radnicima subotičke Mlekare , izjavila je predsendica fabričkog sindikata Mlekare i potpredsednik gradskog veća samostalnih sindikata Ištvan Hudji, nakon današnjeg sastanka sa gradonačelnikom Modestom Dulićem. Radnici Mlekare zabrinuti su nakon odluke Imleka da 25 vozača novom sistematizacijom prelaze u drugo preduzeće koje obavlja razvoz robe, i najavom da će služba magacina nakon završetka nove hale takodje preći u drugo preduzeće. Prema rečima predsednice sindikata u Mlkeari Jelene Nimčević, sličan scenario vidjen je u nekoliko Mlekara u Srbiji koje su nakon toga zatvorene. Štrajk upozorenja održan je i danas od 13 do 14 časova, a pošto se niko od poslodavaca nije pojavio , novi protest zakazan je za sutra u isto vreme.

10. februar 2013.

Sindikalci protiv ukidanja radnih mesta
Izvor: RTV SUBOTICA
Sindikat zaposlenih u subotičkoj Mlekari ne odustaje od zahteva da se odloži ukidanje 25 radnih mesta u fabrici.
Oni takođe zahtevaju i da se obustavi i premeštaj isto toliko zaposlenih u novu firmu.U sindikatu misle da se iza svega krije namera poslovodstva da otpusti radnike i zatvori fabriku.

9. februar 2013.

Šta hoće radnici?
Vratite ono što ste nam pokrali
Piše: Damjan Pavlica
Izvor>e-novine
Nakon poništenja spornog Zakona o privatizaciji, potrebno je da Skupština iznova reguliše postupak privatizacije društvenih preduzeća. Podnosioci inicijative smatraju da privatizaciju treba regulisati na principu pravičnosti: u preduzećima u kojima nije bilo zastupljenosti državnog kapitala, sav kapital treba da bude akcionarski raspodeljen radnicima i bivšim radnicima, u preduzećima u kojima je bio zastupljen državni kapital, deo akcija treba da bude dat radnicima a deo Fondovima za socijalno osiguranje, na korist najvećeg broja građana

Pre dva meseca, Pokret akcionara, radnika i sindikata Srbije podneo je Ustavnom sudu inicijativu za оcenu ustavnosti dva sporna imovinska zakona: Zakona o privatizaciji i Zakona o restituciji (o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju). Istovrеmeno su podneli Skupštini Srbije inicijativu za izmenu Zakona o restituciji i donošenje novog Zakona o privatizaciji. Ova radnička inicijativa, možda za naše živote najvažnija od svih inicijativa do sada, prošla je gotovo nezapaženo.

Pokret akcionara, radnika i sindikata Srbije (PARISS) okuplja radnike i male akcionare iz pokradenih preduzeća širom Srbije, uključujući "22. decembar" i "Zastavu" iz Kragujevca, "Moravu" iz Jagodine, "Minel", "Jedinstvo", "Sandžak trans", "Uniprom", "Novi Nazar put" i "Slogu" iz Novog Pazara, "Dijasporu" i "Metal promet" iz Kruševca, sindikalne organizacije iz Sjenice i Despotovca, i mnoge druge.

Razvlašteni radnici traže da Ustavni sud Srbije utvrdi da su sporni zakoni o privatizaciji i o restituciji nesaglasni sa Ustavom republike Srbije i Prvim protokolom uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Oni istovremeno predlažu Narodnoj skupštini usvajanje posebnog zakona koji će obeštetiti građane koji su pretrpeli štetu usled primene neustavnih propisa.

ISTORIJSKI OSVRT

Društveno i ekonomsko uređenje SFRJ bilo je prilično unikatno uređenje, zasnovano na socijalističkom samoupravljanju i društvenoj svojini. Po zakonima SFRJ, imovina preduzeća bila je sastavni deo društvene svojine, koja nije bila državna. Društvena svojina je obuhvatala sva preduzeća, imovinu države i lokalne samouprave. Sva imovina koja nije bila privatna bila je društvena svojina. Po zakonu, vlasnik društvene svojine bilo je Društvo (pojam strogo različit od Države). Zakonom je bilo određeno da Društvo poverava deo svoje imovine na "čuvanje, korišćenje i raspolaganje" zaposlenima. Dakle, nije postojalo centralno telo koje bi upravljalo čitavom društvenom svojinom, već su pojedini delovi društvene imovine poveravani na upravljanje raznim organima - u slučaju preduzeća to su bili radnički organi (zbor radnih ljudi i radnički savet), a u slučaju države organi uprave. Ukratko, radnici su raspolagali imovinom preduzeća, a političari državnom.Klasična ovlašćenja iz prava vlasništva - pravo korišćenja, pravo ubiranja plodova i pravo raspolaganja - pripadala su zaposlenima u preduzeću.
OTUĐENJE RADNIČKE IMOVINE
Po svim važećim propisima do donošenja spornog Zakona o privatizaciji 2001. godine, odluka o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine pripadala je zaposlenima. Radnici su autonomno odlučivali žele li uopšte da transformišu svoja imovinska prava u klasične oblike svojine.
Sporni Zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, za važenja Ustava Srbije iz 1990. godine. Budući da je Ustav iz 1990. godine prestao da važi donošenjem Ustava iz 2006. godine, a istekao je rok za usklađivanje zakona donetih na osnovu ranijeg Ustava, ocena spornih zakona treba da bude izvršena po važećem ustavu. Važećim ustavom Srbije je proklamovano: da se jemči uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, s tim da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu pod uslovima i u rokovima predviđenim zakonom.Podnosioci inicijative tvrde da je Zakon o privatizaciji bio protivustavan i po Ustavu iz 1990. i po važećem Ustavu iz 2006. Glavna stvar koji sporni zakon čini neustavnim jeste činjenica da su radnici njime lišeni imovinskih prava koja su zakonski stekli. To je učinjeno tako što su političari tretirali svu društvenu svojinu kao državnu. Tako su, jednim protivustaviim aktom Skupštine, radnici u društvenim preduzećima pretvoreni od titulara prava korišćenja, ubiranja plodova i raspolaganja imovinom preduzeća, u obične najamne radnike. Donošenjem spornog Zakona o privatizaciji vladajuća većina je prisvojila društvenu imovinu kao da je ona državna, i kao da nad tom imovinom već ne postoje prava titulara, tj. radnika.Podnosioci inicijative smatraju da su neustavnim zakonom lišeni svojih imovinskih prava nad preduzećima u kojima su bili zaposleni. Potrebno je da se ukine sporni zakon i donese novi koji će obeštetiti radnike čija su imovinska prava oštećena primenom neustavnog propisa.
OBEŠTEĆENJE RADNIKA
Zakonom o restituciji država pokušava da ispravi nepravde nanete vlasnicima nakon Drugog svetskog rata, vraćanjem oduzete imovine i obeštećenjem. Posleratnim propisima, slično kao i Zakonom o privatizaciji, ljudima je oduzimana imovina bez naknade. Podnosioci inicijative smatraju da je Zakonom o restituciji povređeno osnovno ustavno načelo jednakosti građana. Država veleposednicima vraća imovinu koja je oduzimana bez nadoknade, a radnicima ne vraća.
Prema predlogu PARISS-a, najveće obeštećenje treba dati onim radnicima koji su decenijama razvijali svoja preduzeća odričući se povećanja plata, rešavanja stambenih pitanja i plaćanja za odmore, da se obeštećenje, kada je moguće, vrši u naturi, da se sačini poseban fond iz kojeg će se obeštetiti kupci društvenih preduzeća (često tajkuni, koji su kupovali ispod cene), te da se sačini poseban fond iz kojeg će se obeštetiti radnici kojima nisu isplaćivane plate ili su ostali bez posla u privatizovanim preduzećima koja su otišla pod stečaj.Usled primene neustavnog zakona o privatizaciji (kupovina društvene imovine po nerealno niskoj ceni, rasprodaja po višestruko višoj), došlo je do naglog i neosnovanog bogaćenja nekoliko desetina pojedinaca. Ta zanemarljiva manjina građana Srbije jesu jedini koji su izvukli korist od neustavne privatizacije, ali i jedini koji će biti pogođeni restitucijom.
RADNIČKA PRIVATIZACIJA
Nakon poništenja spornog Zakona o privatizaciji, potrebno je da Skupština iznova reguliše postupak privatizacije društvenih preduzeća. Podnosioci inicijative smatraju da privatizaciju treba regulisati na principu pravičnosti: u preduzećima u kojima nije bilo zastupljenosti državnog kapitala, sav kapital treba da bude akcionarski raspodeljen radnicima i bivšim radnicima, u preduzećima u kojima je bio zastupljen državni kapital, deo akcija treba da bude dat radnicima a deo Fondovima za socijalno osiguranje, na korist najvećeg broja građana. Podnosioci radničke inicijative predlažu narodnim poslanicima da ne čekaju odluku Ustavnog suda, već da odmah ukinu Zakon o privatizaciji, a njegove štetne efekte obeštete izmenjenim Zakonom o restituciji.

8. februar 2013.
ŠTRAJK UPOZORENJA U MLEKARI
Izvor> Radio Subotica
U subotičkoj Mlekari danas je održan štrajk upozorenja jer sindikat nije uspeo da se dogovori sa direktorom Mlekare o izmeni sistematizacije kojom je predvidjeno ukidanje 25 radnih mesta. Zahtev štrajkačkog odbora je da se odluka o sistematizaciji odloži za godinu dana po izgradnji novog magacinskog prostora. Krajem prošle godine Salford grupacija kao većinski vlasnik Mlekare odlučio je da subotičku Mlekaru restruktuira prebacivanjem transporta, radnika, magacina i kancelarija u beogradski Imlek, uz obrazloženje da je to jeftinije. Prema rečima predsednice sindikata subotičku Mlekaru tako čeka sudbina mlekara iz Zemuna, Pivnica, Odžaka, Novog Sada i Zaječara koje su prestale sa radom. Štrajk upozorenja održan je od 13 časova u fabričkom krugu, okupilo se oko 100 radnika sa kojima su razgovarali predstavnici gradskog i pokrajinskog sindikata. I pored poziva niko se iz rukovodstva fabrike nije odazvao. Radnici traže da razgovaraju sa vlasnikom i ovlaštenim predstavnikom Mlekare. Dogovoreno je da se štrajk upozorenje ponovi u ponedeljak u 13 časova, a pre toga će se predstavnici sindikata sastati sa gradonačelnikom Subotice.

Štrajk upozorenja u Subotičkoj mlekari
Izvor> Radio 021
Predsednica Sindikata radnika Subotičke mlekare Jelena Nimčević najavila je da će sindikat danas održati štrajk upozorenja jer nije uspeo da se dogovori sa direktorom mlekare o izmeni sistematizacije kojom je predviđeno ukidanje 25 radnih mesta.Nimčevićeva je početak jednosatnog štrajka najavila za 13 časova, u krugu mlekare.Zahtev Štrajkačkog odbora je da se odluka o sistematizaciji odloži za godinu dana po izgradnji novog magacinskog prostora.

31.januar 2013.

Zaposleni u trgovini - moderni robovi
Izvor: Kamatica, Economy
Zaposleni u trgovini, pogotovo velikim trgovačkim centrima, nažalost, su jedni veliki robovi, kažu hrvatski radnici koji već godinama rade u trgovačkim centrima.Naime, Udruženje trgovine pri Hrvatskom udruženju poslodavaca insistira na otkazivanju Kolektivnog ugovora za zaposlene u trgovini čija je plata ionako premala.Bojana Percan iz Sindikata trgovine Hrvatske potvrdila je priču gospođe kao uobičajenu radničku priču iz velikih trgovačkih centara dodajući da je situacija čak i gora. - Sve prisutnije je nasilje i trećih osoba prema prodavcima. Od slobodnih dana radnici imaju jedino Božić i Uskrs, previše je neplaćenog prekovremenog rada, sve manje su sa svojim porodicama, strada im zdravlje… I sami vidite koliko su i psihički i fizički opterećeni - kazala je Percan, koja je uverena da će ovom najavom otkaza HUP-a kolektivnog ugovora za delatnost trgovine, kupovna moć prodavača, skladištara, blagajnika biti još niža, a istim se stvara “radno aktivno siromaštvo”.
Prema podacima Sindikata trgovine Hrvatske plata iznosi u proseku tek 2.900 kuna, oko 400 evra. Inače, prosek plata u supermarketima u Srbiji iznosi oko 22.000 RSD bez menadžerskih plata, što je tek katastrofalnih 200 evra.- Najveći problem u toj celoj priči je plata koja se nije menjala zadnjih deset godina, neisplaćivanje prekovremenih sati, kao i rad nedeljom u pravilu u popodnevnim satima koji najčešće nije plaćen kako bi trebalo - ispričala je prodavačica. Rad u jednom velikom trgovačkom centru, kazala je, zahteva jako puno psihičke i fizičke snage.- U principu, jedan radnik tokom svoje smene prenese od 5 do 6 paleta robe, a to nije mala količina. Blagajnica prebaci preko svojih ruku tonu do tonu i po robe. A otkazivanjem kolektivnog ugovora gubimo sve dodatke – za minuli rad, plaćeni prevoz, plaćene prekovremene i rad nedeljom - ističe prodavačica.

28.januar 2013.

IKEA: Posao za 2.000 ljudi u Srbiji
Izvor: Tanjug
Beograd -- IKEA planira da u Srbiju uloži 250 miliona evra u otvaranje i razvoj pet robnih kuća koje će zaposliti više od 2.000 ljudi, ali još se ne zna - kada.
Tanjugu su u toj kompaniji, svetski poznatom proizvođaču nameštaja iz Švedske, rekli da je za izgradnju prve fabrike potrebno 12 meseci, i da su oni spremni da počnu gradnju “čim završe neophodne administrativne procedure”.Lokaciju su već odabrali i sa partnerima potpisali predugovor, i očekuju da nadležne institucije što skorije reše problem konverzije zemljišta, što je osnovni preduslov pokretanja projekta. “Nakon toga ostaje pitanje dobijanja lokacijske, građevinske i ostalih relevantnih dozvola. Verujemo u obećanja gradskih i republičkih vlasti da će sve biti zavrseno što efikasnije, u skladu sa zakonom. U stalnom smo kontaktu s predstavnicima lokalnih i republičkih vlasti, i saradnja je na dobrom nivou”, kazali su u kompaniji.Prema planu, IKEA će prvo graditi robnu kuću u Beogradu, potom u Novom Sadu, Nišu, pa još jednu u Beogradu, a peta lokacija još nije nađena, ali će biti negde u južnoj Srbiji. “Govorimo o dugoročnim investicijama u narednih nekoliko godina, a dinamiku izgradnje prodajnih objekata u ovom trenutku ne možemo da predvidimo jer to zavisi od razvoja tržišta, kupovne moći stanovništva i ukupne ekonomske situacije”, objasnili su u IKEI.Kako su ukazali, strateška odluka kompanije IKEA je da na tržištu Srbije otvori pet IKEA robnih kuća, ali i dalje razvija saradnju sa domaćim proizvođačima nameštaja. “Zadovoljni smo našim dosadašnjim iskustvom u Srbiji i partnerstvom sa domaćim proizvođačima. Sa Simpom sarađujemo više od 30 godina. Promet je dostigao nivo od 20 miliona evra u 2012.godini, a samo pre četiri godine bilo je na nivou 2,5 - 3 miliona”, naveli su u kompaniji. Uspešnu saradnju ima i sa kompanijom "Jasen-Lukić", koja se meri prometom od oko pet miliona evra. Region koji obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Srbiju, sa sedištem kompanije u Beogradu, jedan je od regiona koji je u stalnom razvoju i stoga je, kako su kazali, veoma značajan za IKEA.Švedska kompanija IKEA, najveći svetski maloprodajni lanac nameštaja, ostvarila je rekordnu neto dobit od 3,2 milijarde evra u 12 meseci zaključno sa avgustom 2012. godine, što je povećanje zarade od osam odsto u odnosu na prethodni period, saopšteno je danas iz kompanije.Iz kompanije navode da je kompanija relativno otporna na ekonomske padove jer se u doba krize potrošači svesno okreću ka jeftinijim proizvodima, što daje prednost švedskoj kompaniji.

Лоше газде потопиле војвођанска бродоградилишта
Izvor> Dnevnik
Председник Савеза самосталног синдиката металаца Војводине Владо Мињуш изјавио је за наш лист да је у војвођанским бродоградиолиштима пре приватизације радило око 1.500 радника, а данас их је тек око 300. Остали су колатерална штета приватизације, која је готово свим бродоградилиштима донела катанац на капије након стечаја или банкрота. Колика је то штета за привреду Војводине и раднике који су остали без посла, тешко је израчунати.Бродоградилиште Бачки Моноштор је након приватизације отишло у стечај и судбина му је неизвесна. Већински власници с 93 одсто капитала били су Ненад Голијан, бивши одбојкашки репрезентативац Југославије и Владимир Шекировски, остало је припадало развојном фонду. Када су радници видели шта им се сперма, како немају ни посла, ни зарада, сами су сакупили паре и платили аванс стечајном већу, надајући се да ће тако стати на ноге, присећајући се како су некада добро радили, највише за Холанђане. Међутим, ништа није било од тога, 150 људи је остало без посла, новац који су уплатили су изгубили, а данас је све напуштено и запарложено.Бродоградилиште Бездан је такође у стечају. Њега је својевремено купио Војин Лазаревић, заједно с остала два бродоградилишта у Апатину и Сремској Митровици, која су исто у стечају. Након приватизације бродоградилиште је радило око две године, чим је истекао уговор с Агенцијом за приватизацију, предузеће је отишло у стечај због неисплаћених дугова и зарада. Било је око 250 радника, у Апатину око 400, а Сремској Митровици око 400 запослених.

Novi vlasnik Ipoka može da angažuje tek svakog desetog radnika koji se javio na oglas
Poslu se nada više od 2.000 nezaposlenih
Izvor> Danas,Autor: Miroslava Pudar
Da je u Banatu radno mesto postalo privilegija, govori i podatak da se na oglas pančevačke firme Almex, koja je pre šest meseci postala novi vlasnik zrenjaninske skrobare Ipok, javilo više od 2.000 ljudi. Toj fabrici, koja bi uskoro trebalo da pokrene proizvodnju, potrebno je maksimalno 150 radnika. Trenutno u pogonima Ipoka radi 22 radnika, a u silose skrobare smešteno je oko 2.500 vagona kukuruza. U Savezu samostalnog sindikata u Zrenjaninu nadaju se da će prednost pri zapošljavanju imati nekadašnji radnici skrobare.- Iz razgovora sa menadžmentom nismo dobili potvrdu da će svi bivši radnici Ipoka biti vraćeni na posao. U ovom trenutku izvesno je da će biti angažovano oko 150 ljudi, i da bi proizvodnja trebalo da krene 2. februara. Podatak da se na oglas Almexa javilo 2.000 nezaposlenih govori o teškoj situaciji u kojoj se nalazi zrenjaninska privreda - kaže Mirko Malešev, predsednik Saveza samostalnog sindikata za više opština.Izvesnu dozu optimizma, ipak, ulivaju izjave vlasnika Almexa Miroslava Alekse, koji planira da u zrenjaninskoj skrobari prerađuje kukuruz, a ne samo da koristi skladišne kapacitete. „Za Ipok sam izlicitirao gotovo milijardu dinara i odmah po uplati, rekonstruisaćemo pogon. Koliko ćemo ljudi zaposliti, to će zavisiti od potrebe tržišta za proizvodima naše skrobare“, komentariše Aleksa. Generalni direktor ove firme, Nenad Ratkov, najavio je da će, pored proizvodnje skroba, u zrenjaninskoj fabrici biti revitalizovan i pogon dekstroze. Sada je u toku odabir radnika, a fabrika bi trebalo da pokrene proizvodnju početkom februara.Sudbina radnika Ipoka, čije je pogone, do prošle godine, zakupljivao beogradski Katronval, sasvim je neizvesna. Čekajući novog vlasnika, preostalih 230 radnika nekada najveće i najpoznatije skrobare na Balkanu (osnovana je 1954. godine), posle dva stečajna postupka u poslednjoj deceniji, stigli su treći put na evidenciju službe za zapošljavanje. Ostali su ne samo bez posla već i bez otpremnina, jer iz stečajne mase još niko od onih koji su prijavili svoja potraživanja nije obeštećen.Rešenjem zrenjaninskog Privrednog suda, stečajni postupak u Ipoku obustavljen je u avgustu 2009. godine, uz obrazloženje da je predlagač plana reorganizacije, firma iza koje je stajao kontroverzni privrednik Zoran Ćopić, povezan sa Darkom Šarićem, ispunila sve preuzete obaveze. Proizvodnja u skrobari obustavljena je u januaru 2010. godine, nakon što je Zoran Ćopić uzeo kredit od pet miliona evra, i nestao. Tokom 2011. godine Stečajno veće zrenjaninske Industrije prerađevina od kukuruza odlučilo je da Ipok ponudi u zakup beogradskoj firmi Kartonval, koja se bavi proizvodnjom kartonske ambalaže, a kao sirovinu koriste skrob. Ova firma je uspešno organizovala preradu kukuruza, izmirivala redovno sve obaveze prema dobavljačima kukuruza i vratila na posao oko 200 radnika. Zaposleni su bili zadovoljni platama i uslovima rada. Menadžment Kartonvala bio je spreman da kupi skrobaru, ali je presudila viša cena koju je na licitaciji bio spreman da plati Almex.Osnovna delatnost novog vlasnika Ipoka jeste trgovina poljoprivrednim mašinama, zatim primarna poljoprivredna proizvodnja, kao i skladištenje i trgovine žitaricama i industrijskim biljem. Almex je vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, ima sopstvene silose, poljoprivredna preduzeća u Kovačici, Temerinu, Padini, Mramorku, Kačarevu, Pančevu, a od 2008. godine vlasnik je i skrobare u Jabuci. Zrenjaninski Ipok prodat je na licitaciji za oko milijardu dinara. Od licitacije, koja je održana 29. juna 2012. godine, prošlo je dva meseca pre nego što je Almex preuzeo vlasništvo jer se čekao odgovor Antimonopolske komisije o mogućoj koncentraciji kapitala. Rešenjem Antimonopolske komisije od 13. septembra Almexu je omogućeno da postane vlasnik zrenjaninske fabrike skroba u stečaju.
Čekajući otpremnine
- Stečaj u Ipaku i formalno je okončan, ali radnici te fabrike još uvek čekaju da njihova potraživanja budu izmirena iz stečajne mase. Kako smo saznali, sa isplatama se čeka zato što Privrednom sudu u Zrenjaninu i dalje stižu nove tužbe, koje odlažu taj posao. Zato je namera radnika, koji su ostali bez ikakvih prihoda, da traže izuzeće sudije - objašnjava Mirko Malešev, predsednik Saveza samostalnog sindikata za više opština..

Protest ispred Parlamenta CG
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Skupština Crne Gore izjasniće se danas o prijedlogu Vlade da se oporezivanjem zarada popune rupe u budžetu. Predstavnici sindikata su pozvali građane na proteste ispred Parlamenta kako bi ubijedili zastupnike da ne prihvate mjere Vlade.Vlada Crne Gore predložila je izmjene Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, kojim je predviđeno povećanje stope oporezivanja bruto plaća većih od 400 eura sa devet na 12 posto.Ova bi mjera povećala budžetske prihode za oko 11 miliona eura i smanjila rashode za oko pet miliona eura na godišnjem nivou. Primjena Zakona trebala bi početi do kraja godine.

26. januar 2013.

Potpisan novi kolektivni ugovor u Železari
Izvor>Beta
U Železari Smederevo dva reprezentativna sindikata i poslodavac potpisali su novi, treći aneks kolektivnog ugovora koji će važiti od 28. februara do 30 aprila.Prethodni ugovor važio je do 15. decembra 2012. Prvim aneksom produžena je važnost do 15. januara 2013, drugim do 28. februara. Sve što je važilo po kolektivnom ugovoru, primenjivaće se do kraja aprila, uključujući zaradu koja će se i 15. maja isplatiti po kolektivnom ugovoru, rekla je novinarima Snežana Kosanović, zamenik predsednika Samostalnog sindikata u Železari Smederevo. Kosanović je rekla da očekuje da će do tada biti jasnija budućnost posla Železare s ruskim "Uralvagonzavodom" za šta ima "signala o veoma pozitivnoj atmosferi".

Protest prosvetnih radnika u Lisabonu zbog smanjenja budžeta
Izvor>Beta
Više hiljada nastavnika protestovalo je danas u Lisabonu zbog predloženog smanjenja budžeta za obrazovanje od milijardu evra. Sindikati prosvetnih radnika navode da vlada planira da privatizuje brojne državne škole i ukine oko 50.000 radnih mesta u obrazovnom sektoru. Portugal mora da sprovodi reforme kako bi smanjio potrošnju, a u sindikatima obrazovnih radnika tvrde da će zahtevi MMF-a praktično značiti ukidanje besplatnog školstva. Već treću godinu zaredom Portugal je u recesiji, zbog čega je 2011. godine država morala da zatraži paket pomoći od 78 milijardi evra, kako bi izbegla bankrot. Stopa nezaposlenosti u Portugalu je 16,3 odsto, a mere štednje povukle su sa sobom lavinu protesta u brojnim sektorima koji su najviše pogođeni krizom.

24. januar 2013.

AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA U POKRAJINI
Izvor> Radio Subotica
Vlada Vojvodine donela je akcioni plan zapošljavanja u pokrajini za ovu godinu. Prioriteti su očuvanje postojećih i podrška otvaranju novih radnih mesta, smanjivanje uticaja ekonomske krize, ulaganje u ljudske resurse kroz poboljšanje obrazovanja kao i promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada. Izmedju ostalog, predviđeno je da se preko Nacionalne službe za zapošljavanje realizuju subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta i subvencije za samozapošljavanje. U februaru će biti raspisan Javni poziv jedinicama lokalne samouprave za sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja: obuke, javnih radova i program namenjen pripravnicima.

Plate nisu problem, plata nema!
Izvor: Novosti
Beograd -- Platu bez poreza i doprinosa tokom decembra isplatilo je blizu 6.000 poslodavaca. Međutim, oko 97.000 njih, uplatilo je samo poreze i doprinose, ali ne i- platu
Ovo pokazuju podaci Poreske uprave, koja od jula prošle godine, na osnovu izveštaja banaka, svakodnevno kontroliše isplatu zarada i pratećih obaveza.U decembru se nije išlo mnogo na prinudnu naplatu, jer je već najavljen Zakon o uslovnom otpisu kamate i mirovanju poreskog duga - objašnjavaju u Poreskoj upravi. Kada se sve sabere, ili platu ili doprinose, isplatilo je nešto manje od 200.000 firmi i preduzetnika. U Srbiji ih je, međutim, registrovano, po podacima Agencije za privredne registre, blizu 330.000. "To ne znači da ih 130.000 ne plaća platu. Preduzetnici, kao vlasnici, ne moraju sebi da uplaćuju platu. Oni imaju obevezu da uplaćuju poreze i doprinose, ali ne i zaradu", objašnjava poreski stručnjak.A preduzetničkih radnji bez zaposlenih je u Srbiji na hiljade. Tu je i blizu 25.000 preduzeća u kojima zvanično - niko ne radi. Oni bi hipotetički mogli da potpadnu i u kategoriju onih koji uredno namiruju obaveze prema državi, ali ne i prema radnicima. "Platu ne isplaćuju, to je sigurno, firme čiji su računi u blokadi ", kažu u Uniji poslodavaca. Takvih je blizu 60.000. Oni nemaju ni sredstava, ni mogućnosti da isplate zaposlenima zarade. Tu su i firme koje još stoje u evidenciji APR, ali zapravo niti rade, niti imaju radnika.Početkom prošle godine, platu bez poreza i doprinosa u Srbiji je isplaćivalo oko 60.000 poslodavaca. Prema poslednjim podacima poreznika, u toj kategorji je sada svega desetina nekadašnjeg broja. Ili su poslodavci postali savesni ili su radnicima prestali da plaćaju i - plate.

Plata u Srpskoj nije dovoljna ni za pola korpe
Izvor: Kamatica, Capital
Sindikalna potrošačka korpa u Republici Srpskoj za decembar iznosila je 948 evra, a prosečna neto plata od 420 evra pokrivala ju je sa 44,11 odsto, podaci su Saveza sindikata Republike Srpske. Najviše novca u decembru porodice u Srpskoj izdvajale su za nabavku prehrane 355 evra, za troškove stanovanja i komunalnih usluga 286 evra, prevoz 100 evra, kupovinu odeće i obuće 73 evra, za tekuće održavanje domaćinstva 52 evra, za obrazovanje i kulturu 40 evra, te za higijenu i zdravstvenu negu 39 evra.Najmanje prosečne neto plate primili su zaposleni u ugostiteljstvu 278 evra, što je manje za 4,06 odsto u odnosu na plate iz novembra, koje su troškove sindikalne potrošačke korpe pokrivale samo sa 29,33 odsto.

Sindikat pokleknuo pred Vladom
Izvor> Dojce vele
Sindikati budžetskih korisnika stavili su moratorijum na generalni štrajk. U sindikatu tvrde da niko nije pobednik. Očigledno je da je sindikat izgubio već prvog dana kada je pokušao da organizuje štrajk. Sindikati budžetskih korisnika u Republici Srpskoj kojima je smanjena plata za 10 odsto, stavili su moratorijum na štrajk što bi u praksi značilo da je štrajk prekinut i da je sindikat izgubio, samo nema hrabrosti da to prizna. Pritisci poslodavca, u ovom slučaju Vlade Republike Srpske, uspeli su jer kako drugačije tumačiti činjenicu da ljudi neće u štrajk bez obzira na smanjenje plate od 10 odsto. Predsednik sindikata policije Duško Jandrić kaže: „Idemo u pravnu bitku da obaramo rešenje ministra o minimumu procesa rada koje nas svojim odredbama sprečava da štrajkujemo“.Smanjenjem plata zaposlenima u javnom sektoru, Vlada RS planira uštede od 56 miliona maraka Sindikalcima treba reći da štrajk nije uspeo
Jandrić je ponudio ostavku sindikatu, ali ona nije prihvaćena. Za razliku od njega, koji je bar osećao moralnu obavezi da to uradi, predsednik sindikata obrazovanja Stevan Milić ne samo da nije podneo ostavku, već je uveren da je štrajk uspeo: „Mislimo da je štrajk uspeo i mi zbog dece stavljamo moratorijum na štrajk. Ovo je privremena obustava. Neka Vlada misli da li je štrajk uspeo ili ne“.Štrajk budžetskih korisnika, tačnije mali deo njih, uslejedio je nakon smanjenja plata radnicima od 10 odsto u prosveti i kulturi, policiji, javnoj upravi i pravosuđu. Svi pregovori sindikata i Vlade propali su, a jedina ponuda Vlade odnosila se na eventualno povećanje cene rada sa 100 na 105 maraka, ali u drugoj polovini godine, odnosno 2014. godine. Ministar prosvete Anton Kasipović kaže da nije srećan što su plate smanjene: „Nismo srećni što se jedan trenutak u RS izmestio izvan zakona. Nezadovoljstvo sindikalnog rukovodstva ne može biti mera za pregovore“.
Strahoviti pritisci na radnike
Pritisaka na radnike u svim oblastima je bilo, a prva je bila direktiva direktorima osnovnih i srednjih škola da će, ukoliko ne obezbede nastavu, ostati bez posla. Jandrić tvrdi da se u uslovima koje je stvorio poslodavac nije moglo raditi jer su vršeni razni pritisci na radnike: „Zamislite primer jedne policijske stanice u kojoj od njih tri, jedna službenica sa CIPS projekta kaže da hoće da štrajkuje. Onda se njen komandir izdere i pokaže da ide u salu i zaključa, da ne bi nagovarala druge dve da štrajkuju“.
Razjedinjeni sindikati BiH
Borba za radnička prava bila bi efikasnija da su sindikati u Bosni i Hercegovini ujedinjeni.
Dok u sindikatu tvrde da pobednika nema i da je tek završeno prvo poluvrijeme i to sa „nerešenim rezultatom“, u vladi su zadovoljni. Ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Stanislav Čađo izrazio je žaljenje zbog pojedinih poteza sindikalnih vođa: „Izražavam žaljenje zbog nekorektnosti kojima je pokušavano da se poseje negativna klima o bilo čijoj ulozi u celoj priči“.
„Nek' ima brašna i ulja, i da je živa glava“
Profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović ne očekuje neki veći oblik protesta u narednom periodu, a povodom sve teže ekonomsko-socijalne situacije u Republici Srpskoj: „Jer je realizovan jedan morbidan projekat da su ljudske potrebe svedene na animalne potrebe. To je ona logika da imamo vreću brašna u kući i litru ulja i da je živa glava na ramenima“.Sto hiljada budžetskih korisnika u štrajku je u Sloveniji zbog smanjenja plata od pet odsto. Ti ljudi su na ulicama i traže svoja prava. Za razliku od njih, stanje u RS je nešto komplikovanije jer radnici ne izražavaju nezadovoljstvo smanjenjem plata, a njihove sindikalne vođe ne odstupaju sa svojih pozicija zbog neuspelih pregovora. Izjava premera RS Aleksandra Džombića od pre par meseci da su budžetski radnici srećni jer su u protekloj godini dobili svih 12 plata, očigledno je imala efekat.

23. januar 2013.

Zaposleni u vrtićima zakazali protest
Izvor> Danas
Zaposleni u beogradskim vrtićima zakazali su za subotu protest ispred Vlade Srbije, zbog najave smanjenja zarada po uredbi koja izjednačava plate zaposlenih u predškolskim ustanovama u celoj zemlji. Uredba više ne dozvoljava da osnivač, grad Beograd i sindikat ugovaraju zarade, jer su do sada zarade isplaćivane po osnovu Posebnog kolektivnog ugovora, koji je predviđao veće plate nego u ostatku Srbije.

Povećava se minimalac za 2.500 dinara
Izvor>Tanjug
Razgovori socio-ekonomskog saveta oko nove cene radnog sata su počeli, a konačna odluka o tačnom iznosu očekuje se na proleće. Kompromis moguć na bonusu od 2.440 dinara, pa bi minimalna zarada iznosila 22.450 umesto 20.010. Povećanju cene radnog sata nada se skoro 600.000 onih koji žive od minimalca. Odluku o tačnom iznosu doneće Socio-ekonomski savet Srbije, sačinjen od predstavnika UGS "Nezavisnost", Saveza samostalnih sindikata Srbije, Unije poslodavaca Srbije i Vlade RS.Iako još nema konkretnih predloga o budućim iznosima, nezvanično se može čuti da je kompromis moguć u varijanti da se minimalac podigne za iznos inflacije koja je obeležila 2012. godinu, pišu Večernje novosti.Ipak, poslodavci planiraju da istraju u nameri da se odloži povišica. U razgovorima koje su različita udruženja i organizacije poslodavaca započele u utorak, ocenjeno je da je stanje u privredi i dalje loše i da bi svako dalje opterećivanje preduzetnika kočilo izlazak iz krize."Ni u ovom trenutku ne postoje uslovi za podizanje minimalca, zbog recesije. Ne bi bio problem podići minimalac radnicima koji žive od njega jer ti iznosi ne bi imali makroekonomske posledice, ali je problem što će ta cena biti osnov za podizanje svih ostalih zarada u Republici, a to je već veliki udar na sve poslodavce", rekao je Nebojša Atanacković, predsednik UPS.

Smederevo: U privredi ugašeno čak 10.000 radnih mesta
Izvor> Novosti.rs
U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu
SMEDEREVO - U poslednjoj deceniji Smederevo je izgubilo 10.000 radnih mesta u privredi, a broj zaposlenih u javnom sektoru uvećan je za polovinu. Sindikati tvrde da je to posledica političkog namirivanja, zbog kojeg u je budžetu grada nema para za nove investicije.Smederevo je 2000. godine imalo 17.286 radnika u privredi, a sada ih je, prema podacima Saveza samostalnih sindikata Smedereva, 7.327.- Privreda grada se raspala, a od onih koji su ostali, značajan broj ne prima redovno plate - kaže Saša Torlaković, sekretar Saveza samostalnih sindikata Smedereva. On upozorava da se radnicima sve češće preti otkazima zbog sindikalnog delovanja. Ekonomski kolaps još je veći u poslednjih godinu dana, jer 5.000 radnika "Železare" prima 60 odsto zarade. Uprkos velikom minusu u privredi, eskaliralo je zapošljavanja u javnom sektoru i gradskim preduzećima.
STATISTIKA
NA birou je 815 sa fakultetskom diplomom, odnosno pet odsto. Više od deset godina posao na birou čeka 1.145 osoba, dok je 30 odsto nezaposlenih sa četvrtim stepenom stručnosti.
- Patrijska namirivanja, prema našim podacima, opteretila su budžet grada u poslednjoj deceniji za 7.000 plata. Broj radnika Gradske uprave i javnih preduzeća je sa 811 porastao je na 1.400. Na ključnim mestima neretko je nestručan kadar, a u upravnim odborima sede zaslužni za lepljenje plakata u kampanjama. Najpodesnija za ova namirivanja su komunalna preduzeća - kaže Torlaković.JKP "Komunalac" je, prema podacima sindikata, imao 250 radnika, a četiri preduzeća nastala cepanjem ovog, danas zapošljavaju oko 600. Neka javna preduzeća su i osnovana gotovo isključivo da se zaposle politički udarnici. Tako Gradska stambena agencija ima pet radnika, i svi su bivši i sadašnji direktori. Ustanova "Smederevsko odmaralište na Rtnju" ima dva radnika - direktora i zamenika. Gradska uprava je sa 227 narasla na 380 zaposlenih.Broj nezaposlenih veći je za 17 odsto nego prošle godine. Na birou je 8.500, a sindikati tvrde da je realna brojka oko 20.000 bez posla. Posao ima 21.000 ljudi. To je trećina od oko 70.000 radno sposobnih.

U Sloveniji danas generalni štrajk
Izvor>Tanjug
U više gradova Slovenije danas će biti održan štrajk većeg dela zaposlenih u javnom sektoru u kojemu će, kako se očekuje, učestvovati 100.000 ljudi
Kako je najavljeno, neće raditi škole i vrtići, dok će zdravstvo raditi po nedeljnom režimu dežurstva i primati samo hitne slučajeve.Štrajkovaće i vatrogasci, javna uprava, opštinski redari te policija i carina pa se mogu očekivati i zastoji na graničnim prelazima s Hrvatskom, javili su slovenačkim mediji.Samo 18 vrtića i škola izjasnilo se protiv štrajka, a za štrajk se nije opredelio ni sindikat lekara Fides, kao i još neke javne službe.Glavni razlog štrajka je budžet za ovu godinu koji je već prihvaćen, a predviđa smanjivanje sredstava za plate zaposlenih za pet odsto. Sindikati tvrde da je vlada njihove zahteve istrajno odbijala tvrdeći da ne krše sporazum sa sindikatima iz sredine prošle godine, kad je opsežnim merama za finansijsku stabilizaciju postignut dogovor o uštedama i racionalizaciji javnog sektora.Do štrajka, kako se navodi, dolazi na vrhuncu političke krize koja preti raspadom koalicione vlade u kojoj premijer Janez Janša za sada odbija svaku pomisao na ostavku zbog izveštaja Antikorupcijske komisije, koja je pre dve sedmice objavila izveštaj o njegovoj prijavljenoj imovini i imovini ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića.

22. januar 2013.

Zaposleni u vrtićima na ivici egzistencije
Spremačice, magacionerke, kuvarice, servirke i majstori samo su deo tima bez koga beogradski vrtići ne mogu da funkcionišu. Oni će, zbog vladine uredbe o izjednačavanju zarada u svim vrtićima u Srbiji, krajem meseca dobiti i do 15.000 dinara manju platu u odnosu na prethodnu. Spremačice će, na primer, naredni mesec morati da izguraju sa 16.000 dinara.
Kako u Beogradu preživeti mesec dana sa platom od 16.000 dinara?
Izvor> 24sata.rs
PROTEST - Nezadovoljni uredbom koju je Vlada donela, sindikati i aktiv direktora predškolskih ustanova, uz podršku grada, zatražili su njeno razmatranje. Kako do danas nije stigao nikakav odgovor od nadležnih, zaposleni u vrtićima okupiće se u subotu u 12 sati na platou ispred zgrade Vlade kako bi izrazili svoj protest zbog ove odluke, jer sa tolikim platama ne mogu da prežive mesec dana.- Ni sa prethodnom platom, koja je bila oko 25.000 dinara, nisam mogla deci da priuštim mnogo toga, pa nisu uvek imali najnovije patike, čak ni novac za užinu, a ekskurzije smo otplaćivali unedogled. Sa 16.000 dinara bićemo prinuđeni svi da tražimo dodatni posao, a posao u vrtiću dovoljno je zahtevan i naporan, jer kupatila i noše čistimo četiri puta dnevno, igračke peremo non-stop, tepisi se stalno usisavaju, pločice brišu, posteljina menja - priča spremačica Spomenka.Servirka Danijela ima troje dece i živi kao podstanar. Ona je i sa prethodnom platom izvodila čuda da bi potrajala do kraja meseca.- Suprug je izgubio posao, najavljuje se poskupljenje struje, sve ostalo je već poskupelo i stvarno ne znam kako neko misli da je moguće živeti u Beogradu sa 16.000 dinara - priča ona.Ljiljana Jovčić, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu, kaže da grad podržava napore aktiva direktora i sindikata da se preispita uredba i koeficijenti koji dovode do drastičnog smanjenja zarada onih koji inače imaju najmanje zarade u predškolskim ustanovama.Protest neće ugroziti saobraćaj, a kako objašnjava predsednica sindikata Ljiljana Moričanin, odlučili su da protest bude na neradan dan kako ne bi ni na koji način omeo čuvanje dece u vrtićima..

20. januar 2013.

Suđenjem do neisplaćenih zarada
Izvor> Novosti.rs
Mogu li i kod nas poslodavci krivično da odgovaraju za neisplaćivanje zaposlenih. Najmanje 45.000 radnika u Srbiji ne dobija zaradu, a kod njih 250.000 kasni
U SRBIJI najmanje 45.000 ljudi svaki dan odlazi na posao, ali se plati i ne nada. Još pet puta toliko na zarađeni dinar čeka i po nekoliko meseci. A kada bi za to krivično odgovarali, kako predlažu sindikalci, hiljade poslodavaca bi završilo iza rešetaka. Morala bi, međutim, i država da delegira predstavnike za odsluživanje kazne, jer plata ne stiže po redu ni u mnogim firmama u restrukturiranju.Savez samostalnih sindikata u okviru Socijalno-ekonomskog saveta je, inače, predložio da se neisplaćivanje zarade uvrsti u Krivični zakonik. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, međutim, objašnjavaju da u ovom zakonu već postoji osnov za "gonjenje" nesavesnih poslodavaca. - Nismo još razmatrali konkretan predlog sindikata, jer to treba da se reguliše Krivičnim zakonikom, za koji je nadležno Ministarstvo pravde - objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada. - Mi podržavamo sve mere koje doprinose efikasnijem ostvarivanju prava zaposlenih. I sada član 163 Krivičnog zakonika omogućava krivičnu odgovornost u slučaju nepoštovanja prava iz zakona, kolektivnih i ugovora o radu. Znači da bi neisplaćivanje plata i poreza i doprinosa i sada moglo da se sankcioniše. Mi nemamo podatke da li je neko podnosio krivičnu prijavu zbog toga, ali znamo da stiže mnogo prekršajnih prijava koje podnosi naš Inspektorat za rad.
ŠTA SAD KAŽE ZAKON
NEPOŠTOVANjE radnih prava, po trenutnim odredbama Krivičnog zakona Srbije, predviđa novčanu ili kaznu zatvorom. Nesavesni poslodavac može da "zaradi" do dve godine zatvora. To važi za sve koji se svesno ne pridržavaju zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja.
U Srbiji je plata, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo san za tačno 44.985 zaposlenih. Polovina njih radi na severu, a polovina na jugu zemlje. U Beogradu je, prema statističarima, 10.256 radnika koji se ne nadaju zaradi. Sindikati procenjuju, međutim, da je onih kojima primanja kasne mesecima mnogo više.- Ne znam ni za jedan slučaj da je poslodavac krivično odgovarao zato što nije davao plate - kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Jeste da se to može podvesti pod krivično delo i po sadašnjem zakonu, ali nije baš tako precizno formulisano. Mi podržavamo ideju da se to precizira u zakonu. To nije ništa novo. To su uradili u Hrvatskoj i Bugarskoj. Ali ga treba dobro osmisliti da ne stradaju ljudi koji nemaju mogućnosti da isplate zarade. Zato krivično delo treba da bude i ako je neko svesno doveo firmu u takvo stanje. Bitno je i da se zakon primenjuje, jer naši zakoni štite prava radnika, ali se u praksi ne primenjuju. Prema našim podacima, najmanje 300.000 zaposlenih neredovno prima platu.Poslodavci nemaju ništa protiv toga da se neisplaćivanje zarada posebno uvrsti u Krivični zakonik. Napominju, međutim, da je važno definisati ko i u kojim slučajevima treba da snosi odgovornost.- Načelno smo se složili sa predlogom - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.- Važno je utvrditi odgovornost, jer krivično delo podrazumeva nameru. U velikoj smo nelikvidnosti i mnoga preduzeća nemaju sredstva da isplate plate. Ne mogu da naplate potraživanja, računi su im blokirani. Ako nemaju odakle da isplati zarade i poreze i doprinose ne bi trebalo još i krivično da odgovaraju. Ali ako je poslodavac kupio jahtu, a radnicima nije isplatio platu, on za to treba da odgovara. Mi smo načelno za ovaj predlog, jer želimo da razdvojimo prave poslodavce od onih koji se samo tako zovu
U RESTRUKTURIRANjU
VEĆINA zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju ne prima redovno platu, niti su sigurni da im se uplaćuju porezi i doprinosi.
- Od ukupno 174 preduzeća u postupku restrukturiranja za ukupno 90 odsto, odnosno 156 preduzeća, možemo da tvrdimo da, prema dostavljenim podacima, ne izmire redovno obaveze prema zaposlenima, odnosno da imaju dugovanja za neisplaćene zarade, poreze i doprinose prema radnicima - kažu u Agenciji za privatizaciju. - Za preostalih 18 preduzeća ne možemo sa sigurnošću da kažemo kakav je situacija sa dugovanjima, jer ne raspolažemo tim podacima.

18. januar 2013.

Problemi zaposlenih u subotičkom Željezničaru
Radnici bez plata od juna, bez doprinosa od 2008.
Izvor> DanasAutor: V. Laloš
Subotica - Zaposleni u subotičkoj fabrici Željezničar nisu primili plate od juna prošle godine, a porezi i doprinosi nisu im uplaćivani od 2008. Ove podatke medijima su saopštili radnici ovog preduzeća i Veće Samostalnog sindikata Subotice, kojem su se radnici obratili za pomoć.Osim toga, krajem prošle godine četrdesetak radnika je otpušteno sporazumno, kao tehnološki višak, ali im nisu isplaćene ni zaostale plate, a ni otpremnine. Većinski vlasnik Željezničara, Aleksandar Matković, pak, tvrdi da radnici i sami znaju da firma ima dugovanja iz ranijeg perioda zbog kojih joj je i blokiran žiro račun. On navodi da je firmu kupio sa velikim dugovima, koji su nastali po osnovu kredita iz 90-ih godina, a koji su upravo pre dve godine stigli na naplatu. Dug je, prema njegovoj tvrdnji, čak i smanjen na 150.000 evra, ali i to opterećuje poslovanje, te plate ne mogu da budu isplaćene. Međutim, radnici navode da fabrika ima posla i da su oni sve vreme radili, te smatraju da su se iz te zarade mogle isplatiti njihove plate. No, kako navodi Matković, posao koji je Željezničar zaista odrađivao, nije naplaćen, a reč je o EPS-u, koji tu uslugu nije platio i koji firmi duguje devet miliona dinara.Zbog ovakve situacije i Samostalni sindikat i Zaštitnik građana javno su zatražili od rukovodstva Željezničara i većinskih vlasnika da radnicima neizostavno isplate zaostale zarade, ocenjujući da su oni ovim pretrpeli veliku štetu od firme, i da su ugrožena njihova radnička prava, te da je to „nedopustivo“.Sa druge strane, pojedini radnici Željezničara su nezvanično medijima izneli svoje sumnje da je čitava situacija namerno iskreirana, kako bi se račun firme blokirao, a završni izveštaj o poslovanju prikazao negativnim, što bi omogućilo većinskim vlasnicima i menadžmentu da preostale akcije otkupe po što nižim cenama. Preostalo je još 20 odsto kapitala, odnosno akcija koje su u posedu zaposlenih. Neki od radnika takođe tvrde da su se Samostalnom sindikatu obraćali još 2008. godine, ali da u toj organizaciji ništa nije preduzeto kako bi se zaštitila njihova prava, a ništa nije učinio ni sindikat u fabrici.

Gigant spao na jednog zaposlenog
Izvor: Tanjug
Subotica -- Većina radnika Akcionarskog tekstilnog društva "Željezničar" iz Subotice napustila je ovo preduzeće zbog neisplaćenih zarada.
Tako je negdašnji jugoslovenski gigant spao na samo jednog zaposlenog u proizvodnji, a još jedino funkcioniše zaštitna radionica koja zapošljava 35 invalida i osoba sa posebnim potrebama.U novembru i decembru, poslednjih dvadesetak radnika ovog preduzeća potpisali su sporazum kojim su proglašeni tehnološkim viškom, a koji predviđa isplatu otpremnina u 12 jednakih rata, ali kada se za to steknu finansijski uslovi. Preduzeće duguje i plate za pet meseci prošle godine, koje su bile oko desetak hiljada mesečno, u novembru je isplaćena samo akontacija od 40 procenata, dok porezi i doprinosi nisu regulisani od 2008. godine do danas. Poptpredsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotica Ištvan Huđi zatražio je od rukovodstva i vlasnika preduzeća da razmotre situaciju u kojoj se preduzeće našlo, i najavio je da će ukoliko ne bude nekih pomaka podneti odgovarajuće prijave nadležnim organima. On je podsetio da su mesec dana posle odlaska iz firme radnici trebali da dobiju zaostale plate i otpremninu, što se nije desilo, pa stoga sindikalci zahtevaju razgovore sa poslovodstvom.“Radnici koji su dolazili na posao zapravo su samo pravili sebi trošak zbog putnih troškova i toplih obroka, sporazumni raskid ugovora o radu su potpisali, jer su procenili da bi bilo bolje da primaju nadoknadu sa tržišta rada, nego da rade besplatno”, rekao je Huđi. U preduzeću, kako je rečeno na konferenciji za novinare, kao zasebno pravno lice postoji i zaštitna radionica koja zapošljava tridesetak osoba sa posebnim potrebama i invalide, jedini koji su ostali u preduzeću, a za čiji rad se iz državnog budžeta refundira polovina zarade.Međutim, i njima takođe kasne plate za septembar i oktobar, kao i ostatak akontacije za novembar. Kancelarija Zaštitnika građana Subotice će, kako je najavljeno, preko programa besplatnog zastupanja pokrenuti određene zahteve za sudsku naplatu potraživanja radnika. Zaštitnik građana Zlatko Marosiuk, na osnovu informacija o tome da se kasni sa isplatama invalidima i osobama sa posebnim potrebama, traži i pomoć nadležnih državnih inspekcija, a zahtevaće i sveobuhvatnu kontrolu poslovanja zaštitne radionice. Prema njegovim rečima, iako zarade invalidima nisu isplaćivane, država nije kasnila sa refundacijom sredstava za taj sektor što je dovelo u težak položaj osobe koje su već socijalno ugrožene i čijim porodicama je ovo jedini izvor prihoda. Na konferenciji je rečeno i da je u preduzeću bilo posla, da su radili za Termoelektrane u Kostolcu, Elektrovojvodinu, vodovodna preduzeća, a da para od tih poslova - nema. Na osnovu kredita kod Vojvođanske banke, kako je rečeno, zgrade su opterećene i hipotekom. Većinski vlasnik preduzeća Aleksandar Matković, koji poseduje 52,57 procenata akcija, reagujući na tvrdnje iznete na pres konferenciji rekao je da je preduzeće još kada je kupljeno bilo opterećeno dugom od milion evra prema Vojvođanskoj banci, a koji je nastao 90-ih godina, i u međuvremenu došao na naplatu. Matković je dodao da su uspeli da smanje taj dug na 150.000 evra. Pored toga, glavni problem su naša potraživanja za isporučenu robu u iznosu od devet miliona dinara, tako da su dobavljači blokirali račun, a na to ide i kamata, rekao je Matković i dodao da postoji šansa da račun preduzeća naredne nedelje bude deblokiran, nakon čega će početi sa ispunjvanjem svojih obaveza prema radnicima. AD “Željezničar” Subotica privatizovan je na aukciji 6. novembra 2006. godine, a prodat je konzorcijumu okupljenom oko Aleksandra Matkovića za 13,7 miliona dinara i to posle pet neuspelih akcijskih prodaja. U momentu privatizacije zapošljavalo je 183 zaposlenih, a bilo je poznato po proizvodnji radnih uniformi i odela.Račun preduzeća je blokiran od 26. juna prošle godine na iznos od preko 14,5 miliona dinara.

BIVŠI RADNICI "ŽELJEZNIČARA" TRAŽE POMOĆ GRADSKOG VEĆA
Izvor> Radio Subotica
Početkom decembra , na sopstveni zahtev Željezničar je napustilo posledjih desetak radnika koji su od većinskog vlasnika Aleksandra Matkovića zatražili da ih proglasi za tehnološki višak , jer više nisu mogli da dolaze na posao pošto im gazda nije isplatio zaradu punih 5 meseci. U "Željezničaru" radnicima nisu uplaćivani ni doprinosi još od 2008. godine, pa su odlaske u penziju regulisali tužbama i pojedinačnim uplatama. Otpremnine bi prema ugovoru trebalo da budu isplaćene u 12 jednakih rata, kao i zaostale zarade, što do danas nije učinjeno, zbog čega su se bivši radnici obratili za pomoć Gradskom veću samostalnih sindikata i ombudsmanu. Zaštitnik gradjana obezbediće im besplatne advokatske usluge za sve tužbe koje će podneti

SSS Subotica nezadovoljan planom reorganizacije "Medoprodukta"
Izvor>Yu eco RTV
. Na konferenciji za novinare koju je održao Savez samostalnih sindikata grada Subotica predstavnici Sindikata su izneli stav da Živojin Đorđević koji je izneo plan reorganizacije ovog preduzeća, a koji je prihvaćen od strane poverilaca 20.decembra prošle godine, ne može da bude podnosilac plana reorganizacije preduzeća koje je po njihovim rečima, upropastio firmu. Sindikat se pre tog dana obratio svim nadležnim insitucijama uključenim u ovaj slučaj sa dopisom u kojem su izneli svoj stav. Na osnovu tog dopisa, dobili su jedan odgovor od Tužilaštva koje im je tražilo konkretne navode kojim bi obrazložili svoj stav. SSS Subotica je u utorak podneo žalbu u kojoj je obrazloženo zbog čega su predstavnici Sindikata protiv ovog plana reorganizacije i šta je to što im smeta kao predstavnicima radnika. Planom je predviđeno se radnicima isplati 18 miliona dinara, što predstavlja minimalac, a da se otpisuje razlika između minimalne zarade i pune plate u procentu od 99,7%, što znači da radnici od drugog dela plate ne bi dobili ništa, tvrde u Sindikatu.

Bivši i sadašnji radnici "Željezničara" traže isplatu zarada i otpremnina
Izvor> Yu eco RTV
. Na inicijativu bivših I sadašnjih radnika “Željezničara“ predstavnici Saveza Samostalnih sindidakata grada Subotice izneli su u javnost problem radnika ove firme kojima zarade nisu isplaćene od juna prošle godine i kojima porezi i doprinosi nisu regulisani od 2008. godine. Oko 40 radnika je krajem godine je prinuđeno ovakvom situacijom otišlo iz firme kao tehnološki višak, ali do danas im nisu isplaćene ni zaostale zarade niti otpremnina. U zaštitu radnika stali su predstavnici Sindikata, kao i Zaštitinik građana Subotice koji smatraju ovakvu situaciju nedopustivom i da je radnicima naneta šteta i zahtevaju od rukovodstva i većinskih vlasnika firme da razmotre situaciju i isplate dugovanja radnicima. Većinski vlasnik firme tvrdi da su radnici upoznati sa činjenicom da firma ima dugovanja iz ranijeg perioda zbog kojih je i došlo do blokade firme.
Bivši i sadašnji radnici „Željezničara“ traže da im se isplate saostale zarade od juna prošle godine, kao i otpremnine onih koji su u novembru i decembru potpisali sporazumni raskid ugovora i napustili firmu kao tehnološki višak. Radnici kažu da su bili prinuđeni da na ovakav način odu iz firme jer im je od juna isplaćeno 40% akontacije za novembar. Radnici tvrde da je firma radila i da su posla imali.
U rešavanje nastalog problema sa neisplaćenim zaradama i porezima i doprinosima , koji po rečima predstavnika Saveza Samostalnih sindikata Subotice nisu uplaćivani od 2008. godine, od okrobra prošle godine uključili su se i predstavnici pomenutog Sindikata i Zaštitinik građana Subotice koji smatraju da je radnicima načinjena velika šteta , i da su radnici koji su napustili firmu sporazumno bili prinuđeni na takav korak.
Većinski vlasnik firme koji ima 52,57% akcija „Željezničara“ tvrdi da su radnici bili upoznati sa tim da je firma kupljena sa dugovanjima nastalim kroz kredite iz 90-tih godina. Sva ta dugovanja došla su na naplatu tokom prethodne dve godine, a dug je reprogramiran i smanjen na 150 hiljada evra, ali i pored toga firma treba da isplati dugovanja. On tvrdi da firma jeste imala posla, ali da je glavni problem pored starih dugova, i činjenica da su u junu u julu isporučili robu Kostolcu, odnosno EPS-u koji su im još uvek dužni 9 miliona dinara. U tom dugu su i dugovi dobavljačima koji su blokirali račun firme.
Predstavnici Sindikata, kao i zaštitnik građana traže od rukovodstva firme da razmotri situaciju sa bivšim i sadašnjim radnicima i kažu da ukoliko se ne pristupi rešavanju problema u narednim danima, treba početi sa podnošenjem prijava kod nadležnih organa.

16. januar 2013.

Lidl donosi cene niže za 40 odsto
Izvor: Tanjug
Beograd -- Dolazak diskontnog lanca Lidl omogućće domaćim potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, koje su po pravilu niže za 20 do 40 % od prosečnih tržišnih. Ulazak Lidla na tržište Srbije, kako su istakli stručnjaci, pokazaće našu otvorenost za dolazak drugih stranih trgovinskih lanaca, doprineće opštem porastu kvaliteta trgovinskih usluga, upotpunjavanju ponude, ali i poštravanju konkurencije, što će dovesti do pada cena odredjenih proizvoda.Ekonomista Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović izjavio je danas Tanjugu da je dolazak nemačkog diskontnog trgovinskog lanca Lidl na tržište Srbije bolji od bilo kakve socijalne potrošačke korpe i da će doneti veću slobodu izbora. "Što više slobode izbora, biće veće blagostanje za svakoga, a tržište može da deluje dobro i za najsiromašnije", kazao je on i objasnio da će Lidl omogućiti kupovinu jeftinijih proizvoda pristojnog kvaliteta ali ipak, ne onakvog kakvi su proizvodjački brendovi. Stevanović je rekao da su moguće cene niže i do 40 odsto, jer Lidl ima manji asortiman proizvoda i preovladju njegove trgovačke marke."Za veliki broj ljudi to je prihvatljiva opcija i oni će dobijati neke proizvode jeftinije, ali ne mogu očekivati da će dobiti iste brendirane proizvode po nižoj ceni od Lidlovih proizvoda. Ako je nekome skupo da plaća proizvodjačke robne marke, njemu će dolazak Lidla biti odličan", ocenio je on. Prema Stevanoviću, na dolazak Lidla u Srbiju dugo se čekalo "jer nisu bili dobrodošli i nije bilo mesta za njih, a sada će možda biti više mesta". Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je ranije da je nemački Lidl u Srbiji kupio šest lokacija na kojima će otvarati maloprodajne objekte, a potrebno im je još devet, dodajući da neke lokalne samouprave o tome pregovaraju sa predstavnicima Lidla.Lidl je do sada kupio zemljište u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu i Valjevu, kao i u Nišu, gde treba da otvori nekoliko objekata.Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu Gordana Hašimbegović izjavila je ranije Tanjugu da bi dolazak diskonta u Srbiju značio i promenu na tržištu maloprodaje, konsolidaciju i jačanje konkurencije medju trgovcima, što svakako ide na ruku potrošača. Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a značajno je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke. Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima, dodala je ona.
Lanac diskontera Lidl, radi tako što uglavnom, centralizovano nabavlja robu na jednom mestu za sve zemlje gde posluje, njihovi maloprodajni objekti i sva operativa je mnogo jeftinija, navela je Hašimbegović. Ona je napomenula da u Srbiji posluju belgijski "Delez" i nemački "Metro keš end keri" koji su medju najvećim trgovinskim lancima na svetu dok veliki priznati i poznati prodajni diskontni lanci i dalje nisu prisutni na tržištu naše zemlje. "Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Madjarskoj, Rumuniji, Grčkoj", istakla je Hašimbegović. Prema njenim rečima, top 10 evropskih trgovinskih lanaca su "Carrefour", "Tesco", "Shwarz" čiji je deo i LIDL, "Aldi", "Rewe", "Auchan", "Edeka Zentrale", "E. Leclerc i Ahold", "Ikea" i može se očekivati, da zbog sve oštrije konkurencije i zasićenja na matičnim tržištima budu podstaknuti da poslovanje šire na teritoriju bivših jugoslovenskih republika. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ocenio je za Tanjug da će dolazak svetski poznatog Lidla, koji već ima objekte u zemljama u okruženju, značiti mnogo za domaće tržište.Papović je objasnio da se to odnosi ne samo na ponudu kvalitetnih trgovačkih marki po povoljnim cenama, već i na sprečavanje "trgovačkog i proizvodjačkog monopola sa kojima smo trenutno suočeni." On je kazao da će dolazak jednog od stranih i ozbiljnih trgovinskih lanaca u Srbiju dovesti do tržišne utakmice koja će rezultirati nižim cenama, dodajući da su postojeći trgovinski lanci već počeli da skidaju cene. Veoma je bitno, prema rečima Papovića, da na naše tržište dodju nove, kvalitetne, trgovačke marke, jer se na osnovu najnovijih analiza postojećih trgovačkih marki može "ozbiljno sumnjati u njihov kvalitet". On je izrazio i nadu da će "Lidl" za izradu sopstvenih robnih marki angažovati i proizvodjače iz Srbije.Pravilnikom o klasifikaciji trgovinskih formata, diskontna prodavnica (diskont) definisana je kao trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i čije su bitne odlike da je neto prodajni prostor manji od 1.500 metara kvadratnih, asortiman je ograničen i po pravilu obuhvata od 700 do 1.500 artikala.Diskonti se bave prodajom prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, asortiman je širok, ali "plitak", uz niži nivo usluge u odnosu na standardni, učešće privatnih robnih marki je veliko, sistem prodaje je organizovan u vidu samousluživanja.Cene su od prosečnih tržišnih cena iste vrste proizvoda po pravilu niže za 20 do 30 odsto, a diskonti se nalaze u gradskim i prigradskim naseljima, na obodu gradova ili uz važnije saobraćajnice.

15. januar 2013.

Smanjenje nezaposlenosti tek 2014. godine
Izvor> Novi Magazin
Najveći ekonomski problem Srbije u ovom trenutku je visoka stopa nezaposlenosti od oko 23,5 odsto a predstavnici sindikata očekuju da će ona početi da se smanjuje tek 2014. godine, dok predstavnici države očekuju da će se rast stope nezaposlenosti zaustaviti u ovoj godini.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović procenjuje da u ovoj godini ne treba očekivati boljitak, u smislu smanjenja nezaposlenosti, već tek u 2014. godini.Učestvujući u emisiji "Upitnik" na RTS, Orbović je izneo podatak da je u 2012. između 100 i 300 radnika dnevno dobijalo otkaz u Srbiji. Zbog najavljenog restruktuiranja javnih preduzeća očekuje se da će bez posla u 2013. ostati oko 60.000 ljudi, rekao je Orbović i dodao da bi za njih trebalo obezbediti plate kroz državne subvencije. Komentarišući podatak da veliki broj ljudi u Srbiji radi "na crno", Orbović je kazao da deo krivice snosi i država koja gleda "kroz prste" na tu pojavu, radi očuvanja socijalnog mira.Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović očekuje da će u 2013. godini rast nezaposlenosti biti zaustavljen.Jovanović veruje da će borba protiv korupcije i kriminala dovesti do novih investicija i rasta zaposlenosti, uz već najavljene promene u zakonskoj proceduri za otvaranje novih radnih mesta.Izlaz iz ove situacije je razvoj preduzetništva, uz određeni podsticaj države, naglasio je Jovanović i dodao da je ključni deo problema struktura nezaposlenih, jer jedna trećina ili oko 240.000 nezaposlenih nema odgovarajuće stručno obrazovanje, a od toga oko 80.000 nema osnovno obrazovanje.Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović rekao je da je u prošloj godine devet odsto zaposlenih izgubilo posao, ali je posao dobilo nešto preko tri odsto.Glavni razlog što je u prošloj godini smanjena nezaposlenost su sezonski poslovi, rekao je Martinović i naveo podatak da je na "crnom" tržištu angažovano oko 12 odsto nezaposenih u Srbiji ili gotovo 400.000 ljudi Martinović je najavio i donošenje Akcionog plana za zapošljavanje, koji bi uskoro trebalo da usvoji Vlada Srbije, u cijem će fokusu biti mladi.

Prosečna plata u Sloveniji 1.035 evra, u Srbiji nepunih 400
Izvor> Novi Magazin
Prosečna mesečna neto plata u Sloveniji iznosila je 1.035,01 evro u novembru, što je za 4,9 odsto više na mesečnom i 1,8 odsto manje na godišnjem nivou, saopštio je danas Zavod za statistiku u Ljubljani.Prosečna bruto plata je u novembru iznosila 1.611,93 evra, uz nominalni odnosno realni rast od 6,3 odnosno 6,4 odsto u odnosu na oktobar, prenela je slovenačka novinska agencija STA.Do rasta plata u novembru došlo je zahvaljujući višim bonusima sa kraja godine, bez kojih bi prosečna bruto plata u novembru iznosila 1.513,45 evra.Bonusi su isplaćeni za 16,5 odsto zaposlenih, što je za 0,5 odsto manje u odnosu na novembar 2011. i 1,3 odsto manje u odnosu na isti mesec 2010.U sektoru rudarstva i kamenoloma prosečne bonuse od 745,21 evro bruto primilo je 58 odsto radnika, dok su bonusi za 53 odsto radnika u sektoru električne energije i gasa iznosili 645,72 evra bruto. U oblasti transporta i skladištenja, bonuse od 560,79 evra bruto primilo je 28,7 odsto radnika.Najviši bonusi, od 1.439,23 evra bruto, isplaćeni su radnicima u sektoru informacija i komunikacija, a primilo ih je 8,1 odsto zaposlenih.Prosečna plata u Srbiji u istom mesecu iznosila je 42.395 dinara.

14. januar 2013.

Orbović: Neisplaćivanje zarada krivično delo
Izvor>Beta
Predsednik saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisa Orbović rekao je danas da ima nagoveštaja da će Vlada Srbije usvojiti incijativu sidikata da se neisplaćivanje zarada radnicima tretira kao krivično delo."Inicijativu je prihvatio Socijalno ekonomski savet, ali nažalost dalji tok odrediće Vlada koja u prethodnom mandatu nije ništa uradila. Sada imamo nagoveštaja da će to biti prihvaćeno i da ce to ući u zakonsku regulativu", rekao je Orbović za RTS.Na zamerku novinara da Savet ne funkcioniše, Orbović je rekao da Savet nije profunkcionisano pošto je premijer prezauzet.Govoreći o izmenama Zakona o radu, Orbović je rekao da je za sada sve još na nivou razgovora sa poslodavcima, i da su za sindikat neprihvatljiva mnoga rešenja.Po rečima Orbovića, samo je pitanje momenta kada će "eksplodirati inicijalna kapisla" koja će pokrenuti "lavinu nezadovljstva radnika".

Italijani sele fabriku iz Rijeke u Niš
Izvor> Mondo
Umesto u Rijeci, “Pletenina Iris” koja radi za najpopularnije svetske brendove, odeću će izrađivati u Nišu, kažu u Sindikatu radnika Hrvatske.Radnice u riječkoj fabrici trebalo je da od danas, 14. januara, krenu sa radom nakon novogodišnjih praznika, ali, kako prenosi portal SEEbiz.eu, sve mašine su već odvezene. Da se firma seli u Niš potvrdila je predsednica sindikata Zorica Radetić.Oko osamdeset radnica ove fabrike, od kojih mnoge u “Pletenini Iris” imaju decenijski staž, trebalo bi da se u toku dana sastanu sa vlasnikom, kako bi im objasnio svoje planove i odgovorio - hoće li im uručiti otkaze kao tehnološkom višku i isplatiti plate i otpremnine.Inače, radnicama u Hrvatskoj plate kasne. Prema rečima predsednice sindikata, vlasnik je često tvrdio da posluje sa gubitkom, ali nijedan račun nije blokiran. Iako nije precizirano koji su to poznati brendovi za koje ova firma radi, pretpostavlja se da će biti jedan od kooperanata niškog “Benetona”.Prema podacima sa sajta Global Market "Pletenina Iris" italijanska je firma koja šije mušku i žensku odeću, a njeni proizvodi mogu se naću u prodavnicama u Evropi, Americi, Australiji, ali i Aziji, prenose Južne vesti.

Sindikati Galenike protiv traženja strateškog partnera
Izvor>Beta
Samostalni sindikat i Sindikat "Nezavisnost" u Galenici pozvali su u ponedeljak Vladu Srbije da ne traži strateškog partnera za tu farmaceutsku kompaniju, već da je sama dokapitalizuje.U otvorernom pismu premijeru i ministrima u Vladi Srbije, ti sindikati ocenjuju da je dokapitalizacija najbolje resenje jer ostavlja mogućnost da se stabilizuje poslovanje, uposle kapaciteti i da se uz unutrašnju reorganizaciju, koja je u toku, visestruko uveća vrednost kompanije."Tek tada bi trebalo razmisljati o potrebi pronalazenja ozbiljnog strateškog partnera, jer bi i država i Galenika a.d. tada imale daleko bolju startnu poziciju", navodi se u pismu premijeru Ivici Dačiću.U suprotnom, kako se ističe, ako se raspiše tender, kupac će na posletku dobiti sredjenu kompaniju, bez dugova i opterećenja i nastaviti da ubira visoki profit. Godisnji promet Galenike, prema sindikatima, bi u normalnim okolnostima bio od 80 do 100 miliona evra.

Председник СССС: „Није спорно да у оквиру Савеза постоји грана само за рударство“
Izvor> Kolektiv
Синдикат поштује рударе
Љ. Оробовић: Одувек смо у синдикалном покрету с максималним уважавањем помињали рударе, па није споран захтев Борана да у оквиру СССС постоји неки облик који ће бити везан само за рударство. Дајем апсолутну подршку и њиховој борби за бенефицирани радни стаж, а свако ко мисли да то није поштено, нека сиђе доле у јаму и сам се увери у каквим условима раде људи са бенефицијом 12/18. – Подржавам идеју да рудари у оквиру Савеза самосталних синдиката Србије имају свој синдикат, са седиштем у највећем рударском месту у Србији – Бору. Њих не треба да заступају металци, рекао је Благоје Спасковски
РТБ. – Понесен, како је рекао, најјачим утиском који су на њега оставили рудари борске Јаме у рудном телу „Т“ – њиховом позитивном енергијом, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је, касније истог дана, с једнаком пажњом слушао генералног директора РТБ-а Бор Благоја Спасковског, који му је говорио о пословању борске компаније.
-У Бору се не спава, не моли и не тражи помоћ државе у виду пара за субвенције или бенефиције. РТБ је тражио од Владе Србије помоћ у стратегији развоја компаније како бисмо подигли њену вредност са неких 200 милиона на две и по милијарде долара. И, добили смо је! – рекао је Спасковски.
Председник СССС Љубисав Орбовић истакао је да Бор из године у годину показује квалитет који није мали и да се у граду на сваком кораку види бољитак захваљујући развоју РТБ-а. – Када се само сетим периода од пре пар година када су РТБ продавали и како је у то доба изгледао град, питам се да ли је уопште могуће да се све то овде дешавало. Бор је, захваљујући људима са знањем, ентузијазмом и добром енергијом, успео да покаже и докаже да велике компаније у Србији могу да функционишу, да добро раде и стварају добит, а да уз то и запослени имају пристојну плату. Зато упућујем све похвале првенствено пословодству, али и синдикатима и локаној самоуправи, као и људима из власти који су схватили да „Бор“ може да иде у добром правцу – казао је први човек Савеза самосталних синдиката Србије.
- Одувек смо – додао је – у синдикалном покрету с максималним уважавањем помињали рударе, па није споран захтев који сам чуо овде у Бору да у оквиру СССС постоји неки облик који ће бити везан само за рударство. На који начин ћемо то технички извести, договорићемо се накнадно. Дајем апсолутну подршку и борби борских рудара и синдиката за бенефицирани радни стаж, а свако ко мисли да то није поштено, нека сиђе доле у јаму и сам се увери у каквим условима раде људи са бенефицијом 12/18 – изјавио је Орбовић.
-Та бенефиција не сме да остане „мртво слово на папиру“ – надовезао се Спасковски. – Треба је или укинути или омогућити свима који напуне 40 година радног стажа да оду у пензију. Подржавам и идеју да рудари у оквиру Савеза самосталних синдиката Србије имају свој синдикат, са седиштем у највећем рударском месту у Србији – Бору. Рударе Србије не треба да заступају металци, као досад. Њима свака част, али сви знамо у каквој је ситуацији металски комплекс. Овако испада да у кући газује дете и оно говори оцу и мајци како да се понашају. Рудари с правом траже своју грану у оквиру Савеза и ја то подржавам – закључио је Спасковски.

Vranje: U Jumku popucali svi šavovi
Izvor> Novosti.rs
Reprezentativni sindikati "Jumka" traže 17 zaostalih zarada, bolje uslove rada i smenu rukovodstva. Prosečna plata 13.000 dinara. Traže pomoć državnih funkcionera
VRANJE - Predstavnici dva reprezantativna sindikata u kompaniji "Jumko" zatražili su hitan sastanak sa najvišim državnim rukovodiocima kako bi počelo rešavanje nagomilanih problema, koji godinama muče radnike posrnule tekstilne kompanije, čiji je većinski vlasnik država.- Koristili smo sva legitimna sredstva da ukažemo na naše probleme. Ne znamo kako da nateramo nekog da poče da rešava probleme radnika koji rade u nemogućim uslovima za prosečno 13.000 dinara. Jedan od naših zahteva je i smena rukovodstva - kaže Snežana Veličković, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u "Jumku". Ovom zahtvu se pridružio i Samostalni sindikat fabrike. Zahtevi su upućeni na adrese premijera Dačića, potpredsednika Vučića i ministra finansija Dinkića.- Tražimo hitan sastanak sa državnim funkcionerima jer je situacija nepodnošljiva. Pored smene rukovodstva, tražimo i povezivanje radnog staža od 2010. godine, isplatu 17 zaostalih zarada, kao i otpremnine, dobijene sudske sporove, bolovanja i socijalne programe - kažu sindikalisti.
POTRAŽIVANjA
- OD kako sam ja direktor, plata zakasni najviše pet dana i za 12 meseci prošle godine radnici su dobili 12 plata. Kompanija nema mogućnosti da isplaćuje zaostale zarade koje im se godinama duguju - kaže Stošić.
Najnoviji sukob na relaciji radnika i rukovodstva izbio je posle odluke da se mašine pogona "Trikotaže" presele u pogon "Konfekcija V", što je rukovodstvo "Jumka" obrazložilo uštedom energije.Generalni direktor "Jumka" Zoran Stošić kaže, za "Novosti", da ovakvi "ispadi sindikata" samo nanose štetu kompaniji, koja je na dobrom putu da postane firma interesantna za investitore.- Sve zahteve, koji su identični kao i pre nekoliko meseci, detaljno smo razmotrili i nema osnova za ovakvu reakciju - kaže Stošić. - Na sindikate gledam kao na partnere, ali njihovi predstavnici u poslednje vreme samo nanose štetu kompaniji i izazivaju nepoverenje poslovnih partnera.Preseljenje pogona "Trikotaža" u pogon "Konfekcija" je urađeno po nalogu države, koja je većinski vlasnik, a ima za cilj uštedu energenata.- Uzaludno je da grejemo pogon površine 6.000 metara kvadratnih, kada u njemu efektivno radi 60 radnika, koji, naravno, neće ostati bez posla, već će biti smešteni u drugi pogon - kaže Stošić.U zahtevima radnika stoji i isplata 17 zaostalih plata, što je, prema rečima Stošića, veoma tendenciozno, jer to nisu plate, već polumesečne rate i faktički im se duguje osam i po plata za period iz 2003. i 2004. godine.

11.januar 2013.

Bosni prete protesti
Izvor> Novosti.rs
Sporan član 182 novog zakona o radu u Federaciji BiH. Nezadovoljni sindikati najavili masovni izlazak na ulice
BANJALUKA - Zbog nesuglasica oko novog zakona o radu, u Federaciji BiH bi ovih dana mogli da uslede masovni protesti. Predsednik Sindikata srednjeg i visokog obrazovanja i član Glavnog odbora Saveza samostalnih sindikata (SSS) BiH Đevad Hadžić za „Novosti“ kaže da je Glavni odbor odlučio da se organizuju protesti ako Vlada Federacije BiH uputi predlog novog zakona u parlamentarnu proceduru, bez usaglašavanja sa sindikatom.- Sporan je član 182 novog zakona o radu kojim se daje mogućnost storniranja kolektivnih ugovora, odnosno omogućavaju se mehanizmi da se ponište kolektivni ugovori - kaže Hadžić. Sindikalci ističu da je ovaj član zakona neprihvatljiv, pošto se njime oduzimaju prava radnika, a poslodavcima daje mogućnost da bez kolektivnih ugovora mogu svojim zaposlenima davati plate kako oni žele
PRATIMO SITUACIJU
SINDIKATI i poslodavci u Federaciji BiH u decembru su pokušali da postignu dogovor oko novog zakona o radu, ali u tome nisu uspeli.
- Predlog novog zakona je odbilo i Ekonomsko-socijalno veće Federacije BiH. Pratimo situaciju i ako Vlada ostane pri svojoj odluci, idemo u proteste - kaže Hadžić.Hadžić ističe da nije siguran da će Vlada popustiti pred zahtevima sindikata, te da je bliži varijanti da će Vlada ignorisati zahtev sindikata.- U tom slučaju, ne bismo imali drugog izbora i, ukoliko zakon s pomenutim spornim članom bude upućen u parlamentarnu proceduru, organizovaćemo proteste pred zgradama Parlamenta Federacije BiH i Vlade FBiH - najavljuje Hadžić.Ministar rada i socijalne politike FBiH Vjekoslav Čamber izjavio je da će novi zakon o radu najverovatnije uskoro biti upućen u parlamentarnu proceduru, kao i da će u njemu ostati aktuelno rešenje u vezi s kolektivnim ugovorima.Na novom zakonu o radu u Federaciji BiH radi se još od 2008. godine, a predviđeno je da prestaje primena kolektivnih ugovora ako u roku od godinu dana ne budu usklađeni sa ovim zakonom.Ministar Čamber kaže da će Vlada do kraja nedelje pokušati da pronađe neko „srednje rešenje“, ali i da će, ukoliko ga ne pronađe, zakon ipak uputiti pred Parlament Federacije BiH.

Slovenija između afera i štrajkova

Vladu Slovenije potresaju brojne afere, koje su je dovele na ivicu opstanka. Slovenci protestuju protiv političke elite, a štrajku je i sindikat policajaca. Zbog političke krize u zemlji, predsednik Borut Pahor stranačke lidere pozvao na konsultacije.

Vlada premijera Janeza Janše na ivici je opstanka zbog brojnih afera. Građani protestuju protiv političke elite, a u štrajku je i sindikat slovenačkih policajaca. Predsednik Borut Pahor razgovara sa stranačkim liderima o političkoj krizi u zemlji.
Slovenija je na korak od raspisivanja izbora, posle izveštaja Komisije za borbu protiv korupcije u kojem se navodi da premijer Janša na jednom privatnom računu ima 210 hiljada evra, a gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković čak dva miliona i četristo hiljada evra. Obojica negiraju optužbe za korupciju, tvrdeći da je reč o pokušaju diskreditacije. U komisiji, pak, ističu da su radili savesno."Postoje dve mogućnosti: ili će nas zatvoriti jer smo počinili veleizdaju, ili će neko snositi političke i pravne posledice zbog kršenja antikorupcijskih zakona", poručuje Goran Klemenčić iz Komisije za sprečavanje korupcije.Odmah po objavljivanju izveštaja Janša i Janković dobili su podršku svojih stranaka za ostanak na funkcijama premijera i gradonačelnika. Ipak, neke partije vladajuće koalicije otvoreno traže njihove ostavke. Najglasniji su predsednik Parlamenta i lider Građanskog saveza Gregor Virant i ministar spoljnih poslova Karel Erjavec."Što se naše stranke tiče, spremni smo na sve, pa i na nove izbore. Ako su istinite optužbe na račun Janše i Jankovića, onda treba da podnesu ostavke", poručuje šef diplomatije i predsednik "Desusa" Karel Erjavec.Ostavke vodećih političara nedeljama traže i hiljade građana na ulicama Ljubljane i drugih slovenačkih gradova. Građani smatraju da se nijedan od njih dvojice neće povući, jer kako kažu, nemaju morala. Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu Jelko Kacin demantuje da je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj u telefonskom razgovoru podržao premijera Janšu. U Briselu je saopšteno da Rompaj ne želi da se meša u unutrašnje stvari Slovenije. Ipak, raste zabrinutost da bi novi izbori u Sloveniji mogli da odlože ratifikaciju hrvatskog pristupnog ugovora Evropskoj uniji.

8. januar 2013.

Preporuke sindikata za bolji svet
Izvor> Novi Magazin
Godina pred nama nigde u svetu neće biti laka za radnike. Imajući to u vidu, Međunarodna konfederacija sindikata je dala preporuke kako da svet bude bolje mesto u 2013.
Pogledajte koje su to preporuke:
1. Kraj besmislene štednje u Evropi i “napada Trojke" ("Trojku" kreditora čine Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka).
2. Kolektivno pregovaranje i uspostavljanje praga socijalne zaštite prepoznati su kao odgovor na globalnu neravnotežu.
3. Ulaganje u zapošljavanje, posebno u takozvane “zelene poslove”, kako bi mladi i nezaposleni mogli da dobiju pristojne poslove.
4. Podsticanje borbe protiv klimatskih promena i uvođenje poreza na finansijske transakcije
5. Uspostavjanje mira i demokratija na Bliskom Istoku
6. Obnova demokratskih prava u Fidžiju i zaustavljanje prinudnog rada u Burmi
7. Zaustavljanje eksploatacije radnika u Volmartu, Dojče Telekomu, DHL-u i drugim pohlepnim multinacionalnim kompanijama i njihovo preuzimanje odgovornosti za bezbednost, prava i fer zarade u lancima snabdevanja
8. Mir, demokratija i razvoj u Africi
9. Akcije vlada kojima će prižiti otpor multinacionalnim kompanijama i zaštititi prava njihovih radnika
10. Obezbeđivanje prava za katarske radnike imigrante, kao i za sve domaće radnike u svetu
11. Preuzmanje odgovornosti UN za prava migranata
12. Stvarna akcija u borbi protiv nasilja nad ženama i radnicima
13. Zaustavljanje principa nekažnjavanja u Kolumbiji, Gvatemali i na drugim mestima za one koji ubijaju sindikalne radnike.
Preporuke su objavljenje na sajtu Međunarodne konfederacije sindikata.

Kruševac: Nezaposlenost 36 odsto
Izvor: Tanjug
Kruševac -- Ukupna stopa nezaposlenosti u Kruševcu iznosi 36 odsto, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Krajem novembra u tom gradu bez posla je bilo 15.756 ljudi, dok ih je na početku prošle godine bilo 15.784. Polovinu od ukupnog broja nezaposlenih čine žene, dok je 30 odsto lica bez završene osnovne škole.Struktura nezaposlenih je veoma loša, ističe direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Kruševcu, Predrag Marković, rekavši da osobe sa trećim i četvrtim stepenom obrazovanja na evidenciji čine 57 odsto, dok visokoobrazovanih ima samo nešto više od 10 procenata.
Ipak, broj nezaposlenih u Kruševcu se u poslednje četiri godine, nije mnogo menjao, kaže Marković i naglašava da je zbog toga zadovoljan jer su sva predvidjanja bila da će se taj broj drastično povećati usled ekonomske krize.
“Pokušaćemo ove godine da kroz bolju komunikaciju sa poslodavcima uposlimo što više ljudi” - rekao je Marković za Tanjug.
Marković kaže da je teško utvrditi koliko se lica zaposlilo na osnovu matičnog broja i imena i prezimena, tako da se u ukupnom broju zapošljavanja, jedno lice može računati više puta.
On je, takodje, dodao da se poslodavci sve češće odlučuju da lica zapošljavaju na odredjeno vreme, pa je tako od ukupnog broja novo zaposlenih 60 odsto bilo na ograničeni period.

Od 13. plate - samo uspomena
Izvor: Novosti
Beograd -- U našoj zemlji sve manje preduzeća koja radnicima isplaćuju nagradnu, dodatnu zaradu, pišu Novosti. Većini je i redovna plata pusti san, a o trinaestoj i ne razmišljaju. Nagradna, dodatna plata, uoči novogodišnjih praznika u Srbiji je danas prava retkost. Među srećnicima su poneki zaposleni u stranim kompanijama, finansijskom i energetskom sektoru, konsultanti i menadžeri. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da svi bonusi, ali i ranija, pretpraznična, uplata regularnih zarada, kao i 13. plate ulaze u decembarski prosek. I on je godinama unazad oko 15 odsto veći od novembarskog. Zato januar, po pravilu, donese "otrežnjenje", pad od oko 16 odsto. "Većina preduzeća pred samu Novu godinu uplati zaradu koja bi inače bila uplaćena prvog u mesecu. Tako imaju po tri uplate u decembru, a samo jednu u januaru", objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.U to uđe i poneka 13. plata, ali njih je najmanje.
KLADIONICE ČASTE
Među retkim preduzećima koja su ove godine zaradila i za 13. platu su - kladionice. One najuspešnije dele i po hiljadu evra stimulacije. "Direktor je prošle nedelje podelio bonuse" - kaže S. D., radnik jedne beogradske kladionice."U rasponu su od 500 do 1.000 evra. Ja sam dobio hiljadu, što je više za četvrtinu od moje uobičajene plate. To je nagrada za učinak, ali i podstrek da sledeće godine budemo još bolji." A uplaćuju je firme koje ni tokom godine ne štede na bonusima. Na kraju svakog kvartala povećaju plate, ukoliko je poslovanje bilo uspešno. Tokom prošle godine mart je tako doneo veći prosek zaposlenima u eksploataciji uglja, duvandžijama, bankarami, naučnicima, informatičarima, menadžerima i - udruženjima. U junu su, ako je suditi po prosečnim zaradama, nagradu dobili još jednom duvandžije, bankari, angažovani u naučnoistraživačkom razvoju, i opet - udruženja. U septembru su bonusi utanjili, nešto veće zarde su bile u uslužnim delatnostima u rudarstvu, programerima i konsultantima. "Sve je manje preduzeća koja isplaćuju 13. platu", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca."Naše poslednje istraživanje je pokazalo da ih je manje od jedan odsto. Reč je o stabilnim kompanijama, pretežnim izvoznicima. Verovatno toga ima i u lokalnim javnim preduzećima, iako su u dugovima do guše. Ove godine će biti nategnuto i u finansijskom sektoru. Osiguravajuća društva dele binuse, ali reda veličine od 5.000 do 10.000 dinara. Firme u Srbiji nisu ni stimulisane da daju 13. platu, jer je ona oporezovana kao i svaka druga. U mnogim zemljama ta isplata se tretira kao bonus i oslobođena je poreza i doprinosa."
SVAKI DESETI
Od onih koji primaju 13. platu najviše je zaposlenih u privatnim stranim firmama. To je pokazalo poslednje istraživanje portala "Infostud" na ovu temu. Od ljudi koji su ostavljali podatke na njihovom sajtu, čak četvrtina je radila u stranim kompanijama. Nakon njih, ovu beneficiju najčešće su imali zaposleni u privatnim domaćim preduzećima, zatim u javnoj i lokalnoj upravi, dok ispitanici zaposleni u zadrugama nisu primali 13. platu. Prema ovoj anketi, svaki deseti ispitanik je pred Novu godinu od firme dobio nagradnu zaradu.

Više osnovanih nego ugašenih firmi
Izvor: Beta
Beograd -- APR je objavio da je u Srbiji 2012. godine osnovano 1.293 preduzeća više nego što je ugašeno, čime je zabeležen blagi pozitivan priraštaj u ukupnom broju firmi.
Prema podacima APR-a, u prošloj godini registrovano je 8.648 novih preduzeća, što je za dva odsto više nego u 2011, dok je broj registrovanih novih preduzetnika smanjen za 6,7 odsto, na 30.200. Posmatrano prema delatnostima, i u 2012. godini, kao i prethodnih godina, medju novoosnovanim privrednim subjektima preovladjivale su trgovinske, ugostiteljske i uslužne delatnosti (taksiranje, kozmetičke i frizerske usluge i računarsko programiranjem). Teritorijalno, najviše je osnovano preduzeća i preduzetnika u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Pančevu i Kragujevcu.Od ukupnog broja novoosnovanih privrednih društava i preduzetnika, više od 47 odsto preduzeća i oko 26 odsto preduzetnika registrovano je sa sedištem u beogradskim opštinama. Agencija je navela da više od 57 odsto preduzeća i oko 33 odsto preduzetnika imaju registrovano sedište u Beogradu i Novom Sadu. Prošle godine je obrisano 7.355 privrednih društava što je upola manje nego u 2011. godini, dok je broj preduzetnika obrisanih iz registra smanjen sedam procenata na 32.853. Agencija za privredne registre navela je da je u poredjenju sa pretkriznom 2008. godinom, prošle godine obrisano za oko 42 odsto više preduzeća i za oko pet odsto manje preduzetnika. Na povećanje broja obrisanih privrednih društava u 2010. i 2011. godini, kada je zabeležen rekordni broj od 13.581 obrisanog preduzeća, najviše je uticala primena automatskog stečaja, koja je u prošloj godini obustavljena pošto su te odredbe Zakona o stečaju proglašene neustavnim, navodi se u saopštenju.Agencija za privredne registra navela je da je na kraju 2012. godine u Srbiji bilo registrovano 105.105 aktivnih privrednih društava i 218.127 preduzetnika. Na osnovu tih podataka, ocenila je Agencija, može se ukazati na stabilizovanje ukupnog broja privrednih subjekata u Srbiji koji se kreću oko 105.000 privrednih društava i oko 220.000 preduzetnika. U Registru privrednih subjekata na kraju 2012. bilo je registrovano i 5.686 privrednih društava u procesu likvidacije i 2.647 u stečajnom postupku.

28. decembar 2012.

Vlada će zaposliti 200.000 radnika
Izvor: Beta, Večernje
Beograd -- Tokom mandata ove vlade, biti otvoreno oko 200.000 novih radnih mesta, bići završen Koridor 10 i auto-put od Beograda do Čačka, kaže ministar Velimir Ilić.Ministar građevine i urbanizma kaže i da će biti nastavljena državna gradnja stanova.Ilić je u intervjuu "Večernjim novostima" rekao da će za 38 meseci biti završene deonice autoputa Beograd-južni Jadran od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, naglašavajući da je za taj posao obezbedjeno finansiranje pod povoljnim uslovima.Na pitanje koja je sudbina ulaska tog auto-puta u Beograd i deonice od Preljine do Požege, Ilić je rekao da će najverovatnije biti dodeljena koncesija, a putem koncesije će se, kako je dodao, verovatno graditi i deonica od Požege do Boljara odnosno do granice sa Crnom Gorom. Najavio je i da će se graditi još jedan most na Savi za pun profil auto-puta. Iako je ministar finansija Mlađan Dinkić najavio da država više neće graditi stanove za tržište, Ilić je kazao da država "nastavlja izgradnju tih kvadrata", jer posao koji daje rezultate ne treba prekidati. "Građevinska direkcija Srbije trenutno samo u Beogradu zida 5.300 stanova, a po modelu 'Stepe' otvoriće se i gradilišta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu...Koliko će se tačno zidati stanova još nije poznato, ali će svakako profit od oko 1,5 milijardi dinara, koji je Direkcija ostvarila u ovoj godini, uz kredite, biti uzidan u nove kvadrate", rekao je ministar. Ilić je najavio da će se naredne godine graditi više nego u prethodnom periodu, navodeći da je samo odlaganjem konverzije zemljišta država na godinu dana otvorila vrata investicijama vrednim oko dve milijarde evra. "Ne mogu da govorim da je konverzija uz naknadu nešto dobro, ako je samo jedna uradjena u Beogradu za tri godine, a hiljade investitora čeka da im se predmeti reše. Konverzija je zakočila investicije", kazao je on. Ilić je istakao da će se novim zakonom o planiranju i izgradnji regulisati pitanje konverzije i izrazio očekivanje da će ona biti ukinuta, dodavši da svi koji napadaju i kritikuju odlaganje konverzije "ne misle dobro Srbiji". "Čak 26 institucija iz sveta, koje su se nama obratile, traže da se konverzija ugasi, jer je to leglo korupcije", kazao je Ilić.

27. decembar 2012.

Ministarstvo: Škole prosečno dobre
Izvor> Mondo
Kvalitet rada škola u Srbiji u proseku je zadovoljavajući, jer nijedna od ustanova u kojima je sprovedeno spoljašnje vrednovanje nije dobila negativnu ocenu, ali nema ni škola koje su maksimalno ispunile sve zadate standarde. Eksterna evaluacija sprovedena je prethodnih meseci u 125 škola, ali poenta nije kažnjavanje, nego utvrđivanje jakih i slabih strana neke ustanove, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić i najavio da će u narednoj godini biti ocenjeno dodatnih 400 škola.Kostić je odbacio tvrdnju Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije da ocenjivači nisu stručni ni kompetetni."Nosioci ovog posla su prosvetni savetnici, svi u timu prošli su obuku, dobili su sertifikate i pripremljeni su za ovaj posao", rekao je Kostić i naveo da niko nema pravo da zabrani ocenjivačima da uđu u školu niti da bojkotuje njihov rad, jer direktor škole, u tom slučaju, može biti smenjen.Od 147 savetnika, formirano je 25 timova, svaki tim ima tri, četiri savetnika Ministarstva prosvete i savetnike Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.Kostić ističe da je strah od ocenjivača neopravdan i da ovaj vid vrednovanja nije isto što i stučno pedagoški nadzor, kada se proverava rad nastavnika."Ako rade loše, kroz stučno pedagoški nadzor, nastavnicima se oduzima licenca, a kod spoljašnje evaluacije nije svrha pojedinačni nastavnik nego ukupna dešavanja u školi, kvalitet nastave, vannastavnih aktivnosti, rukovođenje, međuljudski odnosi i njihovo unapređenje", objasnio je kostić.On je naveo da evaluatori proveravaju godišnje planove, školske programe, izveštaje o samovrednovanju, dolaze na čas, pregledaju više od 40 odsto nastave, razgovaraju sa nastavnicima, učenicima, školskim odborom, savetom roditelja, učeničkim parlamentom, roditeljima, svim zaposlenima.Nakon stečene slike, ocenjivači, u slučaju potrebe, pomažu školi u prevazilaženju teškoća, sačinjavanjem akcionog plana mera.Svaka škola je upoznata sa ocenom koju je dobila, rekao je Kostić i naveo da nastavnici ili škola mogu da dobiju jedinicu ili četvorku, kao najlošiju odnosno najbolju ocenu.Da bi neko imao četvorku, mora da ostvari više od 70 odsto svih standarda, uključujući i 100 odsto onih koji su ključni. Za trojku treba ispuniti 50 posto svih standarda i 75 posto ključnih, za dvojku više od 30 posto svih standarda i 50 posto ključnih.Škola koja to ne ostvari ima jedinicu, rekao je Kostić i naveo da joj sledi "paket mera" koje mora da sprovede da bi napredovala. U ocenjivanju ima sedam ključnih oblasti, 30 standarda i 158 pokazatelja, rekao je Kostić.Neki od ključnih standarda za vrednovanje su: školski program i godišnji plan rada škole usmereni na zadovoljenje različitih potreba učenika, nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika, škola je bezbedna sredina za sve, u školi je razvijena saradnja na svim nivoima, u školi funkcioniše sistem za praćenje i vrednovanje kvaliteta rada, ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada škole...Rad svake ustanove vrednuje se najmanje jednom u pet godina, a škola ne može da se žali na ocenu, ali može na proceduru.Do 2018. sve škole proći će kroz eksternu evaluaciju, najavio je pomoćnik ministra prosvete.

26. decembar 2012.

Javna preduzeća depolitizovati
Izvor> RTS
U narednom periodu java preduzeća trebalo bi depolitizovati, restruktuirati i, u slučajevima kada je to moguće, pronaći strateškog partnera, ocenilo stalno radno telo Socijalno-ekonomskog saveta.Javna i javno komunalna preduzeća bi u narednom periodu trebalo depolitizovati, doneti strategiju restrukturiranja a u opravdanim slučajevima pronaći strateškog partnera, ocenili su članovi stalnog radnog tela za ekonomska pitanja Socijalno-ekonomskog saveta. Ovo radno telo sprovelo je sredinom godine projekat "Efekti restrukturiranja javnih i javno-komunalnih preduzeća u Srbiji" u kojem su učestvovali menadzmenti, sindikati preduzeća i predstavnici lokalnih samouprava.Istraživanje sprovedeno među direktorima 94 javna i javno-komunalna preduzeća, od ukupno 711 koja aktivno posluju u Srbiji, pokazalo je da je do 2005. godine u tim preduzećima primećen porast broja zaposlenih, ali posle te godine broj zaposlenih opada.Kada se pogledaju pojedinačo neka od preduzeća koja su obuhvaćena anketom, broj zaposlenih u periodu 2000. do 2012. godine, najviše je povećen u JP "Službeni glasnik" iz Beograda (702,04 odsto) JKP "Stan" iz Novog Sada (218,18 odsto), JKP "Lisje" iz Novog Sada (177,14 odsto), JKP "Čistoća" iz Stare Pazove (106,66 odsto), Gradske toplane iz Niša (104,2 odsto).Od ukupno 94 preduzeća obuhvaćena istraživanjem 77 su dostavila podatak da imaju dugovanja prema poveriocima, a ukupna dugovanja tih preduzeća iznose 95,152 milijarde dinara.Javna preduzeća sa najvećim dugovanjima obuhvaćena ovom anketom su: JP "Železnice Srbije" sa 74,147 milijardi dinara, JP PTT "Srbija" sa 8,77 milijardi dinara, JP "Elektromreze Srbije" 3,072 milijarde dinara, JKP "Gradska toplana" iz Niša sa 8,175 milijardi dinara.Poslovanje ovih preduzeća odvija se u zatvorenom krugu u kome su upravo ona najveći dužnici za naručene proizvode i usluge kompanijama privatnog sektora, a onda ta ista privatna preduzeća imaju značajna dugovanja prema javnim preduzećima na ime komunalnih usluga.Kao treći akter ovog zatvorenog kruga interveniše država subvencijama iz budžeta kako bi pomogla javna preduzeća čiji je osnivač, garantovala održanje radnih mesta i isplatu zarada.
Socijalni programi zapošljavali ljude
Predstavnici sindikata 91 javnog i javno-komunalnog preduzeća takođe su učestvovali u ovom istraživanju, koje je pokazalo da je broj zaposlenih u tim preduzećima ostao gotovo isti.Međutim, podaci koje su sindikati dali, govore o tome da je broj zaposlenih ostao isti ne zato što niko novi nije zaposlen, već zato što su i posle sprovedenih socijalnih programa ljudi ponovo zapošljavani.Većina anketiranih veruje da su njihova prava danas povoljnija u odnosu na 2005. godinu, dok je prosečna zarada zaposlenih u tim preduzećima danas veća nego 2005. u proseku za 71,88 odsto.Negativan stav prema ulasku privatnog kapitala u ta preduzeća ima 63 odsto ispitanika, a takav stav obrazlažu time da bi ulaskom privatnog kapitala došlo do povećanja cena usluga, otpuštanja radnika i niza drugih negativnih efekata, kao što su izvlačenje kapitala ili uništavanje preduzeća.Današnje istraživanje predstavili su sekretar Socijalno-ekonomskog saveta srbije Čedanka Andrić i članovi radnog tela za ekonomska pitanja - Dragoljub Rajić (Unija poslodavaca Srbije), Danijela Rajković (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike), Zoran Ristić (UGS Nezavisnost) i Svetlana Mančić (ŠŠ).

Ko ne potpiše blanko otkaz uopšte ne dobija posao
Izvor: Kamatica, Novosti,
Svakoga dana se u Srbiji podeli po 300 otkaza, procenjuju sindikalci, a sve više ih je već unapred kovertirano. Ipak, iako se prilikom potpisivanja novih ugovora o radu sve češće potpisuju i blanko otkazi, ovu pojavu je veoma teško zaustaviti prvenstveno zato što je Inspektorat rada ne prepoznaje kao prekršaj. Sindikati u Srbiji dobijaju sve više pritužbi radnika, koji tvrde da su ih prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci primorali da potpišu i otkaze bez upisanog datuma.- Kovertirani otkazi su sramota za svaku demokratsku zemlju, kakva bi Srbija želela da postane - zaključuje Milorad Mijatović, iz skupštinskog Odbora za rad. - Zato će se ovo pitanje otvoriti prilikom sledećih razgovora oko izmena i dopuna Zakona o radu. Novim propisima bi se moglo omogućiti i otkrivanje i kažnjavanje jer je to jedini način da se izmeni ova anticivilizacijska praksa, na koju je, nažalost, sve više radnika primorano- dodaje on.
Takve papire su potom šefovi mogli da aktiviraju u slučaju bolesti zaposlenog, ali i prilikom trudnoće ili ako pak žele da otpuste radnika bez otpremnine. U ovoj praksi prednjačili su vlasnici malih firmi i preduzeća, trgovci i ugostitelji, ali na to nisu imuna ni javna preduzeća - Najgore je što to država toleriše. U sveopštoj krizi, kada nam je nezvanična stopa nezaposlenosti već premašila ”crnih” 30 odsto, onima koji uopšte zapošljavaju nove kadrove data je mogućnost da biraju, manipulišu, ucenjuju... Srbija je tako postala raj za nesavesne gazde, a po načinu poslovanja sve smo bliži sivoj i crnoj zoni nego uređenom društvu - primećuje i Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.A da je suzbijanje blanko otkaza u ovom trenutku ”nemoguća misija” potvrđuju i u samom Inspektoratu rada. Po rečima direktora Dragoljuba Peurače, iako Zakon o radu ne dozvoljava kovertiranje otkaza, ova se pojava teško i otkriva i dokazuje, a za nju zakon ne propisuje nikakvu kaznu. - Kovertiranje otkaza zapravo znači da se otkaz daje unapred, zavisno od volje poslodavca. A ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika jer na ovaj način otkazom ne raspolaže onaj koji ga daje već onaj kome se upućuje - kaže Peurača. Problem je, međutim, što inspektori rada nisu u mogućnosti da utvrde ovu zloupotrebu jer to prevazilazi njihova ovlašćenja. U praksi, poslodavci negiraju da su tražili otkaz od svojih zaposlenih, što inspektor rada ne može da utvrdi na nedvosmislen način jer se blanko otkazi ne nalaze u dosijeu zaposlenog. Zato inspektori takve radnike upućuju na sud, ali su i tamo male šanse za dokazivanje manipulacija jer se blanko otkazi ne uručuju u dva primerka, pa se sve svodi na rekla-kazala. To bi se u bližoj budućnosti, međutim, moglo promeniti.

Челници басенских самосталних синдиката о активностима у години на измаку
Аутор: Јасмина Станојевић
Поносни на производне резултате
РТБ. – Љубиша Миљковић, председник Самосталног синдиката РББ-а, на ово место дошао је 22. августа, када су одржани редовни избори у овој радничкој организацији борских рудара. Једним од највећих успеха у овој години сматра управо то што су, на инсистирање радника и после више од деценије у којој нису организовани, „натерали“ руководство СС Србије да распише редовне изборе у Самосталном синдикату РББ-а, као и чињеницу да је број чланова од ондашњих 1.320 „порастао“ на 1.612.
-Поносни смо на производне резултате РББ-а у овој години зато што смо непосредним ангажовањем свих запослених допринели повећању продукције бакра (близу 3.000 тона катода месечно добије се само из наших сировина). Људима помажемо максимално. Пошто то закон дозвољава, иницирали смо да они при крају радног века иду у пензију, при чему инсистирамо од руководства да истог дана када потпишу раскид уговора њихова деца почну да раде, али искључиво у производњи. И то у РББ-у функционише, па и тиме побољшавамо ситуацију у производњи. Повећање плата се остварује једино путем стимулативног награђивања, при чему сви имају право на њу, а руководиоци погона, односно сектора у радним заједницама су одговорни за писање и „оверавање“ стимулација – истиче Миљковић.
Наш саговорник додаје да су, после годину и по дана преговора, у септембру са послодавцем потписали колективни уговор који „брани искључиво интересе радника РББ-а, а не функционера било ког синдиката“. -Ту, пре свега, мислим на плаћене функције синдикалних руководилаца и тога код нас нема. Једина делатност у Србији која ради „пуном паром“ и притом у свакој влади има ресорно министрарство, а нема синдикалну „грану“ ни у једном савезу – јесте рударство. У току је регистрација Синдиката рудара Србије (региструје се ван свих савеза који постоје на републичком нивоу). Његово седиште биће у Бору зато што је и центар за рударство управо град бакра, док су му задужења помоћ отварању и развоју свих рудника у Србији, па и на северу Косова. Све функције у њему су без финансијских додатака – закључује први човек самосталних РББ-а.
Настављамо улагање у производњу
- У Руднику бакра Мајданпек ову годину памтићемо по настављању инвестиционог циклуса (обнављање опреме и тешке рударске механизације), по расту производње, новом запошљавању… – оцењује пословну 2012. Горан Антић, председник Савеза самосталних синдиката у РБМ-у, наглашавајући да су запослени очекивали више када је реч о животном стандарду и о условима живота у самом граду:
- Иако су постојале многе тешкоће и проблеми, успевали смо, захваљујући великом залагању запослених, да задржимо раст производње, мада нисмо остварили све планове. Желимо да верујемо да ће пословна 2013. бити далеко повољнија, као и да ће се позитивни резултати у производњи много више одразити најпре на примања запослених и њихов укупан стандард, на новозапошљавање, али и на опште услове за живот у Мајданпеку. – каже Антић и истиче да је ново запошљавање од изузетног значаја будући да ће планове у наредној години Рудник бакра Мајданпек остваривати као једна од најстаријих фирми у окружењу по просечној старости запослених.
Доказана стабилност компаније
Јадран Поповић, председник Синдикалне организације ТИР-а, која броји око 900 чланова, најпре је подсетио да су сви они ове године добили позајмицу (од 60.000 до 90.000 динара) за куповину лекова, школског прибора, огрева, а обезбеђена им је и зимница. – Настојали смо да све чланове правно заштитимо и да ниједан не буде отпуштен мимо своје воље. Најважније што је урађено ове године јесте потписивање Колективног уговора ТИР-а. И када је предузеће било у најбољим временима, имали смо регрес у износу 80 одсто од просечне плате у Басену, а сада је то 150% (једна и по зарада). Сваки радник има обезбеђен превоз, топли оброк, јубиларне награде, па одговорно тврдим да је то један од најбољих КУ у Србији. Он, такође, пружа гаранцију да, када будемо изашли из реструктурирања, ниједан радник – члан нашег синдиката неће остати без посла мимо своје воље или ће отићи из фирме уз одговарајућу отпремнину.
Редовност у исплати плата, које су притом из месеца у месец све веће, потпуно „испоштован“ регрес, топли оброк, превоз и јубиларне награде, сматра Поповић, говори у прилог стабилности компаније захваљујући, пре свега, пословодству ТИР-а и РТБ-а. -ТИР је ове године примио скоро 100 младих, махом децу наших радника. Нова топионица је извесност и очито је да ће, када буде изграђена, доћи крај свим мукама грађана Бора када је реч о екологији. Са друге стране, реализација овог пројекта резултираће и већом производњом и већим платама – оптимиста је Поповић.
Заштита зарада и радних места
Драган Алексић, председник Одбора Синдикалне организације РТБ Бор Д.О.О., са 98 чланова, сматра да је најважнији задатак овог синдиката да до краја године потпише колективни уговор који је темељ свих задатака запослених, али и њихових обавеза и права. -То је основа на којој треба да градимо све остало како бисмо сви заједно допринели да наше предузеће и цела компанија што боље послују, а људи буду одговарајуће награђени за оно што пружају на радним местима. Очекујем да ћемо га ускоро потписати пошто су и остала басенска предузећа то учинила. У претходном периоду смо имали Заједничке основе које су биле полазна основа за све КУ у зависним предузећима. Од тога се одустало и није добро да постоје велике разлике у КУ, јер приликом трансформације РТБ-а и стварања јединственог предузећа та основа у уговорима сигурно би требало да буде свуда иста. Овако ћемо имати поједине чланове КУ који су супротни од предузећа до предузећа, што ће само створити пометњу и несклад у одлучивању о плаћеним одсуствима, правима и обавезама радника и рада у синдикату и код пословодства и код синдиката. Синдикални додаци су велики и радници су против тога. Слажем се с тим, али треба гледати и резултате а не само додатке. Да би се то решило на најповољнији начин и за запослене и за људе у синдикату, пословодство и синдикат су морали да потпишу акт који регулише рад синдиката и који би био саставни део КУ – подвлачи Алексић.
Када је реч о стимулацијама, Алексић који је и председник ЈСО Самосталног синдиката РТБ-а, сматра да је требало стимулисати радна места, а не појединце. – Јавља се велико незадовољство зато што се стумулације деле различито од предузећа до предузећа, а потом и у самом предузећу, јер је велика разлика у њиховој суми. Треба стимулисатаи радна места са посебним условима рада, тамо где је безбедност мала а ризик од повреда велики, где људи раде на отвореном. Смета ми што од четири басенска предузећа стимулација није заживела једино у Матичном. Ако се стимулишу радници у радним заједницама у три зависна предузећа, требало је и код нас. Није реално и поштено да се упоређујемо са радницима у производњи. Међутим, морамо са онима у РЗ и ту не би требало да буде разлика у платама као што је сада случај.
Први човек басенских самосталних се залаже да хуманитарни аспект у још већој мери заживи и у синдикату. -И у синдикату треба да оснујемо комисију за социјална питања која би се бавила пружањем помоћи не само нашим радницима него и другима у граду. Не мислим само на материјална средства већ и на превоз деце до болница у Београду или другом граду, деци чији родитељи не раде или су у тешком материјалном положају.
Алексић очекује тешку годину с обзиром на то да предстоји трансформација предузећа, наставак инвестиционог циклуса и повећање производње. – Синдикати у сва четири предузећа мора да оставе међусобне размирице по страни ради јединственог циља – заштите радних места и зараде сваког запосленог у РТБ-у. Ако то буде и циљ пословодства, онда смо на правом путу и фирму ћемо подићи на виши ниво. Стога апелујем на све запослене у РТБ-у да ситуацију схвате озбиљно и на својим радним местима дају максимум, а, истовремено, да од својих синдикалаца траже да за то буду одговарајаће и награђени – поручио је Алексић.

25. decembar 2012.

Nema promena zakona bez saglasnosti sindikata
Izvor>Beta
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u utorak da bez saglasnosti sindikata neće biti nikakvih promena Zakona o radu."Treba menjati taj zakon, ali on mora da bude i u interesu zaposlenih i da omogući poslodavcima da rade", rekao je Dačić u beogradskom centru Sava na skupu Udruženih sindikata Sloga.Dačić je upozorio da Srbija ima najveću stopu inflacije i nezaposlenosti u Evropi, pomenuvši da je više od 25 odsto nezaposlenih, a u populaciji mladjoj od 35 godina taj broj se kreće i do 50 odsto.U govoru u kojem se povremeno obraćao kao premijer, a povremeno kao predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Dačić je rekao da poslodavci koji dodju u Srbiju moraju da prihvate da radnici imaju ista prava kao i zaposleni u zemljama iz kojih su došli.Dačić je rekao da će se levičarske ideje u Srbiji čuti onoliko koliko ljudi budu glasali za levičaske stranke i SPS nazvao najvećom levičarskom partijom u Srbiji.Dačić koji se na početku govora prisutnima obratio sa drugarice i drugovi rekao je da je prošlo vreme neoliberalnog kapitalizma i da se u Srbiji ne mogu donositi zakoni kao da je doba prvobitne akumulacije kapitala.

CG: Bojkot kupovine da radnici mogu da praznuju
Izvor: Kamatica
Crnogorski sindikat pozvao je građane da se uzdrže od kupovine 1. i 2. januara kako bi omogućili radnicima u trgovinama da praznike provedu sa svojim porodicama. Slobodne dane za vreme državnih i verskih praznika garantuje Zakon o državnim i drugim praznicima za čije se sprovođenje u aprilu, nakon četiri godine postojanja, Inspekcija rada oglasila nenadležnom, a on ne sadrži ni sankciju za poslodavce koji ga ne poštuju.Unija slobodnih sindikata (USS) od 2009. godine pokušava da suzbije pojavu rada tokom praznika, zbog čega su u maju podnijeli inicijativu za dopunu Zakona. Akcija “Danas ne kupujem” je apel jer, kazao je generalni sekretar USS Srđa Keković, u ovom trenutku jedino građani i građanke mogu svojom savešću, ukoliko se odazovu akciji, da pokažu solidarnost. - Zaštićemo koleginice i kolege tako što ćemo objasniti njihovim poslodavcima da nećemo trgovati tokom praznika jer ćemo se snabdeti dan ranije, a 1. i 2. januara ćemo se uzdržati od kupovine - kazao je Keković i dodao da ima doo poslodavaca koji ne bi radili tih dana ali moraju zbog konkurencije. - Svi u tom sektoru imamo prijatelje, rodbinu, komšije, a i da nam nisu bliski, jesu nam sugrađani koji imaju pravo da budu sa svojim porodicama tokom praznika - rekao je on. Dosadašnja kampanja USS, kako je rekao, je naišla na posebno na veliki odjek kod zaposlenih koji moraju da rade nezakonito u dane državnih praznika. - Podstiču nas i mole da istajemo. Napravili smo neke pomake ali nismo uspeli da dovedemo tu akciju do nivoa koji postoji u zapadnim zemljama, a to je da se na dan praznika ne radi. Nakon što se Inspekcija rada oglasila nenadležnom za sprovođenje zakona mi smo došli u situaciju da su zaposleni prepušteni na milost i nemilost svetu kapitala koji po svaku cenu želi do većeg profita - kazao je Keković.

Sindikat pravosuđa: Vlada ubila socijalni dijalog
Izvor>Tanjug
Sindikat pravosuđa Srbije ocenio je danas da je Vlada Srbije, usvajanjem budžeta bez konsultacija sa sindikatima, udarila na kolektivno pregovaranje i ubila socijalni dijalog.U saopštenju Sindikata se napominje da u "vladajućoj političkoj areni" Ministarstvo finansija ima najviše uticaja i da je ono donosilac odluka, i dodaje da je socijalni dijalog formalno otpočeo pre mesec i po dana, ali da se suštinski ništa nije dogodilo. "Dijalog bi trebalo da bude 'alatka' za pronalaženje konkretnih načina za uspostavljanje poverenja i stvaranje uslova za poboljšanje i materijalnog položaja zaposlenih, i poboljšanje usluga građanima", ističe se u saopštenju. Sindikat pravosuđa Srbije pružio je podršku ministru pravde i državne uprave Nikoli Selakoviću u, kako je navedeno, naporima koje čini kako bi se vratio ugled pravosuđu. "Podržavamo ministra pravde u naporima koje čini kako bi se vratio ugled pravosuđu. Međutim, smatramo da reforme mogu da budu uspešne samo ako su osmišljene i sprovedene u saradnji i u dogovoru sa svim učesnicima na koje se ona odnosi", poručeno je u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije

24. decembar 2012.

SUD PRIHVATIO PLAN REORGANIZACIJE "MEDOPRODUKTA"
Izvor\.Radio Subotica
Godina na izmaku nije donela ništa novo, a u Samostalnom sindikatu ne očekuju da će značajnijeg poboljšanja standarda i života radnika biti i u narednoj godini. Pozdravljaju napore nove vlade u borbi protiv korupcije i kriminala i očekuju da će borba ići do kraja. Istovremeno zahtevaju da sama država počne da sprovodi svoje zakone i konačno prestane da toleriše kašnjenje u isplatama zarada i doprinosa. U Gradskom veću samostalnih sindikata ističu da su nezadovoljni odlukom nadležnog suda u Subotici da prihvati plan reorganizacije "Medoprodukta" koji je podneo Živojin Djordjević, bivši većinski vlasnik koji je firmu i oterao u stečaj. Zbog toga će nastaviti sa novim prijavama, jer tvrde da ova odluka suda nije pravedna.

Sindikat podseća na – istinu
Autor / izvor: Šumadijapress
Jugoslav RistićSavez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je otvoreno pismo Aleksandru Tijaniću, generalnom direktoru RTS-a.Sindikalci reaguju na izjavu Vladislava Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju, u emisiji „Da, možda ne“, koja je na programu bila 20. decembra, a u kojoj je Cvetković, rekao da niko od nekadašnjih radnika u preduzeću „Zastava elektro“ nije hteo da nastavi da radi kod novog poslodavca, u Kompaniji „Jura“, proprativši to, kako ocenjuju, neukusnom gestikulacijom, čime je, tvrde, izrekao notornu neistinu i uvredio oko 300 radnika „Zastave elektro“.- Ovakva izjava može da se opravda činjenicom da je Cvetković govorio o događaju u kojem nije učestvovao, a nije bio prisutan ni na jednom sastanku kada je rešavana problematika „Zastave elektro“. Istina je da je jedan visoki državni službenik, na sastanku, rekao rukovodstvima sindikata da „Jura“ ne želi nikog od postojećih radnika i da treba da uzmu otpremninu koja je iznosila 300 evra po godini radnog staža, što je tri puta veći iznos od zakonske otpremnine, kako bi stimulisali radnike da napuste preduzeće, što su radnici rešili dobrovoljno da prihvate posle višemesečnih protesta – kaže se u pomenutom pismu.U sindikalnom reagovanju naglašava se i da je dokaz da se ne radi o neradnicima u činjenici da su ti isti radnici kod prethodnih, takođe privatnih vlasnika preduzeća radili bez radnog vremena, upućivani na rad u inostranstvo za koji nikad nisu plaćeni, ponižavani na razne načine za zarade kojoj su većini bile manje od zakonom zagarantovanih minimalnih zarada i niko nije ni pomislio da da otkaz. U Sindikatu se pitaju da li je trebalo da nastave da rade bez novca i podsećaju da je privatizacija „Zastave elektro“ na spisku privatizacija za koje je EU tražila preispitivanje. - Uočavamo pojavu da se u emisijama RTS-a i na nekim drugim televizijama, kada se govori o ovoj tematici, najčešće izborom gostiju, koji verovatno nisu nikada ušli u neko preduzeće, a kamoli bili učesnici privatizacionog procesa, kreira veoma negativan odnos prema radnicima ističe se u pismu, uz molbu RTS-u da ovu praksu promeni.

22. decembar 2012.

"Štrajk prosvetara u RS neizbežan"
Izvor: Tanjug
Banjaluka -- Prosvetari u RS ne odustaju od štrajka najavljenog za 21. Januar, tako da je još neizvestan početak drugog polugodišta u osnovnim i srednjim školama. Predsednik Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske Stevan Milić ponovio je da je štrajk zaposlenih u obrazovanju "neizbežan", jer je nerealno da se smanjenjem plata budžetskih korisnika pokrivaju gubici u entitetskom budžetu."Od 21. januara neće biti nastave i deca neće ići u školu", prenosi agencija Fena Milićevu poruku nakon sastanka s resornim ministrom Antonom Kasipovićem.Glavni zahtev sindikata odnosi se na povećanje najniže cene rada s 100 na 110 konvertibilnih marka, čime bi se anuliralo poslednje smanjenje zarada budžetskim i fondovskim korisnicima kojem je pribegla Vlada RS-a kako bi u budžetu uštedela 56 miliona maraka.Ministar prosvete i kulture upoznaće vladu sa stavovima predstavnika sindikata, ali i o odluci da se ne prihvati vladina uredba o minimumu procesa rada u vreme štrajka.

21. decembar 2012.

Radnici „Medoprodukta“ ne veruju gazdi
Izvor> Blic
Obe sindikalne organizacije u „Medoproduktu“ iz Tavankuta kod Subotice, firme koja se bavi proizvodnjom, preradom, konzerviranjem i skladištenjem voća i povrća, a od februara ove godine je u stečaju, protive se planu reorganizacije koji je podneo većinski vlasnik, subotički biznismen Živojin Đorđević, a koji je juče odobren u Privrednom sudu u Subotici.
Radnicima se duguje šest plataU ovom trenutku dugovanja tavankutskog preduzeća su oko tri milijarde dinara, od čega gotovo polovina otpada na hipotekarne poverioce, pre svih „OTP Novi Sad“ i „OTP factoring“, koji su i podržali plan, dok su radnici i deo poverilaca bili protiv. Sindikati smatraju da od ponovnog pokretanja proizvodnje neće biti ništa, te podsećaju na slučajeve AD „Ljutovo“ i „WOW“ vinarije, firme istog vlasnika, koje su takođe otišle u stečaj i čiji su nekadašnji radnici ostali bez posla i dovedeni na ivicu egzistencije. U dopisu koji su potpisali Pajo Bajić, predsednik Sindikata „Nezavisnost“, i Branko Matić, prvi čovek Samostalnog sindikata u firmi, navodi se da je plan reorganizacije „dat od istog čoveka koji je upropastio preduzeće i svojim lošim poslovanjem ga odveo u stečaj, što je potvrđeno na primeru WOW vinarije, u kojoj se nakon usvojenog plana reorganizacije dug prema poveriocima dodatno uvećao“. - Radnicima, kojima se duguje šest plata i koji su među većim poveriocima, nije dato pravo da glasaju o njemu. Isto tako, u budućnosti je planirano samo 39 zaposlenih, iako je u sezoni malo i 200 radnika da bi se uradili svi poslovi - kaže za „Blic“ Pajo Baić, predsednik „Nezavisnosti“. Jedan od nezadovoljnih je i Josip Prćić, koji ističe da je dodatno ponižavajuće što bi se radnicima, prema spornom planu, isplatilo po šest minimalaca, umesto punih zarada. - Ispada da smo mi krivi za propast firme, pa nam se zakida oko 30 miliona dinara, a ne onaj koji je doveo firmu u ovakvu situaciju - ogorčen je Josip Prćić.
Potpredsednik subotičkog veća SS Ištvan Huđi naglasio je da je „neverovatno da neko ko upropasti firmu uopšte ima pravo da podnese plan reorganizacije“
Radnicima minimalci
Odmah nakon prihvatanja plana reorganizacije, a pre njegove pravosnažnosti, Živojin Đorđević je dužan da radnicima, za njih 140 koji su poslednju godinu pre stečaja radili u „Medoproduktu“, isplati zaostale zarade. Prema planu, radnicima će platiti minimalce, dok se razlika otpisuje, što je i jedan od razloga nezadovoljstva dva sindikata i radnika.

Spor oko plana za „Medoprodukt”
Hipotekarni poverioci podržali plan reorganizacije ovog preduzeća, ali se bivši i sadašnji radnici protive
Izvor> Politika
Subotica – Privredni sud u Subotici prihvatio je juče Plan reorganizacije preduzeća „Medoprodukt” iz Tavankuta koje je u stečaju od 24. februara ove godine. Plan reorganizacije podneo je preko zastupnika Živojin Đorđević, kao bivši vlasnik, ali i poverilac. Plan je dopunjen 5. decembra i na osnovu primedaba stečajnog upravnika i 20. decembra.
U dosadašnjem toku stečajnog postupka priznata su potraživanja veća od tri milijarde dinara, dok prema urađenim procenama preduzeće „Medoprodukt“ vredi oko 800 miliona dinara. Gotovo polovina duga, odnosno 1,38 milijardi dinara je u rukama OTP Novi Sad i OTP fektoring koji imaju hipoteku na imovinu.
Po prihvaćenom planu reorganizacije pre njegove pravosnažnosti, Đorđević kao predlagač treba da isplati 18,7 miliona dinara radnicima, plus 5,8 miliona za isplatu minimalca radnicima koji su poslednju godinu pre stečaja proveli u „Medoproduktu“ i doprinose za poslednje dve godine. Sud je tražio da se definiše kako će novac biti obezbeđen, pa je na samom ročištu potvrđeno da će pozajmicu za ovu isplatu dati preduzeće GVP, u vlasništvu Olivere Imbronović, koje prema podacima Agencije za privredne registre poseduje novčani kapital od 2,9 miliona dinara.
Usvajanju Plana reorganizacije osim podnosioca i jednog broja poverilaca prisustvovalo je i desetak sadašnjih i bivših radnika „Medoprodukta“, koji su preko svojih ovlašćenih predstavnika odbili da podrže taj plan jer smatraju da je na štetu radnika. Pre ročišta, predstavnici oba sindikata u preduzeću, UGS „Nezavisnost“ i Samostalnog sindikata, oglasili su se zajedničkim saopštenjem u kome podsećaju da je predlog dao isti čovek koji je, po njihovom mišljenju, „upropastio preduzeće i lošim poslovanjem ga odveo u stečaj“ i ostao im dužan šest mesečnih zarada. Sindikati su nezadovoljni i namerom da se vrati svega 39 od nekada 140 zaposlenih radnika, smatrajući da je Plan reorganizacije štetan i za državu, i za radnike i za poverioce. Ovo saopštenje radnici su poslali na adrese državnih organa i poverilaca. Nakon ročišta „Politici“ je u sedištu Samostalnog sindikata saopšteno da će se radnici žaliti na ovakav plan reorganizacije jer se praktično otpisuju ukupna dugovanja prema radnicima od preko 36 miliona dinara. Takođe, deo poverilaca je nakon ročišta izrazio neslaganje sa ovako prihvaćenim Planom reorganizacije i najavio žalbu jer smatra da su im zakinuta prava.
Jedan broj učesnika ročišta u stečaju „Medoprodukta“ nije ni napuštao sudnicu nakon što je počelo ročište vezano za PD „Ljutovo“, čiji je vlasnik takođe bio Živojin Đorđević. Ovo poljoprivredno dobro otišlo je u stečaj na zahtev firme „Milma komerc“ pre godinu i po dana, i to svega dva dana nakon što je Agencija za privatizaciju sa Đorđevićem, kao tadašnjim vlasnikom, raskinula kupoprodajni ugovor. Tada je reagovao Samostalni sindikat smatrajući da je sporno pokretanje stečaja nakon raskida kupoprodajnog ugovora. Još uvek nije usvojen plan reorganizacije ovog preduzeća, a to je ponovo prolongirano kako bi se na zahtev poverilaca uradila procena vrednosti imovine i kapitala. Priznata potraživanja prema poveriocima su oko 300 miliona dinara, ali je ovo preduzeće svojom imovinom bilo garant za kredite uzimane za povezana preduzeća. Inače, radnici „Ljutova“ zbog toga su podnosili krivične prijave protiv rukovodstva, a kako je u Samostalnom sindikatu rečeno „Politici“ oni su dobili uveravanja Policijske uprave da je krivična prijava prosleđena nadležnom tužilaštvu u Subotici, ali da nemaju saznanja da li je tužilaštvo nešto i preduzimalo.
Aleksandra Isakov

19. decembar 2012.

Sindikati tavankutskog Medoprodukta o reorganizaciji
Plan nudi čovek koji je upropastio firmu
Izvor> Danas,Autor: V. Laloš
Subotica - Oba sindikata u tavankutskom Medoproduktu, UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat, obratili su se javnosti, Privrednom sudu Subotice, stečajnom upravniku Stani Salatić, Poreskoj upravi, OTP i Komercijalnoj banci, Bezbednosno-informativnoj agenciji, Osnovnom javnom tužilaštvu Subotice i odseku za privredni kriminal Subotice pri MUP-u, upozoravajući da plan reorganizacije Medoprodukt u stečaju koji je ponudio vlasnik Živojin Đorđević može dovesti do potpune propasti ovog nekada uspešnog preduzeća.„Sindikati UGS Nezavisnost i Samostalni sindikat Medoprodukta protiv su Plana reorganizacije, jer je to predlog koji daje isti čovek koji je, po našem mišljenju, upropastio preduzeće i svojim lošim poslovanjem ga odveo u stečaj. Najavljenim planom je predviđen povratak samo 39 radnika, što po našem mišljenju znači da od neke ozbiljne proizvodnje i upošljavanja bivših radnika, kojima je ostao dužan šest mesečnih zarada, neće biti ništa“, navode sindikati u svom obraćanju. Inače, i preduzeća AD Ljutovo i WOW Winery DOO, koja su takođe su bila u vlasništvu Živojina Đorđevića, nalaze se u stečaju. Plan reorganizacije koji je već usvojen u Vinariji loše je sproveden, a dug prema poveriocima i uvećan, dok je AD Ljutovo na veoma sumnjiv način stigao do stečaja, dva dana nakon što je Agencija raskinula privatizaciju. „Prosto je neverovatno da se prihvati ovakav plan reorganizacije, koji ide na štetu države, radnika i poverilaca. Javnost je upoznata sa svim ovim dešavanjima, ali prema našim saznanjima, od nadležnih državnih organa (onih zaduženih za privredni kriminal i Tužilaštvo) nije bilo konkretnijih akcija. Već duži niz godina Živojin Đorđević ne važi za uglednog poslodavca, jer su radnici u svim navedenim preduzećima ostali bez posla i egzistencije. Iz svega navedenog, stav oba sindikata je da se Plan reorganizacije DOO Medoprodukt u stečaju ne usvoji i da državni organi preispitaju poslovanje pomenutih privrednih subjekata“, navode sindikati Medoprodukta...

17. decembar 2012.

Otkazi "pljušte" sa svih strana
Izvor: Blic
Beograd -- Iako je zvaničan broj nezaposlenih u Srbiji 755.000, procene govore da je zvaničan broj građana bez posla davno prešao milion.
U Srbiji skoro trećina radno sposobnog stanovništva nema posao.Stručnjaci tvrde da će u narednom periodu nezaposlenost nastaviti da raste, a stopa nezaposlenosti bi, kako kažu, psihološku granicu od 30 odsto mogla da dostigne krajem 2013.Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja, procenjuje da ćemo ovu godinu završiti sa stopom nezaposlenosti između 28 i 29 odsto, dok je Asocijacija nezavisnih sindikata Srbije nedavno upozorila da je po njihovim merenjima nezaposlenost dostigla 28,3 odsto. U regionu je situacija lošija jedino u BIH, gde je gotovo polovina stanovnika nezaposleno i u Makedoniji gde je ta stopa prešla 31 odsto. Prema podacima Međunarodne organizacije rada globalna ekonomska kriza teže je pogodila žene nego muškarce na tržištu rada. "Podaci iz ankete o radnoj snazi biće objavljeni sredinom januara, i taj dokument će pokazati da je nezaposlenost verovatno dostigla 28 ili 29 odsto. Nije nemoguće da do kraja 2013, stopa nezaposlenosti dođe i do 30 odsto", upozorava Gligorov. Nezaposlenost će, prema očekivanjima, nastaviti da raste u sledećoj godini. "Čak ako i ne bude novih otpuštanja, nezaposlenost će da raste, jer mladi ljudi koji prvi put traže posao jednostavno neće moći da ga nađu. Nije nerealno očekivati i da će neka preduzeća morati dodatno da se konsoliduju, jer je nelikvidnost privrede velika. Postoji i značajan višak zaposlenih u javnog sektoru mada će, po svemu sudeći, na njih doći red tek 2014.", ocenuje Gligorov.U Uniji poslodavaca Srbije kažu da su ugroženi svi radnici koji “nisu rentabilni”. Otpuštanja su, kako kažu, logičan sled, a najbolji pokazatelj je što je promet drastično pao u trgovini - 30,4 odsto u odnosu na 2008."Četvrtina ljudi u tom sektoru postaje višak. Manja proizvodnja je i manje posla u administraciji i verovatno neće biti posla za ekonomiste i pravnike", kažu u UPS-u. U NSZ kažu da se još prave planovi za 2013, ali se uzdaju u programe za podsticanje zapošljavanja. Nadaju se da će sledeće godine za to dobiti istu sumu kao i u 2012. - 3,4 milijarde.

5. decembar 2012.

Prosvetari se baš naoštrili: Pljušte tužbe zbog Bus Plusa!
Prosvetni radnici koji ne žele da koriste Bus Plus mesečne karte, već zahtevaju isplatu za prevoz u novcu, tužili su beogradske škole. Sličnim povodom njihove kragujevačke kolege dobile na sudu 500 presuda u svoju korist i time blokirale školske račune u 21 školi. S media portal istražuje da li Beograd čeka isti scenario? Prosvetni radnici koji ne žele da koriste Bus Plus mesečne karte, već zahtevaju isplatu za prevoz u novcu, tužili su beogradske škole. Sličnim povodom njihove kragujevačke kolege dobile na sudu 500 presuda u svoju korist i time blokirale školske račune u 21 školi. S media portal istražuje da li Beograd čeka isti scenario?
Sindikati GSP u štrajku: Ukinite Bus Plus sistem!
Poboljšanje gradskog prevoza: Beograđani zamorčići “Bus Plus” sistema?
Bus Plus vs građani: Proverite da li kontrolori narušavaju vaša prava!
Unija sindikata škola Beograda donela je odluku o pokretanju tužbi protiv direktora škola zbog neisplaćivanja nadoknada za prevoz zaposlenim radnicima koji nisu želeli Bus Plus karte. Oni zahtevaju im bude isplaćen novac za prevoz koji nisu dobijali od februara do novembra ove godine.
-Od uvođenja Bus Plus sistema zaposleni u školama nemaju podjednaka prava kao zaposleni u nekim drugim firmama u Beogradu - kaže za S media portal Aleksandar Aleksić, potpredsednik Unije sindikata škola Beograda. –
Prisiljeni smo da za dolazak i odlazak sa posla uzimamo Bus Plus. U svakoj školi postoji određeni broj zaposlenih, u proseku od troje do petoro, koji su odbili da izvade Bus Plus kartice. Nama se od februara do danas niko nije obratio iz uprava škole da vidimo kako da i mi dobijemo nadoknadu za prevoz. Pitam se, gde je taj virtualni novac koji je trebalo da dobijemo?!
Prema informacijama do kojih su prosvetari došli, direktori škola su dobijali neku vrstu preporuke od Uprave grada Beograda. U toj preporuci, kako objašnjavaju, stoji da će oni uplaćivati sredstva privatnoj firmi „Apeks“, uz napomenu da se sredstva transferisana školama mogu koristiti isključivo za Bus Plus dopune.
Sekretarijat još bez komentara
Povodom tužbi koje beogradski prosvetari pokreću protiv svojih škola, pitali smo Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda na osnovu kog opšteg akta je odlučeno da se novac za prevoz uplaćuje radnicima isključivo putem Bus Plus pretpaltnih karata i da li se takva odluka odnosi i na druge sektore sem školstva? Do objavljivanja teksta redakcija nije dobila odgovor.- Tražio sam od direktora da mi pokaže odluku Skupštine grada ili Sekretarijata u kojoj se vidi da je to tako odlučeno – prepričava Aleksić. - Nisam dobio taj papir! Obaveza svih direktora je da rade po zakonu i da provere da li iza tih dopisa koje dobijaju stoje zakonite odluke. Može li se na posao automobilom?!
Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa Opštim aktom i Ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Poslodavac može da donese Pravilnik o radu u kome je detaljno definisan model kako će ovaj novac biti isplaćivan: da li putem uplate mesečne pretplatne karte ili isplatom novca zaposlenom. Ostaje nejasno ko odlučuje o načinu isplate ukoliko takav akt ne postoji.
Kako je to bilo nekad
Pre nego što je naplatu prevoza u Beogradu preuzeo „Apeks“, svi zaposleni, pa tako i prosvetari, dobijali su „markice“. Oni koji nisu koristili gradski prevoz, prodavali su svoje markice „ispod cene“, ali su dobijali kakav-takav novac.
-Tada je sistem tako funkcionisao, ali dolaskom Bus Plusa trebalo je pitati radnike šta žele jer je sistem promenjen ili doneti odluku koja važi za sve državne službenike jednako, a ne ovako- kaže Aleksić.
-Zašto ljudima koji nisu hteli Bus Plus niko nije ponudio bonove za benzin ako žele automobilom da dolaze na posao? Nigde u Zakonu nije navedeno da morate autobusom da dođete na posao – ogorčeno komentariše Aleksić. Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca, u razgovoru za S media portal podseća da autobuski prevoz nije uvek najbolje rešenje za zaposlene, posebno u manjim sredinama.
- Radnicima koji putuju i rade u dve i tri škole, putovanje autobusom nije opcija – kaže Jeftić. - Njima je za rad, recimo u nekim selima, neophodno sopstveno vozilo. Zato smo mi u Kragujevcu potpisali protokol sa gradonačelnikom da zaposleni koji žele mogu da dobijaju mesečne karte, a oni koji to ne žele ili žele nekim drugim sredstvom da se prevezu do posla dobijaju novac u istom iznosu. To je korektno. Zašto bismo favorizovali javni prevoz u odnosu na druga sredstva?
Kragujevčani došli do svojih para
Pre nekoliko godina sličan problem imali su i prosvetari u Kragujevcu. Tamo su postojale određene odluke Skupštine grada po kojima je priznata polovina putnih troškova. Prosvetari su se obratili advokatima. U 2010. i 2011. godini u Kragujevcu je pokrenuto više od 500 tužbi zbog isplate nadoknade za prevoz zaposlenima. I to retroaktivno - tri godine unazad!
Grad ne može na sud
Po našem zakonu, prosvetnim radnicima je onemogućeno da direktno tuže lokalnu samoupravu. Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zaposleni kome su uskraćena prava mora da tuži školu.-Ni ja, niti sindikat ne možemo da tužimo lokalnu samoupravu, već školu kao poslodavca – objašnjava Jeftić. - Tako se može desiti da školu oteramo u blokadu računa, jer kad radnik dobije spor račun se ispostavlja školi, a ona potražuje sredstva od lokalne samouprave koja je na osnovu zakona dužna da ta sredstva obezbedi. Po našem zakonu, bilo je nemoguće tužiti direktno lokalnu samoupravu-U početku je lokalna samouprava na tužbu gledala ležerno, kao da mi nemamo šanse, međutim prve presude su išle u našu korist – navodi Jevtić. - Pored dugovanja, škole su morale da plate i sudske troškove. Nismo izgubili nijednu od tih 500 tužbi! Troškovi po zaposlenom koji su incijalno bili pedesetak hiljada dinara narasli su sa sudskim troškovima, kamatom i troškovima advokata na 180.000 dinara. Kao posledica toga, 21 škola u Kragujevcu se našla u blokadi računa, pa su škole stupile u štrajk. Lokalna samouprava je tada priznala da su dugovanja prema školama bila 70 miliona dinara. Sada se situacija polako raspliće i dugovanja se isplaćuju.Korist od ovih tužbi imali su i radnici koji nisu tužili škole, jer je po automatizmu i njima počela isplate dugovanja.

4. decembar 2012.

Будућност важнија од заосталих плата
Izvor>
Неоверене здравствене књижице од априла и кашњење у исплати зарада основно је што тишти око 1.500 радника из девет предузећа чији је већински власник Душан Боровица, а који је од пре више од месец дана у притвору. То се чуло на састанку радника и директора, с једне стране, и званичника из Покрајине, с друге, уз присуство представника Савеза самосталних синдиката Војводине.Сва предузећа су мање-више у истом проблему: раде у дебелом минусу, имају блокиране рачуне и тешкоће у плаћању кредита. Охрабрује то што за око 1.500 радника има посла. Предузећа из „Дунав групе” везане су за речни саобраћај, експолатацију шљунка и песка, речни транспорт, хидроградњу, а осталим предузећима је делатност путна привреда.Договорено је зато да се формира радна група и проблеми у вези с пословањем предузећа у Новом Саду, Зрењанину, Сремској Митровци, Апатину, Бачкој Паланци... ставе на папир те предоче републичком Министарству за инфраструктуру. - Покрајина ће у склопу надлежности помоћи предузећима. Заказаћемо састанак с представницима Покрајинског фонда за здравствено осигурање да бисмо обезбедили да Боровичине фирме плате доприносе под повољним условима – рекао је покрајински секретар за привреду и запошљавање Мирослав Васин, приметивши да мере које се предузимају нису у вези с будућношћу предузећа већ гасе пожар, а дим остаје да се пуши, што није добро.По његовим речима, Покрајина може дугорочно да помоћи предузећу „Дунав група агрегати” јер планира да у буџету за 2013. годину предвиди више новца за речни саобраћај, да приоритет у наредне три године буде развој саобраћаја на рекама у односу на друмски превоз.- Активираћемо ледоломце и путем стратешког споразума с Кином отворићемо логистички центар, можда у Луци „Нови Сад„ или на неком другом пристану – додао је Васин.Директор Фонда за капитална улагања Небојша Маленковић казао је да Фонд измирује обавезе и није дужан ниједном предузећу.- Фонд и Покрајина не сносе одговорност за лоше финансије. Напротив, добар смо партнер, и на располагању смо и фирмама и локалним самоуправама ради изградње комуналне инфраструктуре – навео је Маленковић.
Блокаде рачуна и наплата
Развојна банка Војводине тек је један од поверилаца јер предузећа имају кредите и код других банака. Борислав Вујић из Развојне банке казао је да желе да помогну где је то могуће. РБВ, на пример, држи блокиран рачун предузећу „Хидрограђевинар” у Сремској Митровици, који је дужан више од две стотине милиона динара. У блокади је и рачун АД „Војводинапут” у Зрењанину. То предузеће је у минусу 1,280 милиона динара.– Има три могућности: да предузећа плаћају кредите, реструктурирање ради опоравка фирме и последња мера је извршење, односно принудна наплата – подвукао је Вујић.

Vaspitačima ista koverta
Izvor> Novosti.rs
Država odobrila povećanje zarada, a opštine tvrde da nemaju para za veće isplate. Minimalna plata biće izjednačena - 38.000 dinara
PLATE vaspitača u vrtićima biće od Nove godine ujednačene u celoj Srbiji i minimalno će primati oko 38.000 dinara. Ranije su im se zarade, zavisno u kojoj opštini žive i rade, razlikovale od 15.000 do 20.000 dinara.Ovo je propisano uredbom koju bi Vlada Srbije trebalo da usvoji do kraja godine, nakon protokola koji je potpisan sa sindikatima. Zaposleni u vrtićima su zadovoljni, ali se u opštinama drže za glavu, jer ne znaju kako će da ”namaknu” dodatne milione, kako bi povećali plate vaspitačima.- Ministarstvo finansija procenilo je da samo 15 opština i gradova ne može da obezbedi sredstva i njima će dati dodatnih ukupno 150 miliona dinara na godišnjem nivou - objašnjava Ljiljana Kiković, predsednica Nezavisnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja. - Sada kolege primaju od 30.000, pa do 43.000 dinara. Novom uredbom će koeficijenti biti ujednačeni i njihove zarade doći će na minimalnih oko 38.000 dinara. U bogatijim gradovima, sa višom cenom rada, i dalje će moći da primaju više od toga.
POPUST ISTI ZA SIROMAŠNE I IMUĆNE
Rešenje koje predlaže SKGO je da se boravak u vrtiću plaća srazmerno primanjima roditelja. - Moja plata je oko 90.000 i supruga kao nastavnik u školi zarađuje još 40.000 dinara, a plaćamo 20 odsto ekonomske cene isto kao i neki roditelj koji zarađuje 20.000 mesečno. Trebalo bi napraviti model po kome će, zavisno od zarade, neko plaćati više, a neko manje - smatra Saša Paunović.
Bač, Žabalj, Ljubovija, Žagubica, Zaječar, Aleksandrovac, Crna Trava i Brus, Prokuplje neke su od 15 opština koje će dobiti dodatna sredstva da bi isplatile zarade vaspitačima.I dok će ove najsiromašnije opštine dobiti pomoć države, ostale se bune, tvrdeći da neće moći da ispune obavezu koja im je nametnuta. Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uključila se, tražeći objašnjenje kako opštine da plate ovaj novi namet.- U Paraćinu od 500 ljudi koji plate primaju iz lokalne kase, oko 150 zaposleno je u vrtićima. Ova uredba nama znači trošak od najmanje deset miliona dinara godišnje, koje nemamo odakle da obezbedimo - kaže Saša Paunović, prvi čovek opštine Paraćin i predsednik SKGO.U svih 169 predškolskih ustanova radi oko 22.500 ljudi, od čega je oko hiljadu zaposleno u 15 najsiromašnijih opština, koje će dobiti pomoć države za plate.

30. novembar 2012.

Sindikat upozorava na pogoršanje standarda
Izvor: Beta
BEOGRAD - Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) upozorio je danas da će život u Srbiji iduće godine biti mnogo teži zbog većih poreza i akciza, stalnih poskupljenja i sve manjih primanja."Smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika, sužavanje radničkih prava, pad životnog standarda, državne mere štednje koje su isključivo na teret radnika, razlozi su za nezadovoljstvo sindikata, ali i svih građana Srbije", piše u saopštenju SSSS-a.Po proceni tog sindikata, više od dva miliona ljudi imaće smanjene prihode u 2013. godini, a standard građana biće niži za više od 10 odsto."Najavljeno povećanje akciza prouzrokovaće pad zarada za 10 odsto u odnosu na ovu godinu, jer je tolika razlika između procenjene inflacije i minimalne stope od dva odsto ekonomskog rasta, koja se predviđa predlogom budžeta", ukazao je SSSS.Privatni sektor će, kako procenjuje sindikat, zbog loše ekonomske politike i dalje biti izložen velikom pritisku i uslediće otpuštanja radnika."Donošenjem izmena zakona o akcizama i porezu na dobit pravnih lica, kao i drugih zakona koji čekaju na usvajanje, doći će do daljeg rasta cena, pre svega troškova domaćinstava i cena osnovnih životnih namirnica, kao i ukupnih troškova poslovanja preduzeća", upozorio je SSSS.Procene tog sindikata su da su prihodi republičkog budžeta za 2013. godinu precenjeni, a rashodi potcenjeni."Strahujemo da će predloženi budžet povećati nezaposlenost i drastično uvećati zaduživanje Srbije", ističe se u saopštenju Samostalnog sindikata i dodaje da nijedan od predloga zakona bitnih za zaposlene, penzionere i ostale građane, nije razmatran na Socijalno-ekonomskom savetu.

Obradović: Nema para za zahteve pojedinih sindikata
Izvor> Radio 021
Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da to ministarstvo ne može da prihvati zahtev pojedinih prosvetnih sindikata o primeni Uredbe o koeficijentima za 2013.On je rekao da su predlogom budžeta za narednu godinu izdvajanja za obrazovanje limitirana. Ministar je kazao da se sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u prosveti sastajao nekoliko puta i da je razlog zašto protokol nije potpisan zahtev pojedinih da plate budu povećane u daleko većem iznosu nego što su ekonomske mogućnosti."Onda smo predložili da iz mnoštva pitanja koji su bili sadržaj tog protokola izaberemo ona za koje postoji saglasnost. Međutim, nema želje za bar minimum zajedničkih pitanja da se usaglasimo, jer se insistira na primeni protokola uredbe o koeficijentima 2013. godine", kazao je Obradović.Prema njegovim rečima, primena te uredbe značila bi povećanje na "mala vrata", dodajući da pojedini sindikati smatraju da je ponuda države o dva povećanja od po dva odsto u aprilu i oktobru sasvim logična, dok drugi misle drugačije.

Ako štrajkujete nema plate!
Izvor> Glas javnosti
BEOGRAD - Štrajk više neće biti alat kojim će nezadovoljni radnici moći da pritiskaju svoje poslodavce - ocenjuju sindikalci Nacrt zakona o štrajku.Novi propis, koji će važiti od iduće godine, zaposlenima zabranjuje ”paradu” izvan radnih prostorija, a u nekim delatnostima je obustava rada sasvim zabranjena ili veoma ograničena.Iako su razgovori o ovom zakonu u samoj završnici, još nema konsenzusa između partnera - države, sindikata i poslodavaca. A još nije dogovoreno ni da li bi radnici trebalo da budu plaćeni tokom bojkota ili bi im primanja bila zamrznuta.Sindikati smatraju da je ovaj nacrt rađen po direktivi Međunarodnog monetarnog fonda i da je veoma represivan."Odredba po kojoj zaposleni imaju mogućnost da izraze nezadovoljstvo svojim socijalno-ekonomskim položajem samo na svom radnom mestu obesmišljava instituciju štrajka. U vreme kada većina firmi ne radi i radnici traže zaostale zarade, oni moraju na ulice ili ispred Vlade da bi uopšte bili primećeni. A kada dođe neko zrelije vreme, onda ćemo pregovarati za stolom", kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata.Poslodavcima, pak, prija da se štrajk ubuduće organizuje samo u krugu preduzeća, ali i oni traže pravo na obustavu."Uvođenje ”lokauta” podrazumeva da i poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem" , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.A u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike cene da je ovaj nacrt zakona bolji od dosadašnjeg. "Ovo ne znači da radnici ne mogu na ulice, ali to je onda već protest i u tom slučaju mora da bude organizovan u skladu sa Zakonom o okupljanju građana, odnosno prijavljen MUP", objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar. Martinović dodaje i da će ubuduće štrajk moći da organizuje i policija, ali da je on apsolutno zabranjen za vojsku, BIA, državne službenike na položaju, Hitnu pomoć:"Minimalan proces rada potreban je samo u delatnostima od opšteg interesa, odnosno na poslovima koji su važni za život i zdravlje stanovnika, kao što je, na primer, vodovod i energetika. A tehnološki minimum proizvodnje moraće da održe i zaposleni u preduzećima u kojima bi zaustavljanje procesa rada dovelo do nenadoknadivih gubitaka i štete, a to su hemijska i metalska industrija"..

29. novembar 2012.

Sindikat pravosuđa Srbije
Novi udar na prava zaposlenih
e-Novine
Sindikat pravosuđa Srbije upozorio je u sredu Vladu i Skupštinu Srbije da je nezakonit član 15. Predloga o Budžetu kojim Vlada sebi daje za pravo da, jednostrano i bez saglasnosti druge ugovorne strane, suspenduje posebne i pojedinačne kolektivne ugovore.
Naglašavajući da u zemlji nije uvedeno vanredno stanje te da ministri i poslanici nisu preki sud, Sindikat pravosuđa Srbije u saopštenju podseća da je već "zauvek suspendovan" Opšti kolektivni ugovor, dok se sada suspendovanjem posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora umanjuju, odnosno suspenduju stečena prava zaposlenih."Prema našem mišljenju, žalosno je to što Budžet branite od onih koji su materijalno najugroženiji i koji su po primanju ispod nivoa i mentalne i fizičke izdržljivosti. Jednom rečju, od sirotinje. Sa druge strane, a prema informacijama koje svakodnevno dobijamo, Budžet bi trebalo čuvati upravo od funkcionera kojima su poverena javna ovlašćenja i čije reformske promašaje masno plaćamo. Doduše, sve u skladu sa zakonom. Umesto da odgovaraju, oni menjaju funkcije i šetaju iz jedne u drugu granu vlasti, i dalje odlučuju o sudbini ove zemlje i ovog opljačkanog naroda. Zakon ne sme da služi kao zaklon", upozorava se u saopštenju Sindikata pravosuđa Srbije.

Kineske kompanije u redu za posao
Beograd -- Kako izabrati među kineskim građevinskim kompanijama koje u sve većem broju kucaju na vrata naših Ministarstava i lokalnih samouprava.

Foto: ilustracija (sxc.hu)Kineska država je odvojila fond od 10 milijardi dolara da po preferencijalnim uslovima pomogne razvoj energetike i infrastrukture u zemljama Jugoistočne Evrope.

To se svakako može posmatrati kao pomoć u izvornom smislu pošto su procedure za navedene državne kredite jednostavnije i brže, projekti se prioritiziraju po potrebama Srbije a ne finasijera, a u izvođenje se uključuju kineski izvođači od kojih očekujemo da budu jeftiniji od zapadnih koji pobeđuju na tenderima finansiranim od strane Svetske banke, EBRD i EIB-a.

Zato smo već navikli da svaki dan čujemo o novom projektu, novom kilometru puta, novoj hidro ili termocentrali, ali i o novoj kineskoj izvođačkoj firmi čiji su predstavnici došli iz velike Kine u malu Srbiju otvarajući novo tržište za svoje usluge. Aktuelno pitanje je kojim se sve kriterijumima treba voditi pri izboru izvođača sa dalekog istoka.

Igre velikih brojeva često mogu zavarati. Nešto što je za Kinu malo, za nas je ogromno, njihove “male” regionalne kompanije za nas mogu biti nestvarno velike. Osim samih kompanija, potrebno je dobro poznavanje i kineske poslovne prakse, njihovog tržišta i običaja, kako bi se napravila i razumela razlika među kompanijama. Dobar glas se daleko čuje a loš još dalje, pa zato moramo i mi osluškivati i dobro proceniti kome poveravamo strateške projekte i zašto.

Sve je krenulo sa Međudržavnim ugovorom između Srbije i Kine potpisanim u Pekingu 2009. godine. Odmah je nominovan sa naše strane projekat revitalizacije termoelektrane ”Kostolac B”. Interesantno je da je projektom, u prvoj fazi vrednim 250 miliona evra, obuhvaćena izgradnja sistema za odsumporavanje – što ima za cilj dostizanje ekoloških standarda postavljenih direktivama Evropske Unije. Za izvođača je odabran China Machinery Engineering Corporation – CMEC. CMEC je pre skoro 30 godina bila prva kompanija koja je izvela energetski projekat u inostranstvu uz kredit kineske države, a nalazi se duži niz godina na listi ENR 225 – najmerodavnijoj listi 225 najvećih svetskih izvođača.

EPS i konzorcijum kineskih kompanija China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC), potpisali su 2011. Protokol o izgradnji trećeg bloka TE ”Nikola Tesla B“ i otvaranju kopa Radljevo. U stručnoj javnosti se procenilo da je jedina referenca navedenih kompanija da dobiju priliku za razvoj ovog 2 milijarde evra vrednog projekta činjenica da je vlasnik kompanije CEE bio tadašnji sponzor našeg najpoznatijeg sportiste, a svrha potpisivanja – predizborna kampanja. CEE se bavio manjim projektima iz oblasti solarne energije, dok je SEC radio termo projekte isključivo lokalno oko grada Shenzen koji je i njegov osnivač. Pocetkom 2012. EPS je sklopio sa kanadsko-kineskim konzorcijumom Lavalin i China Nuclear Power Engineering Co – CNPEC, Memorandum o saradnji za razvoj projekta reverzibilne hidrocentrale "Bistrica", čija je vrednost procenjena na oko 600 miliona evra. Reference poznatog Lavalina nisu sporne, dok se postavlja pitanje da li CNPEC-a ima reference u hidrogradnji potrebne za ovako veliki projekat. I koji je zapravo smisao angažovanja kompanije koja se bavi nuklearnim postrojenjima na jednom ovakvom projektu, pored toliko respektabilnih kineskih hidroenergetkih kompanija. Ako Dunav ne stiže do Kine, Kina je stigla do Dunava. "Kineski most" u Zemunu gradi China Road and Bridge Corporation – CRBC, na osnovu ugovora potpisanog 2009. godine. U međuvremenu se saznalo da se CRBC nalazi na "crnoj listi" Svetske banke – listi kompanija koje su uhvaćene u internacionalnoj korupciji. Po nedavnim vestima iz Makedonije, tamošnja Vlada je raskinula saradnju sa navedenom kompanijom nakon dobijanja izveštaja Svetske banke. S druge strane, u Srbiju je došla najrespektabilnija kineska kompanija Sinohydro, kojoj je tekst posvetio ugledni Financial Times a o njoj je pisao B92. Navedena kompanija sa 130.000 zaposlenih, koja se bavi svim vrstama energetskih i infrastrukturnih projekata, zainteresovana je za Koridor XI i Moravski koridor, a otvorila je Evropsku kancelariju upravo u Beogradu. Nalaze se na 14. mestu ENR 225 liste, a na drugom među kineskim kompanijama u internacionalnim poslovima. China State Construction Engineering Corporation – CSCEC, izrazila je takođe interesovanje za projekte u Srbiji. Ova velika kompanija sa ENR 225 liste se bavi visokogradnjom – oblakoderima i hotelskim kompleksima, i ovde teško može naći projekat u skladu sa svojom ekspertizom. Ali teško da će i dobiti šansu pošto se takođe nalazi na crnoj listi Svetske banke, uz CRBC kao još jedna među 14 kažnjenih kineskih kompanija. Crna lista inače broji preko 300 kompanija iz celog sveta.U Srbiju su trbuhom za kruhom jureći koridore koje će Kina finansirati sa preko milijardu evra, došle i neke manje kompanije putogradnje takozvane "provincijske" kompanije, kao što su Chongqing International Construction Corporation - CICO i Shandong Hi-Speed Group. CICO se u pokrajinskoj Vladi interesovao za koridor Novi Sad-Loznica. Shandong se sa druge strane prijavio na prakticno sve koridore “u ponudi”, iako podaci na njihovom sajtu ukazuju da su prvenstveno diversifikovana investiciona kompanija a ne građevinska firma i da u građevinskom delu grupe imaju svega 4.500 zaposlenih. Ova kompanija je ipak poznata u svetu, ali po pogrešnom predračunu troškova gradnje sada već čuvenog Qingdao Haiwan mosta, koji su naručili za potrebe svoje provincije. Shandongovi inženjeri su predračunali troškove na milijardu evra, a konačni trošak gradnje je izašao na neverovatni pet ili šest puta veći iznos! Ovo je odgovor i najbolji dokaz da "nije svejedno", i da je pravi izbor izvođačke kompanije presudan.

Plata u Srbiji na 34.mestu u Evropi
Izvor: Novosti
Prosečan Srbin raspolaže sa tri puta nižim godišnjim dohotkom od prosečnog Evropljanina.
Prema studiji o kupovnoj moći nemačke agencije za istraživanje tržišta GfK, građani Srbije nalaze se na 34. mestu od ukupno 42 evropske zemlje, a raspolažu sa 2.996 evra po glavi stanovnika godišnje."U poređenju sa državama bivše Jugoslavije, Srbija se prema kupovnoj moći stanovnika može svrstati u zemlje srednjeg ranga“ - ističu u GfK agenciji. Prosečan iznos kojim raspolažu potrošači ove godine najbliži je onom u Bugarskoj, ali čini svega oko tri petine iznosa koji je na raspolaganju građanima Hrvatske. Sa 10.356 evra po glavi stanovnika, Slovenija je neprikosnoveni lider među zemljama istočne Evrope. Postoje značajne razlike između severnih i južnih delova Srbije kada je reč o kupovnoj moći stanovnika. Kada je reč o regionima, najviši standard je u Vojvodini, tako su tri od četiri okruga sa kupovnom moći iznad republičkog proseka nalaze upravo u toj pokrajini. Okrug grada Beograda ističe se po najvišoj kupovnoj moći, 30 odsto iznad republičkog proseka. Interesantno je da stanovnici Beograda na godišnjem nivou raspolažu sa 500 evra više nego stanovnici Rumunije u proseku, ali i 500 evra manje od žitelja Crne Gore. "Najveći deo jugoistočnog dela Srbije raspolaže kupovnom moći ispod proseka. Sa skoro četrdeset posto manjim iznosom od prosečnog, raspolažu stanovnici Topličkog okruga, koji je ujedno i najsiromašniji okrug u zemlji", pokazuje najnovije istraživanje GfK. I dok Srbi raspolažu sa dohotkom koji je skoro sedam puta niži od nemačkog, prosek za Evropu iznosi 12.806 evra. Najsiromašnija je Moldavija sa 1.257 avra po stanovniku, a najbogatiji Lihtenštajn, gde je kupovna moć dostigla 57.000 evra godišnje. Ako je za utehu, bogatije države imaju i daleko više troškove života.

23. novembar 2012.

Radnicima „prekipelo” u Mlekari „Subotica”
Najavljene reorganizacije prethodile su gašenju nekoliko mlekara, a tim povodom sindikat zahteva objašnjenje od rukovodstva
Subotica – Umesto najavljivanog izlaska na strane berze ili prodaje nekoj velikoj kompaniji, Mlekari „Subotica“ preti zatvaranje, tvrdi za „Politiku“ Jelena Nimčević, predsednik fabričkog sindikata. Prvi čovek sindikata te mlekare kaže da je odlučila da izađe u javnost jer je reč o reorganizaciji koja je već dovela do zatvaranja mlekara u Odžacima, Pivnicama, Novom Sadu i Zaječaru.– Naš distributivni centar premešten je u nacionalni log, a sindikat je dobio i zvanično obaveštenje da je u planu premeštanje našeg magacina, kao i transporta u Beograd. Takođe, najavljeno je i da će od 1. januara naredne godine i celokupna administracija „Mlekare“ biti preseljena u „Imlek”. Mi ne znamo šta to znači za naše zaposlene, koji će dobiti otpremnine ili će potpisati ugovor o prelasku u nacionalni log, gde im se u narednih godinu dana garantuje plata u visini sadašnje, ali njihova budućnost je neizvesna – kaže Nimčevićeva.Uostalom, u Mlekari „Subotica“ sada radi 12 bivših radnika „Novosadske mlekare“ koji svaki dan putuju 200 kilometara do svog radnog mesta. Za sada imaju organizovani prevoz i svi rade u dnevnoj smeni, što je podrazumevalo da se Subotičani angažovani na ovim poslovima prebace u noćnu smenu. Jelena Nimčević kaže da je najavljeno da će i ovi „novosadski“ radnici biti razmešteni po odeljenjima, što će verovatno dovesti do toga da će odustati od takvog radnog mesta.– Ubeđuju nas da se celokupna reorganizacija radi zbog smanjenja troškova proizvodnje, a dokazano je da ne postoji ekonomska opravdanost prebacivanja naših odeljenja u nacionalni log. Tražili smo te ekonomske podatke od poslodavca, ali ih nismo dobili i iskoristićemo sve zakonske mogućnosti da nam oni budu dostavljeni. Mi nismo protiv našeg poslodavca i ne radimo protiv njega, ali se ne slažemo sa nekim njegovim postupcima – kaže Jelena Nimčević.U Mlekari „Subotica“ zaposleno je 250 radnika, od čega je 239 sindikalno angažovano. Ovo je i jedina naša mlekara koja ima dozvole za izvoz, i sve međunarodne sertifikate kojima se potvrđuje da je ovdašnji proces proizvodnje isti kao i u bilo kojoj drugoj mlekari u Evropi. Subotička mlekara ima i stabilan ulaz mleka sa 237 farmi i do sada su prerađivali oko 170.000 litara dnevno, a Jelena Nimčević kaže da nakon zatvaranja okolnih mlekara sada prerađuju i do 220.000 litara. Od 2003. godine posluju u okviru Investicionog fonda „Salford“ koji je formirao i Denjub fuds grupu, i u više navrata najavljivana je njena prodaja velikim evropskim brendovima, ali su u poslednjem trenutku kupci odustajali.

Psiholog predaje engleski, kineziterapeut fizičko
Izvor: RTV NOVI SAD
Novim Pravilnikom o stepenu obrazovanja nastavnika proširena je lista zvanja za izvođenje nastave u osnovnim školama, što je prema tvrdnjama predstavnika Sindikata prosvete, dodatna degradacija profesije prosvetnog radnika.
Tako, na primer, za posao nastavnika fizike u osnovnoj školi može da konkuriše master fizike, smer meteorologija; časove informatike može da drži profesor tehnike i mediotekarstva, dok nastavnik muzičkog može biti dirigent ili čembalist.Takođe, ukoliko ste mislili da pedagozi, psiholozi i bibliotekari mogu da rade isključivo u svojoj struci, prevarili ste se.Novim Pravilnikom o stepenu obrazovanja nastavnika u osnovnim školama, omogućeno im je da predaju engleski nižim razredima, dok diplomirani organizator sportske rekreacije i kineziterapeut može da konkuriše za mesto nastavnika fizičkog.U celoj priči najmanje je jasno zašto se dodatno proširuje lista kandidata za nastavnika, kada u ovom trenutku 2.000 profesora razredne nastave čeka na posao.

22. novembar 2012.

Salford hoće da zatvori i Subotičku mlekaru?
Izvor: Kamatica, B92, Beta,
Predsednica sindikata Subotičke mlekare Jelena Nimčević izjavila je da Salford grupacija ima nameru da zatvori i Subotičku mlekaru. Kako je najavila zbog toga će bez posla ostati 40 radnika.- Namera Salford grupacije je da uradi restrukturiranje po principu prebacivanja transporta, radnika, magacina i kancelarija u beogradski Imlek, pod obrazloženjem da je to jeftinije - kazala je Nimčevićeva.Prema njenim rečima, Subotičku mlekaru čeka "sudbina" Zemunske, Pivničke, Odžačke, Novosadske i Zaječarske mlekare. Nimčević je ocenila da je strah i uznemirenost zaposlenih u Subotičkoj mlekari opravdan, jer "žele da je zatvore, kao što su zatvorili i Novosadsku mlekaru". - Moramo da dignemo glas i da se izborimo za naša prava, jer će u Subotičkoj mlekari bez posla ostati više od 40 radnika. Niko nema pravo da narušava finansijsku moć Subotičke mlekare u korist drugog subjekta - kazala je Nimčević. Dodala je da se sindikat obratio i lokalnoj samoupravi, u nameri da se sačuva "jedna zdrava i profitabilna firma kao što je Subotička mlekara".

Saopštenje Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi
Ne prodavati PKB
Izvor>Danas
Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi apelovao je na vlast da ne dopusti da spekulisanje prodajom Poljoprivredne korporacije Beograd rezultira „još jednom problematičnom prodajom preostalih nacionalnih resursa“. Iz perspektive sindikata, jedino moguća i potencijalno dobrodošla je adekvatna manjinska dokapitalizacija radi dalje modernizacije proizvodnje, kako bi se zaštitila prava radnika i nacionalni interesi Srbije.U saopštenju sindikata navodi se da PKB, nakon promene vlasničke strukture i prelaska u okrilje grada Beograda, danas predstavlja pojedinačno najvažniji faktor u snabdevanju tržišta mlekom i svežim mesom.Sindikati ističu da PKB izmiruje apsolutno sve obaveze prema državi od 1. marta, da je kompanija ove godine investirala 15 miliona evra u proizvodnju, da predstavlja najveću farmu muznih krava u celoj Evropi, da će prvi put nakon 20 godina, poslovnu godinu završiti s profitom i da se, kako ističu, za 2000 zaposlenih redovno isplaćuju prosečne neto zarade od 46.000 dinara...

Sindikat: Radnici "dovedeni na ivicu ambisa"
Izvor: Kamatica, Beta
Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala upozorio je danas da nije tačna tvrdnja pojedinih privrednika da postojeći Zakon o radu onemogućava veće zapošljavanje ukazujući da je surova realnost da se prava radnika u Srbiji ne poštuju.
- Nije smetnja zakon o radu odnosno neke njegove odredbe koje tobože sprečavaju veću zaposlenost, a otpuštanje radnika košta 'više' nego razvod - već dugi niz godina sprovođen neoliberalni koncept društva i odsustvo društveno i socijalno odgovornog ponašanja političkih i privrednih elita - rekao je predsednik sindikata Duško Vuković.Vuković je upozorio da su radnici u Srbiji "dovedeni na ivicu ambisa" i da minimalna zarada ne može da podmiri ni osnovne egzistencijalne potrebe.- Svedoci smo iz godine u godinu masovnog smanjenja broja zaposlenih, a porasta rada 'na crno', sve nižih zarada, uključujući i minimalne zarade koje realno ne podmiruju potrošačku korpu i dostojanstvo života... - rekao je on.Podsetimo, predsednik poslovnog udruženja Poslodavac Miodrag Kostić rekao je da postojeći Zakon o radu veoma komplikuje proceduru otpuštanja radnika i više vodi računa o zaposlenom koji treba da dobije otkaz, nego o onome koji treba da ostane da radi.Kostić se našalio i da mu je bilo mnogo lakše da se razvede od žene nego da otpusti radnika.

Nikolić: Hoću da plate budu veće
Izvor: Tanjug
Vršac -- Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da će insistirati da plate radnika budu veće, ali nije izneo više detalja o tom svom planu.
Nikolić je najavio da će tokom njegovog mandata biti mnogo stranih investicija, a da je investicija u Vršcu italijanske kompanije Lamp san prospero, koja se bavi bavi proizvodnjom aluminijumskih i plastičnih folija za farmaceutsku industriju, samo jedna od njih. Nikolić je posetio i Vršačku pivaru koja je najstarija u Srbiji, i pozvao investitore da ulažu u tu pivaru, kojoj je potreban strateški partner. Nikolić je u prisustvu ambasadora Nemačke Vilhelma Hajnca, Italije Armanda Verikija i Velike Britanije Majkla Devenporta poručio da je pivari, koja se nalazi u stečaju, neophodan strateški partner. "Vi ćete probati pivo i ako vidite da vredi, a ja znam da vredi, radićemo na tome" kazao je Nikolić ambasadorima. Predsednik Srbije je objasnio da je u predizbornoj kampanji obišao "Vršačku pivaru" i da je i tada verovao da ona mora da opstane."Ako i vi sada imate utisak da ovim ljudima treba pomoći, da ova pivara vredi i da treba da opstane, znajte da ovoj pivari treba stateški partner", istakao je Nikolić. On je novinarima ispričao i da se sa novim nemačkim ambasadorom na prijemu u ambasadi te zemlje dogovorio da zajedno obiđu ovu pivaru."Tada ste pohvalili nemačko pivo, a ja sam rekao da imamo i mi naše i obećali smo da ćemo se ovde naći da se uverite u to" rekao je Nikolić.Direktorka pivare Ljiljana Dobrosavljević je istakla da je to najstarija srpska pivara osnovana 1742. godine kada su postavljeni temelji pivarstva u Vršcu. Ona je istakla da se pivara danas nalazi u stečaju i da se nada da će pronaći dobre kupce jer za to ima sve neophodne kvalitete. Prema njenim rečima, dok god i jedna flaša izlazi iz Vršačke pivare za njih pivara živi.Nikolić je izjavio da će Srbija ispuniti sve uslove koje je EU postavila i drugim zemljama kandidatima, ali da bi postavljanje novih uslova značilo da Evropa neće Srbiju."Ako nas hoćete, tu smo, a ako imate nove uslove, znači da nas nećete", rekao je Nikolić u Vršcu prilikom otvaranja fabrike italijanske firme Lamp ist (east), koja je deo kompanije Lamp san prospero.

21. novembar 2012.

Metalska industrija Srbije u veoma teškom stanju
Izvor>Beta
Metalska industrija Srbije je u velikoj krizi i da bi opstala mora da obezbediti posao na domaćem tržištu, ocenjeno je u utorak na javnom slušanju o stanju u metalskoj industriji Srbije."Svi poslovi u Srbiji moraju biti dodeljeni preduzećima u metalskoj industriji Srbije," izjavio je predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović na javnom slušanju u Skupštini Srbije.Prema njegovim rečima, ukoliko to bude učinjeno proizvodnja će odmah skočiti za 20 odsto.Vujović je rekao da se mora zabraniti da sva javna i javno komunalna preduzeća i lokalne samouprave koriste proizvode stranih firmi iz metalske industrije.Prema njegovim rečima, potrebno je oebzbediti i jeftina sredstva za obrtni kapital, sredstva za zapošsljavajne i nastaviti restrukturiranje preduzeća.

Bez dogovora Saveza sindikata i Vlade RS
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Predstavnici Vlade i Saveza sindikata Republike Srpske, nakon šestosatne javne rasprave, nisu postigli saglasnost o prednacrtu ekonomske politike i budžeta Republike Srpske za 2013. godinu. "Sindikat neće prihvatiti nijednu odluku koja je usmjerena ka umanjenju stečenih radničkih i sindikalnih prava", naglašava se u saopštenju Saveza sindikata Republike Srpske.U saopštenju se napominje da je težište zahtjeva Saveza sindikata Republike Srpske na smanjenju stope nezaposlenosti, očuvanju postojećeg broja zaposlenih, reindustrijalizaciji, finansijskoj disciplini i odgovornosti.Savez sindikata Republike Srpske, koji čini 15 granskih sindikata, svoje zahtjeve u vezi sa ekonomskom politikom i budžetom Srpske za 2013. godinu usmjerio je ka jačanju realnog sektora, odnosno prava zaposlenih u realnom sektoru, kao i prava radnika zaposlenih u javnom sektoru.Predstavnici Unije sindikata budžetskih i javnih korisnika u Savezu sindikata ostali su pri svojoj odluci od 19. novembra, uz saglasnost da se o budžetu za iduću godinu nastave pregovori sa resornim ministrima i Vladom RS.Premijer Republike Srpske Aleksandar Džombić naglasio je da će Vlada razmotriti sve dostavljene i izrečene stavove sindikata u vezi sa ekonomskom politikom i budžetom za 2013. godinu i izjasniti se o njima, dodaje se u saopštenju.U javnoj raspravi, koja je danas održana u Domu sindikata u Banjoj Luci, delegaciju Vlade RS predvodio je premijer Aleksandar DŽombić, a delegaciju sindikata predsjednik Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić.

20. novembar 2012.

Мартиновић: Нема сагласности за продужење рада на одређено
Izvor> Pravda
БЕОГРАД – Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Зоран Мартиновић рекао је данас да нема сагласности социјалних партнера за две кључне промене Закона о раду, које се односе на продужавање рада на одређено и исплату отпремнина.Мартиновић је гостујући на РТС-у нагласио да је на предлог Међународног монетарног фонда припремљена верзија Закона о раду која је подразумевала могућност продужавања рада на неодређено са 12 месеци на три године и исплату отпремнина према радном стажу који је проведен код последњег послодавца.- Ми смо доста времена провели са социјалним партнерима, дефинисано је да нема сагласности и то је оно што нас онеспокојава. Синдикати сматрају да продужавање рада на три године представља даље обесправљивање раднике, док послодавци сматрају да би то поспешило запошљавање – рекао је Мартиновић.Он је додао да су послодацви тражили да исплаћују отпремнине запосленима само за радни стаж који су провели код њих, али има и запослених са дугим радним стажом и да никада нису добили отпремнине и да се тренутно ради на проналажење решења како би се и они обештетили.Мартиновић је казао да се приводе крају измене Закона о штрајку и Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, и да се нада да ће ускоро бити и усвојени.- Остало је само неколико отворених питања. Рецимо код Закона о штрајку, то је могућност исплате зарада током штрајка – нагласио је он.Што се тиче Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, Мартиновић је нагласио да је једна од измена и укидање пенала послодавцима који нису могли да запосле особу са инвалидитетом.До сада су послодавци плаћали две врсте пенала, док ће изменама Закона предвиђено да плате само новчану надокнаду у износу 50 одсто од просечне плате.

15. novembar 2012.

Sindikat pravosuđa zahteva izjednačavanje zarada
Izvor> Danas
Beograd - Sindikat pravosuđa Srbije zahteva od Ministarstva pravde i Ministarstva finansija da se zarade u pravosuđu izjednače, kao i da osnovica za obračun plata bude ista kao u Vojsci Srbije ili policiji, odnosno da bude 25.512 dinara. Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, kaže za Danas da su se članovi ovog sindikata pre dva dana sastali sa predstavnicima Ministarstva pravde kako bi otpočeli socijalni dijalog. Prema njenim rečima, zaposleni u pravosuđu primaju često i duplo manje plate od zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Spremačice i kafe kuvarice u sudu primaju platu koja je manja od republičkog minimalca i iznosi nešto više od 18.000 dinara, dok je mesečna zarada daktilografkinja i zapisničara oko 28.000. Plata sudija i tužilaca iznosi 96.000 dinara. Sa druge strane, predsednik bilo koje opštine u Srbiji, bilo razvijene ili nerazvijene, prima duplo veću platu od sudijske, što za nas predstavlja diskriminaciju, ukazuje Miloševićeva. Prema njenim rečima, predstavnici sindikata će od premijera Ivice Dačića i ministra finansija Mlađana Dinkića zahtevati objašnjenje po kojim kriterijumima su utvrdili da administracija u pravosuđu radi manje složene poslove i na osnovu toga imaju najniže plate.

14. novembar 2012.

Продужен колективни уговор са синдикатима Железаре
Izvor> Tanjug
БЕОГРАД – Менаџмент „Железаре Смедерево“ добио је данас одобрење Радне групе Владе Србије за железару да са репрезентативним синдикатима потпише Анекс о продужењу важења постојећег Колективног уговора у трајању од једног месеца, до 15. јануара 2013. године.Тиме је избегнута ситуација да 5.200 запослених у „Железари Смедерево“ остану без Колективног уговора и да настане “безуговорно стање”, у коме се не би знала права и обавезе запослених и послодавца, саопштили су данас репрезентативни синдикати у Железари „Независни синдикат металаца“, „Самостални синдикат“ и синдикат АСНС.Потписивање Анекса о продужењу важења постојећег Колективног уговора у трајању од једног месеца, са могућношћу даљег анексирања, синдикати су оценили као свој велики успех у циљу заштите права и интереса запослених.Анексирањем постојећег Колективног уговора радници задржавају сва права и обавезе која су запослени имали у претходне три године. Такође се даје шанса новом стратешком партнеру да са репрезентативним синдикатима уговори нов колективни уговор, како је то прописано позитивним законима Републике Србије, наводи се у саопштењу ова три синдиката.

Dan štrajkova - neredi u Evropi
Izvor: B92, Tanjug, Dojče vele
Madrid -- Talas nezadovoljstva zapljuskuje Evropu. Protesti radnika u Španiji, Portugalu, Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji. Bilo sukoba, 150 uhapšenih.

U okršajima demonstranata i policije u Madridu ima više desetina povređenih, a grupa od stotinjak studenata se sukobila s policijom u Milanu.

Evropska konfederacija sindikata je pozvala radnike da u što većem broju izađu na ulice, a u protestima će učestvovati 40 organizacija iz 23 evropske zemlje. Rojters navodi da se milioni očekuju na ulicama.

"Oštre mere štednje su slepa ulica, od koje moramo da odustanemo. One samo povećavaju nejednakosti, zbog njih raste socijalna nestabilnost, a ekonomska kriza se ne rešava", saopštilo je udruženje sindikata, koje je Dan evropske akcije i solidarnosti označilo i kao Prvi panevropski generalni štrajk.

Pirinejsko poluostrvo biće posebno pogođeno, jer sindikati od ponoći organizuju generalni štrajk, a širom kontinenta je već otkazano više od hiljadu letova i saobraćaj je blokiran.

U Španiji se boje "grčkog scenarija", dok drugi smatraju da je državi potreban radikalni novi početak. Tamo su i protesti najradikalniji. Do večeri kada je na ulice Madrida izašlo na destine hiljada demonstranata, 118 osoba je uhapšeno, dok je 74 ljudi, među kojima 43 policajca povređeno.

Među uhapšenima su dve osobe kod kojih je pronađen materijal za pravljenje eksploziva. U centru Madrida policija je u jednom okršaju sa demonstrantima upotrebila i gumene metke, a više izloga je razbijeno, naveo je Rojters.

Na glavnom trgu u španskoj prestonici bio je okačen transparent "Oduzimaju nam budućnost", dok je iznad demonstranata, kojih se prema najvećem španskom sindikatu Komisiones obreras okupilo više od milion, preletao policijski helikopter.

Foto: Beta, AP
Podršku međunarodnom danu akcije dala su i tri sindikata u Srbiji. U organizaciji Policijskog sindikata Srbije, Ujedinjenih sindikata Sloga i Novog sindikata zdravstva u Beogradu se okupilo oko 300 ljudi.

Demonstranti su tokom jutra lepkom i novčićima "blokirali" bankomate, a na izlozima u mnogim gradovima osvanule su nalepnice s porukama protiv vlade i evropskih mera štednje.

Sindikati su saopštili da se štrajku priključilo skoro sto odsto radnika u industriji automobila, energetike, brodogradnje i građevine. Zvaničnica ministarstva rada Kristina Dijas ipak kaže da se štrajk neznatno primećuje u oblastima otpreme robe i prodaje hrane u najvećim gradovima.

Ona je kazala da je potrošnja električne energije, koja je pokazatelj industrijske aktivnosti, smanjena za 11 odsto.

Protesti su prerasli u nasilje i u Italiji, gde se destine hiljada studenata i radnika u više gradova sukobilo sa policijom, a upotrebljen je i suzavac.

U Rimu su demonstranti na policiju bacali kamenice, flaše i petarde, a oko 60 ljudi uhapšeno.

Sukoba je bilo i u Portugalu, gde je policija upotrebila pendreke kako bi rasterala demonstrante ispred parlamenta u Lisabonu, a tom prilikom povređeno je pet osoba, od kojih jedna teže.

Demonstranti su gađali policiju kamenicama više od sat vremena, a zatim su policajci uzvratili i rasterali demonstrante, prenosi AFP. Protesti protiv mera štednje održane su i u drugim portugalskim gradovima, uključujući Porto na severu zemlje gde se okupilo oko 2.000 ljudi.

Štajkovi u Španiji i Portugaliji pored najnasilnijih bili su i najveći, pri čemu je na stotinu letova otkazano, škole su zatvorene, automobilska industrija je bila u prekidu, dok su lučki i železnički saobraćaj radili smanjenim kapacitetom.

Oko 100 demonstranata protestovalo je mirno u centru Atine, noseći velike italijanske, portugalske i španske zastave i transparente sa natpisom "Stvarno je dosta". Sindikati su izašli na ulice tokom dana i u Francuskoj, Poljskoj i Kipru, a belgijskim demonstrantima je u pomoć pritekla i magla, pa su železničke veze sa drugim zemljama obustavljene
U Francuskoj pet sindikata organizovalo protestne šetnje u više od 100 gradova, ali nije pozvalo na štrajk.Mirnih demonstracija sa manjim brojem učesnika bilo je i u Nemačkoj, Holandiji i Danskoj.
Španci: Vlada nije ispunila obećanja
Penzionisani profesor istorije Alberto Lopez 40 godina je pokušavao da svoje studente nauči da je španska demokratija, zbog još prisutnih posledica građanskog rata i Frankove diktature, veoma krhka:„Španci, posle 40 godina diktature, još nisu naučili da cene demokratiju. Nismo savladali proces tranzicije. Mislim da moramo iznova da organizujemo našu državu, da moramo početi od početka.“ Upravo to traže i hiljade ljudi koji skoro svakodnevno protestuju na ulicama Madrida, Valensije ili Barselone, uprkos kiši, hladnoći i vetru. U današnjem generalnom štrajku učestvovaće i službenici javnih službi. Svi oni zahtevaju veću transparentnost i pravdu i žele da sačuvaju posao. Pod udarom kritike nalazi se i javna administracija zbog beskorisnih fondacija, škola, univerziteta i preklapanja nadležnosti. Direktor filmske kompanije „Onli 925“ Oskar Vigiola podržava masovne proteste: „Naša vlada nije ispunila izborna obećanja, lagali su nas. Građani imaju pravo da na ovaj način utiču na rad vlade.“ Premijer Marijano Rahoj želi da racionalizuje zdravstveni sistem i uvede obavezno sufinansiranje. Ono što je u Nemačkoj već dugo na dnevnom redu, u Španiji je realnost: dodatne takse za određene posete lekaru i recepte. Bolnice se privatizuju, a razna smanjenja predviđena su i u javnom obrazovanju. Skoro 40.000 nastavnika ostalo je bez posla. Španski sindikati, naravno, ne podržavaju politiku vlade. Predstavnik sindikata CCOO Fernando Lokano kaže: „Štednja i rast moraju se kombinovati tako da stimulišu privredu i otvaranje novih radnih mesta.“
Velika nezaposlenost
Nezaposlenost u Španiji je veća od 24 odsto. U deset procenata španskih domaćinstava nezaposlena su oba roditelja. Nezaposlenost među mladima prešla je 50 odsto. Prošlog petka jedna žena se bacila kroz prozor jer nije bila u stanju da otplaćuje hipoteku za kuću. Više od 500 ljudi svakog dana gubi krov nad glavom jer nisu u stanju da plate hipoteku. „Ljudi gube kuće i potom moraju dodatno da plaćaju dugove. To je vrzino kolo“, kaže Ana Sakistan, stručnjak za imovinska prava. Učiteljica francuskog Aurora Gomez Arahal neće učestvovati u generalnom štrajku. „Umorna sam“, kaže, iako ima sve razloge da protestuje. Ali ne veruje da izlazak na ulice može nešto da promeni.

Završen protest tri sindikata u Beogradu
Izvor>Tanjug
Protestni skup tri sindikata održan je u centru Beograda u znak solidarnosti sa evropskim radničkim sindikatima u okviru međunarodnog dana akcije čiji je cilj poboljšanje radničkih prava. Organizatori protesta, koji je protekao mirno, bili su Ujedinjeni sindikati Srbije "Sloga", Policijski sindikat Srbije i Novi sindikat zdravstva čiji predstavnici su istakali da je uz podršku evropskim kolegama cilj okupljanja i poboljšanje položaja radnika, penzionera i studenata u Srbiji.Protest je počeo na Trgu Slavija, ispred spomenika Dimitriju Tucoviću odakle je kolona sa stotinak pristalica tri sindikata otišla, ne ometajući saobraćaj do zgrade Vlade Srbije gde je protest završen predajom na portirnici sindikalnih zahteva čija je osnova obezbeđivanje boljeg života za radnike.Predsednik Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović rekao je da su članovi tih sindikata danas pokazali da su deo Evrope i da ovim okupljanjem žele da se suprotstave "neoliberalnom kapitalizmu, tajkunima i svima koji su opljačkali državu".On je kritikovao "velike sindikate" čiji se predstavnici nisu odazvali pozivu organizatora protesta istakvši da i "Sloga" želi da učestvuje u socijalnom dijalogu sa vladom.Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko MIjailović je rekao da je taj reprezentativni sindikat uvek uz svoj narod istakavši da "poltičari nisu uspeli da posvađaju policiju sa narodom".Mijailović se založio za obezbeđivanje boljih uslova rada i odgovarajuće opreme za policajce istakavši i da je obaveza vlasti da obezbedi egzistenciju svih radnika i penzionera.Protest je podržao i Studentski pokret ciji predstavnik Aleksandar Đenić je rekao da se studenti, time što se solidarišu sa radnicima, bore i za svoju buduću radničku egzistenciju.Protest je simbolično počeo ispred spomenika jednom od utemeljivača socijalističke ideje u Srbiji Dimitriju Tucoviću sa nadom, kako je istaknutno na početku skupa, da će se u budućnosti te ideje ostvariti u našoj zemlji.Učesnici protesta, koji je preventivno obezbeđivalo desetak policajaca, nosili su sindikalne zastave i razne parole u kojima se traži poboljšanje uslova rada, veće plate, sprečavanje korupcije. Na čelu kolone koja je neometajući saobraćaj prošla od Slavije do raskrsnice Kneza Miloša i Srpskih vladara bio je tricikl kojim se simbolično ukazuje, kako su objasnili organizatori, na 27. mart 1941. kada je u Srbiji počela borba za slobodu.Na triciklu je bio istaknut transparent "bolje rat nego pakt", a učesnici protesta su objasnili da je to simboličan natpis i da oni žele "da ratuju za pregovarčkim stolom i putem razgovora".

12. novembar 2012.

EKSKLUZIVNO PRIVREDA JEDINSTVENO NASTUPA U SOCIJALNOM DIJALOGU
Izvor: Press
Poslodavci prave konfederaciju
Natalija Sekulić Zajedno -Okosnicu novog saveza trebalo bi da čine klub „Privrednik", udruženje
„Poslodavac", Unija poslodavaca Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća
Domaća udruženja poslodavaca odlučila su da se udruže u Konfederaciju poslodavaca i tako ojačaju pregovaračku poziciju u socijalno-ekonomskom dijalogu sa Vladom i sindikatima, saznaje Press.Ideja je da se što više udruženja poslodavaca okupi na jednom mestu povodom zajedničkog cilja. Okosnicu novog saveza trebalo bi da čine klub „Privrednik", udruženje „Poslodavac", Unija poslodavaca Srbije i Asocijacija malih i srednjih preduzeća. Kako naš list saznaje, očekivanja privrednika su da se ovom novom savezu priključe i sva sektorska udruženja, klasteri i lokalna udruženja poslodavaca, čime bi se „pokrilo" oko 70 odsto zaposlenih u privatnom sektoru. Sarađivalo bi se vertikalno, odnosno po delatnostima - tekstilci sa tekstilcima, hotelijeri sa hotelijerima, i tako dalje...
Konfederacija poslodavaca zalagaće se da dobije reprezentativnost, kako bi u pregovorima sa državom izdejstvovala što veći prostor da utiče na kreiranje zakonskih rešenja. Ko bi vodio sve poslodavce za sada se ne zna, ali se u dobro obaveštenim krugovima može čuti da bi to mogao da bude neko od rukovodilaca već afirmisanih udruženja privrede.
Tačno je, razgovaramo
Predsednik kluba „Privrednik" Branislav Grujić u izjavi za Press ne spori da se o konfederaciji poslodavaca priča među privrednicima.- Postoje razgovori, ali je to sve daleko od konkretizacije. Ideja je da se na jednom mestu objedine svi interesi poslodavaca, koji su na izvestan način sada razbijeni, pa svako udruženje gura neke svoje prioritete - rekao je on.Nešto više informacija dobili smo u udruženju „Poslodavac", koje je od Ministarstva rada i socijalne politike zatražilo mišljenje o načinu i formi udruživanja, a da pritom postojeća udruženja sačuvaju identitet. Predsednik Skupštine udruženja Milan Janković objašnjava da je to važno, kako već dokazane asocijacije i udruženja ne bi izgubile legitimitet.
- Pravi se platforma za razgovor kako da na zakonit način udružimo snage i zajednički nastupamo oko pitanja koja se tiču ekonomije. Zalagaćemo se za promenu Zakona o radu, naročito za izmenu kolektivnog ugovora, kako bi odgovarao svima - poslodavcima, sindikatima i Vladi, a ne isključivo sindikatima. Da li ćemo se zvati savez ili konfederacija, manje je bitno - kaže Janković, i dodaje da bi „Poslodavac" pristao i da se utopi u ovakav savez, ali da je svestan i da pojedina udruženja na to nisu spremna.Prema tvrdnjama Unije poslodavac Srbije, na njihovu adresu nije stigao poziv da uđu u konfederaciju poslodavaca.- Do nas su stigle informacije da se razmišlja o njenom formiranju, ali zvaničnih razgovora na tu temu nije bilo. Ukoliko postoje konkretni plan i program šta bi tačno takva organizacija mogla da radi, Unija bi ga proučila i onda donela odluku - komentariše portparol UPS-a Dragoljub Rajić.Press je juče pozvao i Milana Kneževića, potpredsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, ali on nije želeo da daje izjave na ovu temu.
Sindikalci podeljeni
Sindikati, kao drugi partner u socijalno-ekonomskom dijalogu, nisu ravnodušni na ovakvu ideju. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović podseća da je sličnih planova poslodavaca bilo i ranije i da se oni nisu ostvarili, jer je to teško postići. Ipak, prema njegovoj proceni, korisno je da se poslodavci uvežu.
- Verujem i da bi angažovanje sindikata bilo još izraženije, kao jedna vrsta odgovora takvom udruženju - dodaje Orbović.
S druge strane, Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost", ima drugačiji stav:
- Ideja je besmislena. Ukoliko su spremni da imaju jednu kasu, rukovodstvo i statut, onda možemo da ih uvažimo kao jedinstvenu organizaciju. A ne da se udružuju jednim povodom, dok za sve ostalo lobiraju samostalno.
Ministarstvo: Neka se ujedine
- Nama je u interesu da poslodavci budu jedinstveni. Dobro je da postoji jedan kredibilan sagovornik, predstavnik privrede. Na takvu vrstu saradnje upućuje ih i stav Evropske komisije da je neophodan dijalog, koji uključuje pregovore, raspravu i zajedničko delovanje socijalnih partnera i institucija. Prilično dugo se čeka na ovu vrstu saveza - poručuju u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Jeftini smo: Stranci nas plaćaju i 16.000 dinara
Izvor: Kamatica, Novosti
Radnici u kompanijama koje su preselile proizvodnju u Srbiju ne hvale se visokim zaradama. Naime, dobijaju između 20.000 i 30.000 dinara iako su njihove firme dobile značajne podsticaje za otvaranje radnih mesta.Njihove zarade nikako ne povećavaju prosek grada. Rade i za poznate svetske brendove, ali kraj meseca im ne donese više od 30.000 dinara.Sa prekovremenim satima nakupi se koja hiljada više. Člansku kartu sindikata skoro niko nema. Ovo je zajedničko većini srpskih radnika zaposlenih u nekoj od stranih kompanija koje su svoju proizvodnju preselile u Srbiju, pišu Novosti. Tokom poslednjih šest godina, koliko država subvencioniše svako novo radno mesto, novac je obećan za 226 ulagača. Sa skoro 224 miliona evra otvoreno je ili bi uskoro trebalo da se otvori 40.088 radnih mesta. I svako, u proseku, košta 4.265 evra. Da bi njihov zaposleni zaradio taj novac, ako prima minimalac, trebalo bi da radi pune dve godine.Kako pišu Novosti, prosečna plata u južnokorejskoj Juri je od 25.000 do 30.000 dinara mesečno, a zarada diplomiranog ekonomiste u niškom Benetonu 16.000 dinara.Kalcedonija svoje radnike plaća oko 20.000 dinara, a pet hiljada više valjevsko Gorenje.Radnici "Prvog maja“ iz Pirota, sada dela AH grupe još se odlučuju hoće li u novu kompaniju ili uz otpremninu kući. Ko ostane da radi, primaće oko 20.000 dinara mesečno.

Pola radnog veka "na određeno", može li drugačije
Izvor: Kamatica, RTS
U Srbiji ima 750 hiljada nezaposlenih, a 60 hiljada ljudi ne prima platu. Pomoćnica ministar za rad Radmila Bukumirić kaže da izmene Zakona o radu neće stvoriti nova radna mesta niti promeniti crnu statistiku.
- Mora da dođe do promena. One treba da otklone ono što do sada nije poštovano, gde se zakon nije primenjivao, na primer, rad na određenovreme na 12 meseci. Predlog je da rad na određeno vreme traje najduže tri godine. To treba da bude u cilju ostvarivanja prava zaposlenih ipredmet razgovora među socijalnim partnerima - kaže Bukumirić Katić. Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović smatra da seizmene vrše upravo da bi se prava radnika smanjila, a osnovni razlog je, kako kaže, taj što se zakon koji postoji ne poštuje i ne primenjuje. - Poslodavci produžavaju rad na određeno vreme, tako da ljudi u tome provedu pola života. Ništa neće da se promeni i da rad na određeno vreme bude produžen na tri godine. Mi ne vidimo šta se time dobija - tvrdi Orbović. Za Milana Kneževića, predsednika Asocijacije za mala i srednjapreduzeća, Zakon o radu je nasleđe komunizma i smatra da nove mere ne doprinose rešenjima. - Ja zapošljavam radnike kad mi posao iskaže potrebu da zapošljavam. Ne otpušta poslodavac, već posao. Ako poslodavac zapošljava na godinu dana, zašto ne može na koje god hoće vreme. Ne otpuštamo mi iz hira - rekao je Knežević.

9. novembar 2012.

MEHANIZAM KOLEKTIVNE ŽALBE
SNAŽNO ORUŽJE U RUKAMA SINDIKATA
Izvor> SSSS
Delegacija Evropskog komiteta za socijalna prava, Savet Evrope održala je 6. decembra, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, prezentaciju Evropske socijalne povelje i mehanizma kolektivne žalbe socijalnim partnerima u Srbiji.
Revidirana Evropska socijalna povelja, kao i njen prethodni tekst naglasile su dva osnovna principa socijalne Evrope - princip jednakosti i jednakog postupanja, što podrazumeva zabranu diskriminacija na svim nivoima i u svim sferama, počev od zapošljavanja, preko zdravstvene i socijalne zaštite, do obrazovanja i prava na informisanje. Pored toga, utemeljena je i zaštita od otpuštanja, pravo na pravičnu naknadu i zaštita od insolventnosti, posebno kod onih poslodavaca i firmi koje se nalaze izvan zemlje gde je angažovana radna snaga.
Srbija je ratifikovala Revidiranu evropsku socijalnu povelju, ali ne i Dodatni protokol koji se odnosi na institut kolektivne žalbe.
Prepoznajući značaj ovog instituta, sindikati su prošle godine u okviru projekta “Balkanska mreža za dostojanstven rad” podržali inicijativu za njegovu ratifikaciju.
Na prezentaciji je ukazano na jednostavnost procedure žalbe Komitetu za socijalna prava, mogućnosti koje su na raspolaganju sindikatu i sudsku praksu koja se odnosi na njihove žalbe. Pravo žalbe imaju međunarodne organizacije – evropske sindikalne i poslodavačke organizacije, međunarodne NVO organizacije akreditovane pri Savetu Evrope, kao i nacionalne sindikalne i poslodavačke organizacije.
Jednostavnost mehanizma je u mogućnosti upućivanja žalbe Evropskom komitetu pre iscrpljivanja svih nacionalnih žalbenih postupaka čime se procedura skraćuje, kao i upućivanja žalbe na srpskom jeziku.
Od 1998. kada je Dodatni protokol stupio na snagu do danas žalbe je uputilo 37 sindikata i 23 nevladine organizacije.
Kod upućivanja žalbe je važno dobro obrazloženje vezano za kršenje Evropske povelje potkrepljeno činjenicama i određenim brojem individualnih slučajava. Uz žalbu se dostavlja i statut podnosioca kako bi se utvrdilo da li je sadržaj žalbe iz delokruga njegovog rada. Nakon toga Komitet donosi odluku koja nema izvršni karakter, ali utiče na nacionalne odlučioce da se unesu izmene u zakonodavstvu ili predupredi loša praksa.

8. novembar 2012.

PLATE U JAVNOM SEKTORU: Ograničavanje za menadžment, izuzeti oni s nižim primanjima
Vlada Srbije trebalo bi danas da donese rešenje o granici maksimalnih zarada u javnom sektoru, sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije traže da se izuzmu zaposleni u komunalnom sektoru.
Izvor> B92
Vlada Srbije trebalo bi danas da donese rešenje o ograničenju maksimalnih zarada u javnom sektoru.Međutim, sindikati zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije protestovali su u sredu ispred zgrade Vlade sa zahtevom da se iz Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru izuzmu zaposleni u komunalnom sektoru.Oglasio se ministar privrede i finansija Mlađan Dinkić, koji je obećao da će tako i biti.- Zakon je bio namenjen za ograničavanje prekomernih plata, pre svega, onih koje su u menadžmentu javnih preduzeća, a nije bio namenjen ljudima koji su sa relativno nižim primanjima, tako da ćemo izuzeti taj član zakona. Verovatno ćemo dati i amandman na sam zakon koji je već usvojen i promeniti ga sa svim ovim zakonima koji idu u Skupštinu – kazao je Dinkić.Međutim, predsednik granskog sindikata Nezavisnost Milan Simić kaže da usmene garancije ne znače ništa i najavljuje nastavak protesta.- Mi nismo još dobili nikakve pisane garancije od Ministarstva finansija. Juče smo imali pregovore između dva sindikata na kojima je dogovoreno da bi zaključak koji ide na Vladu trebalo da bude uređen i da nam bude dostavljen danas. To bi trebalo da bude jedna pisana garancija kako bi mi odložili naše aktivnosti, koje smo najavili za ovaj petak, ali i za 16. i 26. novembar – kaže Simić.Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da bi na današnjoj sednici Vlade trebalo da bude ponuđeno rešenje koje će sprečiti da budu ugrožene zarade zaposlenih u javnom sektoru sa najnižim primanjima. Međutim, kako se nezvanično saznaje, ova tema čak i nije na dnevnom redu.

7. novembar 2012.

RADNICI "SIGME" PREKINULI ŠTRAJK
Izvor> Radio Subotica
Radnici Sigme postigli su dogovor sa rukovodstvom preduzeća i nakon više od tri meseca prekinuli štrajk. Uz učešće gradskog sindikata i lokalne samouprave u pregovorima postignuta je saglasnost da sedam radnika bude proglašeno tehnološkim viškom, i uz otpremnine ode iz preduzeća. Po rečima rukovodstva do sada su isplaćene četiri i po zarade od osam koliko im se dugovalo, a ostatak će biti namiren od prodaje nekretnina. Dalja sudbina preduzeća, koje je u većinskom vlasništvu Galeb grupe iz Šapca, zavisiće od ulaganja u domaće železnice za koje ovo preduzeće isporučuje opremu, pošto program male automatike ne može svima obezbediti zarade. Računi preduzeća su u ukupnoj blokadi koja prelazi 75 miliona dinara od 27. marta ove godine

6. novembar 2012.

Ukupan broj zaposlenih 1.725.209
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u septembru procenjuje se na 1.725.209, što je za 0,7 odsto manje u poređenju s odgovarajućim mesecom lane. U poređenju s prethodnim mesecom ove godine nije došlo do značajnije promene zaposlenosti, navedeno je u novom broju časopisa "Konjukturni trendovi", koji izdaje Privredna komora Srbije.Najveći broj radnika zaposlen je u sektorima privatnog preduzetništva, prerađivačke industrije, trgovine, zdravstva i obrazovanja. Nezaposlenih osoba krajem septembra ukupno je bilo 751.458, što je za 1,2 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine. Posebno zabrinjava što je ovom periodu povećan broj ljudi koji na posao čekaju duže od godinu dana (dugoročna nezaposlenost) za 3,25 odsto.
Stopa registrovane nezaposlenosti za septembar 2012. iznosila je 28,3 odsto. Visoka nezaposlenost je jedan od gorućih problema srpske privrede, koji je u korelaciji sa padom privredne aktivnosti, i ne može se uspešno rešavati bez značajnijeg oživljavanja proizvodnje, navedeno je u "Konjukturnim trendovima".

Radnicima će biti zabranjen štrajk van radnog mesta
Izvor> Vesti online
Vlastima je izgleda dozlogrdilo da večito rasteruju nezadovoljni proleterijat ispod vlastitog prozora, pa su odlučile, kako navode sindikalci, da napišu novi zakon o štrajku, po kome radnik neće smeti da protestuje van radnog mesta, piše beogradski Alo.
Bilo nekad, uskoro neće više moći: Radnici mogu da štrajkuju samo na radnom mestu, a ne na ulici, predviđeno je novim zakonom koji će uskoro da se nađe u Skupštini Srbije To je, kako ističu borci za sindikalna prava, samo jedna od novina koje će se naći u novom, “boljem”, izdanju zakona. "Uskoro ćemo dobiti zakon u kome se, između ostalog, definiše radno mesto zaposlenog i njegove poslovne prostorije kao mesto štrajka. To znači da neće biti više protesta na ulicama, blokiranja saobraćajnica, proleterskih parola ispred Vlade Srbije", navodi Hadži Zdravko Kovač, predsednik Nezavisnog sindikata javnih službi Vojvodine. Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ističe da novi zakon ide na ruku radnicima.
Dozvola od MUP-a
Zoran Martinović kaže da okupljanje mora da se prijavi i da se pribavi dozvola MUP-a za održavanje protesta. On dodaje će na ovaj način da se izbegne da štrajkači ostvarivanjem svojih prava istovremeno povređuju prava drugih građana. Do sada je zakonom iz 1996. godine bilo utvrđeno da poslodavac sam odlučuje o tome da li je zaposleni prekršio zakon i da shodno tome uruči radniku otkaz. Međutim, prema nacrtu novog zakona, tu oblast će sada pokrivati sudovi, pa će zaposleni ostati bez posla tek nakon što se u eventualnom sudskom postupku dokaže da je prekršio zakon", navodi Martinović. Novim zakonom utvrđuje mogućnost da poslodavac može "mrtav ladan" da otpusti radnika ako se dokaže da je štrajkovao na nezakonit način. A kako su svi naši štrajkovi u prethodne dve decenije bili više-manje nezakoniti, velika je verovatnoća da će novim zakonom i ono malo prava koja su zaposleni imali izgubiti", ističe Kovač. Sagovornik lista ističe da predlagači zakona pokušavaju donekle da ispeglaju stvar davanjem mogućnosti javnog ispoljavanja nezadovljstva zaposlenih da protestuju, ali samo kao građani, i to na mestima i prema pravilima koje uređuju drugi zakoni. "To znači da će zaposleni moći da se okupljaju, ali samo pod uslovom da traže i dobiju saglasnost MUP-a. A svi možemo da pretpostavimo kakvi su izgledi da se nezadovoljnoj, gladnoj i izvaranoj radničkoj klasi odobre štrajkovi ispred Vlade Srbije".

5. novembar 2012.

Medijski mrak, uvod u nedelju štrajkova
Izvor>RTS
Pred sutrašnji generalni štrajk, grčki novinari obustavili rad. Saobraćaj u Atini u kolapsu, jer zbog štrajka ne radi metro, a i taksisti štrajkuju. Vlada danas predstila novi paket štednje, o kojem će Parlament morati da se izjasni u sredu. Novinari su danas otvorili nedelju štrajkova u Grčkoj, uoči predstavljanja novog vladinog paketa štednje grčkim parlamentarcima. U Grčkoj vlada medijski mrak pošto su novinari štampanih i elektronskih medija stupili u 24-časovni štrajk, dan uoči generalnog štrajka u organizaciji glavnih grčkih sindikata javnog i privatnog sektora. Obustavi rada novinarima su se pridružili i transportni radnici pa je metro u Atini zatvoren, taksisti su stupili u štrajk i samo jedna tramvajska linija obrće se u prestonici što ozbiljno remeti saobraćaj, prenela je agencija AFP.Glavni grčki sindikati javnog i privatnog sektora najavili su 48-satni štrajk protiv vladinog predloga i da je u planu protestna šetnja centrom Atine.Sindikat državne elektrodistribucije DEI najavio je ulazak u generalni štrajk od večeras, a sindikati GSEE i privatni sindikat ADEDI pridružuju se opštoj obustavi rada u utorak i sredu. Očekuje se da će se vozači autobusa pridružiti štrajku u utorak čime će biti u potpunosti obustavljen javni prevoz u Atini, a biće zaustavljene i trajektne linije s okolnim ostrvima u narednih 48 sati.
Tri sata obustave rada za sutra je takođe najavljeno od kontrolora letenja. Grčka Vlada predstavila Parlamentu novi paket štednje, predlog koji mora da dobije podršku grčkih poslanika, pred najavljenu sedmicu štrajkova širom zemlje.Parlament bi trebalo da glasa u sredu o predlogu paketa štednje vrednom 13,5 milijardi evra koji se odnosi na smanjenje troškova i povećanje poreza uz mere koje bi olakšale preduzećima zapošljavanje i otpuštanje radnika, prenela je agencija Rojters.Usvajanje predloga reformi i budžeta za 2013. od presudnog je značaja za deblokiranje 31,5 milijardi evra pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije za spasavanje grčke privrede, koji je "na čekanju" od maja ove godine.

4. novembar 2012.

Nema otpuštanja u prosveti
Izvor>Beta
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović izjavio je da ove godine neće biti otpuštanja "prekobrojnih" u prosveti."Prekobrojnih je daleko manje nego što se mislilo. Ima ih 114 i mi smo sindikatima obećali da ove godine neće biti otpuštanja", rekao je Obradović u intervjuu za "Pres" od nedelje.Upitan o sumnjivim diplomama i korupciji u prosveti, Obradović je rekao da će biti proverena "isturena" odeljenja i da će svako od njih koje nije formirano u skladu sa zakonom biti ugašeno."U prethodnom mandatu sam bio u situaciji da su se javljali mnogi koji su tvrdili da se na pojedinim fakultetima štancuju doktorati. Kada sam od njih tražio da javno kažu koje ustanove su u pitanju, onda su izostajala imena i prezimena, odnosno nazivi fakulteta", rekao je ministar.Obradović je takodje rekao da su dugovi državnih fakulteta u Srbiji za grejanje u Srbiji reprogramirani i da će biti vraćeni, kao i da će biti provereno kako su se do sada trošila sredstva davana za tu namenu.

3. novembar 2012.

Novinari da učestvuju u raspravi o strategiji
Izvor>Beta
Sindikat novinara Srbije (SINOS) protestovao je u subotu zbog toga što nije pozvan da učestvuje u raspravi o Medijskoj strategiji u Arandjelovcu i ocenio da se u demokratski uredjenoj zemlji medijski zakoni ne mogu donositi bez mišljenja novinarskih sindikata."Usmeno objašnjenje za odluku organizatora da nijedan predstavnik zaposlenih nije potreban u razgovorima o boljem položaju medija, može da bude potpuna nezainteresovanost za sigurniji status novinara i zakonsku zaštitu od situacije u kojoj se nalaze zaposleni u TV Avala - bez višemesečne plate, a sada i bez posla", navodi se.Sindikat novinara se zapitao da li je cilj da značajan broj novinara i dalje radi u svakodnevnom strahu za posao, bez prava na pitanje o plati i slobodnom danu.Sindikat novinara Srbije o svemu ovome obavestio je Evropsku i Svetsku federaciju novinara.Organizator skupa u Arandjelovcu bili su Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

2. novembar 2012.

“Zastava kamioni“ domaćin Takmičenja metalaca
Izvor>
U kragujevačkoj fabrici „Zastava kamioni“ biće održano trodnevno, 39. Radno-proizvodno takmičenje metalaca Srbije.Glavni deo takmičenja biće održan u subotu (3. novembar), a proglašenje pobednika biće obavljeno dan kasnije, u 13 sati, u hotelu „Kragujevac“.Kako nam je rekao Goran Miletić, predsednik Samostalnog sindikata „Zastave kamioni“, očekuje se učešće oko 100 majstora iz dvadesetak fabrika iz cele Srbije.

Dramatičan pad broja zaposlenih u novovaroškim fabrikama
Za mašinama svega 400 radnika
Izvor>Danas
Nova Varoš - U prvom kvartalu 2012. u deset opština na području Zlatiborskog okruga bez posla je ostalo 899 ljudi, a za proteklih 12 godina radno mesto izgubilo je čak 47.875 zaposlenih. Najdramatičnija situacija je u Novoj Varoši u kojoj ima svega 400 industrijskih radnika. Ove zabrinjavajuće podatke nedavno su javnosti plasirali čelnici Saveza samostalnih sindikata Zlatiborskog okruga .
Sindikalci smatraju da je razlog povećanja broja nezaposlenih neuspešna privatizacija, koja u Srbiji nije opravdala prvobitnu svrhu. „Najgora situacija u Okrugu je u opštini Nova Varoš, gde je skoro izvršena deindustrijalizacija, te je u njoj, prema podacima sa kojima raspolažemo, ostalo svega 400 radnika u neposrednoj proizvodnji“, kaže Petrašin Drulović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Zlatiborskog okruga. On upozorava da se trend povećanja nezaposlenosti nastavlja i u mnogim drugim opštinama, kao i u gradu Užicu gde je samo početkom ove godine bez posla ostalo 580 radnika.U opštini Nova Varoš tako trenutno radi i to sa polovičnim kapacitetima svega nekoliko fabrika: „Zlatarplast“, „Plastika“ i „Sloga“, dok ih je nekoliko desetina već deceniju unazad zakatančeno, nakon neuspešnih privatizacija ili dugotrajnih stečajnih postupaka. Dugi spiskovi na evidencijama tržišta rada i gubitak radnih mesta doveli su i do dramatičnog smanjenja broja stanovnika u ovom delu Srbije. Od 2002. broj stanovnika u ovoj regiji smanjen je za 28.467 ili slikovito - nestala je cela jedna opština veličine Bajine Bašte. Po poslednjem popisu stanovništva, u gradu na padinama Zlatara ima čak tri i po hiljade duša manje nego pre jedne decenije. ŠS Zlatiborskog okruga tvrde i da može doći do potpune depoljoprivredizacije, jer, prema mišljenju sindikalaca, država već godinama malo toga čini na poboljšanju položaja poljoprivrednih proizvođača. - Neka od rešenja ovako složene situacije su stvaranje infrastrukturnih uslova poput izgradnje autoputa, modernizacija železnice, izgradnja aerodroma na Ponikvama, što su sve preduslovi za privlačenje stranih investicija, kao i podsticajna sredstva za domaća preduzeća koja bi mogla da budu zamajac celoj privredi, smatra Drulović.

1. novembar 2012.

Skupština grada Jagodine: Predstavnici Saveza samostalnog sindikata na prijemu kod predsednika Skupštine grada Jagodina i narodnog poslanika Dragana Markovića Palme
Beta
Gradski sindikat Saveza samostalnog sindikata Srbije u Jagodini i predstavnici opštinskih odbora ovog sindikata iz Pomoravskog okruga, kao i predstavnici sindikata više pomoravskih preduzeća i kolektiva razgovarali su danas, na lični zahtev, sa predsednikom Skupštine grada Jagodina i predsednikom i narodnim poslanikom Jedinstvene Srbije, Draganom Markovićem Palmom. Na sastanku, čija je tema bila strategija zapošljavanja i borba protiv siromaštva, predstavnici sindikata su ukazali na nužnost potpisavanja kolektivnih ugovora u oblastima koje do sada njime nisu regulisane kao i na poštovanje istog, tamo gde postoji, ali i na problem rada na crno i minimalne cene rada. Takođe je od strane sindikata istaknuto, da „ako Srbija hoće u Evropu, socijalni dijalog mora da postoji od dna do vrha, tačnije na relaciji sindikat, poslodavac i država jer da bi društvo moglo da se razvija, ustavno je pravo svakog građanina da radi i živi od svog rada“. Predsednik Skupštine grada Jagodina, Dragan Marković Palma, poručio je prisutnim predstavnicima sindikata da mu je poznata privredna problematika u Pomoravskom okrugu, kao i to da će uvek, kao narodni poslanik Jedinstvene Srbije, zastupati interese građana. Marković je takođe naglasio da lokalna samouprava mora da se solidariše sa onima koji teško žive, tačnije sa građanima, koji pune budžet grada. „ Porodica u Jagodini, u kojoj žive tri generacije, na mesečnom nivou, zahvaljujući socijalnoj politici koju grad sprovodi, uštedi oko 40 000 dinara tako što je kod nas najniža cena vrtića i u proseku iznosi 17 evra, tako što đaci, učenici i penzioneri ne plaćaju gradski prevoz, što opštinski automobili voze građane na preglede u veće Kliničke centre, što stari i bolesni imaju besplate lekove, prvaci dobijaju po 8000 dinara kada pođu u školu, dobijaju besplatno školske rančeve sa priborom,osnovci i srednjoškolci idu besplatno na more i drugim privilegijama koje u Jagodini uživaju sve kategorije stanovištva“ rekao je Marković i dodao da svaka lokalna samopurava mora da se bori da obzebedi strane investitore, kao što to Jagodina radi, jer niko od njih neće sam da dođe ako vi ne odete prvi sa konkretnom ponudom. „ Ne možemo samo od Vlade Srbije da tražimo novac, posebno sada kada se odlučuje o dva važna pitanja, Kosovu i Metohiji i datumu za pregovore za priključenje Evropskoj uniji. Nije ni nama u Jagodini Vlada Srbije dovela strane investitore, već smo to mi uradili sami, tako što smo delegacije privrednika vodili u Italiju, Austriju, Rusiju , Nemačku, Grčku i druge evropske države i to do donacija koje je grad dobio, a ne od sredstava iz budžeta, a vi pitajte vaše predsednike opština gde je njima stavka donacije u budžetu“ rekao je Marković. Govoreći o položaju sindikata i radnika on je ocenio da su u godinama tranzicije upravo oni bili žrtve loših privatizacija i u isto vreme pohvalio je način rada Samostalnog sinidkata, koji je uvek bio tolerantan i strpljivo čekao bolje sutra. „Ova Vlada Srbije je nasledila dosta problema i 100 dana njenog dosadašnjeg rada je malo vremena da bi se procenjivalo da li ona radi dobro ili loše, već će te procene biti jasnije za najmanje tri godine. Srbija je u krizi poslednjih godina, mnogo je fabrika prodato i najveće žrtve svega su bili radnici koji su radili u gigantima, uzeli su socijalni program, novac potrošili i sada nemaju od čega da žive. Mi se zalažemo za drugu politiku , da se promeni Zakon o radu i da radnici imaju veća prava. Ako je vlasnik preduzeća privatnik koji vam neopravdano ne isplaćuje redovno platu, a vi idete na posao, nemojte da idete ispred Vlade Srbije u Beograd,da blokirate ulice i štrajkujete, nego da odete i blokirate kuću tog poslodavca, da i on ne može da ide na more, da ne može da kupi ništa, kao što ni vi ne možete vašoj deci i da se promeni taj način štrajkovanja, jer tako poslodavac neće imati obavezu da ispoštuje radnike već će da proda firmu, a radnici će i dalje ostati praznih ruku“, rekao je Dragan Marković Palma i predložio sastanak predstavnika sindikata i predsednika Vlade Ivice Dačića sa nekoliko resornih ministara na kome bi oni mogli premijeru Srbije da iznesu konkretne probleme koje njihovi kolektivi imaju, što je ovom prilikom prihvaćeno od strane sindikalaca.

31. oktobar 2012.

Predstavljeno istraživanje o položaju nezaposlenih mladih
Izvor>Beoinfo
Rezultati istraživanja „Potrebe tržišta rada i položaj mladih nezaposlenih lica” predstavljeni su danas u Skupštini grada Beograda. Istraživanjem su sagledane potrebe poslodavaca u delatnostima finansijskih usluga, trgovine i građevinske delatnosti za zapošljavanjem mladih u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Istraživanje je sprovela Unija poslodavaca Srbije, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost” i Nacionalnom službom za zapošljavanje
Tražena zanimanja
Studija je pokazala i da će poslodavci u oblasti trgovine najviše tražiti mesare, trgovce specijalizovane ishrane, tehnologe, farmaceute i menadžere, u građevinskom sektoru arhitekte, inženjere tehnologije, građevine i mašinstva, zidare, tesare i druge građevinske radnike, a u finansijskom sektoru agente osiguranja, savetnike za prodaju osiguranja, IT inženjere, računovođe i knjigovođe. Zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić istakao je da je pitanje nezaposlenosti jedna od najvažnijih tema za grad Beograd, koji kao najveći grad i najveća lokalna samouprava u Srbiji realizuje razne programe kako bi pomogao mladim ljudima da dođu do posla.- Tako onima koji na našim konkursima učestvuju sa svojim preduzetničkim projektima dodeljujemo subvencije za samozapošljavanje, ali i već postojećim malim i srednjim preduzećima dajemo bespovratna sredstva za proširenje i modernizaciju proizvodnje, što sa sobom nosi zapošljavanje. Grad je u prethodnom periodu nalazio načine i da direktno zaposli mlade ljude suficitarnih zanimanja tamo gde za njihovim radom postoji potreba, pa je u beogradskim domovima zdravlja i kliničko-bolničkim centrima zaposleno 60 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara. Zaposlili smo i određeni broj fizioterapeuta oštećenog vida, lica sa invaliditetom, nastavnika u školama u kojima je potreban produženi boravak - naglasio je Alimpić. On je upozorio da ovi projekti ne mogu biti trajno rešenje, a mogu da dovedu i do povećanja postojeće razlike između Beograda i drugih gradova i lokalnih samouprava, koji nisu u mogućnosti da finansiraju takve projekte. - Potrebne su mere za poboljšavanje uslova poslovanja i poslovne atmosfere na nivou cele republike, kako bi preduzetnici mogli sami da šire svoju delatnost i zapošljavaju što više ljudi. Upravo zbog toga grad Beograd poboljšava nivo zaposlenosti gradnjom infrastrukture, pripremom novih industrijskih zona i radom sa malim i srednjim preduzećima - rekao je Alimpić. Članica Gradskog veća Nataša Milošević podsetila je da je grad Beograd 2009. godine osnovao Kancelariju za mlade, koja je sprovela niz programa i obuka kao vid podrške mladim ljudima.
- Posebno smo ponosni na program univerzitetske radne prakse, koju grad već treću godinu zaredom sprovodi u saradnji sa Centrom za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu. Interesovanje mladih za ovakav oblik dodatne obuke u javnim preduzećima čiji je osnivač grad je ogromno: do sada je konkurisalo 6.000 mladih studenata završnih godina i apsolvenata beogradskih fakulteta. Obezbeđujući im praksu i promovišući volonterstvo i pripravništvo povećavamo njihovu kompetentnost i omogućavamo im da se upoznaju sa poslovnim svetom i budu konkurentni na tržištu rada - rekla je Nataša Milošević.Ispitivanje je obuhvatilo i izazove zapošljavanja osoba bez radnog iskustva. Podaci pokazuju da je u proteklom periodu zaposleno najviše mladih osoba sa srednjom stručnom spremom, dok su mladi sa visokim obrazovanjem najčešće zapošljavani u finansijskom sektoru. Na rad novozaposlenih mladih osoba 62 odsto poslodavaca nije imalo primedbe, a njih 55 odsto smatra da mladi imaju stručna znanja i šire kompetencije.

30. oktobar 2012.

Videnhofer: Funkcionisanje socijalnog dijaloga obaveza Srbije
Izvor>Tanjug
U Srbiji bi trebalo unaprediti socijalni dijalog, jer je to jedna od obaveza na putu ka Evropskoj uniji, izjavio je danas generalni sekretar Evropske federacije sindikata poljoprivrede, prehrane, ugostiteljstva i turizma (EFFAT) Harald Videnhofer.- U evropskim zemljama veoma dobro funkcioniše socijalni dijalog, što Srbiji nedostaje - rekao je on novinarima uoči dvodnevnog seminara koji u Novom Sadu organizuje Samostalni sindikat poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije vodoprivrede i šumarstva Vojvodine. Videnhofer je napomenuo da nije dovoljno to da vlada jedne zemlje samo poštuje socijalne partnere nego je potrebno i da preuzme odgovornost za podsticanje i funkcionisanje socijalnog dijaloga , kako je to definisano evropskim zakonima- Ne bismo u EU imali dobar socijalni dijalog da Evropska komisija ne finansira i ne pruža neophodne kapacitete za to - kazao je on i dodao da taj dijalog u evropskoj poljoprivredi postoji već 50 godina, jer su agrarni sindikati u evropskim državama izuzetno jaki. - EFFAT pozdravlja kandidaturu Srbije za priključenje EU jer smatramo da proširenje EU nije završeno dok god u njenom članstvu ne budu sve zemlje jugoistočne Evrope - istakao je Videnhofer i dodao da priključenje EU, osim određenih rizika, daje i velike šanse koje treba što bolje iskoristiti. Da bi to bilo moguće neophodno je imati jake sindikate jer oni predstavljaju socijalnu savest u svakoj državi, istakao je taj čelnik EFFAT-a i dodao da su sindikati trenutno najjači socijalni pokret u Evropi, sa velikim brojem članova . Sektor poljoprivrede i prehrambene industrije ima 2,6 miliona članova a organizacija EFFAT, koja okuplja 120 nacionalnih sindikalnih organizacija u toj oblasti, u socijalnom dijalogu nastupa s jednim glasom, što obezbeđuje jedinstvenost i uspehe u pregovorima. Videnhofer je istakao da se sindikati u poljoprivredi zalažu za to da se subvencije u agraru ne smanjuju, uprkos posledicama svetske ekonomske krize, kao i da se bolje raspoređuju, odnosno da najveći deo novca ne dobijaju samo oni veliki proizvođači, nego da se daju i malima, posebno onima koji otvaraju nova radna mesta. Aktuelni postupci u Evropi u prevladavanju krize su pogrešni jer se insistira na štednji, a u vreme krize ne bi trebalo štedeti nego investirati , naglasio je Videnhofer i napomenuo da je Grčka najbolji primer tome da ekonomski oporavak nije moguć kroz štednju. Osim o reagovanjima sindikata na mere vlada radi prevladavanja krize, na seminaru sindikalaca biće razmatrana i pitanja funkcionisanja i unapređivanja socijalnog dijaloga kao i modernizacije rada sindikata u našoj zemlji, radi što bolje pripreme za buduće pristupanje Srbije EU.

Zaposlene u obrazovanju narednog meseca čeka skromna povišica plata
Prosvetarima po 800 dinara
Izvor>Danas
Beograd - Oktobarska plata zaposlenih u obrazovanju, koja se isplaćuje u novembru, biće veća u proseku za 800 dinara. Toliko, naime, iznosi obećana povišica od dva odsto, koju je krajem avgusta Vlada Srbije ponudila sindikatima obrazovanja.- Prosečna plata u obrazovanju je oko 42.000 dinara, što znači da će povišica biti oko 800 dinara. Neko će dobiti i više, jer su plate na fakultetima i do 100.000 dinara. Plate se isplaćuju iz dva dela, 5. i 20. u mesecu, tako da mislim da je realnije da povišica bude uz drugi deo. Ovo povećanje se ne odnosi samo na obrazovanje, već na sve zaposlene u javnom sektoru - kaže za Danas Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije.Komentarišući nedavnu izjavu ministra prosvete i nauke Žarka Obradovića da će pregovori sa sindikatima biti nastavljeni, Pavlović kaže da „danima čekaju da ih ministar pozove na razgovore o predlogu novog protokola o platama za iduću godinu“. Prema ranijim najavama, zaposlene u prosveti naredne godine očekuju još dva povećanja - u aprilu za dva odsto i u oktobru, ali će procenat te povišice zavisiti od mogućnosti budžeta. Sindikati procenuju da će biti svega 0,5 odsto. Sindikati traže i da u protokol bude uneta odredba o korekciji koeficijenata, kojom bi se u naredne tri godine uspostavio raniji odnos između najniže i najviše plate od jedan prema tri. Branislav Pavlović kaže da o dinamici „peglanja“ koeficijenata tek treba da se razgovara sa vladom i da mu to u ovom trenutku više liči na „teorijsku postavku“. - Mi jesmo insistirali da pitanje korekcije koeficijenata uđe u protokol, ali ne znam kako će to da bude realizovano u 2013. godini, kada je prema predlogu budžeta za narednu godinu prosveti i nauci smanjen budžet. Svaka promena zahteva više novca. Raniji odnos između najniže i najviše plate u obrazovanju je narušen uspostavljanjem minimalne cene rada. Sada su nam četiri kategorije zaposlenih pale na minimalac. Administrativni radnici sa četvrtim stepenom stručne spreme imaju istu ili za hiljadu, dve veću platu od tetkica i domara, a da nema minimalca razlika bi bila pet, šest hiljada. Ljudi su nezadovoljni zbog ovakvog stanja - kaže Pavlović.Predsedništvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije odlučilo je da neće potpisati protokol, jer, kako tvrde, vlada ne nudi nikakve garancije da će u naredne tri godine vratiti odnos između najniže i najviše zarade na jedan prema tri, pošto su za to potrebna znatno veća sredstva od planiranih.- Ponuđeno povećanje zarada za oktobar i april iduće godine je daleko od dogovora sa prethodnom vladom i Zakona o budžetu za 2012. godinu, po kome je planiran rast na nivou inflacije za prethodnih šest meseci, čime bi se bar održao korak sa rastom cena na malo i sačuvao realan nivo zarada. Pošto je inflacija dvostruko veća od ukupnog povećanja zarada u 2012. godini, ovo bi značilo da sindikati treba da prihvate novi pad realnih zarada koji traje još od 2009, a nastavlja se i u narednom periodu. Kada se ovome doda povećanje PDV-a sa 18 na 20 odsto, ponuđena dva procenta su već unapred anulirana - smatraju u Uniji.

"Srbija ne zna i da postojimo"
Izvor> Vesti online
U Srbiji niko ne zna da u Strazburu pri Savetu Evrope (SE), pored čuvenog i pretrpanog Evropskog suda za ljudska prava, postoji i njegov "blizanac" Evropski komitet za ljudska prava. Svi građani iz država članica Saveta Evrope, među kojima je i Srbija i sve članice EU, mogu da se žale ovom komitetu čije su odluke zapravo presudne jer su obavezujuće i imaju pravnu težinu.
Luis Himena Kesada, predsednik Evropskog komiteta za socijalna prava Zadatak komiteta osnovanog 1961. godine da nadzire sprovođenje u delo evropske povelje o socijalnim pravima, koju su potpisale sve države članice.
- Komitet je, na primer, ovih dana rešio žalbu sindikata iz Grčke zbog anti-kriznog zakona kojim se pripravnicima od 15 do 18 godina uskraćuje pravo na godišnji odmor od četiri nedelje. Posle ove odluke lokalni sudovi moraće da daju za pravo pripravnicima, a ako to ne učine država će se izložiti mogućnosti sankcija - kaže za "Vesti" Luis Himena Kesada, predsednik Komiteta.
Ministarstvo čuva tajnu
Kako su "Vesti" proverom ustanovile, postojanje evropske konvencije o socijalnim pravima u Srbiji je velika tajna i zato se niko iz Srbije nikada nije obratio Strazburu. Samo Sindikat sudija zna da ona postoji, a ostali sindikati "nikad čuli". Direktni sagovornik sudije Luisa Himene Kesade je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje je, izgleda, umesto da širi informaciju sebi dodelilo ulogu čuvara tajne. U Srbiji su zakoni uglavnom dobri, a da li u slučaju njihovog kršenja ljudi mogu da vam se obrate?
- Mogu i treba da nam se obrate. Mi ne vrednujemo stvari na formalni način, već vrednujemo kako se taj zakon sprovodi u delo. Dakle, ako se zakon primenjuje u suprotnosti sa socijalnom poveljom komitet može da osudi državu. Šteta je što nismo dovoljno poznati i iskorišćeni, jer slučajeve rešavamo relativno brzo - za oko 15 meseci. Osim toga, za razliku od Evropskog suda za ljudska prava mi ne postavljamo da uslov za obraćanje bude da prođete kroz sve pravne instance u vašoj zemlji uključujući i Vrhovni sud.
Šta se dešava kada građanin koji se žalio dobije vašu odluku?
- Treba da se obrati lokalnom sudu i pri tome treba da se pozove na evropsku povelju o socijalnim pravima i na odluku Evropskog komiteta o socijalnim pravima. I sudija mora da primeni ono što je u evropskoj povelji, jer je to deo nacionalnog zakonodavstva. Ako država ne poštuje naše odluke, rizikuje sankcije SE. Pre toga biće izložena pritisku Komiteta ministara SE i Evropskog komesara za ljudska prava. Važno je zato da što više ljudi zna da ona postoji - pogotovu sudije, advokati, sindikati i radni ljudi kao i poslodavci.
Ne prihvatate proceduru o žalbama
Da li ste bili u Srbiji?
- Da, imali smo sastanke u Beogradu. Problem je sa Srbijom što nije prihvatila proceduru o kolektivnim žalbama. Od zemalja proizišlih iz bivše Jugoslavije, samo dve zemlje su prihvatile ovu proceduru: to su Hrvatska i Slovenija. Na primer, iz Hrvatske je podneta žalba zbog toga što je jedan školski udžbenik sadržao homofobne tvrdnje, što je dakle diskriminacija po osnovi seksualne orijentacije. Posle naše odluke oni su te sadržaje povukli. Takođe, bila je žalba zbog toga što srpski povratnici u Hrvatsku nisu imali pravo na pomoć za stambeni smeštaj. Posle naše odluke to je izmenjeno i dat je novi rok za traženje te pomoći
Kako građani 47 država SE mogu da vam se obrate?
- Iz Srbije mogu da nam se obrate pojedinci jednostavno poštom. Naša adresa je Savet Evrope Komitet za socijalnu povelju - Strazbur. Imate detalje na sajtu SE. Za sada građani Srbije ne mogu da nam se obraćaju grupno preko sindikata, kao što to čine Grci, jer Srbija još nije potpisala protokol o kolektivnim žalbama koji bi dao mogućnost sindikatima i nevladinim organizacijama da nam se obraćaju. Od 47 država SE, samo je 11 potpisalo ovu proceduru.

polemike o reformama penzionog sistema
Kakve će dogodine biti penzije
Izvor> Press
- U Hrvatskoj se sprema ozbiljna promena Zakona o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Sindikati u Crnoj Gori traže promenu Zakona o penzijama
Niska stopa aktivnosti stanovništva mora bez odlaganja biti u centru pažnje nosilaca javnih politika jer nagriza ionako teško održiv penzioni sistem i pogubna je za društvo u celini.Analitičari Privredne banke Zagreb u „Nedeljnim analizama", osim što upozoravaju na ovaj problem, naglašavaju da je to pitanje koje se ne može rešiti u kratkom roku. Stopa aktivnosti predstavlja udeo stanovništva koje radi ili aktivno traži posao u ukupnom radnom kontingentu. U Hrvatskoj je ta stopa niska - 60,8 odsto u odnosu na prosek EU (71,8 odsto), a nešto je niža nego u Makedoniji i Srbiji i viša nego u BiH.
Teško do posla
Umanjena aktivnost posledica je nekoliko faktora. Jedan je nemogućnost zapošljavanja pojedinih zanimanja - niskokvalifikovani industrijski radnici, koji egzistenciju obezbeđuju radnom na crno, a drugi razlog je prerano penzionisanje radno sposobnog stanovništva koje se pokazuje kao pogubno po zdravlje privrede.- Pošto projekcije demografskih kretanja pokazuju da će se do 2020. radno sposobno stanovništvo u Hrvatskoj smanjiti za oko 100.000, ovi problemi bi se bez odlaganja morali naći u centru pažnje nosilaca javnih politika - upozorava Ana Lokin iz Privredne banke Zagreb.Reforma penzijskog sistema bila je tema i Kongresa Unije slobodnih sindikata Crne Gore, koji je, između ostalog, usvojio i rezoluciju o nužnosti izmena penzijskog sistema kako se, rečnikom analitičara Privredne banke Zagreb, ne bi povećavala aktivnost radno sposobnog stanovništva. Generalni sekretar te sindikalne centrale Srđa Keković izjavio je da Zakon o penzijskom sistemu stupa na snagu 1. januara 2014. godine, ali da će se unija do tada zalagati da na snazi ostane sadašnja starosna granica za odlazak u penziju.U izmenama tog zakona predviđena su, po Kekovićem rečima, nepovoljna pomeranja starosne granice na 67 godina, u odnosu na 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, kako je regulisano prema važećoj regulativi.
Izbor fondova
I u Hrvatskoj mediji razmatraju šta će se iduće godine dogoditi s penzijama, pa „Jutarnji list" izveštava da će obavezni penzioni fondovi uskoro izgledati mnogo drugačije nego sada, a to bi moglo potpuno da promeni odnos obveznika prema izboru fondova. Sada čak 90 odsto novozaposlenih uopšte ne zanima koji će penzioni fond da izaberu i postaju klijenti nekog fonda po inerciji.Ali, od iduće godine u Hrvatskoj se menja Zakon o obaveznim penzionim fondovima, čija će se imovina do ulaska u EU podeliti na tri podfonda. Portfelj A je za najmlađe i uključuje najviše rizika - ulagaće se u deonice i korporativne obveznice i do 60 odsto kapitala fonda. Tu može da bude velike zarade, ali i pada vrednosti u lošim godinama. Portfelj B kombinuje obveznice i dosta manje deonica i veoma podseća na sadašnji portfelj penzijskih fondova. Portfelj C je konzervativna štednja u kojoj se novac čuva do penzije i ulaže isključivo u obveznice i depozite u bankama, što donosi male prinose (do šest odsto), ali vrlo sigurne.

29. oktobar 2012.

Протест више стотина запослених у јавном сектору
Izvor>Pravda
БОР – Више стотина запослених у јавном сектору општине Бор окупило са данас на протестном скупу на платоу Дома културе због, како су рекли представници синдиката, „смањивања плата сиротињи„.Драгиша Трујкић, председник већа Самосталног синдиката општине Бор, рекао је да је „трагично када морамо да излазимо на улицу по оваквом времену и бранимо оно мало динара које имамо кроз и овако мале плате, када неко, под паролом да хоће да смањи највеће плате у овој држави, смањује сиротињи“.Трујкић је окупљенима рекао и да је ово „почетак преиспитивања свега онога што се дешавало, везано за пљачку свих оних предузећа која су приватизована, која нажалост данас више не постоје„.Он је казао и да је Бор град са 90 посто запослених и пензионера са ниским зарадама.После скупа, окупљени су, на позив синдиката, одржали и протестну шетњу.

29. oktobar 2012.

U iščekivanju novog zakona o radu
Izvor>RTS
Predlog novog zakona o radu trebalo bi da bude gotov do kraja godine, kažu naldežni. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju.Radno pravo po meri zaposlenih, poslodavaca, ali i stranih investitora je ono što bi trebalo da pomiri - novi zakon o radu. Dok poslodavci sa nestrpljenjem iščekuju ta rešenja, sindikati zbog njih strahuju. Nadležni kažu da konačnih rešenja još nema, ali da bi do kraja godine, predlog zakona trebalo da bude gotov. Jedina izmena o kojoj su svi saglasni jeste ukidanje isplate otpremnina za ceo radni staž, bez obzira na to koliko je ostvareno kod poslednjeg poslodavca. U proteklih sedam godina o tu odredbu ovajdili su se zaposleni u javnom sektoru, dok privatnici upravo zbog nje, iskusne radnike sa više od 20 godina staža nisu ni zapošljavali. U razvijenim zemljama za takve probleme ne znaju."Tamo zaposleni otpremninu dobija za godine provedene kod sebe u firmi a on može da tuži svakog prethodnog poslodavca ukoliko mu nije isplatio otpremnine", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.Prema njegovim rečima, u Srbiji se javlja i problem što je jedan deo zaposlenih radio za neke društvene firme koje su propale pa su sindikati napravili kompromis da deo otpremnine isplaćuje država. Rajić kaže da dogovor treba da naprave vlada i sindikati.Svaka druga novoosnovana firma kod nas ugasi se u toku prve tri godine, zbog toga poslodavci traže da rad na određeno vreme, umesto jedne traje tri godine. Dragan Zarubica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije pita kako čovek koji radi na određeno vreme jednu, dve ili tri godine može da stvori porodicu i kakvu sigurnost može da ima.Predstavnici zaposlenih sadšnjem zakonu najviše zameraju lošu primenu u prksi. O novim rešenjim moći će da sude tek kada ona stignu na Socijalno ekonomski savet."Lansiraju taj fleksibilni rad, skraćenje porodiljskog odsustva na tri meseca, kao mogućnost, zamislite bebu koja se ostavlja posle tri meseca nekom na čuvanje, skraćenje godišnjeg odmora, prvi deo na deset dana, smanjenje drugih prava što se tiče bolovanja nekih drugih naknada", kaže Zarubica.U ministarstvu rada kažu da idealnog rešenja nema, ali da se o tom zakonu moraju pitati sve strane.Ministar za rad i socijalna pitanja Jovan Krkobabić kaže da treba dobro promisliti kako bi našli rešnje koja su prihvatljiva i za poslodavce i za radnike a istovremeno ekonomski moguća."Moramo i tu da vodimo računa da ono što radimo bude u skladu sa standardima Evropske unije da ne bi smo dva puta radili isti posao", rekao je Krkobabić. Za sada postoji saglasnost da je postojeci zakon omogućio bujanje sive ekonomije, neplansko trošenju novca za otpremnine, različite aršine za zaposlene u privatnom i javnom sektoru. Sindikalno organizovanje kod privatnika, ostalo je na nivou dekoracije, dok je u javnim službama i prenaglašeno.

Држава кумовала пропасти радника
Izvor>Dnevnik
Један од највећих изазова који је стављен пред државу јесте наплата заосталих зарада радника у предузећима која су отишла у стечај или чак из неких других разлога нису у могућности да испуне своју законску обавезу према запосленима, саопштило је Независно удружење незапослених Србије, основано под окриљем Независног синдиката јавних служби.
- Највећи број запослених који покушавају да наплате своја потраживања, а којих има више десетина хиљада на територији Србије, после вишегодишњих судских спорова коначно су дошли до правоснажних решења а која се немају одакле наплатити. Примера ради, наше удружење само у Зрењанину поседује око 4.600 правоснажних пресуда. Велики број ових решења су милионске вредности а они на чије име гласе суочени су са активирањем хипотека за кредите и пленидбом намештаја због неизмирених рачуна за струју и грејање – упозорио је председник Независног удружења незапослених Војводине Ранко Хрњаз.Он је на конференцији за новинаре казао да су за овакву ситуацију добрим делом одговорни државни органи, првенствено тужилаштво и правосуђе, који су својом неефикасношћу и сумњивим потезима постали саучесници у пљачки посрнуле српске привреде. Несхватљиво је, додао је Хрњаз, да послодавци који су добили државне субвенције нису исплатили обавезе према запосленима и држави а да надлежни органи поред притужби оштећених ништа не предузимају.- Пошто ова агонија предуго траје захтевамо од потпредседника Владе Србије Александра Вучића да прими овлашћене представнике удружења који ће га информисати о чињеничном стању а све у циљу решавања проблема у обостраном интересу. Уколико овај покушај не уроди плодом, Независно удружење незапослених Србије ће бити принуђено да организује протест у Београду, коме ће се одазвати више десетина хиљада незапослених лица из градова и општина широм Србије. Такође, постоји реална опасност да оштећени своја права потраже на међународном суду, што никако није добро за државу – упозорио је Хрњаз и закључио да претходна власт није имала слуха за гладне и да је стога на изборима добрим делом платила цех својој бахатости.

Sindikati nezadovoljni zakonom koji određuje zarade
Protest upozorenja
Izvor>Danas
Bor - U organizaciji Saveza samostalnih sindikata u Boru će danas biti održan protest upozorenja kojim će sindikalci i zaposleni u javnim i komunalnim preduzećima iskazati svoje nezadovoljstvo donošenjem Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je usvojen 29. septembra, a koji ugrožava egzistenciju radnika sa najnižim platama. Plate u javnim komunalnim preduzećima u Boru, s obzirom na to da nisu naročito visoke, primenom novog zakona neće biti značajno smanjene, međutim, borski sindikalci spremni su na solidarnost sa drugim kolegama, budući da će se zahvaljujući ovom Zakonu primanja najnižim i najugroženijim kategorijama zaposlenih u ovom sektoru umanjiti i do 40 odsto. „Tražimo da se donesu izmene i dopune Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade odnosno da se iz njega izuzmu najugroženije kategorije zaposlenih jer veliki broj ljudi koje će ovo pogoditi pašće ispod minimalne zarade. Ovaj zakon ima imperativni karakter, između ostalog suspenduje odredbe Zakona o radu, Zakona o javnim preduzećima, kolektivne ugovore i još sijaset drugih propisa, da ne pominjem ugovor o radu koji će urnisati i ovako težak položaj zaposlenih“, smatra predsednik Veća Samostalnih sindikata opštine Bor Dragiša Trujkić. Borski sindikalci, kako je to najavljeno na konferenciji za novinare, očekuju da se protestu upozorenja pridruže predstavnici iz Majdanpeka, Zaječara, Beograda, Leskovca i drugih većih gradova u Srbiji.

Marković: Dogodine zapošljavanje
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Skupštine Grada Jagodina Dragan Marković rekao je da očekuje da će 2013. godine u Jagodini zaposliti najviše radnika u poslednjih 20 godina.Prema njegovim rečima, veća zaposlenost u tom gradu biće zbog otvaranja nekoliko fabirka. Marković je prilikom dodele novčane pomoći od po 1.200 evra roditeljima 64 bebe, rekao da je cilj gradske uporave da svako živi od svog rada, a ne od socijalne pomoći. Podsetio je da će kroz tri nedelje u Jagodini biti otvorena italijanska fabrika za proizvodnju cirada "Andrea konfecione", sa 500 radnika. Marković je rekao da je postignut dogovor sa italijanskom formom "Aunde" za proizvodnju auto-sedišta, a iduće nedelje će biti potpisan ugovor sa ruskim investitorom o proizvodnji kartonske ambalaže uz zapošljavanje više od 100 radnika. Predsednik Skupštine grada je rekao da će oba nezaposlena roditelja koji iduće godine dobiju treće dete iz istog braka, dobiti u novim fabrikama posao ukoliko žele, a ne samo jedan od njih kako je najavio pre mesec dana. Do sada su roditelji 252 bebe dobili pomoć od po 1.200 evra, odnosno 122.000 dinara. Pravo na finansijsku pomoć imaju roditelji čija se deca rode od 1. juna do 31. decembra 2012. godine, a koji najmanje dve godine imaju prebivalište na teritoriji Jagodine.Odluka je doneta radi povećanja nataliteta.

28. oktobar 2012.

Градски челници избегавају преговоре
Izvor>Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Чланица Градског већа задужена за културу Дубравка Бенгин Булован није нашла за сходно да се претходних недеља одазове на позив представника синдикалних организација и са њима разговара о тренутном положају запослених у установама културе, чији је оснивач град Зрењанин.
На позив за састанак оглушили су се и остали градски челници којима је он упућен, о чему су представници Независног синдиката радника у култури Војводине и Савеза самосталних синдиката из установа културе, обавестили јавност на конференцији за новинаре одржаној у малој сали Културног центра Зрењанин.Председник Независног синдиката Ласло Тот изразио је задовољство јер је локална самоуправа коначно одлучила да један члан Градског већа буде посебно задужен за област културе, што ранијих година није био случај.- Сматрамо да је тиме ова област доведена у равноправан положај са другим друштвеним сферама и да ће се проблеми установа културе и запослених у њима решавати квалитетније. Зато је наш први корак био да успоставимо контакт са чланицом градског већа, да јој се представимо и упознамо је са тренутним проблемима запослених у зрењанинским установама културе, а пре свега о потреби наставка преговора за потписивање појединачног колективног уговора – објаснио је Тот.Након неколико неформалних сусрета са већницом Дубравком Бенгин Булован, синдикалци су упутили и допис како њој, тако и градоначелнику, заменику градоначелника и председнику Скупштине града, и затражили званичан састанак.- Поштујући званичну процедуру, показали смо озбиљност и спремност ова два синдиката да успоставе квалитетан социјални дијалог са оснивачем. На жалост, ни након вишенедељног, односно двомесечног ишчекивања, нисмо добили ни усмени ни писмени одговор – истакла је председница зрењанинског огранка Независног синдиката радника у култури Војводине Драгана Михаљевић.Она је позвала градске челнике да контактирају синдикалне представнике да би кроз успостављање социјалног дијалога заједничким снагама пронашли најквалитетнија решења за проблеме запослених у установама културе, док је председник Самосталног синдиката у Културном центру Средо Пајић додао да су синдикалци озбиљни у настојању да уреде питање права запослених. Њих, такође, занима и да ли ће бити поновног смањења броја запослених у установама културе, како се у последње време прича по граду.

26. oktobar 2012.

ODRŽAN ŠTRAJK UPOZORENJA
Izvor> Radio Subotica
Zaposleni u više preduzeća u stambeno–komunalnoj delatnosti danas su se odazvali pozivu Sindikata komunalaca Subotice da održe jednočasovni štrajk upozorenja, zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru povuče iz primene. Ukoliko do toga ne dođe, Sindikat će za deset dana predložiti potpunu obustavu rada komunalnih firmi i javne proteste. U štrajku upozorenja, od 12 do 13 časova,učestvovala je većina javnih komunalnih preduzeća, među kojima su "Čistoća i zelenilo", "Toplana", "Subotičke pijace", "Suboticagas" i "Suboticatrans", dok o obustavama rada nema informacija iz "Vodovoda i kanalizacije" i "Parkinga". Radio Subotica se, odlukom sindikalne organizacije, pridružila zahtevima komunalaca na taj način što je u vreme štrajka upozorenja organizovala jednočasovni program posvećen obustavi rada.

24. oktobar 2012.

Savez samostalnih sindikata Srbije: Nećemo da protestujemo!
Izvor> Tanjug
Savez samostalnih sindikata Srbije koji je ranije najavio da će održati protestni skup ispred Vlade Srbije zbog silnih poskupljenja i sve težeg položaja radnika u Srbiji, doneo je danas odluku da odloži najavljene proteste, saopšteno je iz ovog sindikata. Sindikat je ranije najavio da će održati protestni skup ispred Vlade Srbije zbog silnih poskupljenja i sve težeg položaja radnika u Srbiji Oni navode da se sindikat u ovom trenutku opredelio za nastavak i intenziviranje socijalnog dijaloga na svim nivoima, u cilju rešavanja teških ekonomskih i socijalnih problema. "Vlada Srbije je, nakon oštrog upozorenja i velikog pritiska S S S S, kao i započetih priprema za organizovanje masovnih protesta širom Srbije, preduzela mere čiji je rezultat pad cena pojedinih životnih namirnica, kao i zaustavljanje novih poskupljenja roba i usluga", poručuju iz S S S S. U saopštenju je navedeno da je Vlada dala obećanje da će uz maksimalno zalaganje održati nivo cena i da će učiniti sve kako standard građana ne bi bio dalje urušavan.Iz ovog sindikata poručuju da će ponovo pozvati članstvo i građane na proteste ukoliko se ponovi neopravdani rast cena, a vlada odluči da puni budžet isključivo "preko leđa" najsiromašnijih građana.

Komunalci traže čist minimalac
Izvor>Novosti
Protest sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima održan u Beogradu. Zakon o maksimalnim zaradama u javnom sektoru pogađa najugroženije radnike u tom sektoru
PREDSTAVNICI sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima okupili su se u sredu u Beogradu, zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru povuče ili izmeni, jer kako su istakli, pogađa najugroženije i najsiromašnije radnike u tom sektoru.Oni tvrde da bi primena ovog zakona dovela do umanjenja plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade. Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra napraviti dalje korake - najpre obustavom rada od sat vremena, a potom generalnim štrajkom. Predsednik granskog sindikata komunalaca ”Nezavisnost” Milan Simić rekao je da sindikati nemaju ništa protiv ograničenja maksimalnih zarada, ali imaju protiv toga što on pogađa najugroženiju radničku klasu - spremačice, kurire, kafe-kuvarice, vozače... On je podsetio da je u javnim komunalnim preduzećima u Srbiji zaposleno više od 50.000 ljudi.Premijer Ivica Dačić izjavio je da Vlada razmatra zahteve sindikata i da će u najkraćem roku pronaći rešenje kojim će se zaštititi radnici sa niskim primanjima. On je rekao da radnici neće biti oštećeni

Dačić: Vlada razmatra zahteve sindikata, rešenje uskoro
Izvor> Pressonline
Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Vlada Srbije razmatra zahteve sindikata povodom Zakona o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru i da će u najkraćem roku pronaći rešenje kojim će se zaštititi radnici sa niskim primanjima.
Dačić je u pisanoj izjavi medijima naveo da je cilj vlade da ubrzo usvoji akt kojim će Zakon biti izmanjen, a radnici neće biti oštećeni. "Naš cilj je da se zaštite radnici i Vlada će vrlo brzo usvojiti akt kojim će praktično biti izmenjen Zakon i radnici neće biti oštećeni", stoji u pisanoj izjavi Dačića.Predstavnici sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima okupili su se danas u Beogradu zahtevajući da se Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru povuče ili izmeni, jer kako su istakli, pogađa najugroženije i najsiromašnije radnike u tom sektoru. Oni tvrde da bi primena ovog zakona dovela do umanjenja plata navedenih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade.
Uticaj ograničenja zarada u javnim komunalnim preduzećima na republički budžet, kako ističu sindikalci, doneće simboličnu uštedu 10 do 25 miliona dinara, a "šteta je ogromna". Sindikati su najavili da će ukoliko Vlada ne prihvati njihove sugestije, od 1. novembra krenuti sa daljim koracima - najpre štrajkom upozorenja od sat vremena, a potom generalnim štrajkom.

Potpisan Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu
Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Sindikata srpske policije Glišo Vidović potpisali su danas Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu.

Na inicijativu Sindikata srpske policije, danas su premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Sindikata srpske policije Glišo Vidović potpisali Sporazum o saradnji i socijalnom dijalogu.

Potpisnici sporazuma usaglasili su svoje stavove da poboljšaju efikasnost rada Ministarstva, profesionalizmom uz poštovanje ljudskih prava, zalaganjem za decentralizaciju, depolitizaciju, dekriminalizaciju i demokratizaciju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova se ovim sporazumom obavezuje da će poštovati zajemčena ljudska, radnička i sindikalna prava, kao i da će obezbediti ravnopravan položaj funkcionera, aktivista i članova Sindikata srpske policije koji će u buduće biti uključeni u rad budućih radnih tela i grupa u MUP-u.

Obe strane složile su se da je u budućnosti potrebno obezbeđenje boljih uslova rada, i nastojaće da se troškovi Ministarstva svedu na minimum, da se iskoreni zlostavljanje na radu a suicid među zaposlenima svede na minimum.

(S media)

17. oktobar 2012.

Samostalni sindikat o protestu odlučuje 24.oktobra
Izvor> Beta
Samostalni sindikat Srbije (S S S) odlučiće 24. oktobra da li će organizovati protest zbog neopravdanog poskupljenja hrane i sve lošijeg standarda gradjana, izjavio je u sredu predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović."Neki od zahteva koje je Samostalni sindikat uputio Vladi Srbije su delimično ispunjeni. Zaustavljena su neopravdana poskupljenja, a neke namirnice su i pojeftinile", rekao je Orbović agenciji Beta.S S S je početkom oktobra najavio proteste u svim većim gradovima u Srbiji ukoliko Vlada ne preduzme mere da se vrate cene roba i usluga koje su neopravdano povećane. Taj sindikat smatra da su opravdana samo ona poskupljena izazvana povećanjem više stope poreza na dodatu vrednost, sa 18 na 20 odsto, od 1. oktobra.Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić u sredu je najavila da će taj sindikat uskoro organizovati proteste u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sa zahtevom da se otvaraju nova radna mesta, zaustavi poskupljenje namirnica, spreče monopoli i karteli i zemlja vodi ka evrontegracijama.Prema podacima ASNS, u Srbiji 100.000 ljudi živi ispod donje granice siromaštva, 350.000 ljudi radi a ne prima plate, a ima milion nezaposlenih.

3. oktobar 2012.

Ljajić danas sa delegacijom SSSS
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar Rasim Ljajić razgovaraće sa delegacijom Saveza samostalnih sindikata Srbije o merama za stabilizaciju tržišta osnovnim životnim namirnicama i cenama. Potpredsednik Vlade i ministar trgovine će delegaciju sindikata, koju će predvoditi predsednik SSSS Ljubisav Orbović upoznati sa već preduzetim merama usmerenih u tom pravcu, kao i o onim koje će biti preduzete u narednom periodu.Današnji sastanak biće prvi u nizu koje će Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija imati sa predstavnicima sindikata u cilju da se zajednički, kroz socijalni dijalog, pronađu nabolja rešenja i mere kako bi se stabilizovalo tržište i cene i omogućilo uredno snabdevanje potrošača životnim namernicama. Orbović je juče zatražio od Vlade Srbije da vrati cene osnovnih životnih namirnica u narednih 15 dana, koje su neopravdano poskupele upozorivši da će, ukoliko to ne učine, sindikat pozvati građane na masovne proteste.

Ljajić: Nema razloga za proteste
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić uveren je da nema razloga da se građani pozivaju na masovne proteste zbog najnovijih poskupoljenja.Prema njegovim rečima, Vlada Srbije iskoristila je sve mehanizme koji su joj stajali na rapolaganju da stabilizuje tržište i spreči poremećaje. Ne vidim osnova za to uprkos tome što kao građanin delim nezadovoljstvo što su neki neopravdano podigli cene svojih proizvoda, a pre svega proizvođačke cene", rekao je Ljajić.Uz ocenu da država ne može da uradi ništa više od onoga što je već uradila, Ljajić je najavio da će na narednoj sednici vlade u četvrtak doneti novu odluku o bescarinskom uvozu novih količina ulja što,kako tvrdi, još jednom potvrdđe da ne postoji ništa što je vlada u ovom trenutku mogla da uradi, a da to nije učinila. "Cene se formiraju slobodno na tržištu u zavisnosti od ponude i tražnje. Mi smo uradili sve što možemo i sve mehanizme koje imamo na raspolaganju smo iskoristili počevši od toga da je za pet osnovnih životnih namirnica, do kraja godine,na snazi uredba o ograničenju marži na 10 odsto”, rekao je Ljajić. On je podsetio i da je doneta uredba o ograničenju cene hleba tip “Sava”, od brašna tipa 500 , odluka o zabrani izvoza suncokreta, šećerne repe i soje, odluku o bescarinskom uvozu kukuruza, pšenice, soje, šećerne repe, a sve sa ciljem da se spreči poremećaj na tržištu. Ministar je obećao da će vlada, ukoliko bude bilo potrebe, dodatno intervenisati iz robnih rezervi, kao što je to činila i ranije, i dodatno omogućiti bescarinski uvoz neklih drugih živtnih namirnica. "Veleo bih da čujem šta to u datim okolnostima treba da učinimo, a da to već nismo uradili. Moramo da budemo krajnje realni, ni mi nismo srećni zbog ovoga što se događaja, tačno je da su neki proizvođači iskoristili povećanje PDV sa 18 na 20 odsto da potpuno neopravdano podignu cene, ali mi ne možemo da ograničimo proizvođačke cene bilo kog proizvoda niti to bilo gde u svetu danas postoji“, rekao je Ljajić.Prema nejgovim rečima, ukolko Srbija želi da bude deo Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije, mora da poštujete neke principe koji važe u zemljama EU. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović zatražio je ranije od Vlade Srbije da vrati cene osnovnih životnih namirnica u narednih 15 dana, koje su neopravdano poskupele, a ukoliko to ne učine, sindikat će pozvati građane na masovne proteste. "Povećanjem PDV-a nisu obuhvaćene osnovne životne namirnice, tako da je povećanje cena ovih dana neopravdano. Daćemo vladi 15-ak , 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra, a ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije", rekao je Orbović.

2. oktobar 2012.

"Vratite cene ili idemo na ulice"
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dao rok Vladi od 15 dana da vrati cene osnovnih životnih namirnica.Ukoliko Vlada to ne učini sindikat će pozvati građane na masovne proteste."Povećanjem PDV-a nisu obuhvaćene osnovne životne namirnice, tako da je povećanje cena ovih dana neopravdano. Daćemo vladi 15-ak , 20 dana da vrate cene, na nivo koji je bio pre 1. septembra, a ukoliko to ne učini, pozvaćemo ljude na masovne proteste u svim gradovima Srbije", rekao je Orbović. On je podsetio da su tokom septembra značajno poskupele osnovne životne namirnice i usluge, pre svega, mleko i mlečni proizvodi, ulje, brašno, pecivo, testenina, jaja, voće, sokovi, hemija, energenti, prevoz."Kod većine proizvodjača cene su povećane od 15 do čak 30 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a u pojedinim slučajevima povećanje cena iznosi i do 100 odsto", podsetio je Orbović. Da je povećanje PDV-a iskorišćeno kao izgovor proizvođača za podizanje cena smatra i ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je za B92 rekao da vlast po tom pitanju "neće sedeti skrštenih ruku". I udruženja potrošača smatraju da nije bilo ekonomske opravdanosti za novi talas poskupljenja i navode da je pravi razlog viših cena zloupotreba monopola. 1. oktobar za građane Srbije doneo je veće cene zbog povećanja PDV-a. Povećane su i akcize za benzin i cigarete, dok su za Beograđane skuplji prevoz i grejanje.

Slovačka: Prosečna plata 867 evra
Izvor: Beta
Bratislava -- Prosečna plata zaposlenih Slovaka dostigla je 867 evra i veća je za 5,05 odsto nego prošle godine. Najviše plate su na kraju polugodja zaradjivali zaposleni u Bratislavskom regionu, mesečno u proseku 1.186 evra, dok najmanja primanja imaju u Prešovskom regionu, svega 687 evra mesečno, javila je slovačka agencija TASR. Zarade su najmanje rasle u Žilinskom regionu gde je ubrzani rast industrijske proizvodnje uz investicije zahtevao prijem novih radnika sa manjim početnim mesečnim platama.Prosečna plata u privredi iznosila je na kraju drugog kvartala 910 evra, dok je u javnom sektoru dostigla 734 evra.

Slovenija rasprodaje državne firme
Izvor: Jutarnji list
Ljubljana -- Slovenačka vlada priprema prodaju "porodičnog srebra", prvi bi se na popisu preduzeća za prodaju mogli naći Telekom Slovenije, Petrol i Triglav, saznaje Delo.U teškoj ekonomskoj situaciji, kada se već mesecima spekuliše da država neće moći da plaća svoje obaveze i da će joj biti potrebna pomoć EU i MMF-a, vlada Janeza Janše mogla bi biti prisiljena da rupe u budžetu popuniti i rasprodajom državne imovine.Nedavni rast cene akcija Telekoma, koje su u poslednjih mesec dana porasle gotovo za četvrtinu, bi upravo mogle da se objasne planovima vlade da ga proda. Slovenačka država u Telekomu ima 74 odsto akcija koje su vredne 372 miliona evra. Kao mogući kupac slovenačkog teleoperatera pominje se Dojče Telekom. Po tim planovima Slovenija postoji mogućnost da Slovenija ipak zadrži 25 odsto akcija Telekoma. Već se prodaju tri četvrtine Adria Airwaysa te državni deo u Elanu i Aeru, a uskoro bi se na prodaji mogla naći i osiguravateljska kuća Triglav, piše Delo. Država ima 28 odsto akcija u Triglavu preko Slovenačkog odštetnog društva Sod, a zajedno sa Zavodom za invalidsko i penziono osiguranje 62 odsto. Sodov deo vredi oko 126 miliona evra, a pokušavaju ga povećati na 33 odsto kako bi dobili i premiju za preuzimanje. Navodno su za Triglav zainteresovani američko finansijsko društvo AIG i švajcarski Svis Re. A Ruski Gasprom i mađarski Mol su zainteresovani za kupovinu državnog dela u slovenačkoj naftnoj kompaniji Petrol. Na spisku za prodaju bi mogao da se nađe i državni deo u Heliosu u kojem banke i državni fondovi imaju 73 odsto. I banke bi mogle da se prodaju pod uslovom da država prihvati model sanacije u kojem će novi vlasnici u banke ulaziti dokapitalizacijom. Preko banaka bi tako mogli da dođu na spisak i kompanije kao što su Merkator, Pivovarna Laško, Luka Koper, Sava i Cinkarna Celje.

30. septembar 2012.

Stečajni upravnici ljute Dinkića
Izvor: Politika
Beograd -- Stečajni upravnici mora da su opasno naljutili ministra finansija, kada je javno morao da kaže da će kod unakrsne provere prihoda i imovine oni biti prvi.
Foto: BetaMinistar finansija precizirao je da će prva ciljna grupa biti stečajni upravnici koji neefikasno obavljaju svoj posao, a imaju visoke honorare i stečajni postupci idu katastrofalno sporo”, piše Politika.Agencija za osiguranje depozita raspolaže sa 23,5 milijardi dinara koje ne mogu da idu u budžet jer ti stečajni postupci nisu završeni, a Agencija za privatizaciju raspolaže sa 40 milijardi dinara iz stečajeva i restrukturisanja jer sudovi sporo taj novac dodeljuju poveriocima, precizirao je ministar."Zbog toga što mislimo da stečajni upravnici u Srbiji, čast izuzecima, ne rade taj posao odgovorno, profesionalno i brzo, oni će biti prvi na meti provere, jer smatramo da tu ima nekih razloga koji su materijalne prirode. Ne mislim da oni ne znaju i ne mogu to da okončaju, već mislim da imaju i lični interes", rekao je Dinkić. Juče u Ministarstvu finansija Politika nije dobila zvanično pojašnjenje na koga je ministar mislio, ali upućeni tvrde da se prozivka odnosi na stečajne upravnike četiri velike državne banke u stečaju – Investbanke, Jugobanke, Beobanke i Beogradske banke. To je uostalom i jasno iz njegove izjave da Agencija za osiguranje depozita raspolaže sa 23,5 milijardi dinara koje ne mogu da idu u budžet jer stečajni postupci nisu završeni. Stečaj u slučaju ovih banaka traje više od jedne decenije. Nije sporno da stečajni upravnik ima pravo na nagradu za rad i naknadu troškova. To je detaljno regulisano Zakonom o stečaju i Pravilnikom o osnovama i merilima za određivanje nagrade i naknade troškova stečajnih upravnika. Konačnu visinu kako nagrade tako i naknade troškova u svakom stečajnom postupku određuje stečajni sudija u vreme zaključenja stečajnog postupka. Bilo je, međutim, slučajeva da je javnost bila zaprepašćena astronomskim sumama koje su pojedinci na ime te nagrade dobijali.Najveća isplaćena nagrada za stečajnog upravnika bila je 43 miliona dinara. U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika ne žele da kažu o kojoj firmi je konkretno reč."Reč je o preduzeću čija imovina je imala likvidacionu vrednost preko milijardu dinara, dok je bruto nagrada stečajnog upravnika činila četiri odsto te vrednosti. Stečaj je trajao tri godine i stečajnim poveriocima je isplaćeno 97,5 odsto njihovih potraživanja. Stečaj je sproveo privredni sud u Sremskoj Mitrovici koji je u skladu sa propisima i odobrio predmetnu nagradu", navodi se u odgovoru.Prema podacima ove agencije, trenutno je aktivan 2.741 stečajni postupak. Najveći broj stečajnih upravnika čine fizička lica, dok je u 595 postupaka stečajni upravnik – Agencija za privatizaciju. Ukupan broj licenciranih stečajnih upravnika je 408, dok je ukupan broj aktivnih licenciranih stečajnih upravnika 283. Međutim, u praksi se često dešava da neki upravnik vodi i po nekoliko preduzeća, a neko ne može da dobije nijedno. U Agenciji za licenciranje navode da to nije pitanje iz njihove nadležnosti, već po Zakonu o stečaju o tome odlučuje sud koji sprovodi stečaj.Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, slaže se da bi stečajnim upravnicima trebalo proveriti prihode i i imovinu, ali da unakrsnu proveru moraju da prođu i direktori javnih preduzeća, naročito onih velikih."Ima indicija da su se mnogi čelnici javnih preduzeća obogatili i da su postali nova elita. Unija poslodavaca zahteva da unakrsna provera prihoda i imovine počne upravo od njih, a s tim u vezi da se ispitaju i javne nabavke u javnim preduzećima proteklih godina", kaže Rajić. Rajić smatra da bi za Srbiju bilo veoma dobro kada bi naša Poreska uprava kopirala način rada italijanske Finansijske policije, koja ima posebna ovlašćenjaAli i švedskog centralnog poreskog registra. Srpski poreznici bi mogli dosta da nauče i od rumunskih i mađarskih kolega, kojima se pri kupovini automobila gotovinom mora dostaviti i potvrda o poreklu novca.

У Ужицу без посла све више људи
Izvor> Pravda
УЖИЦЕ – У првом кварталу ове године без посла је у Златиборском округу остало 899 радника,а за протеклих 12 година тај број износи 47.875 радника мање, изјавио је председник Савеза самосталних синдиката Златиборског округа Петрашин Друловић.
Друловић је за Танјуг казао каоо сматра да је разлог повећања броја незапослених приватизација која у Србији није оправдала првобитну сврху.“Најгора ситуација је у општини Нова Варош где је скоро извршена деиндустријализација, јер је остало свега 400 упослених радника”,истакао је Друловић.Друловић је изнео да се тренд повећања незапослености наставља и у граду Ужицу ,где је почетком 2012. без посла остало 580 радника.Друловић истиче да је овај процес довео и до смањења броја становника у Златиборском округу.“Од 2002. је број становника у Златиборском округу смањен за 28.467 или сликовито, нестала је једна општина величине Бајине Баште”, упозорио је Друловић.Друловић наводи да може доћи и до депољопривредизације, јер у претходном периоду држава ништа није урадила на побољшању положаја пољопривредника.Нека од решења за превазилажење ове ситуације су стварање инфраструктурних услова попут изградње аутопута, модернизације железнице и изградње аеродроме на Пониквама, како би били привучении страни инвеститори, као и подстицајна средства за домаћа предузећа која би могла да буду замајац целој привреди, нагласио је Друловић.

28. septembar 2012.

Protest otpuštenih agronoma
Izvor> B92
Nekoliko stotina agronoma koje je država otpustila zatražilo je na protestu ispred Vlade povratak u službu, u suprotnom najavljuju radikalnije mere.

U Srbiji živi 90 multimilionera
Izvor: Novi magazin
Beograd -- U Srbiji ima 90 multimilionera čije se bogatstvo procenjuje na 11 milijardi dolara, navodi se u Wealth X izveštaju.Srbija se u izveštaju "World Ultra Wealth Report 2012-2013" nalazi na 29. mestu od ukupno 45 evropskih zemalja.Kako se navodi, prošle godine je u Srbiji bilo 120 multimilionera sa procenjenim bogatstvom od 15 milijardi dolara pa je ove godine zabeležen značajno manji broj.Od bivših jugoslovenskih zemalja najbolje je rangirana Hrvatska (23), koja prema izveštaju ima 260 multimilionera, čije ukupno bogatstvo iznosi 30 milijardi dolara. U Bosni i Hercegovini, rangiranoj na 30. poziciji živi 85 milionera, koji imaju bogatstvo od 9 milijardi dolara, dok u Sloveniji (34. pozicija) živi njih 70 sa bogastvom od osam milijardi dolara. Makedonija je rangirana 42. poziciji sa 35 multimilionera (4 milijarde dolara) a samo jednu poziciju iza nje, na začelju liste nalazi se Crna Gora koja ima "svega" 21 multimilionera koji su "teški" dve milijarde dolara. Prva na listi je Nemačka sa rekordnih 15.770 milionera."Wealth X" u izveštaj navodi da se na listi isključivo nalaze osobe sa neto bogatstvom koje prelazi 30 miliona dolara (nakon obračuna akcija u preduzećima, stambene i investicione jedinice, umetničke zbirke, avione, gotovina i ostala sredstva).

27. septembar 2012.

Posao preko veze i talas otkaza
Izvor: Al Jazeera
"Nedopustivo je da se u sustav koji grca u dugovima primi osam tisuća ljudi preko veze", tvrdi Spomenka Avberšek
Gotovo 400.000 ljudi u Hrvatskoj radi u tvrtkama kojima upravlja država, dok je u privatnom sektoru zaposleno oko milijun ljudi, pa stoga i ne čudi najnovija najava ministra financija Slavka Linića kako će se u narednih godinu dana iz javnog sektora otpustiti 20.000 ljudi.Najave kako će se smanjiti broj zaposlenih u državnom sektoru nisu neka novost, no sve su najave do sada ostale bez rezultata. Ne samo da se broj zaposlenih u divovskoj državnoj administraciji nije smanjio, već se proteklih godina prilično i povećao.No, čini se da je hrvatska Vlada ovaj put odlučna u namjeri da “očisti” urede javne uprave. Većina sindikata je naravno protiv otpuštanja, iako je svima jasno da će bez otkaza javni sektor postati još veći teret za porezne obveznike koji jedva dišu od raznih nameta, poreza i ostalih davanja.S druge, pak, strane su i sindikati kojima je posve jasno da otkaza mora biti, ali i nude vrlo suvisla rješenja kako se riješiti viška zaposlenih.
Jedan od njih je sindikat zaposlenih u zdravstvu, u kojem jako dobro znaju gdje je najveći problem.
'Gledači kroz prozor
“Prije tri i pol godine dobili smo službeni podatak od HZZO-a [Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje] da je u zdravstvenom sustavu za vrijeme mandata bivše Vlade zaposleno osam tisuća ljudi. Ti ljudi su zaposleni bez odobrenja Ministarstva, bez natječaja i nisu zdravstveni djelatnici", kazala je Spomenka Avberšek, predsjednica Sindikata u zdravstvu."Još tada sam upozorila da je nedopustivo da se u sustav koji grca u dugovima primi osam tisuća ljudi preko veze, bilo političke, rodbinske ili neke druge. To su ljudi za koja su izmišljena radna mjesta, njih se trebalo negdje uhljebiti i dobili su posao u zdravstvu. Oni nemaju što raditi, ja ih zovem 'gledači kroz prozor', jer je to doslovce ono što oni rade svaki dan."“Policije nema dovoljno, vojske također, ali se zato u međuvremenu brojka birokrata povećala kao nikad prije. Avberšek kaže kako je jedino rješenje u zdravstvenom sektoru otkazivanje ugovora o radu upravo takvima.
“Vlada od HZZO-a može dobiti točan popis imena ljudi koji su primljeni preko veze i nadam se da na njihova imena neće zažmiriti. Ne vidim nikakvog smisla da se šalju u mirovinu ljudi koji znaju i mogu raditi ili da im se da otkaz, kad imamo osam tisuća ljudi koji ne rade ništa. Ti ljudi nam ne trebaju, ali nam trebaju zdravstveni djelatnici koji rade već 40 godina”, dodaje Avberšek.Ostali sindikati nisu toliko skloni ideji da sami pokušaju ponuditi sličan prijedlog, iako su u gotovo svim sektorima na razne pozicije zapošljavani ljudi po sličnom principu kao u zdravstvu.To potvrđuju neki zaposleni u policiji i vojsci, koji navode kako po uredima sjede ljudi za koje već godinama nije jasno što rade, dok je na terenu situacija katastrofalna. Policije nema dovoljno, vojske također, ali se zato u međuvremenu brojka birokrata povećala kao nikad prije. Međutim, iako su otkazi nešto što očito čeka mnoge u javnom sektoru i što je teško izbjeći, što će to u konačnici značiti za one koji dobiju otkaz, ali i za državu koja se na taj način pokušava riješiti viška zaposlenih i što je još važnije, nešto uštedjeti?“Dojam je da u cijeloj Vladi jedino ministar financija Slavko Linić zna točno što radi i kojim smjerom ide", kaže Tina Lakić, kolumnistica i urednica portala Danas.hr."Linićeva politika štednje nužno je zlo u situaciji u kojoj se nalazi država i njezina blagajna. Potpuno je jasno da je najavljenih 20.000 otkaza (preciznije rečeno, umirovljenja i otkaza) nešto što se već odavno trebalo dogoditi u golemom birokratskom sustavu države. Linić je onaj koji će morati zagristi tu kiselu jabuku. Veći problem od tih otkaza je činjenica da ti ljudi nemaju nikakvu šansu naći novi posao, jer novih poslova u Hrvatskoj nema i jednom kada dobijete otkaz, pronalazak novog posla je ravan zgoditku na lutriji."
Nezaposlenost - najveća prepreka
Ogromna nezaposlenost koja je trenutno u Hrvatkoj dosegla rekordne brojke, a koje su pokazale tragičnu istinu od preko 300.000 nezaposlenih, bit će najveća prepreka koju će morati preskočiti oni koji će nakon čistke morati na burzu rada.Otežavajuća okolnost za njih bit će i njihove godine, obzirom da se većina koja će ostati bez posla približava kritičnoj brojci od 50 godina života. To je dobna skupina za koju je uz sve moguće kvalifikacije, iskustvo i obrazovanje nemoguće pronaći novi posao.“Plaće u privatnom sektoru su gotovo za 1.000 kuna (134 eura) manje nego u javnom, a ne treba spominjati da većina radnika zaposlenih u privatnim tvrtkama ne mogu računati na razne beneficije koje imaju njihove kolege u javnom sektoru.Rekordna nezaposlenost samo je još jedan u nizu pokazatelja da dobar dio Hrvata živi teže nego prije. Iako prema informacijama sindikata prosječna plaća iznosi oko 5500 kuna (737 eura), većina građana se ne može pohvaliti da ima takva primanja. Veliki dio radi barem za tisuću kuna manje, dok mnogi i za dvostruko manju plaću.Prosječna plaća uglavnom se odnosi na Zagreb, u kojem živi 40 posto ukupnog zaposlenog stanovništva, dok je u svim ostalim dijelovima Hrvatske taj prosjek puno niži.U Splitskoj županiji, koja je odmah iza Zagreba, prosječna plaća iznosi 1.500 kuna (200 eura) manje, a otprilike ista prosječna plaća kao u Splitu je u Dubrovniku i u Istri.Zatim slijedi Zadarska županija u kojoj je prosječna plaća niža za nešto više od 1.500 kuna (200 eura), koliko iznosi i u Šibenskoj županiji. Najgora je situacija u Slavoniji, koja za zagrebačkim plaćama zaostaje za skoro 2.500 kuna (335 eura).Plaće u privatnom sektoru su gotovo za 1.000 kuna (134 eura) manje nego u javnom, a ne treba spominjati da većina radnika zaposlenih u privatnim tvrtkama ne mogu računati na razne beneficije koje imaju njihove kolege - božićnice, regresi, naknade za odvojeni život i čitav niz olakšica koje privatni sektor nije vidio već godinama.Ono što je gore od niskih primanja je da se za iste novce svaki mjesec može kupiti sve manje. Poskupljenja su neizbježna, a s njima i smanjena potrošnja građana koji već pet mjeseci troše manje nego ranije.U prosjeku se troši pet posto manje nego na početku godine, što najviše osjeća trgovački sektor.
I tako nezaposlenost raste, plaće padaju, a mjere štednje kao da nisu polučile nikakav rezultat, barem ne do sada.“Nije problem u politici štednje Slavka Linića, već u činjenici da ostali u Vladi ne uspijevaju održati korak s njim, odnosno rade jako loše posao za koji su dobili mandat. Tu prije svega mislim na ministra gospodarstva ili prvog potpredsjednika Vlade Radimira Čačića, koji je pokazao da ne zna privući investitore i pokrenuti investicijski ciklus", kaže Lakić."Da je on uspio napraviti ono što je pretjerano samouvjereno obećavao najavljujući i svoju ostavku ako to ne ostvari, danas bi imali situaciju da se gubitak radnih mjesta kompenzira otvaranjem novih.""Na njegovom mjestu treba biti osoba koja u Hrvatsku zna dovući novac i shvati li to premijer i smogne li političke snage maknuti Čačića s pozicije ministra gospodarstva, te na nju postaviti nekog sposobnijeg, politika štednje neće imati katastrofalne posljedice. No, ne napravi li to, i izostanu li investicije koje bi otvorile nova radna mjesta i podigle standard građanima, sama štednja mogla bi završiti kobno. Kada nitko ne troši, nema potrebe ni za proizvodnjom niti za uslugama. Ne treba biti isuviše mudar da bi se shvatilo kuda to u konačnici vodi”, zaključuje Lakić.

Andrej Vizjak: Neće biti drastičnih rezova u javnom sektoru
Izvor> SEEbiz
LJUBLJANA - Slovenski ministar za rad i socijalnu politiku Andrej Vizjak ocijenio je u srijedu "pretjeranom" reakciju vodećih sindikata na najave o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru zanijekavši da će u tom sektoru biti drastičnih rezova. "Reakcije sindikata su pretjerane jer govore o drastičnim rezovima zaposlenih, što meni nije poznato", rekao je Vizjak novinarima komentirajući otvoreno pismo koje su u utorak premijeru Janezu Janši uputile vodeće sindikalne centrale.
U njemu ga upozoravaju da neće pristati na drastično smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru nakon što su javnim službenicima sredinom ove godine plaće već smanjene na osnovi interventnog zakona o stabilizaciji javnih financija.Vlada je najavila da je zbog proračunske situacije broj zaposlenih u javnoj upravi potrebno prilagoditi postojećem nacionalnom BDP-u te da se radi o racionalizaciji čiji će detalji biti poznati početkom idućeg mjeseca. Slovenski mediji neslužbeno su objavili da je masu za plaće u javnom sektoru potrebno smanjiti za 10 posto i da bi zbog toga moglo biti otpušteno 10 do 15 posto od sadašnjih 160.000 zaposlenih.Vizjak je u srijedu novinarima rekao da sindikati tako izvode pritisak na vladu i zbog paralelnih pregovora koji se vode oko reforme mirovinskog sustava i tržišta rada, ali je priznao da učinci zakona o stabilizaciji javnih financija sredinom godine nisu na razini očekivanja zbog čega se vlada odlučila na dodatne restrikcije u javnom sektoru."Prilikom donošenja zakona o stabilizaciji javnih financija učinjeni su kompromisi pa ni njegovi financijski učinci nisu onakvi kakve smo isprva predviđali", obrazložio je Vizjak potrebu racionalizacije u javnom sektoru.Slovenski poslovni list "Finance" navodi u srijedu da vlada ima teškoće sa zatvaranjem ovogodišnjeg proračuna u okvirima planiranog proračunskog deficita. Kako piše list, deficit za prvih osam mjeseci ove godine već iznosi 990 milijuna eura, dok je ciljni deficit za cijelu godinu planiran sa 1,07 milijardi eura. Uz to, vlada ove godine nije uspjela plasirati dugoročne državne obveznice na međunarodnom tržištu nego se uglavnom na domaćem zadužila za 725 milijuna eura preko trezorskih mjenica, a prijašnjih je godina proračunski deficit punila uzimanjem prosječno 1,5 milijardu eura kredita dugoročnim obveznicama, piše list.

Grčka: Širi se talas štajkova
Izvor> Mondo
Štrajku carinika, poreskih službenika i zaposlenih u ministratsvu finansija, pridružili se i grčki policajci. Jučerašnjem generalnom štrajku se odazvalo 35 do 40.000 ljudi.Grčki carinici, poreski službenici i zaposleni u ministarstvu finansija stupili su danas u dvodnevni štrajk protiv vladinih mera štednja, uvedenih na zahtev međunarodnih kreditora u zamenu za prvu tranšu od 31,5 milijardi evra pomoći. Štrajku su se pridružili i sindikati policajaca koji protestuju ispred sedišta tri stranke koje čine grčku koalicionu vladu, Nove demokratije, PASOK-a i Demokratske levice, javila je grčka televizija Skaj.Nove mere štednje pogodiće hiljade državnih službenika kojima je plata već smanjena u protekle dve godine za 40 odsto, a starosna granica za odlazak u penziju biće podignuta sa 65 na 67 godina.Tri vodeća grčka sindikata sindikat radnika u javnom sektoru (ADEDY), sindikat zaposlenih u privatnom sektoru (GSEE) i Sveradnički militantni front (PAME), blizak Komunističkoj partiji, organizovali su juče generalni štrajk zbog čega je cela zemlja bila paralisana.Rad čitavog javnog sektora bio je obustavljen, letovi i polasci vozova su bili otkazani, brodovi i trajekti su ostali u pristaništima, radnje su bile zatvorene, a u bolnicama je radilo samo osoblje hitne službe.U sukobima koji su izbili tokom štrajka u centru Atine privedeno je više od 100 ljudi, a najmanje 20 osoba je uhapšeno, dok je šest policajaca povređeno.Policija je procenile da se generalnom štrajku odazvalo od 35.000 do 40.000 ljudi u Atini i oko 18.000 u Solunu, dok organizatori - tri vodeća sindikata grčkih radnika, kažu da je na ulice grčkih gradova izašlo čak 100.000 ljudi.To je bio treći generalni štrajk od početka godine, a prvi veliki štrajk koji će testirati odlučnost koalicone vlade, koja je preuzela vlast u junu, da održi zemlju u zoni evra.Ovog meseca u Grčkoj su štrajkovali lekari, sudije, profesori, policajci, vatrogasci, vojnici, a pre dva dana i novinari.

26. septembar 2012.

Tapkamo u mestu već 30 godina
Izvor: Dnevnik
Beograd -- "Poljoprivreda je velika izvozna šansa Srbije”, ”Suficit poljoprivrede preko milijardu dolara”..., neki su od naslova u medijima predhodnih godina ili meseci.
Međutim, analizirajući izvozne potencijale, konkurentnost i izvozne aktivnosti kompletne poljoprivrede i prerađivačke industrije, ekonomista Dragovan Milićević došao je do drugačijih podataka i zaključaka.On ukazuje na to da poljoprivreda Srbije ima veoma visoku koncentraciju izvoza poljoprivrednih proizvoda merenih GH-indeksom, te da je najveći deo izvoza koncentrisan samo na nekoliko grana, i to na smrznuto voće i povrće, kukuruz, konzervisano voće i povrće i žive životinje, odnosno goveda.Srbija je, kako kaže, potpuno nekonkurentna u proizvodnji ranog voća i povrća, mesa i prerađevina (samo četiri odsto prihoda od prodaje mesne industrije se ostvaruje kroz izvoz), ribe i prozvoda od ribe i sl."Treći problem srpske poljoprivrede je stagnacija i opadanje prosečnih prinosa, koji se nisu mrdnuli praktično od početka osamdesetih godina prošlog veka i pored intenzivnog razvoja semenskog materijala i veoma dobrih rezultata u izvozu semenske robe domaćih instituta. Broj zasejanih površina pada, prinosi se kreću ciklično, u zavisnosti od smenjivanja sušnih i kišnih godina. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde su poplave jedini način navodnjavanja zemljišta ", ukazuje Milićević.On naglašava da država može pomoći na nekoliko načina, pre svega stimulacijom proizvodnje esencijalno važnih proizvoda (samo na uvoz paradajza Srbija da oko 14 miliona dolara neto godišnje). Srbija, ukazuje, ima velike potencijale u proizvodnji ranog voća i povrća.

I Kinezi hoće projekte u Srbiji
Izvor: Beta
Beograd -- Kineska kompanija Čajna Šandong internacional zainteresovana je za gradnju autoputa na Koridoru 11 i puteva Pojate-Preljina i Novi Sad-Šabac-Loznica.Zainteresovanost kineskih kompanija potvrđuje generelni direktor te kompanije Meng Jan (Yan). On je agenciji Beta kazao da je kineska kompanija predala ponudu za gradnju deonica Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig na Koridoru 11 Ministarstvu urbanizma i građevinarstva i predložila izgradnju deonice Beograd-Obrenovac po modeju javno-privatnog partnerstva.Jan nije precizirao kakav je odogovor dobio od srpskih zvaničnika ni kada bi mogla da počne realizacija tih projekata. "Sigurni smo da uz našu vrhunsku tehnologiju, menadžment i kvalitet možemo da doprinesemo razvoju srpske infrastrukture i donesemo korist
srpskom narodu", kazao je Jan i podsetio da je Čajna Šandog internacional izgradila most dug 42 kilometra u oblasti DJingdao. Jan je kazao da je tokom posete Beogradu razgovarao sa zvaničnicima iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma Srbije i Ministarstva lokalne samouprave i regionalnog razvoja. On je precizirao da je kompanija Čajna Šandong internacional Ministarstvu lokalne samuprave i regionalnog razvoja predala pismo o namerama za izgradnju takozvanog Moravskog koridora, odnosno puta od Pojata do Preljine i puta koji bi povezao Novi Sad, Šabac i Loznicu. Jan je kazao da su se za projekte u Srbiji zaniteresovali jer Kina i Srbija uživaju dugu tradiciju prijateljstva."Srbija je smeštena u središte centralne i istočne Evrope i može da bude odskočna daska za širenje u regionu", ocenio je generalni direktor kompanije Čajna Šandong internacional Meng Jan.

HR:Za puni staž radiće se 42 godine
Izvor: Jutarnji list
Zagreb -- Godine života više neće biti najvažniji uslov za odlazak u punu starosnu penziju u Hrvatskoj.Naime, Vlada Hrvatske će izmenama i dopunama Zakona o penzijskom osiguranju, koje planira da donese 2013., ponovno da uvede institut punog staža. Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva rada i penzijskog sistema, razmatraju se dva modela. Prema jednom, pravo na punu starosnu penziju imali bi svi radnici sa 42 ili više godina staža nezavisno od godina života, a drugi model bi pretpostavljao sticanje prava na starosnu penziju sa 62 godine ako radnik pritom ima najmanje 40 godina staža. Iako se po tom drugom modelu, prema važećim zakonskim odredbama, ostvaruje pravo na prevremenu penziju, ta se penzija, zbog velikog broja godina staža, ubuduće ne bi umanjivala.Uvođenje punog staža pominje se kao potreba otkako je taj institut ukinut reformom 1999. Posebno zato jer bi se pojedinim zanimanjima sa trogodišnjim školovanjem poput frizerki, maserki, zidara moglo dogoditi da nikada ne steknu uslove za punu starosnu penziju. Računica je sledeća: zidar ili limar koji pronađe posao sa 17 godina, po završetku trogodišnje srednje škole, do pune penzije, za koju je trenutno glavni uslov navršenih 65 godina, trebalo bi da rade 48 godina. Na teškim fizičkim poslovima to je nemoguće zbog objektivnih ograničenja tela pa ti ljudi uglavnom završavaju u invalidskim ili prevremenim starosnim penzijama jer uprkos godinama staža nemaju godine života za punu starosnu penziju.Prema trenutno važećem Zakonu o penzijskom osiguranju, svako penzionisanje pre zakonskih 65 za muškarce i 60,5 godina za žene penalizira po godini ranijeg penzionisanja, a najviše 20,4 odsto za pet godina raniji odlazak u penziju. Takva će penalizacija ostati i nakon penzione mini reforme naredne godine. No, i dalje će se stimulisati što duži ostanak u svetu rada, ali ubuduće prema dva modela.Radnicima će penzija da se poveća za 0,5 odsto, za svaku godinu iznad 45 godina staža, a to povećanje bilo bi bonus za izuzetno dugogodišnje ulaganje u penzioni sistem. Ostvarivali bi ga po pravilu osiguranici koji su počeli da rade - samim tim i uplaćivali doprinos za penzijsko osiguranje - nakon završene osnovne škole.Drugi model pretpostavlja nagradu za ostanak u svetu rada nakon 65. godine života, ali za to više neće biti, kao dosada, dovoljno 15 godina penzijskog staža, nego će se ta granica povećati na 35 godina. I prema važećem zakonu, stimuliše se ostanak u svetu rada, ali isključivo vezan uz godine života pa se u praksi događaju paradoksi. Prema sadašnjem zakonu, za svaki mesec rada iznad 65. godine penzioner ima pravo na povećanje penzije od 0,15, a najviše 9 odsto. Međutim, kako to povećanje penzije nije posebno uslovljeno penzijskim stažom, moguće je da povišicu za dug radni vek dobije neko ko je ukupno odradio zakonski minimum od 15 godina, odnosno neko ko se prvi put zaposlio u 49. godini.A neko ko je radio 40 godina i u penziju ode, na primer, sa 60 godina života moguće je da bude doživotno kažnjen 20,4 odsto manjom penzijom jer je radio na poslovima koje sa 65 godina jednostavno ne može obavljati.

U Francuskoj 3 miliona nazaposlenih
Izvor: Tanjug
Pariz -- Broj nezaposlenih u Francuskoj prešao je granicu od tri miliona, potvrdio je francuski ministar za rad Mišel Sapen na Francuskoj televiziji."To je loše, to je veoma loše. Proteklih sedmica sam uostalom upozoravao da ukoliko se nastavi ritam nezaposlenosti započet tokom letnjih meseci, da očekujem da broj nezaposlenih premaši tri miliona", izjavio je Sapen.Cifra od tri miliona pokazuju da Francuska ima problem strukturalne nezaposlenosti, jer ne uspeva već trideset godine, čak i u periodima ekonomske stabilnosti, da smanji broj nezaposlenih ispod osam odsto.Uzroci velike nezaposlenosti su brojni, a nijedna vlada u proteklih nekoliko decenije nije uspela da pronađe dugoročan i efikasan lek u borbi protiv nezaposlenosti, a sudeći po trenutnoj situaciji ni vlada aktuelnog premijera Žan- Marka Eroa neće zaustaviti takav trend, preneo je francuski list Figaro. Obećanje predsednika Fransoa Olanda da će za godinu dana smanjiti nezaposlenost, izgleda da će se izjaloviti što će izazvati i mnoga druga razočarenja. Tako je generalni sekretar sindikata Snaga radnika Žan-Klod Meji, ocenio da angažman vlade da do 2013. smanji broj nezaposlenih ukoliko privredni rast ostane na nuli, predstavlja riskantan ulog. "Kada je privredni rast ravan nuli, nezaposlenost raste, to prosto povlači jedno drugo" dodao je Meji u svom interviju na televizijskoj stanici "Erop 1". "U situaciji u kojoj je tri miliona ljudi bez posla, potrebno je okrenuti se drugačijoj ekonomskoj politici. Jedino tako će nezaposlenost biti smanjena", zaključio je generalni sekretar.

25. septembar 2012.

Za 12 godina 13.612 izgubilo posao
Izvor: Tanjug
Jagodina -- U Jagodini je od 2000. godine bez posla ostalo 13.626 radnika, izjavio je predsednik Odbora za trgovinu Samostalnog sindikata za Šumadiju Radiša Marković. "U 18 privrednih preduzeća Jagodine, 2000. godine bilo je zaposleno 16.608 radnika, danas svega 2.962, a najviše radnika, oko 6.000, otišlo je po raznim osnovama iz Holdinga - Industrije kablova", rekao je Marković. Tranzicija, stečajevi i "nakaradna privatizacija" uništili su nekoliko firmi, pre svega iz oblasti građevinarstva, tekstilne industrije, trgovine, ugostiteljstva, koje su mogle da rade, ocenio je on. Industrija konfekcije "Resava" zapošljavala je 820 radnika, danas tamo nema nikoga jer firma već nekoliko godina uopšte ne radi. Više ne rade ni Jagodinski podrum iz sastva "Navipa" koji je zapošljavao 150 radnika, "Agrooprema`` koja je imala 55 radnika. Više ne rade ni "Pomoravlje inženjering", koji je imao 1.000 radnika, "Minel" sa 400, "Pomoravka" sa 900, AIK sa 500, Mlekara sa 100, Jugoprevoz sa 411 biših radnika, zatim "Zzitomlin", precizirao je Marković. On je podsetio i da je Fabrika "Budućnost" u Jagodini zapošljavala 360 radnika a sada nekoliko, Trgovinska kompanija "Morava" 860 a sada samo šest, Turističko ugostiteljsko preduzeće "Palas" 800 sada 18 radnika... Kako je naveo, mesna industrija "Juhor" jedna od retkih koja je uspešno privatizvana od strane Kompanije "Delta", imala je 780 radnika, a sada 420.On je ocenio da je slična sitaucija i u drugim opštinama Pomoravskog okruga, gde je trenutno, prema evidencije Filijale Službe za zapošljavanje Jagodine, nezaposleno oko 28.000 ljudi a samo u Jagodini i Paraćinu više od polovine ove cifre.

Evropski sindikati: Za izlazak iz krize su potrebne inovacije a ne smanjivanje cene radne snage
Izvo> bifonline.rs
Moramo prestati s podgrevanjem uverenja da insistiranje na jeftinoj radnoj snazi automatski za sobom povlači ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posvećena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i međusobnom nadmetanju evropskih Vlada u što manjem trošenju svog oskudnog kapitala - smanjenjem poreskih stopa i nivoa javnih rashoda, izjavila je na nedavnoj evropskoj konferenciji “Jobs 4 Europe: The Employment Policy Conference” Bernadet Ségol, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).One treba da se nadmeću u što boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pažljivom korišćenju prirodnih resursa i, napokon – ali ne i najmanje bitno - u poboljšanjima sistema preraspodele bogatstva, koje jača društvenu koheziju, smatra Segol. Prenosimo njen govor u celini.Želela bih da Vam se zahvalim jer ste mi dozvolili da govorim na kraju ove dvodnevne konferencije o zapošljavanju, pitanju koje je naš prioritet broj jedan.Ton i sadržaj niza govora koje sam ovde čula juče ujutro, posebno onih od strane predsednika, daju mi nadu da beda i socijalna destabilizacija usled nezaposlenosti konačno počinju da se shvataju i kao nešto što ima političku težinu, u srcima i umovima onih koji su na čelu. Ovaj je skup već isuviše dugo odlagan.Učinjen je prvi korak, ali je put koji treba preći još uvek dugačak. Potrebno je i dalje menjati zakone i regulativu a pre svega svega potrebno je nešto zaista aktivno preduzeti. U tom smislu, trudićemo se da držimo na oku podatke iz istraživanja o godišnjem rastu, kao i preporuke država članica EU.Da, investiranje u sektore s visokim potencijalom zapošljavanja mora biti konkretno ohrabrivano.Da, problem nezaposlenosti mladih je prvi među prioritetima; još uvek očekujemo da vidimo konkretne predloge o pitanjima stažiranja i zapošljavanja kao garancije za mlade ljude.Da, moramo se pozabaviti preprekama u zapošljavanju žena i sprečiti da starijie generacije radnika budu zanemarene.Ali ne, nisu zakon o radu, socijalni dijalog ili penzija i zdravstveni programi ono što ubija nadu u oporavak od krize. Ono što ga ubija jeste uticaj planske štednje na ekonomiju: stotine milijardi evra simultanih ili uzastopnih budžetskih rezova, podizanje PDV-a i smanjenje troškova za socijalne naknade.Od 2009. do danas radnici i domaćinstva su svoj ‘fair share’, udeo u dugovanjima već isplatili - i više nego što je bilo potrebno. Pod pritiskom EU, jedan broj država članica smanjio je svoje budžete za socijalno osiguranje, ograničavajući pristup socijalnim davanjima ili ih smanjivši. Takođe su podigle starosnu granicu za odlazak u penziju. Nekoliko ih je spustilo zakonsku minimalnu platu, zahtevajući da se oslabi kolektivno pregovaranje i institucije koje podržavaju socijalni dijalog; time su ulogu sindikata stavili na velika iskušenja, načinivši tržišta rada fleksibilnijima i relaksirajući pravila kojima se uređuju kolektivne i individualne otpremnine.Pročitala sam nešto – što je, doduše, slučajno procurilo u javnost – a to je pismo koje je ‘Trojka’ napisala i uputila Grčkoj. Jedna od njihovih preporuka je da bi “od Grka trebalo zatražiti uvođenje šestodnevne radne nedelje”. Takva intervencija je potpuno neopravdana, kako po svojoj formi tako i po sadržaju. U cilju prevladavanja krize, ‘Trojka’ želi da socijalna i politika zapošljavanja postanu varijable, promenljive veličine koje bi prilagođavali shodno svojim ukusima. Pa ipak, rekordno stroga politika štednje koja se sprovodi u 2012. godini već je dovoljno strašna, s ekonomskom recesijom, sve većom nezaposlenošću i krizom koja se proširila do samog srca evrozone. Čak je i kriza javnog duga pogoršana usled izostanka ekonomskog rasta. Stoga se hitno moraju postaviti pitanja koja se tiču uticaja strukturnih reformi i planova štednje na ekonomsku aktivnost, pitanja o zaposlenosti i nezaposlenosti u Evropi. Moramo da promenimo naš pravac.Sve ovo je razlog što je, po našem mišljenju, ova konferencija u svoj rad trebalo da uključi još jednu bitnu temu za dalje razmatranje, naime: Kakvu bi to koordiniranu politiku Evropa trebalo da usvoji kako bi se unapredio njen ekonomski oporavak? Sve ovo, naravno, uz sudelovanje Opšte uprave za ekonomske i finansijske poslove (Directorate General Economic and Financial Affairs) i Evropske centralne banke. Pokazna radionica bi se usredsredila na stvaranje novih radnih mesta u budućnosti, u svetlu budućih socijalnih usluga u recesijom pogođenim zemljama kao i onih koje sprovode drastične planove štednje - kako razviti zelenu ekonomiju i poboljšati zapošljavanje među ženama, mladima i starijim osobama, da ne bi bili skrajnuti iza kulisa ove masovne nezaposlenosti koja je na sceni.
A sada bih i nekoliko reči o platama.
Smanjena cena rada izjednačava konkurentnost s povećanjem izvoza: ova se formula ponavlja poput lajtmotiva. Nijedan dan ne prođe bez Komisije, Evropske centralne banke i ove mantre koju neumorno talambasaju evropski ministri finansija, premda je ova formula daleko od dokazane.U Grčkoj su smanjeni jedinični troškovi rada (ULC) za 15% (jedinični troškovi rada su pokazatelj koliko proizvodnja jedne ekonomije dobija u odnosu na visine plata radnika – to je trošak zapošljavanja radne snage po jedinici proizvodnje). Ipak, ova mera nije oživela grčki izvoz jer je on, zapravo, bio daleko veći u doba pre krize - u vreme kada su plate rasle. Izvoz u Španiju i Portugal imao je povratni udarni efekat, premda nedovoljan za suzbijanje kolapsa u domaćoj potražnji povezanoj s programom štednje. Pa ipak, čak je ovaj i ovakav oporavak sada jedno veliko odugovlačenje bez efekta, jer štednja u pojedinim zemljama ubija izvoz u ostalim.Strukturne reforme sprovedene u Nemačkoj tokom 2000. nisu primer koji treba slepo slediti. Nemačka je trenutno najkonkurentnija, ne toliko zbog smanjenja troškova rada koliko zbog specijalizovane prirode svoje industrije koja je savršeno prilagođena potrebama ekonomije u nastajanju. Smanjenje troškova rada nije uzrok njihovog ekonomskog uspeha, koliko je to njihov primarni cilj: da povećaju profitne marže. Uostalom, i sama Komisija priznaje ovu činjenicu u svom dokumentu.Mi, dakle, moramo prestati s podgrevanjem uverenja da konkurentnost plata (tj jeftina radna snaga) automatski za sobom povlači ekonomski rast, investicije i jake izvozne performanse. Konkurentna evropska ekonomija, koja bi bila posvećena otvaranju novih radnih mesta, mora se temeljiti ne na niskim platama i međusobnom nadmetanju evropskih Vlada u što manjem trošenju svog oskudnog kapitala - smanjenjem poreskih stopa i nivoa javnih rashoda. One treba da se nadmeću u što boljem kvalitetu proizvoda i u inovacijama, u energetskoj efikasnosti, u pažljivom korišćenju prirodnih resursa i, napokon – ali ne i najmanje bitno - u poboljšanjima sistema preraspodele bogatstva, koje jača društvenu koheziju.Dopustite mi da dodam još nekoliko reči o minimalnoj plati, temi o kojoj je profesor Pissarides govorio na početku ove konferencije. Profesor Pissarides je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor je na London School of Economics. Ovo su impresivni ali i ponižavajući akreditivi i ne sumnjam da bi trebalo de držim jezik za zubima, ali bojim se da, jednostavno, ja to nisam u stanju. On nam je rekao da ako postoje minimalne plate, one bi trebalo da budu vrlo niske. Nigde u primerima Međunarodne Sindikalne Organizacije ne postoji bilo kakvih dokaza da su “previsoke” minimalne plate uništile radna mesta. Volela bih zato da profesora Pissaridesa priupitam: šta je to što on smatra kao prihvatljivu minimalnu platu, onu koja jamči pristojan životni standard? Prema podacima Veća Evrope, minimalna plata trebalo bi da je 60% prosečne plate kako bi se uopšte smatrala fer nadnicom. Pa ipak, Veće Evrope ne čine hiper-radikalni sindikalisti već predstavnici vlasti.Takođe, samo zamislite da ste u koži takvog radnika, koji zaradjuje minimalnu platu u jednoj od zemalja koje je pohodila ‘Trojka’; radnik koji mora da “preživi” svoj život, koji od minimalca izdvaja za režijske troškove i podizanje dece. Kažite mu, napokon, kako mu je plata previsoka. To bi bilo u najmanju ruku nemoralno. Evropska konfederacija sindikata je podnela predlog za Evropski socijalni sporazum, kojeg vam preporučujem da ga pod hitno pročitate.Paket mera o kojima će se raspravljati na svim nivoima mora se temeljiti na tri stuba: 1. socijaldemokratija (s posebnim poštovanjem kolektivnih pregovora), 2. na ekonomskom upravljanju koje bi unapredilo održivi rast i kvalitetna radna mesta, i, konačno, 3. na ekonomskoj i socijalnoj pravdi. Međutim, niti postoji spremnost da sa nama sednu za isti sto i diskutuju o ovome, niti je prisutna želja za dogovorom ako je uslov za to da - ispunimo njihove uslove: da prihvatimo nužnost smanjenja plata, a da socijalnu zaštitu i javne usluge smatramo prevaziđenim ostacima prošlih vremena.Korišćenje krize kako bi se razmontirao i obezvredio socijalni dijalog, kolektivno pregovaranje i Zakon o radu biće istorijska greška. To bi značilo da je među građanima i radnicima indukovan osećaj kako će tekovine njihovog društva, neprekidno građenih tokom nekoliko proteklih decenija, sada biti protraćene širom Evrope. A sve zbog bankarske krize, koja je, prisetimo se, evropske vlade koštala najmanje 4500 milijardi evra državne pomoći bankama između oktobra 2008 i oktobra 2011.Evropska konfederacija sindikata (ETUC) je u posebno dobroj poziciji, postavljena na mesto s koga se mogu oceniti sve opasnosti povezane s porastom nezaposlenosti i nejednakosti, nastankom evropskog prekarijata i, nadasve, dubokog i rastućeg osećaja socijalne nepravde. Ovaj osećaj - da je učinjena nepravda, ljutnja i sumnje u vrednosti Evropskog projekta - postaju međusobno čvršće isprepletane, dok je taj gubitak poverenja postao - a to će i nadalje ostati - odraz raspoloženja na glasačkom mestu, na izborima.Hitnost kojom ETUC predlaže svoj Evropski socijalni sporazum nije uslovljena nekakvim posebnim interesima bilo kog od postojećih sindikata, ali, po potrebi, on će čuvati ideju društvenog napretka, koja je u samom srcu Evropskog projekta.Povereniče, želela bih da Vam se zahvalim zbog toga što ste preuzeli inicijativu za održavanje ove konferencije o zapošljavanju na visokom nivou. To je ujedno i pitanje koje bi trebalo da bude cilj svih evropskih politika.

24. septembar 2012.

Mijatović podneo ostavku na funkciju predsednika sindikata
Izvor> Tanjug
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) Milorad Mijatović podneo je danas ostavku na tu funkciju, jer je izabran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije, saopštila je Služba za informisanje SSSV.Na sednici Veća SSSV Mijatović je podneo ostavku i na sve funkcije u Savezu samostalnih sindikata Srbije i Vojvodine, ukazujući da u Narodnoj skupštini želi da, kao dugogodišnji sindikalni radnik, predstavlja sve zaposlene, bez obzira na to kom sindikatu pripadaju. Na sednici su, u skladu sa Statutom te sindikalne organizacije, razrešeni funkcije i svi potpredsednici Veća SSSV, a u narednih mesec dana biće obavljane predizborne aktivnosti kako bi, na sednici zakazanoj za 25.oktobar, bio izabrao novi predsednik SSSV.Za vršioca dužnosti predsednika SSSV izabran je dosadašnji sekretar Goran Milić, koji će obavljati tu funkciju do izbora novog predsednika SSSV, navedeno je u saopštenju.

Saveti kako da radnici budu srećni
Izvor: LiveScience.com
Njujork -- Zaboravite na povišice i velike bonuse, ima znatno jednostavijih i jeftinijih načina da zaposleni budu srećni.
Predstavljamo listu 11 saveta šta uraditi da se radnici osećaju bolje i srećnije.Ponudite mogućnost napredovanja – Nedavne studije su utvrdile da su radnici koji nemaju mogućnost za napredovanje manje srećni na poslu pa zato pokušavaju da nađu drugi posao. Ponudite dobar trening program – Poslodavci ne smeju da podcene uticaj treninga na novozaposlene. Istraživanja su pokazala da u kompanijama koje primenjuju mentorski odnos prema novozaposlenim ili imaju treninge dolazi do njihove veće angažovanosti. Ponudite male bonuse – Bonusi su još jedan način da kompanije drži svoje zaposlene srećnima. Čak šezdeset odsto ispitanika kažu da bi bili srećni i sa godišnjim bonusom od 25 dolara.Ponudite zaposlenima autonomiju u radu – Zaposleni će bolje raditi, biće više angažovani i posvećeni, ukoliko o tome što rade odlučuju oni sami.Kreirajte povoljno kancelarijsko okruženje - Zaposleni su srećniji ako vole okruženje u kome rade. Jednostavne stvari poput skraćivanje trajanja sastanka ili puštanje muzike u kancelariji može da utiče na moral zaposlenih. Komunikacija sa zaposlenim može da doprinese da otklone sve nedoumice koje imaju u vezi sa poslom a to će pomoći da se osećaju srećnijim i da imaju više samopouzdanjaPonudite zaposlenima da rade od kuće – Istaživanje je pokazalo da bi se mnogi zaposleni odrekli šopinga, čokolade ili smartelefona ako bi imali mogućnost da rade kod kuće.Dopustite da se fokusiraju na njihov rad – Radnici treba da budu fokusirani na rad tako da ih niko sa strane ne uznemirava. Jedan od načina da se to postigne jeste da se eliminišu nemotrabni mejlovi. Nedavna studija ja pokazala da radnici prosečno provedu 100 sati godišnje baveći se besmislenim mejlovima. Dajte zaposlenima balans u njihovim životima – Balans između privatnog i poslovnog života predstavlja izazov za sve zaposlene. One kompanije koje pomognu u tome omogućavaju da zaposleni bude srećniji. Čak 67 odsto ispitanika kaže da bi ostali da rade u kompaniji koja bi im omogućila balans između privatnog i poslovnog života.Ponudite im adekvatan paket benefita – Kompanje mogu upravo ovakvim paketima da ponude zaposlenima balans iz prethodne stavke. Tako pojedine kompanije nude servis poput dečije nege, nege za odrasle i stare, kao i nega ljubimaca. Neki nude i servis održavanje kuća i stanova zaposlenih. Poslodavci koji daju ovakve pakete kažu da zaposleni kažu da im ovakvi servisi zaista pomažu da usklade njihove privatne i profesionalne obaveze.Pomozite zaposlenima da vode zdraviji život – Kompanije treba da nude i zdravstvene programe. Istraživanje je pokazalo da su zaposleni srećniji ukoliko rade u kompanijama koje nude biometrijski skrining ili progrem procene zdravstvnog rizik. Omogućite pauzu za Fejsbuk ili druge aktivnosti - Zaposleni treba da imaju vreme kada mogu da provere medije. To može da unapredi ne samo raspoloženje zaposlenizh već i njihovu produktivnost. Istraživanje je pokazalo da kratak predah može da omogući zaposlenima da se ponovo fokusiraju na posao koji rade već satima.

Domovi zdravlja najveći poreski dužnici u RS
Izvor> Radio Slobodna Evopa
Prema podacima granskog sindikata zdravstvenih radnika Republike Srpske domovi zdravlja u ovom bh. entitetu na ime dospjelih, a neplaćenih doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje duguju 21 milion i 348 hiljada KM.S ovim iznosom svrstavaju se među najveće poreske dužnike, ali, za sada, iz Vlade RS i same Poreske uprave nisu stigli zvanični komentari, niti ima najava o pokretanju postupaka za prinudnu naplatu dospjelih, a neplaćenih obaveza.Doktor Nenad Stevandić, poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) u Narodnoj skupštini RS u izjavi za agenciju Anadolija kazao je da su dugovanja za neplaćene doprinose, samo vrh ledenog brijega "katastrofalnog stanja u kojem se nalazi zdravstvo u Republici Srpskoj“."Prema podacima Glavne službe za reviziju javnog sektor u RS deficit Fonda zdravstva na koncu 2011. godine iznosio je 271 milion KM. Gomilanje deficita se nastavilo i ove godine, ali je uprkos tome prilikom usvajanja rebalansa budžeta RS došlo do smanjenja izdvajanja za Fond zdravstvenog osiguranja“, kazao je Stevandić.Prema podacima kojima raspolaže agencija Anadolija, najveći dužnik za neplaćene doprinose je Klinički centar Istočno Sarajevo s dugom od preko 11 miliona KM, a više od milion KM duguju i Domovi zdravlja Modriča i Sokolac, te Klinički centar Banja Luka .

23. septembar 2012.

Zaposleni u Sigmi više od mesec dana štrajkuju zbog plata
Traže preispitivanje privatizacije
Autor: V. Laloš
Subotica - Subotičko preduzeće za proizvodnju saobraćajne signalizacije Sigma jedan je od brojnih primera neuspele privatizacije, u kojima su uništene mnoge fabrike u Srbiji. Umesto da firma nakon prodaje privatnom vlasniku napreduje, ona dovedena na rub propasti, ukazuje Milan Popović, predsednik Veća samostalnog sindikata Subotice, povodom događaja u ovoj firmi.Grupa radnika ovog preduzeća obratila se medijima za pomoć, jer više od mesec dana štrajkuju pokušavajući da od rukovodstva firme izdejstvuju zaostale plate, bez ikakvog rezultata i nade da će se naći rešenje. - Nikakvi razgovor, pregovori i molbe nisu pomogli da nam preduzeće plati ono što smo zaradili i zato smo odlučili da stupimo u štrajk. Ali ni to nije vredelo, uprava tvrdi da nemaju novca, a mi se pitamo gde je novac od poslova koje smo do sada odradili. To je, po našem mišljenju, otišlo na razne bankarske dugove i kamate, na kredite koji su uzimani na račun Sigme, ali koji su ko zna gde uloženi. Mi od toga nismo videli ni dinara, jer ne samo da ne dobijamo plate već preduzeće bukvalno propada - tvrde nezadovoljni radnici.Preduzeće Sigmu, inače jedino koje u Srbiji proizvodi signalne uređaje, kupila je šabačka firma Galeb pre pet godina. Njena vrednost je na aukciji procenjena na 44 miliona dinara, a novi vlasnik se obavezao i na investicije u vrednosti od 40 miliona, kako bi firma bila unapređena i modernizovana. Proizvodnja je, međutim, sada gotovo u potpunom zastoju, a radnici tvrde da novi vlasnik nije ni imao nameru da razvija Sigmu, jer se do tada bavio sasvim drugim poslovima. Radnici tvrde da su u firmu umesto investicija stizale stare mašine, koje nisu ni imale svoju pravu namenu. U Gradskom veću Samostalnog sindikata Subotice kažu i da postoje sumnje da su investicije lažno prikazivane tokom postupka privatizacije. Za radnike je jedini izlaz koji bi im doneo kakvu-takvu satisfakciju da budu proglašeni tehnološkim viškom i odu iz preduzeća s otpremninom. Takav scenario, međutim, ne odgovara menadžmentu i vlasnicima, jer za to nema novca. Samostalni sindikat je zato uputio zahteve nadležnim organima da se preispita celokupan proces privatizacije Sigme i utvrdi eventualna krivična odgovornost onih koji su ovo preduzeće sa relativno dobrim šansama na tržištu doveli do gašenje, a radnike na ulicu.
Blokiran račun
Preduzeće Sigma je osnovano 1923. godine, njegov proizvodni program čine signalni uređaju za železnički saobraćaj. U najboljim danima je zapošljavalo i do 700 radnika. U momentu privatizacije bilo je zaposleno oko 200, a danas ih je preostalo 34. Račun firme je skoro pola godine blokiran zbog duga od 75 miliona dinara. .

21. septembar 2012.

ZAPOSLENI U SIGMI MESEC I PO DANA U ŠTRAJKU
Izvor> Radio Subotica
Preostalih 35 radnika Sigme, koja je prodata 2007. godine Galeb grupi iz Šapca, već mesec i po dana su u štrajku jer nisu primili četiri plate a nemaju ni posla. U Gradskom veću Samostalnog sindikata smatraju da je Galeb grupa lažno prikazala vrednost investicija u procesu privatizacije. Direktor preduzeća ne želi da radnike proglasi tehnološkim viškom jer tvrdi da nema novca. Radnici kažu da su u poslednjih pet godina imali samo jedan ozbiljan posao, a da je zarada otišla na sumnjive bankarske kamate. U sindikatu ističu da su nemoćni jer je, bar na papiru, veći deo posla urađen po Zakonu. Stoga od državnih institucija očekuju da konačno krenu u borbu protiv korupcije i kriminala, kao što je nova vlast i obećala u predizbornoj kampanji.

Dugovi stari – pravda selektivna
Izvor> Politika
U Gradskom veću Samostalnog sindikata Pančeva tvrde da uredba vlade o evidentiranju izvršnih presuda koje su dobili radnici propalih preduzeća neće rešiti problem njihovog višegodišnjeg čekanja da naplate potraživanja iz radnog odnosa
Gumarska industrija Pančevo – ostala je ruina, a dugove radnicima nema ko da plati
Pančevo – Otkako je, 8. septembra, u „Službenom glasniku“ objavljena Uredba o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, telefoni ne prestaju da zvone u Veću Samostalnog sindikata Pančevo.Franja Orešković, sekretar Veća, kaže da ga ne čudi veliki broj ljudi koji traže objašnjenje da li uredba znači da je konačno došlo vreme da naplate potraživanja od svojih bivših preduzeća, jer do sada to nisu mogli i pored izvršnih sudskih presuda.– Koliko znamo, pravosnažne presude o isplati svojih potraživanja imaju, od društvenih preduzeća u Pančevu, radnici Gumarske industrije, Fabrike sijalica „Tesla“, Petroopreme, Utve, Razvoja i inženjeringa, Konstruktora, Minela, Trgoprodukta, Vodovoda – operativa, ali je više nego sigurno da spisak nije potpun. Bojimo se, međutim, da način na koji je vlada pristupila rešavanju ovog problema neće dovesti do njegovog razrešenja. Ako radnici i saznaju za ovu uredbu i dođu do prijave koja je na sajtu Agencije za privatizaciju, teško da će moći da je popune kako se zahteva. Tako se, na primer, od onih koji godinama čekaju da naplate ono što im pripada traži da u prijavi navedu kolika je kamata na njihova potraživanja. Da bi do tog podatka došli, morali bi da angažuju veštaka, a to se sigurno neće dogoditi – kaže Orešković.Sekretar Veća Samostalnog sindikata u Pančevu kaže da je svojevrsna nepravda načinjena i time što će se evidentirati samo dugovanja propalih društvenih preduzeća, a ne i akcionarskih društava, malih privatnih preduzeća i radnji koji su takođe pre no što su ugašeni ostali dužni svojim nekadašnjim radnicima. On iz toga izvlači zaključak da je vlada opet pristala na selektivnu pravdu i nije isključeno da ovo bude povod za druge tužbe pred domaćim sudovima i Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.Više hiljada Pančevaca zakinuto je posle gašenja preduzeća u kojima su radili, a dobar broj njih nije mogao da naplati zarađeno ni posle donošenja izvršnih presuda, jer su u međuvremenu ta preduzeća dobila status firmi „u restrukturiranju“, što znači da od njih nije bilo moguće bilo šta naplatiti. Tako je, tvrdi Franja Orešković, država žrtvovala zbog privatizacije ustavno pravo radnika na zaradu i najvažnije odredbe Zakona o radu. Sindikalisti misle da je svojevrsna nepravda i to što država evidentira samo dugovanja po presudama, što je jasan nagoveštaj da nema nameru da plati zaostala potraživanja onima koji nisu tužili.Rukovodstvo sindikata sa najbrojnijim članstvom u Pančevu se pribojava da većina onih koji čekaju naplatu potraživanja od propalih preduzeća, a neki imaju presude još iz devedesetih godina prošlog veka, neće ni saznati da do kraja godine treba da pošalju prijavu Agenciji za privatizaciju, a i oni koji znaju neće moći da daju sve potrebne podatke. U svakom slučaju, kaže naš sagovornik, vlada posle roka datog za podnošenje prijava, neće imati sve potrebne podatke, ali će dobiti u vremenu. Oni koji čekaju naplatu zarađenog, pak, verovatno će krenuti u novi krug utuživanja.

Zdravstvo: Više rada veća i zarada
Izvor>Novosti
Od 1. oktobra počinje novi način obračuna zarada za deo zaposlenih u zdravstvu. Varijabilni deo sa 10 smanjen na dva odsto i formiraće se po rezultatima
PRIMENA uredbe o platama zaposlenih u zdravstvu, koja je sa 1. jula, na zahtev sindikata, pomerena na 1. oktobar, definitivno više neće biti prolongirana, potvrđeno je u četvrtak “Novostima” u Ministarstvu zdravlja. Prema novom modelu obračuna, varijabilni deo plate iznosiće dva, a ne 10 odsto kako je prvobitno bilo planirano. U međuvremenu su popustili i otpori Uredbi, zbog koje se proletos štrajkovalo. Još je, međutim, sporno to što će novi obračun zarada važiti samo za izabrane doktore u domovima zdravlja, koji tvrde da su time - diskriminisani. Njihova plata ubuduće zavisiće i od broja opredeljenih pacijenata, dnevnog učinka, racionalnosti u propisivanju terapije i preventivnog rada sa pacijentima. To čini onaj varijabilni deo od dva odsto, koji prema računici Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, zapravo iznosi između 1.200 i 1.500 dinara.
NIKOM NEĆE BITI SMANjENA PLATA
POČETAK primene kapitacije neće dovesti do toga da bilo kom zdravstvenom radniku bude smanjena plata - kaže za “Novosti” Slavica Đukić Dejanović, ministar zdravlja. Ta formula će omogućiti da se poboljša kvalitet usluga koji će pacijenti dobijati na primarnom nivou. Masa plata biće uvećana za dva odsto čime će se stvoriti uslovi za stimulaciju i nagrade onima koji rade više.
- U principu smo i dalje protiv Uredbe, ali ako već mora da se krene sa kapitacijom i plaćanjem po rezultatima rada, ovo rešenje je najmanje loše - kaže za “Novosti” dr Dragan Cvetić, predsednik tog sindikata. - Iskorišćeno je povećanje plata u javnom sektoru, pa i zdravstvu, za dva odsto, što znači da za toliko raste naša osnovna plata. Tako će, kada od oktobra krene merenje učinka na primaru, lekari koji ne ispune normu, u najgorem slučaju, ostati na sadašnjoj plati.Dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da niko ne zna na koliko lekara će uredba biti primenjena:- Procene su da oko 3.500 lekara opšte medicine rade kao izabrani lekari, ali ne postoji evidencija o broju izabranih ginekologa, pedijatara i stomatologa.Za dr Milicu Urošević Nikolić, lekara u Domu zdravlja “Vračar” i zastupnika Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine, potpuno je neprihvatljivo da uredba važi samo za izabrane lekare, a ni kriterijumi na osnovu kojih će se obračunavati varijabilnih dva odsto zarade “nisu adekvatni”.- Lekari koji najviše rade, i koji imaju najstarije pacijente biće manje plaćeni, jer će se oni koji daju mnogo recepata tretirati kao neracionalni - kaže naša sagovornica. -Ni kriterijum broj dnevnih poseta nije pravičan, jer će prosek na nivou ustanove formirati oni koji prime po 50 pacijenata. Svi smo svesni da takav doktor ne stigne ni da pogleda svakog pacijenta. Ali, eto, dopušteno je da loš kvalitet rada formira prosek.
PLATE POLA BUDžETA
Za plate 104.500 zaposlenih u zdravstvu trenutno se izdvaja sedam milijardi mesečno, odnosno 84 milijarde godišnje.To je gotovo polovina ukupnog novca koji se prikupi od osiguranja. Sada će, zbog povećanja zarada, masa plata za bele mantile biti uvećana za dodatnih dva odsto.

20. septembar 2012.

Sindikati GSP protiv Bus plusa
Autor: B92
Sindikat vozača GSP-a i nezavisni sindikat Eurovozač juče su jednočasovnim protestom izrazili nezadovoljstvo zbog uvođenja bus plus sistema. Nakon nezadovoljstva građana, protiv Bus plusa pobunili su se i vozači gradskog prevoza.Zajednička im je procena da je taj sistem preskup i da predstavlja maltretiranje za građane i vozače. Sindikat vozača GSP-a i sindikat Eurovozač traže bolje uslove rada, a podršku im je pružio Sindikat Sloga. „Naši konkretni zahtevi su prestanak maltretiranja Beograđana Bus plusom, prestanak maltretiranja zaposlenih u GSP-u Bus plusom, povratak svih izdvojenih službi iz preduzeća u preduzeće, prestanak maltretiranja manjinskih sindikata i prestanak zaduživanja GSP-a zbog nabavke osnovnih sredstava“, kaže Jovan Maljević predsednik sindikata Eurovozač. Vozači navode da nemaju uslove za rad jer ih putnici često napadaju ne znajući da su i oni pod kontrolom Bus plusa. „Krivi su sindikati koji su reprezentativni u GSP-u, oni su doveli ovo zlo u Beograd, oni će ponovo dovesti rat između radnika GSP-a i putnika. Zato nas putnici napadaju, zato što ne znaju da mi tu nismo krivi“, ističe vozač Dartić Milorad. S druge strane, uprava GSP-a ne podržava štrajkače, ali kaže da je njihovo pravo da izraze svoje nezadovoljstvo i da će razmotriti sve zahteve. „Uvođenje sistema kod nas je pokazalo pozitivne rezultate, prihod se povećao prilikom uvođenja Bus plusa i povećava se iz meseca u mesec. Mi očekujemo i dalje povećanje prihoda. Ja zaista ne mogu da cenim razloge koji su bili motivi sindikatima koji su najavili jednosatnu obustavu rada“, objašnjava direktor GSP-a Mileta Radojević. Iz GSP-a poručuju i da to preduzeće ima težak finansijski problem i da im bus plus sistem pomaže da prevaziđu situaciju u kojoj se nalaze.

Sajt za mobilne Novosti na Facebook prijava Registrujte se ili se prijavite Hrvatska: Profesori tuže državu | Region | Novosti.rsO nama

Marketing

Kontakt

Kupi knjigu
NaslovnaPolitikaDruštvoEkonomijaHronikaDosijeReportažeTehnologijeZanimljivostiAutoSportFudbalKošarkaTenisOstali sportoviLive scorePlanetaSvetRegionDijasporaSpektaklRijalitiKulturaSrbijaBeogradVodičŽivot +Priča o...ZdravljeModa i lepotaDecaNa tanjiruKućaLjubimciAstroTurizamZabavaSkrivalicaTestoviEnigmatikaHumorSvetRegionDijasporaFeljtoniFotoVideoHoroskopTrn Hrvatska: Profesori tuže državu
J. K. | 20. septembar 2012. 22:18 | Komentara: 1
Pošto je hrvatska vlada preko noći raskinula kolektivni ugovor sa zaposlenima u prosveti i zdravstvu, profesori i lekari najavljuju tužbe protiv države, ali i masovni izlazak na uliceNezadovoljni najavljuju nove proteste
ZAGREB - Pošto je hrvatska vlada preko noći raskinula kolektivni ugovor sa zaposlenima u prosveti i zdravstvu, profesori i lekari najavljuju tužbe protiv države, ali i masovni izlazak na ulice. Dok je vlada uspela nekako da se dogovori sa drugim sindikatima o smanjivanju radničkih prava, sindikati iz prosvete i zdravstva grčevito su se suprotstavljali predlozima, tvrdeći da se kriza uvek slama na njima. Referendum je pokazao da prosvetni radnici i zaposleni u zdravstvu ne žele da prihvate vladine predloge. Pošto su pale teške reči sa jedne i sa druge strane, kolektivni ugovor je ukinut, a to znači i smanjenje plata od najmanje 10 odsto. Vlada tvrdi da neće dozvoliti "ucene", a sindikati najavljuju masovne štrajkove i blokadu celog sistema. Država bi mogla da plati enormne odštete, ako sud da za pravo sindikatima, koji su spremni prava da potraže i u evropskim institucijama

19. septembar 2012.

RS: Mobingu izloženo 40 posto zaposlenih
Izvor>Novosti
Uskoro pred poslanicima RS nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu. Istraživanja sindikata pokazuju da je oko 40 odsto zaposlenih često izloženo mobingu
BANjALUKA - Mobing, odnosno, zlostavljanje na radnom mestu u Srpskoj prvi put biće “tretirano” posebnim zakonom koji bi narodni poslanici trebalo da razmatraju krajem ovog meseca ili početkom oktobra.Potvrdila je ovo za “Novosti” Velka Odžaković, generalni sekretar Saveza Sindikata RS, koji je ujedno i inicijator donošenja ovog zakona koji će uskoro u formi nacrta prvo pred Vladu. Ona je naglasila da je poseban antimobing zakon neophodan da bi se zaustavio trend “nekažnjivog maltretiranja radnika” u RS i da bi se brže procesuirali slučajevi mobinga. Odžakovićeva dodaje da retko koji slučaj mobinga radnika završi na sudu jer su mnogi izgubili poverenje u pravosuđe. Dosadašnja iskustva pokazala su da sudski postupci u ovakvim slučajevima traju i do tri godine. - Ovo nepoverenje mora biti otklonjeno novim zakonskim rešenjima. Insistiramo i da nacrt zakona ide u javnu raspravu, da građani daju svoje mišljenje - rekla je Odžakovićeva.Istraživanja SSRS među radnicima, članovima sindikata, pokazalo da je oko 40 odsto njih često izloženo mobingu kako od poslodavca tako i od šefova. Nažalost, samo oko četiri odsto njih prijavi zlostavljanje. U SSRS naglašavaju da se ovaj postotak odnosi samo na kolektive u kojima deluje sindikat i na radnike koji su se odvažili da kažu da su mobingovani. Situacija je mnogo gora tamo gde nema sindikata.
ODGOVARAJUĆA NADOKNADA
U INSPEKCIJI rada i zaštite na radu RS kažu da je Zakonom o radu RS propisano da u slučaju mobinga radnik isključivo može da traži zaštitu sudskim putem, a teret dokazivanja da nije bilo diskriminacije je na poslodavcu. Ako sud utvrdi da je tužba radnika osnovana, naložiće poslodavcu da obezbedi prava koja su radniku uskraćena ili da plati odgovarajuću naknadu.
- O tome svedoči podatak da se godišnje SSRS se obrati za pomoć manje od deset zlostavljanih radnika - dodaje Odžakovićeva.Anica Ramić, predsednik Udruženja građana “Stop mobing”, ističe za naš list da se ovom udruženju od početka godine za pomoć obratilo 13 radnika koji su mobingovani. Prošle godine branili su interese 17 zlostavljanih radnika.- Prijave se odnose na ucenjivanje, zakidanje na zaradi, sprečavanje napredovanja, ponižavanje, pretnje, fizičko uznemiravanje - precizirala je Ramićeva. U ovom udruženju ističu da je veliki, prvi korak u borbi protiv mobinga u BiH nedavna presuda Osnovnog suda u Prijedoru koji je doneo prvostepeno rešenje kojim je okrivljeni, šef Vatrogasne jedinice u Prijedoru proglašen odgovornim i novčano kažnjen što je mobingovao vatrogasca. Ramićeva je dodala da je ovo prva odluka donesena po zahtevu ombudsmana BiH koji je zahtevao pokretanje prekršajnog postupka, ali ostaje da se vidi šta će da se desi u drugostepenom postupku.

Sindikati RTS-a traže budžetsku nadoknadu izgubljene pretplate
Beta
Četiri sindikata Radio televizije Srbije danas su u pismu vladi, upravnom odboru i generalnom direktoru javnog servisa zatražili "budžetsku nadoknadu izgubljene pretplate" koju, kako je navedeno, zbog krize plaća samo 30 odsto domaćinstava. U ime 3.300 stalno zaposlenih u javnom servisu Srbije sindikati poručuju da neće dozvoliti masovno otpuštanje i finansijsku blokadu kućeSindikati su zatražili i "zakonom uređeno, dovoljno i stabilno finansiranje Javnog servisa u skladu sa evropskom praksom i propisima", kao i da se odloži plaćanje poreza državi dok ona ne ispuni svoje obaveze prema RTS-u. "Zaposleni su svesni da se već mesecima sa krajnjim naporom obezbeđuju sredstva za plate i zato tražimo odlaganje plaćanja svih poreza državi dok država ne ispuni svoj deo obaveza i obezbedi dovoljno i stabilno finansiranje javnog servisa", piše u pismu sindikata. Sindikati ukazuju i da država na ime poreza uzima trećinu ukupnog budžeta RTS-a, to jest 23 miliona evra godišnje. Pismo upozorenja su potpisali Dragan Milanović iz sindikata RTS-a Nezavisnost, Milunka Zorić iz Samostalne sindikalne organizacije RTS-a, Dragomir Milošević iz Nezavisnog strukovnog sindikata RTS-a i Branka Dikanović iz Sindikata novinara Srbije. U pismu, kako je navedeno, u ime 3.300 stalno zaposlenih u javnom servisu Srbije sindikati poručuju da neće dozvoliti masovno otpuštanje i finansijsku blokadu kuće. Od nadležnih i Upravnog odbora RTS-a zahteva se i hitna promena "nesprovodivih i neefikasnih zakona koji se tiču organizacije, funkcije, čuvanja nezavisnog položaja i poštovanja izabranih organa javnog servisa". Sindikati se, kako je navedeno, protive planovima da se RTS-u ukine pravo na marketing usred najveće ekonomske krize. Sindikati su upozorili i da će u slučaju da izostane reakcija države i organa RTS-a najaviti dalje oblike protesta i akcija.

Okončan štrajk nastavnika u Čikagu
Izvor: Tanjug
Čikago -- Delegati Sindikata nastavnika Čikaga su, posle sedmodnevnih protesta zbog najavljenih reformi, izglasali obustavu štrajka prosvetnog osoblja.Takvom odlukom okončan je sukob sa gradonačelnikom Ramom Emanuelom u trećem po veličini školskom distriktu u SAD, javila je bitanska agencija Rojters. Zbog štrajka 29.000 nastavnika i pratećeg osoblja u čikaškim javnim školama, sedam dana nije radilo 350.000 obdaništa, osnovnih i srednjih škola. "Vraćamo se na posao i svi su nastavnici zadovoljni zbog toga", rekao je nastavnik engleskog Vitni Jang po izlasku sa sastanka koji je održan iza zatvorenih vrata.Oko 800 delegata Sindikata odlučilo je da se obustavi štrajk posle dvočasovne debate. Kompromisom je gradonačelnik dobio neke reforme koje je želeo, a nastavnici su dobili izvesne garancije iz oblasti radnih odnosa. Najveći sindikalni spor u SAD od početka godine izbio je zbog gradonačelnikovog plana reformi, koji predviđa da direktori škola dobiju veća ovlašćenja u zapošljavanju i otpuštanju nastavnika, procenjujući kvalitet njihovog rada na osnovu ocena učenika.Prema ponudi grada, zarada će rasti tri odsto u prvoj godini i potom dva odsto narednih godina, uz povećanja nastavnicima sa iskustvom. Ukoliko ugovor bude usvojen, čikaški nastavnici biće među najplaćenijima u Sjedinjenim Američkim Državama. U Čikagu je godišnja početna zarada oko 49.000 dolara, a prosečne zarade iznose oko 76.000 dolara.

17. septembar 2012.

Zaposleni u “Ateljeu 212” odlučili da ne započnu sezonu do smene upravnika
Glumci u štrajku!
Izvo> Alo
Nakon nekoliko meseci javnih prozivki sa upravnikom „Ateljea 212” Kokanom Mladenovićem, glumci iz ove kulturne ustanove odlučili su da preduzmu i konkretnije akcije, pa su tako na jučerašnjoj konferenciji za novinare saopštili kako stupaju u štrajk upozorenja do Mladenovićeve smene. - Želimo da budemo ljudi od reči i nastavljamo svoj protest i bitku. S obzirom na to da sezona počinje večeras, obećali smo da nećemo početi novu sezonu s njim. Tako će i biti - rekla je glumica Gorica Popović na početku konferencije, a potom je predsednik sindikata glumaca Nenad Ćirić pročitao odluku svojih kolega koju su doneli na odboru 14. septembra sa razlozima zbog kojih žele odlazak Kokana Mladenovića sa mesta upravnika pozorišta. Među navedenim razlozima su: poremećeni ljudski odnosi u pozorištu, ugovor koji je Mladenović potpisao „sam sa sobom”, a bez saglasnosti upravnog odbora, određene nepravilnosti u radu ustanove „Ateljea 212” i drugi. Štrajk upozorenja održan je sinoć u pozorištu, a kako su naveli glumci, dobili su podršku od upravnog odbora. Takođe, ukoliko Kokan Mladenović ne bude smenjen do 30. septembra, glumci će 1. oktobra stupiti u generalni štrajk. Među glumcima koji su danas prisustvovali konferenciji i potpisali peticiju za smenu bili su i Svetlana Bojković, Dragan Bjelogrlić, Mirjana Karanović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Milorad Mandić Manda i drugi, kao i Branimir Brstina, koji je istakao da štrajk nema političku konotaciju.
- Molim vas da razjasnimo nešto, ovo nije politička akcija, već akcija zaštite dostojanstva i profesije - naglasio je Brstina.
U želji da čujemo i njegov stav, pokušali smo da stupimo u kontakt sa Mladenovićem, ali nam to nije pošlo za rukom do zaključenja ovog broja.

Vučević: Samo u Zelenilu zaposleno 100 ljudi

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio je da novu vlast očekuje vruća nedelja jer kasne plate u mnogim gradskim firmama i da očekuje niz problema u javnim i javno komunalnim preduzećima.

On kaže da masovna zapošljavanja u ovim firmama, izvršena u poslednjih desetak dana, predstavljaju pravi "cunami" koji preti da potpuno sruši javno-komunalni sistem grada. Podseća da je sindikat upozorio da je u preduzećima pod okriljem grada u poslednje vreme zaposleno čak 500 ljudi što je skoro 10% ukupno zaposlenih, ali da je moguće da je taj broj daleko veći što će znati već ove nedelje kada dobije izveštaje od novopostavljenih direktora.Samo u Zelenilu je nekoliko dana pre promene vlasti zaposleno 100 ljudi, otkriva Vučević. - Ja ću tražiti napismeno da vidim ko su ti ljudi. Ako su bili na određeno pa su sada zaposleni, to nije sporno. Ali ako je neko zapošljavao samo da bi dodatno urušio komunalni sistem, onda je to veliki problem.On ne isključuje mogućnost da će deo sredstava iz budžeta grada biti utrošen na rešavanje tog problema, odnosno, na plaćanje otpremnina. "To nije i ne može biti odgovornost novog gradonačelnika i Gradskog veća, već onih koji su to dozvolili". Gradonačelnik kaže da se nada da do najavljenog štrajka u Čistoći neće doći i da će se prvo tamo pokušati pronaći rešenje.S druge strane, Spens je u ozbiljnom problemu i blokadi od Razvojne banke Vojvodine za nekoliko desetina miliona dinara koji su nenamenski potrošeni. - Oni su uzeli kredit od RVB da bi isplatili otpremnine viškovima zaposlenih, a onda su 20 miliona dinara potrošili na neke druge namene. Spens je u velikom problemu i za njega se hitno mora doneti strateška odluka, odnosno šta dalje - smatra Vučević. Prvi čovek Novog Sada dodaje da je revizija poslovanja javnih preduzeća ozbiljan posao koji ne može brzo da se završi i u kom moraju biti angažovane ozbiljne revizorske kuće.On ocenjuje da će prevashodni zadatak nove gradske vlasti biti da se u saradnju sa republičkom i pokrajinskom administracijom obezbedi bar jedna ozbilja investicija u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, trenutno je osnovni problem nepostojanje adekvatnog građevinskog zemljišta, odnosno objedinjene parcele koja bi bila ponuđena potencijalnom investitoru. - To znači da u planu rada ZIG-a za narednu godinu moramo predvideti sredstva koja će biti usmerena i u tu svrhu, a takođe treba razgovarati sa postojećim firmama u indistrijskim zonama koje su možda zainteresovane da deo svojih parcela iznajme ili prodaju. Novi Sad se potencijalnim investitorima preporučuje svojim prednostima u odnosu na druge gradove i opštine - kaže Vučević."On je univerzitetski centar, u njemu je sedište Kliničkog centra Vojvodine, ima tri zdravstvena instituita, sedište je Matice srpske, ima dobar geografski položaj, nalazi se na Dunavu, u podnožju Fruške gore i to su sve prednosti koje imamo i koje moramo mnogo bolje prezentovati nego što je to činjeno do sada".

Brisel: Štrajk ostao pravo radnika
Izvor> Novosti
Sindikati zasad sprečili Brisel da ograniči radnička prava. Evropska komisija povukla iz procedure sporni dokument
Radnici za sada i dalje imaju pravo da nezadovoljstvo ispolje štrajkovima
“ŽUTI karton” koji su nacionalni parlamenti zemalja EU pokazali Evropskoj komisiji stavlja do znanja da, bar zasad, socijalno pravo još ima mali primat u odnosu na ekonomsko. Pitanje je, međutim, koliko će dugo u kontekstu ekonomske krize radnici moći da izdrže u nadmetanju s poslodavcima od čijeg privrednog opstanka direktno zavisi i finansijsko ozdravljenje cele EU.Evropska komisija je morala da odustane od projekta zakona kojim je dodatno trebalo da bude limitirano pravo na štrajk, zbog jakog protivljenja poslanika i sindikata. Ovo je prvi put da je iskorišćeno novo pravo koje pruža Lisabonski sporazum, da zakon može da se povuče iz procedure u ranoj fazi ukoliko mu se usprotivi najmanje trećina nacionalnih parlamenata.
DVE OBUSTAVE ZA NEDELjU DANA
PARISKI vozači metroa su u kratkom roku od nedelju dana štrajkovali dvaput. Rad su prvo obustavili ne slažući se s novim merama na osnovu kojih individualno moraju poslodavcu 48 sati ranije da najave učešće u štrajku i 24 sata ranije povratak na posao. U ponedeljak su štrajkovali tražeći da vozačima, koji dožive stres zbog bacanja samoubica pod njihovu kompoziciju, automatski bude otvoreno bolovanje uz pružanje psihološke pomoći.
Zaključeno je da predložena uredba ograničava prava radnika na kolektivnu akciju, kao i da zadire u nacionalno pravo. Brisel je zato morao da zakoči i povuče iz procedure sporni dokument koji je, između ostalog, isticao da pravo na štrajk nije apsolutno i da pod određenim uslovima može da bude predmet restrikcija.Mnogo je onih koji smatraju da se ekonomska kriza koristi kao predtekst da se ojača pritisak na radnike i, zarad osiguranja profita, smanje njihove tekovine od kojih su neke ostvarene još krajem 19. veka.Sindikati zato smatraju da Evropska komisija, naprotiv, treba da dodatno ojača socijalna prava radnika koja ne smeju da budu pogoršana zbog principa slobodne trgovine. Tako je u javnosti otvorena polemika o tome da li bi u Evropi koja traži izlaz iz krize akcenat trebalo ubuduće da bude stavljen na socijalna prava ili na slobodnu razmenu.

16. septembar 2012.

Sindikalna stolica u lokalnom parlamentu?
Izvor> Yu eco RTV
.Po uzoru na Pančevo, možda i u subotičkom lokalnom parlamentu bude postavljena sindikalna stolica. Članovi Gradskog veća Saveza samostalnog sindikata naredne nedelje bi trebalo da upute zahtev u kome će biti zatraženo jedno mesto u lokalnom parlamentu. Zamenik predsednice Skupštine Subotice Veljko Vojnić kaže da ukoliko dobiju zvaničan zahtev razmotriće ga.Članovi Gradskog veća Saveza samostalnog sindikata smatraju da bi mesto u lokalnoj Skupštini sa iznošenjem stavova o dnevnom redu bili korisno za sve Subotičane. O sindikalnoj stolici se dugo priča, ali ništa konkretno nije urađeno, osim u Pančevu gde su radnici dobili pravo na mišljenje bez kojeg nijedan predlog ne može biti uvršten u dnevni red tamošnje Skupštine.Zamenik predsednice Skupštine Subotice Veljko Vojnić objašnjava da mora da prođe kompletna zakonska procedura da se odobri takav zahtev. Po istom osnovu i druge organizacije, udruženja i sindikati bi mogli traže stolicu u Skupštini.Naredne nedelje članovi Saveza samostalnog sidikata će uupiti zahtev gradonačelniku i predsednici Skupštine Subotice. U Evropskim zemljama uobičajena je praksa uvođenja sidikalne stolice, kažu u Sindikatu.

Газде не дају запосленима у синдикат
Izvor> Dnevnik
Осим недостатка посла, лоших услова на градилиштима, недовољне безбедности на раду и нередовних зарада, велики број грађевинских радника Србије не зна коме да се обрати за помоћ, јер нису учлањени ни у једну синдикалну организацију, не зато што не би желели, него што се боје отказа.
Због тога се многе несреће на раду заташкавају, откази се прихватају погнуте главе, а послодавци остају радницима дужни и по неколико зарада.Председник Самосталног синдиката грађевинара Србије Душко Вуковић изјавио је за наш лист да сваки радник може да рачуна на струковни синдикат и не мора да буде члан преко своје основне организације, већ може да дође директно и учлани се, што послодавац неће знати.- Обилазећи градилишта широм Србије имао сам прилику да се уверим колико су радници уплашени - каже Вуковић. - Чак се нису усудили ни узети наш плакат који се односио на акцију веће сигурности на раду, а камоли да се организују или учлане у Синдикат. Међутим, грађевински радник у Србији никада није ни сам, ни остављен. Када год осети за то потребу, када му се чини да губи тло под ногама, када му прете отказом или га плаше стечајем, када му дугују зараду, треба да дође к нама, ми ћемо преговарати у његово име о његовом положају, о заради, о правима из радног односа, заступаћемо га на суду, обавештавати јавност о стању у фирми...

Предњачићемо у свету по незапослености
Izvor> Dnevnik
За пет година, ако се остваре пројекције ММФ-а, Србија ће бити међу пет земаља у свету с највећом стопом незапослености.
На тој неславној листи, 2016. испред нас бићесамо Македонија, Босна и Херцеговина, Јужноафричка Република и Грчка. Додуше, такав податак не постоји за све земље, али је рачунат за 102. У сваком случају, пројекције ММФ-а, када је о расту незапослености реч, алармантне су, указује у разговору за „Дневник“ економиста Мирослав Здравковић.Пројекције ММФ-а, наиме говоре да би у 2016. години Србија имала стопу незапослености од 16,7 одсто. Рецимо, 2009. износила је 17,4 одсто, а ове и наредне године процењује се на више од 20 одсто, тако да се увелико вртимо око "победничких" позиција. Македонци, с констатном стопом од 32,2 одсто, апсолутни су шампиони и на првом месту ће и остати, Босанци ће са садашњих 27,6 одсто пасти у 2016. години на 23 одсто, а Јужноафриканци ће за пет година имати стопу од 22,3 одсто. За разлику од осталих земаља, у Грчкој ће тај показатељ бити у расту па ће се та земља, по проценама ММФ-а, пласирати на четврто место, испред нас. Мању стопу незапослености од Србије имаће Грузија, Шпанија, Иран, Сао Томе и Принципе...Указујући на те, по Србију веома лоше податке, Здравковић подсећа на то да је као последица економске кризе, од 2008. године до марта 2011. у Србији без посла остало 238.000 радника.– У Србији је веома мало запослених у индустријској производњи, ту смо на нивоу из 1961. године па је питање колико се још може смањити тај број – каже Здравковић. – Предузетници су били највише погођени кризом после 2008. године, као и мале продавнице, радње и ситне услуге, и тај сектор се ближи неком дну јер је без посла остало 160.000 људи, или четвртина оних који се баве малим бизнисом. Милан Кнежевић из Асоцијација малих и средњих предузећа наводи да 22.000 предузећа, у складу са законом, треба да оде у стечај јер су дуже од годину или две у блокади.– У тим предузећима је запослено 140.000 радника, а она су без икакве шансе да стану на ноге и почну да раде – истиче Кнежевић.Висока незапосленост последица је предуге транзиције, пошто у јавном сектору и производњи ради 835.000 радника. Сви се слажу у томе да су једини прави пут за запошљавање привредни раст и инвестиције.Осврћући се на проблем привредног раста, економиста Владимир Глигоров указује на то да један од узрока јесте изгубљена производња услед ниске запослености.– Уколико би се само запослили они који траже посао, оних више од 20 одсто незапослених, то би, не водећи рачуна о променама у продуктивности, значило бар 20 одсто већу производњу. Наравно, то би значило и већу потрошњу и већу исплативост улагања – наводи Глигоров. – Један од предлога за повећање запослености је да се држава задужи па да гради и помаже. Проблем је у томе што је потребно нешто производити и продати да би се дуг вратио, а јавни дуг је већ поприличан. То, опет, води алтернативном предлогу: да се значајно смањи ризик улагања да би приватни предузетници, домаћи и страни, развили нову производњу за домаће и страно тржиште. Ово друго подразумева свеобухватну реформу установа и понашања, чији ће се резултати видети тек на следећим изборима. Стога ваља очекивати да ће се партије утркивати у нуђењу једне или друге врсте стране помоћи па ће се предвиђање о спором расту у дужем периоду остварити.

EK povukao zakon koji ograničava pravo na štrajk
Izvor> Seebiz
LONDON - Europska komisija povukla je prijedlog zakona koji ograničava prava radnika na štrajk, nakon prosvjeda europskih sindikata i nacionalnih parlamenata koji su Bruxellesu dali "žuti karton" zbog zadiranja u nacionalne ovlasti, prenijeli su ovaj tjedan europski mediji. Laszlo Andor, povjerenik za zapošljavanje, o tome je u srijedu izvijestio Odbor za zapošljavanje Europskog parlamenta.
Riječ je o nacrtu uredbe Monti II koju su kritičari osudili zbog njezinih implikacija za europska socijalna prava i zadiranje u nacionalnu suverenost.Europska konfederacija sindikata (ETUC) odbacila je prijedlog zakona jer "ograničava pravo na kolektivnu akciju".Uredba Monti II trebala je uvesti europski presedan za ravnotežu između kolektivne akcije i slobode kompanija da pružaju usluge širom kontinenta, nakon pravnih sporova između država članica oko prava radnika.Ovo je prvi put da su nacionalni parlamenti iskoristili mehanizam "žutog kartona", uveden Lisabonskim ugovorom 2009., koji državama članicama omogućuje da se usprotive nekom prijedlogu Europske komisije ako smatraju da on krši načelo supsidijarnosti.Po protokolu Lisabonskog ugovora o provedbi načela supsidijarnosti i proporcionalnosti, potrebno je najmanje 18 obrazloženih mišljenja (trećina nacionalnih parlamenata) da bi se Komisiji uputio "žuti karton" kako bi preradila prijedlog.Prijedlogu uredbe usprotivilo se 19 nacionalnih parlamenata, dvodomni parlamenti Danske, Finske, Švedske, Litve, Portugala, Luksemburga i Malte i poljski Sejm (donji dom parlamenta), francuski Senat, belgijski Predstavnički dom, britanski Dom lordova i Predstavnički dom nizozemskog parlamenta.Ocijenili su da je pravo na štrajk pitanje koje treba regulirati na nacionalnoj razini, te da uredba, nazvana po talijanskom premijeru Mariju Montiju koji je pripremio sličnu odredbu kada je bio povjerenik EK za jedinstveno tržište, nije u skladu s načelom supsidijarnosti.Zakon je predlagao dogovor na europskoj razini o rješavanju radnih sporova putem mehanizma za uzbunjivanje kojim bi se države članice mogle međusobno upozoriti na "ozbiljne socijalne nemire".U preambuli se kaže da pravo na štrajk "nije apsolutno" i da njegovo korištenje "može biti podvrgnuto nekim uvjetima i ograničenjima."BusinessEurope, udruženje koje predstavlja više od 20 milijuna europskih tvrtki, pozdravilo je povlačenje prijedloga zakona, istaknuvši da se "raznolikost nacionalnih sustava industrijskih odnosa i praksi... mora poštivati."Glasnogovornik Europske komisije Jonathan Todd istaknuo je da Bruxelles u ovom slučaju nije prekoračio svoje ovlasti. Pravna procjena mišljenja nacionalnih parlamenata "nije dovela do zaključka da je načelo supsidijarnosti prekršeno", objasnio je.Dodao je ipak da Komisija neće ići dalje s prijedlogom jer "vjerojatno neće dobiti potrebnu političku potporu za njegovo usvajanje."Pitanja koja su potaknula Komisiju da pripremi takav prijedlog zakona ostat će tako neriješena.ETUC je istaknuo da povlačenje zakona nije riješilo probleme koje su izazvale presude Europskog suda pravde (ECJ) u predmetima Viking i Laval, koji su u pozadini Monti II uredbe.ETUC je zatražio da se brzo pronađe rješenje za postojeće pravne razlike između država članica koje "sprečavaju radnike da u potpunosti ostvare svoja prava", dodajući da bi "Komisija trebala osigurati da temeljna socijalna prava ne budu ograničena gospodarskim slobodama."Glasnogovornik EK Todd je istaknuo da "radnička prava na štrajk ili kolektivnu akciju kao i sloboda poslovnog nastana ili pružanja usluga ostaju u cijelosti zajamčena europskim pravom."U predmetu Laval, latvijska kompanija Laval un Partneri poslala je nekoliko desetaka radnika iz Latvije na gradilišta u Švedskoj. Radili su među ostalim na obnovi škole u Vaxholmu. Švedski sindikati pokrenuli su pravni postupak protiv Lavala zbog odbijanja te kompanije da poštuje švedske zakone o uvjetima rada i minimalnoj plaći. Švedski radni sud predmet je proslijedio Europskom sudu pravde.Predstavljajući svoje mišljenje u predmetu Laval 23. svibnja 2007., neovisni odvjetnik ECJ-a (advocate general) Paolo Mengozzi ustvrdio je da se, "kada država članica nema sustav za proglašenje univerzalne primjene kolektivnih ugovora", Direktiva o izaslanim radnicima "mora tumačiti tako da ne sprečava sindikate da pokušaju, putem kolektivne akcije, prisiliti pružatelja usluga iz druge države članice da prihvati razinu plaća određenu u skladu s kolektivnim ugovorom."U povezanom predmetu Viking, Sud je zaključio da pravo sindikata na kolektivnu akciju može biti ograničeno pravom poslodavaca na slobodu poslovnog nastana.

15. septembar 2012.

Hrvatska: Propalo mirenje vlade i sindikata javnih službi
Izvor> Radio Slobodna Evropa
Predstavnici Vlade Hrvatske i četiriju sindikata javnih službi danas su neuspješno završili postupak mirenja o prijedlogu Dodatka Temeljnom kolektivnom ugovoru (TKU) za javne službe, nakon čega su iz vlade najavili otkazivanje TKU-a i "korištenje zakonskih mogućnosti" za održavanje proračuna u predviđenom okviru, što uključuje i moguće rezanje plaća.Budući da su sindikati osnovnih i srednjih škola, visokog obrazovanja i znanosti, te medicinskih sestara, pozivajući se na referendumsku odluku velike većine svojih članova, odbili vladin prijedlog da potpisivanjem Dodatka TKU-u pristanu na smanjenje materijalnih prava u zamjenu za očuvanje plaća, vlada će ubrzo otkazati postojeći TKU koji će vrijediti još samo tri mjeseca te početi pregovore o novom TKU-u.Istodobno, Vlada će iskoristiti svoje ovlasti da u proračunu uštedi još 700 milijuna kuna na troškovima za zaposlene u javnim i državnim službama, naglasio je ministar rada i mirovinskog sustava Mirando Mrsić, no nije htio odgovoriti znači li to da će zaposlenima u javnim službama biti smanjene plaće za 10 posto, kao što je to ranije najavljeno.Vlada može svima zaposlenima u prosvjeti, zdravstvu, znanosti, kulturi i socijalnoj skrbi linearno smanjiti plaće za 10 posto, no može i preko koeficijenata smanjiti plaće samo "neposlušnim" djelatnostima, a ne dirati ih onima koji su pristali odreći se materijalnih prava.

14. septembar 2012.

Konfederaciji slobodnih sindikata nije upućen poziv na sednicu Socijalno-ekonomskog saveta
Učešće u radu SES-a ili štrajk
Izvor>Autor: G.V.
Beograd - Na sastanku sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem obavestili smo ga da je nedavno sazivanje sednice Socijalno-ekonomskog saveta bez učešća Konfederacije slobodnih sindikata grubo kršenje Zakona o radu i Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu. Naša sindikalna centrala je morala da dobije poziv za taj sastanak, jer je rešenjem Ministarstva za rad i socijalnu politiku od 3. maja utvrđena reprezentativnost KSS čime smo stekli pravo da učestvujemo na sastancima SES-a. Tražili smo od premijera da se odluka o uključivanju KSS u SES što pre sprovede i dobili smo obećanje da će tako i biti. U slučaju da do toga ne dođe spremni smo da započnemo štrajk i tako se izborimo za naša prava - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.On je dodao da će sednica predsedništva KSS biti održana sledeće sedmice, i na njoj će se u zavisnosti od razvoja situacije doneti odluka o štrajku. Cvetanović je istakao da ih je premijer Dačić upoznao sa tim da ga sekretarijat Socijalno-ekonomskog saveta iz bivšeg sastava nije obavestio o tome da je KSS reprezentativni sindikat pa je zbog toga usledilo nepozivanje na sastanak.- Dakle reč je o opstrukciji sindikata i poslodavačke organizacije koji su bili u prošlom sazivu SES-a. Takođe, poziv nije usledio ni zbog toga što se Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti, a koji čine predstavnici sadašnjih članica SES-a, žalio na odluku o prijemu KSS, neosnovano tvrdeći da je to urađeno na nepropisan način. Oni imaju pravo da se žale nadležnim sudovima na šta god žele, ali zakon mora da se sprovodi i sekretarijat SES-a je bio dužan da Dačića obavesti da smo mi reprezentativni sindikat i shodno tome imamo pravo da učestvujemo na sastancima tog tela - naglasio je Cvetanović. On je izrazio nezadovoljstvo što KSS nije bio konsultovan oko donošenja rebalansa budžeta, iako je tim budžetom najveći udar izvršen na javni sektor.Vlada Srbije je juče saopštila da je premijer Dačić na sastanku sa predstavnicima KSS istakao da je potreban najširi konsenzus o merama koje Vlada preduzima kako bi Srbija izašla iz ekonomskih teškoća, teret krize ravnomerno rasporedio i zaštitili najširi slojevi stanovništva. Istaknuto je opredeljenje Vlade Srbije da prilikom donošenja odluka i predloga zakona konsultuje i sindikalne organizacije i naglašeno da će u narednom periodu biti rešena sva sporna pitanja oko reprezentativnosti sindikata i poslodavaca. .

Procedura čuva direktorske fotelje
Izvor: Novosti
Beograd -- Direktori javnih preduzeća zasada mogu da odahnu, jer masovnih smena, u skorije vreme, neće biti, pišu Novosti.Ipak, kako je potvrđeno u nadležnom Ministarstvu finansija, pripremljen je predlog Zakona o profesionalizaciji javnih preduzeća.On se trenutno nalazi u proceduri davanja mišljenja svih resora. Reč je, zapravo, o zakonskom predlogu koji je prelazno rešenje do konačnog usvajanja Zakona o javnim preduzećima."Cilj nam je da sva ministarstva daju što kvalitetnije predloge. Zato smo i odlučili da o ovom zakonu Vlada ne raspravlja odmah i da ga ne šaljemo na usvajanje u Skupštinu tokom zasedanja na kom se raspravlja o rebalansu budžeta", objašnjavaju u Ministarstvu finansija. O njemu će reči biti na prvom redovnom zasedanju Skupštine, početkom oktobra. Inače, navedeni predlog zakona predviđa da se svi postojeći direktori javnih preduzeća i menadžeri koje bira i razrešava Vlada, danom njegovog donošenja uvedu u v.d. stanje, odnosno da postojeći rukovodioci postanu vršioci dužnosti. Plan je i da se donese Zakon o javnim preduzećima, koji će definisati način izbora direktora svih preduzeća koji su u vlasništvu države. Kako se najavljuje, izbor će biti isključivo po objavljenim konkursima.Od kada je formirana vladajuća koalicija u samim javnim preduzećima, ali i medijima spekuliše se o podeli plena između stranaka. Svakodnevno „isplivavaju“ kadrovska rešenja, pa za svaku firmu postoji i po nekoliko kandidata. Međutim, sudeći po potezima, koje povlači Vlada Srbije „najslađi kolač“ nije podeljen.Formalno čelnici javnih preduzeća biraće se, kako je i obećano u predizbornoj kampanji na konkursima, a za to je potreban pravni okvir i otuda priprema i usvajanje čak dva zakona."Vlada Srbije u jednom danu može da razreši direktore javnih preduzeća, ali se kabinet premijera Ivice Dačića nije odlučio za tu varijantu", kaže izvor Novosti. Direktor agencije može da podnese ostavku i na taj način bude razrešen dužnosti. Ukoliko Vlada Srbije želi da ga smeni onda mora da ima „debelo“ obrazloženje.

13. septembar 2012.

У „Чистоћи” заказали штрајк
Izvor> Dnevnik
Самостални синдикат у ЈКП „Чистоћа” заказао је генерални штрајк за понедељак, 24. септембар, уколико до тада не буде исплаћена авгутовска зарада и ако Скупштина града не доносе одлуку да се из делатности предузећа избрише хватање паса и мачака луталица.
Члан Штрајкачког одбора Бобан Петковић каже да је пословодство са синдикатом пре месец и по дана послало Скупштини града захтев да се из делатности предузећа изузме хватање животиња луталица, али да Град још није ништа одлучио.- Предузеће нема пара и неће га ни имати и то је оно што забрињава. Рачун је непрестано у блокади, новац траже добављачи и суд ради исплате одштета од уједа паса - каже Петковић. Због смене градске власти јуче нисмо успели да добијемо изјаве руководства „Чистоће”.

Pola mladih bez prihoda
Izvor: Novosti
Beograd -- Od početka ekonomske krize nezaposlenost među mladima drastično porasla. Više od 20.000 fakultetlija bez posla, a 30.000 odustalo od traganja, pišu Novosti.Trećina ukupno nezaposlenih u Srbiji ima između 15 i 30 godina. Skoro polovina nacije tog uzrasta u Srbiji nema sopstvene prihode, a broj mladih bez posla drastično je porastao od početka krize, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Prema upozorenjima Eurostata, nezaposlenost među populacijom od 15 do 24 godine u EU povećana je za poslednje četiri godine tačno za polovinu. U Srbiji je porasla skoro za trećinu, s tim što je i pre pet godina bila veoma visoka. Tako je 2008. bilo 181.510 nezaposlenih do 30 godina, odnosno 102.581 do 24. Ove godine ih je 234.627 do 30 godina, odnosno 120.306 do 24. I dok je nezaposlenih između 15 i 19 godina manje nego pre (smanjen prirodni priraštaj), broj mladih bez primanja u trećoj deceniji u stalnom je porastu. Glavni krivci za ovakvu situaciju su neadekvatan obrazovni sistem, odnosno školovanje kadrova koji ne odgovaraju tržištu rada, ali i slaba mobilnost omladine i nepostojanje dovoljno programa zapošljavanja. Vremenom, sve više mladih odustaje od potrage za službom i isključuju se iz društva, odnosno ostaju na njegovim marginama. Poseban problem je, upozoravaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje, što od ukupnog broja nezaposlenih do 30. više od 20.000 njih ima fakultetsku diplomu. Ipak, podaci ove službe razlikuju se od brojki Republičkog zavoda za statistiku, i prema njima broj “omladinaca” bez posla pao je u odnosu na 2008. Ovo, međutim, u realnosti nije tako. Kako kažu u NSZ, njihove brojke pokazuju koliko se ljudi stvarno javlja ovoj službi, tražeći posao.Tako je u 2008. bilo ukupno 215.379 prijavljenih do 30 godina. Naredne godine na birou ih je bilo 195.580, da bi od 2010. brojke opet počele da rastu. Danas ih je 204.785, od čega je 106.525 žena.Ako se ovi podaci uporede sa podacima Zavoda za statistiku, razlika je 30.000 “duša”. Ova brojka pokazuje da toliko ljudi nema posao, ali je i odustalo od njegovog traženja i ne javlja se na evidenciju NSZ. I dok u Nacionalnoj službi rešenje vide u češćem održavanju sajmova zapošljavanja, u “Građanskim inicijativama” veruju da bi situacija bila mnogo bolja kad bi lokalne samouprave mladima pomogle da pokrenu svoj biznis. "Naše istraživanje pokazalo je da dve trećine mladih misli da je rizično postati preduzetnik u ovom trenutku, a 57 odsto njih smatra da je najsigurnija državna služba. Većina čak veruje da su državni činovnici plaćeni taman koliko treba, dok su preduzetnici premalo plaćeni", kaže Jelena Ožegović iz “Građanskih inicijativa”. Zato opštine treba da finansiraju razvijanje mikrobiznisa. U suprotnom, nezaposlenost će kod radno najproduktivnije generacije stvoriti osećaj besmisla, beskorisnosti i gubitka nade, a direktna posledica je sve veći “odliv mozgova”. Čak 63 odsto domaćih studenata volelo bi da ode, zbog čega smo u samom svetskom vrhu.

Novi generalni štrajk u Grčkoj
Autor: Beta - AP
Atina - Najveći grčki sindikati pozvali su juče na generalni štrajk 26. septembra, kao odgovor na nove vladine mere štednje, koje će, prema predviđanjima, još više otežati život građana prezadužene Grčke.Portparolka Opšte konfederacije grčkih radnika rekla je za agenciju AP da je datum 24-časovnog štrajka odlučen juče. Grčki kreditori - Međunarodni monetarni fond i zemlje evrozone, traže od vlade u Atini da uštedi dodatnih 11,5 milijardi evra u naredne dve godine, kako bi dobila nove tranše neophodne pomoći. To će rezultirati novim smanjenjima plata i penzija, što je nova grčka vlada, koja je tek tri meseca na vlasti, obećala da će izbeći.Dosadašnje mere štednje dodatno su gurnule zemlju u siromaštvo i nezaposlenost, čija stopa je u junu dostigla 24,4 odsto. Prema zvaničnim ciframa, objavljenim krajem prošle nedelje, državni deficit za prvih osam meseci iznosi 12,37 milijardi evra, čime su već probijene predviđene granice, a prihodi su bili manji od očekivanih, uprkos povećanju poreza.

12. septembar 2012.

Obradović: 137 ljudi u prosveti tehnološki višak
Izvor>Tanjug
"U nastavku procesa racionalizacije broja zaposlenih u školama u Srbiji, 137 ljudi proglašeno je za tehnološki višak jer nemaju nijedan čas", rekao je danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović
"Nepunu normu ima blizu 4.000 ljudi, a sa određenim fondom časova je njih još 1.800", rekao je Obradović novinarima u Rektoratu Univerziteta U Beogradu.On je naveo da će kao i do sada važiti princip po kome se nastavnici i učitelji preuzimaju sa liste na nivou opštine."Suština u sporazumu sa sindikatima jeste da sprečimo nekontrolisani prijem novih ljudi na određena radna mesta van liste, da se vidi da li unutar liste ima profila koji je potreban za novo radno mesto", rekao je Obradović."Tek nakon ove procedure daje se mogućnost direktoru da raspiše konkurs", rekao je Obradović i naveo da će u ministarstvu pokušati da sačuvaju sistem i zaposlene i da ublaže teškoće ekonomske krize.Govoreći o racionalizaciji u okviru rebalansa budžeta, Obradović je naveo da se razmatra mogućnost smanjenja broja pomoćnika ministra kroz novu sistematizaciju, kao i smanjenje broja odbora pri ministarstvu i naknade za članove odobra.Obradović je, povodom najave da će Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja biti spojeni, naveo da se to neće desiti.

11. septembar 2012.

Štrajk nastavnika u Čikagu
Izvor>Srna
Hiljade nastavnika u državnim školama u Čikagu juče je, na poziv sindikata, stupilo u štrajk, prvi put u poslednjih 25 godina, jer nisu uspeli pregovori o platama, zdravstvenim beneficijama i njihovom ocenjivanju.Očekuje se da će u štrajku učestvovati više od 26.000 nastavnika i pomoćnog osoblja. Obustavu rada nastavnici su najavili posle neuspeha višemesečnih pregovora između gradonačelnika Rama Emanuela, školskog odbora i lidera sindikata.Gradonačelnik Čikaga je osudio odluku sindikata da stupi u štrajk, smatrajući da je takva mera nepotrebna i da su dva najspornija pitanja mogla da budu rešena da su nastavljeni razgovori. Pregovori su se vodili i oko pitanja povećanja plata i povišica na osnovu obrazovanja i iskustva nastavnika.

10. septembar 2012.

Sindikat traži radne sudove
Izvor>Novosti
Sindikat pravosuđa predlaže resornom ministarstvu osnivanje radnih sudova, specijalizovanih za vođenje sporova u vezi sa svim pitanjima iz radnog odnosa
SINDIKAT pravosuđa Srbije predložio je resornom ministru Nikoli Selakoviću osnivanje radnih sudova, specijalizovanih za vođenje sporova u vezi sa pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, zlostavljanjem na radu, diskriminacijom po osnovu rada, ugovaranjem i isplatom minimalne zarade, zaključivanjem i primenom kolektivnih ugovora, ostvarivanjem prava na sindikalno organizovanje i delovanje, ostvarivanjem prava na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i prava za slučaj nezaposlenosti. Osnivanjem radnih sudova, navode u sindikatu, efikasnije bi se zaštitila prava zaposlenih i smanjili troškovi zbog tužbi radnika pred sudom u Strazburu.

8. septembar 2012.

Vladin antikrizni paket
Izvor> RTS
Vlada je sindikatima i poslodavcima predstavila antikrizne mere, koje će omogućiti da budžet Srbije bude likvidan i da plate i penzije budu obezbeđene do kraja godine, rekao premijer Ivica Dačić na sednici Socijalno-ekonomskog sveta. Mere su dobre, ali ne smeju da ostanu mrtvo slovo na papiru, kažu poslodavci i sindikati.Premijer Ivica Dačić rekao je da su predstavnici Vlade Srbije predočili sindikatima i poslodavcima svu težinu situacije u kojoj se zemlja trenutno nalazi, kao i antikrizne mere koje će omogućiti da se ta situacija prevaziđe i najavio da će vlada u ponedeljak usvojiti rebalans budžeta. Nijedan zakon neće ići pred Vladu ili Skupštinu dok socijalno-ekonomski savet o njemu ne da mišljenje, obećao je premijer Dačić. Dačić, koji je na kratko napustio konstitutivnu sednicu Socijalno-ekonomskog saveta kako bi se obratio novinarima, istakao je da će te mere omogućiti da budžet Srbije bude likvidan i da plate i penzije budu obezbeđene do kraja godine.Premijer je najavio da će u ponedeljak biti održana sednica Vlade na kojoj će biti usvojen predlog rebalansa budžeta, a do kraja sedmice i svi prateći zakoni koji će omogućiti sprovođenje antikriznih mera.Prema njegovim rečima, time će biti omogućeno oko milijardu evra različitih ušteda, od čega će polovina biti na prihodnoj, a polovina na rashodnoj strani budžeta.Dačić je rekao da će se ići na smanjivanje nepotrebnih troškova države, da će biti ukinute sve nepotrebne agencije i direkcije i više od 130 različitih poreza, taksi i dažbina, koji opterećuju privredu i građane.Kako je napomenuo Dačić, porezi i akcize biće minimalno povećane, uz dogovor sa predstavnicima poslodavaca i sindikata da se u ovoj godini spreči otpuštanje radnika u javnom sektoru, pri čemu povećanje plata neće moći da bude koliko je nameravano, radi stabilizacije budžeta.To, kako je objasnio, znači postizanje društvenog konsenzusa da najveći teret ne podnesu oni koji najmanje imaju.Dačić je naglasio da su antikrizne mere neophodne kako ne bi došlo do problema u isplati plata i penzija i da ne bismo imali "grčki scenario" i zapadanje u dužničko ropstvo.Premijer Dačić ocenio je da je dobro što su država, sindikati i poslodavci postigli saglasnost da zajedno krenu u borbu protiv ekonomske krize i izrazio spremnost da zaštiti prava radnika."Sve što (sindikati i poslodavci) budu predlagali mi ćemo najodgovornije razmotriti", rekao je on novinarima u Vladi Srbije nakon konstitutivne sednice Socijalno-ekonomskog saveta.Dačić je kazao da Vlada želi da vodi politiku "što šireg dogovora" svih činilaca društva koji u određenim oblastima stubovi države.
Podrška antikriznim merama
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković istakao je da će poslodavci podržati antikrizne mere, jer je neophodno da poslodavci, sindikati i vlast sarađuju kako bi što brže prevazišli ekonomsku krizu.Atanacković je, posle konstitutivne sednice saveta, rekao da je potrebno da svi delovi društva imaju razumevanja za teškoće u kojima se nalazimo zbog ekonomske krize, kako bi se ona što efikasnije prevazišla.Prema njegovim rečima, vlada je suočena sa situacijom sve veće zaduženosti zemlje i sve većih problema u privredi, zbog čega su i poslodavci i radnici u sve težoj situaciji, ocenivši da je zato potrebno da svi što bolje sarađuju.Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak rekao je da je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta postojao entuzijazam da se socijalni dijalog, kao praksa, u većoj meri uvede u odnose vlade sa poslodavcima i sindikatima.Ocenjujući paket antikriznih mera koje je predstavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, Čanak je rekao da su one u dobroj meri adekvatne problemima koje je potrebno rešiti.Međutim, zadatak koji sledi je primena tih mera, ukazao je predsednik UGS "Nezavisnost", i dodao da je u dosadašnjim slučajevima pri primeni mera postojalo prebacivanje odgovornosti između tri strane.Socijalno-ekonomski savet će i u novom sazivu činiti šest predstavnika Vlade, šest predstavnika Unije poslodavaca Srbije, četiri iz Saveza samostalnih sindikata Srbije i dva predstavnika iz Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".Vlada Srbije imenovala je svojih šest predstavnika u SES-u, među kojima su, pored premijera Dačića, potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i ministri Mlađan Dinkić, Žarko Obradović, Slavica Đukić Dejanović i Zorana Mihajlović.Ovo tripartitno telo osnovano je 2001. godine, a kao institucija je započeo sa radom četiri godine kasnije - u aprilu 2005. godine. Svaki član SES-a ima svog zamenika.

Dačić ima podršku i gazda i sindikata
Izvor>Mondo
Predstavnici države dogovorili su se sa sindikatima i poslodavcima o antikriznim merama kao i da nijedan zakon ne ide na usvajanje bez mišljenja Socijalno-ekonomskog saveta.Premijer Srbije Ivica Dačić ocenio je danas da je dobro što su država, sindikati i poslodavci postigli saglasnost da zajedno krenu u borbu protiv ekonomske krize i izrazio spremnost da zaštiti prava radnika."Sve što (sindikati i poslodavci) budu predlagali mi ćemo najodgovornije razmotriti", rekao je on novinarima u Vladi Srbije nakon konstitutivne sednice Socijalno-ekonomskog saveta.Dačić je kazao da Vlada želi da vodi politiku "što šireg dogovora" svih činilaca društva koji u određenim oblastima stubovi države.Prema njegovim rečima, na prvoj sednici Saveta predstavnici države su članove sindikata i poslodavaca upoznali sa antikriznim merama, a dogovoreno je i da nijedan zakon ne ide na usvajanje u Skupštinu dok Savet ne da mišljenje o njemu."Spreman sam i da zaštitimo prava radnika svuda gde postoje takva ugroženost", kazao je Dačić i dodao da je cilj da se porođe kroz teškoće na što bezbolniji način što je suština razgovora sa sindikatima i poslodavcima.On je međutim istakao da "nije dobro da u vremenu krize postoje podele među poslodavcima i sindikatima"."Često imam problema sa kim treba da razgovaram. Zato ću razgovarati i sa drugm sindikatima koji nisu reprezenatativni i koji osporavaju reprezentativnost. Zalažem se ponovo utvrdi reprezentativnost svih i spreman sam za takav razgovor", rekao je Dačić.Premijer je naglasio i da ukoliko Srbija želi da uđe u Evropsku uniju mora da radi po evropskim standardima u oblasti rada, zbog čega su važni socijalna povelja i prava radnika."Ne može strana kompanija da dođe u našu zemlju i da ovde primenjuje propise koji su prevaziđeni u Evropi pre 100 godina", rekao je on i dodao da njegov stav nije pretnja bilo kome.Dačić je zamerio i stranim bankama na tome što su za godinu i po dana iz zemlje iznele 1,5 milijardi evra, istovremeno tvrdeći da su društveno odgovorne."To je možda urađeno po zakonu, ali profit se iznosi u uslovima kada se Srbija guši u ekonomskoj krizi. To nije društveno odgovorno ponašanje", naglasio je premijer.

7. septembar 2012.

Прекогранична сарадња синдиката
Izvor> Dnevnik
РУМА: Општински Савез самосталних синдиката Србије и Рума били су домаћини овогодишње тродневне међународне конференције, на тему промена Закона о пензијском и инвалидском осигурању, учешће синдиката у тим активностима и размена искуства синдиката.
На овој конференцији учествовали су представници по два синдиката из Мађарске и Румуније и Савез самосталних синдиката Србије. Конференцију је отворио Милорад Мијатовић председник Савеза самосталних синдиката Војводине, а о променама Закона о пензијском и инвалидском осигурању је говорио Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине. Након тога гости из Румуније су поделили своја искуства на исту тему. -Овде је реч о међуграничној сарадњи о питањима који су у интересу синдиката, саветовање у оквиру еврорегије Дунав- Криш- Мориш- Тиса. Све ове земље се налазе у великој кризи и ми морамо наћи одговоре везано за пензијски систем и инвалидско осигурање, јер се по закону иде на повећање старосне границе и година стажа. Морамо реаговати на време, јер сви захтеви ММФ-а и Светске банке иду у том смеру. Услови у свим земљама су слични, зато су битне ове конференције и размена искуства, да можемо на време избећи могући проблем - истакао је председник Савеза самосталних синдиката Војводине Милорад Мијатовић.
Другог дана конференције своја искуства су поделили експерти и гости из Мађарске, а затим је о променама овог закона говорио председник Савеза самосталних синдиката Србије и председник Управног одбора Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање Љубисав Орбовић. На крају конференције, сви учесници су имали евалуацију семинара, што је једна од активности у оквиру пројекта „Радни односи и социјални дијалог у југоисточној Европи“. Носилац овог пројекта је фондација „Friedrich Ebert“, а обухвата све земље бивше СФРЈ и Грчку, Турску, Албанију, Румунију, Бугарску и Кипар.

U javnim preduzećima oko 500 zaposlenih za dve sedmice
Komunalni sistem u Novom Sadu pred kolapsom
Autor: A. I.

Novi Sad - Komunalnom sistemu Novog Sada preti kolaps zbog prekomernog zapošljavanja. Samo tokom poslednje dve sedmice odlazeća vlast je u javnim i komunalnim preduzećima zaposlila između 400 i 600 ljudi, uglavnom po stranačkoj pripadnosti, što je za blizu 10 odsto uvećalo broj zaposlenih. Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti (SKNS) upozorava da to narušava socijalno-ekonomsku stabilnost preduzeća i da je suprotno ekonomskim principima održivog poslovanja.

„Uz zapošljavanje je prisutno i neopravdano povećanje zarada partijskim kadrovima, koji su često bez odgovarajuće stručne spreme. To dalje dovodi do pogoršanja ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih“, saopšteno je iz tog sindikata.

Tako je na Spensu zaposleno više od 20 novih ljudi, u Gradskom zelenilu oko 50, u Vodovodu više od 30...

- Pre nekoliko godina smo imali oko 4.000 zaposlenih u komunalnom sektoru, a sada 7.000. To je postala praksa tokom poslednjih 10 godina, a najnovija epidemija zapošljavanja u nastalom vakuumu u kojem su rukovodstva, po broju novozaposlenih, najveća dosad. A najčešće se ne zapošljavaju radnici koji su neophodni, nego se raspoređuju među rukovodstvo, koje sada čini oko trećine od broja zaposlenih u većini od 16 javnih preduzeća - kaže za Danas Ljubomir Popović, potpredsednik SKNS.Popović, koji je i predsednik sindikata u Gradskom zelenilu, kaže da rukovodstvo tog preduzeća krije broj novozaposlenih.- Probali smo da utvrdimo tačan broj, ali bezuspešno. Među njima je i određen broj onih koji već duže vreme rade na terenu, što je pozitivno, ali je kroz to zaposlen i jedan broj rukovodilaca. Tako danas od 250 zaposlenih imamo 70 inženjera. Pritom, stari inženjeri dobijaju raspored u rasadnik, gde uglavnom nemaju šta da rade, a na njihovo mesto dolaze mladi stranački kadrovi, mahom bez iskustva. Pritom, preduzeće je ionako u teškoj situaciji - kaže Popović.Slična situacija je i u Spensu, gde je za kratko vreme zaposleno više od 20 novih ljudi.- Plašimo se da to nije konačan broj, pošto ne znamo hoće li biti još novih zapošljavanja. Pokušavamo da uverimo direktora da prekine sa tom praksom, pošto to preduzeće vodi u propast. Uz smanjenje plata, sada smo blizu minimalnih naknada, a istovremeno smo blokirani od strane banke. A ovde ljudi hoće i znaju da rade, o čemu svedoči činjenica da smo tokom prethodnog Evropskog prvenstva u rukometu najbolje ocenjeni domaćini, ispred Beogradske arene i Čaira - kaže šef sindikata na Spensu Zoran Đorđević.U Lisju je, pored nagomilanih problema, zaposleno još devet novih ljudi. To preduzeće zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa više na najvećem Gradskom groblju nema novih grobnih mesta.- Ti ljudi su mahom zaposleni na rukovodećim mestima. Ne znamo da li će na tome stati, ali i ovo već utiče na umanjenje zarada ostalim zaposlenim - kaže predsednik sindikata u Lisju Vidoje Sandić.
Gradonačelnik nenadležan
Iz kabineta gradonačelnika su se povodom talasa zapošljavanja proglasili nenadležnim. U kratkom saopštenju navedeno je da su javna preduzeća posebna pravna lica, te da radno pravni status zaposlenih sami uređuju. Ovo je u suprotnosti sa najavama gradonačelnika Igora Pavličića da više neće biti zapošljavanja u javnom sektoru. Gradonačelnik je prošle godine najavio da će biti potpisan ugovor sa republikom „na osnovu kojeg više nećemo moći da zapošljavamo radnike u javnom sektoru, sem u izuzetnim situacijama“..

14. avgust 2012.

"Srpska privreda–manevar u tesnacu"
Izvor: Dojče vele
Beograd -- Nova Vlada se suočava sa surovom realnošću: sve veći budžetski deficit, privredu čiji se obim smanjuje i valutu koja gubi na vrednosti, piše Fajnenšel tajms.Poziv predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda na razgovore ukazuje na spremnost nove vlade da se sa ovim problemima suoči. Međutim, ispunjavanje obećanja datih uoči nedavno održanih izbora biće veoma teško, prenosi Fajnenšel tajms.Prvi potezi nove Vlade Srbije, a to znači veća kontrola Centralne banke i izbor novog guvernera NBS, izazvalo je burnu reakciju u Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu. Uostalom, to je i dovelo do lošije ocene kreditne stabilnosti agencije Standard i Purs. Težnje novih vlasti u Beogradu ka ekspanzivnijoj fiskalnoj politici takođe su dovele do veće nervoze tržišta. Međutim, ako se u obzir uzme stanje u državnoj kasi i kritičnim finansijskim problemima sa kojima se nova vlada suočava, Srbija teško da ima drugog izbora sem da se ponovo okrene MMF-u, koji će gotovo izvesno zahtevati čvršću, a ne labaviju fiskalnu politiku. "Ne verujem da vlada uopšte ima neku drugu opciju”, kaže Jovan Kovačić, politički savetnik i predsednik nezavisnog naučno-istraživačkog udruženja Most Istok-Zapad za Fajnenšel Tajms.Kovačić tvrdi da Srbija nije bankrotirala, ali da je veoma blizu insolventnosti. "Drugim rečima, sada kad je izabran novi guverner, zbog čega su neki izrazili zabrinutost, sve bi trebalo obaviti veoma brzo. Vlada je sebe saterala u ćošak, sada mora da ostvari rezultate na drugim područjima“, dodaje Kovačić. U razgovor za FT, Kovačić kaže da pojedini članovi vlade smatraju kako su zamerke MMF-a „neprijatne“. Međutim, vlada Srbije ima veoma ograničen prostor za manevrisanje. Raspolaganje finansijskim rezervama Centralne banke kako bi se finansirao deficit – teoretski izvodljiv na osnovu usvojenih izmena Zakona – moglo bi pre da dovede do inflacije. Prema tom problemu Srbija je do sada bila veoma oprezna, poučena sa iskustvom koje je devedesetih imala sa hiperinflacijom.Mihael Šmit, šef delegacije u razgovorima sa srpskim zvaničnicima ispred nemačke Privredne komore, tvrdi da će novi dogovor sa MMF-om iz ugla nekih investitora biti od velikog značaja, ali da to nije jedina stvar na koju će obratiti pažnju. "Investiranje je postalo rizičnije. Finansijski investitori su veoma obazrivi u poslovanju u regionu. Čak i oprezniji kada je o Srbiji reč, jer je ona do sada ostvarivala bolje rezultate nego Hrvatska i Mađarska, a sada ima lošiju ocenu kreditne stabilnosti. Ti investitori su trenutno nesigurni zbog stava novih vlasti o različitim pitanjima, posebno poreskoj politici. Da li će porez biti veći i da li će podrška za investitore ostati na istom nivou kao do sada“, upozorava Šmit. On smatra i da bi Srbija mogla bolje da iskoristi fondove za ulaganja u infrastrukturu, institucija poput Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a da je devalvacija dinara umanjila cenu rada i zemljišta, u industrijskom sektoru, ali i maloprodaji. Sudbina srpske privrede je neizvesna, ali ne i bez nade, zaključuje Fajnenšel tajms.

9. avgust 2012.

Sindikati još bez stava o Dinkićevom predlogu
Izvor: NoviMagazin
Predstavnici sindikata još nisu odgovorili na predlog vlade o odlaganju povećanja zarada zbog teškog stanja u državnom budžetu, ocenivši da taj predlog još nije konkretan."Ne možemo da kažemo da li je ponuda ministra finansija korektna, pošto još nije konkretna", rekao je za dnevnik Danas predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu Zoran Savić povodom najave Mlađana Dinkića da će sa reprezentativnim sindikatima pregovarati da se tokom sledećih godinu i po dana ne primenjuje sadašnja metodologija usklađivanja plata u javnom sektoru."Mi smo već razgovarali sa resornom ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dejanović i ona nam je rekla da ne vidi mogućnost za povećanje zarada, jer nema novca ni za tekuće obaveze, nego su državi potrebni krediti. Dogovorili smo se da razgovor o toj i drugim temama nastavimo u toku prve nedelje septembra“, naveo je Savić.Mada je sindikat, prema rečima Savića, uvek spreman za razgovore i sa resornim i sa ministrom finansija, prvo bi trebalo videti šta država može dobrovoljno, a šta prisilno da učini jer "oni uvek kažu da para nema, pa se onda nađe“."Ministar finansija je govorio uopšteno, rekao je da zamrzavanja neće biti, a da će zarade rasti u skladu sa mogućnostima, a mi ne znamo šta on smatra za mogućnost“, dodao je Savić.Predsednik Republičkog odbora sindikata uprave Njegoš Potežica rekao je da nikakve zvanične informacije nije dobio i da će taj sindikat najpre razgovarati sa sada dva ministra nadležna za zaposlene u državnoj upravi Vericom Kalanović, u čiji resor spada lokalna samouprava i Nikolom Selakovićem, u čiji resor spada državna uprava.Jer, ovaj sindikat želi da vidi šta obećanje ministra Dinkića da otpuštanja neće biti znači u kontekstu najava da će državna uprava biti reformisana, a neke javne institucije ukinute, kakva se rešenja nude i šta mogu očekivati od najavljenog rebalansa budžeta."Nama je najbitnije da očuvamo materijalni status zaposlenih i da nema otpuštanja, a sva druga pitanja mogu se rešiti izmenama člana 13 Zakona o budžetu, a u funkciji primene kolektivnih ugovora“, rekao je Potežica.Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić je rekao da je 2000. godine učešće zarada u javnom sektoru u ukupnoj masi zarada iznosilo 31-32 odsto, da je 2006-2007. godine spušteno na 27,5 odsto, a da sada opet iznosi 31-32 odsto. "Prosečne zarade u javnom sektoru za 20 odsto su veće nego u privatnom i ta razlika mora da se smanji“, rekao je Dinkić.

Obradović: Školska godina će početi na vreme
Autor: Tanjug
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da će ova školska godina početi na vreme i da u svom resoru ne očekuje potrese, i poručio da će u avgustu pozvati na razgovor sve predstavnike sindikata obrazovanja.
- Ne očekujem probleme, jer ćemo svi dobiti kompetentne odgovore. Uveren sam, protesta neće biti - kazao je Obradović u intervjuu za današnje "Novosti".Kad su u pitanju udžbenici, Obradović je kazao da su u protekle tri godine đaci uvek "zaticali udžbenike na klupama 1. septembra", i da ni sada nema nikakvih problema.- Od jeseni će i učenici četvrtog razreda imati besplatne komplete udžbenika - poručio je on.Što se tiče viška zaposlenih, ministar prosvete je rekao da se to pokušava rešiti davanjem otpremnina, svake godine se u maju upućuje uputstvo za formiranje odeljenja i, u dogovoru sa sindikatima, do 15. avgusta prave spiskovi tehnoloških viškova.Oni se potom upućuju u škole gde postoji potreba za tim kadrom, a tek onda se raspisuju konkursi samo za kadrove koji nedostaju, kazao je on i dodao da od školske 2014/2015. "prelazimo na finansiranje po glavi učenika i u 16 opština napravili smo pilot-projekat kako bismo videli koji je to optimalan broj zaposlenih u odnosu na broj dece".- Malo se zna da je do ogromnog povećanja broja zaposlenih došlo od 2003. do 2007. godine, kada je promovisan veliki broj izbornih predmeta, smanjen broj časova fizičkog, a uvedeno 60-70 novih stručnih profila u srednjim školama. Rezultat je da, od 80.000 nastavnika, 51.000 ima pun fond časova, a 29.000 nema - kazao je on.Ministar je kazao da je apelovao "svih ovih godina" na fakultete i visoke škole da ne povećavaju školarine, navodeći da od 134 fakluteta u Srbiji, čak 130 nisu povećali cene, a dva jesu, pa su vratili iznose.- Školarine se neće menjati. S druge strane, mi svake godine povećavamo iznos namenjen fakultetima za materijalne troškove - naveo je on.Obradović je najavio da će u septembru predložiti izmene Zakona o visokom obrazovanju, kako bi i ove godine 48 bodova bilo osnov za upis godine, jer "prolaznost nije onakva kakvu bismo želeli"..

25. jul 2012.

Prosečna zarada u junu 42.335 RSD
Izvor: B92
Beograd -- Prosečna neto zarada isplaćena u junu, u Srbiji je bila 42.335 dinara i u odnosu na prosečnu zaradu u maju, nominalno je veća za 4,7, a realno za 3,6 odsto.Prema podacima za statistiku, prosečna junska neto zarada, nominalno je veća za 7,7, a realno za 2,1 odsto, u odnosu na zaradu, isplaćenu u junu prošle godine.Prosečna neto zarada, isplaćena u periodu januar-jun ove godine, nominalno je veća za 10,4, a realno za 5,8 odsto, nego u istom periodu lane.Prosečna bruto zarada isplaćena u junu iznosila je 58.712 dinara i u odnosu na zaradu isplaćenu u maju, nominalno je veća za 4,5, a realno za 3,4odsto. Junska bruto zarada nominalno je bila veća za 7,5, a realno za 1,9 odsto, u odnosu na bruto zaradu u junu 2011. godine. Prosečna bruto zarada u periodu januar-jun, nominalno je veća za 10,2, a realno za 5,7odsto, nego u istom periodu lane.

Talas štrajkova dolazi na jesen?
Izvor: Danas
Beograd -- Ukoliko država ne preduzme neke mere i ne zaštiti radna mesta, standard zaposlenih i radnu sigurnost, preti opasnost da se na jesen suoči sa talasom štrajkova. Mnogi sindikati tvrde da su na ivici strpljenja i da će već početkom jeseni znati da li je vlada na putu da ispuni njihova očekivanja.Većina tvrdi da će u pojedinim granama ili preduzećima biti organizovani neki oblici sindikalne borbe, ali najave generalnog štrajka u kome bi učestvovali svi sindikati nema. Bar nema trenutno.Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić ističe da može doći do velikih problema u septembru i oktobru. „Vlada ima rok da do 1. septembra reši problem finansiranja smederevske železare, kako veliki broj radnika ne bi ostao bez posla, ali ako se to ne dogodi, može doći do protesta opšteg nezadovoljstva“, kaže Savićeva i dodaje da će na narednoj sednici skupštine izložiti mišljenje o Zakonu o ministarstvima i Vladi, i dati predlog da se sektor industrije odvoji od ekonomije i privrede. U Odboru sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije još uvek ne planiraju štrajk, jer do septembra ima još vremena u kome bi vlada mogla da ispuni očekivanja. „Za sada od ministarstva se očekuje dogovor sa građevinarima, a takođe i zakon o inspektoratu kojim bi trebalo da se suzbije rad na crno, stave pod kontrolu finansijski tokovi i poreska politika“, ističe predsednik Odbora Duško Vujović.Mogućnost većih protesta za sada najavljuju bivši radnici putarskog preduzeća Nibens grupe. Naime, posle stečaja u koji su otišle tri firme iz tog sistema, dok su dve, posle poništene privatizacije u reorganizaciji, problem sa kojim se susreću je nedostatak poslova. Javno preduzeće Putevi Srbije od proleća im je oduzelo veliki broj ugovora za održavanje puteva, a ti se poslovi, kako tvrde, dodeljuju se firmama bez licenci. Reč je o preduzećima koja nemaju ni kvalifikovane radnike ni opremu, ali za dobijene poslove angažuju putarska preduzeća kao podizvođače. Zbog toga su sindikati pet putarskih preduzeća Nibens grupe zatražili pomoć države i najavili da će organizovati proteste ako im Vlada Srbije ne omogući uslove za rad i nove poslove.

11. jul 2012.

Cela porodica živi od penzije
Izvor: Novosti
Beograd -- Prosečna porodica u Srbiji, po svemu sudeći sve je više na plećima njenih najstarijih članova.To pokazuje i Anketa o radnoj snazi, koja kaže da su od 2003. godine do danas plate, u ukupnim prihodima domaćinstva, povećale svoj udeo sa 42,8 odsto na samo 43,3 odsto, a penzije sa 20 odsto na čak 32,6 odsto.Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine u prosečnom domaćinstvu su prihodi od plata bili 22.834 dinara, a od penzija 17.387 dinara. A bilo je i nekih "simboličnih" primanja i od raznih socijalnih pomoći, poljoprivrede, imovine, inostranstva....A samo na hranu i piće, od prvog do prvog, trošilo se bar 19.994 dinara mesečno. "Penzije su danas definitivno najsigurniji prihodi, a mnogi radnici su postali paraziti svojih tašti, roditelja, svekrva. Jer, većina njih mora da otplaćuje stambene kredite", smatra i ekonomista Miroslav Zdravković"Do ovakve poražavajuće ekonomske situacije dovelo je to što su zarade u privredi neralno male i neredovne, a istovremeno je broj penzionera premašio broj zaposlenih". Da su kućne kase tanje, pokazuje i slaba potrošnja. Prosečan Srbin, računa Zdravković, za godinu dana potroši 1.960 evra, isto koliko i Crnogorac, ali znatno manje od ostalih iz komšiluka."Penzije su danas definitivno najsigurniji prihodi, a mnogi radnici su postali paraziti svojih tašti, roditelja, svekrva. Jer, većina njih mora da otplaćuje stambene kredite", smatra i ekonomista Miroslav Zdravković. Na ovakvu nepovoljnu nesrazmeru ukazuju i u Međunarodnoj organizaciji rada. "U 2003. je radilo 2,3 miliona, dok je danas zaposleno svega 1,7 miliona. To znači da je i masa zarada znatno manja u odnosu na masu penzija", kaže Jovan Protić, nacionalni koordinator iz MOR. U Fondu PIO kažu da ovakva "zavisnost" domaćinstava od njenih najstarijih članova ne iznenađuje jer su penzije, iako skromne, ipak redovne jer se zna tačan datum njihove isplate, a uvek se usklađuju sa inflacijom iz prethodnih šest meseci. "Prosečna majska penzija iznosila je 23.106 dinara i povećana je za 7,5 odsto u odnosu na maj prošle godine" - računaju u Upravnom odboru Fonda PIO."Izraženo u evrima, prosečna penzija je iznosila 198 evra i prvi put je pala ispod 200 evra od marta prošle godine. S obzirom na to da je evro ojačao za 20,2 odsto u odnosu na maj prošle godine, prosečna penzija je zapravo smanjena za 10,6 odsto. A samo za majske isplate, sa računa Fonda PIO je potrošen 39.031 milion dinara".

9. jul 2012.

Upozoravajuća iskustva sindikata susednih zemalja
Pogubna privatizacija u komunalnoj oblasti
Autor: Vesela Laloš
Subotica - Subotički Samostalni sindikat održava dobre kontakte sa sindikatima regiona, pre svega sa onima iz Mađarske i Hrvatske, a jedna od tema njihovih razgovora i razmene iskustava je i pitanje privatizacije javnih komunalnih preduzeća.Predsednik Samostalnog sindikata radnika u komunalnim i srodnim delatnostima Hrvatske Marko Maslić, koji je u okviru razmene sindikalnih iskustava u ovoj oblasti boravio i u Subotici, navodi da su hrvatska iskustva u tome razočaravajuća. - U Hrvatskoj, ali i drugim zemljama u tranziciji, koje su takođe ušle u Evropsku uniju, privatizacija komunalnih preduzeća pokazala se višestruko štetnom. U prvom redu, reč je o drastično smanjenom kvalitetu usluga, koje su odmah nakon privatizacije i poskupele. Zatim, novi vlasnici su se malo angažovali na obnavljanju komunalne infrastrukture, što je sve donelo više štete lokalnim samoupravama nego koristi. Tako su nakon prvih pokušaja da se kroz koncesiju komunalne usluge daju privatnim licima, poput onih u Varaždinu i Puli, i negativnih rezultata u tome, sva komunalna preduzeća u Hrvatskoj ostala u vlasništvu lokalnih samouprava - kaže Maslić.Slična su i iskustva njihovih mađarskih kolega, koji objašnjavaju da je, recimo, vodovod u Budimpešti prošao kroz taj proces, pa su nakon toga platili tri puta više nego što su dobili od privatizacije, kako bi to komunalno preduzeće vratili u državne ruke. Normalno, vlasnici privatnih kompanija koji su ušli u to, gledali su kako da ostvare što veći profit, a građani su se zatim suočili sa visokim cenama usluga, odnosno vode, monopolom, nebrigom o infrastrukturi. To su primeri koji bi mogli nas da poštede takvih loših iskustava, kažu sindikalci. - Čim se izmeni zakonska regulativa, verovatno će mnogi početi da rade na promeni vlasničke strukture vodovoda, preduzeća koja se bave održavanjem higijene itd. Mi smo, upravo zahvaljujući činjenicu da su naši susedi već prošli kroz slične procese, mogli da dobijemo iz prve ruke informacije o tome kako funkcionišu takvi sistemi, odnosno gradovi koji su u nameri da unaprede rad ovih službi, krenuli u njihovu privatizaciju. I mogu reći da su iskustva vrlo porazna - kaže Milan Popović, predsednik Gradskog veća samostalnog sindikata u Subotici. On ističe da zbog takvih iskustava, sindikat smatra da je i za ta komunalna preduzeća i za građane, najbolje da ta preduzeća ostanu u vlasništvu države. - Naravno, pre toga se mora rešiti problem koji je stvoren uvođenjem partijskih rukovodstava u ta preduzeća, koja su time postala izborni plen stranaka, a oni su u njih zapošljavali svoje partijske kadrove, rodbinu i prijatelje. Ukoliko bi se to promenilo, lakše bi odustali od privatizacije tih sistema i bili bismo pošteđeni onoga što su već iskusili stanovnici gradova u kojima je to pokušano - naglašava Popović.Samostalni sindikat Srbije je upravo zbog takve neizvesnosti i zatražio izmenu Zakona o komunalnim delatnostima, koji predviđa da će u javnom vlasništvu ostati samo snabdevanje pitkom vodom, trolejbuski prevoz i deo pogrebnih delatnosti. Sindikat u stvari traži od lokalnih samouprava, od kojih inače zavisi odluka o privatizaciji tih preduzeća, da u sledećih pet godina ne bude privatizacije, a da se u međuvremenu izvrši restrukturiranje svih komunalnih preduzeća, da se smanji broj zaposlenih, da se direktori biraju putem konkursa, a da u upravne odbore uđu ljudi koji poznaju delatnost preduzeća, a ne opet partijski kadrovi.
Regionalna saradnja
Sindikat komunalnih delatnosti Subotice svojevremeno je sa srodnim sindikatom Osječko-baranjske županije potpisao i protokol o saradnji. „Živimo u vremenu u kojemu kapital ne poznaje granice i ne bira način na koji će doći do novog profita, tako da je saradnja i te kako potrebna kako ne bismo ponovili pogreške koje su naši susedi već napravili“ objašnjavaju u sindikatu jedan od motiva kojim su se rukovodili..

Problem Železare uticaće na 15.000 radnika
Izvor> Tanjug
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da se problem "Železare" u Smederevu može odraziti na oko 15.000 radnika. On je, gostujući na RTS-u, rekao da faktički ne postoji garancija da će "Železara" početi rad, budući da je to najavila odlazeća, a o tome treba razgovarati sa novom vladom.
"Nije to pitanje samo ’Sartida’, već kompletne metalske industrije i drugih grana industrije koje zavise od nje i oslikaće se na još oko 15.000 radnika", istakao je Orbović.Prema njegovim rečima, evidentno je da u "Železari" postoje veliki problemi i da u ovom trenutku nema kupca niti jasnog programa za "Železaru".Orbović je naveo da će radnici dok "Železara" ne počne rad koristiti godišnje odmore, ukoliko ih nisu iskoristili ili će uzimati 65 odsto od plate, što, kako je ocenio, nije dovoljno za život.On je poručio da "Železara" mora da proradi, da se moraju obezbediti i sirovine i tržište, istakavši da to nije samo pitanje radnika i rukovodstva, već je neophodna i pomoć države.Kada je reč o vladi, predsednik SSSS-a je zadovoljan, jer se sadašnji stavovi stranaka koje planiraju da formiraju vladu ne razlikuju od onih koje su iznele u razgovorima sa tom sindikalnom organizacijom pre izbora."Nema velike razlike i čini mi se da to ide u jednom pozitivnom smeru", rekao je Orbović, i dodao da će nova vladi imati podršku Sindikata ako se dogovore o pokretanju privrede i ako ne dođe do smanjenja plata i penzija.

5. jul 2012.

Broj gubitaša raste, a mi plaćamo
Izvor: Politika
Beograd -- Jedan od brojnih zadataka nove vlade biće problem gubitaša u srpskoj privredi. Njihov broj nije mali i svakodnevno se povećava za neko novo ime, piše Politika.Spisku gubitaša, a to je čak 171 preduzeće koje je u restrukturisanju i koja su u nadležnosti Agencije za privatizaciju, pridodata je i „Železara Smederevo”.Zajedničko tim preduzećima je da samo troše, uglavnom ne plaćaju poreze i doprinose, a poverioci od njih svoja potraživanja ne mogu da naplate prinudnim putem. A od države dobijaju razne subvencije.Nisu, međutim, samo ova preduzeća neplatiše poreza i doprinosa. Poreska uprava upravo je obnarodovala novi spisak hiljadu najvećih poreskih dužnika iz koga se može saznati da, pored starih neplatiša obaveza poreznicima kakvi su preduzeća u dugogodišnjem stečaju, ima i onih koji su u javnosti pojam „zdravog” preduzeća. Tako je u slučaju kompanije „Centroproizvod”, koju je kao odličan brend u svojoj branši nedavno kupio gigant „Nestle”, u toku postupak po zahtevu za reprogram duga. Na spisku su i auto-prevozničko preduzeće „Lasta”, koje treba da se privatizuje, „Simpo”, koji takođe čeka novog vlasnika po zaključku vlade, „Komgram”, gde je u toku postupak po žalbi… U 171 preduzeću koja su u restrukturisanju, a nekada su bila uzdanice socijalističke privrede, zaposleno je 63.785 ljudi. U ukupno svim još neprivatizovanim preduzećima radi oko sto hiljada radnika. Na spisku su IMR, IMT, EI Niš, „Ikarbus”, „Magnohrom”, „Goša”, Preduzeće „Ivan Milutinović”, „Fabrika maziva”, Sistem „Ivo Lola Ribar”, FAP, „14. oktobar” iz Kruševca, „Prva iskra” iz Bariča…Za njih kupaca nema pa nema i eventualno se može prodati samo neki deo imovine.Prema podacima Fiskalnog saveta, ona imaju značajne resurse i angažuju oko pet milijardi evra društvenog bogatstva, dok su njihovi rezultati izrazito loši. Stvaraju 1,5 odsto BDP-a, godišnji gubici su oko 400 miliona evra, a neizmirene obaveze prema državi i javnim preduzećima iznose oko 1,5 milijardi evra. Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da je najbolje rešenje da ova preduzeća odu u stečaj."Ukoliko se isključi politička računica, ekonomija i nauka i praksa kažu da je stečaj najbolje rešenje. Lično sam zagovornik socijalne politike, ali ne tako da se ona vodi veštačkim održavanjem propalih preduzeća u životu. To je najskuplje rešenje, jer njihov opstanak plaćaju, prelivanjem dohotka, oni koji dobro rade. Njih ima smisla pomagati dok ne stanu na noge, ali samo dve, tri godine, ne deceniju kao što se to kod nas sada radi", kaže dekan FEFA.Crnobrnja podseća da je železara u Smederevu višedecenijski gubitaš i da, kako kaže, proizvodi malo čelika, a puno gubitaka. Kompletno uvozimo sirovine i u finalnom proizvodu samo je rad naš. Nema nikakvog ekonomskog smisla da cela zemlja bude talac Smedereva, ma koliko je bolno da se železara ugasi. Jer, to znači da se nova vrednost stvorena u Nišu, Novom Sadu preliva na taj grad.Imaju li političari snage i volje da reše problem ovih ekonomskih invalida, kako ih naš sagovornik naziva? "Ako sada nemaju snage, nikada neće ni imati. Jer, vlada ima najveći kapacitet za promene upravo po formiranju. Izbori joj ne dišu za vratom, a političari dobro znaju da ako poslove ostave za kraj mandata da im je to političko samoubistvo. S druge strane, do kraja mandata mogu da kapitalizuju svoje poteze, a ne da strahuju da će korist imati neko ko, eventualno, formira vladu posle njih", smatra Crnobrnja. Na podsećanje da nisu samo gubitaši ti koji ne plaćaju obaveze državi, već da to ne čine i sasvim solidna preduzeća, naš sagovornik nema dilemu da je takvo izuzeće moguće samo s dozvolom nekoga u vlasti. U Agenciji za privatizaciji smatraju da će novavlada u narednoj godini dana morati da odluči o sudbini 100.000 radnika koji rade u pomenutim preduzećima."Ta su preduzeća preživela tako što je novac iz budžeta Srbije usmeravan u plate radnika. To je izuzetan balast. Za veliki broj tih industrijskih kompleksa treba sada videti da li je skuplja cena njihovog održavanja u životu ili da se privatizuju kroz stečaj", kaže Vladislav Cvetković. direktor Agencije za privatizaciju.Cvetković kaže da veliki broj tih preduzeća nije uspeo da nađe svoje mesto na tržištu ni u bolja vremena kad je bilo kapitala u izobilju."Za neka mogu da se nađu parcijalna rešenja, ali i dalje ostaje problem kako da se reši pitanje 100.000 radnika koji su sada na budžetu, a zna se da više nemaju posla." Predlog Fiskalnog saveta jeste da se odredi ograničeni perioda od oko dve godine tokom kog bi se rešio status preduzeća u nadležnosti Agencije, uključujući i preduzeća u restrukturisanju, njihovom privatizacijom ili pokretanjem stečaja. Efikasna primena stečajne procedure, skraćivanje rokova plaćanja, kao i postepeno eliminisanje subvencija za preduzeća koja su u procesu privatizacije, takođe su na spisku Fiskalnog saveta kao mere za rešavanje problema preduzeća u restrukturisanju. Po njima, nezaobilazno je da se obezbede sredstva za socijalno zbrinjavanje zaposlenih koji će izgubiti posao u procesu privatizacije ili stečaja. Veći deo ovih sredstava mogao bi biti obezbeđen kroz uštede na subvencijama.

3. jul 2012.

Ostali i bez toplog obroka
Izvor> Novosti
Sve više poslodavaca, usled krize, preskače da uplati obavezan dodatak za ishranu i regres. Najmanje 350.000 radnika ne dobija ni dinara za ove naknade, iako su zakonom garantovane
RAČUNICA koliko bi tačno radnici u Srbiji trebalo da dobijaju novca za topli obrok i regres već godinu dana nije podvučena, a u međuvremenu najmanje 350.000 radnika ne dobija ni dinara. Među "zakinutima" su, kako navode u sindikatima, zaposleni u firmama u restrukturiranju, zatim oni koji ne primaju uopšte platu, ali i svi koji žive od minimalca.- Taj bi broj radnika mogao biti daleko veći, ali je to veoma teško utvrditi jer se broj malih i srednjih preduzeća koja posluju u minusu menja iz dana u dan, a sa njima i broj radnika koji ostaju uskraćeni za ove naknade - kaže Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. Iako se, dodaje, očekuje da svih pola miliona uposlenika u javnom sektoru - bez obzira na to da li je reč o zdravstvu, školstvu, vojsci, javnim preduzećima ili državnoj upravi - primaju redovno naknade za topli obrok i regres, sve se češće dešava da se i ovde te isplate preskaču. Njima je topli obrok ugrađen u koeficijent zarade i najčešće se kreće po 100 do 200 dinara dnevno!
PAUŠAL OD 100 DO 15.000
Isplata toplog obroka i regresa je obavezna, ali u Zakonu o radu nije navedeno koji su to najmanji zagarantovani iznosi, pa se o krajnjoj cifri dogovaraju sindikati i poslodavci unutar svog kolektiva - objašnjavaju u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Tako se primećuju rasponi od 100 pa do 15.000 dinara mesečno u zavisnosti od bogatstva kompanije.
Sindikati su, međutim, imali nešto šire apetite, pa su zahtevali da topli obrok bude makar 15 odsto, a regres 75 odsto prosečne republičke zarade, što se poslodavcima činilo preskupo. Zato su dalji pregovori stavljeni na led. U međuvremenu se javila nova ideja.- Ranije naknade za topli obrok i regres nisu bile oporezovane, pa su mnogi poslodavci bili široke ruke jer su zapravo kroz tu formu isplaćivali zarade - objašnjava Dragoljub Rajić iz UPS. - Država ih je nadmudrila, pa ih je ugradila u platu i na njih ubire i poreze i doprinose. Zato mi planiramo da podnesemo inicijativu Vladi da se topli obrok i regres izuzmu od oporezivanja jer nije pošteno da država i na tome zarađuje. Naš predlog je da se za ishranu ne oporezuju iznosi do 6.000 dinara, a kompanije koje mogu da daju više para nek plate i porez. Za regres bi ovaj limit trebalo da bude 20.010 dinara godišnje.U međuvremenu, inspekcija rada na terenu proverava da li poslodavci uopšte daju neki dinar za ishranu i godišnje odmore. Prema rečima Predraga Peruničića, direktora Republičkog inspektorata rada, ovakve kontrole su redovne i od januara do kraja maja ih je bilo 13.177, ali svega 1.746 ispisanih rešenja u kojima se traži otklanjanje nepravilnosti jer su poslodavci poprilično vešti u traženju rupa u zakonu.- Čak trećina prigovora koje su ispisali naši inspektori odnosila se na neisplaćene zarade, a 6,5 odsto rešenja na tople obroke i regrese - kaže Peruničić.

Здравство у Србији „догорело до ноката“
Izvor> Pravda
БЕОГРАД – Ситуација у српском систему здравства је катастрофална и како би то народ рекао „догорело је до ноката“, а као велики успех синдиката у овом тренутку издвајамо спречавање доношење контроверзне владине уредбе о коефицијентима плата запослених у здравству и од нове владе тражићемо договор око примене Уредбе о корективном коефицијенту, чија је примена одложена за први октобар, речено је на конференцији за медије Гранског синдиката здравства и социјалне заштите Србије Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС).Председник АСНС Гранског синдиката здравства и социјалне заштите, др Слободан Ђурић, истакао је да економска криза и тешка финансијска ситуација у земљи не могу бити једини изговор за хаос у здравственом систему Србије, нити изговор за уредбу којом се плате запослених у здравству смањују без реалног основа.- Не можемо заборавити десетогодишњи учинак министра Томице Милосављевића, на чије је место потом дошао Зоран Станковић који је требало да прикрије трагове, свог претходника. Новца у здравству због учинка министара здравља нема, а сада уштеда треба да се одвија преко леђа запослених али и пацијената. Многе су преваре у здравственом систему учињене у протеклој деценији, а лекари у примарној здравственој заштити преоптерећени су администрацијом у толикој мери да буквално немају времена за рад са пацијентима. Лекар у Ургентном центру, примера ради, пацијента може да прегледа за десет минута, али док укуца све податке у рачунар протекне и по пола сата или и дуже. Немамо ни довољно кадра у здравству, а над колегама се врши мобинг. У току је сезона годишњих одмора, а по домовима здравља се не зна ко ће од лекара примити пацијенте уместо колега на одморима – рекао је Ђурић.Слободан Ђурић је нагласио да се не може више социјални мир куповати преко здравства и плата запослених али и преко права пацијената.Да је одлагање уредбе о платама у здравству добар корак али да се мора ићи и на њено потпуно укидање, сматра и примаријус др Миодраг Јаковљевић, председник Савета за примарну здравствену заштиту АСНС и председник АСНС Завода за здравствену заштиту радника МУП-а.- Успели смо да се примена те по свему лоше уредбе за запослене у здравству одложи и сада тај проблем, да не кажем врло врући кромпир, чека нову владу и новог министра здравља. Очекујем од будуће владе да озбиљно приступи том проблему и да се оваква уредба укине, а ако треба да говоримо о томе како ћемо да зарадимо новац, треба прво да кренемо од представника свих државних органа, а не искључиво од здравства. Добро је што су се сви синдикати, али пре свега Лекарска комора Србије, удружили на истом питању, на томе да уредба која није правно ваљана не прође – рекао је Јаковљевић.Др Миодраг Јаковљевић је истакао да су се Лекарска комора Србије, синдикати запослених у систему здравствене заштите и стручна удружења лекара, чији су представници учествовали на заједничком састанку, усагласили да Уредба о корективном коефицијенту доводи у питање клиничку аутономију лекара и ставља га у својеврстан сукоб интереса између здравствених потреба пацијената и неодговарајуће дефинисаног обима и садржаја права из обавезног здравственог осигурања и проблема у финансирању здравствене заштите.- Очекујемо у будућности да се формира једна одговарајућа комисија која ће моћи да меродавно разговара са Министарством здравља, односно са Владом Србије, и да се нађе одговарајући модел како да се направи здравствени систем који ће одговарати потребама становништва, а да буде у функцији здравља и превентиве и платежних могућности – рекао је др Јаковљевић.Подсетимо, на предлог Министарства здравља, одлазећа Влада Србије усвојила је измену Уредбе о платама за запослене у здравственим установама. Предложеном изменом предвиђено је да ова уредба почне да се примењује на обрачун и исплату плата запослених у здравственим установама од 1. октобра 2012. године, уместо од 1. јула 2012. године, како је првобитно било предвиђено.

Država nagomilala birokratiju
Izvor> Novosti
Srpska administracija je danas za 2.400 ljudi brojnija nego pre racionalizacije 2010. godine. Mnogo ljudi angažovano na određeno vreme, po ugovorima o povremenimi poslovima
DVE godine su prošle od poslednje racionalizacije srpske administracije. Tokom 2010. godine iz ministarstava, uprava, fondova i opština otišlo je, po podacima sindikata, oko 5.000 ljudi. Budžet je zbog planiranih otpremnina tada na stavci plata bio teži tri milijarde dinara. I dok je u 2010. država racionalisala, tokom 2011. i 2012. sve je nadoknadila. Republička uprava brojnija je danas, nego pre početka spremanja.Krajem 2009. godine Vlada je usvojila Zakon o ograničenju broja zaposlenih u administraciji, koji je predvideo smanjenje od 10 odsto. Na republičkom nivou - 3.400 radnika, 2.800 stalno zaposlenih i 600 zaposlenih po drugim osnovama. Istovremeno opštinske administracije trebalo je da se svedu na 23.000 radnika. Prema podacima Fiskalnog saveta u administraciji na nivou Republike danas radi 34.314 ljudi. To je oko 2.400 više nego u 2009.
AGENCIJE POD NOŽ
STRUČNJACI nemaju dilemu da bi neke od državnih agencija trebalo da se ukinu. Bitan je, međutim, kriterijum po kome će se odlučivati koje su višak. Postoji čak 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija i fondova i drugih organizacija. Prema Zakonu o budžetu za 2012. godinu, za rad državnih agencija izdvojeno je 8,27 milijardi dinara, dok je lane potrošeno 6,9 milijardi.
- Uspeli smo tada da definišemo, kroz Zakon, višak zaposlenih od oko deset odsto - objašnjava Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave Srbije. - Na republičkom nivou bi trebalo da je najviše 28.500 zaposlenih na neodređeno vreme, a u opštinama najviše 23.000. U međuvremu je povećan obim posla, ali i zbog promene vlasti počelo je zapošljavanje ljudi na određeno vreme, po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima Formiran je ogroman broj agencija, a njihovi zaposleni su uglavnom u mnogo boljem statusu. Koliko je angažovano ljudi na određeno vreme, verovatno niko ne zna.Krajem prošle godine Vlada je imala podatak da je tokom čitavog programa racionalizacije državne uprave, uz otprmenine, iz službe otišlo 629 činovnika. Njihov odlazak budžet je koštao skoro 351 milion dinara. Do broja od 28.500 stiglo se i penzionisanjem, ali i otkazima bez prava na naknadu.
TREĆINA PO GODINI
SINDIKATI su se 2009. godine dogovorili da službenici koji odlaze dobiju otpremninu u visini trećine prosečne bruto plate za svaku godinu staža. Spremni su i sada da pregovaraju o uslovima.- Ako ima potrebe za daljom racionalizacijom potreban je socijalni dijalog - dodaje Njegoš Potežica. - Može da se dođe do rešenja. Prioritet u tehnološkim viškovima trebalo bi da budu oni koji su poslednji došli.

Varničenja u „Krušik akumulatorima”
Izvor>Politika
Posle zahteva članova Samostalnog sindikata Agenciji za privatizaciju da raskine kupoprodajni ugovor i organizovanja štrajka upozorenja iz ove valjevske fabrike, 20 radnika dobilo otkaz
Čelnici Samostalnog sindikata privatizovane valjevske fabrike „Krušik akumulatori” juče su smogli snage i obratili se novinarima u vezi sa višemesečnim problemima na relaciji sindikat, zaposleni i poslodavac. Epilog tog „klinča” je da je 20 radnika dobilo otkaz, a 14 upozoreno da mogu takođe ostati bez posla. Svi otpušteni radnici podneli su u međuvremenu tužbe sudu i očekuju da budu vraćeni na posao uz veliku neizvesnost kako će biti dočekani i tretirani od strane poslodavca za kojeg smatraju da uveliko za neposlušne primenjuje neku vrstu mobinga.Zoran Solunac, predsednik Samostalnog sindikata fabrike, upozorio je fabričko rukovodstvo da preispita svoje ponašanje, jer ono ne ide u korist ni njima, radnicima kao ni društvu u celini.– Situacija je čudnija što se sve događa u vreme kada radimo veliki posao za stranog kupca sa vrlo jasnim rokovima. Međutim, od 20 otpuštenih radnika skoro svi su proizvodni i teško da je za njih moguće naći adekvatnu zamenu. Zato mi je nejasno zbog čega se poslovodstvo na ovakav način obračunava sa radnicima i članovima sindikata koji traže pravo na zakonski štrajk, prigovaraju na nepoštovanje kolektivnog ugovora, traže bolje uslove i zaštitu na radu, odnosno veće plate – kaže Solunac ne skrivajući da je prvo varničenje na relaciji između članova Samostalnog sindikata i poslovodstva usledilo 29. maja, ove godine, kada je zatraženo od Agencije za privatizaciju da uozbilji vlasnike ili u protivnom da raskine kupoprodajni ugovor.Zoran Mijatović, član odbora Samostalnog sindikata, koji je među onih 20 radnika koju su dobili rešenje o otkazu, kazao je da poništenje privatizacije nije traženo iz nikakve pretnje ili osvete, već zato što poslodavci nisu mnogo šta ispoštovali od preuzetih obaveza.– Plate su doskora bile redovno isplaćivane, ali su jako male i od njih ne može da se živi, podizanje zaštite na radu na viši i bezbedan nivo ostalo je samo na obećanjima, dok je, sa druge strane svaki oblik radničkog organizovanja sumnjiv i problematičan za poslodavce. Primera radi, kada smo najavili štrajk upozorenja, rečeno nam je da je to nedopustivo, jer smo mi fabrika od posebnog interesa za državu. Jedino su u tom objašnjenju prevideli da je jedan od vlasnika „Krušik akumulatora” stranac, to jest da fabrika nema nikakve specijalne statuse. Kakav odnos vlasnici imaju prema nama najbolje se može videti iz odluke po kojoj treba da postupa komisija za ocenu povrede radne obaveze gde se nabraja sve i svašta, čak i nečije namere, odnosno glasna priča, zbog čega se može dobiti otkaz. To nije ništa drugo nego mobing – kaže Mijatović.Inače, fabrika „Krušik akumulatori” privatizovana je 2007. godine i za 57 miliona dinara kupila ju je kompanija sa mešovitim kapitalom „Eurobalkan”, čije je sedište u Beogradu. U fabrici je zaposleno 130 radnika.

2. jul 2012.

Od vlade zavise i nova radna mesta
Izvor: B92
Od brzine sprovođenja reformi zavisi koliko će strani investitori ulagati u Srbiju, kaže Miloš Đurković predsednik Američke privredne komore u Srbiji.On je u godtovanju na RTS-u poručio da je neophodno da nova vlada posebnu pažnju posveti nastavku sprovođenja ključnih ekonomskih reformi.Prema njegovim rečima, potrebno je da postojeći investitori budu zadovoljni jer su oni najbolja preporuka novim investitorima."Investitori su jako osetljivi na ekonomsko i političko stanje u zemlji. Zato im je potrebno obezbediti što više olakšica". Đurković je rekao da je manjak investicija i zbog toga što je usledio završetak jednog investicionog ciklusa.Na pitanje da li će nove investicije otvoriti i nova radna mesta, Đurković je odgovorio da to zavisi prvenstveno od globalne ekonomske situacije i od nove vlade. Nada se pozitivnom.Sastavljena je lista od osam ekonomskih prioriteta koji bi, kako je navedeno, "trebalo da budu visoko na agendi nove vlade da bi ekonomija izašla iz recesije i da bi se popravila međunarodna konkurentnost Srbije kao investicione destinacije".

Novi sistem kontrole uplate poreza
Izvor: Beta
Beograd -- U Srbiji počeo novi sistem kontrole uplata poreza i doprinosa na zarade, prema kojem su banke dužne da Poreskoj upravi dostavljaju podatke o uplatama dažbina.Početak praktičnog rada novog sistema predviđen je za 3. jul, kada će banke Poreskoj upravi dostaviti podatke da prethodni dan, koji je prvi radni dan u julu. Svakog radnog dana 33 banke u Srbiji slaće podatke Udruženju banaka Srbije (UBS) između 8.00 i 11.00, a to udruženje će objedinjeno podatke slati Poreskoj upravi do 13.00. Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević je ocenio da bi novi sistem kontrole u prvoj fazi trebalo da dovede do povećanja naplate za 15 odsto, odnosno za oko 45 milijardi dinara godišnje. Za toliko bi se, kako je istakao, umanjio transfer iz budžeta za obavezno socijalno osiguranje, koji je oko 290 milijardi dinara. Vidojević je naveo da u Srbiji trenutno oko 60.000 poslodavaca ne uplaćuje doprinose obaveznog socijalnog osiguranja, što je, kako bi istakao, "veliki procenat" od ukupnog broja poslodavaca kojih ima oko 350.000. Prema njegovim rečima, u prvoj fazi novog sistema naplate, koja će trajati do kraja ove godine, banke će preko UBS samo obveštavati Poresku upravu, koja će to na osnovu toga kontrolisati uplate poreza i doprinisa.Nakon toga Poreska uprava će, kako je naveo, obvezniku dati rok od pet do sedam dana da uplati dažbine, a ako to ne uradi započeće kontrolu i postupak prinudne naplate, koji će, kako je istakao, biti primetno kraći nego do sada.Prema rečima Vidojevića, u Poreskoj upravi misle da postupak prinudne naplate mogu skratiti sa sadašnih dva meseca na 15 do 30 dana.Rekao je da će druga faza, odnosno puna primena izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je predviđenio da banke prezmu kontrolu uplata doprinosa i poreza na zarade, početi 1. januara iduće godine.Prema njegovim rečima, novi sistem naplate jako je sličan sistemu koji je uspostavljen u Makedoniji pre nekoliko godina, kao i sistemu koji je Hrvatska uvela ove godine. Takvi sistemi naplate postoje i u velikom broju evropskih zemalja, rekao je Vidojević.

Lidl stiže i u Valjevo
Izvor: Novosti
Valjevo -- Nemački trgovinski lanac Lidl uputio je zahtev gradskim vlastima Valjeva za kupovinu placa od 57 ari na zapadnoj kapiji Krušika.Otvaranje najverovatnije biće sledeće godine.Lidl je ponudio 8.500 evra po aru i očekujemo da se vrlo brzo potpiše ugovor sa Direkcijom o otuđenju tog građevinskog zemljišta, rekao je Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva."Pokušali smo konverziju još hektar zemljišta Krušika, da bi se na toj lokaciji otvorio veliki trgovinski centar, ali Lidl to nije mogao da čeka. Izvesno je da će u Valjevu biti četiri velika trgovinska lanca -Tempo, Intereks, Roda i Lidl.

TEŠKA JESEN ČEKA NOVU VLADU
Štrajkove su za dva meseca vec najavili tekstilci, metalci, gradjevinci i radnici zdravstva
Izvor> Press Online
Vruć septembar - Hiljade radnika biće na ulicama
Neizvesno: Sindikati na jesen očekuju masovne proteste nezadovoljnih građana koji će od nove vlade tražiti rešenje problema. Srbiju čeka vruć septembar jer je radnicima dogorelo do nokata, najavljuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Sa njom se slažu i ekonomski analitičari, koji očekuju da nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih radnika od jeseni izađe na ulice da od nove vlade traži rešenje nagomilanih problema.
Tako su za septembar štrajkove već najavili radnici tekstilne i metalske industrije, građevinarstva, zdravstva...
- Imamo idealnu situaciju za bunt, a šanse da se do septembra nešto promeni nabolje nema. Naprotiv, može samo da bude gore, pogotovo ako se i dalje odugovlači sa formiranjem nove vlade - istakla je Savićeva.

Rekordna nezaposlenost u Evrozoni
Izvor: Tanjug
Berlin -- Nezaposlenost u evrozoni skočila je u maju na novi rekord od 11,1 odsto, saopstio je Evropski zavod za statistiku, Evrostat.

Dok je stopa bila najviša u Španiji (24,6 odsto)

U 17-članoj evrozoni je u maju bilo 17,5 miliona nezaposlenih, 88.000 više nego prethodnog meseca, navodi Evrostat.

Nezaposlenost je u aprilu inosila 11 odsto, kao i u martu, što je najviši nivo od formiranja monetarne unije 1999.

U maju je nezaposlenost među mladima ispod 25 godina na godišnjem nivou skočila za 254.000 na 3,4 miliona ljudi.

Stopa nezaposlenosti u evrozoni ne pada ispod deset odsto već 13 uzastopnih meseci, budući da se blok bori da oživi ekonomiju pogođenu dugotrajnom dužničkom krizom, koja je zapretila i velikim zemljama kao što su Španija i Italija.

Evropski lideri su na prošlonedeljnom samitu u Briselu dogovorili pakt za privredni rast, koji će biti protivteža merama štednje, za koje neki smatraju da guše privredu.

U 27-članoj Evropskoj uniji, nezaposlenost je u maju porasla na 10,3 sa aprilskih 10,2 odsto. U maju je bilo 151.000 više nezaposlenih nego prethodnog meseca, čime je broj ljudi bez posla uvećan na 24,86 miliona.

Situacija je najteža u Španiji, gde stopa iznosi 24,6 odsto, a svaka druga osoba mlađa od 25 godina nema posao.

Sledeća je Grčka sa stopom od 21,9 odsto iz marta, kada su prikupljeni poslednji podaci u toj zemlji, a zatim Letonija sa 15,3 odsto u prvom kvartalu i Portugalija sa 15,2 odsto u maju.Najnižu stopu nezaposlenosti beleži Austrija (4,1 odsto), zatim Holandija (5,1 odsto), Luksemburg (5,4 odsto) i Nemačka (5,6 odsto).

Hrvati uvode lični bankrot
FoNet
Prezaduženi Hrvati bi uskoro mogli da dobiju mogućnost proglašenja ličnog bankrota, koji bi bio spas značajnom broju građana
Tačan datum donošenja zakona koji bi propisivao uslove i način proglašavanja bankrota za sada se još ne zna, ali to sigurno neće biti pre jeseni, piše portal business.hr. Prema rečima predsednika Hrvatskog udruženja sindikata Ozrena Matijaševića, oko 10.000 hrvatskih građana ne može otplaćivati svoje dugove, ali je po nekim procenama ta cifra i do 30.000. Ministarstvo finansija ističe da će se ideje za zakon o ličnom bankrotu tražiti u slovenačkom i belgijskom modelu, jer su procenjeni kao najprimenjiviji za hrvatske prilike. Slovenački model, star četiri godine, najbolji je uzor i za Matijaševića koji se već nekoliko godina, kao i deo javnosti, zalaže za uvođenje ličnog bankrota. Institut ličnog bankrota je poslednje rešenje, pošto se utvrdi da ne postoje druge mogućnosti za izlazak iz dugova, i to podrazumeva da dužnik na neko vreme gubi samostalnost u vođenju ličnih finansija i dobija staraoca, odnosno stečajnog upravnika koji upravlja svom njegovom imovinom i računima dok ne otplati sve dugove. On određeno vreme posle toga kontroliše njegove finansije i može upravljati njima, naročito hoće li se i pod kojim uslovima to lice ubuduće zaduživati, dok se ne pokaže kako je ono sposobno da nastavi da vodi finansije samostalno. Tek tada bankrotirani građanin ima pravo i na to da ponovo zatraži izdavanje kartica ili kredit u banci. Prezaduženi građani, čija imovina doseže okvire dugova, mogli bi s poveriocima u centrima za mirenje ili u neformalnom kontaktu da reše dug. Naredna mera bila bi pokretanje sudskog postupka ličnog bankrota, a za takve slučajeve bi se uveli posebni staraoci iz redova javnih beležnika (notara) i licenciranih advokata čiji bi zadatak bio da brinu o daljnjem poslovanju građanina posle bankrota. Značajnom broju građana institut ličnog bankrota bio bi spas, iako se njime ne podrazumeva brisanje dugova, već stvaranje uslova za njihovu otplatu, uz mogućnost da dužnik ipak zadrži prihode dovoljne za pokriće osnovnih životnih potreba.

29. jun 2012.

Nova vlada široke ruke ali bez para
Izvor: Politika
Beograd -- Sudeći prema programima stranaka koje formiraju vladu, neće biti zamrzavanja plata i penzija, a PDV će možda biti povećan.Plate i penzije neće biti zamrznute, PDV će možda biti povećan, a državni rashodi smanjivaće se preko ukidanja nepotrebnih agencija, uštedom na javnim nabavkama i smanjenjem izdataka za kupovinu robe i usluga. Privreda će i dalje moći da očekuje podsticaje. Međutim, sve to košta, pa će i državni dug i minus u kasi posledično nastaviti da rastu.Ovako bi, prema mišljenju stručnjaka, mogla da izgleda ekonomska politika nove vlade ukoliko se novi koalicioni partneri – SNS, SPS i URS – budu pridržavali onoga što su u kampanji govorili. Bez obzira na to što su se njihovi stranački lideri, prilikom ocene stanja u javnim finansijama tokom minulih nedelja, pozivali i na izveštaj Fiskalnog saveta po kome u budžetu treba da se napravi red, čini se da njihov program mera nisu mnogo konsultovali prilikom izrade sopstvenih ekonomskih programa. Jer, predstavnici ovih stranaka bili su prilično jednoglasni kada je o zamrzavanju plata i penzija reč, na primer. Tačnije, svi su bili protiv te mere. U krizi, objašnjavaju, nije dobro smanjivati tražnju jer to može dodatno da produbi recesiju. Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, zagovarao je tezu da država mora da stimuliše potrošnju, ali ne bilo koju, već investicionu. Takođe i Mlađan Dinkić je kroz svoj ekonomski program najavio podsticaje privredi, ali i kredite za likvidnost, piše Politika.

Umesto plate radnici dobili paštetu
Izvor: 021
Novi Sad -- Radnici novosadskog "Neobusa" su, umesto osam neisplaćenih zarada, dobili jednokratnu pomoć u vidu dve kese sa paštetom i deterdžentom, saznaje Radio 021. Paketi su stigli na inicijativu pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, budući da i pored brojnih obećanja o isplati zarada, novac za izgladnele radnike nije obezbeđen. Apsurd je i u tome što je reč o preduzeću za koje su bivši predsednik Srbije Boris Tadić i vojvođanski premijer Bojan Pajtić ne tako davno ocenili kao najbolju privatizaciju u Srbiji. Radnik "Neobusa" Milko Drobnjaković sleže ramenima pored žutih vreća, za koje kaže da bi ih najradije bacio, ali pošto nije primio platu mesecima, moraće da prihvati i ovo što su dobili."Kao što možete i da vidite, od te silne najbolje privatizacije ostale su nam ove kese, koje mi se gade i vidim ih kao poniženje, ali moram da ih uzmem", kaže Drobnjaković za Radio 021. Prema njegovim rečima, proizvodnja je još kako-tako i išla, dok gradska preduzeća nisu počela da ignorišu ponude "Neobusa" prilikom javnih nabavki. Drobnjaković dodaje da je zbog takve situacije i saudijski vlasnik digao ruke od rukovođenja preduzećem, jer ne može da očekuje uspeh kada "Neobus" ne može da proda autobus ni u svom gradu. "Dobijamo udarce sa svih strana, ali nekako najteže pada činjenica da je Grad digao ruke od nas. Oni su samo prošle godine ukupno pazarili pedesetak autobusa, sve od nekih tašna-mašna firmi, iako su naše ponude bile i kvalitetnije i jeftinije. Izgleda da se neko namerio da nas uruši, kako bi stavio šapu na ovo naše vredno zemljište, a proizvodnju i radnike ko šiša", besan je ovaj omršaveli radnik. Predsednik sindikata u ovom preduzeću Milan Šuštum kaže za 021 da "Neobus" ne može ni u stečaj, gazda firme, šeik Ali Magrabi Mohamedali je do septembra na godišnjem odmoru u Kanu, proizvodnja stoji, a radnici ne dobijaju plate. "Neobus" je u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara. Godišnji fond za plate iznosi 800.000 dinara, a samo na kamate koje im nameće Razvojna banka moraju da izdvoje 1,1 milion dinara. Zbog takve situacije u preduzeću, pre nego što je otišao na godišnji odmor, Mohamedali je naložio manjinskom vlasniku, beogradskom biznismenu Zoranu Kijcu da započne pregovore o prodaji 86 odsto akcija, koje u firmi poseduje Saudijac.

Struja, gas i grejanje još skuplji
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Bez obzira na to da li će nova vlada voditi socijalno-demagošku politiku ili će napraviti oštre rezove, struja, gas i grejanje sigurno će morati da poskupe.I dok visoke temperature ovih dana tek najavljuju dugo, toplo leto, teško da iko razmišlja o tome kako će biti kad se temperatura spusti i kad dođe zima.Koliko će koštati grejanje, struja i gas, za sada se ne može reći jer je država bez vlade i muče je drugi problemi, a građani na više od 35 stepeni Celzijusa ne razmišljaju o hladnim danima.Ako su tačne prognoze Svetske banke, onda Srbiju, u naredne tri do četiri godine očekuje „strujni udar” jer bi struja u tom periodu mogla biti skuplja od 40 do 80 posto nego što sad košta kilovat. Po rečima direktora „Elektroprivrede Srbije„ Dragomira Markovića, cena električne energije u Srbiji najniža je u regionu. Po svemu sudeći, u jednačini koja bi trebal da iznedri cenu struje, gasa i kvadratnog metra zagrevanja stana, sve je nepoznato. Sigurno je da se zna koliko bi rezultat jednačine trebalo da glasi, ali je sigurno i da se s njim još neće izlaziti pred javnost. Naime, nije baš zgodno da se građanima koji sve manje zarađuju, a sve skuplje plaćaju, unapred tri meseca kaže da će još manje imati i još više plaćati. Kao i mnogo puta do sad, najverovatnije je da će se na odluku o ceni energenata čekati do poslednjeg trenutka.Ne može se precizno reći ni da li će prirodni gas biti skuplji, ali da cena koju plaćaju građani u Srbiji nije ekonomska i da bi kubni metar gasa trebalo da bude skuplji oko 20 posto, generalni drektor JP Srbijagas Dušan Bajatović rekao je više puta. Može se pretpostavljati da bi, ukoliko struja za tri do četiri godine treba da bude skuplja i do 80 posto, cena od jeseni mogla biti viša, recimo, 15 procenata. Pošto se ističe da je ekonomska cena gasa oko 20 posto viša od one koju građani Srbije plaćaju, nije nemoguće pretpostaviti da bi kubni metar prirodnog gasa na jesen mogao biti skuplji za taj procenat. Gotovo je izvesno da bi sličan procenat poskupljenja trebalo da se dogodi i za daljinske sisteme grejanja jer oni ukazuju da je disparitet cena energenta, najčešće gasa, i cene kvadratnog metra grejanja, veliki. Okreni-obrni – moguće je da će računi, bez obzira na to koji se energent koristi, biti uvećani od 15 do 20 posto, ili možda nešto manje kad se sagleda materijalna situacija u kojoj su građani. Kako će oni, u slučaju da se to i stvarno desi, plaćati – teško je reći. Razlog je sasvim jednostavan – plate su sve manje, obaveze sve veće, pa se, uglavnom, radi za veoma skromnu potrošačku korpu u kojoj sve više novca odlazi na namirnice, dok sve ostalo – od odeće do higijene čeka na red. O troškovima za obrazovanje i zdravstvo da se i ne govori.

Hrvatima plata od 5.500 evra u EU
Izvor: Poslovni.hr
Plate od 4.200 evra za prevodioce i 5.500 evra za administratore čeka sve one koji se zaposle u institucijama Evropske unije.Konkurs za stotinak administratora biće otvoren 13. septembara. Ovaj konkurs, izvrsna je prilika za svakog Hrvata željnog rada u javnim službama Evropske unije.Oni koji se na njega prijave neće se morati da se takmiče sa ostalim građanima država članica Evropske unije.Naime, zbog potrebe za ravnotežom zaposlenih iz svih država članica EU Hrvati će na ovim konkursima imati prednost, istakao je Andreas Beneth iz kompanije Arboreus, specijalizovane za pomoć kandidatima za pripremu u zapošljavanju u institucijama EU na predavanju "Kako se zaposliti u institucijama EU". Beneth je istakao prednosti koje čekaju zaposlene. Pre svega to je visina plate koja se kreće od 4200 evra za prevodioce i administratore i 5500 evra za stručne prevodioce. Posao nudi sigurnost uz mogućnost napredovanja. Međutim, pre samog zapošljavanja potrebno je proći strogo testiranje koje zna da potraje čak devet meseci. Prvo predstoji ispit koji se sastoji od verbalnog, matematičkog i apstraktnog zaključivanja. Slede grupne vežbe, usmena izlaganja i slično u Centru za procenu. Ako se i to testiranje zadovolji, ime kandidata objavljuje se na rezervnom spisku iz kojeg se u skladu sa potrebama zapošljava.Uprkos rigoroznom testiranju institucije EU liberalnih su kriterijuma što se tiče diplome. Kandidati se biraju na osnovu sposobnosti, a ne diplome.

28. jun 2012.

СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У ЗДРАВСТВУ И СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ СРБИЈЕ
ОДЛОЖЕН ШТРАЈК !
На данашњој телефонској седници Републичког одбора Синдиката је донета Одлука о одлагању најављеног Штрајка упозорења, заказаног за 29. јун 2012.године, од 11 до 12 сати.
Штрајк упозорења неће бити одржан 29. јуна 2012. године, јер је Влада Републике Србије одложила примену Уредбе о корективном коефицијенту до 1. октобра 2012. године.
Очекујемо да ћемо о свим другим питањима разговарати са Министарством здравља
Председник
Др Зоран Савић

НАЈАВЛЈЕН ШТРАЈК УПОЗОРЕНЈА СИНДИКАТА ЗАПОСЛЕНИХ У ЗДРАВСТВУ И СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ СРБИЈЕ
Тим поводом одржана је Конференција за штампу у Савезу самосталних синдиката гpада Суботица.

Републички одбор Синдиката на седници одржаној 21.јуна 2012. године донео је Одлуку о наставку активности Синдиката и организовању Штрајка у свим установама здравства и социјалне заштите у Републици Србији.
ШТРАЈК ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ПЕТАК 29. ЈУНА 2012. ГОДИНЕ У ВРЕМЕНУ
ОД 11 ДО 12 САТИ
Штрајк се организује ради подсећања Владе Републике Србије и ресорних Министарства да нису реализовани захтеви Синдиката, као и због не поступања Републичке агенције за мирно решавање радних спорова у складу са Законом.

27. jun 2012.

Penzije nisu dovedene u pitanje
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- Ideja da se zamrznu penzije kako bi se ojačao budžet ima sve više protivnika, kao i predlog da se odustane od jesenje povišice, ma koliko ona bila skromna.
Zato će se čekovi svih penzionera najverovatnije, ipak, podebljati 1. oktobra.
NA JESEN SE RAČUNA SAMO INFLACIJA
Poslednja povišica penzija bila je 1. aprila i tada su se primanja najstarijih uskladila sa inflacijom, ali i rastom društvenog proizvoda. Oktobarska povišica će se, međutim, rukovoditi samo inflacijom u prethodnih šest meseci pa će, samim tim, biti znatno manja. "Penzije se moraju uskladiti u redovnom oktobarskom terminu, i to jasno propisuje zakon", poručuju iz kabineta Jovana Krkobabića, ministra zaduženog za najstarije. Dodaje se da "nema ni govora da se ova odredba ukine bez obzira na 'katastrofična' predviđanja pojedinih ministara i ekonomista. Novac je već opredeljen i ima ga dovoljno za isplatu svih penzija". U Penzijskom fondu, takođe, kažu da razloga za brigu nema i da novca ima - dovoljno."Naplata doprinosa je u prvih pet meseci ove godine veća od planirane i do sada je, samo od doprinosa, prikupljeno 2,4 milijarde dinara više od očekivanog. A na rashodnoj strani zabeleženo je smanjenje od 200 miliona dinara", rekla je Dragana Kalinović, direktorka Fonda PIO.Ona kaže da se sigurnost i redovnost isplate penzija ne dovode u pitanje. Garant za to su, kako kaže, sredstva predviđena Finansijskim planom Fonda za 2012. godinu, Budžetom Republike Srbije i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
NAJVIŠE PARA OD SLUŽBENIKA
Prema finansijskom planu za ovu godinu, Penzijski fond će prikupiti 275,6 milijardi dinara od doprinosa od čega bi čak 251,9 dobili od državnih službenika, administracije, javnih preduzeća... Od privatnog sektora očekuju 20,3 milijarde dinara, a od poljoprivrednika svega 3,4 milijarde dinara. Ostatak novca (281,4 milijarde dinara) bi se namirio iz republičke kase. I u penzionerskim organizacijama se nadaju da neće doći ni do kakvih finansijskih rezova. Naprotiv, oni očekuju veće povišice od planiranih."Pošto je predviđeno da u oktobru povišice penzija budu 0,9 odsto, a sasvim je izvesno da će inflacija biti veća od ovog procenta, nesumnjivo je da bismo u oktobru mogli očekivati veću povišicu od prvobitno planirane", smatra i Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. On dodaje i da je "međutim, rano za računanje kolika bi ona mogla da bude. Prema sadašnjoj računici, to bi bio iznos od 220 dinara". Ipak, penzioneri strahuju da bi im se primanja mogla zakidati "na sitno" kao što je to bila praksa u devedesetim godinama. Tada su zbog pomeranja isplata za samo dan-dva u svakom narednom mesecu, penzioneri ostali uskraćeni za jednu i po penziju što je danas pretvoreno u javni dug.

Francuski minimalac 9,4 EUR po satu
IZVOR: B92, BETA, TANJUG
Pariz -- Nova francuska vlada će povisiti minimalnu platu za dva posto kako bi ublažila udarac koji su francuskim građanima zadali viši porezi i posustala privreda.
Minimalna plata će tako biti podignuta na 9,4 evra po satu a trenutno je dobija oko 1,6 miliona radnika, odnosno 10 posto stalnog zaposlenih i 25 posto zaposlenih na određeno vreme.
Privredni rast ne veći od 0,4 odsto
Privredni rast Francuske prema predviđanjima francuskog zavoda za statistiku INSEE ove godine neće preći 0,4 odsto, što je manje za 0,1 odsto nego što je procenila prethodna vlada. Privredni rast u Francuskoj u prva dva tromesečja 2012. bio je ravan nuli. Vlada nastoji delikatnim merama da poveća kupovnu moć radnika i istovremeno vodi računa o tome da ne odvrati preduzeća od zapošljavanja novih radnika s obzirom da je stopa nezaposlenosti u međuvremenu dostigla najviši nivo u poslednjih 13 godina."Dramatično" povećanje nezaposlenih u Francuskoj u maju koje je dostiglo cifru od 2,922 miliona ljudi centralna je tema konferencije posvećene socijalnim pitanjima udruženih francuskih sindikata.U saopštenju francuske demokratske konfederacije za rad i socijalna pitanja CFDT navodi se da je u Francuskoj u maju broj nezaposlenih porastao za 1,2 odsto u odnosu na prethodni mesec što je za 33.000 više nego rekordne 1999. po broju nezaposlenih lica. "Kako bi mere koje predlaže CFDT bile što efikasnije, ovo udruženje zahteva realnu koordinaciju intervencija države, posebno u pogledu tekućih ili najavljenih reformi kao i na socijalnom planu", navodi se u saopštenju.

Dok je kredita biće plata i penzija
IZVOR: DNEVNIK
Novi Sad -- Šta će biti s platama i penzijama glavno je pitanje na koje Srbija čeka odgovor od onih koji sastavljaju i koji će uskoro valjda sastaviti novu vladu.
Dok se političari dogovaraju i pregovaraju, ekonomisti imaju jasan odgovor, a on glasi da će zarade skresati ili država ili inflacija, ili će, pak, porasti proizvodnja, produktivnost i zaposlenost te će zbog toga biti moguć realni rast primanja umesto zamrzavanja. Šta je od toga najrealnije nije teško zaključiti...
Najrealnije je, u stvari, da ćemo na jesen pozajmiti još najmanje milijardu evra da zakrpimo što se zakrpiti može.
S druge strane, Ministarstvo finansija saopštilo je da ne postoji bilo koji osnov da se iznose stavovi da Srbiji preti bankrot ili kriza javnog duga. Povodom pojedinih navoda u medijima da državi preti bankrot, odnosno da se dovodi u pitanje isplata socijalnih davanja građanima, Ministarstvo finansija je ukazalo na to da Vlada redovno izvršava sve obaveze poput plata, penzija, socijalnih davanja, transfera ostalim nivoima vlasti, kao i ostale obaveze, uključujući i nedavnu isplatu rate stare devizne štednje vredne više od 200 miliona evra, a što će nastaviti da čini i u narednom periodu. Ekonomista Danijel Cvjetičanin ocenio je da je Srbija u teškoj situaciji iz koje se može izaći tako što će je sama ekonomska stvarnost primorati na štednju. "Ne mora niko donositi zakone ni odluke da će se smanjiti plate i penzije, to će se samo regulisati onog trenutka kada izvori kredita jednostavno presahnu", kazao je on. Ističući da se plate i veliki deo penzija isplaćuju iz kredita i zaduživanja države, Cvjetičanin je dodao da država mora sama da pokaže kako se štedi jer se građanima daje loš primer osnivanjem agencija, direkcija, saveta, komisija i povećavanjem administracije. On je naveo da bi se 80 odsto troškova u toj oblasti moglo smanjiti, što ne bi rešilo problem penzija i plata, zato što su sve te stavke relativno male, ali su izlišne. Sva priča o platama i penzijama svodi se na to da moramo trošiti onoliko koliko zaradimo. A o tome koliko se širimo više od gubera podatke je nedavno iznela bivša guvernerka Narodne banke Srbije Kori Udovički, koja je rekla da je javna potrošnja u Srbiji veća 15 do 20 posto od obima proizvodnje. Ako država obezbeđuje plate za 540.000 ljudi u javnom sektoru i polovinu penzija svakog meseca za gotovo 1,7 milion penzionera, jasno je u kakvom smo problemu. Ona je ocenila da država mora mnogo efikasnije da upotrebljava nivac koji ima na raspolaganju, da ulaže u infrastrukturu, ali i u znanje, kao način za jačanje konkurentnosti, i da smanji troškove ranih faza privrednih aktivnosti. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je da postoji opasnost da javni dug do kraja godine dostigne čak 60 odsto, a deficit budžeta više od pet odsto BDP-a, upozoravajući na to da, ukoliko se to desi, postoji realna opasnost da država zapadne u krizu javnog duga.

Država štedi čak i na ministrima
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- Pošto je punjenje državne kase sve lošije, ozbiljno je dovedeno u pitanje funkcionisanje ministarstava i ostalih institucija, pa je svima "stegnut kaiš".
Smanjuju se troškovi u potrošnji benzina, reprezentacije, telefona, čak i papira.
Tako je svim vozačima, osim onima koji su dodeljeni ministrima, naređeno da po isteku radnog vremena, odnosno najkasnije do 17 sati, moraju da parkiraju službena vozila u državne garaže.
Pošto je Vlada istrošila kredit kod Jugopetrola, gorivo u službena vozila sada se toči na OMV pumpama, a putovanja se aminuju samo u krajnjoj nuždi, kada je to zaista neophodno.
LAPTOPOVI, KARTICE, TELEFONI
Iako je Vlada u tehničkom mandatu, ministrima nisu "oduzeti" službeni telefoni, laptopovi, kartice za plaćanje u inostranstvu. Oni su dužni da to vrate tek nakon što bude formiran nov kabinet i njihov mandat se i zvanično završi. I Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, koja je zadužena za "servisiranje" niza državnih institucija, od parlamenta i predsednika Republike, do Vlade i sudova, za trećinu je smanjeno mesečno sledovanje koje dobijaju iz Trezora. Mesečni budžet Uprave od 226 miliona dinara smanjen je za čak 75 miliona, a prema rečima Novice Antića, direktora ove institucije, to će najverovatnije potrajati do formiranje nove vlade i rebalansa budžeta. Zato što nema dovoljno novca, oni su, na primer, morali da odlože tender za nabavku dvogodišnje zalihe papira, koje su potrebne državnim organima. Za to je, inače, potrebno 48 miliona dinara. Takođe, odložena je i rekonstrukcija sale u kojoj se nalaze serveri koji koriste svi državni organi.Restorani, koji su takođe pod "kapom" Uprave rade normalno, jer svojim poslovanjem nadoknađuju troškove nabavke hrane i pića. "Jedino ministri imaju pravo na službena vozila 24 sata dnevno, ali recimo, sami plaćaju sve troškove reprezentacije. Skoro svi koriste i svoje privatne mobilne telefone, a i oni koji su zadužili službene ne prave mesečne račune veće od 700 dinara", kaže nam Milivoje Mihajlović, šef Vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.

Poreznici zatvorili 450 objekata
IZVOR: NOVOSTI
Beograd -- "Zatvoreno po rešenju Poreske uprave". Ovakav natpis osvanuo je na najmanje 450 kafana, restorana, samostalnih trgovinskih i ugostiteljskih objekata.
Inspektori su ih uhvatili u prekršaju i okačili im „katanac“ na najmanje dve nedelje.
Uobičajenu praksu privremenog zatvaranja objekata zbog poreskog prekršaja poslodavci godinama unazad kritikuju. Tvrde da država tako dvostruko gubi.
"Praksa privremenog zatvaranja objekta je kontraproduktivna i privredi proizvodi gubitke daleko veće od novčanih kazni predviđenih zakonom", ističu u Uniji poslodavaca. Oni navode da to dovodi i do pada budžetskih prihoda, odnosno i država gubi više nego kada bi inspektori samo naplatili kaznu. Ova mera izaziva dalje zatvaranje privrednih subjekata i prelazak u "sivu“ zonu.Zatvaranje objekata dovodi do smanjenja prometa, neisplaćivanja zarada zaposlenima, a dalje do otpuštanja zaposlenih. Tako i država gubi stabilne prihode.Najčešći propust koji su poreznici otkrili je neevidentiranje prometa ili unošenje drugog iznosa poreza. Umesto da određenu robu oporezuju sa 18 odsto oni su je tretirali sa osam odsto poreza. Otkriveni su neprijavljeni radnici, kao i zaposleni za koje se ne uplaćuju porezi i doprinosi.

26. jun 2012.

Plata sve niža, pala na 352 evra
IZVOR: B92, BETA, TANJUG
Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila je 40.442 dinara (352 evra), što je realno za 5,5 odsto, a nominalno za 4,2 odsto manje nego u aprilu.
Najviše su prošlog meseca zaradili zaposleni u duvanskoj industriji – 102.734 dinara, dok su naftaši imali 92.581 dinar. Plate u državnoj upravi i socijalnom osiguranju u maju su bile 50.074 dinara, u obrazovanju 40.637. Najnižu zaradu u maju ostvarili su oni u muzičkoj kinematografiji - svega 18.431 dinara. Tekstilci su zaradili prosečnih 19.268, a konfekcionari za oko 700 dinara više, odnosno 20.929 dinara. Prosečna majska zarada isplaćena u regonu Vojvodine je ispod republičkog proseka. Bez poreza i doprinosa, vojvođanska plata u maju je iznosila 39.221 dinar, dok su u Beogradskom regionu majske koverte bile teške 50.593 dinara. Kako navodi Republički zavod za statistiku (RZS), prosečna zarada u Srbiji s porezom i doprinosima isplaćena u maju bila je 56.206 dinara (490 evra) i realno je za 5,2 odsto niža nego u prethodnom mesecu, a nominalno je manja za 3,9 odsto.Prema podacima RSZ-a, u Srbiji je prosečna majska neto zarada bila za 10,1 odsto realno veća nego u istom mesecu 2011, a nominalno za 14,4 odsto. Bruto zarada bila je za 10,3 odsto realno veća nego u maju 2011, a nominalno za 14,6 odsto. U periodu januar-maj ove godine prosečna zarada isplaćena u odnosu na isti period lane nominalno je veća za 10,8, a realno za 6,5 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-maj, u odnosu na isti period prošle godine nominalno je veća za 11, a realno za 6,7 odsto.

Ko je krivac za neredovne plate?
Izvor>
Poslodavci u Srbiji neredovno isplaćuju zarade svojim zaposlenima, ipak tvrde da bi bilo drugačije ukoliko bi stope poreza i doprinosa bile niže.
Međutim, činjenica je da po tom osnovu firme u drugim zemljama uglavnom izdvajau više, iako su u većini tržišno razvijenijih zemalja, poreske stope na zarade progresivne, pa veći procenat izdvajaju oni sa visokim zaradama.
Primera radi, kod nas se, zavisno od visine plate, u državnu kasu izdvaja od 12 do 15 odsto. Ni po visini doprinosa nismo u vrhu, jer se kod nas za penziono i zdravstveno osiguranje u fondove uplaćuje ukupno 35,8 odsto od osnovne zarade. U Nemačkoj, doprinosi su 38,9, u Francuskoj 42,5, u Austriji 42,4 odsto a u Belgiji 35,9 odsto. Uz to, u Srbiji se polovina doprinosa isplaćuje na teret poslodavca a druga polovina iz zarade radnika. U većini drugih zemalja, iznos kojim se zadužuje poslodavac, daleko je veći od onoga što se skida sa računa zaposlenog. "To je način na koji odgovorna država reguliše odnose između zaposlenih i poslodavaca. Nijednoj firmi na pamet ne bi palo da na kraju meseca ne isplate plate zaposlenima, ili da ne uplate porez državi, a doprinose u fondove", kaže Dušan Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevinara i dodaje da je kod nas država glavni krivac za neuredne isplate i zakinute doprinose. To je najočiglednije u građevinarstvu, gde je država najveći investitor, a često, ako je reč o niskogradnji i jedini. Istovremeno, lokalne samouprave i ministarstva, kao i Javno preduzeće Putevi Srbije, najneredovnije su platiše, i na početku mandata ove vlade, na primer, putarima su dugovali oko 30 milijardi dinara.
U Nemačkoj, porez na najniže zarade je 15, ali oni čije su plate veće izdvojiće i do 45 odsto od osnovice. U Švedskoj, gde se na minimalac uplaćuje 32, a na visoke plate do 56,7 odsto, kao i u Mađarskoj, gde je porez u rasponu od 18 do 36 odsto. Najniže fiskalne obaveze na plate, oko 12 odsto, od evropskih zemalja imaju Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora i Srbija."Mnoga preduzeća ne mogu da se bune zbog toga, jer u narednoj raspodeli neće dobiti nikakav posao i prinuđeni su često da uz pomoć komercijalnih kredita preživljavaju dok ne naplate svoj rad" , zaključuje Vuković. U takvim uslovima, država je kod tih firmi insistirala jedino na uplati PDV-a, koji ide direktno u budžet, dok za ostale obaveze, zarade, doprinose, dugovanja prema dobavljačima iz lanca - nije marila. Apsurd je da se među firmama koje duguju fondovima i radnicima, nalazi ne mali broj javnih i državnih preduzeća, pa se nameće zaključak da je izbegavanje tih obaveza deo ekonomske politike zemlje. Privrednici upravo to ističu kao problem, jer one koji rade, od visine fiskalnih nameta, mnogo više deprimira njihova selektivna naplata. Tako postoje firme u kojima su kontrole gotovo svakodnevne, ali i one koje godinama ne evidentiraju ni radnike ni zarade, ono što moraju isplate „na ruke“, a inspekcije ih i pored toga zaobilaze u širokom luku. Kada se u javnosti otvori to pitanje, prosto je nemoguće utvrditi koja institucija, posle ukidanja Službe društvenog knjigovodstva, ima u opisu posla kontrolu uplate doprinosa, sve dok se država nije dosetila, pa tu svoju obavezu prenela na banke.Takav administrativni haos destimuliše i one malobrojne, koji pokušavaju da razviju normalan biznis, jer na njihove kapije nelojalna konkurencija sa sivog tržišta vrlo brzo stavlja katanac.

Svaki deseti ne zaradi ni za hranu
Izvor> Novosti
Beograd -- Meso, fina peciva, junski paradajz ili čokolada, šunka i dimljena slanina, za veliki broj građana Srbije samo su pusti san.
Čak 55.000 njih ne može sebi, iako radi, da priušti bukvalno ništa jer ne prima zarade.
"Tužno je što oni koji 'imaju privilegiju' da rade ne mogu da nađu čarobnu formulu kako da preguraju ceo mesec", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata. On dodaje da "ako se uskoro ne bude formirala vlada, ako ona ne počne da se bavi ekonomijom, i ljudima ne bude skočio standard, sa jesenjim poskupljenjima doći će i veliki talasi nezadovoljstva". Nije mali ni broj onih koji mogu da kupe tek ponešto, odnosno da zadovolje samo polovinu minimalne potrošačke korpe od 30.000 dinara. To su oni koji ne "prebace" mesečno 15.000. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ima ih oko 38.800 i mogu da kupe samo najosnovnije životne namirnice. O odeći, obući, plaćanju komunalija i opremi za stan mogu samo da maštaju. Za njih je misaona imenica čak i prosečni iznos koji se mesečno u Srbiji izdvoji za hranu - a to je 19.944 dinara. To znači da mogu da kupe, recimo, hleb, najjeftinije mleko, pirinač, brašno, kupus, dva-tri kilograma masti, dok su kvalitetno meso, riba i južno voće za njih samo lepe slike. Nešto više od 48.500 ljudi prima platu do 20.000 mesečno i oni imaju taman dovoljno za hranu i ličnu higijenu. Svaki izdatak za školu, odeću i obuću, postaje "nemoguća misija", a neplaćeni računi se gomilaju. Njihova deca nikad ne idu u poslastičarnicu ili bioskop, a na letovanja i ne pomišljaju. Hranu, kućnu hemiju i nešto od računa može da plati 157.300 onih koji imaju plate do 25.000 dinara, a to, plus sve račune, njih 158.300, čija su mesečna primanja do 35.000. Njima ostaje i nešto novca za telefon, mobilni i povremeno odeću ili obuću.
"Naši ljudi žive mnogo jadnije nego što to pokazuje zvanična statistika. Potrošači su se davno odrekli prava da se kvalitetno hrane, prava na kulturu, na obrazovanje, na letovanje - jednom rečju prava na normalan život", konstatuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača. On podseća na to da je potrošačka korpa jako dugo veća nego prosečna zarada. Dok je, prema podacima Ministarstva trgovine i poljoprivrede, cela mesečna korpa sada nešto preko 56.000 dinara, prosečna zarada ne prelazi 40.000. Ako su prinuđeni da kupuju lekove ili idu kod zubara, u stanju su da odvoje dodatne pare, ali onda moraju da se odreknu nečeg drugog. Kategorija onih koji kući donesu 45.000 svakako bi mogla kvalitetnije da se hrani, da tu i tamo vozi kola ili kupi nešto od nameštaja. Oni sa 65.000 dinara uz sve ovo mogu povremeno da priušte i odlazak u pozorište ili bioskop i redovne vannastavne aktivnosti za decu, a uz stezanje kaiša, tu je i - letovanje. Zaposleni kojima na račun mesečno "legne" do 85.000 dinara ne moraju da se "stiskaju". Ali oni ne dostižu ni jednu desetinu. Naime, plate preko 85.000 ima tek 80.000 ljudi, a zaposlenih je preko milion.Koliko će para ljudi moći da zarade i potroše, zavisi ne samo od toga gde žive i rade, već i u kojoj grani su zaposleni.Najbolje zarađuju Beograđani, Pančevci i Kragujevčani, a najmanje jug Srbije i manja mesta po Vojvodini. Najveće prosečne plate imaju zaposleni u duvanskoj industriji (oko 102.000), a daleko od potrošačke korpe su zaposleni u industriji tekstila (19.000).

Očekuje nas borba za radna mesta
Izvor> Dnevnik
Jeftinije otpuštanje način je za nova zapošljavanja, tvrde i u Privrednoj komori Srbije. To je možda i tačno, ali u Švajcarskoj ili Nemačkoj, ali ne i u Srbiji.
U Srbiji je tokom krize bez posla ostalo oko 250.00 ljudi, ne računajući one koji se radili u sivoj zoni, a uprkos tome, domaći privrednici, gazde i ini smatraju da je jedno od rešenja za izlazak iz krize dalje kresanje radničkih prava
Pre Komore, za smanjenje otpremenina založili su se i mnogi poslodavci i njihova udruženja, a uz to ide i zahtev da se otpremnina isplaćuje samo za godine staža provredene kod poslednjeg gazde. "Srbiji je potreban novi zakon o radu koji će preduzećima omogućiti jednostavnije, jeftinije i fleksibilnije zapošljavanje radnika," preporučio je PKS. U predlogu nove ekonomske politike od 2012. do 2016. godine, PKS navodi da je povećanje realne održive zaposlenosti ključni izazov nove vlade i da je neophodno sagledati sposobnost privrede da generiše nova radna mesta, ali i sposobnost države da generiše reforme za održivi privredi rast. „Neophodno je smanjenje iznosa obaveznih otpremnina, smanjenje administrativnih opterećenja i centralizacija kolektivnih ugovora”, navodi se u preporukama PKS-a. Kako se navodi, potrebno je i smanjivanje poreza i doprinosa na zarade. "Potrebno je preispitati efekte dosadašnjih aktivnih mera zapošljavanja i napraviti program podrške samozapošljavanju, zatim podržati prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, s posebnim programom podsticaja zapošljavanja u poljoprivredi, zapošljavanja mladih i žena”, objavio je PKS. Kako se navodi, potrebna je veća posvećenost aktivnoj politici zapošljavanja, kao i reforma obrazovnog sistema u skladu s potrebama tržišta rada, a neophodan je i novi zakon o zapošljavanju stranih državljana.
To što se predlaže sigurno je dobro za poslodavce, ali svakako neće doprineti većoj zaposlenosti jer je ekonomska teorija jedno, a praksa u Srbiji sasvim drugo. U normalnim ekonomijama, u vreme privrednog rasta raste i zaposlenost, a u Srbiji to nije bio slučaj tokom prethodne decenije pa neće biti ni u buduće. Nove gazde su nakon kupovanja fabrika od 2001. do 2008. godine, otpuštale radnike, neke firme su i dobro poslovale, ali nikakvog novog i većeg zapošljavanja bilo nije."To je potpuni apsurd jer visina otpremnina i otvaranja radnih mesta nisu ni u kakvoj korelaciji. Za jedno radno mesto potrebno je najmanje 30.000 evra pa je i zbog toga jasno da je predlog da se smanje otpremnine da bi se povećala zaposlenost – besmislen", kaže predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” Branislav Čanak. Čanak smatra da je u redu da gazde otpremninu plaćaju samo za onoliko godina koliko je radnik proveo u firmi u kojoj radi, a ne za sve godine staža.U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da se u narednom periodu očekuje žestoka borba za radna mesta, i ističu da nova vlada treba da uključi sindikate i poslodavce u izradu zakonske regulative. Ljudi su spremni da se žestoko bore za svoja radna mesta, za egzistenciju, jer su svesni toga da će, ako sada izgube posao, novi teško naći, tvrde sindikalci.

SEMINAR O SOCIJALNOM DIJALOGU
Izvor> Radio Subotica
Razvoj socijalnog dijaloga tema je dvodnevnog seminara koji je danas počeo u Vili Majur na Kelebiji. Organizuje ga Savez samostalnih sindikata Vojvodine u saradnji da sindikatom LO iz Švedske u okviru zajedničkog projekta. Srpske i švedske sindikate spajaju veoma slični zakoni u državama, ali su Skandinavci u velikoj prednosti , jer žive u izgradjenom sistemu u kome su svi pred zakonom jednaki. Socijalni dijalog sindikati u skandinavskim zemljama vode direktno sa poslodavcima , i tek nakon toga zahteve upućuju političarima koji tada stvaraju uslove za realizaciju dogovorenog.

DVODNEVNI SEMINAR SINDIKATA VOJVODINE I ŠVEDSKE
KAKO DO BOLJEG SOCIJALNOG DIJALOGA

U oganizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine danas u „Vili Majur“ na Kelebiji počinje dvodnevni seminar na temu razvoja socijalnog dijaloga koji se realizuje u okviru zajedničkog projekta sa Sindikatom LO iz Švedske.
Cilj održavanja seminara je da se kroz uvodna izlaganja i aktivnu diskusiju sazna više o iskustvima i načinu funkcionisanja socijanog dijaloga u Švedskoj - zemlji koja ima stogodišnju tradiciju uspešne saradnje socijalnih partnera, kao i da se sagleda trenutna situacija i perspektiva razvoja socijalnog dijaloga u Srbiji - Vojvodini.
Pre početka redovnog programa seminara predsednici dve sindikalne centrale posetili su danas Savez samostalnih sindikata grada Subotica, a nakon okončanja seminara predviđen je prijem u Gradskoj kući.

V. Britanija privatizuje policiju
Izvor: Vijesti, Tanjug
London -- Privatne kompanije će preuzeti velike delove britanske policijske službe u Velikoj Britaniji, u roku od pet godina, tvrdi Dejvid Tejlor-Smit, direktor "G4S".On je rekao da bi policijske snage širom zemlje mogle da potpišu sporazum slučan onom koji se nalazi na stolu u Vest Midlendsima i Sareiju, koji bi mogao imati kao rezultat da privatne kompanije preuzmu odgovornost za dužnosti u oblastima istrage zločina do transporta osumnjičenih i upravljanje obaveštajnim aktivnostima.Ova procena je usledila nakon što je daljih deset policijskih jedinica uzelo u obzir razmatranje davanja posla privatnim kompanijama u obavljanju nadležnosti kao što su upravljanje zatvorima i održavanje IT sistema. Tejlor-Smit, čija je kompanija u trci za ugovor vredan 1,5 milijardi dolara s policijom iz Vest Midlandsa i Sarija, kazao je da očekuje da će i ostale policijske snage širom zemlje preduzeti slične mere u roku od pet godina. Javnost će, prema njegovim rečima moći da vidi ili isti ili čak bolji rad policije, a građanima je svejedno ko vodi policiju, ko je finansira i licencira, objasnio je on. U skladu sa ugovorom 575 policijskih službenika prešlo je u G4S kompaniju . Tejlor-Smit je objasnio da će "srž" nadlženosti policije ostati u javnom sektoru.On je istakao da je dugoročno gledano optimističan u vezi policije, ali srednjoročno gledano pesimističan."Naš stav je da nikada ne bi pokušali da preuzmemo glavne funkcije policije, ali je jasno da konfiguracija policije u Velikoj Britaniji nije efektivna koliko bi mogla biti"; rekao je Tejlor-Smit. U Velikoj Britaniji raste uznemirenost zbog uključenja privatnih preduzeća u policijske poslove. U maju je više od 20.000 policajca izašlo na ulice da ukaže na posledice privatizacije policije.Tejlor-Smit ističe da budžetski pritisak i politička volja uvlače privatni sektor u policiju, ali naglašava da time neće biti izgubljen "etos javne policije". Neimenovani portparol policije objasnio je da se policija ne privatizuje i da će osnovne policijske funkcije i dalje ostati u rukama državnih službenika, i da ni policijska ovlašćenja neće preći u ruke privatnika.Istovremeno je, međutim, ukazao da postoji potencijal za veću ulogu privatnih preduzeća u budućnosti, koji bi mogao pomoći u pružanju policijskih usloga kako bi one bile bolje i jeftinije.To bi, kako je objasnio moglo biti učinjeno, na primer, kroz stavljanje na raspolaganje osoblja za kontrolne sobe ili zatvore, čime bi policajci bili rasterećeni nekih dužnosti.

EU ima novca za sve, sem za gladne
Izvor: Tanjug
London -- "Evropa može začas da pronađe 100 milijardi evra za pomoć španskim bankama, ali joj je problem da ispuni obećanja za pomoć milionima najsiromašnijih na svetu".Ovu izjavu objavio je na blogu direktor globalnog pokreta protiv siromaštva ONE Adrijan Lovet."Neki bi mogli da tvrde da Evropa nema drugi izbor osim da smanji pomoć tokom krize. Međutim, ekonomska kriza takođe baca svetlo na obećanja Evrope Africi", ocenio je Lovet."Evropski lideri obezbedili su 100 milijardi evra u roku od nekoliko dana da bi premostili probleme španskih banaka - to je pet puta veća suma od one potrebne za ispunjenje evropskih obećanja Africi od danas do 2015", poručio je on, dodajući da bi ta pomoć mogla da izvuče preko 20 miliona ljudi iz siromaštva. Lovet je dodao da se od predloženih bilion evra budžeta EU za period od 2014. do 2020, za borbu sa siromaštvom izdvaja svega 51 milijarda, ili pet odsto ukupne sume.Grupacija ONE pohvalila je pomoć koju pružaju prezadužena Britanija i Irska, kao i Holandija, koja je nastavila sa investiranjem u humanitarne svrhe, uprkos ozbiljnim problemima sa budžetom, koji su doveli do pada vlade u toj zemlji. Ministri EU sastaće se sutra u Luksemburgu da bi razgovarali o dugoročnom planu budžeta, a Britanija i Nemačka, najveći donatori sredstava u Uniji, žele da ukupan budžet do 2020. bude smanjen za 100 milijardi evra.ONE navodi da je EU 2011. dodelila svega 54,2 odsto planirane pomoći, nakon što je cilj za 2010. "promašila" za 18 milijardi evra. Organizacija je dodala da su svetu potrebne još 42,93 milijarde evra do 2015. da bi cilj bio ispunjen, uključujući 20,62 milijarde evra za Afriku. Druge organizacije su takođe upozorile na značajno smanjenje pomoći za siromašne od izbijanja finansijske krize. Od 15 evropskih zemalja koje učestviju u Komitetu za pomoć pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), samo su tri povećale obim pomoći prošle godine: Italija za 33 odsto, Švedska za 10,5 odsto i Nemačka za 5,9 odsto. Drastično je smanjena pomoć iz Grčke (za 39,3 odsto na godišnjem nivou), Španije (za 32,7 odsto), Austrije (za 14,3 odsto) i Belgije (za 13,3 odsto), navodi OECD. Organizacija dodaje da je pomoć za zemlje u razvoju prošle godine smanjena po prvi put u poslednjih 14 godina, za 2,7 odsto.Evropski komesar za razvoj Andris Pijebalgs tvrdi da je EU i dalje najveći donator pomoći na svetu.

25. jun 2012.

U petak štrajk zaposlenih u zdravstvu
Izvor: Beta, Tanjug
BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti najavio je danas da će u petak, 29. juna, održati jednočasovni štrajk, nezadovoljni materijalnim i socijalnim položajem i Uredbom o korektivnom koeficijentu.Tom uredbom koja treba da počne da se primenjuje početkom jula, kako sindikalci računaju, njihove plate biće smanjene za 10 odsto.U saopštenju je navedeno da će se štrajk održati širom Srbije i da će trajati od 11.00 do 12.00 časova.Članovi tog sidnikata su aprila ove godine protestovali ispred Vlade Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i socijalne politike.
Stanković: Nema razloga za štrajk u zdravstvu
Ministar zdravlja Zoran Stanković izjavio je danas da nema razloga za štrajk zdravstvenih radnika zbog stupanja na snagu Uredbe o korektivnom koeficijentu jer neće doći do smanjenja plata onima koji ispune prosečnu normu rada na nivou sopstvene organizacije, već samo onima koji ne ispune tu normu."Samo onima koji ne ispune prosečnu normu rada, i to ne na republičkom nivou, nego prosečnu normu na svom radnom mestu, biće smanjena plata", rekao je Stanković Tanjugu povodom najava Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti da će štrajkovati u petak.On je rekao da su predstavnici resornog ministarstva prošlog meseca održali sastanke sa direktorima svih domova zdravlja u Srbiji i da im je objašnjeno šta Uredba tačno predviđa.

Država krivac za neredovne zarade
Izvor> NoviMagazin
Jedan od većih krivaca za neredovnu isplatu zarada radnicima je država jer je samo građevinarima na početku mandata odlazeće vlade dugovala 30 milijardi dinara, piše list Danas. Dušan Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevinara, rekao je za dnevnik Danas da su mnoga preduzeća, ali i država zbog toga bili prinuđeni da uzmu kredite."Vlada je tada podigla kredit kako bi isplatila bar dve trećine te obaveze, dok je preostali iznos reprogramiran na pet godina. Građevinari su u međuvremenu, da bi sastavili kraj sa krajem, uzimali bankarske kredite, pa sada osim glavnice, imaju na vratu i visoke kamate za te pozajmice", rekao je on.Vuković je dodao da mnoga preduzeća ne mogu da se bune zbog toga, jer u narednoj raspodeli neće dobiti nikakav posao i prinuđeni su često da uz pomoć komercijalnih kredita preživljavaju dok ne naplate svoj rad.Iako poslodavci u Srbiji tvrde da bi zarade zaposlenima isplaćivali redovnije ukoliko bi stope poreza i doprinosa bile niže, činjenica je da po tom osnovu firme u drugim zemljama, uglavnom izdvajaju više. Pritom, u većini tržišno razvijenijih zemalja, poreske stope na zarade su progresivne, pa veći procenat izdvajaju oni sa visokim zaradama. Primera radi, u Srbiji se, zavisno od visine plate, u državnu kasu izdvaja od 12 do 15 odsto.U Nemačkoj, porez na najniže zarade je 15, ali oni čije su plate veće izdvojiće i do 45 odsto od osnovice. Progresivna skala primenjuje se i u Švedskoj, gde se na minimalac uplaćuje 32, a na visoke plate do 56,7 odsto, kao i u Mađarskoj, gde je porez u rasponu od 18 do 36 odsto. Najniže fiskalne obaveze na plate, oko 12 odsto, od evropskih zemalja imaju Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora i Srbija.Ni po visini doprinosa Srbija nije u vrhu, jer se za penziono i zdravstveno osiguranje u fondove uplaćuje ukupno 35,8 odsto od osnovne zarade. U Nemačkoj, doprinosi su 38,9, u Francuskoj 42,5, u Austriji 42,4 odsto a u Belgiji 35,9 odsto. Uz to, u Srbiji se polovina doprinosa isplaćuje na teret poslodavca a druga polovina iz zarade radnika. U većini drugih zemalja, iznos kojim se zadužuje poslodavac, daleko je veći od onoga što se skida sa računa zaposlenog.

Sindikalci: Hitno formirati vladu
Autor: Agencija TANJUG
"Srbija nema vremena za čekanje", poručili su iz SSSS
BEOGRAD - Savez samostalnih sindikata Srbije zatražilo je danas da se hitno formira vlada koja će pristupiti rešavanju nagomilanih problema, a političkim liderima dati šansu da realizuju svoja predizborna obećanja."Srbija nema vremena za čekanje", poručili su iz te sindikalne organizacije, ukazavši da pregovori o formiranju vlade traju skoro dva meseca i da im se kraj još ne vidi.Prema navodima tog sindikata, iz partijskih saopštenja javnost stiče utisak da je to postalo tehničko pitanje pojedinaca i njihovog budućeg položaja u vladi, a ne odgovor na duboku ekonomsku krizu s kojom raste strah od gubitka posla i redovnosti isplata penzija i socijalnih davanja.

22. jun 2012.

Evropski sud pravde doneo odluku na zahtev španskog radničkog sindikata
Dodatni slobodni dani za radnike u EU koji se razbole na godišnjem odmoru
Izvor>Srna
Evropski sud pravde (ESP) doneo je juče odluku da radnici koji se razbole tokom godišnjeg odmora mogu da u kasnijem periodu uzmu plaćeno odsustvo sa istim brojem dana koliko su bili bolesni.Izvor iz EU rekao je britanskom Bi-Bi-Siju da je odluka ESP pravno obavezujuća u celoj EU. Današnja odluka suda doneta je na zahtev španskog radničkog sindikata protiv grupacije robnih kuća. U saopštenju se navodi da pravo na plaćeni godišnji odmor ne može biti ograničeno tumačen.Sud, čije je sedište u Luksemburgu, navodi da "Direktiva o radnom vremenu EU" odobrava radnicima pravo na najmanje četiri sedmice godišnjeg odmora, čak "iako se predviđeno vreme podudara sa bolovanjem". - Nebitno je vreme kad se radnik razboleo. Stoga, radnik može kasnije da ode na plaćeno odsustvo, koje se podudara sa vremenom provedenim na bolovanju, bez obzira na to kad se razboleo - navodi se u odluci. Prema ranijoj odluci ESP, radnici, koji se razbole pre perioda godišnjeg odmora, mogu da odrede drugi datum tako da im se odmor ne podudari sa bolovanjem.

Lekari traže odlaganje plaćanja po učinku: "Posledice će biti nesagledive"
Beta
Predstavnici Lekarske komore Srbije (LKS), sindikata zdravstva i udruženja medicinskih radnika zatražili su danas da se odloži primena plaćanja zdravstvenih radnika po učinku - "kapitacije" koja bi trebala da počne 1. jula
Lekari: Apsolutno je neprihvatljivo svako smanjivanje osnovne plate pojedincima ili grupama zdravstvenih radnika"Neophodno je ukinuti ili bar odložiti primenu Uredbe o korektivnom koeficijentu do sticanja uslova za njenu praktičnu primenu, a u tom periodu potrebno je izvršiti sadržajne i tehničke korekcije dokumenata i usaglasiti normativne akte", piše u zajedničkom saopštenju. Kako se kaže, apsolutno je neprihvatljivo svako smanjivanje osnovne plate pojedincima ili grupama zdravstvenih radnika što se, kako se ocenjuje, predviđeno tom uredbom. "Ovakva uredba vodi daljem urušavanju zdravstvenog sistema i povećavanju nagomilanog nezadovoljstva kako lekara, tako i svih zaposlenih u zdravstvu. Posledice koje mogu nastati su nesagledive", upozorava se u saopštenju. Predstavnici LKS, Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, ASNS i Udruženja lekara opšte/porodične medicine Srbije su na sastanku 13. juna usaglasili stavove o zahtevu za odlaganje primene uredbe. Zajedničko saopštenje prosledili su i Vladi Srbije, Ministarstvu zdravlja, Zdravstvenom savetu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Uredba o korektivnom koeficijentu predviđa da se deo plate lekara obračunava po učinku.

Орбовић:Формирање владе предуго траје
ИЗВОР: ТАНЈУГ
БЕОГРАД – Новоизабрани председник Управног одбора (УО) Фонда ПИО, лидер најутицајнијег Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић сматра да формирање владе предуго траје и да ће Србија бити у великим проблемима, уколико она најскорије не буде изабрана.
Орбовић је, након избора за председника Фонда ПИО, Танјугу рекао да је у Србији неопходно покренути привреду и запошсљавање јер би тада и шансе за бољитак биле веће.
-Ако наставимо да правимо владу онолико колико је правимо и да се нико не брине о том сегменту имаћемо велике проблеме – рекао је Орбовић који сматра да пензије не треба замрзавати.
Он, међутим, истиче да је то питање о којем треба да одлучи нова влада и ресорно министарство.
-На питање да ли треба замрзавати пензије или не, ја у овом тренутку не могу да дам одговор. То ће бити одлука владе и ресорног министаратва – рекао је Орбовић.
Он је оценио да су примања најстаријих суграђана ионако ниска и да је великом броју пензионера тешко да „прегура“ месец.
-Зато акценат нове владе треба да буде на покретању привреде и запошљавање, јер су и шансе за бољитак у том случају веће – сматра Орбовић.
Говорећи о покренутој реформи у Фонду ПИО, Орбовић је казао да је она неопходна и да је то, такође, питање којим би требало да се бави и нова влада без обзира на то ко је буде формирао.
Орбовић је на данашној седници УО Фонда ПИО изабран за председника уместо Славице Савић функционера С С С С-а која је разрешена због преласка на нову дужност.

21. jun 2012.

Stopirati rad na gradilištima od 10 do 17 sati
Izvor>Beta
U periodu najvećih vrućina, od 10.00 pa do 16 ili 17 sati rad na gradilištima u Srbiji bi trebalo obustaviti da bi se zaštitilo zdravlje radnika, preporučio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata gradjevinara Dušan Vuković.On je agenciji Beta kazao da obustava rada na gradilištima u tom periodu, posebno u danima kada su temperature više od 36 stepeni Celzijusovih nikako neće umanjiti proizvodnu aktivnost, već će samo sačuvati zdravlje radnika i smaniti broj povreda."Ovu preporuku trebalo bi da da Uprava za bezbednost na radu, jer radnici ionako rade u veoma lošim uslovima, a na visokim temperaturama, posebno na otvorenim gradilištima ta situacija je još gora i veća je učestalost povreda, opekotina, kožnih bolesti i alergija", kazao je Vuković.Prema njegovim rečima, ova preporuka bi trebalo i da se ozvaniči kroz Kolektivni ugovor ili izmenama pojedinih zakonskih akata.On je objasnio da postojeća rešenja iz Kolektivnog ugovora preciziraju samo da se prave češće pauze, pije više tečnost, da se radnici sklanjaju sa skela i opasnih visina ili da se smenjuju na lakša radna mesta da ne bi kolabirali.Vuković je naglasio i da Savez samostalnih sindikata gradjevinara traži da se broj prekovremenih sati u gradjevinarstvu ograniči na maksimalno 200 sati godišnje, odnosno najviše na osam sati nedeljno ili četiri sata dnevno."Tražimo da se broj prekovremenih sati koji su dozvoljeni da gradjevinari u Srbiji ostvare godišnje prepolovi sa sadašnjih 400 na 200, jer je starosna struktura velika, a to je i prilika i šansa da se zaposle novi ljudi", kazao je on.Vuković je naveo da je u Sloveniji prekovremeni rad gradjevinara ograničen na 180 sati godišnje, a u Švajcarskoj na 90 sati.Prema ranijim podacima sindikata gradjevinskih radnika, u Srbiji od oko 110.000 zaposlenih u toj privrednoj grani, njih 30.000 do 40.000 radi na crno, a svake godine na gradilištima pogine izmedju 25 i 30 radnika, a još oko 10 umre od povreda zadobijenih na radu.

Град ће помоћи текстилцима
Izvor> Dnevnik
Pредставници Штрајкачког одбора из "Новитета" разговарали су у Градској кући с градоначелником Игором Павличићем и чланом Градског већа за финансије Живком Макарићем.
О " Новитету" у Градској кућиПозив за састанак потекао је од градских челника, јер током протесне шетње, коју је прекјуче синдикат"Солидарност" организовао представнике радника нико није примио од градских челника, а током шетње једно време протествовали су и пред Градском кућом.Павличић се јуче заложио да ће утицати да Пореска управа убрза поступак ради што хитнијег регулисања пореза и доприноса за здравствено и пензијско осигурање, које "Новитет"није плаћао од 1. јула 2010 године.Запосленима у штрајку, речено је на састанку, у интересу је да се посао са порезницима заврши до 17. јула, до када радници имају оверене здравствене књижице. Наглашено је и то, да је лош материјални положај радника "Новитета"тема за Социјално - економски савет града
Штрајк у предузећу траје од 11. јуна.
Запосленима је пре неколико дана исплаћена априлска зарада, а Штрајкачки одбор чека да се уплате и доприноси, јер неколико радника не може да оде у пензију. Мајска зарада није исплаћена мада према колективном уговору треба да буде на радничким рачунима 20. јуна.

20. jun 2012.

Stranci zapošljavaju Leskovčane
Izvor: Beta
Leskovac -- Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu navodi da je u poslednja dva meseca u tri strane kompanije u tom gradu posao dobilo više od 300 radnika.Do kraja jula ove godine planirano je zapošljavanje još oko 800 radnika. Prema podacima NSZ-a, u južnokorejskoj fabrici Jura broj zaposlenih povećan je sa 900 na 1.100, a do kraja jula se očekuje prijem 1.560 radnika. "Tempo selekcije i prijema radne snage je ubrzan i prema navodima menadžmenta do kraja jula biće zaposleno ukupno 1.560 radnika. Nisu jasno stavili do znanja da li će to biti i konačan broj primljenih", kazao je direktor NSZ-a u Leskovcu Jovica Marinković.Prema navodima radnika, plate u tri inostarne kompanije se primaju redovno i one se u Falkeu i Džinsiju kreću od 20.000 do 28.000 dinara, a u Juri pojedini radnici zarade i do 40.000 dinara, s prekovremenim radom i radom tokom vikenda U nemačkoj kompaniji za proizvodnju čarapa Falke broj radnika je povećan sa 80 na 130, a u turskoj tekstilnoj kompaniji Džinsi Istanbul sa 63 na 130. Do kraja jula u Džinsiju će biti zaposleno još 120 radnika. "Vlasnik Džinsija zakupio je još 1.500 metara kvadratnih u bivšem pogonu Leteksa i iz Turske dovezao i instalirao dodatne mašine na kojima će raditi još 130 konfekcionara", kazao je zastupnik te firme Nenad Cvetković. Jovica Marinković je rekao da se u Falkeu skoro svakodnevno zapošljavaju novi radnici, ali nije mogao da precizira koliko će biti zaposleno u narednom periodu, ali je nagovesti prijem oko 200 novih radnika u srpskoj kompaniji Sent Džordž."Predionica ove kompanije se završava u Vučju i vlasnici su nagovestili da im je potrebno 200 radnika. Ovih dana treba da počne obuka prvih 30 radnika", kazao je Marinković.

Ko su najveći gubitaši u Vojvodini?
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Među pet preduzeća iz Srbije koja su lane napravila najveće gubitke, čak tri su iz Vojvodine - Petrohemija, Azotara i Agroživ ratarstvo.Od ova tri pančevačka preduzeća veće gubitke u zemlji napravili su još samo "odbegli” američki gigant Ju-Es stil i zemunska farmaceutska industrija u vlasništvu države Galenika.Ju-Es stil je godinu završio s minusom od 15,6 milijardi dinara, Galenika je izgubila 12 milijardi, HIP Petrohemija 11,1 milijardi, HIP Azotara 6,9, a Agroživ ratarstvo 5,8 milijardi dinara.Kako navode u Agenciji za privredne registre (APR), u 2011. godini trećina privrednih društava u Srbiji je iskazala neto gubitak od gotovo 374 milijarde dinara, što je, ipak, manje nego u godini ranije, i to 11,8 odsto. Od toga, veliki deo, čak 184 milijarde dinara, odnosi se na sto privrednih društava s najvećim neto gubitkom.
Plus zbog evra
Srpska privreda je lane, posle nekoliko godina, ostvarila ukupan dobitak od oko 85 milijardi dinara. Ipak, ekonomisti ukazuju na to da je na takav rezultat velikim delom uticalo kretanje kursa dinara u 2011. godini.Među 100 najvećih gubitaša je 20 vojvođanskih preduzeća. Posle tri pančevačka giganta u minusu, u "top 10" vojvođanskih gubitaša ulaze i vršački Hemofarm (s minusom od 5,5 milijardi dinara), zatim Žitorod u stečaju iz Crepaje (4,9 milijardi), te Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde (2,9 milijarde). Sledi ih novosadska Rodić MB-trgovina (šta god da je danas to preduzeće u kojem, po podacima, radi deset zaposlenih) s 1,6 milijardom minusa, zatim Agrobanat u stečaju iz Plandišta (1,6 milijarda), novosadski Unihemkom te Agroživ iz Žitišta, oba s 1,4 milijardom neto gubitka.Među najvećim vojvođanskim gubitašima su i Ujedinjene srpske pivare iz Novog Sada, zatim subotička Azotara, PIK Bečej, Dunav grupa agregati Novi Sad, Vojvodinaput – Bačkaput, kao i novosadska kompanija Vondel kapital.Od zvučnih imena iz cele Srbije, na listi najvećih gubitaša u 2011. svoje mesto su našli i Fijat automobili Srbija (na šestom mestu, s 5,7 milijardi dinara minusa), kao i Delta rial estejt, Jat ervejz, trgovinski lanac Idea, vranjanski Britiš-Amerikantobako, Verano motors...

Redakciji E-novina isključena struja zbog duga
Beta | 19. 06. 2012. - 21:02h | Komentara: 16

Sindikat novinara Srbije (SINOS) protestovao je danas zbog isključenja struje redakciji E-novina ukazujući da je reč o jednom vidu pritiska na medije. Sindikat je podsetio da su E-novine platile najveći deo duga za struju i da sada duguje 60.000 dinara, što je, kako su naveli, nedopustiv razlog za isključenje.

U saopštenju SINOS-a traži se da elektrodistribucija uključi struju E-novinama i da sa tom redakcijom postigne dogovor o načinu isplate preostalog duga.

Zahtev da se E-novinama uključi struja podržali su i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Hrvatskoj treba dva miliona radnika
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Da bi ostvarila privredni napredak, Hrvatska mora imati oko dva miliona zaposlenih, odnosno čak pola miliona više nego sada.Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić kaže da će ciljevi biti lakše ostvareni ulaskom u Evropsku uniju, koja nudi mnogobrojne programe i sredstva za razvoj ljudskih potencijala. Mrsić je dodao da treba promeniti i svest ljudi koji moraju biti spremni na doživotno obrazovanje. "Kad završe jednu školu ili fakultet, to ne znači da će u tom zanimanju raditi ceo život. Kada se zaposle u jednoj kompaniji, to ne znači da će u njoj raditi ceo život jer će verovatno tokom radnog veka promeniti bar dve ili tri, ako se zaposle u jednoj zemlji, to ne znači da će u njoj raditi ceo život", rekao je ministar. On je naglasio i da treba promeniti obrazovnu politiku kako ne bi proizvodila svršene kadrove za berzu rada, nego za poslodavce, dodavši da sada manje od 45 odsto učenika trogodišnjih i četvorogodišnjih zanatskih škola radi ono za šta su se školovali. Hrvatska prema podacima Državnog zavoda za statistiku iz aprila 2012. ima 1.698.181 radno aktivnih stanovnika. Ukupno je zaposleno 1.354.830 stanovnika, a nezaposlen 334.351 stanovnik.

18. jun 2012.

Posao "pusti san" za 760.000 ljudi
Izvor: Novosti
Beograd -- Bez obzira na to da li su na pragu punoletstva ili već u sedmoj deceniji života, čak 762.576 naših građana sanja isti san - posao. Trećina sa osnovnom školom.Neizvesnost, ali i besparica, koja kao zla para uvek ide uz nju, uvezala je sve one koji ne bi imali ništa zajedničkog samo da su okolnosti malo drugačije.Istu kob naši dele sa 17 miliona Evropljana, pa smo, bar po ovoj pošasti, kao ostali. U stvari, čak i prednjačimo. Sa stopom od 24,7 odsto nezaposlenih, Srbija se popela na sam evropski vrh.Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže "da je država radila dovoljno na suzbijanju nezaposlenosti ne bi ni došli dovde. Naprotiv, svojim ponašanjem samo je pomogla da se ova stopa dodatno podigne, a tome je najviše doprinela lošim privatizacijama koje nisu imale ni cilj ni smisao. Otpušteno je previše ljudi, a premalo je otvoreno radnih mesta".Ipak, nije baš sve ni u tim (ne)srećnim okolnostima, već i u predispozicijama. Ni tu se, nažalost, ne možemo pohvaliti. Samo sa osnovnom školom poslu se nada čak 218.641, odnosno 28,67 odsto ukupnog broja nezaposlenih. Dva razreda srednje škole ima ih 33.151, a tri 196.971. Završenu srednju školu ima 214.311, odnosno 28,1 odsto, a fakultet 52.127.On zato smatra da i novi saziv očekuju preteški izazovi, ali nema vere da će se dobro rešenje brzo naći."Pitanje nezaposlenosti je bilo aktuelno samo kao predizborni program i služilo je za zamajavanje naroda. Još se ni ne naziru jasne taktike koje će se ubuduće primenjivati. Zato će i nova vlada imati veliku odgovornost, biće joj veoma teško, ali se bojim da će doživeti i dosta neprijatnosti ako joj rešavanje najvećeg problema ne pođe za rukom", kaže. Orbović misli da je podsticanje privrede neophodno, ali ne na način kako se to do sada radilo - upumpavanjem subvencija stranim firmama za "babino brašno“. "Strane kompanije donele su loš kvalitet radnih mesta, a broj novozaposlenih nije se ni primakao broju otpuštenih. Nemoguće je otvoriti radna mesta a ne dozvoljavati domaćoj privredi da konačno stane na svoje noge", dodaje on. Isto smatraju i stručnjaci iz Međunarodne organizacije rada. Prema procenama koje je iznela struka, bez vidljivije privredne aktivnosti šanse da se pomaknemo sa mrtve tačke jednake su nuli."Rast BDP mora da bude veći za bar jedan procenat nego što je danas", procenjuje Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji, i ukazuje i na još jedan preduslov za podsticaj zapošljavanju. A to je brisanje suvišnih propisa. "Da bismo lakše zaposlili nekoga neophodno je omogućiti fleksibilniji ulazak na tržište rada. To se može postići samo izmenama Zakona o radu, koji je, za ove tržišne uslove, prestrog", objašnjava.

16. jun 2012.

Doprinose nema 90.000 zaposlenih!
Uplate za zdravstvo i poreze ne izmiruje čak 55.000 privrednih subjekata, a njihovi radnici nemaju osnovna prava. Bolesni ne mogu da se leče, zbog nesavesnih poslodavaca, za dve godine uplata manja za 400 miliona evra
OKO 90.000 radnika u Srbiji, prema procenama Saveza samostalnih sindikata, u ovom trenutku ne može da overi zdravstvenu knjižicu, jer poslodavci nisu uplatili doprinos za zdravstvo. Evidencija Poreske uprave pokazuje da poreze i doprinose nije platilo čak 55.000 privrednih subjekata. Zbog toga zaposleni, krivicom poslodavaca, dospevaju u bezizlaznu situaciju, kada ni bolesni ne mogu da ostvare pravo na lečenje (osim u hitnim slučajevima), a zapravo su na gubitku svi osiguranici, jer se za zdravstvo prikuplja manje para.Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za "Novosti" da se radnici masovno žale da ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu.- Već dugo i u kontinuitetu pokušavamo da rešimo taj problem sa Vladom, ali, i pored čvrstih garancija koje smo dobijali, ništa nije urađeno.
PRETI PROPAST ZDRAVSTVA
Ako se predlozi da se privreda u ekonomskoj krizi rastereti smanjivanjem doprinosa pretoče u praksu, u zdravstvenoj kasi, koja sada raspolaže sa oko 240 evra godišnje po glavi stanovnika, imaćemo još manje para - upozorava profesor Aleksandar Vuksanović. - To bi bukvalno moglo da dovede u pitanje održivost sistema zdravstva, jer već sada imamo priličan raskorak između očekivanja struke i pacijenata, koji traže najsavremenije procedure, opremu i terapiju, i finansijskih mogućnosti.Do 14. juna, prema podacima Poreske uprave, naplaćeno je oko 58 milijardi dinara za zdravstveni doprinos. To je za 5,2 milijardi ili oko 10,5 odsto više nego što se u zdravstvenu kasu slilo do istog datuma prošle godine. Ali, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tvrde da se iz godine u godinu, prihodi, realno smanjuju.- Ove godine, zbog rasta kursa evra, finansijske nediscipline, isplate zarada "na crno" i smanjivanja broja zaposlenih, imaćemo za gotovo 400 miliona evra manje novca nego 2008. godine, kada je počela ekonomska kriza - kaže za "Novosti" profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO. - Finansijska nedisciplina je tolika da mi jednostavno ne možemo da naplatimo novac koji nam pripada. To urušava ceo sistem zdravstva. Ako se ovako nastavi, mogli bismo da dođemo u situaciju da zdravstvena knjižica bude običan, bezvredan papir. Država bi morala strože da insistira na finansijskoj kontroli.

U Srbiji se za zdravstveni doprinos izdvaja 13,6 odsto primanja. Čak i da se za svih 1,67 miliona zaposlenih i 1,66 miliona penzionera redovno izmiruju obaveze, kada se saberu i članovi njihovih porodica, iz tog fonda se, leči 5,5 miliona osiguranika, i 1,2 miliona ljudi bez prihoda, za koje bi država trebalo da plaća zdravstveno osiguranje.
SKRAĆUJU ROKOVE
Zaposlenima za koje poslodavci redovno uplaćuju doprinos zdravstvene knjižice overavaju se na šest meseci. Radnici u firmama koje imaju stare dugove, ali su počele da servisiraju tekuće obaveze za doprinose zdravstvene isprave se produžavaju na tri meseca.

15. jun 2012.

Srpski radnici još vole socijalizam
Izvor: Tanjug
Beograd -- Većina zaposlenih u Srbiji još uvek ima “socijalističko-koruptivnu” radnu kulturu, pokazalo je istraživanje agencije Argument.Takva radna kultura ima negativan uticaj jer u kriznim situacijama dovodi do produbljivanju krize, ocenila je rukovodilac istraživanja Ljiljana Kordić Istraživanje je sprovedeno u okviru Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP) Univerziteta u Friburgu, koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Na konferenciji je istaknuto da Srbija hoće da se integriše u Evropsku uniju (EU) i globalizovano svetsko tržište, ali da je ta namera neizvodiva sa zaposlenima koji gaje socijalističke vrednosti na poslu, sa političkom elitom koja gaji korupciju, nepotizam i nekompetentnost u oblasti politike rada.Kordićeva je kazala da su zaposleni u Srbiji, koji su prosečno stari između 45 i 54 godine, naveli u rangiranju profesionalnih vrednosti timski rad na prvom mestu, zatim samousavršavanje, pomaganje drugima i tek na četvrtom mestu finansijsku sigurnost. To je neobično i pokazuje da zaposleni veruju da finansijsku sigurnost mogu da postignu samo kroz grupu, rekla je Kordić.Zanimljivo je, prema Kordićevoj, što su zaposleni starosti između 31 i 40 godina, koji su u najboljim godinama, naveli da im je prioritet na poslu timski rad.

14. jun 2012.

Sindikati: Spasiti sve što se može
Izvor: Dnevnik
Beograd -- U domaćoj ekonomiji i privredi stanje je alarmantno, mnogo je nezaposlenih a nesigurnost da će se zadržati radno mesto je stalno prisutna.Sindikati smatraju da prvi koraci nove vlade moraju biti usmereni ka povećanju proizvodnje i investicija, što bi imalo pozitivan uticaj na položaj radnika.U preduzećima koja su u stečaju ili u restrukturiranju zaposleno je oko 50.000 ljudi, zato onima koji mogu opstati treba pružiti šansu, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović.Prema njegovim rečima: "Preduzeća koja imaju dobar proizvod koji na tržištu može naći svoje mesto treba podržati, a ne raditi pogrešno, kao do sada – davati subvencije koje se troše na plate i na taj način kupuje socijalni mir". "Potrošene su ogromne pare, a nije urađeno ništa. Zato je potrebno namenski usmeriti novac – za proizvodnju koja će obezbediti posao i mogućnost da se zaradi". "Onima koji imaju šansu treba pomoći, a ne, kao što se nedavno dogodilo, da je Ministarstvo pravosuđa, umesto od domaće firme, što je bila praksa godinama, kupilo vozila od neke strane". "Mnogima je potreban stimulans koji će pospešiti proizvodnju i time doprineti oporavku preduzeća, a potom i njegove vrednosti, što bi im omogućilo da postanu konkurentni na tržištu", kaže on.Dosadašnja praksa je da se otpremnina isplaćuje za svaku godinu staža, bez obzira na to da li su radnici ranije već ostvarili to pravo, dok MMF inistira na tome da se, u slučaju da je otpremnina već jednom isplaćena, pravo na nju može istavriti samo za period rada u drugoj firmi. Po rečima predsednice Asocijacije samostalnih i nezavisnih sinidikata Ranke Savić, radnici u Srbiji su u veoma teškoj situaciji i nova vlada mora pod hitno nešto da uradi da bi se stanje promenilo. "Neophodno je da se formira kvalitetna i odgovorna vlada, koja bi preduzela korake u pravcu promena Zakona o radu, koji bi se poštovao i štitio zaposlene. Takođe, veoma je važno i da se uvede nepratijsko poslovanje i upravljanje, a pre svega racionalizacija u državnoj upravi. Za kvalitetniji rad javnog sektora presudno je da rukovodeći ljudi budu profesionalci". Ranka Savić ukazuje na to da, uz preduzeća koja su poslednjih godina prestala da postoje, ima i mnogo onih koja su u procesu restrukturiranja ili u stečaju i da su i tu potrebne promene. "Takvim preduzećima treba dati rok od nekoliko meseci tokom kojih bi se konsolidovala, a u suprotnom ih treba zatvoriti. Ima mnogo firmi koje se mogu oporaviti, kao što je, recimo, Industrija motora u Rakovici, koja ima nove poslove i država treba da im pomogne da se oporave i nastave proizvodnju da bi radnici proizvodili i zarađivali i mogli da žive od svog rada". Nešto se mora brzo promeniti jer je za mnoge stanje neizdrživo, u novčaniku je sve manje novca, a potrošačka korpa sve je praznija. Građani su sve nestrpljiviji u iščekivanju da se formira nova vlada, koja bi, kako kažu stručnjaci iz oblasti ekonomije, za dobrobit cele države trebalo što pre da se forimira i počne da radi jer je pred njom mnogo teških zadataka.

Banke pristale da kontrolišu plate
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Poslovne banke će od jula morati da počnu kontrolu naplate poreza i doprinosa za plate zaposlenih.

Na sreću onih koji rade i primaju plate čak i da poslodavac ne uplati sve obaveze koje bi po zakonu morao, radnicima će bankari moći da isplate novac ili će klijenti moći njime da raspolažu putem kartica,čekova ili naloga.

Kada je pre pola godine najvaljeno da će poslovne banke morati da kontrolišu uplatu poreza i doprinosa na plate, nadležni iz Poreske uprave Srbije objasnili su da će zaposleni kojima gazda nije uplatio sve što je bio obavezan uz zaradu – ostati bez plate. Naime, tada je objašnjeno da će banke pre isplate morati da provere da li su sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa ispunjene.

Iz cele priče kao dobit za zaposlene moglo bi izaći više sigurnosti. Smanjiće se broj radnika kojima poslodavci ne uplaćuju penziono i zdravstveno osiguranje. Nažalost, danas mnogi tek kada se razbole ili počnu da prikupljaju dokumentaciju za odlazak u penziju saznaju da njihovi poslodavci nisu ispunili obaveze.

Ako ustanove da nisu, neće smeti da radniku stave krnje uplaćeni novac na raspolaganje. Budući propis je već pri prvom pominjanju izazvao buru protesta. Poslodavci su se žalili na to da usred finansijske krize ne mogu odjednom da isplate i plate i namete i obaveze koje idu uz njih, računovodstvene agencije da će sve to i njima zakomplikovati život jer preduzeća imaju račune u više banaka, što će kontrolu učiniti izuzetno komplikovanom i za njih i za klijente.

Radnici kojima poslodavci ne isplaćuju celu platu s doprinosima uplašili su se da neće dobiti platu. Procene govore da bi tada bez dinara ostalo oko pola miliona zaposlenih, jer trećini gazde ne uplaćuju poreze i doprinose. Najdecidiraniji su bili u Udruženju banaka. Nigde u svetu banke nisu zadužene za ovakav vid kontrole pa ni u Srbiji to neće raditi. Prikupljanje poreza je najdržavniji posao i to treba da rade poreznici. Od prve ideje do primene, koja treba da počne za petnaestak dana, izgleda da će svi malo popustiti. U Poreskoj upravi Srbije postali su svesni da se ovakav sistem sveobuhvatne kontrole ne može izgraditi od danas do sutra. Oni sada rade na sistemu koji treba da zaživi od naredne godine. Osim banaka i poreznika, u njega će se uključiti i Uprava za trezor te Centralni registar obaveznog socijalnig osiguranja. Poreznici će kontrolisati naplatu poreza i obaveznih doprinosa, bankari će kroz objedinjenu kontrolu moći da prate podatke poreznika. Od tako koncipiranog sistema kontrole očekuje se da pojednostavi naplatu i poveća naplativost pomenutih državnih prihoda. Poslodavci će imati jedan račun za plaćanje poreza i doprinosa, poreznici će taj novac knjižiti preko naloga u koji će poslovna banka imati uvid.

Grčka nema para za plate i penzije?
Izvor: Tanjug
Atina -- Grčka bi trebalo da ima dovoljno novca da isplati barem julske penzije, kaže ministar rada i socijalnih poslova Antonis Rupakiotis.Rupakiotis je dodao da ne može da komenatariše isplate nakon tog perioda, budući da to ne spada u mandat njegove vlade.Ministar, koji je član kabineta imenovanog 6. maja, takođe je upozorio da su državni penzioni fondovi "u lošoj finansijskoj situaciji".Rupakiotisovi komentari su usledili pošto je atinski dnevnik Katimerini objavio izveštaj da Grčka ima još samo oko dve milijarde evra u državnim koferima. Katimerini nije citirao izvore, ali drugi grčki mediji navode da je data suma spomenuta na sastanku grčkog ministra finansija sa radikalnom levičarskom partijom Siriza, koja se smatra mogućim pobednikom novih izbora.Izbore u Grčkoj nervozno iščekuju političari i tržišta širom sveta, zbog strahova da će levičarska partija Siriza, koja želi da poništi dogovor o pomoći, odneti pobedu. Ukoliko nova grčka vlada, čije je formiranje pod znakom pitanja ukoliko izborni rezultati budu slični prethodnim, ne bude ispunjavala svoje obaveze, isplata pomoći biće obustavljena, što bi moglo da dovede do izlaska Grčke iz evrozone, upozoravaju stručnjaci.Nemačka kancelarka Angela Merkel je u više navrata naglasila da želi da Grčka ostane u evrozoni, ali da zvanična Atina mora da ispunjava svoje obaveze.

13. jun 2012.

Pola privrede ne plaća porez
Izvor: Novosti
Beograd -- Poreznici, bar prema izjavama aktuelnog direktora Poreske uprave Srbije Dragutina Radosavljevića, beleže rekorde u naplati dažbina.Ipak, sve analize ukazuju da je van sistema naplate poreza gotovo 40 odsto ukupne privrede. Upravo je ovo razlog što se u poslednje dve godine eksperti Međunarodnog monetarnog fonda intenzivno bave mogućim pravcima preko potrebne poreske reforme. Po njihovom mišljenju, Srbija ima preglomazan poreski sistem, sa više od 161 poreskim oblikom."Osim velikog broj poreskih oblika, postoji i neverovatna mogućnost poreskih kredita, odnosno olakšica, koje podrazumevaju da se, u određenim slučajevima, porez umanji ili da se čak uopšte ne naplati", tvrde svetski eksperti. Na ovo valja dodati i sporost poreskih službenika
PAKT SA POTROŠAČIMA
Javna je tajna da su manji trgovci napravili i pakt sa svojim kupcima i da umesto da plaćaju pun PDV, kupcima daju popuste. Tako je, kažu, dobro i kupcu i trgovcu. Takođe, u unutrašnjosti Srbije je sve manje onih koji u radnjama ili u ugostiteljskim objektima i frizerskim radnjama razmišljaju o davanju bilo kakvog računa.Prema analizama malih privrednika, na razne kontakte sa poreznicima godišnje izgube i čitav godišnji odmor. "U 21. veku mali privrednik iz Srbije kopira dokumentaciju koja je potrebna poreznicima, a u slučaju da je neophodno u elektronskoj formi dobiti neki dokument, u poreskim filijalama traže da im se donese disk kako bi se materijal snimio", objašnjava privrednik, koji je, kako sam kaže, pre nekoliko godina ušao u avanturu zvanu - baviti se proizvodnjom u Srbiji.Kada su u pitanju veliki poreski obveznici, čini se da stvari stoje još gore. Jer, što si veći, podrazumeva se da će baš preko tebe poreznici uspeti da u što kraćem roku ispune zacrtani plan naplate. Veliki poreski obveznici imaju svog "ličnog" poreznika, koji nadzire svaki korak firme u poslovima od kojih bi namet hitno trebalo da se naplati.Uz sve to, od početka jula poslovne banke biće, prema usvojenim izmenama zakona, obavezne da izveštavaju Poresku upravu o izvršenim plaćanjima koja se odnose na zarade. Poreska uprava će zatim kontrolisati plaćanje poreza i doprinosa. Banke zasad odbijaju da budu "doušnici" Poreske uprave. Zato su se poreznici prisetili da u zakonu postoji i mogućnost "stimulacije doušnika", odnosno onih građana koji prijave da nisu dobili fiskalni račun."Sa udelom od 12 odsto u BDP naplaćenog PDV stojimo odlično. Ali to se odnosi na legalni deo ekonomije. Nelegalni deo privrede treba da počne da se suzbija najavljenim ukrštanjem vrednosti imovine i prijavljenih prihoda", kaže Miroslav Zdravković, ekonomista.

12. jun 2012.

Zreli za penziju, a primaju platu
Izvor: Novosti
Beograd -- U vreme kada je nezaposlenosti dosegla istorijski maksimum, u Srbiji 86.553 radnika i dalje redovno zarađuju platu uprkos tome što su uveliko zreli za penziju.Tako se ova armija "oglušila" o propise, koji kažu da i muškarcima i ženama, odmah nakon 65 rođendana, automatski prestaje radni odnos i to bez obzira na to da li se njima takva odluka dopada ili ne.Poslodavcima je, međutim, data mogućnost da produže ugovore o radu onima za koje smatraju da su im neophodni. Ipak, to se u praksi ne dešava toliko često jer su, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, ovakvu odluku u prošloj godini doneli svega 4.619 puta.
JASNE GRANICE RADNOG STAŽA
U Fondu PIO podsećaju da pravo na starosnu penziju imaju muškarci sa navršenih 65, odnosno žene sa 60 godina života i najmanje 15 godina radnog staža. Isto tako, u penziju mogu da idu oba pola nakon 58. rođendana, ali samo ako su odradili pun staž - muškarci 40, a žene 38 godina.S druge strane, ugovor o radu su najčešće produžavali oni koji su sami sebi gazde. Tako je, kaže se u ovoj anketi, posao i nakon "isteka roka" zadržao 54.241 vlasnik malih radnji, zanatlija, trgovac... Ostalih 27.692 bavili su se uglavnom poljoprivredom i tako održavali svoja gazdinstva.U Republičkom inspektoratu za rad kažu da su im se žalili samo oni radnici koji su otkaze dobijali nakon što su ispunili jedan uslov za penziju. A ni takvih, kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad, nije bilo previše"Zakon o radu propisuje da radni odnos prestaje zaposlenom čim napuni 65 godina života i najmanje 15 godina staža, ali poslodavac i zaposleni mogu i da se drugačije dogovore", objašnjava Peruničić. On objašnjava da "ako mu radnik više nije potreban, poslodavac može da mu napiše rešenje o prestanku radnog odnosa, i ta je odluka konačna. Ipak, ukoliko želi da ga zadrži na starom radnom mestu, on može da mu ponudi sporazum, u kojem mora jasno da precizira do kog se datuma radni vek produžava". U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da su tokom cele prošle godine najvrednije bile - Ere. Prema njihovim podacima, čak 42.890 starijih radnika zarađivalo je novac u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, a na jugu njih 25.613. Najređe su rukave zavrtali Beograđani, jer u glavnom gradu radi samo 7.720 starijih od 65 godina, a u Vojvodini 10.332.

RS: Svaki šesti radnik na minimalcu
Izvor: Capital
Banjaluka -- Svaki šesti radnik u Republici Srpskoj radi za minimalac. Od oko 238.000 zaposlenih više od 39.000 prijavljeno je na najnižu propisanu platu od 189 evra.Prema podacima tamošnje Poreske uprave, 39.112 zaposlenih u bilo je prijavljeno na najnižu propisanu platu, dok je u maju prošle godine taj broj iznosio 42.313.Predsednik Saveza sindikata RS Ranka Mišić rekla je da bi prema strukturi radnika, za minimalac trebalo da radi njih 26.000 radnika, odnosno oni koji nemaju nikakve kvalifikacije.Uz konstataciju da je taj broj premašen, ona je naglasila da se poslodavci ponašaju suprotno kolektivnom ugovoru, kao i da ima preduzeća koja uopšte ne poštuju najnižu platu, jer isplaćuju radnicima i 77 do 102 evra.

"Zbog krize, penzija sa 80 godina"
Izvor: business.hr
Predsednik Uprave američke osiguravajuće kompanije AIG Robert Benmoš kaže da će zbog evropske dužničke krize vlade biti prisiljene da produže radni vek.On je procenio da će se godine penzionisanja globalno pomerati prema 80. "To bi penzije i medicinske usluge učinilo dostupnijima. Time bi ljudi mogli duže raditi i skinuti teret sa mladih", smatra Benmoš.Naime, evropska dužnička kriza ulazi u treću godinu i preti uništenjem valutnog zajedništva država članica evrozone, pogotovo u pogledu izlaska Grčke iz evrozone, kao i Španije i njene slabe bankarske industrije.Prema njegovim rečima, ljudi u Grčkoj moraju da shvate da ne postoji jednostavno rešenje. Inače, u Grčkoj, u kojoj je prosečni životni vek oko 81 godinu, dob za penzionisanje je 59 godina i među najnižima je u Evropi. Istovremeno, novi francuski predsednik Fransoa Oland predlaže mogućnost odlaska u penziju već sa 60 godina za one sa dugim radnim stažem, iako je sada sužbeni prag 62 godine.

9. jun 2012.

Propada još jedan gigant - Neobus
Izvor: Politika
Novi Sad -- Posao stoleća je propao, radnici osam meseci nisu primili plate, a većinski vlasnik Ali Magrabi Mohamedali odlučio da se povuče. To je slika Neobusa danas. Inače, privatizacija novosadske fabrike autobusa je proglašena jednom od najuspešnijih, a aranžman sa holandskom kompanijom VDL – poslom stoleća. Nažalost, sat je ovde počeo da zaostaje pre osam meseci, kada su zaposleni dobili poslednju platu, da bi se potpuno zaustavio 25. aprila, pošto je ogromna većina od ukupno 217 radnika stupila u generalni štrajk.Poslovodstvo fabrike i sindikati su se juče dogovorili da se od sredstava za četiri završena a neisporučena autobusa Holanđanima radnicima isplate dve od osam zarada i izmire doprinosi, kako bi mogli da overe knjižice. "U suprotnom, nećemo dozvoliti da ovi autobusi napuste krug. Nismo mi krivi za propale tendere. Pošteno smo radili svoj posao, a na poslovodstvu je bilo da ga obezbedi. I nije sve kao što se priča: Gde su novci od prodatih 55 autobusa prošle godine? Ovako, sigurno, dalje ne može. Ako je rešenje stečaj, neka ga proglase, verujem da smo kadri da se oporavimo, samo red konačno mora da se uvede", naglašava predsednik sindikata u Neobusu Milan Šuštum.Novosadsku fabriku, sa tradicijom dugom preko šest decenija, kupio je na aukciji 2004. godine biznismen iz Saudijske Arabije Ali Magrabi Mohamedali. Za hale, opremu i krug od 12,5 hektara u industrijskoj zoni grada Mohamedali je izbrojao svega 700.000 evra, ali je zauzvrat morao da preuzme dug od 2,6 miliona evra i obaveže se na investicioni program od 1,5 miliona."Neobus je u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara. Zašto je to tako i da li smo uopšte mogli drugačije, prosudite sami", kaže nam manjinski vlasnik i predsednik upravnog odbora Zoran Kijac.Prema njegovim rečima, stvari su pošle nizbrdo posle ugovora sa kompanijom VDL, koji je pre tri godine podržao kompletan državni vrh Srbije. Umesto proizvodnje od 150 autobusa godišnje za evropsko tržište, usledio je spor o naplati dvanaest vozila. Na osnovu tog ugovora, Neobusu je iz Fonda za razvoj Srbije odobreno 1,4 miliona evra za obrtna sredstva i 1,2 miliona za investicije, uložio u linije i opremu i – ostao bez posla."U međuvremenu uradili smo 25 autobusa za francusku Veoliju i 20 za beogradsku Lastu, ali nismo prošli na tenderima u Pančevu i Novom Sadu. Tender u Pančevu od 1,2 miliona evra za 12 minibuseva smo prepustili drugoplasiranom, jer nismo dobili bankarsku garanciju, a novosadski JGSP je preko tašna-mašna firme iz Zagreba kupio za tri miliona evra 16 autobusa češkog 'Iris busa'. Ovaj tender smo izgubili za 0,45 poena", ističe Kijac. On kaže da je konkurencija ponudila za nove autobuse rok isporuke od samo mesec dana, i da su Novosađani dobili dve godine stara vozila, koja su prethodno bila namenjena kupcu u Tirani (koji ih nije platio), pri čemu su im samo otvorena treća vrata, piše Politika."Vidite li izlaz iz tunela, upitao me je većinski vlasnik, koji je u Neobus uložio oko 5,2 miliona evra, kada ni u Novom Sadu nismo uspeli da dobijemo posao. Kakav odgovor da mu dam, ako je naš godišnji platni fond 800.000 evra, a mi samo za kamate Razvojnoj banci Vojvodine moramo da izdvojimo 1,1 milion. Pošto mu je postalo jasno da svetla nema, Mohamedali mi je naložio da počnem pregovore o prodaji njegovih 86 odsto akcija", objašnjava Kijac.

Poraz američkih sindikata
Izvor>Politika
Neuspeo referendum o opozivu republikanskog guvernera u državi Viskonsin opomena za demokrate i Baraka Obamu
Republikanski guverner Viskonsina pobedio sindikate: Skot Voker Foto RojtersOd našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američki sindikati podržani od Demokratske partije poveli su bitku protiv svojih konzervativnih protivnika – i izgubili.Bojište je bilo u državi Viskonsin, koja, na prostoru dva puta većem od Srbije, ima 5,7 miliona stanovnika. Povod je odluka mladog i ambicioznog republikanskog guvernera Skota Vokera (45), glavnog nosioca izvršne vlasti, da u cilju rešavanja lokalne budžetske krize – deficita od 3,5 milijardi dolara – eliminiše neka sindikalna prava na kolektivno pregovaranje zaposlenih u javnom sektoru, to jest svih koji su na platnom spisku države.To je sproveo još pre godinu i po dana, što je izazvalo masovne proteste. U prestonici, Medisonu, održavani su mitinzi i sa po 100.000 učesnika, što je na kraju iznudilo referendum o opozivu guvernera.To je obavljeno u utorak i kada su glasovi prebrojani pokazalo se da je guverner opstao, i to ubedljivo: protiv opoziva je bilo 53 odsto a za smenu 46 odsto izašlih birača. To znači da je savez lokalnih sindikata, kome je u pomoć priskočio i najveći nacionalni, AFL-CIO, uz političku podršku Demokratske partije i naklonost predsednika Baraka Obame – isto tako uverljivo izgubio.Ovo glasanje je protumačeno i kao svojevrsna proba za novembarske predsedničke i parlamentarne (kongresne) izbore, a pre svega kao provera novih pravila ustanovljenih presudom Vrhovnog suda iz 2010, po kojima američki tajkuni mogu da troše neograničeno za izbor nekog kandidata, odnosno poraz drugog.Udruženi sindikati su za ovu priliku angažovali oko 50.000 volontera koji su pokucali na 1,4 milion vrata da objasne zašto treba smeniti guvernera Vokera i sa istim ciljem okrenuli 1,8 miliona telefonskih brojeva žitelja Viskonsina.Ali, na kraju su ipak presudile – pare. Dok su zagovornici smene prikupili oko 18 miliona dolara, štab guvernera je na raspolaganju imao 47 miliona, uglavnom od velikih donatora, milijardera kao što su braća Kouk, vlasnici druge po veličini privatne kompanije u Americi (inače 16. na listi 500 najvećih koju sastavlja magazin „Forčn”). Te pare su uglavnom potrošene za TV izbornu propagandu, koja se i ovde smatra najdelotvornijom.Žitelji Viskonsina su se u stvari, koliko o guverneru, izjašnjavali i o pravima zaposlenih u državnoj upravi (od činovnika, preko policajaca, vatrogasaca, lekara i medicinskih sestara do prosvetara) koji se inače u Americi smatraju privilegovanijim od onih čiji su poslodavci kapitalisti. Imaju naime bolje penziono i zdravstveno osiguranje, regulisano usklađivanje plata sa inflacijom, a do najnovije krize i sigurnija radna mesta.Ishod je međutim pokazao da birači nisu bili voljni da zbog toga menjaju guvernera, pa je tako propala i glavna zamisao koalicije sindikata i demokrata: da se konzervativcima širom zemlje pošalje poruka da postoji „crvena linija” kad je reč o pravima radnika javnog sektora (koji je glavna baza sindikata).Koliko je međutim ovo opomena Obami i njegovoj partiji za novembar? Uprkos republikanskom guverneru, Viskonsin je tradicionalno „plava” država, u kojoj je republikanski kandidat za predsednika gubio na svim izborima od 1984. Takvo je raspoloženje neokrnjeno: istraživanja pokazuju da Obama tamo vodi ispred Mita Romnija sa 52 prema 44 odsto. Čak 17 odsto onih koji su se u utorak opredelili za Vokera, izjavilo je da će glasati za Obamu…Pa ipak, poruka poslata na Obaminu adresu je nedvosmislena: sindikati mu u novembru možda neće biti od one pomoći koju priželjkuje, a uticaj novca na birače je veći nego što se strahuje.

7. jun 2012.

Šta treba odmah uraditi za spas srpske privrede?
Izvor: RTV
NOVI SAD - Mesec dana nakon izbora još nema dogovora o formiranju vlade. Ekonomisti i privrednici sve glasnije upozoravaju na zabrinjavajuće pokazatelje o javnom dugu i na usporavanje privrednih aktivnosti i reformi. Hitne mere za stabilizaciju ekonomije predložio je Fiskalni savet, najavila ih je i Privredna komora Srbije i sindikati. Poslodavci takođe opominju da je za poslovanje pogubno odugovlačenje i da treba odmah osmisliti mere za oživljavanje privrede i novo zapošljavanje. Radio-televizija Vojvodine istražila je šta treba odmah uraditi za spas srpske privrede.Da bi smanjenje nezaposlenosti trebalo da bude jedan od prioriteta za narednu vladu, ocenjuje i Svetska banka u svom izveštaju o jugoistočnoj Evropi.Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović kaže da nije dovoljna jedna mera za smanjenje nezaposlenosti, koja je, kako se podseća u izveštaju, u novembru prošle godine dostigla 23,7 odsto, što je najviše u proteklih 15 godina.Šestović upozorava i na usporavanje privrednog rasta, i preporučuje novoj Vladi Srbije da posluša Fiskalni savet.
Mere štednje
"Poruka je veoma jednostavna: što pre počnu mere štednje, to bolje. Svaki dan koji prođe, skupo nas košta", kaže on."Nema sumnje da je sadašnji trenutak urgentan", slaže se ekonomista Miladin Kovačević, i podseća i na to da se mora nastaviti razgovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, možda i sklapanje novog aranžmana koji bi vratio kredibilitet i podržao devizne rezerve.
Sindikati će ponuditi predlog
Sindikati će ponuditi svoj predlog mera, najavio je predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak. Ocenjujući da se realni sektor već dugo urušava, a javni jača i da je tu koren svih problema: naše prevelike potrošnje, ali i nezaposlenosti, on kaže da je pred novom vladom da učini neke nepopularne poteze kao što je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Zato će sindikati predložiti, pre svega, da buduća vlada otvoreno kaže da slede mere koje će biti bolne, ali bez njih nam nema izlaska iz krize.I poslodavci upozoravaju na izgubljeno vreme koje je dragoceno u ovako ozbiljnom trenutku. "Vodeći ljudi kompanija MK Group, ITM Group, Srbijagas, Jugoimport SDPR, Delta holding, Minel, Centar Sava, pozvali su političare da se oko pitanja kao što su reforme, stabilizovanje privrednog ambijenta i borba za investicije i radna mesta što pre dogovore", kaže za RTV direktorka Udruženja poslodavaca "Poslodavac" Jovana Majstorović.Investicije u energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku moraju da budu prioriteti razvoja. Mora se redefinsiati odnos između poslovnih banaka, fondova, razvojne banke, međunarodnog monetarnog fonda i drugih međunarodnih institucija, da bi se obezbedila i finansijska podrška ovakvom planu, poručuju poslodavci.
Fiskalna konsolidacija
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da se od vlade očekuju urgentne mere za stabilizovanje tržišta."Tim merama bi se postigla fiskalna konsolidacija, eliminisao ekspanzivan budžetski deficit, koji bi mogao da dostigne i 6 odsto BDP, dugoročno reformisao javni sektor i pokrenula privreda i investicije. Žarište problema je deficit budžeta usled koga raste i javni dug, zato je neophodno da se usvoji rebalans što pre", kaže Vučković.Prema njegovim rečima poželjno je da se uštede nađu na rashodnoj strani, ali to neće biti dovoljno, pa zato u Fiskalnom savetu smatraju da mora da se povećaju i prihodi državne kase."Srbija je u dubokoj krizi, pre svega krizi javnog duga", slaže se saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.Kako kaže Nikolić kriza se žestoko reflektovala i na kurs dinara i na druge pokazatelje.Sve to se može rešiti, ozbiljnim reformama i fiskalnom konsolidacijom, smatra ovaj stručnjak, ali i ističe da je bolje da se i sačeka na dogovor o vladi, jer, vlada jeste potreban ali ne i dovoljan uslov da se problemi reše."Srbiji treba vlada koja će biti spremna da se suoči sa izazovima", kaže on."Budući da su ogromni izazovi u narednim mesecima, potrebno je da vlada bude čvrsta, da jasno zauzme stav o svim koracima koje će morati da načini. Nikako se ne sme ponoviti da jedan ministar priča jednu priču, a da se drugi zalaže za potpuno durgu politiku", upozorava Nikolić.

Čak 100.000 ljudi radi za džabe
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Jedan od najvećih problema s kojima se Srbija suočava je velika nezaposlenost, jer je brojka radno sposobnih bez posla, daleko iznad 700.000 ljudi.Kada se tom broju dodaju i oni radnici koji rade, ali ne primaju platu, a njih je, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića oko 100.000, onda se razmere krize značajno povećavaju, jer je onda nekoliko stotina hiljada članova njihovih porodica bez primanja. Pored toga, sasvim je moguće da će, budući da potrošnja opada, da je proizvodnja sve manja, a da investicija gotovo da nema, broj nezaposlenih, ali i onih koji rade, a ne primaju zarade rasti i da će stanje biti i gore. To, naravno, negativno utiče na položaj radnika koji su, uplašeni da ne ostanu bez posla, spremni da rade i duže i za manje pare, ili da ih uopšte ne primaju, ili da rade nepreijavljeni, u crnoj ili sivoj zoni.Nekoliko važnih meseci u ovoj godini već je izgubljeno, a kako stvari stoje, oni koji treba da stvaraju atmosferu u kojoj bi se stanje promenilo nabolje, za sada ne žure. Dok se važne odluke ne donesu, Srbija će, izvesno je, biti zemlja u kojoj se posao mnogo lakše gubi nego dobija/nalazi/zasluži, a takva situacija dodatno pogoršava položaj onih koji još rade. Jer kako drugačije objasniti da je puno radnika koji rade a ne primaju zarade i ćute, osim da strahuju da li će sutra imati posao i nadaju se da će, kad tad, poslodavci ipak platiti njihov rad.Po Orbovićevim rečima, položaj radnika u Srbiji je veoma loš, iako se, na osnovu postojećih zakona ne bi moglo tako reći. "Ukoliko bi se na položaj radnika u Srbiji gledalo na osnovu zakona i kolektivnih ugovora, onda se može reći da su prava radnika dobra i da su oni zaštićeni. Naravno, situacija nije takva, a suština je da se postojeći zakoni ne poštuju, a mobing na radnom mestu je sve priustniji pa su, faktički, prava radnika u našoj zemlji, u odnosu na ona koja važe u Evropi, na veoma niskom nivou", kaže Orbović. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ukazuje da su radnici u Srbiji apsolutno obespravljeni, da ih mnogo radi, a ne prima zarade, a da veliku odgovornost za to snosi resorno ministartvo. "Radnici u Srbiji nemaju nikava prava, u očajnoj su psihološkoj situaciji i ne bune se", kaže Ranka Savić i dodaje da "o tome svedoči i broj nezaposlenih u zemlji, ali i to što nikada nije bio veći broj izgubljnih radnih mesta nego u prethodnih nekoliko godina". Oba predstavnika sindikata slažu se da je neophodno preduzeti mere koje će doprineti poboljašnju privredne situacije u zemlji, povećanju proizvodnje i boljem položaju radnika. Naravno, ne treba biti previše mudar i uvideti da se nešto mora brzo preduzeti, jer je stanje sve lošije, kao ni da će odugovlačenje u rešenju sadašnjih, već nagomilanih problema, dovesti do još gore situacije.

Aktivniji socijalni dijalog

Očekujem žestoku borbu za radna mesta u narednom periodu, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. Nova vlada mora da uspostavi dijalog sa sindikatima i poslodavcima, isitiče Orbović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da u narednom periodu očekuje žestoku borbu za radna mesta i ističe da nova vlada mora da uspostavi dijalog sa sindikatima i poslodavcima i uključi ih u izradu zakonske regulative.

Stojiljković: Dijalog sprečava štrajkove
Potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković smatra da postoji veliki rizik od štrajkova i protesta ukoliko nova vlada ne bude uspostavila dijalog sa ključnim socijalnim partnerima."Vlada mora da shvati da joj je u ovako teškoj situaciji neophodan dijalog i dogovor sa ključnim socijalnim partnerima. Ako se dijalog ne uspostavi, onda je rizik od štrajkova i protesta ogroman", ocenio je Stojiljković.Kako je istakao Stojiljković, parcijalnih štrajkova će uvek biti, istakavši istovremeno da će "silno nezadovoljstvo građana ako se ne kanališe, postati potpuno stihijsko i dezorganizovano".
Orbović je naveo da su sada štrajkovi pokrenuti uglavnom u metalskoj industriji i fabrikama koje su u restruktuiranju gde, kako je istakao, zaposleni ne mogu svojim radom da dođu do zarada."Ljudi su spremni da se žestoko bore za svoja radna mesta, za egzistenciju", istakao je predsednik SSSS, dodavši da su ljudi svesni da će ako izgube posao sada novi teško naći.Prema njegovim rečima, nova vlada mora biti što pre formirana, mora biti mala i efikasna. "Međutim, ako im treba period od još mesec ili dva da je fomiraju, kako će ona biti efikasna? Znači da od toga nema ništa", smatra Orbović.Orbović je poručio da je za SSSS manje bitno ko će formirati vladu, već je važno šta će i kako će ona raditi, kao i da li će uspostaviti dijalog sa sindikatima koji je sada na vrlo niskom nivou."Ako ne budemo imali dijalog onda će to sasvim sigurno izazvati revolte i štrajkove", naveo je Orbović i dodao da će Sindikat prema novoj vladi, bez obzira na to ko je bude formirao u startu biti korektan.Kako smatra Orbović, nova vlada sindikate i poslodavce mora da uključi u izradu zakona, odnosno da akti koji se tiču, na primer, radnog odnosa moraju imati mišljenje Socijalno - ekonomskog saveta pre nego što odu u parlament."Bez obzira da li je to mišljenje pozitivno ili negativno, Socijalno ekonomski savet mora izneti svoj stav. To će omogućiti kvalitetniji dijalog", ocenio je Orbović. Prema njegovim rečima, Sindikat će u kontaktu sa novom vladom akcenat staviti na standard građana, radna mesta i pokretanje privrede.Orbović je poručio da je neophodno pokrenuti realni sektor, što bi moglo da obezbedi otvaranje novih radnih mesta, porast standarda i manje problema u budžetu.

Zaposleni u medijima traže prijem kod Nikolića
Izvor: Beta
BEOGRAD - Predstavnici zaposlenih u TV Avala i listovima "Ekonomist" i "Pravda" i Sindikata novinara Srbije predali su danas pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću sa molbom da ih primi kako bi ga obavestili o teškoj situaciji u medijima.Zaposleni na TV Avala više meseci ne primaju plate, dok "Pravda" i "Ekonomist" više ne izlaze. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa, nakon što je u Predsedništvu predala pismo, rekla je novinarima da su mediji u Srbiji pod direktnom kontrolom političkih i finansijskih moćnika."Njihove interese, za astronomske plate, štiti takozvana medijska elita. Upravo su oni odgovorni za gušenje sindikalnih sloboda, socijalnog dijaloga u ovoj delatnosti, sprečavanje donošenja zakona o transparentnosti vlasništa", rekla je Dragana Čabarkapa. Predstavnik zaposlenih u TV Avala Vesko Potparić podsetio je da vlasnici te medijske kuće i pored obećanja nisu isplatili zaostale zarade, niti su konsolidovali tu TV stanicu koja je u blokadi. "Zaposleni su u finansijskim problemima i strahu od stečaja TV", rekao je Potparić.

1. jun 2012.

Sindikati: Ne damo na penzije
Izvor: Politika
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) neće podržati predlog Fiskalnog saveta da se starosna granica za odlazak žena u penziju izjednači sa muškarcima.Time se neće postići velike uštede u budžetu, kaže Ljubiša Orbović, predsednik SSSS-a.Ne može se, kako kaže, izjednačavati starosna granica za one žene koje rade u proizvodnji s onima koje su u administraciji.Na pitanje šta ukoliko Međunarodni monetarni fond bude insistirao na ovoj meri, Orbović kaže da se može uštedeti na drugoj strani, kroz pooštravanje uslova za beneficirani radni staž, a ne da neko s 50 godina ide u penziju, a da mu ništa ne fali. Tu izuzima samo rudare.Ni Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata Srbije nema nameru da podrži predlog Fiskalnog saveta o izjednačavanju starosne granice za odlazak žena i muškaraca u penziju. "Prekomerna potrošnja para za predizbornu kampanju, deficit budžeta, koji je samo u prva tri meseca duplo veći od planiranog, ne može se peglati preko leđa radnika, odnosno izjednačavanjem starosne granice za odlazak u penziju. Smanjenje broja poslanika, ministarstava, izmišljenih državnih agencija način je da se prištedi novac", kategorična je Ranka Savić, predsedica tog sindikata. Osim toga, postojeći Zakon o PIO omogućava i ženama i muškarcima da ukoliko se dobro osećaju mogu da nastave da rade i posle 65. godine i da u penziju odu kasnije, piše Politika. Dragoljub Rajić, član Upravnog odbora Fonda PIO, ispred Unije poslodavaca kaže da ovakvi predlozi neće imati smisla dok se broj zaposlenih u javnom sektoru, koji čine više od 30 odsto ukupno zaposlenih, koji ništa ne proizvode, drastično ne smanji. "Ako je prosek zaposlenih u javnom sektoru u Evropi 11,2 odsto, a u Srbiji je takvih tri puta više, kako niko ne predlaže da se skrešu radna mesta koja ništa ne privređuju, a koja veštački povećavaju iznos prosečnih zarada, BDP-a, a time i prosek penzija. Dok ne bude realnog povećanja proizvodnje nema govora da će se javna potrošnja smanjiti. Pogotovo ne kroz izjednačavanje starosne granice za muškarce i žene", kategoričan je Rajić. Država ima i drugi način da popuni budžet, odnosno da smanji javnu potrošnju. Samo kroz kontrolu javnih nabavki i zaustavljanje sive ekonomije godišnje bi moglo da se uštedi oko 1,5 milijardi evra. Ili ići na izjednačavanje plata u javnom sektoru i privredi. Nelogično je da oni koji proizvode imaju manje plate od onih koji žive od njihovog rada, kaže Rajić.

Sindikat pravosuđa Srbije
Još jedna neustavna uredba
e-Novine
Sindikat pravosuđa Srbije upozorava da je uredba Vlade Srbije kojom se ukidaju zaostale isplate radnicima neustavna. Sindikat je podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po presudama za potraživanje iz radnih odnosa, koja je objavljena u „Službenom glasniku“, broj 28.3.2012. godine. Podsećamo, Vlada Srbije usvojila je skandaloznu uredbu kojom je narušila princip podele vlasti, jer je van snage stavila sudske presude na osnovu kojih bi radnici trebalo da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od dužnika-poslodavca, odnosno privatizovanih preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Na ovakav način Vlada je uskratila pravo radnika da budu plaćeni za svoj rad. Naravno, tim radnicima koji su se drznuli da svoje pravo zaštite pred sudom uskraćeno je i pravo na informisanje jer mediji, pod uticajem vlasti, nisu ni objavili vest da je Vlada usvojila navedenu uredbu.Uvereni smo da Vlada Srbije računa na neobaveštenost radnika, kao i na to da će radnici propustiti rokove za prijavljivanje dosuđenih potraživanja Agenciji za privatizaciju kako ih ne bi naplatili.S druge strane, na delu je i očigledno različito postupanje države kada su dužnici u pitanju. Ukoliko je u pitanju građanin, taj običan mali radnik a dužnik, država mu šalje zakonske uterivače dugova. Međutim, ukoliko je dužnik poslodavac, država ga štiti i još joj u tome pomaže predsednica Vrhovnog kasacionog suda dostavljajući sudijama spornu uredbu na izjašnjenje.

Ko će ubuduće sedeti u Socijalno-ekonomskom savetu
Počinje borba za svako mesto
Izvor> Danas
Beograd - Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost ubuduće neće biti jedine sindikalne organizacije u sastavu Socijalno-ekonomskog saveta. Kada bude formirana vlada, SES biće osvežen možda novim ministrom rada, ali i Konfederacijom slobodnih sindikata koja je nedavno dobila potvrdu od države da ima reprezentativnost. Odobrenje koje je stiglo neposredno pred parlamentarne izbore, danas će biti objavljeno i u Službenom glasniku. Međutim, drugi učesnici socijalnog dijaloga nikako nisu zadovoljni scenarijom kojim je KSS stigla do reprezentativnosti.- Dobili smo reprezentativnost i sad čekamo da se formira vlada i da zaživi SES u kom će biti svi reprezentativni sindikati i poslodavci - kaže za Danas Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.KSS je za 11 grana reprezentativnost dobio još prošle godine, napominje on, a rešenje za reprezentativnost na republičkom nivou stiglo je, kako saznajemo, neposredno pred izbore. KSS koji okuplja, između ostalih, zaposlene u Telekomu, PTT, Elektroprivredi, ima 184.000 priznatih članova. Na vest o tome da je KSS neposredno pred izbore dobio reprezentativnost najpre su reagovali iz jedinog dosad reprezentativnog sindikata Saveza samostalnih sindikata Srbije. Oni tvrde da je Ministarstvo rada i socijalne politike donelo nezakonitu odluku davanjem reprezentativnosti KSS i da će zbog toga „Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca podneti krivične prijave protiv ministra Rasima Ljajića i drugih koji su odgovorni za takvu odluku“.- Nećemo da učestvujemo u tome. KSS je ozbiljan sindikat sa kojim mi odlično sarađujemo ali zna se šta je procedura, kako i ko utvrđuje reprezentativnost - kaže predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On ističe da je KSS reprezentativnost „dobio od Tadića pred izbore“, a da ta odluka nije doneta na Odboru koji jedini po zakonu to može da radi. „To je bio deo predizborne kampanje i neprimereno je. Mi smo zbog toga odlučili da pokrenemo krivični postupak protiv odgovornih“, napominje Orbović.Dok se jedni bore za mesto u Savetu, drugi ne žele da učestvuje u socijalnom dijalogu dok su na snazi trenutni zakoni. Predsednik Industrijskog sindikata Sloga Željko Veselinović kaže za Danas da je sve ovo „obična farsa“ i da oni, dok su ovi zakoni na snazi, neće da učestvuju u SES-u, niti da se prijavljuju za utvrđivanje reprezentativnosti. - Naš sindikat je predao zahteve pre godinu dana, ali nam je Odbor tek posle sedam ili osam meseci odgovorio da treba da donesemo 180.000 original pristupnica u roku od sedam dana. Da imamo armiju od 100 ljudi u administraciji ne znam kad bismo to stigli. Povukli smo zahteve - napominje Veselinović. Sloga zato, ističe on, ne želi da učestvuje u socijalnom dijalogu na ovakav način.
Reprezentativnost
Da bi sindikat dobio reprezentativnost mora da okuplja najmanje 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih. U Srbiji trenutno ima 1,7 miliona zaposlenih, što znači da reprezentativnost mogu da dobiju one organizacije koje imaju više od 170.000 članova. Samostalni sindikat je jedini kome je Ministarstvo za rad zvanično potvrdilo reprezentativnost, dok je taj status za druga dva člana SES-a, UGS Nezavisnost i Unije poslodavaca, pod znakom pitanja..

31. maj 2012.

Gradski centri za socijalni rad štrajkuju od 2. aprila
Rešavaju samo hitne slučajeve
Izvor> Danas
Svi centri za socijalni rad, osim centra u Rakovici, u štrajku su od 2. aprila. Ipak, poštuje se minimum procesa rada i, kako za Danas objašnjava Lela Marković iz sindikata Nezavisnost, rešavaju se samo hitni slučajevi. - Na ulazu su postavljeni dežurni timovi koji primaju zahteve i odlučuju koji su slučajevi hitni. To su uglavnom slučajevi koji se odnose na rešavanje pitanja isplate jednokratne novčane pomoći - kaže Markovićeva.Ona objašnjava da su sa Gradom, koji je osnivač Centra, postigli dogovor da se iz nadležnosti Centra izmeste poslovi subvencija za 65.000 korisnika koji nisu na njihovoj evidenciji.- Takođe, postignut je i dogovor u vezi sa plaćanjem procene rizika na radnom mestu, zatim u vezi sa lekarskim pregledima i privođenju bezbednoj nameni objekta Centra na Voždovcu i Novom Beogradu. Dogovor je postignut i po pitanju formiranja radne grupe koja će izraditi Predlog protokola o saradnji sa javnim službama i institucijama na teritoriji Grada - navodi naša sagovornica.Međutim, u pregovorima sa Gradom nije postignut dogovor po pitanju zapošljavanja dodatnog broja ljudi za gradske poslove i načinu na koji bi se poslovi Grada odvojili od poslova Republike. Nije uvažen ni zahtev štrajkačkog odbora da se zaposlenima u Centru koji obavljaju republičke poslove, a reč je o njih 483, plati naknada u visini jedne prosečne zarade u Gradu za rad lokalnih poslova koje od 2005. godine obavljaju za Grad. Kako navode, u ovom slučaju se čak 75 odsto od ukupnog obima posla obavi za Grad.S druge strane, predstavnici štrajkačkog odbora pregovarali su i sa nadležnim Ministarstvom rada i socijalne politike i tom prilikom je dogovoreno da će se obezbediti sredstva za sistematske lekarske preglede zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad, koje Ministarstvo finansira, kao i da će se ujednačiti nivo koeficijenata za obračun i isplatu plata spremačica prvog stepena stručne spreme u Centrima sa spremačicama prvog stepena stručne spreme u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika, a sve to prilikom donošenja nove Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.
Bez novca za stalnu dostupnost
Kako objašnjavaju u sindikatu Nezavisnost, u pregovorima sa Ministarstvom rada i socijalne politike nije postignut dogovor u vezi sa isplaćivanjem novca od bezmalo četiri miliona dinara za pripravnost na radu iz okvira dvadesetčetvoročasovne dostupnosti neodložnih usluga iz okvira drugih javnih ovlašćenja, za 2011. godinu, jer se Centar ovim zahtevom zvanično nikada nije obratio Ministarstvu...

Srpske plate i penzije idu "na led"
Izvor: Beta
Beograd -- Krizu javnog duga Srbije moguće je dugoročno rešiti samo temeljnim reformama javnog sektora, penzijskog i poreskog sistema, ocenili su ekonomisti. "Srbiji je pre svega potreba reforma države i nova vlada moraće da donosi državotvorne, a ne politikantske odluke", ocenio je profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec i ukazao da Srbija ima preglomaznu administraciju koju ne može da finansira nejaka privreda.Zamrzavanje plata i penzija, za šta se danas zalažio Fiskalni savet, prema oceni Zeca je palijativna, kratkoročna mera koja neće dati rezultate ukoliko se paralelno ne sprovedu i druge neophodne reforme među kojima je i reforma poreskog sistema. Zec je predložio uvođenje sintetičkog poreza na dohodak. Saradnik beogradskog Ekonomskog instituta Stojan Stamenković je ocenio da je zbog velikog budžetskog deficita neophodno zamrzavanje plata i penzija. "Nova vlada treba da napravi računicu da li bi bilo izvodljivo selektivno zamrazavanje plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i budžetski korisnici koji imaju najniža primanja", rekao je Stamenković. Među prvim merama nove vlade, kako je predložio, trebalo bi da bude i reforma poreskog sistema, kako bi se istovremeno sa smanjenjem rashoda povećali budžetski prihodi."Ekonomski oporavak Srbije, sređivanje stanja u javnim finansijama i stabilizacija deviznog kursa nije moguća bez priliva stranih investicija. Zbog toga hitno treba da budu obnovljeni pregovori sa Međunarodnim moneternim fondom (MMF), što će biti pozitivan signal investitorima", kazao je Stamenković.

30. maj 2012.

Kako do neophodne stabilizacije privrede?
Izvor: RTV (Jelena Tumbas)
NOVI SAD - Javni dug, koji je prešao zakonom propisanu granicu, deficit budžeta, neefikasna privreda i sve veća nezaposlenost- izazovi su koji zahtevaju konkretne mere buduće vlade. Ekonomski analitičari moguće rešenje vide u merama štednje i stabilizaciji javnih finansija, dok u sindikatu poručuju da štednja ne sme da pogodi one koji žive od prosečnih plata i penzija.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović tvrdi da su mere štednje nužne, ali da one ne smeju da pogode one koji već imaju malo."Veoma je malo prostora za štednju u platama i penzijama. Trebalo bi doneti zakon o poreklu imovine, jer su mnogi u kratkom periodu došli do velike imovine, nesrazmerne njihovim primanjima", kaže Mijatović.Zbog neuređenog zakonskog okvira i velikih fiskalnih opterećenja, sve je manji broj malih i srednjih preduzeća, navodi predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.On smatra da je potrebno rasterećenje preduzetničkog sektora, kako bi bilo omogućeno novo zapošljavanje i razvoj."Za privredu je od premijerskog mesta mnogo važnije ko će voditi finansije", ističe Rajić.Bez ozbiljnijih stranih ulaganja ne možemo da očekujemo veći prosperitet u privredi, dodaje predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović, koji kaže da smo u periodu stagnacije koja polako prelazi u recesiju."Još nismo proglasili recesiju u pokrajini, ali će se i to dogoditi kada saberemo rezultate. Samo od poljoprivrede možemo očekivati veću produktivnost, a nikako od industrije", napominje Filipović.Moguće rešenje za stabilizaciju privrede Filipović vidi u objedinjavanju komorskog sistema, preko kojeg će vlada čuti glas privrednika.Ekonomski analitičar Mijat Lakićević kaže da će duga praksa mnogo veće potrošnje od proizvodnje morati da se menja, a jedini izlaz iz tog začaranog kruga je štednja."To će biti neizbežna mera nove vlade, ako želi da bude iole odgovorna. Ona više i nema prostora da se zadužuje", kaže Lakićević.On smatra da bi ove godine trebalo da budemo zadovoljni ako se zadržimo na sadašnjem stanju, a da tek od 2014. možemo da očekujemo stabilan i dugoročan privredni rast.

Dinar pada, otkazi na vidiku?
Izvor: Danas, 24sata.rs
Beograd -- Evro je ove nedelje dostigao vrednost od 115,86 dinara, čime je za samo mesec dana kurs otišao nagore za četiri dinara, a od početka godine za čak 10 dinara. Jedna od retkih dobrih strana ovakvog snažnog slabljenja domaće valute, kojem ekonomisti ne vide skori kraj, jeste očekivanje oštrog rasta izvoza, koji se već uočava u statističkim podacima za mart. Ali, s obzirom na to da, kako se pokazuje, tek svaka 35. firma zapravo ima nekakvu izvoznu aktivnost, slabiji dinar za većinu preduzeća, a time i njihovih radnika, znači manje prihode, manju kupovnu moć i na kraju, kako poručuju stručnjaci, ozbiljan rizik od gubitka radnog mesta, što bi neutralisalo određene pozitivne pomake primećene na tržištu rada u poslednjih par meseci.Prema rečima Miroslava Zdravkovića, urednika portala makroekonomija.org, martovski izvoz vredeo je rekordnih 786 miliona evra, a uvoz 1,4 milijarde. "Kada prekosutra stignu zvanični podaci za april, videće se efekat pada dinara, koji će dovesti do povećanja izvoza i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. April neće biti rekordan, pa će izvoz biti na nivou od 740 do 750 miliona evra, ali će zato u maju izvoz verovatno premašiti 800 miliona evra. Pozitivno je i to da već drugi mesec zaredom raste zaposlenost, prvo za 228 ljudi u martu pa za 37 u aprilu. Time se pokazuje tačnom izjava ekonomiste Danijela Cvjetičanina da kada krene predizborna kampanja, privreda oživi pošto političari nemaju vremena da je uništavaju" , kaže Zdravković.Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, slaže se sa time da pad dinara godi izvoznicima, ali upozorava na to da pravog boljitka neće biti sve dok država ne počne ozbiljno da podržava proizvodnju i izvoz, a ne da kao do sada, „od svih registrovanih firmi u Srbiji, čak polovinu čine samostalne trgovinske radnje i ugostiteljski objekti“. "Činjenica je da tek svaka sedma firma ima neku vrstu proizvoda ili usluge koji bi mogli da budu konkurentni i van naše zemlje. A među njima, samo svaka peta zapravo nešto i izvozi, što znači da od svih ovdašnjih firmi, tek svaka 30. ili 35. deo svoje proizvodnje prodaje u inostranstvu. Ako bi se sve to objedinilo, ispada da je odnos onih kojima pad dinara odgovara prema onima kojima šteti, otprilike jedan prema četiri" , naglašava Rajić. Prema njegovim rečima, najveći broj zaposlenih u Srbiji zavisi od uvoza, pa pošto će im pasti kupovna moć, smanjiće se i uvoz i biće ugrožena zaposlenost. Rajić objašnjava da je posle odlaska Ju-Es stila iz smederevske čeličane učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu Srbije palo na 14, 15 odsto, „što je izuzetno malo, jer u srednje razvijenim zemljama izvoz učestvuje sa 42 do 44 procenta u BDP-u“. "Nama nedostaje strateško opredeljenje prema proizvodnji i izvozu i država mora da pruži podršku onim oblastima u kojima postoje realni izvozni potencijali. To su na prvom mestu poljoprivreda, koja mora da se restrukturira tako da manje izvozimo sirovine, a više da razvijamo industriju hrane i pića, koja bi na spoljna tržišta plasirala gotove proizvode" kaže Rajić, dodajući da bismo „mogli da ostvarimo tri do četiri puta veći prihod u narednih deset godina“, ako bi se razvili koridori 7 i 10. Dok se na afirmaciji svih ovih sektora ne bude ozbiljno radilo, srpski izvoz, kako smatra ovaj stručnjak, neće moći da napreduje, iako će valutna pomeranja periodično i privremeno moći da mu daju podstrek ili da mu odmognu, već u zavisnosti od smera kretanja dinara.
Plate niže za 40 evra
"Standard građana je pao za rast potrošačkih cena. Primetan je i rast inflacionih očekivanja zbog pada vrednosti domaće valute. Slabljenje dinara najviše pogađa građane čija su zaduženja vezana za stranu valutu, a promene se odnose i na cene uvoznih proizvoda, koje će rasti sa padom dinara" , kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.Građanima nije potrebna statistika da bi videli da im i zbog poskupljenja svakodnevno opada standard. U poređenju sa aprilom prošle godine, ovogodišnje aprilske zarade su u proseku niže za 40 evra. Poskupljenja se nižu, a najveća su kod uvoznih proizvoda. Početkom maja ovi proizvodi poskupeli su od tri do deset odsto.U aprilu su potrošačke cene porasle za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec. Najveći rast, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležen je grupama: nameštaj, transport, hrana i bezalkoholna pića, zdravstvo, restorani i hoteli, odeća i obuća. Aprilske zarade iznosile su 42.215 dinara. Koliko će biti majske i koliki će biti njihov realan pad tek će se pokazati."Plate ne prate rast kursa, a svako slabljenje dinara dovodi do pada standarda. Koliki će biti rast cena u maju tek ostaje da se vidi, ali je sigurno da zbog manje tražnje one neće porasti onoliko koliko je dinar oslabio" , smatra ekonomista Aleksandar Stevanović.

29. maj 2012.

SAMOSTALNI SINDIKAT OČEKUJE HITNO FORMIRANJE VLADE
Izvor> Radio Subotica
Samostalni sindikat očekuje da se republička Vlada što pre formira, jer je neophodno hitno rešavanje nagomilanih problema . Sinidkat insistira na preispitivanju privatizacije, rešavanju nezaposlenosti i poboljšanju standardna radnika. Nisu zadovoljni ni reformom pravosudja, koje se pokazalo kao veoma neefikasno u rešavanju sporova iz oblasti rada. Predsedništvo republičkog veća samostalnih sindikata zakazalo je za petak sednicu u Beogradu, gde će se raspravljati o izmenama Zakona o radu, koje im je na razmatranje uputila prethodna Vlada. Sednici će prisustvovati i podpredsednik Gradskog veća samostalnih sindikata u Subotici Ištvan Hudji.

Траже веће плате за све
Izvor> Dnevnik
Запослени у здравству ће непосредно пре почетка примене капитације, односно исплаћивања плата на основу фиксних, а не стварних трошкова по пацијенту, крајем јуна одржати нови штрајк упозорења
Ускоро нови штрајк упозорења здравствених радника како би скренули пажњу јавности на лошу материјалну ситуацију здравствених радника.Тренутно је најнижа плата у здравству 20.000, а највиша око 70.000. Применом капитације, сви запослени у здравству ће имати за одређени проценат нижу плату, чија је висина ионако проблематична. По речима председника Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити за Јужнобачки округ Дарибору Стјепановићу, капитацијом се спречава да лекар лечи, а самим тим да пацијент добије адекватну здравствену услугу.- Лекар мора знати шта значи ако он има 1.500 пацијената, колико њему сваки тај пацијент доноси, колико му доноси превентива. Лекари не беже од тога да се њихов рад вреднује и оцењује, али шта та оцена у коначном смислу значи, како доћи до веће оцене, то ништа није дефинисано до краја - каже Стјепановић. Запослени у здравству су на 28. месту по висини зарада у јавном сектору у Србији и то је срамота с обзиром на ниво образовања овог дела друштва, напоменуо је саговорник.- Наши захтеви су оправдани, нарочито када говоримо о лошем материјалном положају. Тражимо повећање зарада за све у здравству. Други захтев је да се одложи плаћање на основу броја пацијената, јер се показало да то има негативне ефекте по пацијента у примарној здравственој заштити - закључио је Стјепановић.

Plate se srozale, cene poletele
Izvor: Novosti
Beograd -- Svakodnevno poskupljuju hrana i gorivo, a evro kao da nema kočnice. S druge strane, korpe u trgovinama su sve lakše.Pritisak na proizvođače je jak, pa ni skroman promet više nije prepreka za podizanje cena.Još jedan udarac na budžet domaćinstva u Srbiji, što se ovih dana i glasno najavljuje, biće i poskupljenje struje, grejanja i drugih komunalnih usluga - od jeseni.Poređenje plata i potrošačke korpe sada i pre četiri godine, pokazuje da je standard građana Srbije pao na niske grane. U maju 2008. godine prosečna zarada bila je teška 33.058 dinara, i vredela je 429 evra.Rast evra već se odrazio i na cene uvozne i domaće robe u trgovinama. Proteklih dana, pored poskupljenja mleka i jogurta od dinar do dva po pakovanju, pojedinih mesnih prerađevina, voćnih napitaka i deterdženata, najavljeno je početkom juna novo povećanje cena kućne i lične hemije, kozmetike, pojedinih namaza i začina.Prosečna plata ove godine iznosila je 40.000 dinara, s kojom može da se kupi oko 350 evra. Sa prosekom smo pre četiri godine mogli da podmirimo troškove potrošačke korpe, a sada su nam potrebne barem dve zarade.Zbog besparice, na hrani već štedimo, ali na brojnim računima nećemo moći. Više puta najavljivano poskupljenje komunalija od septembra, dodatno će "istopiti" porodična primanja. Na trpezu trošimo više od 40 odsto porodičnih priliva, a za razne račune odvajamo gotovo trećinu. Usluge stanovanja, struja, gas, voda, prevoz i komunikacije odnesu mesečno čak 27 odsto prihoda u domaćinstvu. Prosečan račun za stan od 50 kvadrata 2008. bio je 3.000 dinara, a sada je duplo više. Isto je i sa troškovima za struju. Gorivo je u proteklih godinu dana poskupelo, u zavisnosti od vrste, između 10 i 25 odsto. Najviše je poskupeo tečni naftni gas, koji je prošle godine, krajem maja, koštao u proseku 63,8 dinara za litar. Ovih dana se "ustalio" na 79,90 dinara za litar i skuplji je za 16,10 dinara po litru, odnosno 25 odsto.

Mesec se preživljava sa 10.115 RSD
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Aprilske plate u Srbiji u proseku su iznosile 42.215 dinara, i bile su veće nego u martu, kada su zaposleni kući odneli 40.560 dinara.Ipak, prava slika Srbije, kada je o platama reč, može se videti tek kada se pogleda koliko njen svaki stanovnik zaradi.A posmatrano iz te perspektive, slika je veoma tmurna, naročito za one koji ne žive u Beogradu i Novom Sadu. Crni se na primer, stanovnicima Opova koji mesečno po glavi stanovnika imaju tek 1.852 dinara. Novosađani imaju jedanaest puta više - po 20.723 dinara."Kada se prosečne plate pomnože brojem zaposlenih i podele brojem stanovnika dobijamo prosečne zarade po stanovniku koje su gotovo jednake u Novom Sadu i u Beogradu i upola manje u ostatku Vojvodine i Centralne Srbije. Opovo sa 568 zaposlenih je ubedljivo na dnu liste, a sa po 1.825 dinara po stanovniku od plata", kaže ekonomista Miroslav Zdravković.Poslednji statistički snimci pokazuju da su razlike u prosečnim primanjima u Srbiji sve veće. Odnosno, Beograd, Novi Sad i nekoliko većih gradova rastu brže, a ostatak zemlje tone. I kada je reč o stopi rasta, i o platama, i o učešću u BDP-u zemlje... A kada govorimo o broju zaposlenih, Miroslav Zdravković ukazuje da drugi put zaredom beležimo povećanje, što je dobar pokazatelj. Vojvođani, kojih je inače zaposleno 460.588, u proseku su u aprilu zaradili 42.097 dinara. Posmatrano po stanovniku aprilska plata u Vojvodini iznosila je 10.950 dinara i bila je niža od srpskog proseka - na nivou Srbije prosek je iznosio 10.115 dinara.Novosađani su tog meseca imali zaradu, bez poreza i doprinosa, od 51.544 dinara, dok su Beograđani zaradili nešto više - 51.759 dinara. Među vojvođanskim opštinama koje su po zaradama u aprilu bile u vrhu tabele je Vršac sa 59.051 dinara. Stanovnici ove varoši, pojedinačno, imali su 14.322 dinara.Senćani su, recimo, zaradili 12.248 dinara, Pančevci 12.242 dinara, Subotičani 9.990 dinara... Prosek po glavi stanovika Novog Bečeja je bio 4.476 dinara, Žablja 4.343... U Staroj Pazovi je, recimo, prosečna plata bila 27.517 dinara, a pojedinačno su njeni stanovnici imali 5.379 dinara. U Beloj Crkvi plate su bile nešto tanje - 27.258 dinara, a "po glavi" iznosile su 3.692 dinara.U donjem delu vojvođanske lestvice je, recimo, Plandište. Ova varošica ima 11.334 stanovika, a 2.108 ih ima posao. Prosečna plata u Plandištu je 25.556 dinara, a po stanovniku iznosi 4.755 dinara. U Titelu je, uopšteno gledano, zarada bolja - 29.848 dinara, a pojedinačno, svaki stanovnik ima 3.183 dinara. Titel ima 15.554 stanovika, a zaposlenih 1.659.Opovo, sa 1.825 dinara po stanovniku je na samom dnu, i u Vojvodini i u celoj Srbiji. Iznad ovog banatskog mesta su Doljevac, Malo Crniće, Ražanj, Merošina... Žitelji ovih mesta mesečno imaju od 2.334 do 2.382 dinara.

28. maj 2012.

Porezi "pojeli" topli obrok?
Izvor> RTS
U većem delu privatnog sektora, poslodavci i sindikati još se nisu saglasili o iznosu regresa i toplog obroka. U metalskom sektoru, poslodavci su spremni da mesečno isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu, odnosno poreze na ta davanja.Iako je, zbog krize, prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, zamrznuto odmah po usvajanju, većina zaposlenih je u međuvremenu ostvarila veći deo prava iz tog ugovora. Najznačajnija stavka tiče se isplate većeg toplog obroka i regresa.Zaposleni u javnim službama izborili su se za to posebnim kolektivnim ugovorima, a u privatnom sektoru - prošireno dejstvo opšteg ugovora važi samo u četiri industrijske grane.Za oko 100.000 metalaca, kolektivni ugovor potpisan je nedavno, ali će primena novog obračuna za topli obrok i regres, početi tek za tri meseca. Pod uslovom da nadležni izađu u susret poslodavcima i ta davanja oslobode oporezivanja, i zahtevu sindikata da osnova za obračun ne bude minimalna, već prosečna zarada."Minimalna zarada je socijalna kategorija, ona nije osnov za obračun drugih kategorija kao što je to topli obrok ili regres", rekao je Zoran Vujović iz Samostalnog sindikata metalaca.Umesto da regres bude jednak minimalnoj zaradi a topli obrok 20 odsto zarade, sindikat metalaca traži više, da obrok bude 15 odsto prosečne zarade, a regres 75 odsto. Poslodavci su spremni da mesečno isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu."To bi bilo osam i po hiljada dinara, ali kada na tih osam i po hiljada dodate 63 posto za poreze i doprinose to je zaista tako veliki iznos da nema smisla", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. U većini evropskih zemalja ta davanja su oslobođena poreza. Stručnjaci smatraju da su zahtevi poslodavaca opravdani, i da svako poresko rasterećenje, podstice zapošljavanje."Što se tiče smanjenja prihoda u budžetu, taj se problem može rešiti tako što bi se više oporezivao bogati sloj stanovništva i što bi se uveli progresivni porezi na visoke dohodke što bi se oporezovali luksuzna roba i imovina i time bi se to nadomestilo", rekao je ekonomista Danilo Šuković.Za sada oko 300.000 radnika u privatnom sektoru ima prava po opštem kolektivnom ugovoru. On važi za zaposlene u oblasti građevine, poljoprivrede, hemijskoj i metalskoj industriji. Blizu potpisivanja bio je i sektor usluga, ali su zbog aprilskog poskupljenja radnog sata poslodavci preračunali da svojim radnicima ne mogu da povećaju i topli obrok i regres.

На црно ради и преживљава 30.000 зидара
Izvor> Dnevnik
Председник Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Србије Душко Вуковић изјавио је за наш лист да на градилиштима широм Србије чак 30.000 грађевинских радника ради на црно.Оно што је поражавајуће је чињеница да су непријављени неимари атечени чак на објектима које зида држава, као што је београдско ново стамбено насеље „Степа Степановић”, на коме су радници у патикама и без шлемова и натписа фирме у којој раде. Зато ће Синдикат од нове владе Србије тражити наставак примене Посебног колективног уговора за грађевинаре и појачан рад инспекције, како би се смањио рад на црно.
- Ако се за 30.000 радника не плаћају порези и доприноси, а они раде без заштитне опреме, онда је јасно колико губи државна каса и запослени, јер мало-мало, па неко страда, несигурност посла и зараде да се и не помиње - каже Вуковић. - Међутим, када смо неке од њих и питали у којим фирмама су запослени, нису смели да кажу, бојећи се да ће их газда отпустити. Неки су чак и бежали од нас, а неки тражили савет како да из црне зоне пређу у легалну. Међутим, нико од ангажованих без радне књижице није се усудио да пријави послодавца због страха како ће прехранити породицу ако изгубе и такав посао.Вуковић истиче и проблем забране синдикалног организовања у неким грађевинским фирмама, тако да је синдикална организација немоћна да било шта уради управо тамо где су највећи проблеми. Додаје да сви знају које су то фирме и чије су, зато им држава и гледа кроз прсте, њихови шефови не доживљавају Србију као државу од седам милиона становника, за које треба пунити буџет, посебно у време рецесије, већ као своју прћију и могућност да задовоље властити и интерес блиских пајдаша.
- Држава мора да искористи своје механизме и у грађевинском сектору успостави лојалну конкуренцију - каже Вуковић. - Инспекција годишње примора послодавце на градилиштима да пријаве око 2.500 радника, што је и много - јер би сви требали бити пријављени, и мало - јер их има десет пута више. Незамисливо је и невероватно да су главни извођачи радова на државним пројектима у насељу „Степа Степановић” ангажовали раднике на црно, вероватно су то њихови подизвођачи, јер уз 20 главних извођача кроз различите фазе изградње ангажују подизвођаче, којих се до данас измењало више од 80. Ми смо одмах по обиласку градилишта упутили пријаву инспекцији рада и видећемо ко су мешетари.Вуковић каже да нису у праву у Грађевинској дирекцији Србије, која је инвеститор овог стамбеног насеља, када кажу да није њихов посао да контролишу ангажоване фирме, већ то треба да ради инспекција. Саговорник објашњава да инвеститор не може да бежи од увођења лојалне конкуренције, посебно ако то ради у име државе. Не може сва одговорност да се превали на извођача, који често, да би повећао зараду, батали све прописе.
Катастрофа
Душко Вуковић каже да је српско грађевинарство у катастрофалном стању. У последњих пет година „изгубљено” је око 7.000 неимара. Само пре три године било је регистровано 11.000 грађевинских фирми, а сада их је 8.000, од којих је 87 одсто неликвидно. Зато треба што пре да се суспендује обавеза плаћања ПДВ-а по фактурисању, већ оног дана када наплате своја потраживања. Само локалне самоуправе дугују грађевинарима 390 милиона евра. Када би се повећала ликвидност, било би и мање рада на црно.

Sindikati besni zbog "uvoza" radnika
Odluka prvog ministra Džulije Gilard da odobri specijalne radne vize za 1.715 migranata, koji bi bili angažovani na velikim rudarskim poslovima u Zapadnoj Australiji, naišla je na negativne reakcije u Laburističkoj partiji i sindikatu. Gilardova je zbog ovakvog razvoja situacije bila primorana da potvrdi kako odluka neće ugroziti radna mesta Australijanaca.
Džulija Gilard pred sastanak sa članovima sindikata Kritike na račun Gilardove stigle su od njenih stranačkih kolega i sindikalnih vođa, pošto je u petak najavila da će Federalna vlada rudarskom magnatu Džini Rejnhart odobriti da za potrebe rudnika Roj Hil iznajmljuje i do 20 odsto građevinskih radnika iz inostranstva.
Ova odluka razočarala je laburističkog senatora Daga Kamerona, koji je upozorio prvog ministra da će tokom poslaničkog odbora laburista (zakazan u utorak) morati da odgovori na ozbiljna pitanja.Džulija Gilard je u Melburnu pokušala da smiri strasti u stranci, uz tvrdnju da je zaštita radnih mesta domaćih radnika na prvom mestu, uz tvrdnju da dolazak migranata neće biti na uštrb domaće radne snage. Uz to, najavila je će australijski radnici biti informisani o svim slobodnim radnim mestima u rudarskim centrima.
Dodela viza
Očekuje se da će vize za radnike iz inostranstva biti dodeljene migrantima iz Velike Britanije, Evrope, Indije, Kine, Južne Koreje i Filipina. Tokom dodatnih radova u rudniku Roj Hil biće angažovano još najmanje 6.758 radnika iz Australije.
- U petak sam donela odluku za koju verujem da će pomoći da radnici u Australiju dobiju posao - rekla je Gilardova. - Kompanije neće moći da dovode radnike iz inostranstva ukoliko ovde ima takvih stručnjaka, a koji mogu i koji su spremni da obavljaju tražene poslove. Prema pisanju "Herald sana", koji se poziva na izvore u Laburističkoj partiji, vođstvo Džulije Gilard je ponovo dovedeno u pitanje, a ona je tokom sastanka s nezadovoljnim predstavnicima sindikata zaposlenim u privrednim delatnostima pokušala da se opravda kako nije konsultovana tokom donošenja odluke o novim vizama. Ona je o odluci, navodno, saznala od ministra za imigracione poslove Krisa Bovena. Senator iz leve frakcije laburista Dag Kameron tvrdi da je zbog takve odluke "šokiran", a posebno što ministar Boven i Gilardova nisu konsultovali članove Parlamenta.
"Politički genijalci"
Nacionalni sekretar ANjU sindikata Pol Hauz negirao je da je znao da su "politički genijalci" odobrili rudarskom centru Roj Hil (vrednom 9,5 milijardi dolara) dolazak radnika iz inostranstva na osnovu privremenih viza i to iste nedelje kad je 800 radnika Kvantasa i topionice aluminijuma Hidro ostalo bez posla.
- Šokiran sam. Dok radnici dobijaju otkaze u rudniku Kuri Kuri na aerodromu Talamarin, kineski radnici će doći na radna mesta u Pilbari (rudarski centar) - rekao je Kameron za "Dejli telegraf". - Kod ovakvih važnih odluka mora da se poštuje odgovarajući proces i obave konsultacija na stranačkom odboru i sa sindikatom ACTU. Mislim da smo dovedeni u veoma kompleksnu situaciju jer to nije urađeno. Ministar Boven izjavio je da postoji opasnost da bi rad rudarskih centara bio ozbiljno doveden u pitanje ukoliko se ne bi odobrio dolazak radnika iz inostranstva. Menadžeri rudnika preneli su predstavnicima vlade da zbog nedovoljnog broja lokalne radne snage moraju da zatraže dolazak ino-radnika, kako bi se okončali građevinski radovi u Pilbari.
Bez posla 130.000 radnika
Odluka o angažovanju stranih radnika u kompleksu Roj Hil, uz pomoć specijalnog dogovora o angažovanju ino-stručnjaka, omogućava dolazak do 1.715 radnika tokom faze građevinskih radova. Odluka je doneta istog dana kada su se predstavnici sindikata sastali sa Džulijom Gilard za okruglim stolom zbog pitanja u privredi. Oni su pokušali da pronađu rešenje krize u proizvodnim delatnostima zbog koje je od 2008. ukupno 130.000 radnika ostalo bez posla.

Ko najduže na svetu ostaje na poslu
Izvor: Politika
Hladni vetrovi koji duvaju u svetskoj ekonomiji ostavili su mnoge bez posla, a od onih koji rade traži se da privređuju duže za istu platu.
Ako se pogleda prosečan broj radnih sati godišnje, na prvom mestu među odabranim zemljama je Južna Koreja sa 2.193 sata, a sledi Čile sa 2.068, izveštava Rojters. Britanci ostaju na poslu 1.647 sati, a Nemci 1.408 sati godišnje, po čemu su pri samom dnu tabele (ispod je samo Holandija).O grčkim radnicima se u poslednje vreme loše pisalo, ali ispostavilo se da rade duže nego bilo ko u Evropi. Sa prosekom od 2.017 sati godišnje na trećem su mestu u svetu na osnovu podataka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Treba napomenuti da ova organizacija ima samo 34 članice – većinom razvijene zemlje – i da neke vrlo važne države kao što su Indija, Kina i Brazil, nisu među njima.
Prosečan Britanac radi 150 sati manje nego Amerikanac
Ta razlika je zapravo posledica činjenice da je SAD jedina razvijena zemlja koja nema zakonski niti ugovorni minimum plaćenog odsustva. Britanija podleže zakonima EU koji nalažu najmanje četiri sedmice plaćenog odsustva za svakog radnika. Tome treba dodati državne praznike, kojih je u EU 2010. godine bilo devet ili deset dana. Pomenuti brojevi odnose se na puno i nepuno radno vreme radnika i privatnih preduzetnika, uključujući i prekovremeni rad. Ako istovremeno pogledamo podatke OECD-a i Međunarodne organizacije rada (ILO) možemo da uočimo neke opšte i zanimljive trendove."U azijskim zemljama se najduže radi i kod njih je najveći procenat radnika koji rade duže od 48 sati nedeljno“, kaže Džon Mesindžer, stručnjak ILO za radno vreme. Koreja se izdvaja po tome što je to razvijena zemlja u kojoj se dugo radi. Obično su zemlje u razvoju poput Bangladeša, Malezije, Tajlanda i Šri Lanke one u kojima se najviše sati provodi na poslu. Ali više sati na poslu ne znači nužno i bolje obavljen posao. "Dugo radno vreme je obično povezano sa nižom produktivnošću po satu”, dodaje Mesindžer.Slika je sasvim drugačija u razvijenom svetu, gde broj radnih sati opada. U prošlom veku se smanjio sa 3.000 godišnje početkom 20. veka na manje od 1.800 na početku 21. veka, a u najproduktivnijim zemljama još manje od toga. Kraće radno vreme delimično je odraz većeg broja ljudi koji nemaju puno radno vreme. U Japanu je na primer veliki broj radnika s nepunim radnim vremenom snizio prosek zemlje na 1.700 radnih sati godišnje, po čemu je na sredini tabele OECD. U razvijenim zemljama, posebno u Evropi, pooštreni zakoni o radu takođe su smanjili radne sate. Razlika između najrazvijenijih zemalja je mala, ali je velika kad je u pitanju plaćeno odsustvo. Ukupan broj dana odmora i državnih praznika u EU varira od 40 u Nemačkoj i Danskoj do 27 u Rumuniji, što je razlika od oko 48 odsto ili dve i po radne nedelje, prenosi Politika.

26. maj 2012.

Sindikalci dobili mesto u parlamentu
Izvor> Novosti
Od udruženja sa stranačkih lista, u parlamentu jedino ASNS. Najviše organizacija, čak 30, na svojoj listi, ima URS
DO skupštinskih klupa na đurđevdanskim izborima, osim 46 stranaka, stiglo je i oko 35 raznih pokreta, udruženja građana i sindikata. Međutim, najveći broj tih organizacija neće imati stolicu u parlamentu, niti će dobiti deo novca koji pripada "velikim" učesnicima.Najviše nepolitičkih organizacija na svojoj listi nosili su Ujedinjeni regioni Srbije. U svom sastavu URS trenutno ima oko 30 udruženja ili grupa građana. Iako je teško izmeriti njihov realni doprinos regionalistima, oni su, ipak, donekle pojačali izborni rezultat. Ali niko od njih neće biti konkretno nagrađen, odnosno neće dobiti mesto u Skupštini ili novac koji sleduje za prelazak cenzusa.
U SKUPŠTINI, IPAK, MANjE ŽENA
IAKO su svi očekivali da će novi skupštinski saziv činiti trećina žena, na osnovu trenutne raspodele mandata ta obaveza neće biti ispunjena. Umesto 84 poslanice, koliko je zakonom predvićeno da bude u parlamentu, pravo da uđe zasad ima 81 žena, jer se mesta dele po redosledu sa liste.
Na drugoj strani, Asocijacija samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koja je bila na listi "Preokret", dobiće svog predstavnika u Skupštini. Čast u zakonodavnom telu braniće njihova predsednica Ranka Savić. Međutim, kako nam kaže, još nije postignut dogovor da li će i kako deliti novac:- Nije bilo nikavih razgovora o raspodeli novca na ime ulaska u parlament ili na osnovu redovnog finansiranja iz budžeta. Mada, bilo bi logično da sindikat dobije deo para, a ta sredstva iskoristili bismo za jačanje socijalnog dijaloga.Na listi koalicije "Pokrenimo Srbiju" našle su se četiri organizacije. Da ovaj savez ima najviše poslanika, pobrinuli su se i Asocijacija malih i srednjih preduzeća, Pokret vlaškog ujedinjenja, Pokret za privredni preporod Srbije i Udruženje izbeglica u Srbiji.

Hiljade sindikalaca na ulicama Sarajeva
Dosta ste nas zastupali, odsad nas uvažavajte
e-Novine
Nekoliko hiljada članova Saveza samostalnih sindikata BiH okupilo se u subotu u podne na protestu upozorenja u Sarajevu kako bi ukazali na težak socijalno-ekonomski položaj radnika
* Predstavnici sindikata: Ukoliko se vladajući političari ne opamete ganjat ćemo ih po ulicama, hvatati i dovesti pred lice pravde
Kritikujući vlasti zbog nepostojanja socijalnog programa radnici su zatražili suzbijanje korupcije, pokretanje programa investiranja u privredu, kao i reformu javnog sektora sa ciljem smanjenja javne potrošnje. Jedan od najčešće pominjanih zahtjeva koji su sa govornice u blizini zgrade Parlamenta Federacije BiH uputili sindikalni predstavnici bilo je provođenje istrage o privatizaciji u Federaciji BiH, za koju su javno rekli da je bila kriminalna.Zahtjevi Sindikata se također odnose i na donošenje zakona o radu te izmjene zakona o štrajku, zakona o prekršajima i zakona o izvršnom postupku.Kako izvještava radiosarajevo.ba, predsjednik Sindikata BiH Ismet Bajramović poručio je, ukoliko se Parlament i Vlada FBiH ogluše o ove radničke zahtjeve, da više neće biti upozorenja i da nije isključena organizacija masovnih protesta već u septembru ove godine. Izrazio je zadovoljstvo dobrim odzivom radnika na protest upozorenja i kazao da je riječ solidarnost, a, što je i danas potvrđeno, "magična riječ", na kojoj se i zasniva čitav sindikalni pokret.Međutim, napomenio je da današnjem skupu nisu prisustvovali mnogi radnici, jednostavno što nisu imali novca da dođu na proteste. -Hvala vam što ste došli i što smo svima pokazali da smo složni, i što smo kojekakvim nevladinim organizacijama koji su govorili kako iza nas nema niko da nas podrži pokazali da iza ovog Sindikata stoji veliki broj ljudi", kazao je okupljenima predsjednik Saveza sindikata BiH Ismet Bajramović, te je Vladi FBiH uputio oštro upozorenje najavivši generalni štrajk svih sindikata ukoliko se ne ispoštuju svi radnički zahtjevi:Ako nam ne ispune zahtjeve, vidimo se u septembru!", poručio im je Bajramović nakon čega su radnici ispred zgrade Vlade FBiH ostavili svojevrsnu izložbu protestnih transparenata i vrlo jasnih poruka vlastima.
Potpredsjednik SSSBiH Avad Bahto rekao je je da je ovaj protest pokazao predstavnicima vlasti "da nisu gurnuli radnike u blato iz kojega se ne može izaći", dok je predsjednik Sindikata Zeničko-dobojskog kantona Mirnes Isaković kazao je da bi buduća pasivnost vlasti u pregovorima sa sindikatima najvjerovatnije mogla dovesti do "vrućeg ljeta" i socijalnih buntova."Ukoliko se ne opamete ganjat ćemo ih po ulicama, hvatati i dovesti pred lice pravde", kazao je Isaković.Okupljenim radnicima iz svih krajeva BiH obratilo se i Salih Kruščica, potpredsjednik Sindikata BiH, koji je upozorio predstavnike vlasti u FBiH da sindikati neće dozvoliti nova smanjenja plaća te je napomenuo da se uštede ne mogu samo tako praviti.Također je zaključio da je krajnje vrijeme da se povede iskren socijalni dijalog sa Sindikatom BiH i da se Vlada prestane samovoljno ponašati, kao što to čini zadužujući se kod MMF-a ne pitajući građane FBiH.Kruščica je rekao i da je, pored radnika u privredi, neophodno povratiti dostojanstvo i policajcima, vatrogascima, prosvjetnim radnicima te uposlenicima kazneno-popravnih domova, koji su se također pridružili današnjem skupu. Nakon protestnog okupljanja na Skenderiji održana je protestna šetnja do zgrade Vlade Federacije BiH gdje su ukratko prezentirani zahtjevi sindikata.

25. maj 2012.

SEVER PONOVO U TEŠKOĆAMA
Izvor> Radio Subotica
Fabrika Volung ATB Sever, od preuzimanja kineskog većinskog vlasnika je ponovo u teškoćama, jer nema dovoljno posla. Možda je to bio razlog da se medju zaposlenim prošire glasine da će biti novih otpuštanja. Tim povodom predsednik Samostalnog sindikata u fabrici Stevan Farkaš juče se sastao sa generalnim direktorom Severa Ernestom Brunerom, od koga je dobio obećanje da, se za sada, ne planiraju novi otkazi. Menadžment kompanije Volung razmišlja o mogućnosti da neke poslove iz svojih fabrika u Nemačkoj i Engleskoj prebaci u Suboticu, ali je to proces koji će potrajati duže od dva meseca. Sindikalci predlažu da se do tada umanji zarada ,a radna nedelja skrati na četiri dana.

Грађани живе на ‘лебу и џему
Izvor> Pravda
БЕОГРАД – Галопирајуће јачање евра и почетак рада приватних извршитеља „заледио“ је готово све грађане из средњег и нижег слоја, посебно ако су кредитно задужени јер, осим што им европска валута обара стандард и подиже дуг, ових дана очекују и егзекуторе на вратима који су овлашћени да продају личне ствари како би наплатили потраживање за комуналне услуге, па чак и за паркинг.С обзиром на то да већина грађана не заради ни просечну плату која је у априлу била 42.215 динара или 362 евра, крај с крајем је немогуће саставити, па се неплаћени рачуни слажу један на други.
Спас у одлагању
Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да се ниво стандарда највећег броја грађана може описати само једном речју – катастрофа.- Динар нагло слаби, инфлација је кажу само 2,8 одсто, мада је у то тешко поверовати, а 600.000 радника не прима редовно плате јер касне од 40 дана до шест-седам месеци. Егзистенција за десетине хиљада људи је угрожена. Данас сам разговарала са радником „Желвоза“ који каже да данима деци даје само џем који су сами кували и хлеб јер има пара да може да купи само тај основни прехрамбени производ – наглашава Савић и додаје да се једва преживљава и одлагањем плаћања свих рачуна.З. Миличић, отац двоје деце, каже да зарађује испод просека, да му је стандард давно пао и да се „сада само вуче по блату“.- Имам рату за кредит од 150 евра и због раста курса порасла је са 14.500 на 17.500 динара. Већ дугујем две рате, а и трећу нећу моћи да платим. Пошто прошле године нисмо ишли на море, а то нам је због деце највећи пораз у животу, ове године смо већ од јануара почели да уплаћујемо рате за одмор по 3.000 динара и то ће трајати до краја године – каже Миличић и додаје да све што остане од његове плате и плате супруге потроши се на храну и одећу за децу.Рачуни за комуналије се, наглашава Миличић, само одлажу. „Стигла нам је опомена за струју, па смо део платили и одложили искључење, а једино плаћамо „Инфостану“ јер је онима који редовно измирују те дугове одобрен попуст. Порез нисмо плаћали две године“, каже Миличић.
Пад куповне моћи
Нарочиту нервозу грађанима уноси слабљење динара и куповне моћи, а повећање трошкова. Растом курса погођени су и подстанари које су власници стана „заборавили“ да пријаве, али не и да станарину вежу за курс евра. Динар је у петак накратко успорио пад па је склизнуо само 0,3 одсто, за разлику од претходних дана када је слабио по 0,6 одсто дневно и то три дана заредом, па је званичан средњи курс 115,7556 динара за евро, али су банке ту валуту продавале и по 119,60 динара за евро. Ова европска валута је за последњих годину дана ојачала за чак 16,6 одсто, односно динар се за толико срозао.Београђанка Милица Б. која живи сама и има плату од око 370 евра за кирију одваја 150 евра и за комуналије још око 100. „Преосталих 120 евра развлачим за куповину хране тако што углавном користим јогурт и поврће. Пошто радим у фирми где нисам пријављена не могу да узмем ни дозвољени минус, па одећу не купујем нити идем на море – каже Милица Б.Економиста Александар Стевановић каже да је по статистици стандард на нивоу од пре четири године. „Најгоре у свему је што смо као судбински предодређени да тапкамо у месту. Грађани су очекивали да се за протеклих 12 година брже поправља квалитет живота“, додаје Стевановић.

Crna Gora: Sinoć održan 5. protest
Izvor: B92
Podgorica -- Nekoliko hiljada građana Crne Gore protestovalo je juče u Podgorici zbog korupcije, raslojavanja stanovništva i enormnog bogaćenja pojedinaca.Sa protesta je opet zatražena ostavka premijera Igora Lukšića.Organizatori petog antivladinog skupa najavili su da će nastaviti sa okupljanjima sve dok Crna Gora ne bude slobodna, pod čim podrazumevaju pad vlade Crne Gore. Mreža za afirmaciju nevladinog sektora, Unija slobodnih sindikata i Studentska unija su, u prisustvu nekoliko hiljada građana, najpre u šetnji obišli tzv. stubove sistema - državne medije, tajnu i javnu policiju, Tužilaštvo, Elektroprivredu Crne Gore. Ispred sedišta vlade oni su pozvali premijera Igora Lukšića da podnese ostavku, poručujuči mu da niko više ne veruje da je on demokrata koji hoće reforme. Organizatori protesta su takođe pozvali građane da ne plaćaju dodatne takse koje je vlada nametnula odlukom o rebalansu budžeta.Skup je protekao bez incidenata i završen je koncertom alternativnih grupa, dok je naredno okupljanje zakazano za četvrtak.

24. maj 2012.

Posao u Srbiji samo pusta želja
Izvor: Dnevnik
Beograd -- U Srbiji u poslednjih 10 godina čak i kada je bio evidentan privredni rast, izostao je rast zaposlenosti. Problem nezaposlenosti neće biti rešen uskoro. „Alarmantna nezaposlenost nije isključivo karakteristika Srbije, već i drugih zemalja u okruženju. Nažalost, nema mnogo indikatora koji pokazuju da bi nezaposlenost mogla da opadne u skorijem periodu, i to je trend i u drugim zemljama u regionu” , rekao je nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji, Jovan Protić.„S obzirom da će rast BDP u ovoj godini biti praktično oko nule, a naše iskustvo pokazuje da smo i u vreme relativno visokih stopa rasta imali rast nezaposlenosti, očekuje nas blagi porast nezaposlenosti. Od 2000. do danas bez posla je ostalo oko 900.000 ljudi”, rekao je autor studije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko.Posmatrajući ekonomsku i finansijsku krizu u globalu, povećanje nezaposlenosti bez presedana i veoma visoki nivoi siromaštva koje je ono izazvalo, nastavili su da postoje dugo nakon što je ekonomska kriza dostigla svoj vrhunac. Broj nezaposlenih u svetu je porastao do 210 miliona, što je najviši nivo ikada zabeležen.Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 posto , dok je na kraju 2008, kada je izbila svetska ekonomska kriza, iznosila 14,7 procenata. Od izbijanja krize u jesen 2008, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smanjen je do kraja prošle godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih.U Srbiji neće biti bolje još najmanje dve godine, uzevši u obzir tešku socijalnu situaciju u zemlji i ekonomske prilike, ocenio je Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Srbija je, dodao je Gligorov, politički dezorijentisana, sa dugovima koje ne može da vraća i nacionalnom valutom koju nema čime da brani. Ipak, Srbija je u boljem položaju od Grčke, u boljem položaju i od Argentine, jer ima fleksibilan kurs, ali je u veoma rđavom socijalnom stanju i politički dezorijentisana, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim „Vestima”, ističući da ćemo teško vraćati dugove sem ukoliko se privredni rast značajno ne ubrza. Buduća vlada, prema njegovim rečima, mora da izađe s realnim i kredibilnim programom, a glavni cilj je povećati zapošljavanje, jer je to goruće pitanje za državu.Politika zapošljavanja će morati da bude dugoročna, jer tu se ništa ne može postići na brzinu. Niska zaposlenost je daleko najveći privredni i socijalni problem. Pa bi trebalo da je i politički“, kazao je Gligorov.Ekonomske zakonitosti pokazuju da do rasta zaposlenosti u jednoj državi može doći tek onda kada rast BDP bude najmanje pet posto godišnje i kada se taj rast stabilizuje nekoliko sezona.S obzirom da se ove godine skok našeg BDP-a procenjuje na 0,1 posto a sledeće engde oko 1,3 procenata nije teško zaključiti kako će se kretati zaposlenost u našoj državi. Tim pre ako se ima u vidu da i kada smo imali dobar privredni rezultat broj zaposlenih nije rastao.

100.000 novih penzionera u Srbiji
Izvor: Tanjug
Beograd -- U 2011.godini više od 40 milijardi dinara mesečno izdvajano za penzije i ostala prava iz PIO u bruto iznosu, kaže direktorka PIO fonda Dragana Kalinović. To pravo lane je ostvarilo više od 96.000 novih penzionera. "Fond omogućava ostvarivanje prava iz penzijskog invalidskog osiguranja za oko 4,5 miliona osiguranika, penzionera i poslodavaca, a pet puta mesečno isplaćivane su penzije i ostale naknade za 1.638.645 penzionera", rekla je Kalinović na sednici Upravnog odbora Fonda PIO. Ona je navela da je po tom osnovu prethodne godine isplaćeno 493,7 milijardi dinara, a da je u Fondu urađeno oko 600.000 rešenja, uverenja i ostalih potvrda.Kalinović je navela da su ukupni prihodi Fonda prethodne godine iznosili 501 milijardu dinara, od čega je 265,6 milijardi obezbeđeno iz izvornih prihoda, a ostali deo, 47,1 odsto, činile su dotacije države.Ukazujući da je na kraju 2011. godine Fond imao 1.638.645 penzionera, ona je istakla da je od tog broja iz kategorije zaposlenih 1.357.846, samostalnih delatnosti 61.851, poljoprivrednih 218.948 penzionera, a po vrstama prava - 938.702 starosnih penzionera, 345.300 invalidskih i 354.643 porodičnih penzionera. Kalinović je naglasila da je u Srbiji očigledan trend smanjenja broja invalidskih penzionera, koji su pre 10 godina činili trećinu ukupnog broja penzionera. Kao što je očekivano, najveći broj novih penzionera zabeležen je iz kategorije zaposlenih - 57 odsto starosnih, 21 invalidskih i 22 posto porodičnih", rekla je direktorka Fonda PIO. Prema njenim rečima, što se broja novih penzionera tiče u 2011. je u odnosu na 2010. indeks povećan za 0,74 odsto. Kalinović je istakla da je Fond u prethodnoj godini postigao izvanredne rezultate. "Broj nerešenih zahteva je ispod mesečnog priliva novih zahteva. Nemamo stare zaostale predmete, odnosno zahteve podnete pre 2010. godine", rekla je Kalinović. Ona je dodala da je, kada je u pitanju medicinsko veštačenje, pojačana kontrola ispravnosti i obimnosti medicinske dokumentacije za veštačenje i uspostavljena stalna saradnja sa inspektorima Ministarstva zdravlja.

Hrvatska: Oproštaj od regresa i nadoknada
J. KNEŽEVIĆ | 23. maj 2012. 20:58 | Komentara: 4
Vlada u Zagrebu počela pregovore sa sindikatima javnih službi, tražeći velika odricanja od ljudi naviklih na izobilje. Odzvonilo regresu, dodatku za Božić, prekovremenom radu...

Nezaodoljni radnici u Hrvatskoj

Srodne vesti
Život u Hrvatskoj nikad gori
Meteoriti "gađaju" Srbiju i Hrvatsku, a zaobilaze Sloveniju
Dva muškarca umrla od trovanja biljkom mrazovac
Prva plata ode za dug
Hrvatska priprema zakona o istopolnim brakovima
ZAGREB
SPECIJALNO ZA NOVOSTI

HRVATSKA vlada započela je pregovore sa sindikatima javnih službi i traži da se zaposleni ove godine odreknu regresa za godišnji odmor, božićnog dodatka, darova za decu i dodataka za prekovremeni rad. Vlada u operaciji koju naziva ”bolni rezovi” predlaže izmenu kolektivnih ugovora, pa bi zaposlenima ostala samo gola plata.

- Ili to ili grčki scenarijo. Ako sindikati ne pristanu na ponudu, otkazaćemo kolektivne ugovore - kaže Mirando Mrsić, ministar rada. Novoj vladi ne pada na pamet da se zadužuje kako bi mogla da isplati radnicima regres i sve ostalo, a računa se da će uštede u slučaju da pobedi vladina varijanta biti više od 100 miliona evra.

Potpredsednik hrvatske vlade Neven Mimica, uverava sindikate da postoje samo dve alternative: odustati od prava iz kolektivnog ugovora, ili masovna otpuštanja u javnom sektoru. Vlada se odlučila da većina zaposlenih zadrži posao, ali uz ”kresanje” dosadašnjih prava. Sindikati, međutim, tvrde da prava iz kolektivnog ugovora nisu problem i da je reč o manipulacijama kojima je cilj da osiromašeni radnici još osiromaše.

Mnogo je primera rastrošnosti u javnom sektoru, pa mnogi radnici ”Hrvatskih železnica” dobijaju i 15 odsto veće plate samo ako sede kod kuće i čekaju na poziv da dođu na posao. Ima i onih koji se na poslu pojavljuju jedanput sedmično, a dobijaju punu platu. U nekim javnim preduzećima nagrada za višegodišnju vernost kolektivu iznosi i 5.000 evra. Mnogi dobijaju umesto dnevnica terenske dodatke, koji su gotovo sto evra dnevno. U nekim javnim preduzećima, poput ”Hrvatskih cesta”, plate su astronomske, pa običan radnik zaradi više od 1.000 evra, a čistačica 700 evra.

LIMUZINA, PRE SVEGA
DA i nova vlast vlada kao i sve prethodne, pokazuje primer Damira Tota, novopostavljenog direktora firme ”Vuče vlakova” ”Hrvatskih železnica”. Iako je preduzeće u dugovima, novi direktor prvo je kupio novi ”sitroen C5”, vredan 30.000 evra.

Влада отпушта 100.000 наставникаСвет | 23. мај 2012. | 13:36
--------------------------------------------------------------------------------

МАДРИД – Просветни радници у Шпанији јуче су започели штрајк у знак протеста због смањења јавних трошкова у образовању, које влада сматра нужним у борби против дужничке кризе еврозоне. Због тиих мера ће, како синдикати тврде, 100.000 наставника који раде као замена остати без посла.

Штрајк је организован на свим нивоима јавног образовања, од вртића до универзитета, а прикључили су му се и предавачи у неким приватним школама, који примају државне субвенције, пренео је Ројтерс.

- Овај штрајк је потребан, јер морамо да кажемо свима шта то значи смањити трошкове у земљи у којој образовање није тако добро као у другим земљама – поручила је Бегонија Санчес, која је дуго радила као наставница, а сада управља једним образовним центром.

У Шпанији је 17 аутономних региона добило налог од централне владе да ове године за три милијарде евра смање трошкове у области образовања, у оквиру програма строге штедње, како би се снизио јавни дефицит на ниво од 5,3 одсто БДП-а који је усагласила ЕУ.

Шпанска економија доживљава пад по други пут од краја 2009. године, а стопа незапослености је у тој земљи достигла највиши ниво у ЕУ, премашивши 24 одсто, после четворогодишње стагнације и рецесије, подсећа Ројтерс

23. maj 2012.

Nezaposlenost - prvi posao vlade
Izvor: B92
Beograd -- Nema dileme šta mora biti prioritet nove izvršne vlasti, to je nezaposlenost, navodi 56% od 1007 ispitanika u istraživanju B92 i Ipsos stratedžik marketinga.Svi drugi problemi daleko su niže na lestvici prioriteta. Statistika pokazuje da u Srbiji ima 700.000 nezaposlenih.Posle plata, traži se od Vlade da se pozabavi poljoprivredom i selima, koja su, očigledno, zaboravljena, a kojima se najveći broj stranaka bavio tokom kampanje. Slede Kosovo i problem siromaštva.Zdravstvo, obrazovanje, ali i međuljudski odnosi - nisko na lestvici našeg interesovanja za rešavanje, ali opet, i to je jedan deo pitanja na koje se prstom upire.Hoće li nova vlada umeti i uspeti da reši probleme?Veći procenat ispitanika ovog istraživanja smatra da će Vlada imati i vremena i kapaciteta i volje da reši probleme iz domena poljoprivrede, plata i, uvek aktuelnog, pitanja korupcije.Ispitanici ne vide šansu za to da se reši problem Kosova, privrede i ekonomskog razvoja.

Srbija na grbači 310.000 radnika
Izvor: Dnevnik
Novi Sad -- Da stanje u privredi Srbije ne stoji baš sjajno dobro je poznato, a isto tako je poznato da je potrebno nešto brzo preduzeti da se napravi pomak nabolje.Mnogi privredni kapaciteti ne rade, građevinarstvo jedva preživljava, a najbolnije tačke su velika nezaposlenost i pad proizvodnje.Činjenica je da je za sadašnju situaciju mnogo razloga, ali i da se već dugo, praktično, ništa ne menja na bolje, da je sve manje radnih mesta, te da se na već posrnulu privredu, sručila i ekonomska kriza koja je zahvatila ceo svet.I dok se izlazak iz krize u najrazviejnijim zemljama nazire, u Srbiji izgleda da tek stiže najjači talas. Uz to, nekoliko poslednjih meseci u našoj zemlji proteklo je u predizbornoj kampanji, koja je, nakon drugog kruga predsedničkih izbora u nedelju završena.Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je posao vlade da stvori ambijent u kojem će doći do oporavka privrede, ali pošto to nije uradila ni jedna vlada od 2000. godine, teško je dati odgovor da li će to učiniti ona koja tek treba da se formira.Po rečima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Milorada Mijatovića, u realnoj privredi trenutno je zaposleno oko 310.000 ljudi, a devedesetih godina prošlog veka, u ovom sektoru privrede radilo je oko 1.200.000 ljudi. "To je, svakako, strašan pad broja zaposlenih i što je tragično i dalje se gube radna mesta u realnoj privredi - pre svega građevinrstvu i prehrambenoj industriji, pa prvi i osnovni zadatak nove vlade mora biti reindustrijalizacija", kaže Mijatović. Po rečima predsednika Prviredne komore Vojvodine Ratka Filipovića, situacija u privredi od pre dvadesetak godina i danas je neuporediva.Realni sektor je, ukazuje Filipović, devedestih godina prošlog veka potpuno propao, a obnova, koja je trebalo da usledi kroz privatizaciju, imala je malo dobrih rezultata, jer je bilo mnogo grešaka i propusta u privatizaciji realnog sektora, šansa za oporavak je bila izgubljena, a stanje je dodatno pogoršano zbog ekonomske krize."Mi smo, kao država, izgubili veoma bitna tržišta u celom svetu, jer su naši proizvodi bili plasirani i u nekadašnji SSSR, u SAD, u celu Evropu, u oblasti građevinarstva naši radnici su bili veoma angažovani na Bliskom istoku, i toga više nema. Izgubljena tržišta sada je veoma teško je povratiti, pa smo svedeni na male domaće investicije, eventualno veće pojedinačnih investitora, ili direktne strane investicije", kaže Filipović.Stav PKV je, ističe Filipović, da su razvoj i obnova realnog sektora najvažniji, i da su ulaganja, pre svega, neophodna u oblasti poljoprivrede, metalne i prehrambene industrije, te građevinarstva.

Sistemski kolaps srpske industrije
Izvor: Danas
Beograd -- Prema zvaničnim podacima u Srbiji je početkom godine zabeležen pad industrijske proizvodnje u odnosu na isti period prošle godine od 2,7 odsto.ad je reč o proseku u odnosu na prošlu godinu, pad se meri cifrom od 16 odsto.Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar Petrović kaže da su preseci stanja u srpskoj industriji u kratkim periodima potpuno irelevantni u odnosu na činjenicu da ta privredna grana „stoji u mestu“ u proteklih deset godina.Da li je naša industrijska proizvodnja u nekom kvartalu pala za dva ili tri odsto je potpuno beznačajno ako se pozovemo na frapantan podatak da ona u ovom trenutku iznosi svega 45 do 50 odsto od industrijske proizvodnje u 1989. godini", kaže on.On dodaje da nema potrebe trošiti reči na to koliko je industrija u lošem stanju i naglašava da je "dovoljno bilo da jedan veliki proizvođač i izvoznik kakav je bio Ju es stil ode iz zemlje zbog efekata ekonomske krize i odmah je gotovo sve stalo".Glavni krivac za ovakvo stanje u srpskoj industriji je politička elita koja se uzdala u autoregulaciju na tržištu. Ne postoji ta tržišna privreda u svetu u kojoj izostaje regulativna uloga države kada nastupi kriza. Jedina država u kojoj toga nije bilo je Srbija i sada smo u stanju u kakvom smo", kaže Petrović. Petrović dodaje da se industrija u našoj zemlji nalazi u sistemskom kolapsu zbog toga što je u proteklih desetak godina potpuno zanemarena i niko od odgovornih nije time hteo da se bavi."Potpuno je jasno da Srbija ne može da izađe iz ekonomske krize i da narod neće živeti bolje dok ne oporavi svoje velike privredne sisteme. Tek kada se to desi, tek kada ti industrijski giganti stanu na noge i počnu da proizvode, doći će do boljitka za srpsku ekonomiju", zaključuje Petrović.

22. maj 2012.

Zbog nenajavljenog štrajka radnika “Čistoće”
Tone smeća na novosadskim ulicama
Izvor>Blic Online
Posle jučerašnjeg štrajka radnika “Čistoće”, više od 50 ulica bilo je zatrpano smećem. Deo komunalaca se vratio na posao tek kada su bili sigurni da im je uplaćen novac za plate. Iz Sindikata “Čistoće” su najavili da će se sve ponoviti 31. maja, ukoliko račun preduzeća bude u blokadi.
Komunalci prekinuli štrajk i dali rok od 10 dana
Zbog blokiranog računa plata je u “Čistoći” kasnila 11 dana. U upravi preduzeća kažu da je do toga došlo jer su isplaćene odštete građanima koji su tužili preduzeće zbog ujeda pasa. Zaposleni nisu reagovali na objašnjenje i radni dan su proveli u krugu preduzeća.Prve kontejnere i smeće, koje je ostalo posle izbornog slavlja, očistili su tek uveče, kada su stalno zaposleni dobili novac.
Koliko će grad biti čist narednih dana teško je prosuditi jer će ulice čistiti samo oni koji su u radnom odnosu, a honorarci i zaposleni preko zadruga, odbijaju da rade dok ne dobiju zarade. Smeće u Sremskoj ulici
Predsednik sindikane organizacije u preduzeću, Momčilo Arsenijević, kaže da je do obustave rada došlo spontano.
- Radnici su odbili da odu na posao iako smo im rekli da kršimo zakonske obaveze o minimumu rada. Podržali smo ih jer je činjenica da plate kasne i da račun je blokiran. Osim zarađenog, radnici traže da im se objasni kako je došlo do blokade, iako građani plaćaju račune - kaže Arsenijević.
Grad plaća na vreme
U gradskoj upravi tvrde da novac “Čistoći” uplaćuju na vreme.
- Grad redovno izmiruje obaveze prema “Čistoći”, a oni imaju probleme sa naplatom potraživanja. Krajem prošle nedelje uplatili smo novu tranšu za tekuće subvencije – kaže Živko Makarić, član Gradskog veća zadužen za finansije.
Arsenijević je odbio da komentariše navode nekih radnika da je preduzeće u dugovima jer je novcem “Čistoće” finansirana kampanja jedne stranke. Rekao je da postoje organi koji će ispitati poslovanje, a direktor preduzeća Dalibor Novaković odbacuje svaku mogučnost da je novcem preduzeća finansirana nečija kampanja.
- U firmi postoje dokumenti koja jasno pokazuju na šta je novac trošen. Ako ima sumnje, državni organi mogu da obave kontrolu. Do blokade je došlo jer potražujemo 750 miliona, a dugujemo 250 miliona dinara. Kada bi uspeli da sve naplatimo, imali bismo više nego dovoljno – navodi Novaković.
Smeće u Zlatnoj gredi
Prema njegovim rečima, građani preko računa “Informatike” duguju 250 miliona dinara, a 500 miliona dinara duguju privreda, javna preduzeća i ustanove.
- Uputili smo tužbe za oko 400 miliona, ali postupci dugo traju. Istovremeno moramo da plaćamo račune za gorivo. Osim toga, isplatili smo 100 miliona dinara za odštete građanima koje su ujeli psi. Da bismo izašli iz problema potrebna nam je podrška grada - rekao je Novaković.

Zahtevi zdravstvenih radnika pred Odborom za mirenje
Tanjug
Reprezentativni sindikati u zdravstvu očekuju da će u petak 25.maja sa predstavnicima vlade razgovarati pred Odborom za mirenje Agencije za mirno rešavanje sporova o sindikalnim zahtevima za odlaganje primene ili o izmeni Uredbe o korektivnom koeficijentu.Reč je o Uredbi zbog koje su pre oko mesec dana sindikati organizovali štrajk upozorenja zahtevajući da se ona stavi van snage, odnosno da se odloži početak njene primene. Ministarstvu zdravlja je rečeno da je Agencija od Vlade Srbije zatražila da odredi predstavnika za raspravu pred njenim odborom. Kako su objasnili, razlog je to što Uredbu nije donelo Ministarstvo već Vlada Srbije, ali to ne znači da u raspravi neće učestvovati i predstavnik ministarstva. Predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Zoran Savić je podsetio da je taj sindikat tražio izmenu Uredbe o koeficijentima, zbog toga što, kako je kazao, raspon zarada nije adekvatno određen. Takođe tražili su i doslednu primenu Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, isplatu jubilarnih nagrada i obezbeđenje kolektivnog osiguranja i preventivno rekreativnih odmora.- Sindikat ostaje pri ranijim zahtevima - podvukao je Savić, podsetivši da je štrajk zamrznut zbog izbornog procesa. Savić je rekao da je od od svih zahteva najspornija primena Uredbe koja bi trebalo da počne od 1. jula i da ne očekuje da taj problem bude lako rešen. Kako je kazao, rasprava pred Odborom za mirenje zakazana je na zahtev tog sindikata, koji je zajedno sa predstavnicima i Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost", Novog sindikata zdravstva krajem aprila organizovao štrajk upozorenja. Clanovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije štrajkovali su uz minimun procesa rada od 17. aprila do 4. maja kada su odlučili da zamrznu štrajk. Štrajk članova sindikata počeo je zbog nezadovoljstva materijalnim položajem zaposlenih i Uredbom o korektivnom koeficijentu, kojom će , kako su tada naveli, plate zaposlenima biti smanjenje za 10 odsto. Ministar zdravlja Zoran Stanković, tada je izjavio da ne postoji razlog za uznemirenost među zdravstvenim radnicima, jer ukoliko budu postizali rezultate rada na nivou proseka svoje zdravstvene ustanove ova uredba neće uticati na njihova primanja, a time neće doći do smanjivanja plata. Kako je kazao, primena Uredbe podrazumeva nagrađivanje prema radu, što za zaposlene u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate znači povećanje plate i pravičnost među zaposlenima.

Paraćin: Otpremnine staklarima
Izvor> Novosti
Oko 800 radnika sprema se da napusti „Srpske fabrike stakla“. Dogovoreno 300 evra po godini staža
RADNICI „Srpske fabrike stakla“ (SFS) Paraćin koji se prijave za dobrovoljni odlazak iz firme dobiće 300 evra po godini staža, a oni koji do 31. maja stiču jedan od uslova za penziju, umesto tri prosečna bruto dohotka dobiće šest, saopštio je Sindikat „Staklare“.To je dogovor menadžmenta SFS koga je postavila Korporativno-trgovinska banka Bugarske, kupac većinskog paketa akcija „Staklare“ od „Srbijagasa“, sa sindikatima.- Pregovarali smo sa generalnim direktorom SFS Bejhanom Velijevim i predsednikom Upravnog odbora Slobodanom Tomovićem - rekao je novinarima predsednik Nezavisnog sindikata „Staklare“ Borivoje Jevtić, uz napomenu da je sindikat „na tome odavno insistirao“. On je napomenuo da je sličan model primenjen i u „Zastavi“ Kragujevac.Uslovi će ovih dana biti istaknuti na oglasnoj tabli kao i dan početka prijavljivanja. Za odlazak uz socijalni program do sada se izjasnilo nekoliko stotina radnika.Za razliku od Jevtića, njegov kolega predsednik Samostalnog sindikata SFS Živojin Matejić ističe da socijalni program „uvek izaziva gorka osećanja“ i da će o tome još razgovarati u tom sindikatu.SFS treba da napusti 800 radnika za koje je utvrđeno da su višak, od 1.650 koliko ih je sada zaposleno. Otpremnine, napominju sindikalisti, biće isplaćivane odjednom, u celosti. Polovinu će obezbediti vlasnik SFS a polovinu država.

21. maj 2012.

ZAVRŠENI 7. SPORTSKI SUSRETI
Izvor> SSSG Subotica
Tradicionalni VII Sportski susreti Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice, Vojvodine i Srbije održani su 19. i 20. maja u Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ na Paliću.
Učestvovalo je 20 ekipa sa oko 300 takmičara iz Subotice, Novog Sada, Bečeja, Apatina,Zrenjanina, Stare Pazove, Šapca... kao i ekipe Sindikata obrazovanja Mađarske i Rumunije.
Susrete je otvorila predsednica Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Vojvodine Đurđica Crvenko, a kao domaćini učesnike su pozdravili predsednik Gradskog Sindikata Subotice Milan Popović, a u ime grada Ljubica Kiselički, pomoćnica gradonačelnika za kulturno prosvetne delatnosti.
Takmičenje je organizovano u osam disciplina: mali fudbal, odbojka, basket, stoni tenis, šah, pikado, kuvanje riblje čorbe i nadvlačenje konopca.
Najbrojnija ekipa Prirodno matematičkog fakulteta iz Novog Sada osvojila je prvo mesto u ukupnom plasmanu.
Kao i prošle godine, drugo mesto pripalo je subotičkom Narodnom pozorištu.
Treći plasman osvojila je ekipa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

18. maj 2012.

SARADNJA SINDIKATA SRBIJE, MADJARSKE I RUMUNIJE
Izvor> Radio Subotica
Sindikat zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Vojvodine potpisaće danas Sporazum o saradnji sa sindikatima ovih delatnosti iz Mađarske i Rumunije. Potpisivanje Sporazuma predviđeno je za 18 časova, u sali 213 Otvorenog univerziteta.Ovog vikenda u našem gradu će biti održani sedmi Sportski susreti Sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi Subotice, Vojvodine i Srbije. Takmičenja u malom fudbalu, odbojci, šahu, ali i kuvanju riblje čorbe i nadvlačenju konopca, održavaće se u školi "Miroslav Antić" na Paliću. Osim ekipa iz naše zemlje, učestvovaće i gostujući timovi iz Mađarske i Rumunije.

Gubitaši u plusu, a država plaća
Izvor: Novosti
Beograd -- Završni računi 15 glavnih infrastrukturnih javnih preduzeća u Srbiji otkrivaju da su prošlu godinu i okoreli gubitaši završili u „plusu“. „Železnice Srbije“ posle „minusa“ od 17,44 milijarde dinara, 2011. su zaključile sa dobitkom od 12,6 milijardi dinara.„Putevi Srbije“ umesto gubitka od četiri milijarde dinara pišu dobitak od 72,8 miliona dinara.Preostale kompanije godinu su završile pozitivno. Najveću dobit, posle EPS-a na nivou grupacije, prijavio je „Telekom“ - 22,27 milijardi dinara. Slede ga „Železnice“ koje su sada u „plusu“ od 12,6 milijardi dinara. „Elektromreža Srbije“ ima dobitak od 2,44 milijarde dinara, a PTT Srbija dve milijarde dinara. I Aerodrom „Nikola Tesla“ broji dobit - 1,58 milijardi, a „Srbijagas“ - 1,25 milijardi dinara. Pozitivan rezultat su postigli i „Srbijašume“, „Vode Vojvodine“, „Transnafta“ i „Srbijavode“.Neočekivanom rezultatu ovih državnih kompanija, međutim, doprinelo je brisanje starih potraživanja. Vlada je krajem septembra prošle godine usvojila Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i dužnika za preuzete obaveze po inostranim kreditima.Reč je o korisnicima javnih sredstava, javnim preduzećima i ustanovama, koji su se zadužili u inostranstvu još pre uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija devedesetih godina prošlog veka. Srbija je umesto njih vratila pozajmicu, a sada ih i zvanično oslobađa obaveze da joj taj novac nadoknade. Reč je o ukupno 654,8 miliona evra, 59 miliona dolara i 627.341 švajcarski franak. Među sedam institucija kojima su oprošteni dugovi su i „Železnice“ i „Putevi Srbije“. Tako je lista gubitaša među 15 infrastrukturnih državnih kompanija značajno kraća. Na njoj svoju poziciju još čuva „Jat ervejz“. Domaći avio-prevoznik je prošlu godinu završio sa „minusom“ od 3,76 milijardi dinara, oko 600 miliona manjim nego u 2010. godini. „Elektroprivreda Srbije“ je na nivou čitave grupacije 2011. završila u „plusu“ od čak 26,8 milijardi dinara, kažu u ovom preduzeću. Sama centrala, međutim, evidentira gubitak od 4,85 milijardi dinara.PEU „Resavica“ u restrukturiranju u gubitku je 1,87 milijardi dinara, oko pola milijarde više nego na kraju 2010. godine. U „minus“ su zakoračila i „Skijališta Srbije“. Od dobitka od 165.000 dinara u 2010. spala su na gubitak od 72,74 miliona dinara.

Hrvati u EU, Srbija lider regiona
Izvor: Politika
Beograd -- Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju iduće godine dovešće do velikih promena u trgovinskim odnosima u celom regionu.Sa ulaskom u EU Hrvatska će istovremeno istupiti iz CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini i time sve obaveze koje su Srbija i Hrvatska imale u međusobnoj trgovini prestaju da važe. Na Hrvatsku će se primenjivati trgovinski režim koji Srbija ima prema EU u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, piše Politika.Srbija će prema proceni Privredne komore Srbije – u robnoj razmeni sa potpisnicima Cefta sporazuma – Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom, Unmikom ispred Kosova i Bosnom i Hercegovinom – postići suficit od tri do pet odsto. Ali će zato naš deficit sa EU biti verovatno povećan zbog minusa koji u ovom trenutku imamo u razmeni sa Hrvatskom.Korist od ulaska Hrvatske u EU osetiće i srpske investicije u toj zemlji. Goran Nikolić kaže da će one biti bolje zaštićene. Sa iznosom oko pola milijarde evra Hrvatska je, među članicama CEFTA, najveći investitor u Srbiji. Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo oko 45 miliona evra. Srpske kompanije, kaže Nikolić, nailaze na mnogobrojne prepreke da svoju robu plasiraju na tržište Hrvatske. Takođe, postoje i neke procene da će pojedini hrvatski proizvođači imati interesa da, ne samo u Srbiju, već i u neku drugu zemlju regiona, prenesu proizvodnju ili prave neke poslovne aranžmane, ne bi li i dalje koristile pogodnosti iz CEFTA-a sporazuma. Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije, smatra da će posle izlaska Hrvatske iz CEFTA sporazuma Srbija imati, zbirno posmatrano, najveće koristi od zone slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu.On navodi da "Hrvatska ima najkompetitivniju prerađivačku industriju (odakle ide najveći deo robnog izvoza), ali se zaostajanje Srbije lagano smanjuje, što se i vidi i kroz pad deficita Srbije u razmeni sa Hrvatskom". "Ipak, ulazak Hrvatske u EU neće značiti da je srpska privreda oslobođena pritiska snažne konkurencije zapadnog suseda, kako na domaćem, tako i na tržištu u okruženju. Poredeći bazične makroekonomske pokazatelje dve najveće ekonomije regiona vidljivo je da Hrvatska ima mnogo bolje performanse, i da procene MMF-a ukazuju da će tako i ostati u narednih pola decenije", navodi Nikolić.Prema oceni Milivoja Miletića, direktora Biroa za regionalnu saradnju PKS, do većih promena doći će u oblasti poljoprivrede, posebno u trgovini cigaretama s hrvatske i šećerom sa srpske strane. Biće znatno smanjen uvoz cigareta iz Hrvatske zbog smanjene konkurentnosti tog proizvoda na našem tržištu. Inače poslednjih nekoliko godina Srbija je najviše cigareta uvozila iz Hrvatske – oko 32 odsto.Izlazak Hrvatske iz CEFTE srpskim izvoznicima, sa druge strane otvara mogućnost osvajanja tržišta Bosne i Hercegovine. Ovo je drugo po važnosti tržište za izvoz hrvatske robe, sa udelom oko 11 odsto. Ali ulaskom Hrvatske u EU aktiviraće se carine na mleko, meso, mesne prerađevine, piće i brašno te će ovi hrvatski proizvodi biti manje konkurentni na bosanskom tržištu, što ujedno našim proizvođačima pruža šansu da se tamo pozicioniraju.

Nemci traže iste plate za sve u EU
Izvor: danas.hr
Berlin -- Ono što je do sada bilo nemoguće i zamisliti, predložio je nemački SPD - istu platu i uslove za rad u svim zemljama Evropske unije. Ova revolucionarna ideja nemačkog SPD-a, tvrde neki stručnjaci, nije utopija, jer ako se gradi zajednička porodica, kažu, nije normalno da je jedan metalac plaćen tri do četiri puta manje samo na stotinak kilometara udaljenosti.U Nemačkoj je prosečna plata 1.550, Holandiji 1.800, au Luksemburgu čak 3.800 evra. Ukupan prosek plata zemalja evrozone je 1412 evra.

17. maj 2012.

Radnici "Čistoće" održali štrajk upozorenja
Izvor: RTV NOVI SAD
Većina radnika Javnog komunalnog preduzeća "Čistoća" iz Novog Sada održala je jednočasovni štrajk upozorenja zbog neisplaćenih zarada. Predsednik sindikata novosadskih komunalaca Zoran Radosavljević za RTV kaže da je nemoguće da takvo komunalno preduzeće, kao što je "Čistoća" beleži gubitke i da nema novca za isplatu plata zaposlenima.Aktuelnu situaciju u "Čistoći" za našu televiziju prokomentarisao je i direktor tog preduzeća Dalibor Novaković. On tvrdi da je račun preduzeća u poslednje vreme više puta blokiran zbog loše naplativosti njihovih usluga.

Траже нове уговоре о раду
Izvor> Pravda
СМЕДЕРЕВО – Синдикално-раднички покрет смедеревског “Желвоз“ поднео је Министарству рада и социјалне политике и Инспекцији рада пријаву против послодавца и генералног директора Новице Давидовића за кршење основних аката Закона о раду. Како се наводи у пријави, од надлежног инспектората се тражи да запосленима изда нове уговоре о раду, пошто су, према тврдњама овог синдиката, досадашње потписали под усменом претњом, као и да анекси уговора буду у складу са стручном спремом, квалификацијама и обученошћу за одређене послове, уз решење о здравственом стању радника.СРП, такође, захтева да се стави ван снаге одлука о формирању бригаде за уређење унутрашњих спољних површина. Овај синдикат тврди да наведена решења послодавца фабрику могу да доведу у још тежу ситуацију, а да ће запосленима угрозити радна места.

Hrvatski premijer: Nemamo para za plate!
Izvor> Novosti
Nastavi li se u Hrvatskoj kao do sada, premijer Zoran Milanović najavio je da u budžetu uskoro neće biti novca ni za plate.
Hrvatski premijer: Neće biti plata!Hrvatski socijalni model je pred pucanjem, zaposlenih u javnoj upravi je previše i brzo se moraju preduzeti koraci kako bi se sprečio kolaps.Premijer kritikuje i sindikata koji traže da se ništa ne menja. Vlada antipreduzetnička klima, inostrani investitori ne dolaze, a brojne prepreke za ulaganje čine Hrvatsku odbojnom za kapital. I dok premijer indirektno najavljuje nova otpuštanja, Hrvatska je danas u najtežoj ekonomskoj situaciji od postanka. Iako je nova vlada počela mandat s obećanjima o brojnim investicijama, sada, pet meseci od izbora, nije učinjeno ništa. Nezaposlenost je rekordna, stečajevi svakodnevnica, a najava novih poreza gotovo elementarna nepogoda za građane koji ionako jedva spajaju kraj sa krajem.

HR: Svi da izdvajaju za nezaposlene
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Sindikat nezaposlenih Hrvatske i bivše radnice fabrike odeće Kamensko traže od Sabora i vlade da podrže ideju osnivanja investicionog fonda nezaposlenih.Za fond bi se pare prikupljale od plata poslanika, sredstava za katoličku crkvu, troškova aktuelnog i bivšeg predsednika države, ali i svih zaposlenih s višim platama. Počasna predsednica Sindikata nezaposlenih Maja Marija Jelinčić rekla je da je ogromna nezaposlenost u Hrvatskoj rezultat pljačkaške privatizacije koja je najveća od 2003. godine."Vlada nema empatiju za najsiromašnije i najugroženije, a to su nezaposleni i oni koji rade a ne primaju platu", rekla je Jelinčičeva i dodala da oni nemaju vremena da čekaju promene.Novac bi se uzimao od saborskih poslanika u iznosu od 15 odsto od plate, od sredstava za katoličku crkvu takođe 15 odsto, a isti iznos i od sredstava za aktuelnog predsednika države Ive Josipovića.Bivšem predsedniku Stjepanu Mesiću za fond bi se skidalo 20 mesečno, dok bi se od banaka, državnih preduzeća i velikih kompanija uzimalo 10 odsto od njihovog profita.Od sredstava članarine Hrvatske privredne komore traže 50 odsto, a u Fond za nezaposlene trebalo bi da idu i sva prigodna primanja za Božić i Uskrs, kao i regresi zaposlenih u javnom sektoru. Svi radnici s platom od 4.000 do 5.000 kuna (533 do 667 evra) izdvajali bi jedan odsto svoje plate za nezaposlene, dok bi oni s platom od 5.000 do 6.000 kuna (667 do 800 evra) davali dva odsto i tako redom sve do onih koji imaju platu preko 10.000 kuna (1.330 evra) koji bi za fond izdvajali 10 odsto.Sindikat nezaposlenih predlaže da se od jedan do pet odosto neto prihoda uzima i penzionerima koji imaju penzije veće od 4.000 kuna (533 evra), osim invalidima.

15. maj 2012.

Državne stanove grade radnici na crno
Izvor> Novi Magazin
Oko 30.000 građevinskih radnika u Srbiji radi na crno, bez plaćenih poreza i doprinosa, kao i bez adekvatne opreme za zaštitu na radu. Iz sindikata građevinara stiglo je upozorenje da i najveće gradilište u Beogradu, naselje Stepa Stepanović, ’krije’ desetine neimara bez radne knjižice.Prema rečima Duška Vukovića, predsednika sindikata, prilikom obilaska najvećeg gradilišta u Beogradu, gde država zida ukupno 4.616 stanova, zatekli su radnike u patikama, bez šlemova, bez obeležja firmi koje su ih angažovale, pišu Novosti.„Neki su bežali od nas, a neki su tražili instrukcije kako da iz crne pređu u legalnu zonu. Nisu hteli da kažu za koga rade, a još manje su spremni da prijave poslodavca inspekciji rada plašeći se da ne izgube jedini prihod kojim hrane porodice. Naravno, odmah po obilasku gradilišta sindikat je uputio prijavu inspekciji rada, koja je jedina nadležna za suzbijanje ovih zloupotreba. Očekujemo od države da iskoriti mehanizme koje ima u rukama i da u građevinskom sektoru konačno uspostavi lojalnu konkurenciju-“, kaže Vuković.Na gradilištima u Srbiji godišnje inspekcija primora poslodavce da oko 2.500 radnika prijave.„Ne verujem da su izvođači radova angažovali u ’Stepi’ radnike na crno, već verovatno podizvođači njihovih podizvođača.“, naglašava Vuković.U Građevinskoj direkciji Srbije, koja je investitor naselja "Stepa Stepanović", tvrde da imaju sklopljenje ugovore sa 20 glavnih izvođača radova za svaki objekat po principu "ključ u ruke". Izvođači u različitim fazama gradnje angažuju i podizvođače. Tako je u "Stepi" do sada radilo više od 80 građevinskih firmi.„Da li neka od podizvođačkih firmi angažuje radnike na crno, pitanje je za svaku od tih firmi pojedinačno. Mi nemamo zakonsku obavezu, niti je naš posao kao investitora da obavljamo kontrolu tih firmi, već je to posao inspekcije rada.“, navode u Direkciji.Radnici na "crno" od poslodavca retko dobiju i platu koju su pogodili. Mesec završe u proseku sa platom od 25.000 dinara. Za razliku od njih, prijavljeni radnici, uz platu koja je oko 30.000 dinara, imaju plaćene doprinose u iznosu od oko 18.000 dinara. Firma im nabavlja i opremu za rad, koja košta oko 200 evra godišnje.„Sva odgovornost za angažovanje radnika na crno pada na teret izvođača radova, jer po ugovoru sa investitorom on je dužan da poštuje pravila i propise službe. Takođe, i nadzor bi o tome trebalo da povede računa, kao i da strogo kontroliše kvalitet materijala i izvedenih radova.“, kaže Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

14. maj 2012.

Poslodavci traže ministarstvo za gradjevinu
Beta
Nova vlada Srbije mora imati posebno ministarstvo za gradjevinarstvo i industriju gradjevinskog materijala (IGM), ocenili su u ponedeljak u Beogradu predstavnici poslodavaca i sindikata u Socijalno-ekonomskom savetu Srbije.Na konferenciji za novinare nakon sednice tog saveta, predsedavajući Nebojša Atanacković je rekao da je to neophodno zbog važnosti gradjevinarstva, kojim se sada bavi više minstarstava, "koja često nisu u situaciji da dovoljno koordiniraju svoj rad".On je rekao da je Socijalno-ekonomski savet na tematskoj sednici razmatrao "loše stanje u kojem se nalazi gradjevinska industrija", ali je istakao da to telo nije imao kvorum, jer na sednicu nije došao potreban broj predstavnika vlade.Prema rečima Atanackovića, na sastanku na kojem su poslodavci i sindikati "možda prvi bili na istoj liniji" bilo je reči o tome šta naredna vlada mora preduzeti da bi gradjevinarstvo i IGM izašli iz teškoća u kojima se nalaze.Kako je rekao poslodavci i sindikati su se saglasili da je nephodno hitno preduzeti niz mera, medju kojima je drugačiji tretman gradjevinskih preduzeća kod plaćanja poreza na dodatu vrednost, odnosno plaćanje nakon završenog celog posla, a ne dela kao sada.Poslodavci i sindikati, istakao je predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta, traže od nove vlade i ravnopravan tretman damaćih firmi u odnosu na strane kompanije i da spreči rad na "crno".

Radnici Jumka prete generalnim štrajkom
Izvor> Kurir
VRANJE - Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Snežana Veličković najavila je da će radnici HK "Jumko" uskoro stupiti u generalni štrajk ukoliko rukovodstvo fabrike hitno ne povede više brige o primanjima radnika."Trenutno stanje u kompaniji je katastrofalno, a strpljenje radnika je na izmaku. Ukoliko direktor i njegovi saradnici hitno ne koriguju primanja radnika i ne pokažu više briga za naš ekonomski status, mi krećemo sa generalnim štrajkom", kazala je predsednica ASNS.Ona ističe da se situacija u "Jumku" pogoršava iz dana u dan i da tome doprinose ključne činjenice što kompanija radnicima i dalje duguje 22 plate, što je prosečna mesečna zarada 12.000 dinara i što su radnici tek primili platu za novembar 2011."Radnici više neće da trpe toliki stepen poniženja. Zato, hitno tražimo zakonom zagarantovanu najnižu zaradu od 20.000 dinara i početak isplate zaostalih zarada", ističe Snežana Veličković.Generalni direktor Zoran Stošić na optužbe kaže da sindikat i svi radnici dobro znaju da je "Jumko" na raskrsnici koja se zove smanjenje troškova proizvodnje, koja će odrediti njegovu sudbinu. "Mi smo na startu sudbinskih ulaganja koja će za rezultat dati jeftiniji proizvod. Kako drugih sredstava nemamo, mi to bolje sutra na žalost gradimo na minimalnoj ceni rada - iz redovne proizvodnje", objašnjava Stošić.Direktor podseća predsednicu sindikata da se plate mogu deliti tek po odbitku troškova proizvodnje, a sadašnji "Jumkovi" troškovi su omča o vratu svih zaposlenih."Ovo što radimo je jedini izlaz za 1.800 radnika ’Jumka’. Ako se odustane od toga Kompaniju čeka kraj u kome ćemo svi ostati bez posla, mada u svemu očekujemo veću pomoć države kao većinskog vlasnika", kaže Stošić.Činjenica da je država sa 63 odsto većinski vlasnik "Jumka" i da je u poslednjih tri-četiri godine zaposlenima obezbedila značajne poslove, izgleda nije dovoljna garancija boljem materijalnom statusu radnika."Rukovodstvo mora da odgovori kako to pored subvencija koje primamo od države i obimnih poslova za vojsku i velike kompanije, ’Jumko’ i dalje posluje sa gubicima", pita na kraju predsednica ASNS Kompanije "Jumko", Snežana Veličković.

Ujedinili se sindikati 'Nezavisnost'
Izvor> Sumadija press
Gradski sindikati industrije, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ nastupaće ubuduće kao jedan, odlučeno je na Osnivačkom kongresu u Kragujevcu.Objedinjeni u novu granu okupiće sve zaposlene u tzv. realnom sektoru i tako stvoriti veće šanse ovoj sindikalnoj organizaciji da postane značajan socijalni partner i poslodavcima i državi, rečeno je na Kongresu.Kako se čulo, položaj zaposlenih sve je teži i sve je veća borba za očuvanjem radnih mesta. Mnogo firmi je pred stečajem i „armija ljudi će ostati nezaposlena“.Osnovni zahtevi sa kojima će Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ da nastupi u pregovorima sa budućom Vladom Republike Srbije odnosiće se prvenstveno na regulisanje zdravstvene zaštite, a prvi zahtev biće redovna overa zdravstvenih knjižica za metalski sektor, i to ne na mesec dana, kako je sada, već je, kako kažu, neophodno naći sistemsko rešenje.Pitanje zarada takođe je jedno od značajnijih, a tražiće se i puna primena granskih kolektivnih ugovora i povoljniji zakoni u oblasti radnog prava. Oni bi, uz rešavanje svih tekućih problema, omogućili efikasniju zaštitu i prava i interesa radnika.Osnivačkom kongresu Granskog sindikata industrije, energetike i rudarstva koji je održan u petak, u Kragujevcu, prisustvovale su delegacije Svetske organizacije rada, evropskih, ali i sindikata iz zemalja u okruženju, kao i predstavnici Saveza samostalnih sindikata i kragujevačke lokalne samouprave.

Преполовљен број дозвола
Izvor> Dnevnik
Из Социјално-економског савета (СЕС) је саопштено да ће данас у Београду његови чланови одржати другу ванредну седницу у 2012, а да ће централна тема бити анализа стања у сектору грађевинске индустрије Србије и препоруке за излазак из кризе.
Enlarge Close Социјално-економски савет Србије (њњњ. социјалноекономскисавет. рс) чине представници владе, послодаваца и два репрезентативна синдиката - Савез самосталних синдиката Србије и Уједињени грански синдикати „Независност”. Грађевинска индустрија је једна од области која је највише „осетила” удар економске кризе. Према броју грађевинских дозвола издатих у фебруару, у Србији је пријављена изградња 531 стана, за 59,4 одсто мање него у истом месецу 2011. Како је објавио Републички завод за статистику (РЗС), просечна површина нових станова износи 70,6 квадратних метара. Највећа грађевинска активност, забележена је у Граду Београду, на који отпада 40,3 одсто од предвиђене вредности новоградње у Србији. Следе моравичка област са 12,6 одсто, сремска са 10,6 и нишка са 5,6 одсто, док се учешћа осталих области крећу до 3,8 одсто.

Čitav sat gnevni radnici nisu puštali poljske poslanike da izađu
Beta
Radnici i aktivisti sindikata Solidarnost opkolili su popodne zgradu poljskog parlamenta, blokirali lancima sve izlaze i čitav sat nakon završetka sednice nisu puštali kući poslanike koji su danas glasali za to da Poljaci i muškarci i žene u penziju idu tek sa navršenih 67 godina. Jedini iz vladinog tabora ko je uspeo da se probije iz blokade Sejma bio je savetnik predsednika Poljske Henrik Vujec, 72-godišnji nekadašnji disident koji je jednostavno preskočio ogradu. Sejm je danas usvojio te kontroverzne izmene zakona protiv kojih su oštro protestovali sindikati a kojima će se postepeno povećavati starosna granica za odlazak u penziju na 67 godina do 2020. godine za muškarce, a do 2040. godine za žene. Predsednica Sejma Eva Kopač odbila je jutros da pusti tokom rasprave i glasanja lidera sindikata Solidarnost Pjotra Dudu da na čelu sindikalne delegacije bude na galeriji za goste, a oni su se osvetili tako što su odlučili da zarobe poslanike u zgradi parlamenta."Blokada treba da zaštiti poslanike pred gnevom društva. Imaće i vremena da razmisle o svojim dosadašnjim postupcima", kazao je novinarima Duda o blokadi. "Neka pacovi sede tamo", "Mi odlučujemo kada će izaći", "To je gnev naroda", skandirali su radnici ispred Sejma. Nakon završetka zasedanja u 17 časova pustili su bez problema da izađu samo poslanici opozicione konzervativne stranke Pravo i Pravda bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog koji su danas glasali protiv izmena penzionog sistema. Neki poslanici vladajuće koalicije pokušavali su da izađu, pošto su sindikalni lideri pretili da su spremni da ih drže zarobljene u Sejmu tokom celog vikenda. Demonstranti su ih sprečili a jedini iz vladinog tabora ko je uspeo da se probije iz opkoljene zgrade je savetnik predsednika Poljske Henrik Vujec. "Iskoristio sam davne veštine iz ilegale. Čovek mora da izgleda obično i skinuo sam kravatu. Ne sme da se trči, već se ide običnim korakom. Treba naći slaba mesta i promisliti strategiju. Stajala je i policija i Solidarnost ali uspeo sam neprimeceno da preskočim ogradu", opisao je novinarima Vujec kako je jedini umakao iz opkoljene zagrade.

11. maj 2012.

Državne plate porasle za 5,4 odsto
Izvor: Blic
Beograd -- Plate državnim činovnicima su u proseku povećane za 3.000 dinara u odnosu na mart 2011. Na to je verovatno uticalo vanredno februarsko povećanje zarada u EPS-u. Najbolje su prošli zaposleni u preduzećima iz sektora snabdevanja strujom, eksploatacije uglja, koji su imali povišice i do 40 odsto, i to sve u vreme kada se vlada obavezala da će da štedi i da neće zapošljavati.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposleni na eksploataciji uglja imali su ovog marta na računu u proseku 23.060 dinara više nego istog meseca prošle godine. Istovremeno su u delatnosti snabdevanja strujom, gasom i parom gde dominiraju javna preduzeća na tekućem računu imali nešto više od 17.000 dinara.Ove povišice premašuju uredbu Vlade za ovu godinu i na njih je najverovatnije uticalo vanredno februarsko povećanje zarada u EPS-u. Tada je naime u dogovoru sa Ministarstvom finansija zbog rada po mrazu dodatno izdvojeno 400 miliona dinara, dok je „Kolubara”, kao zavisno preduzeće, dobila 145 miliona dinara ili u proseku između 18.000 i 20.000 dinara po radniku. Ukupno je za tri meseca ove godine masa neto zarada natprosečno porasla u javnom sektoru za čak 5,4 odsto, kaže Vladimir Vučković, saradnik Ekonomskog instituta.“Unutar javnog sektora najbrže rastu plate na svim nivoima administracije, sa čak 7,3 odsto na godišnjem nivou. Pritom je ovaj porast plata u administraciji rezultat kako povećanja zarada, tako i rasta zaposlenih u javnom sektoru za 2,2 odsto” , ističe Vučković.Povećanje zarada u javnom sektoru trebalo je da bude dva puta prošle godine i da samo prati rast inflacije i BDP-a, i ništa mimo toga. Pa ipak, zarade su umesto za nekoliko hiljada, u pojedinim slučajevima veće i za par desetina hiljada dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Uprkos statistici koja je neumoljiva, preduzeća i državne službe koje smo pozvali tvrde da su plate povećavali samo koliko im je bilo dozvoljeno, 5,5 odsto u aprilu i 1,8 odsto u oktobru.Predstavnici PIO fonda i EPS-a kažu kažu da su povećavali zarade samo u granicama dozvoljenog, dok su „Srbijavode” imale i manje povećanje od ukupno pet odsto. Jedino su u Rudarskom basenu „Kolubara“ plate u 2011. porasle ukupno za 15 odsto, “Ali toliko je i dogovoreno s EPS-om i Vladom kao osnivačem” , kaže za Nebojša Ćeran, generalni direktor.On dodaje i da su zarade u tom preduzeću manje nego što statistika beleži jer je bilo manje zaposlenih od onoga što je predviđeno planom, pa su onda oni statistički primili i veće plate.

10. maj 2012.

Uz dodatni posao može da se preživi
Izvor: Novosti
Beograd -- Preko 13.000 zaposlenih odrađuje dva posla istovremeno kako bi ojačalo kućni budžet. Većina su fizikalci, a poslove traže u građevini i poljoprivrediProsečna plata od 40.562 dinara mesečno svakako ne garantuje dobar život, pa se zato sve više radnika odlučuje da potraži dodatne izvore prihoda.U Srbiji to, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, čini njih 13.078. Njima je, za razliku od čak 760.000 građana koji na birou čekaju svoju priliku, pošlo za rukom da odrađuju dva posla istovremeno.Težak fizički rad u našoj zemlji se uglavnom plaća do 20 evra dnevno. Ovoliko, u najboljem slučaju, mogu da dobiju radnici na gradilištima, oni koji utovaraju džakove brašna, cementa, pšenice, rade u polju na branju hmelja, malina.Ipak, da nije presudno znanje već marljivost, dokazuju i podaci iz Ankete o radnoj snazi jer samo 1.259 intelektualaca ima "tezge" i pored svog punog radnog vremena. Ostali uglavnom - fizikališu. “Višu školu ima 644, srednju 485, dok samo osnovnu školu ima čak 6.951 zaposleni koji uz svoj redovni obavlja i dodatni posao” , kažu u Zavodu za statistiku. Najviše posla imaju oni koji su spremni da se "uhvate" teškog tereta. Tako do dodatnih dnevnica dolazi i 4.186 radnika bez osam razreda škole i još 830 onih koji je nikada nisu ni upisali.“Dodatni poslovi u našoj zemlji najčešće se pronalaze u građevini i poljoprivredi, jer su ovo delatnosti u kojima se intenzivno radi i neprestano je potrebna radna snaga. Samim tim, to pokazuje da za one koji žele da rade ipak ima posla” , kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ali dodaje i da je u trenutku kada je čak četvrtina radno sposobnog stanovništa bez ikakvih prihoda, u najmanju ruku "čudno" što su ove dve delatnosti konstantno - deficitarne. U Uniji kažu i da je u zemljama sa stopom nezaposlenosti ispod deset odsto sasvim uobičajeno da radnici zarađuju dve plate istovremeno. Doduše, uglavnom se za to, za razliku od Srbije, odluče stručnjaci, i to oni u oblasti visokih tehnologija, ali i trgovini, marketingu, komunikacijama... Sindikalci pak smatraju da nije reč ni o čijoj lenjosti već o hronično lošoj ponudi poslova. Uz to, kažu i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, mnogi radnici ni za svoj redovan posao ne dobijaju platu, pa većina neće da rizikuje da i teške poslove obavlja za male dnevnice. Ipak, Vera Kondić, psiholog rada iz UGS "Nezavisnost", smatra da je prošlo vreme kada možemo da radimo jedan posao do kraja života: “Danas svi koji žele da žive pristojno od svog rada moraju da se neprestano usavršavaju i stiču nove veštine kako bi radili dodatni posao i time povećali svoje prihode. Što pre to shvatimo, lakše ćemo se prilagoditi modernom vremenu” , ističe Kondić. Prema njenim rečima, naš radnik još nije spreman za takve promene pa često idealizuje prošlost i sanja radno vreme "od osam do tri", kao i dobru platu od koje će moći da prehrani porodicu, lako otplati kredit, pa i da mu ostane za letovanje.

Tržište rada u Bosni i Hercegovini
Država bez uređenog ekonomskog prostora
Izvor> Blic Online
Bolja uređenost i usklađenost javnih politika u oblasti rada i zapošljavanja unutar države, te formiranje jedinstvenog tržišta rada i olakšanje razmene roba, kapitala i ljudi predstavljaju samo neke od mera koje BiH mora ispuniti na putu za Evropsku uniju. Stalni pritisak od EU, jeste i da se uspostavi Ekonomsko - socijalni savet na nivou države, za koji je potreban politički dogovor. Nema evidencije o ponudi tržišta rada i potražnji poslodavacaJedan od uslova je i uspostavljanje dijaloga između poslodavaca, sindikata i vlada, kako bi se definisali standardi, po uzoru na uspostavljeni socijalni dijalog između članica zemalja EU. U Izveštaju o napretku BiH na putu za EU, iz Brisela stalno upozoravaju da su najveći problemi koordinacija između velikog broja institucija i zapošljavanja, sa državnog i entitetskog nivoa. Međutim, dogovor o formiranju Ekonomskog – socijalnog saveta se ne može uspostaviti, jer ne postoje kriteriji za članstvo socijalnih partnera, kao i nepriznavanje sidikata na državnom nivou. Direktor Asocijacije poslodavaca BiH Alija Remzo Bakšić navodi da je najveći problem što u BiH ne postoji jedinstven ekonomski prostor.
- Evropa od nas traži slobodno kretanje roba, kapitala i ljudi, a to je kod nas jako otežano, jer u oba entiteta postoje različiti Zakoni koji regulišu prava radnika, načine obračuna plata, doprinosa itd. Iako postoje stubovi tržišta rada, a to su Zavodi za zapošljavanje, poslodavci, radnici koji traže posao i obrazovne institucije koje treba da ponude ono što je potrebno tržištu rada, ne postoji njihova uzajama povezanost. Taj sistem nije funkcionalan, jer nema evidencije šta trebaju poslodavci, a šta se nudi tržište rada – ističe Bakšić. On pojašnjava da danas postoji hiperprodukciju kadrova za rad u administraciji, a da državi nedostaje kadar za rad u privredi. Imamo visoku stopu nezaposlenosti i treba nam politika koja će pokrenuti razvoj investicija i otvaranja radnih mesta. Kod nas se uglavnom vodi politika i usvajaju se budžeti koji su više socijalni nego razvojni – ističe Bakšić. Prema statističkim podacima u BiH trenutno je nezaposleno oko 540 hiljada osoba. Iz EU upozoravaju da polovina ukupnog broja stanovništva spada u socijalnu kategoriju, a jedna četvrtina je na rubu siromaštva. Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da je najveći strah radnika u RS ostajanja bez posla i sve teža mogućnost za novim zapošljavanjem, jer im neuređeno tržište rada postaje omča oko vrata. - Najveći strah je nedobijanja plata i neuplaćivanje doprinosa, uprkos evidentiranom blagom poboljšanju po tom pitanju – ističe Mišićeva. Međutim, osnovni uzrozi nastale strukturalne neravnoteže na tržištu rada u BiH su promene u ekonomskoj strukturi, koje su izazvane prelaskom na tržišnu ekonomiju, privatizacijom i pojavom malih i srednjih preduzeća. Tržište rada nije bilo spremno za promene, a strukturu neravnoteže su dodatno podstakli ratno nasleđe, nerešeni politički odnosi i nedovoljna haronizacija propisa koji regulišu ovu oblast.
STRUKTURALNI DIJALOG
Strukturalni dijalog, na kojem insistira EU, počeo se realizovati na entitetskom nivou, ali na državnom nema pomaka. Još uvek se kreira ambijent za osnivanje Ekonomsko – socijalnos saveza, koji će obezbediti bolju koordinaciju između poslodavaca i sindikata. Trebalo bi i da doprinese većem investiranju kao i slobodi izvoza roba, ali i da obezbedi izbalansiranu razmenu roba i usluga.

9. maj 2012.

Radnicima „Telekoma” 200 evra po godini staža
Sadašnji i bivši radnici za 20 godina radnog staža dobiće oko četiri hiljade evra za akcije
Izvor> Politika
Dok građani uveliko očekuju podelu besplatnih akcija „Telekoma Srbija”, odnosno po 70 evra, koliko bi trebalo da dobiju njihovom prodajom, malo se priča o tome da će i radnici ovog preduzeća takođe dobiti vlasničke papire svoje firme.Zaposlenima i bivšim zaposlenima „Telekoma” pripašće, ukupno 6,94 odsto akcija ove telekomunikacione kompanije, odnosno, kako procenjuju u sindikatu „Telekoma Srbija”, 88 akcija po godini staža. Kako se došlo do tog broja i o kojoj sumi novca je zapravo reč?Najpre je odlukom Vlade Srbije određeno da „Telekom” ima ukupno milijardu akcija i da je njihova vrednost po 2,27 evra. Odlučeno je i da građanima pripadne 15 odsto akcija, a zaposlenima i bivšim zaposlenima 6,94 odsto. To znači da je radnicima pripalo 69.400.000 akcija, odnosno 157.538.000 evra. A kako je takođe propisano da radnici dobiju po 200 evra po godini staža, odnosno akcije u toj vrednosti, eto otkuda 88 akcija po godini staža.

Problemi u kući
Štrajk upozorenja u Baletu SNP
Beta
Dva sindikata zaposlenih u baletu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu najavila su da će u sredu stupiti u jednosatni štrajk upozorenja, kako bi skrenuli pažnju na probleme u toj kući.Samostalni sindikat kulture i Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" saopštili su da je odluka o štrajku doneta nakon razgovora i pokušaja dogovora sa upravom pozorišta.Sindikati zahtevaju izmenu opisa i uslova radnih mesta za direktora, repetitora i ostala umetničko-pomoćna radna mesta u Baletu, usklađivanje rasporeda i uslova rada, kao i poštovanje profesionalnih i radnih prava zaposlenih.Sindikat je zatražio i da Upravni odbor SNP-a preispita odluku o imenovanju Borisa Ladičorbića za vršioca dužnosti direktora baleta i povlačenje odluke upravnika pozorišta o ponovnom angažovanju bivše direktorke baleta Olivere Kovačević Crnjanski na poslovima rukovođenja.Bivša direktorka Baleta SNP Olivera Kovačević Crnjanski podnela je prošlog meseca neopozivu ostavku na funkciju a ranije je izjavila da je to učinila nakon pritiska i optužbi jednog od zaposlenih u Baletu i anonimne preteće SMS poruke.

Austrija vapi za inženjerima
Izvor: Tanjug
Beč -- Austrijska industrija traži ofanzivnije mere privlačenje kvalifikovane radne snage u tu zemlju.Godinu dana je prošlo i od otvaranja tržišta rada u Austriji za građane država koje su 2004. godine pristupile Uniji. Ovu mogućnost je iskoristilo 26.000 osoba odnosno manje od jednog procenta zaposlenih.Generalni sekretar Udruženja industrijalaca Kristof Nojmajer je rekao da su izostale horde pridošlica iz istočno evropskih zemalja," koji bi uzeli radna mesta Austrijancima". On je podsetio da je upravo to sugerisano od strane opozicionih političara i predstavnika radnika pre godinu dana.
Nojmajer je ukazao da se isti bilans povlači i kada je reč o Crveno belo crvenoj karti uvedenoj od jula 2011. godine za državljane takozvanih trećih zemalja.On je podvukao da je tama deficita radne snage još aktuelna ocenivši "da Austrija treba da sledi ofanzivnu polititku privlačenja radne snage kako bi u Austriju došle osobe koje su potrebne našim preduzećima".U skladu sa tim u ministarstvu unutrašnjih poslova se razvija takozvani "Paket dobrodošlice" ("Welcome Package"), kojim novim pridošlicama treba da se pruže informacije i pomoć pri pronalaženju obdaništa, mesta u školama kao i ophodjenju sa vlastima.Prema oficijalnim podacima za devet meseci od uvođenja "Crveno bele crvene karte" pozitivno je rešeno 1.184 zahteva, dok je odbijeno njih 287.Među pozitivno rešenim zahtevima našlo se 302 menadžera, 225 informatičara, 152 sportista, zatim ostalih tehničara 142.Na prvih šest mesta zemalja porekla iz kojih su došle ove nove pridošlice nalazi se isključivo istočno evropske zemlje, uz izuzetak SAD koje su se našle na trećem mestu sa 120 osoba koje su došle u Austriju. Iz jugoistočne ili istočne Evrope uključujući i Rusiju, došlo je 508 osoba .Iz Turske je pristiglo samo 48 osoba, što je manje od brojke onih koji su došli iz Indije, Kanade ili Kine.

8. maj 2012.

Premijer Crne Gore razgovarao s rukovodstvom sindikata o ekonomskoj situaciji
Ima razloga za optimizam
Izvor> Danas
Podgorica - Crnogorski premijer Igor Lukšić smatra da u Crnoj Gori ima razloga da se sa optimizmom gleda na budućnost, iako to na prvi pogled ne izgleda tako. Dosadašnja stopa ekonomskog rasta koja iznosi 2,5 odsto je u stvari kompenzacija za izgubljeni rast ekonomije nastao zbog ekonomske krize, a prioritet je vraćanje na ekonomski rast koji je bio pre izbijanja krize 2009. godine.- U Vladi ćemo biti zadovoljni tek kada zabeležimo stopu rasta od četiri do pet odsto i kada zaposlenost u državi bude veća od 60 odsto od ukupno radno sposobnog stanovništva jer se ista sada kreće od 45 do 50 odsto, kazao je Lukšić na sastanku organizovanom u Savezu sindikata Crne Gore koji je održan na zahtev sindikata, a povod je teška materijalna situacija u Crnoj Gori. Sa premijerom, sastanku Glavnog odbora SS CG na čelu sa generalnim sekretarom Zoranom Masončićem prisusvovali su i resorni ministri finasija, ekonomije, zdravlja i socijalnog staranja. Sindikalci su izneli poznate stavove o propadanju preduzeća, lošim privatizacijama, nepoštovanju pojednih zakona iz oblasti rada i sličnog.Komentarišući stavove predstavnika sindikata, premijer je kazao da Crna Gora u vreme krize prolazi na najrealniji mogući način, te da ukupnom situacijom nije zadovoljan, mada je zabeležen napredak u svim oblastima, pa i u domenu medija.On je podsetio da uprkos nezaposlenosti građani Crne Gore izbjegavaju sezonske poslove u turizmu i poljoprivredi, pa godinama te poslove obavljaju sezonci iz Srbije, BIH i drugih zemalja.Generalni sekretar SSCG Zoran Masoničić je u svom uvodnom izlaganju rekao da je sastanak s premijerom iniciran kako bi se sprečio dalji pad nacionalne ekonomije, zatvaranje preduzeća, otpuštanje radnika, a samim tim i pad standarda što dovodi do nezadovoljstva građana. Situaciju, kako je kazao Masoničić, smatraju i alarmantnom jer u Crnoj Gori 170 hiljada ljudi živi na granici siromaštva, pa tako velika grupa ljudi nema sredstava ni za golo preživljavanje dok na drugoj strani postoji mali broj onih koji ne osećaju pad standarda.Ispred zgrade Saveza sindikata uoči sastanka, premijera i ministra sačekala je grupa aktivista MANS-a s transparentom - „Još sedam dana“ - i „Odlazi“ podsećajući na zahtev MANS i Unije slobodnih sindikata saopšten na nedavnom protestu da premijer treba da podnese ostavku do 15. maja.

Slovenačka vojska tuži državu zbog regresa
Autor: Agencija BETA
Regres bi morao biti isplaćen sa aprilskom platom u visini od 692 evra, a njegovo neisplaćivanje predstavlja kršenje kolektivnog ugovora, smatra sindikat
LJUBLJANA - Sindikat Vojske Slovenije uložio je radnom sudu i socijalnom sudu tužbu protiv vlade zbog neisplaćenog regresa za godišnji odmor pripadnicima vojske.Regres bi morao biti isplaćen sa aprilskom platom u visini od 692 evra, a njegovo neisplaćivanje predstavlja kršenje kolektivnog ugovora, smatra sindikat. Sindikat se poziva na pravno mišljenje Rajka Pirnata, koji smatra da vlada sa svojom odlukom ne može jednostrano menjati kolektivni ugovor za javni sektor.I sindikat slovenačke policije je poslao opomenu pred tužbu premijeru Janezu Janši, ministru za javnu upravu i pravosuđe Senku Plinčiču i ministru unutrašnjih poslova Vinku Gorenaku zbog neisplaćenog regresa."Ako i dalje budete postupali samovoljno i jednostrano i ne budete ispunili naša legitimna i već ugrožena prava pozivamo celu vladu da odmah i bezuslovno podnese ostavku, jer vlada koja svesno krši pozitivno zakonodavstvo i postignute dogovore prema našem uverenju nije primerena za vođenje ove države", napisao je u opomeni vladi predsednik sindikata policije Radivoj Urošević.

7. maj 2012.

Radnici "Neobusa" bez plate već sedam meseci
Izvor>021
Radnici novosadskog "Neobusa" štrajkuju već dve nedelje jer plate nisu dobili već sedam meseci, a početak socijalnog dijaloga u nekadašnjem gigantu se ni ne nazire.Predsednik sindikata u ovom preduzeću Milan Šuštum navodi za Dnevnik da gazda zaposlenima duguje zarade od oktobra 20011. godine.Većinski vlasnik Saudijac Ali Magrabi Mohamedali, koji se u domovini bavi hadži prevozom, u voznom parku svoje kompanije ima preko 2.000 autobusa. Dobar deo vozila kupljen je baš u "Autokaroseriji", sadašnjem "Neobusu".Fabrika autobusa je privatizavana na aukciji 2004. godine i posle vlasničke transformacije ispručila je više desetina autobusa za novog vlasnika. Inače, "Neobus" je 2006. godine potpisao Ugovor o strateškoj saradnji sa švedskim Volvom zahvaljujući kojem je postao zvanični karoserista za jugoistočnu Evropu.

Estradni umetnici dobili poseban kolektivni ugovor
Izvor>Beta
Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvodjača Srbije saopštio je u petak da je sa Unijom poslodavaca Srbije zaključio Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvodjača u ugostiteljstvu."U toku donošenje pratećih akata za neposredno sprovodjenje tog granskog ugovora, sklopljenog 25. aprila, koji se primenjuje na poslodavce koji angažuju izvodjače u estradno-muzičkim programima u ugostiteljskim objektima na čitavoj teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju.Sastavni deo ugovora je tipski Ugovor o izvodjačkom radu (delu) i Pravilnik o angažovanju inostranih izvodjača na osnovu opštih kriterijuma i uslova.

Hercegovina ostala bez industrije
Izvor> Novosti
Privredu istočne Hercegovine iz dana u dan pogađa sve veća kriza. Od velikih preduzeća radi još samo Iindustrija alata u Trebinju sa 800 zaposlenih
TREBINJE - U istočnoj Hercegovini privrede je sve manje, pa tamošnji radnici imaju razloga da svakodnevno ističu svoju obespravljenost i težak položaj. Sve ih je više bez osnovnih, elementarnih uslova za život, tvrdi čelni čovek Saveza sindikata RS u toj regiji Dragan Simović.- Od velikih preduzeća ostala je još samo Industrija alata u Trebinju sa 800 zaposlenih. Druga preduzeća apsolutno ništa ne rade. Uništena su i više ne postoje. Verovatno će zadesiti velike probleme i ljudi koji primaju plate iz budžeta RS i opština, kao i javnih fondova - kategoričan je Simović.Po njemu, poseban problem je u maloj ugostiteljsko-trgovačkoj privredi u kojoj, pored svetlih primera, ima i onih gde se ”radnici tretiraju poput robova”.I iz Industrije alata, najvećeg prerađivačkog preduzeća u Trebinju, svojevremeno su tražili pomoć države. Posle prevazilaženja krize metalskog sektora i stabilizacije proizvodnje, pojavila se nova kriza, ona u odnosu između njenog većinskog vlasnika i Vlade RS, a po pitanju preuzetih i ispunjenih obaveza iz ugovora o privatizaciji.
STEČAJ U ”AGROKOPU”
Zbog više meseci bez plata i drugih zakonom zagarantovanih primanja, radnici ”Agrokopa” su bili primorani na česte obustave rada, štrajkove, blokade puteva pa i druge načine sindikalne borbe. - Poslednje vesti donose nadu da će se ”slučaj ”Agrokopa”,kojem je bila pripremljena najcrnja sudbina (da se raskomada firma i podele vinogradi, a zaposleni pošalju na lokalni Biro za zapošljavanje) u nekoliko narednih dana povoljno rešiti. Najverovatnije će se okončati priča o uvođenju stečaja, a mi ćemo, sa novim vlasnikom, nastaviti da radimo. Prethodiće potpisivanje novih ugovora sa radnicima koji će ostati na svojim radnim mestima - veli Fržović.
Dogovor i aneks na postojeći ugovor doneli su i dosta razloga za optimizam trebinjskih alatničara. U međuvremenu, novu neizvesnost, kako tvrdi Boško Pikula, prvi čovek jednog od dva sindikata u IAT, donelo je ”otezanje Vlade da ispuni svoj deo preuzetih obaveza”.- Sa strane većinskog vlasnika ispoštovana je većina zaključaka, međutim, Vlada nije ispoštovala svoje obaveze. Pre svega, nije nam dodelima obećani kredit od pet miliona maraka, što je trebalo da stigne do 30. marta - dodaje Pikula. - Nije nam ni povezan radni staž, a opterećuju nas i male plate, nedostaju nam obrtna sredstva za obezbeđivanje repromaterijala.U poslednje vreme najviše prašine se diglo oko trebinjskog ”Agrokopa”. Kako bi skrenula pažnju na događaje u tom najvećem vinogorju u Srpskoj, grupa radnika nedavno je postavila veliki krst ispred njegove upravne zgrade i ispisala više grafita. Neki od njih su počeli da primaju i saučešće ”ožalošćeni što će kriminalna i pogrešna privatizacija, kroz stečaj, po svemu sudeći još jedno trebinjsko preduzeće - sahraniti”.- Mnogi u gradu znaju šta se ovde radi, ali sa tim su se, izgleda, pomirili. Gde ćemo raditi kad se ugase sve firme u Trebinju - upitao se Goran Fržović, predsednik sindikata ”Agrokopa”, čiji zaposleni nastoje da spreče uvođenje stečaja, pružajući šansu investitorima iz Švajcarske.- Bilo je propusta u radu menadžmenta, ali ne i milionskih pronevera - kaže Dušan Kozić, manjinski akcionar.Na licu mesta smo se uverili da ”Agrokop” još nije ugašen. Postoji nada da se sačuva od potpunog kraha.

4. maj 2012.

Srednji sloj ima platu 40.000 RSD
Izvor: Novosti
Beograd -- Na kraju meseca platu od najmanje 1.000 evra podigne svega 30.000 građana Srbije, dok sa manje od 200 evra mesečno tavori više od dva miliona ljudi. Lagodni život u Srbiji vodi svega 0,5 odsto građana, dok više od trećine odraslih nema ni prosečnu republičku zaradu.Na listi onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem nalazi se čak 2.173.933 imena. Među njima su najstariji, koji ne dobacuju ni do prosečnih iznosa penzija, ali i radnici koji ne primaju nikakvu platu ili dobijaju minimalac, nezaposleni, socijalno najugroženiji... S druge strane, spisak bogataša je veoma kratak, i na njega se ulazi samo po jednom osnovu - plati koja premašuje 158.199 dinara. U Poreskoj upravi kažu da je takvih 20.000, dok se preostalih 10.000 nalazi negde između ovih, za većinu nedostižnih, plata od preko 1.000 evra.“Prosečni pripadnici više srednje klase su stručnjaci, fakultetski obrazovani, obično lekari, inženjeri, niži menadžeri... Mogu sebi da priušte konforniji život, da voze solidan automobil, idu na letovanja i zimovanja, da imaju i budžet za kulturne događaje. Niža srednja klasa može sve to isto samo ređe i skromnije. Plata im je oko 40.000, automobil je stariji od pet godina, a letuju u predsezoni, ali ne u hotelima” , navodi sociology Vladimir Vuletić.
Najveće klasne razlike su u državama Latinske Amerike, u SAD i Rusiji. Društveni slojevi su najmanje razuđeni u skandinavskim zemljama. Srbija je negde na sredini.konomista Miroslav Zdravković smatra da je broj bogataša bar dva puta veći od zvanične statistike, jer mnogi kriju svoja astronomska primanja, dok, s druge strane, ne sumnja u statistiku koja se tiče siromašnih, jer "niko nema koristi od prikrivanja bede".Skromne ali redovne plate čine se nedostižnima za one koji žive od socijalne pomoći. A takvih je, potvrđuje Suzana Paunović, pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu, sve više. - Pre nepunu deceniju od državne pomoći živelo je 116.000 građana, a u prvom tromesečju ove godine pomoć je primalo čak 225.000 - kaže ona, i dodaje da je poseban problem to što sve više građana u sistemu socijalne zaštite ostaje godinama umesto da iz njega izađe čim kriza prođe. Zdravković podseća da su 1981. dobijana naređenja da preduzeća primaju više radnika nego što je bilo potrebno, pa je već tada bilo pola miliona viška radne snage.“Sankcije i krize uticale su na to da je već 2000. višak među zaposlenima bio 1,6 miliona ljudi, pa smo i danas, posle mnogobrojnih otpuštanja, u situaciji da 900.000 radnika efikasno radi, a 800.000 je čist višak.” I u Republičkom zavodu za statistiku ukazuju na nepovoljne trendove, pa je prema rezultatima Ankete o radnoj snazi u Srbiji tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni mesecima odrađivao puno radno vreme, ali kući nije donosio ni dinara. U sindikatima, pak, strahuju da je i ovaj broj mnogo veći od zvaničnog. Prema rečima Zorana Ristića, iz UGS "Nezavisnost", neplaćeni rad je najprisutniji u trgovini, turizmu, ugostiteljstvu i građevini.A da ni kraj radnog veka ne donosi sigurnost, vidi se i po podacima Republičkog fonda PIO, jer u Srbiji čak 989.736 penzionera prima manje od 22.000 dinara mesečno. “Najviše ih je među bivšim činovnicima, zaposlenima u javnim preduzećima i upravi, pa je od ukupnog broja ovih penzionera (1.360.161), čak 736.487 s primanjima nižim od 200 evra. Još tanje čekove prima i 217.059 poljoprivrednika, 35.000 bivših preduzetnika i 1.190 vojnih lica” , kažu u PIO fondu

3.maj 2012.

Vratimo dostojanstvo profesiji
Izvor>Beta
Sindikat novinara Srbije ukazao je u četvrtak, na Svetski dan slobode medija, 3. maj, da su mediji u Srbiji pod direktnom kontrolom centara ekonomske i političke moći."Umesto da štite javni interes, mnogi medije koriste radi ostvarivanja što povoljnijeg rejtinga i izbornog rezultata političara, ali i za lično bogaćenje pojedinaca", navodi se u saopštenju.Sindikat je ukazao da, prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, javnosti nisu poznati pravi vlasnici više od polovine od 30 najznačajnijih medija u Srbiji zbog čega se postavlja pitanje na kakvo su objavljivanje istinitih i objektivnih informacija spremni mediji, koji kao najveću tajnu kriju ime svog gazde."Upravo u tim medijima, ne postoji garancija za primenu osnovnih pravila novinarstva, jer ne postoje sindikalne organizacije koje treba da garantuju medjunarodne standarde naše profesije. Ne samo da 'nepoznati vlasnici' ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, već sprečavaju objavljivanje informacija o protestima medijskih radnika", piše u saopštenju.Sindikat novinara Srbije pozvao je buduću vladu Srbije da odmah razmotri izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji koji je septembra prošle godine pripremio Savet za borbu protiv korupcije, a da budući parlament na prvoj sednici usvoji zakon o trnsparentosti vlasništva.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije
Izgubićemo 50.000 radnih mesta!
Izvor>Alo
Zajedničkim proglasom predstavnika vlade, sindikata i poslodavaca, na Međunarodni dan rada 2001. godine, osnovan je prvi socijalno-ekonomski savet Srbije u cilju poboljšanja položaja zaposlenih i poslodavaca. Jedanaest godina kasnije, niko od njih nije imao razloga za prvomajsko slavlje, ističe u intervjuu za „Alo!“ Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući SES-a.
- Uzimajući u obzir da raste broj ugašenih firmi i da je svakim danom sve više nezaposlenih, dok i neki koji rade ne primaju platu, jasno je da u Srbiji više nema smisla slaviti 1. maj kao praznik rada.
- Kada će trend rasta nezaposlenosti biti zaustavljen?
- Gašenje radnih mesta će biti zaustavljeno kad se privredi dozvoli da ima dalji rast. Preduslov za to je popravljanje privrednog ambijenta, podizanje efikasnosti državne uprave i reformisanje sudstva. Ako se poslodavcima ne omogući dalji razvoj, onda neće ni imati potrebu za novom radnom snagom.
- Šta konkretno treba preduzeti da bi se pokrenula privreda?
- Neophodno je pre svega smanjiti fiskalna i parafiskalna opterećenja kako bi privreda mogla da reinvestira deo dobiti u budućnost, a ne da sve potroši na plate i dadžbine. Jeste da imamo mali porez na profit, ali do njega ne možemo da dođemo jer nam ga država uzme kroz više od 300 neporeskih nameta. Njihov broj raste iz godine u godinu, pa ako je to način na koji političari pomažu osnivanje malih i srednjih preduzeća, onda ne treba ni da nam pomažu.
- Šta poslodavci i zaposleni treba da očekuju do kraja godine, uzimajući u obzir prognozu privrednog rasta od 0,5 odsto?
- Predstoji nam „bitka“ između onih koji će biti novozaposleni u novim firmama najavljenih investitora i onih koji će ostati bez posla u već postojećim firmama. Ako nova vlada ne smanji državna zahvatanja, veliki broj poslodavaca će posao prebaciti u sivu ekonomiju. Teško je reći koliko će radnih mesta time zvanično biti ugašeno, ali procena je da će samo zbog povećanja minimalnih plata od 13 odsto koje nije praćeno povećanjem proizvodnje biti izgubljeno do 50.000 radnih mesta. Teško da će nove strane firme zaposliti toliko radnika.
- Prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarade ne vreme. Da li je to posledica nesavesnosti poslodavaca?
- U Srbiji je trenutno više od 50.000 firmi u blokadi ili pred stečajem, zbog čega su prestali da izmiruju obaveze i prema radnicima. Međutim, sigurno ima i onih zaista neodgovornih poslodavaca koji vide da ih država zbog toga ne juri niti im preti sankcijama pa to koriste.
- Ko su ti nesavesni poslodavci?
- Jasno je da vlasnici privatnih firmi, osim izuzetaka, nemaju uticaj i zaštitu od države da bi mogli neodgovorno da se ponašaju. Tako da su uglavnom javna preduzeća, gubitaši sa velikim brojem zaposlenih, ta koja su nesavesna i ne plaćaju obeze prema radnicima, a država im to dozvoljava radi socijalnog mira. Prema procenama, takve firme duguju budžetu od sedam do 10 miliona evra, što je skoro trećina našeg BDP-a.
Posla samo u vladi
- Koliko su realna izborna obećanja stranaka o otvaranju novih radna mesta i prilivu stranih investicija?
- Očekivao sam da će u kampanji biti manje takvog populizma, a da će se stranke okrenuti poboljšanju privrednog ambijenta. Međutim, zahteve privrede kao što su plaćanje PDV-a po naplati, kao i limitiranje perioda plaćanja obaveza je usvojila samo jedna stranka. Ako sve ostane na obećanjima, bez promene poslovnog ambijenta, onda nema govora o otvaranju novih radnih mesta i privlačenju investicija, osim ako ne misle da ta nova radna mesta otvaraju u vladi.

2. maj 2012.

Nemački metalski sindikat pozvao članove na štrajk
Izvor>Beta
- Sindikat nemačkih metalskih radnika IG Metal pozvao je u sredu hiljade svojih članova da stupe u dvodnevni štrajk, zahtevajući bolje plate.Sindikat IG Metal saopštio je da je oko 800 radnika u automobilskoj fabrici Dajmler AG u Diseldorfu počelo jutros štrajk, a da se očekuje da će drugi slediti njihov primer.Portparol sindikata Ingrid Gir rekla je da će štrajk da se nastavi i sutra.

1. maj 2012.

Sindikati i Ministarstvo zdravlja još nisu počeli pregovore
Zdravstvo ušlo u treću nedelju štrajka
Autor: K. Ž.

Beograd - Zdravstvo je u ušlo u treću nedelju štrajka, a „dobra volja“ za nastavak pregovora, koju iskazuju i sindikati i Ministarstvo zdravlja, ostaje „mrtvo slovo na papiru“, jer jedini kontakt koji dve suprotstavljene strane ostvaruju jeste prepiska putem medija.

.Oglasite se na www.danas.rs

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Dragan Cvetić kaže za Danas da je u našem listu pročitao da ministar zdravlja Zoran Stanković želi nastavak razgovora sa sindikatima, ali da se on nikome od sindikalaca nije konkretno obratio.

- U Srbiji štrajkuje više od 100 ustanova članova našeg i Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti „Nezavisnost“. Da štrajkuje i 100 lekara, to bi bio signal Ministarstvu da reaguje, međutim, ono je „autistično“. Uredba o korektivnom koeficijentu je stvar Vlade, koja ju je donela i može i da je izmeni i zbog toga smo poslali otvoreno pismo ministru, ali i premijeru Mirku Cvetkoviću i predsednici Skupštine Slavici Đukić Dejanović. Do sada nam niko nije odgovorio - kaže Cvetić, dodajući da će se štrajk nastaviti do daljeg, odnosno sve dok Vlada ne ukine ili odloži primenu Uredbe o korektivnom koeficijentu, po kojoj se, kako sindikati tvrde, osnovna plata zaposlenih u zdravstvu smanjuje za 10 odsto. .

30. april 2012.

Љубисав Орбовић: Радници су сити празних џепова
Izvor>Pravda
БЕОГРАД – Међународни празник рада 1. мај Србија дочекује као земља са највећом стопом незапослености у Европи, фабрике су уништене и затворене, а радници су сити празних обећања и још празнијих џепова. Ипак, уместо протеста, гледаћемо уранке и прославе на излетиштима широм Србије, каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, у интервјуу за „Правду“.- Када гледам предизборне спотове странака и председничких кандидата који се последњих месец и по дана бесомучно „врте“, морам признати да ту Србију благостања и просперитета не препознајем. Појављују се неке модерне фабрике, стиче се утисак да је запослено ко зна колико људи, а реалност је потпуно другачија. Србија се налази у једном изузетно тешком тренутку, не знамо шта су нам приоритети, реални сектор није развијен и перспективе заправо нема. Путујем по целој Србији и виђам свакодневно градове који нестају, велико је сиромаштво и у Београду који се једини до сада нешто мало кад је то у питању разликовао од остатка Србије, а стопа незапослености у држави је 30 одсто, можда и највећа у Европи – каже Орбовић.

Tri različita skupa zakazana u prestonici Francuske za 1. maj
Sarkozi se izvinio radnicima
Izvor: Danas
Pariz - Zbog drugog kruga predsedničkih izbora zakazanom za nedelju 6. maj, u Parizu će 1. maja biti organizovana tri različita skupa. Tradicionalnoj prvomajskoj povorci sindikata pridružiće se čelnici levice, pre svega Socijalističke partije (PS) i Fronta levice (FG). Povorku će uz sindikalne zvaničnike predvoditi Fransoa Oland, kandidat PS za predsednika države, i Žan-Lik Melanšon (FG), koji je pozvao svoje pristalice da glasaju za Olanda u drugom krugu. Kandidat socijalista može da računa i na glasove birača tri kandidata levice iz prvog kruga, što znači ukupno na 43,76 odsto glasača. I ultradesničarski Nacionalni front (FN) Marine Le Pen, koja je u prvom krugu predsedničkih izbora dobila 17,9 odsto glasova, slaviće u utorak, ali ne Praznik rada, već Dan Jovanke Orleanke, tako što će održati skup ispred spomenika nacionalnoj heroini u centru Pariza. Najzad, aktuelni predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji se kao kandidat Ujedinjenog narodnog pokreta (UMP) bori za drugi mandat i koji je osvojio 27,18 odsto glasova u prvom krugu izbora, okupiće 1. maja svoje pristalice.Upitan nije li Prvi maj jedinstven praznik svih zaposlenih, šef države je odgovorio da „on okuplja prave radnike“, ističući da su to „oni koji rade ćuteći, ne tražeći ništa posebno za svoj rad“. On se kasnije kasnije izvinio gostujući u TV emisiji „Reči i dela“, rekavši da se „pogrešno izrazio“ upotrebivši termin „pravi radnici“. Primetno je da Sarkozi, koji je u velikom zaostatku za Olandom, pokušava da pridobije što više glasača Marine Le Pen, insistirajući na temama bliskim njenog stranci, kao što su kontrola granica, sprečavanje imigracija, dodatno oporezivanje proizvoda iz država van EU koje ograničavaju uvoz iz članica Unije. Kandidat UMP se takođe protivi predlogu Olanda o davanju prava glasa na lokalnim izborima imigrantima koji dolaze iz zemalja koje izvan EU, a koji u Francuskoj borave tri ili pet godina, te predloženom uvođenju „pretpostavke nužne odbrane“ za policajca koji ubije na dužnosti. Ipak, on je naglasio da njegova stranka UMP „neće direktno, već od slučaja do slučaja sarađivati sa FN na junskim izborima“.Svestan da nema šta da izgubi, Sarkozi ide u sukobe sa Olandom, koji nastupa obazrivije jer ne želi ništa da izgubi. Kandidat socijalista je u emisiji „Reči i dela“ u više navrata izbegao odgovor na pitanje „da li on lično smatra da u Francuskoj ima suviše imigranata“, a kada je „sateran u ćošak“, ocenio je da „nije na predsedniku države da govori o svojim ličnim osećanjima, već da deluje“, kao i da „svi imigranti sa važećim dokumentima ostaju u zemlji ako budem izabran, ali oni bez odobrenog boravka biće vraćeni odakle su došli“.Stiče se utisak da ustupci Sarkozija pristalicama FN donose više štete nego koristi kandidatu UMP, imajući u vidu podatak da se Fransoa Bajru, kandidat Modema, stranke centra, koji je u prvom krugu izbora osvojio 9,13 odsto glasova, kao i njegovi birači, sve više okreću Olandu. Pojedini analitičari takođe ocenjuju da takvi potezi Sarkozija nanose štetu i Francuskoj, budući da jača politički uticaj ultradesnice.
Raspoloženje birača
Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Oland dobiti između 54 i 55 odsto glasova i gotovo je izvesno da TV duel dvojice kandidata, zakazan za četvrtak, neće značajnije izmeniti raspoloženje glasača.

29. april 2012.

Članovi najvećih španskih sindikata UGT i ČOO protestovali su protiv nedavno najavljenih mera štednje u sektorima obrazovanja i zdravstva.
Izvor: Smedia
"Rezovi u zdravstvu i obrazovanju su nešto što naša radnička klasa ne može da podnese". Bez toga, šta nam ostaje?", istakao je jedan službenik državnog sektora, dok je jedan drugi rekao da su pritisci nepodnošljivi. Na transparentima koje su isticali pisalo je "Rezovi u zdravstvu su zločin", "Pobunite se narodi Evrope" i "NE". Španija je usvojila plan štednje za sektore obrazovanja i zdravstva i nada se godišnjoj uštedi od 10 milijardi evra. Španija treba za 12 meseci da smanji svoj deficit s 8,51 odsto na 5,3 odsto BDP-a i najavila je najstroži proračun u istoriji.

28. april 2012.

"Slovenački radnik je iscrpljen"
Izvor: business.hr
Ljubljana -- Ukoliko slovenački parlament prihvati predlog vlade o promeni Zakona o praznicima, 2. maj, kao i 2. Januar postaće radni dani.Na taj način, kako je predvidela vlada Janže Janše, trebalo bi da se poveća nacionalni proizvod koji se smanjio u poslednje tri godine.Slovenački sindikati odbijaju predloženo ukidanje plaćenih neradnih dana tvrdeći da je slovenački radnik iscrpljen i da se ne odmara više od njegovih kolega u drugim državama Evropske unije, kako to možda misli vlada i njeni "neoliberalni" ekonomski savetnici.“Predlog vlade je veliki promašaj jer treba poznavati uslove u kojima deluje slovensko radništvo. Oni su teški i narušavaju zdravlje. 12.000.000 prekovremenih sati rada godišnje, od čega im se velik deo ne plati. Skoro 30 odsto Slovenaca nedeljno radi i do 70 sati, po tome spadamo u evropski vrh ", rekao je predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije (ZSSS) Dušan Semolič koji tvrdi da je u Sloveniji broj praznika godišnje uporediv sa državama Evropske unije, ali da Slovenci imaju manje prava na godišnji odmor nego što je to u razvijenim zapadnim članicama.S druge strane, mediji koji su ideološki bliži sadašnjoj vladi desnog centra i njenim merama štednje radi stabilizacije javnih finansija i povećanja ekonomske konkurentnosti tvrde da su sindikalni lideri neodmereni u svojim kritikama vlade jer nisu svesni realnosti.Poslovni list "Finance" tako tvrdi da je dosadašnje dvodnevno praznovanje prvog maja bio pravi praznik za "crvenu buržoaziju". Reč je o tome da su mnogi u Sloveniji praktikovali da spajaju odmor antifašističke Osvobodilne fronte 27. aprila sa dva neradna dana za praznik rada 1. maj.Ljubljansko "Delo" tvrdi da su zbog skraćivanja prvomajskih neradnih dana zabrinuti slovenački turoperateri i turističke agencije jer su već ove godine zabeležili manji promet i zanimanje za turističke pakete na prelazu iz aprila u maj, iako će novi zakon o praznicima imati stvarni učinak tek za Novu godinu.

CG: Borba protiv sive ekonomije
Izvor: Novosti
Mogu li vladine mere da u narednim mesecima svedu na minimum sivu ekonomiju i rad na crno. I poslodavci i sindikati traže mnogo bolju kontrolu
PODGORICA - Može li u narednim mesecima slika prodaje cigareta po ulicama, ali i točenje goriva u nelegalnim objektima (kažu da od kada rastu cene, ponovo se po privatnim kućama može utočiti u bidon ili flašu i po ceni koja je i 20 do 30 centi niža od zvanične), postati prošlost?
Pitanje je i da li će zbog pojačane kontrole biti obavezno izdavanje fiskalnih računa, te zakonito zapošljavanje radnika. Ako bude koordinirane akcije, kažu nadležni, stari problem - siva ekonomija - smanjila bi se. Pravila koja bi doprinela smanjenju sive ekonomije već postoje. Sledi realizacija, koja podrazumeva veći nadzor, odnosno postavljanje sistema za praćenje kretanja naftnih derivata. Osim toga, u planu je i štampanje novih akciznih markica, kako bi se izbeglo eventualno falsifikovanje. Jedna od mera je i uspostavljanje reda na tržištu rada, ali i veća kontrola fizičkih i pravnih lica, koja, naročito tokom sezone, rade mnoge poslove bez ikakve dozvole za rad. U Uniji poslodavaca pozdravljaju nove mere, ali, kažu, fokus treba staviti upravo na četvrtu - na legalno poslovanje svih.
- Akcenat mora biti na onima koji delatnost obavljaju van zakona, koji su neregistrovani. Upravo u tom segmentu se stvara nelojalna konkurencija, zbog koje se odlivaju značajna sredstva iz budžeta. Zato je naše prvo reagovanje na Vladine mere pozitivno, ali moram istaći da ne sme opet biti po onoj staroj - hajde vi ste registrovani, pa vas je lakše pronaći, kontrolisati, a ove koji rade na crno teško je naći. Zato se mora uspostaviti sinhronizovana akcija nadležnih tokom cele godine - kazao nam je Budimir Raičković, potpredsednik Unije poslodavaca za sektor razvoja i ljudske resurse.
OPOREZIVANjE
KEKOVIĆ je napomenuo da više reda mora biti i u turističkoj privredi. Zvanično, prihod je prošle godine bio 650 miliona, a nezvanično 350 miliona prometovano je kroz sivo tržište. - Iznenađeni smo da u dokumentu nema oko 60.000 izgrađenih stanova koji nemaju vlasnika i koji nisu oporezovani - zaključio je Keković.
U Uniji slobodnih sindikata kažu da su mere dobre, ako Vlada zaista preispita dešavanja na sivom tržištu, ako poništi štetne privatizacije i racionalizuje troškove.- U merama nema stavke kojom se predviđa uvođenje poreza na bogatstvo, ukidanje monopolskog položaja nekoliko firmi, kako građani ne bi plaćali visoke račune. Mi smo tražili uvođenje poreza na ekstraprofit, jer je činjenica da bankari najbolje profitiraju kroz visoke kamate, protok novca. Zašto svako punjenje rupa u budžetu mora biti na štetu građana - prokomentarisao je Vladine mere za suzbijanje sive ekonomije Srđa Keković, generalni sekretar Unije slobodnih sindikata.Dobro je, kako naglašava Keković, to što je Vlada u mere uvrstila sugestiju sindikata da se uhvati ukoštac sa nelegalnim radom, a podaci Poreske uprave pokazuju, mada sa kraja 2009, da je ukupno zaposlenih 137.000, dok prema evidenciji Monstata ima 174.000 ljudi.- Razlika je u 38.000 radnika, koje niko u Crnoj Gori ne prepoznaje. Na osnovu podatka Poreske uprave može se izvesti računica da je od poreza i doprinosa ubrano te godine 60 miliona evra. Očigledno da je ta činjenica bila na umu i Vladi, pa je uvažila naš predlog kako bi efikasnije uredila taj segment - objasnio je Keković.

27. april 2012.

SARADNJA SINDIKATA KOMUNALACA SUBOTICE I OSIJEKA

Danas je u Savezu samostalnih sindikata grada Subotica održana promocija Protokola o saradnji Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Subotice i Samostalnog Sindikata radnika u komunalnim i srodnim djelatnostima Hrvatske, Županijsko povjereništvo SSKH Osječko-baranjske županije potpisanog oktobra prošle godine.
Protokol podrazumeva razmenu iskustava i saradnju na zajedničkim projektima u vezi organizacije i rada Sindikata, privatizacije,standardima i pravilima Evropske unije, socijalnom partnerstvu, zaključivanju kolektivnih ugovora, poboljšanju uslova rada i zaštiti sigurnosti i zdravlja na radu, međunarodnoj solidarnosti u sprovođenju sindikalnih akcija, organizovanje zajedničkih seminara, obezbeđivanje kadrova, saradnju u oblasti sporta i kulture kao i međugradskih susreta Subotice i Osijeka.
Na promociji ce pored domaćina Gradskog odbora Sindikata komunalaca Subotice sa predsednikom Momčilom Petrović i predsednika Saveza samostalnih sindikata Subotice Milana Popovića bili prisutni i predsednik Samostalnog sindikata komunalaca Hrvatske Marko Maslić, dopredsednik Franjo Mandir, tajnik, Radovan Tadej i Davorin Gombanović, poverenik SSKH Osječko-baranjske županije.

Težak je život zaposlenih u Srbiji
Izvor: Danas
Beograd -- Zaposleni u Srbiji imaju najniže plate u regionu, životni standard je znatno opao a 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Stopa nezaposlenosti je visoka, cene proizvoda koje su pod kontrolom države stalno rastu, prosečna plata nije dovoljna kako bi se napunila potrošačka korpa a ukinuta su i brojna radnička prava.Kristijana Bener, član Izvršnog komiteta IG Metal, rekla je da ta sindikalna organizacija podržava priključenje zemalja regiona Evropskoj uniji, jer je ujedinjena Evropa, nakon podela koje su postojale 45 godina, u interesu svih njenih građana. Međutim, ona je istakla da ujedinjena Evropa ne može da postigne svoj cilj ako se sindikati ne izbore za "socijalnu Evropu“ u kojoj radnik ne preživljava, već pristojno živi od svog rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvršiti niz političkih reformi unutar Evropske unije kako bi se ona još više demokratizovala."Jednom rečju tajkuni se u Srbiji sve više bogate dok je narod sve siromašniji. Jedan od dokaza da vlast ne brine dovoljno o radničkom pitanju je taj što se nisu udostojili da pošalju nikog iz resornog ministarstva na ovu konferenciju koja je okupila oko 200 sindikalaca iz regiona", izjavio je Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije na 13. međunarodnoj konferenciji „Ekonomski razvoj, zaposlenost i socijalni dijalog u centralnoj i jugoistočnoj Evropi“. Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji želja za socijalnim dijalogom, ali to istovremeno ne znači da se taj dijalog i ostvaruje na adekvatan način. Zarubica je naglasio da je osnovni problem u tom procesu što se ono što se dogovori na sastancima ne ostvaruje. On navodi da je "socijalni dijalog veoma važan ne samo za radnike već i za državu, ali i za poslodavce. Međutim, umesto toga, vlada i poslodavci ne gledaju na sindikate kao na predstavnike zaposlenih sa kojima bi zarad zajedničkih interesa trebalo plodno da sarađuju. Naprotiv, i jedni i drugi u sindikatima vide kočničare za ostvarivanje nekih sopstvenih planova i ciljeva". "Takođe, poslodavci se ponašaju po nekakvim svojim pravilima, pozivajući se na praksu u razvijenim zemljama, ali takav njihov način rezonovanja je daleko od uobičajenog načina ponašanja njihovih kolega u Evropskoj uniji", naglasio je Zarubica.On je dodao da unapređenje radničkih prava u Srbiji i pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji i dalje ostaju prioritetni zadaci Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Slamka spasa za gigante na samrti
Izvor: Press
Beograd -- Najavljena investicija italijanske Kalearo grupe u nekadašnjeg giganta, nišku Elektronsku industriju (EI Niš), probudila je nadu i drugim bivšim gigantima.Sličan scenario možda može da se desi u još firmi koje su daleko od nekadašnjih rezultata ili čak i ugašene.Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi uz pomoć države ili investitora potpuni oporavak mogli da očekuju i Staklara Paraćin (nedavno je preuzeli Bugari), IMT, RTB Bor, "14. oktobar", Trajal (kupio ga čuveni Kuper tajers. Što se tiče EI Niš, prema oceni gradonačelnika Miloša Simonovića posle susreta sa investitorom Masimom Kaleorom, iz mrtvih će se prvo dići firme EI Komponente i Istraživačko-razvojni centar, koje će Italijani dobiti u dugoročni zakup. Velika očekivanja imaju i sindikati EI, koji veruju da će Italijanima biti interesantne i druge firme iz sastava ovog bivšeg niškog giganta.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić podseća da je država morala da započne proces restrukturiranja, a zatim i proces privatizacije bivših velikih preduzeća. Međutim, uspešno restrukturiranje, a zatim i prodaja, desili su se samo u manjem broju firmi. "Nažalost, većina nekada velikih firmi sada se nalazi u lošoj situaciji. Izgubile su tržišnu poziciju, tehnološki su zastarele i opterećene velikim dugovima. Veliki broj njih biće likvidiran i neće preživeti. Pojedina preduzeća, ipak, imaju šansu", navodi Savić. "Posle 20 godina propadanja dočekali smo trenutak da najzad neko dođe. Očekivali smo Dajtek, Leoni, Juru i Falke, ali su nas svi zaobilazili. Ovo je veliki dan za 180 ljudi, koliko ih sada radi u EI, a žele da pokažu da umeju i mogu da zarade plate. Očekujemo da osim EI Komponenti, Italijanima budu interesantni i Čegar, EI Televizija, '7. oktobar' i EI Metal", kaže Jovan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata EI. Dolazak Italijana značio bi početak realizacije vladinog projekta Tehnis, koji podrazumeva pokretanje proizvodnje u firmama koje imaju . Investitor bi dobio u zakup 100.000 kvadratnih metara sa pratećim objektima i kompletnom infrastrukturom, uz uslov da pokrene proizvodnju i uposli što veći broj radnika. Ekonomisti se slažu da svako preduzeće u koje država ulaže ima perspektivu, poput beogradskog PKB-a, koji je nekada sastavljao kraj s krajem, a danas je uzorna i veoma uspešna firma. Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da bi rešenje moglo da bude trajno državno vlasništvo za kompanije od strateškog značaja, kao u slučaju namenske industrije, ali i "čišćenje" bilansa od dugova. "Ukoliko EI Niš ili Fabrika kablova u Jagodini ne mogu da nađu zainteresovanog investitora, onda država može da ponudi svim radnicima finansijsku pomoć da iskoriste mašine i prostor i započnu sopstveni biznis", predlaže on. Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da država treba da uradi procenu koliko novca sme da potroši na posrnule firme i da li se to isplati. "Postavlja se pitanje šta će se desiti kada država iscrpi fondove iz kojih plaća radnike u tim firmama. Svako preduzeće koje hoće da zakupi mora detaljno da vidi kakve su perspektive prodaje tih proizvoda i koliko treba u njih uložiti", naglašava Kovačević.

Protest zaposlenih u Centru za socijalni rad
Hoće prosečnu platu
Autor: Beta
Oko stotinu zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad protestovalo je juče ispred Skupštine Grada Beograda. Zahtevaju isplatu jedne prosečne zarade u Beogradu za poslove koje su, prema njihovim rečima, obavljali za Gradsku upravu. Član štrajkačkog odbora Sindikata Gradskog centra za socijalni rad „Nezavisnost“ Dragoslav Pantić izjavio je da je taj zahtev štrajkača sporan, a da su gradske vlasti prihvatile većinu ostalih zahteva.„Ovo je 25. dan štrajka. Osnovni zahtevi su izmeštanje iz naše delatnosti rada na subvencijama za preduzeće „Infostan“ i „Elektroprivredu Srbije“ za ljude koji nisu korisnici Gradskog centra za socijalni rad, za građanstvo koje nije nikad koristilo naše usluge. Taj zahtev je usvojen“, naveo je Pantić. On je kazao i da je juče u načelu prihvaćen zahtev za povećanje broja zaposlenih. Pantić je kazao da će se štrajk nastaviti do zvanične odluke o prekidu štrajka što zavisi od formulacije konačnog dogovora sa gradskim vlastima.„To ćemo predati danas ili u ponedeljak pre podne. Predstavnicima grada nije jasan naš zahtev o isplati jedne zarade odnosno, kako kažu, nemaju osnov za isplatu tog novca“, dodao je Pantić.

Radnici ne slave 1. maj
Izvor:Novosti
Radnici u Republici Srpskoj kažu da ove godine nemaju razloga da praznuju Međunarodni praznik rada. Plate sve više kasne. Dobijaju otkaze. Ugrožena egzistencija porodice
RADNIK u Srpskoj iz dana u dan je u sve težem položaju. On nema razloga da se raduje predstojećem Prvom maju - kao prazniku rada. Ovo je za "Novosti" istakao potpredsednik Saveza sindikata Republike Srpske Mile Ribić.- Radnici u privredi Srpske su i pre dve godine, dakle pre prvog udara ekonomske krize, imali oko 30 odsto niže plate od republičkog proseka. Tada je pokrivenost mesečne potrošačke korpe ovom platom bila oko 45 odsto. U protekle dve godine sa dolaskom ekonomske krize položaj radnika u svim granama privrede se dodatno pogoršao. Plate se smanjuju, ne isplaćuju se redovno, krše se posebni kolektivni ugovori, a poslodavci se sve češće odlučuju da smanje broj radnika - ističe Ribić i naglašava da u Srpskoj trenutno ima preko 150.000 nezaposlenih.Možda bi, misli Ribić, položaj radnika u Srpskoj poboljšalo povećanje investicija u privredi, dolazak ozbiljnih, perspektivnih investitora i privrednika, bolje sprovođenje zakona u oblasti rada, ali i izmene zakonskog slova koji se odnose na poboljšanje privrednog ambijenta - smanjenja poreza.- Pokušavamo kroz socijalni dijalog sa Vladom i poslodavcima da dođemo do nekih rešenja, koja bi poboljšala položaj radnika. Videćemo šta nosi vreme - istakao je Ribić.Sociolog Ivan Šijaković kaže da je životni standard radnika u Srpskoj u svim granama privrede trenutno veoma nizak - na granici podnošljivosti.- U realnom sektoru, pre građanskog rata u Jugoslaviji, na našim prostorima je bilo zaposleno najviše radnika, imali su dobar životni standard i bili cenjeni. Posle rata ovaj sektor je uništen, sve manje preduzeća radi, a radnici su degradirani - naglasio je Šijaković.
STATISTIKA NE LAŽE
PROSEČNA neto plata u Srpskoj isplaćena u martu 2012. godine iznosi 814 KM, dok je prosečna plata u realnom sektoru oko 550-600 KM i ne može da podmiri ni osnovne mesečne potrebe za hranom četvoročlane porodice u Srpskoj. Sindikalna potrošačka korpa za mart ove godine iznosila je 1.843 KM i prosečna plata je pokrivala sa oko 44 odsto. Najnižu platu u RS u martu primili su zaposleni u ugostiteljstvu - 559, građevinarstvu i prerađivačkoj industriji - oko 570, a u poljoprivredi - 590 KM.
Na drugoj strani ove socijalne šahovske table, dodaje Šijaković, nalaze se zaposleni u javnoj upravi čiji položaj nije ugrožen, jer imaju solidna i redovna mesečna primanja iz budžeta. Na posebnom mestu socijalne lestvice su pojedinci "koji su prigrabili resurse, upropastili preduzeća, obogatili se na račun svih ostalih i danas lepo žive".Kako navode u Udruženju ekonomista RS SNjOT, položaj radnika u privredi Srpske, pored posledica ekonomske krize i loših privatizacija, ugrožava i činjenica da je privreda opterćena velikim porezima kojima se podmiruju "apetiti ogromne administracije".- Velika potrošnja za finansiranje administracije opteretila je budžete na svim nivoima u BiH i njihovu razvojnu komponentu svela na minimum. Usled nedostatka novca u budžetu vlasti su radije posezale za opterećenjem privrede, negoli za reformama. Problem je, međutim, što slaba privreda RS sve teže podnosi taj teret, zbog čega odlaganje suočavanja sa problemima u javnom sektoru može doneti još veću štetu - kaže Saša Grabovac, predsednik Udruženja ekonomista RS i dodaje da je neophodno utvrditi i novi sistem utvrđivanja plata - da svako radno mesto u javnom sektoru bude plaćeno onoliko koliko je plaćeno uporedivo radno mesto u privatnom sektoru.

"NA ŠKRGE" ŽIVI 40 ODSTO
SOCIOLOG Šijaković je istakao da nije realno porediti životni standard na našim prostorima sada i za vreme bivše Jugoslavije.- Oko 70 odsto stanovništva danas na ovim prostorima ima veoma nizak životni standard, znači živi iz dana u dan, oko 40 odsto od toga "na škrge". Oko 15 odsto stanovništva je zadržalo solidan životni standard, približan onome u sistemu bivše Jugoslavije. Oko 10 do 15 odsto je onih koji sada žive kao elita, jer su se obogatili tokom rata, na mutne načine, a u bivšem sistemu su bili prosečni, nevidljivi građani.

26. april 2012.

Lidl i Kvintera stižu u Suboticu
Izvor: Tanjug
Subotica -- Nemački lanac super marketa Lidl planira otvaranje supermarketa u Subotici, na površini od 2.000 kvadratnih metara.
Ovaj lanac je kupio zemljište na potezu prema Paliću, a kako je rečeno, na istoj lokaciji će se paralelno graditi i šoping-centar austrijske firme Kvintera.Planirana je gradnja centra površine 10 hiljada kvadratnih metara, gde će biti smeštene prodavnice odeće i obuće poput Njujorkera, C&A, Takoa i drugih robnih marki sa nešto povoljnijim cenama, kao i ugostiteljski objekti.Kako je najavio menadžer Kvintere Žilbert Rajterer, iako je reč o dve odvojene investicije, oba projekta će biti u potpunosti povezana kada su rokovi u pitanju. “U celom kompleksu biće otvoreno oko 300 radnih mesta, a Subotičani će dobiti moderan šoping centar u kome će moći da kupuju hranu, kućne potrepštine, odeću i obuću po nižim cenama i neće više morati da idu u Mađarsku zbog toga”, rekao je Rajterer. Prema njegovim rečima, ukupna vrednost projekta je 10 miliona evra, a gradnja oba objekta počinje u drugoj polovini ove godine.Gradonačelnik Saša Vučinić je izrazio zadovoljstvo što su ove dve kompanije odlučile da investiraju u Subotici. On je naglasio da je lokalna samouprava učinila sve kako bi i ovaj investitor sve potrebne dozvole dobio na vreme i u roku. “Lidl ima 10 hiljada objekata u Evropi. Nakon otvaranja marketa na Palićkom putu, planirano je da se otvori još nekoliko objekata na različitim lokacijama u gradu”, rekao je Vučinić, koji je dodao da će osim mogućnosti zapošljavanja, Subotičani imati i mogućnost raznovrsnije kupovine.

Održan štrajk upozorenja u zdravstvu »
Izvor : Tanjug
Članovi tri sindikata zaposlenih u zdravstvu organizovali su danas jednočasovni štrajk upozorenja u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo zbog nezadovoljstva materijalnim položajem zaposlenih i Uredbom o korektivnom koeficijentu.Oko 100 predstavnika Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Novog sindikata zdravstva Srbije, kao i Sindikata zdravstva "Sloga" okupili su se ispred Upravne zgrade Kliničkog centra Srbije, a u isto vreme na sat vremena rad su obustavili i lekari u domovima zdravlja koji su primali samo hitne pacijente.Okupljeni ispred KCS poručili su da je neophodno da se odloži primena ili da se van snage stavi Uredba o korektivnom koeficijentu, ali i što pre otpočnu pregovori sa predstavnicima Ministarstva zdravlja o rešavanju problema zaposlenih u zdravstvu.Okupljeni su nosili transparente na kojima je pisalo "Beda", "Stanković je upalio žito", "Nedostatak kadrova ...", kao i zastave svojih sindikalnih organizacija.Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije Živorad Mrkić rekao je da je taj sindikat nezadovoljan predloženom Uredbom, kao i da je neophodno da ministar zdravlja što pre razgovara sa predstavnicima sindikata.Prema njegovim rečima, problematično je to što plate u zdravstvu nisu povećavane od 2008. godine i da je nedopustivo da se one smanjuju.Mrkić je rekao da se neprestano urušava zdravstveni sistem, zdravstveni radnici imaju niske plate, a kako je kazao, narušena su i zdravstvena prava pacijenata.On je najavio da će 1. maja biti organizovan veliki protesni skup sindikata, a da će nakon toga, ukoliko ne otpočnu pregovori, štrajk najverovatnije biti radikalizovan.Mrkić je kazao da su predstavnici tog sindikata, kao i Sindikata zdravstva "Sloga" koji se priključio štrajku, organizovali jednočasovnu obustavu rada u više od 80 zdravstvenih ustanova u Srbiji.Predstavnik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Radmila Obrenović, koja je i predsednik jedinstvene sindikalne organizacije KCS, rekla je da današnji štrajk nije ugrozio prava pacijenata budući da su primani hitni slučajevi.Ona je navela da predstavnici tog sindikata, takođe, zahtevaju odlaganje primene Uredbe o korektivnom koeficijentu, kojom je, kako navodi, predviđeno smanjenje plata zaposlenih, odnosno, predviđa neadekvatan sistem nagrađivanja i vrednovanja rada.Između ostalog traže i primenu posebnih kolektivnih ugovora i potpisivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca.Obrenović je navela da taj sindikat ima više od 60.000 članova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.Pored jednočasovne obustave rada, od 17. aprila u štrajku su članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji u oko 60 zdravstvenih ustanova u Srbiji poštuju minimum procesa rada, a od početka ove sedmice štrajku su se priključili članovi Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost".

Sindikat: Država odgovorna za gubitak Novosti
Izvor: Beta
BEOGRAD - Sindikat novinara beogradskih "Novosti" ocenio je danas da je država odgovorna što je gubitak "NIP Kompanije Novosti A.D." 2011. godine bio 437 miliona dinara, a nagomilani gubitak milijardu dinara.Država Srbija, kako je ukazao taj sindikat, ima više od 30 odsto kapitala u "NIP Kompaniji Novosti A.D.", a njeni predstavnici od sredine prošle godine imaju većinu u Upravnom odboru kompanije."Prošlogodišnji gubitak 'Novosti' je rezime petogodišnje uprave Beko-Vukotić, a sve pod patronatom države", piše u saopštenju Sindikata novinara "Novosti".
Urušavanje 'Novosti' od prodaje akcija
Podseća se da su "Novosti" bile jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji i da su, neposredno pre prodaje akcija, po završnom računu za 2005. godinu, ostvarile dobit od 63 miliona dinara."Od tada traje tiražno i finansijsko urušavanje 'Novosti', na šta je Sindikat novinara upozoravao generalnog direktora, Upravni odbor i najviše funkcionere države", naveo je Sindikat novinara "NIP Kompanija Novosti A.D.".Taj sindikat je zatražio da se "u najkraćem roku utvrdi odgovornost za sunovrat decenijama najčitanjih i najprofitabilnijih novina u Srbiji".Većinski kapital "NIP Kompanije Novosti A.D." je 2006. godine preuzeo je beogradski biznismen Milan Beko, preko tri povezane firme registrovane u inostranstvu. Ta privatizacija je, prema oceni Saveta za borbu protiv korupcije, sporna, a njeno ispitivanje je zatražila i Evropska unija.Beku je Komisija za hartije od vrednosti prošle godine naložila da da ponudu za prodaju udela većeg od 25 odsto, što on do sada nije učinio. Njemu je oduzeto i pravo upravljanja na udeo veći od 25 odsto, tako da je sada država najveći pojedinačni akcionar u "Novostima".Nemačka kompanija Vac (WAZ) je imala sporazum sa Bekom o preprodaji udela u "Novostima", ali za to preuzimanje još nije dobila dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije.
Odbor: Novosti prezadužene, posluju sa gubitkom
Na kompanijskom sajtu objavljen je izveštaj Nadzornog odbora "Novosti" u kojem je navedeno da je to preduzeće "prezaduženo i nesolventno, sa svim znacima opasne finansijske slabosti i vrlo visokog rizika daljeg poslovanja".Ukupne obaveze "Kompanije Novosti" su prevazišle vrednost ukupne poslovne imovine, što znači da iz ukupne imovine ne mogu da se plate obaveze.Uz to, gotovo 97 odsto ukupnih obaveza su kratkoročne, koje dospevaju na plaćanje u roku od jedne godine.Neto obrtni kapital, kao merilo vrednosti firme i osnovni pokazatelj uspešnosti finansiranja je negativan, to jest iz ukupne obrtne imovine se ne mogu isplatiti preuzete kratkoročne obaveze. Odnosno, "NIP Kompanija Novosti A.D." je nelikvidna što se navodi i u Izveštaju revizora (Baker Tilly WB) kao razlog za sumnju u stalnost poslovanja kompanije."NIP Kompanija Novosti A.D." posluje sa gubitkom, i to toliko da je vrednost nagomilanih gubitaka prevazišla vrednost ukupnog kapitala kompanije, odnosno gubitak je veći od kapitala za gotovo 40 miliona dinara, piše u izveštaju objavljenom na sajtu www.novosti.rs.Ukupan gubitak iznosi 654,19 miliona dinara što je za 56,1 odsto više od osnovnog kapitala i za 6,5 odsto više od ukupnog kapitala kompanije.Kada se u obzir uzmu i činjenice, koje su takođe navedene u izveštaju revizora da kompanija nije izvršila ispravku vrednosti potraživanja starijih od godinu dana u iznosu od 296,9 miliona dinara i ispravku vrednosti datih avansa starosti duže od godinu dana u iznosu od 52,53 miliona dinara dolazi se do zaključka da je gubitak poslovanja u 2011. umanjen, odnosno manje iskazan po ovim osnovama za 349,44 miliona dinara i iznosio bi 437,31 milion dinara.To bi sa nagomilanim gubitkom iz prethodnih godina dalo ukupan gubitak na dan 31. decembar 2011. godine u iznosu od 1.003.641.000 dinara, što je 76 odsto ukupne poslovne imovine kompanije 'Novosti".

Minimalac na Kosovu ostaje 130 evra
Izvor: Beta
Priština -- Minimalna plata na Kosovu ostaje ista kao i prošle godine i iznosi 130 evra, izjavio je ministar rada i socijalne zaštite Nenad Rašić. Na sastanku Ekonomsko-socijalnog saveta Rašić je kazao da na osnovu preporuke Ministarstva finansija minimalna plata na Kosovu ne može biti veća od 130 evra. Prvobitno su se tokom rasprave o minimalnoj plati predstavnici sindikata zalagali da minimalna plata bude 170 evra. Predstavnici preduzetnika su predlagali 150 evra, dok je odlukom Vlade minimalna plata utvrđena na 130 evra."Raspravljali smo o minimalnoj plati na Kosovu, bila je organizovana rasprava i bilo je različitih predloga, ali smo odlučili da ona bude 130 evra", kazao je Rašić. Najglasniji u zahtevu za povećanje minimalne plate bio je predsednik Konfederacije sindikata Kosova Alji Draguša. Ekonomsko-socijalni savet je savetodavno telo koje razmatra pitanja o socijalnom i ekonomskom položaju zaposlenih i u kojem su pored Ministartstva rada zastupljena i Privredna komora Kosova, Alijansa preduzetnika Kosova, Unija nezavisnih sindikata i Konfederacija sindikata Kosova.

"Bič božji" za državne čimbenike
Hrvatska dobila Sindikat nezaposlenih
Izvor>e-Novine
U Hrvatskoj će ubuduće raditi još jedno sindikalno udruženje - Sindikat nezaposlenih, koji će se, kako samo ime kaže, fokusirati na borbu protiv nezaposlenosti. Ako je suditi prema broju onih koji su trenutačno bez posla, kažu, bit će to najveći sindikat u zemlji koji u svojim počecima za sad broji oko 1.500 članova. Uz podršku radnica Kamenskog, ali i brojnih drugih građana, u Zagrebu je u srijedu osnovan Sindikat nezaposlenih Hrvatske, prenosi index.hr. Prema riječima počasne predsjednice sindikata Maje Marije Jelinčić, sindikat će biti "bič božji" za društvene čimbenike."Mi ćemo biti jutarnja budnica za nezaposlene i za sve koji su pali u jednu apatiju i društvenu depresiju. U isto vrijeme ćemo biti bič božji za vlastodršce i društvene čimbenike koji su direktno odgovorni", kazala je počasna predsjednica sindikata Maja Marija Jelinčić.Dodaje da će se zalagati za sve one koji su, kako kaže, radna mjesta izgubili zbog pljačkaške pretvorbe i privatizacije."Malo se govori o onima koji su izgubili pravo na Zavodu za zapošljavanje i ostali nezaposleni pa imamo još nekoliko desetaka tisuća radnika koji rade, a ne primaju plaću. Samo je pitanje dana kada će se priključiti ovoj vojsci nezaposlenih", zaključila je Jelinčić.Podsjetimo, prema posljednjem izvještaju, Hrvatski zavod za zapošljavanje registrirao je oko 340.000 nezaposlenih, kojih najviše ima u Splitsko-dalmatinskoj županiji.

25. april 2012.

ŠTRAJK UPOZORENJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Članovi Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije danas će organizovati jednočasovni štrajk upozorenja u vremenu od 11 do 12 časova. Sindikalci su nadležnima uputili niz zahteva u kojima se traži povećanje zarada , izmena Uredbe o koeficijentima tako da rasponi u zaradama iznose 1 prema 5, primenu posebnih kolektivnih ugovora ili povlačenje Uredbe o korektivnom koeficijentu. Nakon štrajka upozorenja, Sindikat očekuje pregovore sa ministrom zdravlja,kada će odlučiti o daljim koracima. Za vreme štrajka upozorenja, koji će biti održan i u Subotici, svi urgentni slučajevi će biti zbrinuti – saopštila je na konferenciji za novinare doktorica Dubravka Flego, predsednica Okružnog odbora Sindikata.

Признање и Покрајинском секретаријату за рад
Izvor>Dnevnik
Градско веће Савеза самосталних синдиката Новог Сада је 43. пут за редом уручило Првомајске награде у част Међународног празника рада, 1. маја.
Добитници Првомајске награде Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, те синдикалне организације Развојне банке Војводине, Вишег суда у Новом Саду и Производни погон "Марбо продукт"у Маглићу, затим предузећа НИС Нови Сад - Блок истраживање и производња и Јавно комунално предузеће"Лисје". Од појединаца награду су добили Миодраг Шефер из "Новосадске топлане", Петар Илић из АД"Петар Драпшин", Даница Филиповић из Градске библиотеке и Владо Недимовић из Савеза самосталних синдката Новог Сада.- Првомајске награде уручујемо када је у току штрајк радника у здравству - навео је између осталог председник Градског већа Савеза самосталних синдиката Новог Сада Драго Ђокић. - Недавно је био и штрајк у Градској управи. Синдикат не треба да прашта за пропусте и да амнестира одговорне. Они који су говорили како је приватизација једини излаз за српску привреду, сада причају да је лоше спроведена, односно да није дала очекивани резултат.У име награђених захвалила се Даница Филиповић рекавши да у данашње време није ни мало лако се бавити синдикалним радом у предузећима и установама. Покрајински секретар за рад и запошњавање Васин изјавио да је Првомајска награда најдраже и највеће признање које је Секретаријат добио до сада.Награда се састоји од статуе, рад Јована Солдатовића и 20.000 динара који су добили појединци.

24. april 2012.

Jači protest lekara
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti najavio je za sutra jednočasovnu obustavu rada u zdravstvenim ustanovama.Druga dva reprezentativna sindikata već u štrajku uz poštovanje minimuma procesa rada. Predstavnici sindikata između ostalog zahtevaju izmenu uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama kao i doslednu primenu potpisanih kolektivnih ugovora. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić rekao je jutros agenciji Beta da će članovi tog sindikata sutra od 11 časova obustaviti rad na sat vremena i da će odluka o stupanju u štrajk uz pošotvanje minimuma procesa rada naknadno biti doneta. On je istakao da nije bilo pozitivnih pomaka po pitanju zahteva sindikata odnosno da nisu imali više kontakta sa predstavnicima Vlade. Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je Beti da je taj sindikat od juče u štrajku i najavio za četvrtak skup ispred Skupštine grada. On je kazao da taj sindikat ima oko 20.000 članova. Predstavnici trećeg reprezentativnog sindikata – Sindikata medicinskih sestara i tehničara još nisu odlučili da li će se pridružiti štrajku, dok Sindikat lekara i farmaceuta Srbije štrajkuje već dve nedelje. Predstavnici sindikata su se u petak sastali s predstavnicima ministarstava zdravlja i rada i socijalne politike, ali nije postognut dogovor.Ilić je posle tih sastanaka rekao da su se u Ministarstvu zdravlja sastali s pomoćnicom ministra Zoricom Pavlović, koja je kazala da nije ovlašćena da razgovara o eventualnom odlaganju primene uredbe o koeficijentu plata i da predstavnici sindikata nisu hteli da razgovaraju o drugim pitanjima."U Ministarstvu rada i socijalne politike smo imali sastanak povodom usaglašavanja teksta posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu. Tekst je usaglašen i ići će na mišljenje Zakonodvanog odbora Skupštine Srbije i Ministarstva finansija", rekao je Savić. Sindikati traže i povlačenje i odlaganje roka za primenu uredbe o korektivnom koeficijentu i povlačenje uredbe o uslovima koje mora da uspunjava zdravstvena ustanova za pružanje ugostiteljskih usluga. Sindikat medicinskih sestara i tehničara sa 40.000 članova neće se pridružiti protestu u zdravstvu, piše "Politika".

Ni ceo zaposleni po penzioneru
Izvor: Politika, Dnevnik, Novosti
Beograd -- Prema poslednjim analizama, novac za isplatu 100 penzija zarađuje samo 97 radnika, čime je konačno pređena dugo najavljivana "crvena linija".Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, u Srbiji je u februaru bilo 1.730.530 zaposlenih građana, dok u Fondu PIO kažu da je u istom mescu isplaćeno čak 1.687.921 penzija. To bi značilo da su, u idealnim uslovima, za 100 penzionera radila 102,5 radnika. S druge strane, pošto ni u februaru oko 100.000 radnika nije primilo platu, ovaj je odnos još nepovoljniji.Posle 1970. na jednog penzionera dolazilo je 4,2 radnika, a odmah nakon Drugog svetskog rata odnos je bio šest radnika na jednog penzionera. Situacija se drastično menja od 2000. godine, kada se sve više smanjuje broj radnika koji izdržavaju penzionere, budući da penzijski sistem funkcioniše po principu „protočnog bojlera”, gde radnici danas uplaćuju doprinose da bi penzije bile isplaćene najstarijima.Zato što je u februaru između 80.000 i 100.000 zaposlenih išlo na posao, a da za to nije dobilo platu. Tako je ekonomista Miroslav Zdravković, došao do zaključka da je na 1,68 miliona isplaćenih penzijskih čekova bilo 1,63 miliona doznačenih zarada.Statistika istovremeno pokazuje da u Srbiji ima 1,77 miliona zaposlenih i 1,68 miliona penzionera. I još jedna činjenica – u Srbiji, prema poslednjim podacima, samo 18 odsto firmi izmiruje zarada ne vreme.Prema objašnjenju Dragane Kalinović, direktora Fonda PIO, isplata penzija funkcioniše po "tekućem sistemu", odnosno sadašnji radnici rade za sadašnje penzionere: „Zato bi optimalan odnos bio da 2,5 zaposlena rade za jednog penzionera. Zato je i državna kasa pod sve većim opterećenjem i pitanje je koliko se još dugo može primenjivati ovakav recept. Svake godine u proseku imamo najmanje 30.000 novih penzionera, pa rashode uvećavamo za oko 1,5 odsto godišnje“ , računa Kalinovićeva. Tako je u 2012. planirano da na penzije "ode" 480,15 milijardi dinara što je 84,59 ukupnih rashoda Fonda. Već u idućoj godini na penzije će se, računaju u Fondu, potrošiti 509 milijardi, a 2014. godine čak 541 milijarda dinara.Do pre 10 i 15 godina taj odnos je bio znatno bolji i išao je u prilog zaposlenima. Devedesetih je, na primer, 2,5 zaposlenih izdrzavalo jednog penzionera.Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera.Situacija je najgora kod najmlađih, pa tako svaki drugi radno sposoban stanovnik Srbije, mlađi od 30 godina, nema posao. Znatan rast stope nezaposlenih pogodio je one od 15 do 24 godine starosti. Između oktobra i aprila stopa nezaposlenih povećana je za dva procentna poena i sada iznosi 51,9 odsto za tu starosnu grupu.Situaciju je dodatno pogoršala svetska ekonomska kriza, tokom koje je stopa nezaposlenosti povećana sa 17 na 24 odsto. Uoči krize, odnosno 2007. godine odnos je bio 1,41 prema jedan, da bi danas skoro bio izjednačen broj onih koji rade i uplaćuju doprinose s brojem penzionera. Ono što penzijskom sistemu ide na ruku je što bi broj nezaposlenih u Srbiji, bar prema najnovijem izveštaju MMF-a, trebalo da stagnira, jer je sada dostigao svoj maksimum.Ono što je, međutim, obeshrabrujuće je što se u poslednjoj deceniji broj penzionera povećava za oko 1,5 odsto, pa će ove godine armija penzionera biti uvećana za još oko 30.000 novopridošlih. Prema oceni Nebojše Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca, situacija će se promeniti onog trenutka kada BDP, odnosno ono što privreda stvara, počne znatnije da raste. MMF tako prognozira da će ekonomski rast dogodine biti tri odsto. Međutim, Atanacković smatra da to nije dovoljno i da bez dvocifrenog rasta ne može da se promeni „krvna slika” privrede. "Rast od 0,5 odsto BDP-a za ovu godinu na nivou je statističke greške i za privredu je beznačajan" , smatra Atanacković.U svakoj porodici od 2,9 člana, plate ili penzije prima 1,4 član, a 1,5 je izdržavan, odnosno student ili nezaposlen, a moguće je i da zarađuje novac u sivoj zoni ili u poljoprivredi.Statistika je, naime, snimila 2,5 miliona porodica u našoj zemlji: njihovi članovi, pojedinačno, mesečno troše – 17.807 dinara. Kada zaposlenima, penzionerima, sivoj zoni i poljoprivredi dodamo i doznake iz inostranstva, prihode od renti, prihode od prodaje imovine, dolazimo do ove prosečne svote novca za potrošnju. Ipak, koliko god da se većina snalazi kako zna i ume i krpi da preživi od početka do kraja meseca, istinski ugrožene kategorije stanovništva su nezaposleni, romska populacija i ostareli poljoprivrednici koji ne mogu da obrađuju zemlju, a nemaju zemljoradničke penzije, koje su inače skromne i iznose oko 9.400 dinara, naglašava Zdravković.To nisu jedini loši socioekonomski pokazatelji kada se ima u vidu anketa o potrošnji domaćinstava. Naime, kada se lanjska uporedi s prethodnom, uočljivo je da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. U prosečnoj porodici s gotovo jednako novca raspolaže zaposleni i penzioner. Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa – 40,4 odsto, a pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Udeo penzija u kućnom budžetu raste na uštrb plata pa one sada iznose 34,2 odsto ukupnih primanja, umesto pređašnjih 30 odsto.

Telekom: Akcije pre izbora
Izvor> Novosti
Podela hartija “Telekoma” građanima i zaposlenima može se očekivati u maju. Prvog dana na berzi, cena od 1,8 pa do devet evra. Stručnjaci preporučuju da se ne žuri sa prodajom
PAKET akcija "Telekoma Srbija" građanima će, najverovatnije, biti podeljen početkom maja. Svakom od 4,82 miliona ljudi koji imaju pravo na besplatne hartije na vlasničke račune "leći" će akcije ukupne vrednosti od 70,37 evra, po srednjem kursu NBS. Procedura je ista kao i za već podeljene besplatne akcije NIS i Aerodroma.I prestavnici vodećih sindikata "Telekoma" očekuju da će akcije sadašnjim i bivšim zaposlenima ove kompanije, kao i građanima, biti podeljene do izbora, 4. maja. - Na sastanku sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i finansija i poslovodstva, obećano nam je da će akcije "Telekoma" biti podeljene najkasnije do 4. maja, pre opštih izbora u Srbiji - ističe Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata "Telekoma".
NAJVREDNIJI PAKET
"Telekomove" akcije biće najvredniji paket koji će građani besplatno dobiti. Do sada je, "po glavi" podeljeno 1.700 dinara gotovine iz Akcionarskog fonda, zatim po pet akcija NIS ukupne vrednosti 2.500 dinara i jedna akcija Aerodroma "Nikola Tesla" od 600 dinara.
S obzirom na dosadašnje iskustvo, očekuje se da veliki broj novih akcionara "Telekoma" ponudi svoje akcije na prodaju već prvih dana pošto se one "zavrte" na berzi. Međutim, uprkos opštoj besparici, stručnjaci savetuju da nije dobro "zaletati" se i prodavati ovu imovinu odmah po podeli.- Očekujem da će u prvih nekoliko dana trgovanja doći do pada cene akcija "Telekoma Srbija" na berzi - kaže za "Novosti" Ivan Džaković, glavni finansijski analitičar "Sinteza invest grupe". - Uporedna analiza pokazuje da je akcija "Telekoma" precenjena, a padu cene u bliskoj budućnosti doprineće i mala likvidnost domaćeg tržišta i nestabilno makroekonomsko okruženje.Uz to, kako navodi Džaković, velika navala građana da unovče akcije izazvaće veliki pritisak na strani ponude, što će za posledicu imati pad cene. Sve dok ne bude ozbiljnija tražnja, cena neće imati uzlazni trend u bliskoj budućnosti.Inače, cena prvog dana trgovanja na takozvanom prajm tržištu Beogradske berze, na kom će se kotirati "Telekom", može da poraste čak četiri puta, ali može i da padne za najviše 20 odsto. Što, praktično, znači da akcija tog prvog dana trgovanja može da dostigne najviše devet evra, odnosno oko hiljadu dinara, a najmanje 1,8 evra, to jest 202 dinara.

23. april 2012.

Neuspeli pregovori vlade i zdravstva
Lekari će primati samo hitne slučajeve
Izvor: Blic Online
U toku sledeće nedelje oko 100.000 zaposlenih u zdravstvu, članova četiri reprezentativna sindikata, stupiće u štrajk zbog planirane uredbe Vlade, kojom se plate zaposlenih umanjuju za 10 odsto. Odluka je doneta zbog neuspelog sastanka s predstavnicima Ministarstva zdravlja, zbog čega se može očekivati da će od ponedeljka zdravstenu pomoć dobijati samo hitni pacijenti. Na jučerašnjem sastanku s čelnicima Ministarstva sindikati su tražili da se primena uredba Vlade o korektivnom koeficijentu odloži za sedam meseci. U Nemanjinoj za ovaj predlog nije bilo sluha, zbog čega su reprezentativni sindikati jednoglasno odlučili da se pridružuju Sindikatu lekara i farmaceuta u štrajku. Tako će od ponedeljka početi sa štrajkom članovi Gradskog sindikata “Nezavisnost”, a od srede Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti i Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije.Problem je Zakon o platama, po kome se samo u zdravstvenom sistemu, za razliku od drugih javnih službi, od 1. juna uvodi novi način obračuna plata. Primenjivao bi se model plaćanja po glavi stanovnika za primaran nivo, dok bi na sekundarnom i tercijalnom nivou bio uveden model finansiranja prema dijagnostičkim grupama. To znači da će lekarima plata zavisiti od broja pacijenata i urađenih dijagnostičkih procedura, ali će im u startu biti umanjena za 10 odsto.
Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata LFS, kaže da se nastavlja započet štrajk u preko 60 zdravstvenih ustanova širom Srbije. Sastanak u Ministarstvu zdravlja još jednom je pokazao ignorantski odnos prema zaposlenima u zdravstvu. Pomoćnca ministra nam je rekla da nema ovlašćenje da razgovara o štrajkačkom zahtevu, ukidanju ili odlaganju uredbe. Time je sastanak koji je trajao desetak minuta i završen - kaže dr Cvetić. Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Zoran Savić ističe da će ovaj sindikat, koji ima oko 65.000 članova, u štrajk ući od srede.
- Poštovaćemo minimalni proces rada, a oni koji donose nakaradne zakone neka i leče građane - kaže dr Savić. ta znači štrajk u zdravstvu, od srede će osetiti Vlada i njeni funkcioneri, tvrdi Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata “Nezavisnost”. On kaže da samo tako mogu naterati poslodavce da ih ozbiljno shvate. U Sindikatu medicinskih sestara i tehničara još nisu odlučili da li će štrajkovati jednočasovnim prekidom ili minimalnim radom. Štrajk za građane znači da ih lekari neće primiti u ordinaciju ukoliko ne budu hitni slučajevi. Minimum procesa rada se prilagođava specifičnostima zdravstvene ustanove. Domovi zdravlja moraju da prime hitne i neodložne pacijente, ali propisivanje lekova na recept kada su neophodni, kao što je insulin, spada u minimum procesa rada. Svaki direktor ustanove treba da izda uputstva doktorima šta je minimum procesa rada.
Ministarstvo zdravlja: Politički štrajk
U Ministarstvu zdravlja kažu da sindikati nisu pokazali spremnost da razgovaraju o konkretnim predlozima, već su jedino istakli ultimativni zahtev za odlaganjem uredbe. Zbog toga u Ministarstvu misle da prava namera sindikata nije poboljšanje položaja zaposlenih, već ima isključivo politički karakter u vreme predizborne kampanje.

Ministarstvo zdravlja:Uredba ne predviđa smanjenje plata
Izvor>NoviMagazin.rs
Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da Uredba o korektivnom koeficijentu neće uticati na primanja lekara i da neće doći do smanjivanja njihovih plata, kako navode predstavnici sindikata koji najavljuju štrajk.Ministarstvo zdravlja smatra takođe da prava namera sindikata nema veze sa poboljšanjem položaja zaposlenih u zdravstvu, već ima isključivo politički karakter u vreme predizborne kampanje.U saopštenju izdatom nakon sastanka sa predstavnicima četiri sindikata, navodi se da ne postoji razlog za uznemirenost među zdravstvenim radnicima i da, ukoliko lekari budu postizali rezultate rada na nivou proseka svoje zdravstvene ustanove, Uredba neće uticati na njihova primanja, pa samim tim neće doći do smanjivanja plata.Primena Uredbe podrazumeva nagrađivanje prema radu, što za zaposlene u zdravstvenom sistemu koji ostvaruju bolje rezultate znači povećanje plate, a time i uvođenje kvaliteta i efikasnosti u sistem, kao i pravičnosti među zaposlenima, prepoznavanjem rada od nerada, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.Ranije danas održan je sastanak predstavnika MInistarstva zdravlja sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u zdravstvu i Sindikatom lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) koji je u ponedeljak počeo štrajk.Na sastanku je trebalo da se razmotre sporna pitanja u vezi sa primenom Uredbe o platama za zaposlene u zdravstvenim ustanovama i uslovima za početak njene primene, a sastanak je, kako navode predstavnici sindikata, trajao samo petnaestak minuta."Sindikati, nažalost, nisu pokazali spremnost da razgovaraju o konkretnim predlozima kako i na koji način da se Uredba i sistem radnog učinka u zdravstvu unapredi, radi dobrobiti svih u sistemu zdravstvene zaštite, već su jedino istakli ultimativni zahtev za njenim odlaganjem", ocenjeno je u saopštenju.Predsednik SLFS Dragan Cvetić rekao je ranije danas Tanjugu da će članovi tog sindikata nastaviti štrajk, uz minimum procesa rada, jer na današnjem sastanku sa predstavnicima Ministarstva zdravlja nije postignut nikakav dogovor o ispunjavanju zahteva zdravstvenih radnika.Štrajk se nastavlja u više od 60 zdravstvenih ustanova širom Srbije, rekao je Cvetić.Štrajk je započeo 17. aprila, a taj sindikat traži ukidanje ili odlaganje primene Uredbe o korektivnom koeficijentu, čijom će primenom, kako navode, od 1. jula plate svih zaposlenih u zdravstvu biti manje za 10 odsto u odnosu na sadašnje.Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije koji su juče održali protest na Trgu Nikole Pašića, zahtevajući poboljšanje materijalnog položaja, najavio je da će i članovi tog sindikata, od srede, 25. aprila stupiti u štrajk uz poštovanje minimuma procesa rada.Kako je Savić rekao Tanjugu, to podrazumeva ukazivanje lekarske pomoći trudnicama, deci, starijim ugroženim licima i hitnim slučajevima.Predsednik Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti "Nezavisnost" Zoran Ilić rekao je da će članovi tog sindikata već od ponedeljka, 23. aprila stupiti u štrajk.Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara Dragan Bisenić, koji je takođe učestvovao u razgovorima, rekao je Tanjugu da će se i taj sindikat od srede, 25. aprila priključiti štrajku, ali da će narednih dana definisati na koji način će on biti realizovan- odnosno da li će biti jednosatne obustave rada ili uz poštovanje minimuma procesa rada.

Protest vaspitača u ponedeljak ispred vlade
Izvor:Beta
Članovi Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije najavili su za ponedeljak protest ispred Vlade Srbije kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog nerešavanja pitanja plata zaposlenih u predškolskim ustanovama.Sindikat smatra da su se stekli svi uslovi za donošenje uredbe kojom bi se rešilo to pitanje, jer za njeno sprovodjenje "nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Srbije, već se obezbedjuju u budžetima lokalnih samouprava".Kako je saopštio sindikat, predlog uredbe koja reguliše plate zaposlenih u predškolskim ustanovama je uradjen, ali je potrebna saglasnost resornih ministarstava kako bi bio upućen Vladi Srbije.Najavljeno je da će protest početi u 11 sati. Sindikat traži da predstavnike zaposlenih prime predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

20. april 2012.

Danas odluka o prekidu štrajka u zdravstvu
Izvor> Danas
Minimum procesa rada u domovima zdravlja predviđa i propisivanje lekova na recept za hitne slučajeve
Zdravstveni radnici traže da im se ne smanjuju plate .Da li će štrajk zaposlenih u zdravstvu biti nastavljen znaće se danas posle razgovora predstavnika reprezentativnih sindikata u zdravstvu sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, na kom bi trebalo da se dogovori da li će Uredba o korektivnom koeficijentu plata u zdravstvu početi da se primenjuje i kakva će ona biti.To je jedini konkretan zaključak posle jučerašnjeg protesta, koji je na beogradskom Trgu Nikole Pašića organizovao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Inače, po rečima Zorana Savića, predsednika ovog sindikata, zdravstveni radnici ne odustaju od zahteva da se ne primenjuje uredba po kojoj se osnovica plate svih zaposlenih u zdravstvu smanjuje za 10 odsto. Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji se u štrajku nalaze još od utorka, 17. aprila, kaže da su spremni da štrajk okončaju i odlukom nadležnih da se primena uredbe odloži za kraj godine. Okupljenim zdravstvenim radnicima juče se obratio i ministar zdravlja profesor dr Zoran Stanković, ali je dočekan zvižducima kada je pokušao da objasni da ovom uredbom suštinski plate neće biti smanjivane, već će se napraviti razlika između onih koji rade i ispunjavaju normu i onih koji to ne rade. Štrajk su juče nastavili članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, poštujući odredbe o minimumu procesa rada u uslovima štrajka. Primedbe građana su da zbog štrajka nisu mogli telefonom da zakažu termin kod izabranog lekara (na primer, u Domu zdravlja „Novi Beograd”, u ogranku u Bloku 45) i da na taj način naruče uobičajenu terapiju, pa javnost zanima šta se podrazumeva pod minimumom procesa rada u toku štrajka. Dr Ljiljana Tomašić, predsednica gradske organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za „Politiku” je objasnila da organizacija minimuma procesa rada tokom štrajka zavisi od ustanove do ustanove.– Minimum procesa rada se prilagođava specifičnostima zdravstvene ustanove. Domovi zdravlja moraju da prime hitne i neodložne pacijente, ali propisivanje lekova na recept kada su neophodni, kao što je insulin, spada u minimum procesa rada. Recepti se pišu za hitne, neophodne slučajeve. Međutim, svaki direktor doma zdravlja ili bolnice je trebalo da izda uputstva svojim doktorima u skladu sa uredbom o minimumu rada. Tako ne bi bilo dileme šta može, a šta ne može da se radi. Isto je i sa otvaranjem i zatvaranjem bolovanja, sve je procena lekara od slučaja do slučaja. Zato treba doći do lekara u zdravstvenoj ustanovi, koji određuje stepen hitnosti, a ne tražiti uslugu telefonom – objašnjava dr Tomašić.Dr Dragan Cvetić izjavio je za „Politiku” da su zdravstveni radnici u nekim ustanovama suočeni s pretnjama čak i gubitka posla, zato što su se odlučili za štrajk. U nekim zdravstvenim ustanovama direktori vrše pritisak na štrajkački odbor da preda spiskove onih koji su u štrajku i da se izjasne dokle su u štrajku, a pozvana je i inspekcija rada.

Radnici kragujevačkog „Ratka Mitrovića“ koji više od nedelju dana štrajkuju glađu, juče razgovarali sa ministrom Rasimom Ljajićem
Novac za neisplaćene zarade iz Fonda solidarnosti
Izvor: Danas
Kragujevac - Predstavnici pobunjenih radnika „Ratka Mitrovića“, ovdašnjih sindikata i lokalne samouprave razgovarali su juče u Beogradu o zahtevima koji su uslov da 40 radnika prekine štrajk glađu u kome se nalaze više od nedelju dana. Delegaciju iz Kragujevca primio je ministar za rad Rasim Ljajić a glavna tema razgovora bila je mogućnost da se isplate zaostale zarade i poveže radni staž zaposlenima čija je firma prošlog meseca otišla u, kako tvrde, namerno izazvan stečaj.- Predloženo je da nam se dve i po ovogodišnje zarade isplate iz Fonda solidarnosti, a da nam ostale zaostale plate, iz 2009. i 2010, obezbedi vlasnik preduzeća Dragoljub Pantić, i to naplatom dugova, od nekih 25 miliona dinara, koje grad ima prema njemu. Radnici koji već danima protestuju gladovanjem prihvatili su taj predlog i sad čekamo realizaciju načelnog dogovora u Beogradu. To znači da gradska uprava izmiri obaveze prema Pantiću, kako bi, potom, on nama isplatio zaostale zarade - rekao je juče po povratku iz Beograda za naš list predsednik Sindikata u „Ratku Mitroviću“ Predrag Radović. On je napomenuo da je na sastanku kod Ljajića dogovoreno i da se doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje, od avgusta 2009. do uvođenja stečaja, uplate iz stečajne mase.Iako su prihvatili dogovor, štrajkači poručuju da, uprkos sve ugroženijem zdravlju, neće okončati protest gladovanjem sve dok im ne budu isplaćene zaostale zarade, i to na način koji je juče predložen u Ministarstvu rada i socijalne politike.Podsetimo, kragujevačka građevinska firma „Ratko Mitrović“ privatizovana je sredinom 2007., kada ju je, na aukciji kupio vlasnik ovdašnje privatne firme „Neimar“ Dragoljub Pantić. Pre mesec dana u firmu je uveden stečaj a sindikat i radnici tvrde da je vlasnik to učinio namerno. Oni su, pre stupanja u štrajk glađu, na koji se odlučilo 40 od 120 zaposlenih, predali policiji obimnu dokumentaciju za koju tvrde da dokazuje malverzacije bivšeg vlasnika. Jedan od uslova za prekid štrajka je i informacija o rezultatima policijske kontrole poslovanja privatizovane i matične firme Pantića.
Država treba da uvede finansijsku disciplinu
Kragujevac - Republički ombudsman Saša Janković izjavio je da će tražiti od države da uvede finansijsku disciplinu za poslodavce koji ne uplaćuju doprinose. Nakon razgovora sa radnicima preduzeća u stečaju „Ratko Mitrović“ koji osam dana štrajkuju glađu, Janković je rekao da će pokrenuti inicijativu za donošenje takvog zakona. „Pokrenuću i formalno inicijativu da se usvoji zakon po kome će svako ko ima radnu knjižicu i iz nje se vidi da je stekao uslov za penziju, i imati to pravo, a država je ta koja će morati da prinudi poslodavce da uplaćuju u penzioni fond“, rekao je Janković i dodao da je pre tri godine pisao Skupštini Srbije o ovom problemu, ali da niko nije reagovao.

Svečano: Otvoren novi distributivni centar „Agroživa" u industrijskoj zoni Novog Sada
„Srbijagas" spasao i firmu i tržište
Izvor: Press Online
U industrijskoj zoni grada juče je otvoren novi distributivni centar preduzeća „Agroživ", u kom će se mesečno prerađivati 500 tona živinskog mesa.Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa" koji je pre dve godine preuzeo upravljanje tom fabrikom kako ne bi otišla u stečaj, na otvaranju je zahvalio radnicima i sindikatu „Agroživa" što su imali poverenja u državni intervencionizam, koji je, kako je kazao, dao dobre rezultate.
- Država treba da interveniše u stečajevima jer su dugogodišnji stečajevi neefikasni i služe samo za pljačku - izjavio je Bajatović, dodajući da su „Agroživ", „Srpska fabrika stakla" u Paraćinu, i „Azotara" u Pančevu najbolji primeri kako državni intervencionizam daje dobre rezultate.
Bajatović je kazao da će „Srbijagas" iz svih poslovnih aranžmana u kojima je preuzimao dugovanja preduzeća koja su bila u stečaju izaći sa pozitivnim saldom. On je to potkrepio podatkom da je već iz aranžmana sa „Srpskom fabrikom stakla" ostvaren „plus" od dva miliona evra. Prema njegovim rečima, „Srbijagas" je u „Agroživ" uložio manje novca nego što vredi sama robna marka „agroživ".
Podigli i „Kolbis"
Distributivni centar „Agroživa" otvoren je u industrijskoj zoni u Novom Sadu, u proizvodnim halama Industrije mesa „Kolbis", koja je takođe u stečaju i koja je u stečajnom postupku pripala „Agroživu", pa je tako oživljena proizvodnja i u tom nekada respektabilnom faktoru mesne industrije u Novom Sadu.
- Samo brend „agroživ" trenutno na tržištu vredi 25 miliona evra - istakao je Bajatović i najavio nove investicije u toj kompaniji, od kojih je najznačajnija izgradnja nove klanice vredne 15,5 miliona evra, čime će se dva i po puta povećati proizvodni kapaciteti „Agroživa", što će učiniti da, pored pokrivanja 60 odsto domaćeg tržista, postane i respektabilan izvoznik.
Bajatović je istakao da je „Agroživ" pre nekoliko nedelja učinio da cena živinskog mesa padne za šest procenata. To, kako je rekao, nije mnogo, ali je bar sprečeno poskupljenje. Takođe, naglasio je da bi bez podizanja tog preduzeća na zdrave noge, tržište živinskog mesa i prerađevina bilo lako prepušteno slovenačkim i hrvatskim firmama.
Direktor „Agroživa" Predrag Amižić rekao je da je preduzeće na čijem je čelu, zahvaljujući „Srbijagasu" koji je od 2011. njegov vlasnik, postalo lider u regionu u preradi mesa. Podsećajući da je pre dve godine bilo izvesno da će jedan brend biti ugašen, a da će 1.350 zaposlenih ostati bez posla, Amižić je kazao da su odlukom „Srbijagasa" da preuzme „Agroživ" sačuvana sva radna mesta, a proizvodnja je podignuta do maksimalnog nivoa kapaciteta. „Bez 'Agroživa' Srbija ne bi imala dovoljno živinskog mesa i morala bi da ga uvozi", rekao je Amižić, dodajući da će u novootvorenom distributivnom centru biti zaposleno 50 radnika.

Плата највеће Богатство
Izvor: Dnevnik
КИКИНДА: Председниик Општине Кикинда Илија Војиновић уприличио је пријем за председника Савеза Самостлног синдката Војводине Милорада Мијатовића и председника Синдиката запослнеих у комуналним и стамбеним делатностима Војводине Милорада Котура. Представници Савеза самосталног синдиката Војводине обишли су Јавно комунално предузеће “6. октобар” и Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаце”.- Пуно смо преговорали, како би Јавно предузеће “Градско зеленило и пијаца” опстало и, иако је неопходно још доста рада у овој фирми, оно је пример добре праксе. Захваљујем локалној самоуправи, која је учинила све да 26 запослених имају своја радна места. У тренутку у којем тренутно живимо, сматрамо да је највеће богатство имати радно место и зарадити плату - рекао је Милорад Мијатовић.- Став нашег синдиката јесте да се сва постојећа јавна комунална предузећа задрже у стопостотној јавној својини најкраће у наредних пет година. Током тих пет година, потребно је извршити деполитизацију, департизацију и реструктурирање тих фирми, како би тржишно пословале. На тај начин корисницима би услуге биле пружане по најоптималнијој цени и најквалитетније. Приватни капитал не би смео да уђе у комунална предузећа, на штету корисника комуналних услуга и запослених - рекао је Милорад Котур.

19. april 2012.

Štrajkači „Ratka Mitrovića" razgovarali sa Ljajićem »
Izvor : Beta
Ponuđena rešenja su isplata dve i po zarade iz Fonda solidarnosti, namirenje doprinosa iz stečaja i isplata duga Grada Kragujevca preduzeću. Isplata dve i po zarade iz Fonda solidarnosti, namirenje doprinosa iz stečaja i isplata duga Grada Kragujevca preduzeću, rešenja su ponuđena na sastanku predstavnika radnika "Ratka Mitrovića", poslodavca i Grada Kragujevca sa ministrom za rad i socijalnu politiku Rasimom Ljajićem.O tim predlozima danas treba da se izjasne zaposleni koji su od 11. aprila u štrajku glađu zahtevajući da im vlasnik isplati zaostale zarade i doprinose od 2009. godine.Predsednik Samostalnog sindikata Predrag Radović rekao je da dugovanja po radniku iznose oko 130.000 dinara.U građevinskom preduzeću "Ratko Mitrović" ima 110 zaposlenih, a stečaj je uveden 19. marta, čime su ostali bez posla, nakon što im je stečajni upravnim dao otkaz.Vlasnik preduzeća "Ratko Mitrović" je Dragoljub Pantić koji je štrajk nzvao nezakonitim, a sindikat nepostojećim.Građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović" je privatizovano u maju 2007. godine, kada je preduzeće "Neimar" iz Kragujevca koje se bavilo istom delatnošću kupilo većinski paket akcija.Sindikat je ukazao da su plate radnika bile minimalne i neredovne, oni su premeštani iz jednog u drugo preduzeće, a doprinosi nisu plaćani od januara 2009. godine.

18. april 2012.

Beznađe nezaposlenih radnika Srbije
Izvor: Dnevnik
Imate li strah od toga da u ovim danima krize ostanete bez posla? Sudeći po podacima Centra za demokratiju, on nije bezrazložan jer je čuvena i isto tako zastrašujuća reč „ejdžizam” s tranzicijom, kapitalizmom i otvorenom utakmicom slobodnog tržišta na najbrutalniji način postala jedan od glavnih problema Srbije i njenih građana. Posebno onih rođenih između 1954. i 1959, godine koji su izgubili posao ili su u svakodnevnom riziku da ostanu bez njega.
Od 800.000 nezaposlenih, 200.000 je, kako pokazuje istraživanje Centra za demokratiju smeštenog u publikaciju „Stariji radnici – neki na poslu, a neki ni posla ni penzije“ – bez izlaza, diksriminisano zbog krštenice. Starosna diskriminacija tako je postala i u Srbiji, kao i u svetu, treća po učestalosti, iza rasizma i seksizma.
Porazni podaci
Po podacima istraživanje FCZD-a, starosna diskriminacija je treća po učestalosti, iza rasne i seksizma: od milion nezaposlenih u Srbiji, više od 190.000 je starije od 50 godina, nezaposleno je više od 120.000 žena u pedesetim godinama. Generacija ljudi između 40 i 50 godina starosti je podnela najveći teret tranzicije i ekonomskih potresa, a oni čine i više od polovine otpuštenih. Čak više od 90 odsto ljudi između 50 i 60 godina diglo je ruke od traženja posla, a 37 odsto nezaposlenih bi radilo bilo šta, dok je 83 odsto starijih nezaposlnih nezainteresovano za stručno usavršavanje. Sve razvedene osobe učesnice projekta kao glavni razlog razvoda navele su gubitak posla. Fondacija Centar za demokratiju (FCZD) i neke nevladine organizacije, uz studiju, sprovele su i prve radionice da potraže mogući načini motivacije građana koji su izgubili posao, a nisu stigli do penzije. Kroz razgovor, istraživala se mogućnost samoorganizovanja i povećanja socijalnog kapitala ovih ljudi, te da se u okviru razgovora s poslodavcima sazna više o njihovoj proceni i načinima angažmana tih ljudi. Da problem nije nimalo naivan, ukazuje i najavljeni paket mera za rešavanje pet ključnih problema socijalno ugroženih u Srbiji. Jedna od njih je „Druga šansa”, namenjen upravo nezaposlenima srednje generacije koje su zahvaćene sindromom „ejdžizma„, odnosno stariji su od 45 godina, da bi pronašli ili sami sebi stvorili posao.Po rečima sociologa Srećka Mihailovića, nosioca projekta FCZD-a, koji se susretao s ugroženima i okviru rada njegove fokus grupe, faktički niko u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko ljudi zbog starosne diskriminacije završi na ulici."U fokusu pažnje bila nam je starosna grupa zaposlenih i nezaposlenih koji imaju između 45 i 65 godina. Brojka od oko 200.000 nezaposlenih u toj starosnoj dobi nije za potcenjivanje jer su ti ljudi iz raznoraznih razloga otpušteni i ne mogu da nađu posao i gotovo svi ulaze u kategoriju dugoročno neposlenih kod nas, a trebalo bi još uvek da izdržavaju i nekog u porodici", kaže Mihailović, jedan od najboljih znalaca u oblasti društvenog istraživanja koji je osmislio i realizovao čitav projekat Centra za demokratiju."Razgovori i intervjui u okviru fokus grupe su bili veoma potresni jer je reč o sudbinama ljudi, i to veoma teškim. Beležimo slučajeve da je posao izgubio poslednji član domaćinstva i nakon toga su ostali bez ikakvog prihoda. To je ostavljalo posledice i na te ljude i na porodicu, što je bilo teško preneti u samu analizu jer se uvek čini kao opšte mesto, svakom dobro poznato, ali kada čujete čoveka koji priča svoju sudbinu, onda je to mnogo drugačije", navodi on. Sagovornik ističe da su diskriminisani zbog godina odbijali da budu identifikovani imenom i prezimenom, iako posebnog razloga za anonimnost nije bilo. Odbijali su i da se pojave u medijima sa svojim pričama. "Jednostavno je postojala neka vrsta stida pred drugima, a rekao bih, i pred svojim ukućanima, od situacije u kojoj su se našli. Porodice su se i raspadale zbog ovakve vrste diskriminacije s kojom se Srbija suočava. Veoma čest uzrok raspadanja brakova u kasnim godinama je kada jedan supružnik ostane bez posla i time porodica bez prihoda, onda to poremeti ukupne odnose i često dolazi do raspada i razlaza ljudi koji su dugo godina bile u braku", ukazuje sociolog Mihailović.Programska direktorka Fondacije Centar za demokratiju dr Ksenija Petovar ističe za „Dnevnik“ da su razlog i osnova sprovedenog istraživačkog programa dramatične priče o raspadu porodice, besmislu života i dramama „preranog starenja“ zbog široko rasprostranjenih predrasuda u Srbiji o starima, njihovoj nesposobnosti, nemoći, fizičkoj i intelekutualnoj istrošenosti... Istraživačka brošura „Stariji radnici“ ukazuje na izraženu „kulturu diskriminacije“ u zapošljavanju i otpuštanju, netržišne kriterijume na tržištu radne snage – politički, podmićivanje, VIP, nepotizam... a sagovornici ukazuju na to da je bez sumnje članstvo u partiji jedan od kriterijuma koji se koristi prilikom zapošljavanja, i to u državnoj službi, javnim preduzećima, a isti kriterijum važi i prilikom otpuštanja. "Nije obaveza države da otvara i obezbezbeđuje radna mesta, ali jeste obaveza države da garantuje poštovanje normi i pravila ponašanja utvrđenih u zakonima i drugim propisima", objašnjava Ksenija Petovar. Svedoci smo svakodnevnog kršenja Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koje se odigrava bez odgovarajuće reakcije državnih službi odgovornih za kontrolu sprovođenja zakonskih propisa. Status radnika danas često zavisi od savesti i dobre volje poslodavaca, koji očigledno imaju odgovarajuću zaštitu onih čija je obaveza da obezbede poštovanje normi iz radnog zakonodavstva. Stariji nezaposleni radnici su i medijski marginalizovani, tako da se malo zna o dramatičnim egzistencijalnim, porodičnim i psihološkim problemima s kojima se oni suočavaju, kaže ona.
Ej, ćale, samo ti na dnu
U čitav projekat brobe protiv ovog vida diskriminacije uključila se i NVO „Snaga prijateljstva Amity“ s njenom čelnom ženom mr Nadeždom Satarić: "Na delu je prikrivena, a brutalna diskriminacija jer vam niko neće reći da se sprovodi diskriminacija u odnosu na godine, pol, ali treba videti broj onih koji su tokom procesa tranzicije ostali bez posla s navršenih 40 i više godina, i broj onih koji su se vratili u radni proces. Minimalan je broj onih koji su se ponovo zaposlili. Ljudi s više od 50 godina prijavljuju se kod nas i imaju srednje, više škole, fakultete, i svi negde imaju 25 do 30 godina radnog staža i svi su negde rođeni između 1953. i 1959. godine. To je ta ciljna grupa. Diskriminacija prema njima je tiho ubijanje, posebno muškaraca", kaže ona."Žena nakon gubitka posla kao majka, domaćica, zadržava neki životni ritam u kući. Mnogi muškarci pokušavaju da rade prodajući nešto na pijaci, doživljavaju poniženje, rade privremene i povremene fizičke poslove, koji su daleko od njihovih intelektualnih i obrazovnih sposobnosti. Naravno, ni takvih poslova nema. I tako se suočavaju s okrutnom stvarnošću u kojoj, prvo, više nisu onaj autoritet u porodici koji su bili, ni za suprugu, ni za decu. Deca ih preziru i najčešće se čuje da im kažu: kako ti nisi ostao na poslu, kako se nisi snašao, a mogao je ovaj i onaj, ne možeš da mi priuštiš ni školovanje, izlaske, džeparac...", navodi Satarić.

Protestovali radnici preduzeća u stečaju
Autor: Agencija BETA
Zahtevali da se obnovi proizvodnja u svim firmama koje su propale zbog nemara vlasti
BEOGRAD - Više stotina radnika kompanija koje su otišle u stečaj nakon neuspelih privatizacija protestovalo je danas ispred Vlade Srbije zahtevajući da se obnovi proizvodnja u svim firmama koje su propale zbog nemara vlasti i, kako smatraju, "kriminalne sprege vlasti i tajkuna".Predstavnik "Pokreta za slobodu" Milenko Srećković rekao je da su se radnici "Jugoremedije", "Srboleka", "Želvoza", "C marketa" i brojnih drugih firmi okupili ispred zgrade Vlade u Beogradu, gde su na pisarnici predali izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije u kojima se opisuju problematične privatizacije."To su sve izveštaji koje je Verica Barać ranije predavala Vladi Srbije, ali na koju vlast nije reagovala. Mi smo došli da kažemo da nećemo prihvatiti da se to gurne u zaborav i da ćemo insistirati da se svi ti slučajevi reše", rekao je Srećković.Srećković je rekao da je iznet zahtev da se očuva ili obnovi proizvodnja u svim tim preduzećima, pre svega u "Jugoremediji" i "Srboleku", koji imaju proizvode i tržište i gde bi to bilo najlakše da se učini.
On je dodao da je zatrazeno i da se obeštete radnici koji nisu imali prilike da rade kao i da država "prestane da štiti i podržava" one koji fabrike guraju u stečaj.Prema njegovim rečima, radnike nije primio niko u Vladi pa su izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije predali na pisarnici, zajedno sa fotografijom preminule predsednice Saveta Verice Barać i jednim njenim citatom.Na pisarnici je, takođe, ostavljeno i pismo koje su radnici poslali Evropskoj komisiji, u kojem je zatraženo da se spisku od 24 sporne privatizacije pridodaju još dve privatizacije u kompanijama iz Subotice i Surdulice.

Protest metalaca ispred Vlade 24. aprila
Autor: Agencija BETA
Traže proširenje dejstva Granskog kolektivnog ugovora metalske industrije i overu zdravstvenih knjižica za sve radnike
BEOGRAD - Samostalni sindikat metalaca Srbije saopštio je da će 24. aprila u podne protestovati ispred zgrade Vlade Srbije.Zatražiće proširenje dejstva Granskog kolektivnog ugovora metalske industrije i overu zdravstvenih knjižica za sve radnike u toj industriji.Istog dana, u 9 sati, organizacija Samostalnog sindikata metalaca Srbije za grad Beograd zakazala je protest ispred Ministarstva rada i socijalne politike.Sindikat od predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta Nebojše Atanackovića traži da hitno, a najkasnije u petak, 20. aprila 2012. godine, zakaže vanrednu sednicu tog saveta, na kojoj bi se odobrilo proširenje dejstva kolektivnog ugovora i utvrdio stav o overi zdravstvenih knjižica.

Janša: Neću klečati pred sindikatom
Izvor: Tanjug
Ljubljana -- Slovenački premijer Janez Janša kaže, uoči generalnog štrajka sindikata u javnom sektoru, da će vlada prekinuti tradiciju da "kleči" pred tim sindikatima."Ovog puta biće drugačije. Ovaj štrajk neće biti plaćen. Svako ko bude štrajkovao ostaće bez dnevnice za taj dan", rekao je Janša. Prema njegovim rečima, za Sloveniju više nema prostora za manevrisanje da se živi na račun drugih ili na račun budućih generacija. Sindikati u javnom sektoru Slovenije za sutra su zakazali generalni štajk dok traju pregovori sa vladom u nastojanju da se postigne dogovor o merama štednje. Vlada Slovenija je predložila da se plate 160.000 zaposlenih u javnom sektoru zemlje smanje, u proseku 7,5 odsto, o čemu parlament tek treba da se izjasni. Ministar finansija Janez Šušterič je najavljujući program štednje izrazio nadu da će se sindikati saglasiti sa merama kojima je predviđeno da se javna potrošnja ove godine smanji za oko milijardu evra.On smatra da je to neophodno kako bi Slovenija snizila javni dug na tri odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda. Prema vladinom predlogu, smanjenje plata za zaposlene u javnom sektoru trebalo bi da se primenjuje od juna. Lideri slovenačkih sindikata su, međutim, upozorili da se ne slažu sa predloženim merama štednje.

17. april 2012.

„Агрожив” није за черупање
Izvor> Dnevnik
Након прошлонедељног протеста у компанији “Агрожив”, у организацији Самосталног синдиката и синдиката “Независност”, одржаног испред живинарске фарме у Хетину, менаџмент житиштанске фабрике за производњу пилећег меса обећао је да ће учинити све да би се спречило даље растакање фирме. Чланови синдиката, наиме, изразили су незадовољство јер су три фарме пилића у Српском Итебеју, Хетину и Банатском Карађорђеву, које су раније биле у систему “Агрожива”, продате Индустрији меса “Матијевић”.Радници страхују да би то могло угрозити даљи рад овог предузећа, у власништву “Србијагаса”, и тврде да је издвајањем фарми, које су “Матијевићу” продате из стечаја као засебне радне јединице, заправо одузета “жила куцавица” њихове компаније. Са свим овим упознат је и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, који је у време протеста боравио у општини Житиште. У “Агроживу”, такође, очекују да ће се сутра овде доћи генерални директор “Србијагаса” Душан Бајатовић да би запосленима представио планове за будућност ове живинарске компаније која упошљава 1.300 радника.– Непрекидно смо у контакту са синдикатима – изјавио је генерални директор “Агрожива” Предраг Амижић. – Познато је да смо с оба синдиката потписали протокол у којем су они изразили своје пуно задовљство радом компаније у последњу годину и по, од када је “Србијагас” преузео “Агрожив”. И то није проблем. Проблем је настао оног тренутка када смо приметили да ће једном правном лицу бити продате три фарме у стечају. Благовремено смо с тим упознали све државне органе и сасвим је логично што менаџмент и синдикати о томе имају јединствен став, а то је да до овога није смело да дође.По Амижићевим речима, компанија је код других коопераната обезбедила сировину која ће недостајати с продатих фарми, тако да то уопште неће утицати на процес производње.– Покушаћемо да с Индустријом меса “Матијевић” изнађемо неко решење о три фарме. Битно је у овом тренутку поручити радницима да не брину, да ће компанија “Агрожив” и с државом и с локалном самоуправом, испратити овај процес до краја – нагласио је Амижић.
Председник Самосталног синдиката Бранко Надаждин напоменуо је да је куповином “Агрожива” као правног лица, “Србијагас” постао власник имовине која у укупном збиру чини врло мали део, који не прелази 15 одсто.
Да Матијевић дигне руке
Покрајинском секретару Мирославу Васину предати су званични захтеви запослених у “Агроживу”, а у том писму се наводи да опстанак ове компаније представља државни интерес и да сви морају бити јединствени да би проблем био решен.
– Очекујемо и прижељкујемо да први корак буде враћање ове три фарме у систем компаније јер сваки други корак био би корак уназад. Очекујемо да ће представници државе и Покрајине успети да убеде компанију “Матијевић” да фарме изостави из својих пословних планова. Сматрамо да постоји начин да јој уложени новац буде враћен, а да то не представља кршење закона – предочио је Бранко Надаждин први захтев, док други гласи да се по сваку цену заустави даља дезинтеграција система “Агрожива”.

11. april 2012.

Slavica Savić, Savez samostalnih sindikata
Odazvala se na Ljajićev poziv
Izvor: Danas
Beograd - Onog trenutka kada sam postala kandidatkinja za narodnu poslanicu, podnela sam ostavku na mesto sekretarke Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. To sam učinila 22. marta, u šta se može uveriti svako ko pogleda sajt SSSS. Očekujem da će je Veće prihvatiti na prvoj narednoj sednici, 27. aprila - kaže za Danas Slavica Savić iz Veća SSSS i kandidatkinja za narodnu poslanicu na listi „Izbor za bolji život - Boris Tadić“.
Šta možete da postignete za poboljšanje statusa radnika kao poslanica i verujete li da će vas kolege u parlamentu podržati ?- Da li će me kolege poslanici poslušati ili ne, videćemo. Poslanici su sada vlasnici mandata, pa mogu da očekujem da će bar neki od njih poslušati svoju savest, a ne samo stavove partijskih vrhuški. Status radnika ne zavisi samo od sindikalne borbe, već i od mnogih zakonskih rešenja za koja je nadležna Narodna skupština. A ono na čemu ću posebno insistirati je da određeni zakonski projekti moraju obavezno da prođu dogovorenu proceduru, odnosno da prethodno budu razmatrani na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta. Iz iskustva znam da su sve dosadašnje vlade ponekad umele da zaobiđu SES. Zašto ste ušli u politiku kada je vaš sindikat odlučio da se neće politički angažovati? ačno, Savez samostalnih sindikata doneo je odluku da ne uđe u politiku, niti samostalno, niti u okviru neke stranke. Veće je procenilo da bi ulazak u politiku tako velike i masovne organizacije kakav je SSSS mogao da dovede do određenih problema unutar Saveza i do nezadovoljstva onih članova koji preferiraju neku drugu političku opciju. Poštujući takvu odluku Veća, dala sam ostavku. Ako je moje opredeljenje da prihvatim poziv Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića bilo pogrešno, a mislim da nije, konsekvence ću snositi samo ja.
Da li ćete svom članstvu savetovati da ne štrajkuje ukoliko uđete u vlast?
- To sigurno nikada ne bih učinila. Štrajkovi i protesti su legitimna sredstva sindikalne borbe, posebno onda kada su iscrpljene sve druge mogućnosti, kada poslodavac ne želi da pregovara, kada se oglušuje o zahteve zaposlenih, kada ne poštuje njihova elementarna prava ili ih drastično krši. .

10. april 2012.

Ljajić: Radnici se plaše da prijave poslodavca
Izvor: Beta
Ministar za rad Rasim Ljajić izjavio da ima posredna saznanja o tome da poslodavci zabranjuju osnivanje sindikata u firmama, ali da se radnici plaše da to prijave da ne bi izgubili posao."Radnici izbegavaju da prijave da su sprečeni da osnuju sindikat, što je njihovo zakonsko pravo, jer se plaše da će dobiti otkaz", rekao je Ljajić.Osnivanje sindikata, prema rečima Ljajića, ne zabranjuju samo strani investitori već i domaći. "Nijedan poslodavac nije oduševljen kad je reč o sindikalnom organizovanju", istakao je Ljajić i naglasio da će inspekcija rada postupati po svakoj prijavi zabrane osnivanja sindikata i pozvao radnike koji su sprečeni da ostvare svoja prava da to prijave inspekciji rada.
Dačić: Niko ne može da umanjuje prava radnika
Ministar za unutrašnje poslove Ivica Dačić izjavio je da svako ko narušava slobodu sindikalnog organizovanja mora da se suoči s posledicama i da niko ne može da umanjuje prava radnika. "Ministar za unutrašnje poslove i zamenik premijera dobija na stotine pisama i predstavki koje ukazuju na to da se radnici stranih kompanija koje su od naše države dobile pare da otvore te kompanije ne ponašanaju prema radnicima u skladu s našim zakonom", rekao je Dačić.Dačić je rekao da sumnja da ti investitori maltretiraju radnike u svojim državama kao što to rade u Srbiji, ali da ovde niko nema pravo da ukida i umanjuje prava radnika. "Sindikalno organizovanje je slobodno i svako ko to narušava mora da se suočava s posledicama", rekao je Dačić.Ono što su strane kompanije uložile u Srbiju, kako je dodao Dačić, ponekad gotovo da nije veće od onoga što su dobile od ove države za jedno radno mesto. "Dođe nam da svi otvorimo firmu jer na tome može dobro da se zaradi", rekao je on i dodao da je zahvalan što su investitori došli u Srbiju, ali da će, ako nastave da se ovako ponašaju, otići veoma brzo.

"Strategija obrazovanja lepa želja"
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović ocenio je danas da je predlog strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine spisak lepih želja.On je rekao da za realizaciju strategije neće biti dovoljno sredstava.Predlog da se izdvajanje za obrazovanje sa sadašnjih 4,5 odsto BDP poveća na šest procenata je dobar, ali u ovom trenutku teško izvodljiv, rekao je Pavlović na konferenciji za novinare u Beogradu. Prema njegovim rečima, procene rasta BDP-a u ovoj godini korigovane su sa 1,5 odsto na 0,5 odsto, ali je pitanje da li će tog rasta uopšte biti. Pavlović je najavio da će njegov sindikat Nacionalnom prosvetnom savetu uputiti i predloge za izmenu Strategije o kojoj traje javna rasprava, a da će jedan od predlog biti da ulaganje u obrazovanje poraste na 5,3 odsto. On je rekao i da je predlog da sve škole rade u jednoj smeni dobar, ali takođe teško ostvarljiv, pošto trenutno 10 odsto škola u Srbiji radi samo u jednoj u smeni, a ima i onih u kojima se nastava održava u tri smene. Pavlović smatra da je nerealan i cilj Strategije da do 2020. godine 50 odsto đaka upisuje gimnazije, s obzirom na to da u Srbiji trenutno ima 530 srednjih škola od čega 115 gimanzija.Kako je rekao, takve dokumente ne treba da donosi vlada u odlasku, već neka buduća vlada koja će i pružiti garancije za njenu realizaciju. Imam i ja strategiju da upoznam Anđelinu Žoli, ali ne znam kako da dođem do nje", kazao je Pavlović. On je rekao da su nastavnici kolateralna šteta u stratetgiji pošto se od njih očekuje samo da rade i usavršavaju se, a ne pominje se povećanje zarada. Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika "Nezavisnot" Branislav Živanović smatra da srpska privreda neće moći da apsorbuje predviđeni porast visokoobrazovanog kadra u Srbiji, pa će zbog toga mladi obrazovani ljudi češće napuštati Srbiju. "Stvaraćemo kadar za izvoz, pošto ekonomski parametri i razvoj privrede nisu uzeti u obzir", rekao je Živanović. On je podsetio da strategija predviđa veće upisne kvota na tehničkim i matematickim fakultetima i upitao na koji način će studenti biti stimulisani da u većem broju upisuju te fakultete.Javna rasprava o strategiji obrazovanja počela je 3. aprila u Vranju, a biće savršenja u Subotici 18. aprila.

Preko 60.000 nezakonitih otkaza godišnje
Izvor: NoviMagazin.rs
U Srbiji se godišnje podeli bar 60.000 nezakonitih otkaza, ali i pored dobijenih pravosnažnih sporova sa poslodavcima, retko koji zaposleni se vraća na stari posao.„Svako ko je tužio poslodavca dobio je spor, a takvih je na hiljade mesečno. Problem, međutim, nastaje kada se otpušteni radnik vrati u firmu“, objašnjava Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.„Tada ga poslodavac šikanira, premešta na druge pozicije ili adrese, primorava da sam ode iz firme... Mi smo imali primere da jedan radnik bude tri puta otpušten i potom vraćen u isto preduzeće. Iz tih razloga samo trećina onih koji imaju pravosnažne presude zaista i ostane u svom starom preduzeću, dok ostali, naposletku, sami odluče da odu.“I u drugim sindikatima navode da je učinak dobijanja radnih sporova stoprocentan, ali ukazuju na druge nevolje.„Problem je što ta rešenja stignu prekasno“, ocenjuje Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i dodaje da bi radni sporovi trebalo da se okončaju najduže za šest meseci, ali se ovi rokovi uveliko probijaju.„Previše je primera da su radnici pravdu čekali duže od decenije, a u jednom državnom preduzeću je čak 38 zaposlenih umrlo pre nego što se spor okončao.“, kaže Čanak.Strpljenje se, dodaje Čanak, neretko pokaže kao sasvim uzaludno jer se događalo da se u iščekivanju pravde ugase i preduzeća čije su vlasnike radnici tužili.Prigovor na sudsku praksu imaju i u Savezu samostalnih sindikata Srbije, gde kažu da je država ukinula doskorašnju praksu po kojoj su radnike pred sudijama zastupali sindikalci.„Danas otpušteni radnik mora sam da plati advokata, a pošto je bez posla i zarade, malo ko može da podnese dodatne troškove“, kaže Ljuban Žigmund iz SSSS.U Inspektoratu rada objašnjavaju da radnik koji pokrene postupak pred sudom, može da zatraži i odlaganje otkaza. Tako je u 2010. inspekcija vratila 442, a u prošloj godini 330 otpuštenih na staro radno mesto i oni su tu ostali sve do okončanja postupka koji su, gotovo bez izuzetka, bili u njihovu korist. Od Nove godine inspektori su uspeli da "zamrznu" 31 otkaz.

SINDIKALNO ORGANIZOVANJE Ivica Dačić: Hapsićemo i strane investitore
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić upozorio je strane investitore u Srbiji da će biti uhapšeni ako ne budu dozvolili osnivanje sindikata u svojim kompanijama i istakao da radnici nisu robovi koji kleče na kolenima pred stranim gazdama. "Ja sam apsolutno za to da dođu strani investitori, ali oni ne smeju da se ponašaju prema radnicima kao prema robovima. U nekim stranim preduzećima je zabranjen sindikat i ja ih upozoravam - ako ne poštuju zakon biće pohapšeni pa ko god da ih je doveo", rekao je Dačić novinarima u Beogradu.Dačić je podsetio da pravo na sindikalno organizovanje važi za sve kompanije - strane, domaće, državne i privatne.

5. april 2012.

НЕРАДНИ ДАНИ У 2012. ГОДИНИ ЗА ВРЕМЕ ВАСКРШЊИХ И ПРВОМАЈСКИХ ПРАЗНИКА
У складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011) запослени има право да одсуствује са рада у дане државних и верских празника.Васкршњи празници се у складу са чланом 2. тачка 2. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији, празнују почев од Вликог петка закључно са другим даном Васкрсом. Васкршњи празници су нерадни дани за све запослене у Републици Србији, без обзира на њихову верску припадност. Васкршњи празници славе се 2012. године од Великог петка - 13. априла закључно са другим даном Васкрса понедељком - 16. априлом. Дакле, сви запослени у Србији не раде четири дана (петак, субота, недеља и понедељак). Такође, према члану 4. тачка 2. Закона утврђено је да католици и припадници других хришћанских верских заједница имају право да не раде у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару. Ускршњи празници за вернике католичке вероисповести 2012. године се славе од Великог петка - 6. априла закључно са понедељком другим даном Ускрса - 9. априла, не ради се четири дана
Првомајски празници - Празник рада - 1. мај је један од државних празника у Републици Србији утврђен у члану 1а Закона, који се слави два дана 1. и 2. маја. Према члану 3а Закона, ако један од ових датума падне у недељу не ради се првог наредног радног дана. Ове године Првомајски празници 1. и 2. мај падају у уторак и среду и нерадна су та два дана.
Дакле, поводом наступајућих празника не ради се у следеће дане:
1) за Васкршње празнике, петак 13. април, субота 14. април, недеља 15. април и понедељак 16. април;
2) за Ускршње празнике (само за вернике католичке вероисповести), петак 6. април, субота 7. април, недеља 8. април и понедељак 9. април;
3) за Првомајске празнике, уторак 1. мај и среда 2. мај.

Nemačke gazde nezakonito otpuštale
Izvor: Novosti
Zrenjanin -- Ksenija Eremić, predsednica podružnice Sindikata industrijskih radnika Vojvodine (SIRV), nezakonito je dobila otkaz u zrenjaninskom Drekslmajeru.Ovaj najveći poslodavac u Vojvodini u obavezi je da je vrati na posao - glasi nepravosnažna presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu.Zbog nezakonitih otkaza minulih godina vodi se pedesetak sporova protiv nemačke kompanije Drekslmajer, koja u zrenjaninskom pogonu za proizvodnju električnih kablova za automobilsku industriju zapošljava više od 1.600 radnika. Otpušteni radnici na sudu dokazuju da su olako dobili otkaz i ukazuju na neprimereno „treniranje strogoće“ nemačkog poslodavca. Inače, već su počele da stižu izvršne presude o vraćanju na posao.Čelnica SIRV vraćena je u pogon još ranije, zahvaljujući Ministarstvu rada, koje je potvrdilo rešenje inspekcije da produži posao do okončanja sudskog spora. Eremićeva je otkaz dobila jula 2010. zbog navodne zloupotrebe bolovanja. Zapravo, prekinula je bolovanje dobijeno zbog tegoba sa kičmom, uzela slobodne dane i kao sindikalni lider otputovala u Nemačku na petodnevni seminar o radničkim pravima. Po povratku, ponovo je otvorila bolovanje zbog istih problema s kičmom, što je poslodavcu bio dovoljan razlog da joj otkaže ugovor o radu."Ma, kakva zloupotreba bolovanja! Firma je po svaku cenu htela da mi uruči otkaz zbog straha od mog angažovanja u odbrani sindikalnih prava zaposlenih", tvrdi ona. Sporove dobijaju i radnici koji su tužili firmu zbog neisplaćenog smenskog rada. Drekslmajer, naime, nikako nije hteo da se nagodi sa SIRV o ovom pitanju, pa su radnici presavili tabak i pravdu zatražili na sudu. Upravo je presudu Apelacionog suda dobila Slavica Bučalina iz Stajićeva, kojoj firma treba da isplati 62.000 dinara za smenski rad u 2008. i 2009. godini. Eremić kritikuje drugi sindikat u Drekslmajeru, koji je potpisao aneks na štetu radnika i članova SIRV, jer se na ime smenskog rada uplaćuje dinar po radnom satu, a ne 26 odsto od osnovne zarade, kako je predviđeno zakonom. Tako da sada svaki radnik dobija 174 dinara na ime smenskog rada, umesto 26 odsto.

Синдикат не очекује битније промене
Izvor: Dnevnik
АПАТИН: Након вести да америчка компанија „Молсон Корс” преузима пиварску групу „Старбев”, а тиме и Апатинску и Никишићку пивару, представници синдиката у Апатину умирују своје чланство. Синдикат, наиме, не очекује значајније промене након промене власника.
- Променило се неколико власника, али не очекујемо важније промене у систему и организацији посла. Нама је важно да радимо. Очекујемо да ће менаџмент наставити успешно да води Пивару као до сада - рекао је Драган Малеш, председник синдиката у Пивари.У општинском Самосталном синдикату, наводе да Синдикат Пиваре није члан ОВССС, али да су сва дешавања у Пивари, значајна за град.
- У Пивари у Апатину је запослено око 400 наших суграђана, што значи да од примања радника зависи најмање 1.200 чланова њихових породица. До сада су радници Пиваре имали редовна примања изнад просека и надамо се да ће тако остати, те да неће бити технолошких вишкова - каже Слободан Лончаревић, председник Самосталног синдиката.
У ПР служби Апатинске Пиваре у Београду не дају никакве додатне информације осим што потврђују саопштење новог власника Пиваре.
- Рано је за било какве информације. За све се треба обратити новом власнику. Пивара у Србији запошљава укупно 800 људи, који редовно даље обављају своје послове, рекла је Сања Иваниш, ПР службе у Београду.
Радници нису изненеђени што је Пивара поново добила новог власника. Власници су се неколико пута мењали од приватизације 2003. године. То што су заинтересовани за Пивару није изненађење с обзиром да непрекидно добро ради, па запослени ни сада не очекују значајније промене, бар што се тиче рада у производним погонима.

PREDSEDNICI SINDIKATA ZADOVOLJNI STANJEM U PKB-u
Izvor: Press Online|
Zaustavljeno propadanje kombinata
Redovne plate - Od propale firme postali smo uspešno preduzeće, redovno primamo plate i imamo uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje, kažu sindikalci
Zaposleni u Poljoprivrednom kombinatu „Beograd" posle više od deset godina redovno primaju plate i imaju uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje, tvrde predstavnici dva sindikata ovog preduzeća.
PKB je u poslednje dve godine, otkako je postao gradsko preduzeće, od gubitaša postao lider u proizvodnji mleka i prehrambrenih proizvoda.
Prava zagarantovana
Predsednik Samostalnog sindikata u PKB-u Milisav Đorđević objašnjava da je u kombinatu napokon uveden red u oblasti nabavki, radne i tehnološke discipline.- U proteklih 20 godina firma je poslovala sa konstantnim gubicima, nije bilo redovnog plaćanja doprinosa i poreza. Zahvaljujući novom modelu poslovanja i jasnom biznis planu, koji garantuje sigurnost svim zaposlenima, firma je konačno na pravom putu. Prvi put smo potpisali kolektivni ugovor, čime su prava zaposlenih dodatno zagarantovana. Takođe, napokon se poštuje se i minimalna cena rada, što zaposlenima daje dodatnu nadu u bolje sutra. Pored redovne plate, zaposleni nakon više od deset godina imaju uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje - navodi Đorđević i dodaje da je preuzimanje PKB-a od strane države bio pravi potez na kojem su i predstavnici sindikata insistirali, čime je zaustavljeno propadanje ovog poljoprovrednog giganta.Prema njegovim rečima, oporavku PKB-a znatno je doprineo i grad Beograd u smislu podizanja imidža firme, otpisivanja dugova i dovođenja novog menadžmenta.- Iako je rukovodstvo predvidelo 1.800 zaposlenih radnika, ovaj broj je porastao na 2.000. Tome je doprinelo povećanje proizvodnje mleka, budući da je prvi put uvedena treća muža. Izgradnjom novih farmi i prateće infrastrukture, plastenika, postojenja na biogas, očekujemo da se u budućnosti zaposli još ljudi, a tu pre svega mislim na mlade - kaže Đorđević, koji u PKB-u radi 27 godina i dodaje da u skladu sa pravilima koja važe u ostalim državnim preduzećima radnici očekuju da dobiju i pravo na upis besplatnih akcija.Njegov kolega iz Nezavisnog sindikata Nikola Lazić kaže da je reorganizacija u firmi, koja je podrazumevala i odlazak jednog broja radnika, ipak dovela do poboljšanja u svakom pogledu.
Šta je urađeno
* redovne plate, uplaćeno zdravstveno i socijalno osiguranje
* poštovanje minimalne cene rada
* plaćanje prekovremenog rada
* socijalno odgovorno poslovanje
* jasan biznis plan koji garantuje sigurnost zaposlenim
* bolji uslovi rada, nova mehanizacija
- Novo rukovodstvo uvelo je radikalne promene. Više od 90 odsto zaposlenih javilo se da dobrovoljno ode iz firme uz otpremninu od 300 evra po godini staža i godinu dana na birou. Rukovodstvo se tako pokazalo kao socijalno odgovorno. Sadašnje poslovodstvo je kao način poslovanja uzelo zakon, pa se svaki prekovremeni rad plaća, poštuje se minimalna cena rada koju zakon propisuje, pa je tako došlo i do povećanja plata zaposlenima. Uvođenje nove mehanizacije doprineće ne samo povećanju produktivnosti, već i poboljšanju uslova rada - kaže Lazović, koji je u PKB pre 21 godinu počeo kao običan radnik, a danas je direktor gazdinstva.
Svaki sat plaćen
Radnik Zoran Mitevski, koga smo zatekli na njivi na kojoj se trenutno seje šećera repa,kaže je da je mnogo lakše raditi kada se zna da će svaki sat rada biti plaćen.- Obnovljena je mehanizacija, novi traktori su mnogo bolji. Imamo klima-ređaje i sistem za navođenje, sve je kompjuterizovano. U vreme žetve u traktoru provedete više od osam sati, što je ranije bilo neizdrživo. Pored novih mašina, dodatni motiv za rad su i redovna primanja i plaćanje prekovremenog rada - priča Zoran, koji radi u PKB-u više od 30 godina.

Vruća proba za sindikate
Kakve su pozicije sindikalnih aktivista od trenutka kada postanu poslanici
Izvor: Politika
Danas niko ne osporava pravo sindikata da učestvuje u političkom životu i da na taj način u novim uslovima brani interese sveta rada. Sindikati u Srbiji imaju i dodatni razlog da se aktivnije uključe u politički život. To je veliko nezadovoljstvo radnika materijalnim i socijalnim položajem. To nezadovoljstvo je i potencijalni izvor neophodnih društvenih promena koje nije iskorišćeno na pravi način.Sindikati su očigledno odbacili onu varijantu kojom je pre više od jednog veka započelo trajno, sistematsko uključivanje ovih organizacija u politički život – stvaranjem političkih partija radničke i socijaldemokratske orijentacije. Istini za volju, to jeste zahtevan, dugoročan posao, koji i pored svega, pogotovu u savremenim uslovima, ne garantuje uspeh.Pregovori koji su vođeni između pojedinih sindikata i političkih stranaka, u svakom slučaju, nisu ostali bez rezultata. Sindikati se više ne zadovoljavaju praznim izbornim obećanjima, svečanim potpisivanjima socijalnih paktova i sl., već traže nešto konkretnije i opipljivije. To odslikava nepoverenje sindikalnih rukovodstava i radnika koje oni zastupaju prema svim političkim strankama. ASNS je stupio u otvorenu koaliciju sa grupom političkih stranaka okupljenih oko LDP-a. Reč je u najmanju ruku o kockarskoj varijanti, pri čemu su daleko veće mogućnosti da iz toga ovaj sindikat izađe kao definitivni i dugoročni gubitnik.Savez samostalnih sindikata Srbije, posle pregovora sa relevantnim, sindikatu prihvatljivim političkim opcijama, procenio je, s pravom, da je u postojećim okolnostima isuviše rizično da se sindikat direktno veže za jednu političku opciju. Međutim, SDPS, Rasima Ljajića, koji je u ovim procesima odigrao veoma značajnu i konstruktivnu ulogu stavio je na svoju izbornu listu nekoliko istaknutih aktivista sindikata, pri čemu od sindikata nije tražio nikakvu kontrauslugu, potvrđujući time svoje opredeljenje da gradi trajne odnose partnerstva sa sindikatima. Ipak, ta odluka u ovom času otvara najmanje dva pitanja. Prvo se odnosi na pozicije ovih aktivista sindikata od trenutka kada postanu poslanici. Oni tada dobijaju novu društvenu ulogu koja često može biti u sukobu sa ulogom sindikalnih lidera. To znači, da se oni tada moraju povući sa svih funkcija u sindikatu. Ali, šta mogu i moraju. Šta je njihova moralna obaveza. Imajući u vidu način kako su postali poslanici jeste da u skupštini, vladi, u svom ukupnom političkom delovanju budu glasnogovornici sindikata – ne jednog sindikata već sindikata u celini, da imaju hrabrosti i dostojanstva da u njihovom političkom delovanju primarno mesto imaju interesi sveta rada. To bi moglo da otvori jedan novi koncept odnosa sindikata i političkih stranaka, u tom smislu da se članovi i aktivisti sindikata masovno uključuju i aktivno učestvuju u delovanju političkih stranaka, afirmišući u tom procesu interese radnika, sindikata, odnosno socijalnog partnerstva i na njemu trajno zasnovanog socijalnog mira.

Porez plaćaju samo obični građani
Izvor: Novosti
Beograd -- Dugovi poreskih dužnika među privrednicima od januara povećani su za 17,3 milijarde dinara, pa tako sada duguju čak 150 miliona više.S druge strane, građani su umanjili obaveze za 517 miliona dinara.Na novom spisku među pravnim subjektima više nema Grada Beograda, za koji je utvrđeno da je među dužnike svrstan greškom. Isto je dokazano i za poslovne prostore opština Stari grad i Vračar. Ali GSP „Beograd“ je rešilo da polako plaća zaostale poreze i doprinose.Sredinom marta ušli su u reprogramiranje duga, pa ih poreznici sada duže za 419 miliona dinara, umesto za 1,64 milijarde dinara."Najveći dužnici među preduzećima su i dalje firme koje su u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji.Restrukturiranje ih štiti od prinudne naplate, kao i preduzeća u stečaju kod kojih je naplata moguća samo u stečajnom postupku. U međuvremenu, njihovi dugovi rastu, jer se obračunava kamata, a mi moramo da ih evidentiramo" , objašnjavaju poreznici. Najviše je razlike u prvom i ažuriranom spisku građana dužnika. Čak 27 imena sa januarske liste ne nalaze se na novom, produženom popisu. Tako na listi nema ni nekadašnjeg rekordera Novice Jovanovića iz Leskovca, koji je dugovao skoro 308 miliona dinara. U martovskoj agendi je zato Marijo Vujaklija najveći dužnik, ali je i on smanjio svoje obaveze za oko četiri miliona dinara. Pojedini građani su isplatili svoje dugove, ali su i poreznici revidirali spiskove, pa više nema ponavljanja imena po nekoliko puta sa skoro identičnim dugovanjima.Poreznici više ne duže ni Ratka Butorovića, poznatog kao Bata Kan Kan, vlasnika novosadskog hotela „Park“, koji je dugovao 10,6 miliona dinara. Međutim, njegova preduzetnička radnja „Kan Kan“ dragstor i dalje duguje, i to 10,4 miliona dinara.

4. april 2012.

"Sloboda" otpustila 52 radnika
Izvor: Beta
U kompaniji "Sloboda" u Čačku koja proizvodi vojnu opremu 52 radnika, koji su radili na određeno vreme, ostalo je bez posla. Predsednik gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Slobodan Jelić je kazao da su otpušteni radnici upućeni na biro Nacionalne službe za zapošljavanje, jer u fabrici, u kojoj su radili više od godinu dana, za njih trenutno nema posla.Rukovodstvo fabrike danas nije bilo dostupno za komentar. Kompanija "Sloboda" zapošljava 1.820 radnika, od kojih je 608 zaposleno na određeno vreme.

Februar doneo otkaz za 2.000 ljudi
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u februaru je procenjen je na jedan milion i 730.530 lica, što je za 2.237 manje nego što ih je radilo u prethodnom mesecu. Ovi podaci objavljeni su u najnovijem biltenu Privredne komore Srbije "Konjunkturni trendovi Srbije," pozivajući se na Republički zavod za statistiku.U odnosu na februar 2011. godine, broj zaposlenih je smanjen za 45.000 lica ili za 2,5 odsto.Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposlenih lica je krajem februara ukupno bilo 777.079, što je za 1,7 odsto više nego u januaru i za 1,8 odsto više nego u februaru prethodne godine.Stopa registrovane nezaposlenosti, prema biltenu PKS, u februaru 2012. godine je bila 28,51 odsto i uvećana je u odnosu na prethodni mesec kada je iznosila 28,15 odsto.

Radnicima čistoće beneficirani staž
Izvor: Novosti
Beograd -- Spisak radnika sa beneficiranim radnim stažom biće izmenjen do kraja godine. Republički Fond PIO će uraditi reviziju čak 286 radnih mesta. Istovremeno će u obzir uzeti i zahteve NIS "Naftagasa" i JKP "Gradska čistoća" da se delu zaposlenih iz ovih preduzeća uvedu nove beneficije pri računanju staža."Fond PIO će, prema planu za ovu godinu, uraditi reviziju u crnoj i obojenoj metalurgiji. Na ukupno 286 radnih mesta će se ponovno ocenjivati uslovi rada, a samim tim i potreba da se na tim poslovima staž računa sa uvećanim trajanjem" , najavljuje Miloš Labudović, koordinator za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u Fondu PIO.Od 15.000 zaposlenih njih oko 20 odsto ima beneficirani radni staž, ali to nisu radnici po kancelarijama, već livci, rudari, topioničari, radnici na presama koje zimi emituju temperaturu iznad 40 stepeni... Svi su oni izloženi opasnim hemijskim materijama, rade u podzemnoj eksploataciji ili po kopovima i sasvim je besmisleno da se njihove beneficije uopšte uzimaju u razmatranje.U Fondu PIO objašnjavaju da su ovakve kontrole redovna praksa jer su danas mnogi poslovi manje rizični nego što su bili u vreme pravljenja liste povlašćenih. Tako je prvi spisak beneficiranih zanimanja ispisan još pedesetih godina, pa su njegove korekcije neophodne.S druge strane, povišene vibracije i buka na radnom mestu, postojanje štetnih materija, značajno povećanje obima proizvodnje, opasnost od požara i eksploziva, psihofizičko ili emocionalno pražnjenje i rad koji je ograničen godinama života mogu da budu razlozi za uvođenje beneficija. Penziju stečenu u teškim uslovima i uz beneficirani radni staž danas prima 155.495 bivših radnika. Nijednom od njih se ovo pravo neće dovoditi u pitanje.Pravilo je da se već stečena prava ne oduzimaju, pa za one koji su već penzionisani uz beneficirani radni staž neće biti revizije, potvrđuju u Fondu.Sindikalci, međutim, na redukciju spiskova u crnoj i obojenoj metalurgiji ne gledaju ni najmanje blagonaklono. Po rečima Zorana Vujovića, predsednika Samostalnog sindikata metalaca, država na ovaj način pokušava da smanji troškove preko leđa radnika jer se za doprinose na obaveznih 22 odsto od bruto zarade, dodaje još 3,7 odsto za dva meseca beneficija, 5,5 odsto za tri meseca, 7,3 odsto za četiri i 11 odsto za šest meseci."Potpuno je nelogično da se češljaju zanimanja u ovim delatnostima jer se uslovi rada nisu nimalo poboljšali" , ocenjuje Zoran Vujović iz Samostalnog sindikata metalaca.Konačnu reč će, ipak, dati posebna komisija Fonda PIO, koja će odluku doneti u zavisnosti od preporuka stručnjaka sa terena.

Francuska: Zašto se ubijaju radnici
Izvor: Tanjug
Pariz -- Francuska policija je sprovela raciju u sedištu "Frans telekoma" u Parizu u okviru istraživanja više desetina samoubistava zaposlenih poslednjih godina.Ona su, prema procenama sindikata, mogla da budu izazvana "psihološkim maltretiranjem" (mobingom) od strane firme.Prema sindikatima, koji su podneli tužbu protiv firme, samoubistvo su od 2008. godine izvršila 62 radnika "Frans telekoma", objavio je francuski dnevnik Figaro.Tužilaštvo je počelo da razmatra moguću odgovornost firme posle izveštaja inspekcije rada o uslovima smrti 14 zaposlenih i došla do zaključka da je reorganizacija rada, sprovedena 2006. godine, mogla ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi kao i da neke metode upravljanja mogu da se okarakterišu kao psihološko maltretiranje. U izveštaju je takođe istaknuto da "Frans telekom" nije uzimao u obzir ponovljena upozorenja lekara, sindikata, zdravstvenog osiguranja da izabrani oblik modernizacije prilično opterećuje pojedine zaposlene.Među načinima na koje se firma trudila da poveća efikasnost i prihode bilo je ukidanje 22.000 radnih mesta tokom tri godine i premeštanje 10.000 radnika.

3. april 2012.

Злостављање синдикалаца није доказано
Izvor: Dnevnik
ЗРЕЊАНИН: Тврдње председника Самосталног синдиката у зрењанинском ЈКП „Пијаце и паркинзи” и председника удружења „Стоп мобинг Србија” Жике Живадиновића да је бивши директор овог јавног предузећа Ђорђе Раду ЈКП „Пијаце и паркинзи” прекршио Закон о раду и да је њега и колегиницу Јасмину Бјелицу дискриминисао због синдикалног деловања нису доказане на суду. Прво се Живадиновић, због наводног злостављања на раду, жалио Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова, али је одбијен његов захтев да му се исплати одштета, као и да буде премештен у другу радну околину или да Раду буде удаљен са посла.Синдикалци су се, затим, жалили Одељењу инспекције рада за Средњобанатски округ које је, после надзора обављеног у „Пијацама и паркинзима”, одлучило да Прекршајном суду у Зрењанину поднесе пријаву против предузећа и Радуа. Зрењанински суд је, међутим, ослободио кривице и правно и одговорно лице, уз образложење да није доказано да су починили прекршај за који су их теретили. Незадовољна оваквим исходом, инспекција рада је уложила жалбу али ју је Виши прекршајни суд у Новом Саду одбацио и потврдио првостепену пресуду.С друге стране, Живадиновић, иначе виши референт за послове пијаца и својевремено први човек овог градског предузећа, наставља да оптужује и садашњег директора, Радуовог наследника, Боривоја Дорословачког, тврдећи да је наставио стопама свог претходника и да га дискриминише због синдикалног деловања.- Оно што повезује бившег и садашњег директора, поред непримерено високих плата, јесте жеља да на сваки начин мени нанесу штету - рекао је Живадиновић, тврдећи да је већ дуже време у фирми изложен разним врстама злостављања, малтретирања и дискриминације.
Дорословачки је, међутим, једном приликом поручио да је за дискриминацију, пре свега, потребна намера, а да ње, од стране директора, сигурно није било.
Раду без коментара
Ђорђе Раду је до сада веома ретко коментарисао оптужбе синдикалаца на његов рачун. Ни овог пута, након што је ослобођен кривице, није желео да говори за новине. Уместо тога, у редакцију „Дневника” донео је копије пресуда Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, Прекршајног суда у Зрењанину и Вишег прекршајног суда у Новом Саду, уз напомену да оне говоре више од било ког његовог коментара.

Protest radnika "Ei" u centru Niša
Izvor Južne vesti | Niš
Protest radnika Ei na Trgu kralja MilanaGrupa od pedesetak radnika Elektronske industrije Niš protestvovala je danas u podne na Trgu Kralja Milana gde su izneli 3 zahteva Vladi Srbije.Jovan Jovanović iz Samostalnog sindikata Srbije, kao i njegove kolege iz Industrijskog sindikata i Radne grupe, zatražili su da se ponovo pokrene ideja o stvaranju Tehnološkog parka na teritoriji Elektronske industrije.Oni su istakli da je to jedini spas za preostale fabrike u "Ei“ koje rade.- Radnici Elektronske industrije, trenutno njih oko 170, nisu građani drugog reda. Zato tražimo od Vlade Srbije da nam obezbedi novčanu pomoć od 8,5 miliona dinara mesečno. Treći zahtev je da se obezbedi socijalni program za 75 radnika - kažu organizatori skupa.

Zbog neisplaćenih zarada od prošle godine
Članovi dva sindikata stupili u štrajk u fabrici vagona u Kraljevu
Izvor: Blic Online
Pošto nije ispunjen zahtev Samostalnog i Industrijskog sindikata kraljevačke Fabrike vagona da do kraja marta zaposlenima bude isplaćeno 30 odsto prošlogodišnje majske i cela junska zarada, članovi oba sindikata danas su stupili u štrajk.
Dug preduzeća prema radnicima i bivšim radnicima koji potražuju zarade od 1996. do 2003. godine iznosi 200.000 evra, ali su kamate oko milion i po evraPrema rečima predsednika Samostalnog sindikata Žarka Kojića, pre 10 dana isporučeno je 15 vagona kupcu iz Nemačke, ali je došlo do problema u naplati. Račun preduzeća blokiran je od 31. avgusta. Zaposlenima je 24. januara isplaćena cela zarada za april i 70 odsto zarade za maj. Pregovarali smo prošle nedelje sa poslovodstvom, a od danas štrajk je jedino rešenje - izjavio je Kojić. On je dodao da su 14. marta oba sindikata uputila dopise premijeru i ministrima ekonomije i pravde, tražeći sistemsko rešenje problema višemesečne blokade računa koju je izazvala naplata zaostalih zarada po sudskim presudama. Prema rečima generalnog direktora Fabrike vagona Boška Slavkovića, rešenja ima, a poslovodstvo zbog blokiranog računa pokušava da problem reši tako da najavljene 1,3 zarade zaposlenima isplati na osnovu takozvane asignacije. Uoči Uskrsa zaposleni bi mogli da dobiju još neku akontaciju, ali problem blokade računa uvek će se ponavljati, ocenio je Slavković. On je izjavio da država zbog ugovorenih i predugovorenih poslova Fabrike vagona treba sistemski da reši problem tog preduzeća. Slavković je rekao da to podrazumeva da fabrika dobije slobodan račun, uz pomoć kojeg bi poslovodstvo uspelo da je postavi na zdrave noge. Glavnica duga preduzeća prema radnicima i bivšim radnicima koji potražuju zarade od 1996. do 2003. godine iznosi 200.000 evra, ali su kamate oko milion i po evra, izjavio je Slavković. Pošto je u januaru 2010. raskinut ugovor sa ukrajinskim "Azov impeksom", broj radnika Fabrike vagona sveo se na oko 800, a prema procenama dva sindikata u štrajku je od danas oko 500 zaposlenih.

Radnici kragujevačkog „Ratka Mitrovića“ nastavljaju protest
Institucije ne reaguju na dokaze građevinaca
Izvor: Danas
Kragujevac - Radnici privatizovanog građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović“ danas će nastaviti protest ispred upravne zgrade u centru Kragujevca, potvrdili su Danasu sindikalni predstavnici firme.
- Još jednom ćemo javnosti predočiti kako je došlo do stečaja, kao i kome smo se sve obraćali pokušavajući da sprečimo pokretanje tog postupka - navodi se u saopštenju sindikata koji je na današnji protest zaposlenih pozvao sve radnike i penzionere tog preduzeća, sadašnje i bivše građevince kojima firma duguje za zarade, kao i preduzeća koja su sarađivala sa „Ratkom Mitrovićem“ ali taj aranžman nisu uspela da naplate.Građevinci, međutim, pre svega traže da se pokrene istraga protiv vlasnika firme Dragoljuba Pantića, zbog, kako tvrde, malverzacija u poslovanju „Ratka Mitrovića“, a dokumentaciju o tome predali su na više adresa. Do juče su čekali da im se obrati neko od nadležnih državnih organa i funkcionera, od kojih su minulih dana tražili podršku u rešavanju zahteva i pokretanje istrage o sumnjivim poslovnim transakcijama vlasnika „Ratka Mitrovića“. To se nije dogodilo i radnici su najavili novo okupljanje ali i radikalizaciju protesta. - Obratili smo se svima za koje smatramo da su nadležni za rešavanje naših problema, počev od čelnika lokalne samouprave, preko policije do predsednika države. Niko, osim Policijske uprave, ništa do sada nije preduzeo, s time što nam se čini da su i policiji vezane ruke, jer i oni nezvanično, naravno, kažu da bi „džaba hapsili Pantića, kad sistem, pre svega pravosuđe, uopšte ne funkcioniše“ - kaže za naš list predsednik Sindikata u „Ratku Mitroviću“ Predrag Radović, koji je i predao deo dokumentacije preduzeća, iz koje se, prema njegovim rečima, nedvosmisleno vidi da je u poslovanju firme bilo brojnih nezakonitosti.Podsetimo, nekada uspešno građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“ privatizovano je sredinom 2007. kada ga je, na aukciji, kupio Dragoljub Pantić, vlasnik privatne kragujevačke firme Neimar. Nepunih pet godina kasnije „Ratko Mitrović“ je propala firma, a radnici optužuju Pantića da je „isisao“ kapital i svesno izazvao stečaj, kako bi se oslobodio dugova i zaposlenih.Uprkos obećanjima iz Neomara, Pantić minulih dana nije hteo da se odazove pozivima našeg lista da prokomentariše optužbe radnika. Oglasio se, ipak, u lokalnim „Kragujevačkim novinama“ i za stečaj preduzeća okrivio krizu u građevinarstvu. On tvrdi da je poslovanje firme bilo legalno i da je radnicima nudio posao, koji su „svi do jednoga odbili“. Radnici tvrde da Pantićevu ponudu da pređu u preduzeće „Neimar 1985“ iz Uba, čiji je vlasnik izvesni Branko Ilić, nisu prihvatili, jer znaju da im rad u toj firmi ne bi bio plaćen i da bi se ponovo našli na ulici.

Slovenačka policija, carina i prosveta najavile štrajk
Beta
Na predlog štednje koji je utvrdila Vlada Slovenije, policija i prosveta su danas odgovorile najavom štrajka. Predsednik Sindikata policije Radivoje Urošević je u ime štrajkačkog odbora danas najavio štrajk policije za 18. april, dok je generalni sekretar Sindikata policije Franci Frantar izjavio da je štrajk neizbežan ukoliko Vlada ne popusti Štrajku policije će se pridružiti i carinici čiji je sekretar sindikata Dušan Miščevič izjavio da će formirati i svoj štrajkački odbor. Za 18. april je štrajk najavio i Sindikat vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture, rekao je sekretar sindikata Branimir Štrukelj. Prema njegovoj oceni, zbog najavljenih mera štednje u školstvu će bez posla ostati 1.500 do 3.000 sada zaposlenih. Pregovaračka grupa Vlade će do sutra, na osnovu primedbi sindikata, pripremiti mov predlog mera štednje, izjavio je ministar pravosuđa i javne uprave Senko Plinčič. Štrukelj je, međutim, upozorio da za dva dana nije moguće sprovesti pregovore o tako obimnom paketu predloga i da se Vlada očito ne osvrće na svoja obećanja o socijalnom dijalogu.

30. mart 2012.

Niče čak 10 fabrika u S. Mitrovici?
Izvor: Tanjug
Sremska Mitrovica -- Do kraja godine na gradskom području Sremske Mitrovice biće otvorene tri ili četiri nove fabrike, kaže gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Tweet Veliki su izgledi, posle pregovora koji su u završnoj fazi, da 2013. ovde nikne još šest do sedam pogona stranih kompanija, pre svega u oblasti automobilske industrije, drvno-prerađivačke i izrade obuće, naveo je on. Kako je rekao gradonačelnik Sremske Mitrovice, privode se kraju pregovori s dve kompanije u sastavu Dženeral motorsa, koje nameravaju da ovde proizvode delove za automobile.Kao jedna od mogućih lokacija buduće fabrike najčešće se pominju sada prazni pogoni nekadašnje mitrovačke industrije ventila, koja je proizvodila ventile i vodjice za automobilske motore poznatih kompanija.Sve to će doprineti smanjenju nezaposlenosti, koja je ključni problem i čijem se rešavanju daje apsolutni prioritet, ocenio je gradonačelnik.Nedimović je dodao da je sačinjen i projekat za unapređenje poljoprivredne proizvodnje imajući u vidu da na ovom području gotovo polovina radno aktivnog stanovništva zavisi od agrara.

Farmaceuti obustavljaju prodaju vijagre u znak protesta zbog Vladinih reformi