SADRŽAJ:

1. OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR

2. POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

3. POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZAPOSLENE U
JAVNIM I JAVNO-KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA GRADA SUBOTICA

4. ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА
ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА

5. POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA KULTURE CIJI JE OSNIVAC REPUBLIKA

6. POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA DELATNOST POLJOPRIVREDE, PREHRAMBENE, DUVANSKE INDUSTRIJE I VODOPRIVREDE SRBIJE

7. POSEBAN KOLELTIVNI UGOVOR ZA METALSKU INDUSTRIJU SRBIJE

 

OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR

Ugovor je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 22/97, 21/98 i 31/2001. Vidi: Odluku US RS IV broj 52/99 - 53/99-1013 i 12/2000-426.

I. OSNOVNE ODREDBE

Clan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, ureduju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i medusobni odnosi ucesnika ovog kolektivnog ugovora.

Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora, jeste domace i strano pravno i fizicko lice koje ima zaposlene.

Clan 2.

Ovaj kolektivni ugovor neposredno se primenjuje.

Clan 3.

Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi veca prava od prava utvrdenih ovim kolektivnim ugovorom, kao i druga prava koja nisu predvidena ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom. Pojedinacnim kolektivnim ugovorom, odnosno ugovorom o radu mogu se utvrditi veca prava od prava utvrdenih u posebnom, odnosno pojedinacnom kolektivnom ugovoru, kao i druga prava koja nisu predvidena posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Clan 4.

Poslodavac kod koga nije organizovan sindikat, dužan je da sindikatu-ucesniku odgovarajuceg posebnog kolektivnog ugovora, dostavi opsti akt, a ako ne donosi opsti akt - ugovor o radu kojim se utvrduju prava, obaveze i odgovornosti koje se ureduju pojedinacnim kolektivnim ugovorom. Ako sindikat iz stava 1. ovog Clana smatra da opsti akt, odnosno ugovor o radu nije donet, odnosno zakljucen u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, o tome obavestava inspekciju rada.

Clan 5.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da ce, u okviru svojih nadležnosti, preduzimati mere u cilju ostvarivanja uslova za primenu odredaba ovog kolektivnog ugovora.

II. RADNI ODNOS

1. Rasporedivanje zaposlenih

Clan 6.

Zaposleni može privremeno ili trajno da bude rasporeden na rad iz jednog mesta u drugo samo uz njegov pristanak. Zaposleni može da se rasporedi na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto bez njegovog pristanka:

1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedista poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u skladu sa kolektivnim ugovorom;

2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se rasporeduje na rad manja od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni rasporeduje na teritoriji iste opstine, odnosno grada, a organizovan je redovan prevoz koji omogucava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i obezbedena je naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobracaju. Zaposlena - žena za vreme trudnoce i sa detetom predskolskog uzrasta i zaposleni kod koga je utvrdena invalidnost II kategorije, ne mogu da budu rasporedeni u smislu stava 2. ovog Clana.

2. Odsustva

Clan 7.

Poslodavac je dužan da zaposlenom omoguci placeno odsustvo do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slucaju:

1) stupanja zaposlenog u brak - tri radna dana;

2) porodaja supruge - pet radnih dana, a u slucaju porodaja drugog Clana uže porodice - jedan radni dan;

3) smrti usvojioca zaposlenog - sedam radnih dana;

4) smrti brata ili sestre zaposlenog - tri radna dana;

5) smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bracnog druga zaposlenog i smrti lica koje živi u zajednickom porodicnom domacinstvu sa zaposlenim - dva radna dana;

6) zastite i otklanjanja stetnih posledica u domacinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - tri radna dana;

7) selidbe sopstvenog domacinstva na podrucju istog naseljenog mesta - jedan radni dan, a iz jednog u drugo naseljeno mesto - tri radna dana;

8) polaganja strucnog ili drugog ispita - jedan radni dan, a ukupno sest radnih dana u toku jedne kalendarske godine;

9) ucestvovanja na radno-proizvodnim takmicenjima koja organizuje sindikat - najmanje po jedan radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmicenja;

10) koriscenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana;

11) u drugim slucajevima utvrdenim posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom.

Odsustvo za slucaj porodaja supruge zaposlenog ne uracunava se u ukupan broj radnih dana placenog odsustva u toku kalendarske godine. Lica koja žive u zajednickom porodicnom domacinstvu sa zaposlenim, u smislu stava 1. tacka 5) ovog Clana, jesu srodnici izmedu kojih postoji obaveza izdržavanja, a žive u zajednickom porodicnom domacinstvu sa zaposlenim.

Clan 8.

Poslodavac je dužan da zaposlenom omoguci neplaceno odsustvo u slucaju:

1) negovanja bolesnog Clana uže porodice, roditelja, odnosno usvojioca zaposlenog - pet radnih dana;

2) smrti srodnika koji nisu navedeni u Clanu 7. stav 1. ovog kolektivnog ugovora - dva radna dana;

3) u drugim slucajevima utvrdenim posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom.

Poslodavac može, na zahtev zaposlenog, da zaposlenom omoguci koriscenje neplacenog odsustva i u dužem trajanju kada to ne remeti proces rada.

Clan 8a

Poslodavac može zaposlenog za cijim je radom privremeno prestala potreba da uputi na placeno odsustvo, u skladu sa programom upucivanja zaposlenih na placeno odsustvo, granskim i pojedinacnim kolektivnim ugovorom. Program donosi organ upravljanja poslodavca. Granskim i pojedinacnim kolektivnim ugovorom iz stava 1. ovog Clana bliže se ureduju slucajevim, kriterijumi i vreme za koje zaposleni može da bude upucen na placeno odsustvo.

Clan 8b

Za vreme placenog odsustva iz Clana 8a stav 1. ovog ugovora, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario na radnom mestu kao da radi, s tim sto tako utvrdena naknada zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrdene u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: naknada zarade).

Isplatu naknade zarade iz stava 1. ovog Clana obezbeduje poslodavac.
3. Prestanak potrebe za radom zaposlenih

Clan 9.

Odredivanje zaposlenih za cijim je radom prestala potreba vrsi nadležni organ poslodavca primenom kriterijuma utvrdenih zakonom i kolektivnim ugovorom. Kriterijumi se primenjuju po redosledu utvrdenom ovim kolektivnim ugovorom.

Clan 10.

Rezultati rada utvrduju se na osnovu ostvarenih ucinaka prema utvrdenim normativima i standardima rada. Ako kod poslodavca nisu utvrdeni normativi i standardi, rezultati rada se utvrduju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca o izvrsavanju poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja. Rezultati rada iz st. 1. i 2. ovog Clana utvrduju se za period od najmanje godinu dana.

Clan 11.

Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, prednost ima zaposleni sa slabijim imovinskim stanjem. Imovno stanje zaposlenog se utvrduje na osnovu:

1) ostvarenog prihoda po Clanu zajednickog porodicnog domacinstva po osnovu zarade, drugog primanja i prihoda od imovine u poslednjoj kalendarskoj godini;

2) tržisne vrednosti nepokretnosti koji u svojini ima zaposleni ili Clan njegovog zajednickog porodicnog domacinstva.

Prihod i tržisna vrednost nepokretnosti, u smislu stava 2. ovog Clana, utvrduje se na osnovu dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa. Imovno stanje zaposlenog utvrduje nadležni organ poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Clan 12.

Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeci kriterijumi:

1) broj Clanova porodice koji ostvaruju zaradu, pri cemu prednost ima zaposleni sa manjim brojem Clanova porodice koji ostvaruju zaradu;

2) dužina radnog staža, pri cemu prednost ima zaposleni sa dužim radnim stažom;

3) zdravstveno stanje zaposlenog i Clanova njegove uže porodice, pri cemu prednost ima zaposleni, ako on ili Clan njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;

4) broj dece na skolovanju, pri cemu prednost ima zaposleni koji ima vise dece na skolovanju.

Zaposlenoj - ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, ciji je ukupan mesecni prihod po Clanu domacinstva do visine minimalne zarade, ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za njihovim radom. Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi da zaposlenom koji je kod poslodavca bio u radnom odnosu u periodu utvrdenom tim kolektivnim ugovorom ne može prestati radni odnos kad je za njegovim radom prestala potreba u skladu sa zakonom.

Clan 13.

Otpremnina zaposlenom za cijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrdenih zakonom, utvrduje se na osnovu 50% prosecne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate otpremnine, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Clan 14.

Poslodavac je dužan da o predlogu programa uvodenja tehnoloskih, ekonomskih ili organizacionih promena i o predlogu programa ostvarivanja prava zaposlenih za cijim je radom prestala potreba, zatraži misljenje sindikata i da o svom stavu obavesti sindikat.

III. ZASTITA ZAPOSLENOG NA RADU

Clan 15.

Radno mesto sa posebnim uslovima rada, uslovi koje mora da ispunjavaju zaposleni koji se rasporeduju na ova radna mesta u pogledu godina života, strucne spreme i zdravstvenog stanja i sredstva licne zastite, utvrduju se posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom.

Clan 16.

Poslodavac je dužan da pre izgradnje novih pogona i uvodenja novih procesa proizvodnje ili rada i organizacije rada, zatraži misljenje sindikata o planiranim, odnosno potrebnim merama zastite od buke, stetnih materija, vibracija i drugih stetnih uticaja na život i zdravlje zaposlenih. Sindikat ima pravo da se neposredno upozna sa preduzetim merama zastite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu kod poslodavca predlaže preduzimanje propisanih mera zastite na radu. O preduzetim merama po predlogu iz stava 2. ovog Clana, nadležni organ kod poslodavca dužan je da, u primerenom roku, obavesti sindikat. Kod poslodavca koji zaposljava vise od 100 zaposlenih, kad proces i uslovi rada to zahtevaju, formira se odbor za zastitu na radu, kao savetodavno telo, sastavljen od predstavnika sindikata, poslodavca i strucnjaka iz oblasti zastite na radu, ako takvih strucnjaka ima kod poslodavca.

Clan 17.

Kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi obaveze poslodavca u pogledu osiguranja zaposlenih za slucaj smrti ili gubitka radne sposobnosti.

IV. CENE RADA, ZARADE I OSTALA LICNA PRIMANjA

1. Cena rada i zarada

Clan 18.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora se zalažu da se, pri pregovaranju o cenama rada i uredivanju zarada u kolektivnim ugovorima, polazi narocito od sledecih osnovnih nacela:

1) egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice primerenih opstem nivou razvijenosti Republike,

2) ostvarenog, procenjenog i projektovanog ucesca zarada u drustvenom proizvodu Republike,

3) stope nezaposlenosti i politike zaposljavanja u Republici,

4) opsteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike i pojedinih delatnosti.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da krajem kalendarske godine za narednu godinu, polazeci od osnovnih nacela iz stava 1. ovog Clana, daju preporuke za utvrdivanje cena rada u posebnim kolektivnim ugovorima i objavljuju ih na pogodan nacin. Ucesnici ovog kolektivnog ugovora saglasni su da, u skladu sa svojim ovlascenjima, preduzimaju mere radi primene preporuka iz stava 2. ovog Clana.

Clan 19.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora se zalažu da se, pri uredivanju zarada u pojedinacnim kolektivnim ugovorima, polazi od cena rada utvrdenih posebnim kolektivnim ugovorima, i od:

1) dostignutog nivoa zarada i njihovog odnosa prema zaradama kod drugih poslodavaca u istoj grani;

2) rasta troskova života;

3) ucesca zarada u troskovima poslovanja;

4) ostvarenog i planiranog finansijsko-poslovnog rezultata.

Clan 20.

Cena rada za najjednostavniji rad kod poslodavca ugovara se pojedinacnim kolektivnim ugovorom i zavisi od uspesnosti poslovanja poslodavca, za period koji ne može biti duži od godinu dana i u iznosu koji može biti niži do 30% od iznosa utvrdenog posebnim kolektivnim ugovorom.

Clan 21.

Cena rada posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu na koje je rasporeden, za tipicna radna mesta u posebnom, odnosno za sva radna mesta u pojedinacnom kolektivnom ugovoru, utvrduje se množenjem cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koji se obavlja na radnom mestu, u kome je sadržana složenost, odgovornost, uslovi rada i strucna sprema.

Clan 22.

Koeficijent za utvrdivanje cene rada posla koji se obavlja na radnom mestu, utvrden kolektivnim ugovorom, sadrži sve elemente koji uticu na cenu rada, i to: složenost, odgovornost, uslove rada i strucnu spremu. Izuzetno od stava 1. ovog Clana, koeficijent može biti utvrden bez uslova rada, ako se radi o radnom mestu na kome je zaposleni povremeno izložen otežanim uslovima rada, pri cemu se za vreme rada provedeno na poslovima sa otežanim uslovima utvrduje dodatni koeficijent za rad u tim uslovima.

Clan 23.

Cena rada pripravnika sa kojim je poslodavac zasnovao radni odnos, ne može biti niža od 80% od cene rada radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.

Clan 24.

Radni ucinak se utvrduje na osnovu normativa i standarda rada, odnosno kolektivnih i individualnih normi i drugih kriterijuma utvrdenih kolektivnim ugovorom.

Clan 25.

Normative i standarde rada i merila za primenu drugih kriterijuma na osnovu kojih se utvrduju rezultati rada zaposlenog, utvrduje poslodavac polazeci od tehnicko-tehnoloske opremljenosti procesa rada i od optimalnog koriscenja radnog vremena. Poslodavac je dužan da blagovremeno upozna zaposlenog sa normativima i standardima rada i merilima za utvrdivanje zarada, kao i njihovim promenama. Poslodavac, odnosno njegov nadležni organ, dužan je da prilikom pregovaranja i potpisivanja pojedinacnog kolektivnog ugovora, ucini dostupnim sindikatu normative i standarde rada i merila za utvrdivanje rezultata rada zaposlenog, ako oni predstavljaju elemenat za utvrdivanje zarada. Normativi i standardi rada i merila za utvrdivanje rezultata rada, koji su na snazi na dan ugovaranja cene rada, ne mogu se menjati bez saglasnosti sindikata, dok je na snazi ugovorena cena rada. Izuzetno, ako dode do znacajnije promene tehnicko-tehnoloske opremljenosti procesa rada, poslodavac može izvrsiti izmene normativa i standarda rada bez saglasnosti sindikata, postujuci propisane tehnicke normative nove opreme. Sindikat može zahtevati strucnu arbitražu normativa i standarda (u daljem tekstu: arbitraža), koje je utvrdio poslodavac u skladu sa stavom 4. ovog Clana. Arbitražu vrsi komisija sastavljena od strucnjaka koje sporazumno odrede poslodavac i sindikat. Nalaz arbitraže je obavezujuci za strane u sporu. Troskove arbitraže podmiruje strana koja izgubi spor.

Normativima i standardima rada, u smislu st. 1. i 2. ovog Clana, za zaposlene u ustanovama, smatraju se i utvrdeni planovi i programi rada doneti od strane nadležnog organa, koje zaposleni na odredenom poslu treba da izvrsi za puno radno vreme.

Clan 26.

- brisan -

Clan 27.

- brisan -

2. Dodatak na zaradu

Clan 28.

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu po osnovu: vremena provedenog u radnom odnosu (minuli rad), vremena provedenog na radu na dan državnog i verskog praznika, rada dužeg od punog radnog vremena, nocnog rada, rada u smenama, ishrane u toku rada, regresa za koriscenje godisnjeg odmora, rada i boravka na terenu (terenski dodatak) i ostalih dodataka u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Clan 29.

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu:

1) za rad na dan državnog i verskog praznika - 110%;

2) za rad nocu (izmedu 22,00 i 6,00 casova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrdivanju cene rada - 26%;

3) za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) - 26%.

Dodaci iz stava 1. ovog Clana utvrduju se prema zaradi koju zaposleni ostvari na osnovu cene rada, radnog ucinka, vremena provedenog na radu i vremena provedenog u radnom odnosu.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po vise osnova utvrdenih u stavu 1. tac. 1) do 3) ovog Clana, procenat dodatka ne može biti niži od zbira procenata dodataka po svakom od osnova.

Clan 30.

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu od 0,4% cene rada za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvecanog za staž osiguranja koji se racuna sa uvecanim trajanjem.

Clan 30a

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu:

1) za mesecnu ishranu u toku rada u visini od 20% prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike;

2) po osnovu regresa za koriscenje godisnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godisnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana - u visini prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike, a srazmeran deo regresa za koriscenje godisnjeg odmora, ako zaposleni ima pravo na godisnji odmor u trajanju kracem od 18 radnih dana, u skladu sa zakonom;

3) dnevnu naknadu za povecane troskove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini 3% prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeden smestaj i ishrana zaposlenom i na naknadu troskova smestaja i ishrane.

Dodatak za ishranu u smislu stava 1. tacka 1) ovog kolektivnog ugovora poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove, poslove van prostorija poslodavca, odnosno sa licem koje je na volonterskom radu. Regres u smislu stava 1. tacka 2) ovog Clana, po pravilu, isplacuje se pri odlasku zaposlenog na godisnji odmor.

3. Zarada iz dobiti

Clan 31.

Kolektivnim ugovorom može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplacuje na osnovu utvrdenih rezultata poslovanja po godisnjem obracunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrdivanja godisnjeg obracuna, u skladu sa pojedinacnim kolektivnim ugovorom.

4. Naknade

Clan 32.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini zarade koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je rasporeden u mesecu za koji se vrsi obracun i isplata naknade, u slucajevima:

1) koriscenja godisnjeg odmora;

2) koriscenja placenog odsustva, osim odsustva po osnovu privremenog prestanka potrebe za radom zaposlenog;

3) prestanka sa radom pre isteka otkaznog roka;

4) odsustvovanja u dane državnog i verskog praznika;

5) davanja krvi, tkiva i drugih delova tela;

6) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu Clana;

7) strucnog osposobljavanja i usavrsavanja radi potrebe procesa rada kod poslodavca;

8) ucesca na radno-proizvodnim takmicenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralastva.

Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom može se bliže urediti sta se smatra zaradom koju bi zaposleni ostvario na radnom mestu na koje je rasporeden, s tim sto se u tu zaradu obavezno racuna i dodatak na zaradu po osnovu dužine rada u radnom odnosu.

Clan 33.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad, i to:

1) najmanje u visini 65% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprecenost, ako je ona prouzrokovana bolescu ili povredom van rada, ali ne manje od minimalne zarade utvrdene u skladu sa zakonom;

2) u visini 100% od zarade koju je ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome je nastupila sprecenost, ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolescu ili povredom na radu.

Clan 34.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od 65% zarade koju bi ostvario da radi za mesec za koji se vrsi isplata naknade, i to:

1) za vreme prekida rada do koga je doslo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbedivanja zastite na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slucajevima, u skladu sa zakonom;

2) za vreme cekanja na rasporedivanje na druge poslove, na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, prema propisima o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju;

3) za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

4) za vreme cekanja na rasporedivanje na odgovarajuce poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Clan 35.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa u visini zarade koju bi ostvario na radnom mestu na koje je rasporeden, u mesecu za koji se vrsi isplata naknade, ako zakonom nije drukcije odredeno.

Clan 36.

Zaposlenom, koji je privremeno rasporeden na druge poslove za cije se obavljanje zahteva niži stepen strucne spreme odredene vrste zanimanja od one koju on ima, pripada pravo na razliku u zaradi do visine zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa kojeg je rasporeden.

5. Ostala primanja

Clan 37.

Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati, odnosno obezbedi:

1) otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi koriscenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - u visini jedne i po zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplacuje otpremnina, s tim sto tako isplacena otpremnina ne može biti niža od jedne i po prosecne zarade po zaposlenom isplacene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrsi isplata otpremnine, odnosno jedne i po prosecne zarade po zaposlenom isplacene u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;

2) pomoc porodici u slucaju smrti zaposlenog i Clana uže porodice - u visini troskova pogrebnih usluga.

Clanovi uže porodice u smislu stava 1. tacka 2) ovog Clana jesu bracni drug i deca.

Clan 38.

Poslodavac može isplatiti zaposlenom jubilarnu nagradu i solidarnu pomoc u slucajevima, na nacin i u visini utvrdenoj posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom.

Clan 39.

Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i uybenika. Zajam u smislu stava 1. ovog Clana, poslodavac može da odobri pod sledecim uslovima:

1) iznos odobrenog zajma ne može biti veci od jedne prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike;

2) isplata zajma u tekucem mesecu ne može se vrsiti pre isplate zarade za prethodni mesec;

3) vracanje zajma se vrsi iz zarade zaposlenog, najduže u sest mesecnih rata, pocev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplacen zajam;

4) novi zajam se ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

Clan 40.

Poslodavac može, uz isplatu mesecne zarade zaposlenima, da obezbedi sredstva u iznosu od najmanje 0,15% na masu sredstava isplacenih na ime zarada, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenog, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Clan 41.

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi povecane troskove koji su u funkciji izvrsenja poslova, a koji imaju karakter poslovnih rashoda. Ako nije na drugi nacin obezbedeno podmirenje povecanih troskova iz stava 1. ovog Clana, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:

1) naknadu troskova prevoza u javnom saobracaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, prema kriterijumima za ostvarivanje ovog prava utvrdenim posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom - do visine cene prevozne karte, s tim sto tako utvrdena naknada ne može da bude manja od 50% visine cene prevozne karte;

2) naknadu za ishranu na službenom putu (dnevnice za službeno putovanje u zemlji) - u visini od 5% prosecne mesecne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republickog organa nadležnog za poslove statistike, s tim sto se putni troskovi priznaju u celini prema priloženom racunu, a troskovi nocenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;

3) dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo - do iznosa, pod uslovima i na nacin propisan za savezne organe, a ne niže od 75% tog iznosa.

Naknadu troskova prevoza u smislu stava 2. tacka 1) ovog kolektivnog ugovora, poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove, poslove van prostorija poslodavca, odnosno sa licem koje je na volonterskom radu. Dnevnica u smislu stava 2. tacka 2) ovog Clana može se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angažovao radi obavljanja odredenog posla, odnosno vrsenja funkcije. Vreme provedeno na službenom putu iz stava 2. tacka 2) ovog Clana po jednom putnom nalogu, može trajati pet radnih dana neprekidno.

Clan 42.

Ugovorom izmedu poslodavca i zaposlenog, mogu se urediti uslovi i nacin ostvarivanja naknade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralastva.

V. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST, OSTVARIVANjE I ZASTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Clan 43.

Povrede radnih obaveza za koje se može izreci novcana kazna, pored zakonom utvrdenih, jesu:

1) nedolicno ponasanje prema ostalim zaposlenima (svada, uvreda i sl.), direktoru, odnosno poslodavcu;

2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca;

3) neizvrsavanje resenja inspektora rada od strane odgovornog lica;

4) onemogucavanje sindikata da ucestvuje u postupku utvrdivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog;

5) neizvrsavanje pravnosnažne sudske odluke donete u postupku zastite prava zaposlenih.

Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza za koje se može izreci novcana kazna.

Clan 44.

Povrede radnih obaveza zbog kojih se izrice mera prestanka radnog odnosa, pored zakonom utvrdenih, jesu:

1) davanje netacnih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa;

2) neovlascena posluga sredstvima poverenim zaposlenim za izvrsavanje poslova, odnosno radnih zadataka;

3) organizovanje politickih organizacija kod poslodavca;

4) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru, nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nižoj od cene rada radnog mesta.

Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza zbog kojih se izrice mera prestanka radnog odnosa. Mera prestanka radnog odnosa izrice se za teže povrede radnih obaveza utvrdene zakonom i kolektivnim ugovorom, ako su te povrede ucinjene namerno ili iz grube nepažnje ili ako su prouzrokovale teže stetne posledice. Posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji vrsi pojedini zaposleni, bliže se utvrduje težina posledica iz stava 3. ovog Clana, a mogu se utvrditi i druge okolnosti i uslovi pod kojim ce se ove povrede smatrati težim povredama radnih obaveza za koje se izrice mera prestanka radnog odnosa.

Clan 45.

Postojanje stete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu, odnosno pausalni iznos stete i ko je stetu prouzrokovao, utvrduje posebna komisija koju obrazuje direktor. Ako je zaposleni u takvom materijalnom stanju da bi ga isplata naknade stete dovela u težak materijalni položaj, poslodavac može da visinu naknade stete smanji u skladu sa posebnim, odnosno pojedinacnim kolektivnim ugovorom. U slucaju kada se naknada stete koju prouzrokuje zaposleni utvrduje u pausalnom iznosu, polazi se od uticaja stete na proces rada, izvrsavanje radnih obaveza zaposlenog i obaveza poslodavca, kao i od materijalnog stanja zaposlenog.

Clan 46.

Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a najduže tri meseca od dana dostavljanja resenja o otkazu ugovora o radu (otkazni rok), pored zakonom odredenih slucajeva, u sledecim slucajevima:

1) ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili u drugom mestu rada;

2) ako zaposleni za cijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se radno angažuje;

3) ako zaposleni za cijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se strucno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.

Clan 47.

Otkazni rok, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja zaposlenog, utvrduje se u trajanju od:

1) mesec dana, ako je navrsio do 10 godina staža osiguranja;

2) dva meseca, ako je navrsio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;

3) tri meseca, ako je navrsio preko 20 godina staža osiguranja.

Clan 48.

Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom, na njegov zahtev, omoguci placeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 10 casova sedmicno.

VI. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Clan 49.

Poslodavac je dužan da sindikatu omoguci delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.Poslodavac je dužan da:

1) razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativama, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno po odlukama od znacaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

2) obavestava sindikat o pitanjima koja su od bitnog znacaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i da dostavlja pozive sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova misljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlucuje o pojedinacnim pravima zaposlenog.

Clan 50.

Poslodavac obezbeduje organizaciji sindikata sledece uslove za njegovo delovanje:

1) koriscenje odgovarajuce prostorije i potrebne administrativno-tehnicke usluge;

2) predsedniku organizacije sindikata sporazumno utvrden broj placenih casova mesecno za obavljanje njegovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 40 placenih casova rada mesecno, ako organizacija sindikata ima najmanje 200 Clanova, po jedan cas mesecno vise na svakih daljih 100 do 1000 Clanova i po tri casa vise na svakih daljih 500 Clanova;

3) poverenicima organizacije sindikata, predsednicima podružnica i Clanovima organa sindikata, sporazumno utvrden broj placenih casova mesecno za obavljanje njihovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od placenih casova koji se kod tog poslodavca obezbeduju predsedniku organizacije sindikata.

Predsednik organizacije sindikata, predsednici podružnica i Clanovi organa sindikata u organizaciji sindikata koja ima manje od 200 Clanova, prava iz stava 1. tac. 2) i 3) ovog Clana, ostvaruju srazmerno broju Clanova.

Pojedinacnim kolektivnim ugovorom može se utvrditi da predsednik organizacije sindikata za vreme mandata ne obavlja poslove svog radnog mesta, a da prima naknadu zarade u visini kao da radi.

U vreme pregovora o zakljucenju i promenama kolektivnog ugovora, predstavnici organizacije sindikata koja je ucesnik kolektivnog ugovora, imaju pravo na uvecan broj placenih casova za 50%.

Clan 51.

Predsednik, Clan organa organizacije sindikata, predsednik podružnice (predstavnici organizacije sindikata), za vreme obavljanja funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ne može da se rasporedi na drugo radno mesto, ako je to za njega nepovoljnije, i da se utvrdi prestanak potrebe za njegovim radom ili da se na drugi nacin stavi u nepovoljan položaj.
Odredba stava 1. ovog Clana ne odnosi se na predstavnike organizacije sindikata koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na radnim mestima na koja su rasporedeni ili ne ostvaruju odgovarajuce rezultate rada.

Clan 52.

Predstavnicima organizacije sindikata mora se omoguciti odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima organizacije sindikata, konferencijama, sednicama i kongresima.

Predstavnicima organizacije sindikata mora se omoguciti odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tecajevima i seminarima - pet radnih dana.

Predstavnicima organizacije sindikata obezbeduje se pristup svim radnim mestima kod poslodavca kad je to potrebno u cilju zastite prava zaposlenih utvrdenih zakonom i kolektivnim ugovorom.

U slucaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti predstavnici zaposlenih koje organizacija sindikata ovlasti da to rade, imaju pravo da ovu aktivnost obavljaju u odgovarajucim prostorijama ili pogonima poslodavca.

Poslodavac je dužan da omoguci da se sredstva, koja zaposleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne Clanarine, uplacuju na racun organizacije sindikata.

Predstavnici organizacije sindikata mogu da isticu obavestenja organizacije sindikata u prostorijama poslodavca na mestima koja su pristupacna zaposlenima i koja su za to odredena.

Direktor, ili drugo ovlasceno lice, dužni su da predstavnicima organizacije sindikata omoguce da zaposlenima dostavljaju informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata, koja su u funkciji vrsenja sindikalnih aktivnosti.

Aktivnosti sindikata vrse se tako da ne idu na stetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.

VII. NACIN RESAVANjA KOLEKTIVNIH RADNIH SPOROVA

Clan 53.

Sporovi koji nastaju pri izmenama i dopunama ovog kolektivnog ugovora ili zakljucivanju novog opsteg kolektivnog ugovora (interesni kolektivni sporovi), kao i pri njegovoj primeni (pravni kolektivni sporovi), resavaju se mirenjem, posredovanjem, putem arbitraže i drugim metodama u skladu sa zakonom.

Clan 54.

Radi resavanja interesnih kolektivnih sporova iz Clana 53. ovog kolektivnog ugovora strane u sporu mogu formirati komisiju za mirenje.

Komisija iz stava 1. ovog Clana dužna je da pokusa da približi stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma.

Clan 55.

Radi resavanja interesnih kolektivnih sporova iz Clana 53. strane u sporu mogu odrediti posrednike. Zadatak posrednika je da približe stavove i predlože resenja spora. Posrednici su dužni da sacine izvestaj o rezultatima posredovanja i o uzrocima eventualnog neuspeha u posredovanju.

Clan 56.

Sporovi koji nastaju u primeni ovog kolektivnog ugovora resavaju se arbitražom. Strane u sporu obavezne su da predmet spora u vezi sa primenom kolektivnih ugovora upute na resavanje arbitraži.

Arbitraža ima neparan broj Clanova.

U sastav arbitraže iz stava 3. ovog Clana ulazi podjednak broj predstavnika strana u sporu koji se biraju sa liste arbitara i jedan arbitar koga strane u sporu odrede sporazumom. Ako nema liste arbitara, arbitre sporazumno odreduju strane u sporu iz kategorije nepristrasnih strucnjaka za oblast koja je predmet spora.

Odluka arbitraže nije obavezna za strane u sporu, sem ako se drugacije ne dogovore.

VIII. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Clan 57.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora obrazuju koordinacioni odbor za pracenje primene ovog kolektivnog ugovora.

Koordinacioni odbor iz stava 1. ovog Clana priprema predlog izmena i dopuna Opsteg kolektivnog ugovora i daje autenticna tumacenja ovog kolektivnog ugovora.

Koordinacioni odbor iz stava 1. ovog Clana radi u skladu sa poslovnikom o radu koji usvajaju ucesnici ovog kolektivnog ugovora.

Ucesnici ovog kolektivnog ugovora su saglasni da misljenja o primeni odredaba ovog kolektivnog ugovora daje Ministarstvo za rad, boracka i socijalna pitanja, uz saglasnost Privredne komore Srbije i Saveza sindikata Srbije.

Clan 58.

Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Opsti kolektivni ugovor ("Službeni glasnik RS", br. 18/90, 10/92, 31/93, 34/94, 65/94, 14/95, 29/95 i 20/96).

Clan 59.

Opsti kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA ZAPOSLENE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA I DOMOVIMA UČENIKA

("Sl. glasnik RS", br. 12/2009)

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: zaposleni) kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, postupak izmene i dopune Ugovora, kao i međusobni odnosi učesnika Ugovora.
Član 2
Ugovor se neposredno primenjuje u svim osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika (u daljem tekstu: ustanove) iz člana 1. Ugovora.
Poslodavac u smislu Ugovora jeste ustanova.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih Ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena Ugovorom, u skladu sa zakonom.
Član 3
Ugovor se zaključuje na vreme od tri godine.
II RADNI ODNOSI
1. Zasnivanje radnog odnosa
Član 4
Radni odnos u ustanovi zasniva se ugovorom o radu sa licem koje, pored zakonskih uslova, ispunjava i posebne uslove utvrđene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Član 5
Pre početka školske godine načelnici školskih uprava, aktivi direktora i reprezentativni sindikati dužni su da zajednički razmatraju listu zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba u toj školskoj godini.
Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vrši direktor, pod uslovom da se prethodno preuzimanjem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem iz stava 1. ovog člana, koje ispunjava uslove utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Pre prijema u radni odnos, poslodavac je u obavezi da pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata ustanove. U slučaju da postoji nesaglasnost, preporuku donosi ministar nadležan za poslove prosvete.
Rok za davanje mišljenja i preporuke je sedam dana od dana prijema zahteva.
Član 6
Direktor je dužan da, pri podnošenju periodičnih izveštaja o radu ustanove, obavesti reprezentativni sindikat u ustanovi o izvršenom prijemu u radni odnos.
2. Stručno osposobljavanje i usavršavanje
Član 7
Zaposleni ima pravo i obavezu da se, u toku radnog odnosa, stalno stručno osposobljava i usavršava.
Poslodavac je obavezan da utvrdi način stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenog, u skladu sa programima nadležnog ministarstva i sredstvima obezbeđenim u budžetu jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi upućivanje zaposlenog na stručno osposobljavanje i usavršavanje, zaposleni ne može snositi posledice po ovom osnovu.
3. Radno vreme
3.1. Puno radno vreme
Član 8
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova.
3.2. Nepuno radno vreme
Član 9
Nepuno radno vreme jeste radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se poslovi na kojima se obavlja rad sa nepunim radnim vremenom.
3.3. Skraćeno radno vreme
Član 10
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu, u skladu sa zakonom, utvrđuju se poslovi na kojima se rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom, zbog teških, napornih i po zdravlje štetnih uslova rada.
3.4. Prekovremeni rad
Član 11
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, u skladu sa Zakonom o radu, i to u slučaju:
1) više sile,
2) prijema i obrade dokumenata i podataka za prijemni ispit,
3) obavljanja kvalifikacionog i prijemnog ispita,
4) izvršavanja drugih poslova - kada je neophodno da se u određenom roku završi posao.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, pre početka obavljanja prekovremenog rada, izda rešenje o razlozima i trajanju prekovremenog rada i nalog za isplatu uvećane plate u skladu sa zakonom.
3.5. Raspored radnog vremena
Član 12
Godišnjim programom rada ustanove utvrđuje se raspored radnog vremena zaposlenih.
4. Odmori i odsustva
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
Član 13
Odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.
Raspored korišćenja odmora u toku dnevnog rada utvrđuje poslodavac.
4.2. Godišnji odmor
Član 14
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. doprinosa na radu:
1) za ostvarene izuzetne rezultate - 4 radna dana,
2) za vrlo uspešne rezultate - 3 radna dana,
3) za uspešne rezultate - 2 radna dana;
2. uslova rada:
1) rad sa skraćenim radnim vremenom - 3 radna dana,
2) redovan rad subotom, nedeljom i rad noću - 2 radna dana,
3) rad u dve i više ustanova - 2 radna dana;
3. radnog iskustva:
1) od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana,
2) od 10 do 20 godina rada - 3 radna dana,
3) od 20 do 30 godina rada - 4 radna dana,
4) preko 30 godina rada - 5 radnih dana;
4. obrazovanja i osposobljenosti za rad:
1) za visoko obrazovanje - 3 do 4 radna dana,
2) za srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine, specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja ili više obrazovanje - 2 radna dana,
3) za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - 1 radni dan;
5. socijalnih uslova:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - 2 radna dana,
2) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
3) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom koje ima poteškoće u razvoju - 3 radna dana,
4) invalidu - 3 radna dana.
Doprinos na radu utvrđuje se opštim aktom poslodavca.
Član 15
Raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnog osoblja utvrđuje se godišnjim programom rada ustanove, a za nenastavno osoblje, u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora.
4.3. Plaćeno odsustvo
Član 16
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:
1) sklapanja braka - 7 radnih dana,
2) porođaja supruge - 5 radnih dana,
3) porođaja člana uže porodice - 1 radni dan,
4) teže bolesti člana uže porodice - 5 radnih dana,
5) selidbe u isto mesto stanovanja - 2 radna dana,
6) selidbe u drugo mesto stanovanja - 3 radna dana,
7) elementarne nepogode - 5 radnih dana,
8) učestvovanja u kulturnim i sportskim priredbama do 2 radna dana,
9) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti do 7 radnih dana,
10) učestvovanja na sindikalnim susretima, seminarima, obrazovanju za sindikalne aktivnosti i dr. do 7 radnih dana,
11) stručnog usavršavanja do 7 radnih dana.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo:
1) zbog smrti člana uže porodice - 5 radnih dana,
2) za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući dan davanja krvi - 2 radna dana.
4.4. Neplaćeno odsustvo
Član 17
Na predlog nastavničkog, odnosno pedagoškog veća, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući pravo na neplaćeno odsustvo u slučaju:
1) doškolovavanja - od 30 dana do tri godine;
2) izrade magistarskog rada - do 6 meseci;
3) učešća u naučnoistraživačkom projektu - do okončanja projekta;
4) izrade doktorske disertacije - do godinu dana;
5) posete članovima uže porodice u inostranstvu - do tri meseca, u periodu od tri godine.
Zaposleni može, na lični zahtev, koristiti neplaćeno odsustvo za lečenje člana uže porodice van mesta boravka ili u inostranstvu.
Zaposlenom koji koristi neplaćeno odsustvo miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
III PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
1. Visina osnovice
Član 18
Ugovorne strane u postupku pregovaranja dogovaraju visinu osnovice za obračun i isplatu plata koja se dogovara na određeno vreme, s tim što dogovoreni period ne može biti duži od 12 meseci, odnosno od budžetske godine.
Ugovorne strane u postupku pregovaranja iz stava 1. ovog člana razmatraju mogućnost i potrebu korekcije koeficijenata.
Osnovica za obračun plata iz stava 1. ovog člana dogovara se najkasnije do 15. novembra tekuće godine za narednu godinu i to pre usvajanja budžeta Republike Srbije.
Član 19
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena osnovica za obračun plata, ugovorne strane su dužne da otpočnu pregovore.
Inicijativu za pregovore pokreće sindikat.
Učesnici ovog ugovora se obavezuju da pregovore započnu u roku od deset dana od dana pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od narednih 30 dana.
2. Elementi za utvrđivanje plate
Član 20
Plata se utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom.
3. Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Član 21
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
4. Dodatak na platu
Član 22
Zaposleni ima pravo na uvećanu platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradan dan - 110% od osnovice;
2) za rad noću - 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice.
U slučajevima zamene odsutnog nastavnika ili vaspitača, plata se uvećava po času, a vrednost časa se izračunava tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova u redovnoj, neposrednoj nastavi.
5. Naknada plate
Član 23
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje prema odredbama Zakona o radu za vreme provedeno na godišnjem odmoru, plaćenom odsustvu i državnom prazniku.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio, u slučaju:
1) stručnog usavršavanja;
2) prisustvovanja sednicama državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa udruženja poslodavaca, privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa sindikata u svojstvu člana;
3) učešća na radno-proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva.
Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.
Član 24
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) u visini od 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
6. Naknada troškova
Član 25
Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski, međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, ukoliko se naknada isplaćuje u novcu.
Kada je zaposleni upućen na službeno putovanje u zemlji, odnosno izvođenje učeničke ekskurzije i takmičenja učenika, ima pravo na naknadu troškova prevoza u punom iznosu, dnevnice i naknade punog iznosa hotelskog računa za spavanje.
Za vreme provedeno na putu u trajanju:
1) od 8 do 12 sati - isplaćuje se 50% dnevnice;
2) duže od 12 sati - isplaćuje se pun iznos dnevnice.
Ako je zaposleni upućen na službeno putovanje sa učenicima, koje traje najmanje osam sati, isplaćuje mu se pun iznos dnevnice.
Dnevnica iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za vreme provedeno na službenom putu sa učenicima u inostranstvu zaposleni ima pravo na naknadu troškova, pod uslovima na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima.
7. Otpremnina
Član 26
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju, u visini od tri plate zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne plate po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.
8. Posebno primanje po osnovu rezultata rada
Član 27
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može da se utvrdi pravo zaposlenog na posebno primanje po osnovu ostvarenih rezultata rada - u visini od najviše 30% od visine osnovne plate, koje se isplaćuje iz sopstvenih prihoda koje ostvari ustanova, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je obavezan da utvrđuje prihode i rashode i vrši raspodelu sredstava iz prethodnog stava i obavezan je da o tome obaveštava sindikat.
9. Solidarna pomoć
Član 28
Poslodavac je dužan da zaposlenom, po osnovu solidarnosti, isplati pomoć u slučaju:
1) smrti bračnog druga ili deteta - u visini troškova sahrane prema priloženim računima do neoporezivog iznosa;
2) nastanka trajne teške invalidnosti - u visini dve prosečne mesečne plate;
3) bolovanja dužeg od tri meseca - u visini jedne prosečne mesečne plate;
4) u slučaju nabavke medicinskih pomagala ili lekova - u visini jedne prosečne mesečne plate.
U slučaju smrti zaposlenog, porodica ima pravo na naknadu troškova sahrane prema priloženim računima, do neoporezivog iznosa.
Prosečna plata iz stava 1. ovog člana je zarada po zaposlenom ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu.
10. Naknada štete
Član 29
Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, na način i u visini utvrđenoj opštim aktom u ustanovi.
11. Jubilarna nagrada
Član 30
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu.
Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20 ili 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu;
3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 3. ovog člana jeste plata po zaposlenom ostvarena u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji u prethodnom mesecu, ako je to povoljnije po zaposlenog.
12. Druga primanja
Član 31
Zaposlenima pripada pravo na isplatu novogodišnje nagrade u jednakom iznosu.
O visini novogodišnje nagrade Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraće svake godine u postupku utvrđivanja predloga budžeta Republike Srbije.
Poslodavac može da, u skladu sa svojom odlukom, iz sopstvenih prihoda, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata, obezbedi deci zaposlenih do 11 godina starosti prigodni poklon za Novu godinu.
Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, zaposlenoj ženi obezbedi poklon ili novčani iznos za Dan žena.
Poslodavac može da, iz sopstvenih prihoda, nastavnicima čiji su učenici osvojili nagrade na takmičenjima, obezbedi novčana sredstva za nagradu.
Merila i kriterijumi za ostvarivanje prava na nagradu utvrđuju se opštim aktom ustanove.
13. Rokovi za isplatu plata
Član 32
Plata se isplaćuje u dva dela, i to:
1) prvi deo do petog u narednom mesecu;
2) drugi deo do 20. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknada plate, dostavi obračun.
IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
1. Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom
Član 33
Kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima, i to:
1. rad ostvaren u radnom odnosu:
1) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu - 1 bod,
2) za svaku godinu rada ostvarenog u radnom odnosu u ustanovi - 0,35 boda;
2. obrazovanje:
1) za visoko obrazovanje - 15 do 20 bodova,
2) za specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja odnosno više obrazovanje - 10 bodova,
3) za srednje obrazovanje od 3 odnosno 4 godine - 5 bodova;
3. rezultati rada:
1) odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeljima i učenicima) - do 3 boda,
2) za ostvarene rezultate na opštinskim i regionalnim takmičenjima - 4 boda,
3) za ostvarene rezultate na pokrajinskim i republičkim takmičenjima - 6 bodova,
4) doprinosi u pedagoškom radu (objavljeni radovi, stručni radovi, izdavanje udžbenika...) - 7 bodova;
4. imovno stanje:
1) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu na nivou republičkog proseka - do 2 boda,
2) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu od 50 - 70% republičkog proseka - do 3 boda,
3) ako su ukupna primanja domaćinstva po članu ispod 50% republičkog proseka - 5 bodova;
5. zdravstveno stanje na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove:
1) invalid - 5 bodova,
2) hronični i teški bolesnik - 3 boda,
3) zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti - do 2 boda;
6. broj dece na redovnom školovanju:
1) ako zaposleni ima jedno dete na školovanju - 1 bod,
2) ako zaposleni ima dvoje dece na školovanju - 3 boda,
3) ako zaposleni ima tri i više dece na školovanju - 5 bodova.
Član 34
Na osnovu kriterijuma iz člana 33. Ugovora sačinjava se rang lista prema redosledu bodova, počev od najvećeg.
Za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba utvrđuje se zaposleni koji ostvari najmanji broj bodova.
Ukoliko više zaposlenih ima isti broj bodova, prednost ima zaposleni koji je ostvario veći broj bodova po osnovu rada ostvarenog u radnom odnosu, stručne spreme, rezultata rada, odnosno imovnog stanja, i to navedenim redosledom.
Član 35
Rešenje kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom zaposlenog donosi direktor, na osnovu predloga komisije koju imenuje organ upravljanja ustanove na predlog sindikata.
Komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje predlog na osnovu liste koja je sačinjena prema kriterijumima iz člana 33. Ugovora.
2. Mere za zapošljavanje
Član 36
Zaposleni za čijim je radom prestala potreba može biti:
1) raspoređen na drugo radno mesto u ustanovi;
2) raspoređen na radno mesto sa nepunim radnim vremenom u ustanovi;
3) preuzet na osnovu sporazuma o preuzimanju u drugu ustanovu uz saglasnost zaposlenog;
4) upućen na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju.
Član 37
Radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati bez njegove saglasnosti:
1) zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti;
2) zaposlenom samohranom roditelju;
3) zaposlenom čije dete ima teški invaliditet;
4) ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova;
5) zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 35 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 30 godina staža osiguranja, bez njihove saglasnosti, pod uslovom da ne ispunjava jedan od uslova za penziju.
Član 38
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi ni jedno od prava utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu, može prestati radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina, i to najmanje u visini koja je utvrđena Zakonom o radu, odnosno koja je utvrđena posebnim programom za rešavanje viška zaposlenih u ustanovama iz oblasti obrazovanja u procesu racionalizacije broja zaposlenih, koji se donosi u skladu sa opštim aktom Vlade koji uređuje ta pitanja, prema sopstvenom izboru zaposlenog.
Isplata otpremnine i svih zaostalih primanja vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.
Član 39
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno odbor iz stava 3. ovog člana i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednosti i zdravljem na radu.
V MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
1. Kolektivni radni sporovi
Član 40
Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenim posebnim zakonom.
Član 41
Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatraju se sporovi povodom:
1) zaključivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora;
2) ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje;
3) ostvarivanje prava na štrajk;
4) ostvarivanje i zaštite drugih prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom.
2. Individualni radni sporovi
Član 42
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog ugovora, smatra se spor nastao povodom povrede ili ugrožavanja pojedinačnog prava, obaveze ili interesa iz radnog odnosa, odnosno povodom radnog odnosa.
Član 43
Mirno rešavanje individualnih radnih sporova povodom prestanka radnog odnosa ili isplate minimalne plate, vrši se po postupku pred arbitrom, u skladu sa pravilima utvrđenim posebnim zakonom.
VI PRAVO NA ŠTRAJK
Član 44
Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikat mora voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Član 45
Odluku o štrajku sindikat donosi u skladu sa odredbama opšteg akta sindikata.
Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.
U odluci kojom se najavljuje štrajk sindikat mora naznačiti štrajkačke zahteve, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podatke o štrajkačkom odboru.
Član 46
Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajkom ne ometa red i da li se štrajk sprovodi na zakonit način, i upozorava nadležne organe na pokušaj sprečavanja ili ometanja štrajka.
Štrajkački odbor je dužan da razmotri svaku inicijativu za mirno rešavanje spora koju mu uputi poslodavac sa kojim je u sporu, i da na nju odgovori na način kako mu je ta inicijativa i upućena.
Član 47
Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom.
Član 48
Poslodavac ustanove ne sme sprečavati štrajk koji je organizovan u skladu sa zakonom i Ugovorom.
VII SINDIKAT ZAPOSLENIH
1. Obrazovanje sindikata
Član 49
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima, da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena, administrativnim aktom ustanove.
Član 50
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Izgled i sadržaj pristupnice utvrđuje se aktom sindikata.
Član 51
Poslodavac je dužan da članu sindikata, bez naknade, posredstvom službi ustanove:
1) odbije iznos sindikalne članarine i uplati je na odgovarajući račun sindikalne organizacije, kao i na račune viših organa sindikata kome član pripada prema statutu sindikata;
2) vrši uplatu na račun fondova koje sindikat osniva (štrajkački fond, fond solidarnosti i sl.);
3) daje na uvid podatke o uplati članarine sindikalnom rukovodstvu.
2. Tehničko-prostorni uslovi
Član 52
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti, i to:
1) odvojenu prostoriju za rad sindikata i odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih sastanaka;
2) pravo na korišćenje telefona, telefaksa i drugih tehničkih sredstava i opreme;
3) slobodu podele sindikalnih saopštenja, izveštaja na oglasnim tablama sindikata - za redovne sindikalne aktivnosti, a u vreme štrajka i na drugim mestima po odluci sindikata.
Član 53
Reprezentativni sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavaca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Poslodavac je dužan da predstavniku reprezentativnog sindikata omogući prisustvovanje sednicama organa upravljanja ustanove, bez prava odlučivanja, i u tom smislu dužan je da sindikatu dostavi uredan poziv sa materijalom za sednicu organa upravljanja.
3. Prava sindikalnih predstavnika
Član 54
Sindikalna organizacija je dužna da poslodavcu dostavi akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u skladu sa zakonom.
Član 55
Poslodavac je dužan da predsedniku sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je učlanjeno više od 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije isplaćuje uvećanu mesečnu platu u visini od 12%.
Predsednik sindikalne organizacije ustanove, koja pripada sindikatu potpisniku ovog ugovora, u koju je učlanjeno manje od 50% zaposlenih, ima pravo na srazmerno uvećanu mesečnu platu do 12%.
Član 56
Zaposlenom koji je izabran na plaćenu profesionalnu funkciju u reprezentativnom sindikatu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom drugačije određeno.
Zaposleni kome prava i obaveze iz radnog odnosa miruju ima pravo da se u roku od 15 dana, od dana prestanka funkcije, vrati na rad u ustanovu na iste poslove, a ako takvih poslova nema na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.
Član 57
Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo, radi obavljanja sledećih sindikalnih funkcija:
1) ako je određen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana odbora za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;
2) kada je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme zastupanja.
Vreme provedeno u vršenju sindikalne funkcije, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.
Član 58
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju članove sindikata organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata (rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.
Član 59
Direktor ne može doneti rešenje o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, i to:
1) predsedniku sindikata kod poslodavca;
2) predstavniku zaposlenih u školskom i upravnom odboru;
3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u više organe sindikata na lokalnom, pokrajinskom ili Republičkom nivou u skladu sa opštim aktima sindikata.
Član 60
Poslodavac je dužan da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući pristup svim radnim mestima, ako je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih, utvrđenih zakonom ili kolektivnim ugovorom.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 61
Ugovorne strane se obavezuju da će ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Član 62
Ugovorne strane su saglasne da se izmene i dopune ovog ugovora mogu vršiti u slučaju:
1) ako nastupe okolnosti koje onemogućavaju njegovo sprovođenje;
2) zbog izmena, odnosno dopuna propisa i ako su odredbe ovog ugovora u suprotnosti sa odredbama tih propisa;
3) ako ugovorne strane utvrde da ovaj ugovor iz drugih razloga treba menjati.
Predlog za izmene i dopune Ugovora može da podnese svaka ugovorna strana u pisanom obliku.
Ugovorne strane dužne su da se u roku od 15 dana od dana prijema predloga za izmenu i dopunu Ugovora izjasne o predlogu.
Ovaj ugovor može prestati da važi na osnovu sporazuma ugovornih strana ili otkazom.
U slučaju otkaza, Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, kada Ugovor prestaje da važi.
Član 63
Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana.
Član 64
Kolektivni ugovori u ustanovama usaglasiće se sa Ugovorom, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu Ugovora.
Član 65
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Na osnovu člana 240., 243. i 246. stav 1. Zakona o radu ( «Službeni glasnik RS» br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) Grad Subotica i Savez Samostalnih sindikata Grada Subotice dana zaključili su

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA JAVNA I JAVNO KOMUNALNA PREDUZEĆA
GRADA SUBOTICE

I. OSNOVNE ODREDBE
Član1.

Ovim Posebnim kolektivnim ugovorom uredjuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz oblasti radnih odnosa u javnim i javno komunalnim preduzećima, čiji je osnivač Skupština grada Subotice kao i medjusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom i drugim propisima (u daljem tekstu: Ugovor)

Član 2.
Osnivač, u smislu ovog kolektivnog ugovora je Skupština Grada Subotice (udaljem tekstu: Osnivač).
Poslodavac, u smislu ovog Ugovora je javno i javno komunalno preduzeće, čiji je osnivač Skupština grada Subotice (u daljem tekstu: Poslodavac).
Zaposleni, u smislu ovog Ugovora, je lice koje je u skladu sa zakonom i drugim propisima zasnovalo radni odnos kod poslodavca iz stava 2. ovog člana.
Komunalne delatnosti u smislu ovog Ugovora su delatnosti koje su kao takve određene Zakonom o komunalnim delatnostima i posebnim odlukama osnivača.

Član 3.
Ovaj Ugovor neposredno se primenjuje, dok će se specifičnosti kod svakog poslodavca regulisati Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključen na osnovu ovog Ugovora ne može predvideti manja prava od utvrđenih važećim aktima poslodavca na dan potpisivanja tog ugovora a u skladu sa Programom poslovanja.

Član 4.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde i veća prava i povoljniji uslovi od prava i uslova koja su utvrđena ovim kolektivnim ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, ako Zakonom nije drugačije utvrđeno.

Član 5.
Ugovorne strane su saglasne da se kod poslodavca pristupi pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog Ugovora.

Član 6.
Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih koja nisu uređena kolektivnim ugovorom, uređuju se drugim aktima poslodavca.

Član 7.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima pri zaključivanju kolektivnih ugovora.
Predstavnik zaposlenih zbog aktivnosti u radu iz stava 1. ovog člana, ne može biti pozvan na odgovornost niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada zbog svoje aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ili drugim aktom poslodavca.

II. RADNI ODNOS
Član 8.

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove, utvrđene zakonom i druge uslove utvrđene aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod poslodavca.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.

Član 9.
Poslodavac je obavezan da potrebu za zasnivanje radnog odnosa prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Prijava sadrži opšte i posebne uslove utvrđene aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Poslodavac može slobodna radna mesta popuniti internim oglašavanjem.
Prijem novih radnika mora da bude usklađen sa Programom poslovanja za tekuću godinu.

Član 10.
Poslodavac može da zatraži mišljenje sindikata pre donošenja opšteg akta kojim se utvrdjuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Poslodavac je dužan da akt iz stava 1 ovog člana, nakon donošenja, dostavi sindikatu.

III. RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVA

Član 11.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi po pravilu 40 časova nedeljno.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan po pravilu traje osam časova.

Član 12.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrdjuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog, dužine staža osiguranja, složenosti poslova, zdravstvenog stanja i drugih kriterijuma utvrdjenih Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 13.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža ili 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života, kao i zaposlenom mladjem od 18 godina života, utvrdjuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od najmanje 30 radnih dana.

Član 14.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade do sedam radnih dana u toku kalendarske godine u skladu sa odredbama Zakona, odnosno Opšteg kolektivnog ugovora.
Broj dana plaćenog odsustva u slučaju sklapanja braka, rodjenja deteta, smrti člana porodice i u drugim izuzetnim slučajevima utvrdjuje se Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1. pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2. dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Član 15.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući neplaćeno odsustvo do pet radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti i duže odsustvo bez naknade zarade u slučaju da to ne remeti proces rada.
Vreme trajanja odsustva bez naknade u toku kalendarske godine kao i slučajevi za koji se isti odobrava utvrdjuju se Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 16.
Kada proces poslovanja zahteva dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, stručno usavršavanje, troškovi istog padaju na teret poslodavca.

IV . ZAŠTITA ZAPOSLENIH
Član 17
.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu i propisa koji regulišu oblast bezbednosti i zdravlja na radu i Ugovora.

Član 18.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi i utvrdi prava , obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa Zakonom i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca
Poslodavac je u obavezi da opštim aktom utvrdi radna mesta sa posebnim uslovima rada na kojima postoji opasnost od povredjivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, kao i primena zakona za uvećanje radnog staža, uz mišljenje sindikata.
Na ovim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima sve u skladu sa odredbama Kolektivnog ugovora kod poslodavca u skladu sa opštim aktom o proceni rizika.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao zaposleni koji rade puno radno vreme.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu

Član 19.
Poslodavac obezbeđuje preventivne mere radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu, kao i potrebna finansijska sredstva u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 20.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu za obavljanje poslova na koje je raspoređen, kao i da se osposobi za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost za život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu na poslovima na kojima je raspoređen, sve dok se te mere ne obezbede i u drugim slučajevima propisanim zakonom.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu i da namenski koristi sredstva za rad i da se njima pažljivo rukuje, da na bi ugrozio svoju, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Član 21.
Zaposlenom invalidu rada u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj sposobnosti.
Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Član 22.
Poslodavac je dužan da osigura sve zaposlene za slučaj smrti, invaliditeta i drugo, a visinu premije osiguranja utvrdjuje Upravni odbor u skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca.
Poslodavac može da plati dopunsko penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa finansijskim mogućnostima.

V. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Član 23.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, naknadu zarade i druga primanja u skladu sa Zakonom i Ugovorom.
Zarada se sastoji od:
- zarade koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čini: osnovna zarada, deo zarade po osnovu uslova rada i deo zarade po osnovu ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka;
- uvećane zarade po osnovu rada i to:
1. za rad na dan praznika koji je neradni dan- najmanje 130 % od osnovice,
2. za rad noću, ako takav rad nije vrednovano pri utvrđivanju osnovne zarade- najmanje 30% od osnovice ;
3. za rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade- najmanje 26% od osnovice;
4. za prekovremeni rad- najmanje 26% od osnovice;
5. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem-0,5% od osnovice.

Član 24.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to:
1. najmanje u visini 70% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, stim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim ugovorom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno.
2. u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, stim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim ugovorm, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 25.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to :
- za dolazak i odlazak sa rada u visini cena prevozne karte u javnom saobraćaju,
- za mesečnu ishranu u toku rada u visini 15% prosečne mesečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 75% od prosečne mesečne zarade u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- zaposleni sa invaliditetom većim od 70% oštećenja donjih ili gornjih ekstremiteta koji zbog prirode invaliditeta moraju koristiti vlastiti prevoz ostvaruju pravo na naknadu troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju bez obzira na udaljeno mesto stanovanja od sedišta poslodavca,
- ostale naknade troškova u skladu sa opštim aktom.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju se kriterijumi po kojima se ostvaruje pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada.
Naknada za ishranu u toku rada i naknada po osnovu korišćenja godišnjeg odmora imaju karakter zarade i sastavni su deo mase sredstava za zarade utvrđene godišnjim Programom rada i poslovanja poslodavca na koji saglasnost daje osnivač.

Član 26.
Poslodavac je dužan da zaposlenom:
- isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, stim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
- isplati naknadu pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga;
- isplati naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, na način i u visini utvrđenoj Kolektinim ugovorom kod poslodavca.
Članovi uže porodice u smislu stava 1. alineja 2. ovog člana, su bračni drug i deca zaposlenog.

Član 27.
Poslodavac je dužan da, uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, obezbedi sredstva od najmanje 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenog, u skladu sa posebnim, odnosno kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Sredstva iz stava 1. ovog člana vode se na računu reprezentativnog sindikata kod poslodavca i troše se na osnovu Sporazuma o uslovima i načinu korišćenja sredstava zaključenog između reprezentativnog sindikata i poslodavca.
Reprezentativni sindikat iz stava 2. ovog člana imaju obavezu podnošenja šestomesečnog izveštaja o utrošenim sredstvima.

Član 28.
Zaposleni ima pravo na druga primanja i to: na jubilarnu nagradu, solidarnu pomoć, poklon za Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti do 15 godina života, pozajmica za nabavku zimnice i ogreva i druga primanja u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i odobrenim Programom rada i poslovanja poslodavca, ukoliko obračun i isplata tih primanja nije zakonom odnosno drugim propisom ograničena.

Član 29.
Osnovna zarada utvrdjuje se na osnovu elemenata za odredjivanje zarade, odnosno cene rada i koeficijenta kvalifikacione složenosti.
Cena rada za najjednostavniji rad proizilazi iz ukupne bruto mase sredstava za zarade koja je utvrđena Programom poslovanja poslodavca na koji je data saglasnost od strane osnivača, u iznosu koji ne može biti niži od minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije.
Osnovna zarada kod Poslodavca kretaće se u rasponu od 1 : 4,8.

Član 30
Zarade za puno radno vreme i standardni učinak utvrdjuje se tako što se cena rada za najjednostavniji rad pomnoži koeficijentima utvrđenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca
Za sve poslove rukovodjenja, kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi dodatni koeficijenti od 0,10 do 2,20.

VI. UČEŠĆE ZAPOSLENIH U UPRAVLJANJU

Član 31.
Predstavnici zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru kod poslodavca biraju se u skladu sa zakonom, a na način utvrdjen Statutom preduzeća.

VII. VIŠAK ZAPOSLENIH
Član 32.

Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa odredbama Zakona o radu, Opšteg kolektivnog ugovora i odobrenim Programom rada i poslovanja poslodavca.
Poslodavac je dužan da predlog programa iz stava 1. ovog člana dostavi na mišljenje reprezentativnom sindikatu kod poslodavca i republičkoj organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja u roku od osam dana od dana utvrđivanja predloga Programa.

Član 33.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje na predlog Programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.
Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je u istom roku da dostavi poslodavcu predlog mera u cilju prekvalifikacije, dokvalifikacija, samozapošljavanja i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku od 8 dana od dana prijema predloga.

Član 34.
Određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, vrši nadležni organ poslodavca primenom kriterijuma utvrđenih zakonom, Opštim kolektivnim ugovorom i Kolektivnim ugovorom poslodavca.

Član 35.
Poslodavac ne može doneti odluku o prestanku radnog odnosa po osnovu viška invalidu rada koji je invalidnost stekao radom kod poslodavca, bez njegove pismene saglasnosti, kao ni zaposlenom sa određenim godinama staža osiguranja utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 36.
Poslodavac je dužan da isplati otpremninu u visinu utvrdjenoj opštim aktom ili ugovorom o radu u slučaju otkaza ugovora o radu usled tehnoloških ili organizacionih promena zbog kojih prestane potreba za obavljanjem odredjenih poslova ili dodje do smanjenja obima poslova.
Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu u radnom odnosu, a koja ne može biti niža od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za poslove statistike, na dan isplate otpremnine, ako je to za zaposlenog povoljnije, za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

VIII . NAKNADA ŠTETE
Član 37.

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom.

Član 38.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Član 39.
Utvrdjivanje postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala šteta bliže se uredjuje Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

IX. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 40.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca uvrdiće se postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja izmedju poslodavca i zaposlenog u skladu sa zakonom.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrdiće se sastav arbitraže i postupak pred arbitražom, ako se na takav način predvidi rešavanje odredjenih spornih pitanja.

Član 41.
Poslodavac će omogućiti ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata ili predstavniku organa sindikata van preduzeća da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava izvrši uvid u zaključene ugovore o radu, primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenog u slučaju da zahtev zaposlenog nije rešen u postupku pred organima poslodavca.

X. SINDIKAT ZAPOSLENIH
Član 42.

Poslodavac je dužan da omogući zaposlenima sindikalno organizovanje, u sladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom .
Organizacija sindikata ima pravo na uslove rada i delovanje u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Aktivnost sindikata vrši se tako da ne ide na štetu redovnog funcionisanja poslodavca i radnu discilinu.

Član 43.
Poslodavac ima obavezu da reprezentativnu sindikalnu organizaciju obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih a naročito o :
- planu poslovanja i realizaciji plana poslovanja,
- godišnjem izveštaju o poslovanju preduzeća, iskazanoj dobiti i planiranoj raspodeli iste,
- strukturi ostvarenih troškova
- učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca,
- podacima o prosečnoj zaradi, isplaćenim zaradama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama ukoliko ih ima,
- planovima razvoja preduzeća,
- broju novoprimjenih zaposlenih, na koje poslove su raspoređeni ,
- mesečnim izveštajima o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih,
- i drugim pitanjima u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da sindikatu omogući pristup svim poslovima kod poslodavca, kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima, uz poštovanje uslova i standarda utvrđenih zakonom.

Član 44.
Poslodavac je dužan da sindikatu, bez naknade, obezbedi sledeće uslove za rad:
- korišćenje poslovnog prostora koji podrazumeva potreban broj kancelarija, u zavisnosti od broja članova sindikata sa neophodnim kancelarijskim nameštajem;
- stručnu, administrativnu i tehničku pomoć, obračun i naplatu članarine,
- po potrebi, pravo korišćenja i drugih prostorija poslodavca za održavanje većih skupova neophodnih za ostvarivanje uloge sindikata pod uslovom da to ne remeti proces rada;
- neophodne tehničke uslove za rad;
- posebna mesta za oglašavanje sindikalnih informacija( koriste oglasne table preduzeća ili da postave svoje oglasne table);
- upotrebu službenog automobila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva, sa plaćenim troškovima za odlazak na sastanke, seminare i sl.

Član 45.
Predsednik sindikata ili poverenik i članovi viših organa i organizacija sindikata u Grani ili Savezu imaju pravo do 100 plaćenih časova mesečno, kao da radi na svom radnom mestu, radi obavljanja svojih funkcija.
Članovi odbora organizacije sindikata kod poslodavca imaju pravo do 50 plaćenih časova mesečno, kao da rade na svojim radnim mestima, a radi obavljanja svojih funkcija.
Kolektivni ugovorom kod poslodavca će se utvrditi broj plaćenih časova u zavisnosti od potreba u istima.

Član 46.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanje sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima po pozivu organa koji organizuje sastanak.
Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nedležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje sa rada predstavnicima sindikata u trajanju od najmanje sedam radnih dana godišnje.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.
Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji zastupaju članove sindikata organizovane u posebna udruženja u okviru sindikata ( rekreacija, kase uzajamne pomoći i sl.) omogući rad, u skladu sa pravilnicima tih udruženja.

Član 47.
Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalažu se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokrastkog dijaloga i razumevanja.

Član 48.
Predstavnici organizacije sindikata mogu da ističu razna obaveštenja na oglasnim tablama preduzeća ili da postave svoje oglasne table.
Aktivnosti sindikata vrši se tako da ne ide na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.

Član 49.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih (raspoređivanje na druge, manje plaćane poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) za vreme obavljanja funkcije i dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Poslodavac je obavezan da funkcionere reprezentativnih sindikata, po isteku funkcije, vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na poslove, na kojim neće imati manju zaradu od zarade koju su imali pre izbora na profesionalnu funkciju.

XI. ODREDBE O ŠTRAJKU
Član 50.

Ako se kod poslodavca organizuje štrajk u skladu sa zakonom i drugim propisima, poslodavac je obavezan da donese poseban akt o utvrdjivanju minimuma procesa rada za vreme štrajka .
Akt iz stava 1. ovog člana, donosi poslodavac u skladu sa zakonom i odredbama akta o osnivanju preduzeća.

Član 51.
Poslodavac pojedinačnim aktom odredjuje zaposlene koji su u obavezi da rade za vreme štrajka radi obezbedjivanja minimuma procesa rada.
Zaposleni koji je odredjen da radi za vreme štrajka, dužan je, da obavlja svoje poslove i izvršava posebne naloge utvrdjene aktom iz stava 1. ovog člana.

Član 52.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se utvrdjuju posebni uslovi o ostvarivanju minimuma procesa rada i drugih prava i obaveza poslodavca i zaposlenih za vreme štrajka.

XII. REŠAVANJE SPOROVA
Član 53.

Sporna pitanja u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna, kao i primeni ovog Ugovora, rešavaju se mirnim putem, u skladu sa Zakonom i ovim Ugovorom.

Član 54.
Spor, koji nastaje u postupku zaključivanja, odnosno izmene ili dopune ovog Ugovora, rešava se sporazumno u roku od 30 dana.
Ako se ne postigne sporazum, učesnici Ugovora spor mogu rešiti putem Komisije.
Komisija je dužna da pokuša da približi stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma.

Član 55.
Sporna pitanja u primeni ovog Ugovora rešava arbitraža u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitražu iz stava 1 ovog člana čine po jedan predstavnik osnivača i sindikata, kao i jedan neutralni član iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora, koga sporazumom odrede strane u sporu.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezna je za učesnike.

Član 56.
Potpisnici Ugovora obrazuju Odbor za praćenje i sprovodjenje ovog Ugovora kojeg čine po dva predstavnika potpisnika ovog Ugovora kao i jedan neutralan član.
Jedan član Odbora mora da bude diplomirani pravnik.
Odbor iz stava 1 ovog člana daje tumačenje i stručna mišljenja o primeni ovog Ugovora.
Na zahtev učesnika ovog Ugovora Odbor daje obavezujuće tumačenje.

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 57.
Ovaj Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Izmene i dopune Ugovora vrši se na način i po postupku za njegovo zaključivanje.
Obrazloženi predlog za izmenu i dopunu može dati svaka ugovorna strana i podnosi ga drugoj ugovornoj strani u pismenoj formi.
Druga ugovorna strana je dužna da se u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga iz stava 3. ovog člana izjasni o predlogu.

Član 58.
Ovaj Ugovor može se otkazati u celosti ili delimično u slučaju kada učesnici ne mogu sporazumno da reše odredjeno pitanje u vezi primene, odnosno izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora.
Otkaz se dostavlja ostalim učesnicima u pisanoj formi sa detaljinim obrazloženjem razloga za otkaz.
U slučaju otkaza, učesnici su dužni da u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza iz stava 2 ovog člana otpočnu pregovaranje radi rešavanja spornog pitanja.
U slučaju otkaza ovaj Ugovor se primenjuje do rešavanja spornog pitanja a najduže šest meseci od dostavljanja otkaza.

Član 59.
Privremeno se odlaže primena odredbe člana 23. stav 2. alineja 2. tačka 1, 2 i 5, člana 24. stav 1 tačka 1, člana 25. stav 1. alineja 2 i 3, člana 27. i člana 36. Posebnog kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama Opšteg kolektivnog ugovora ( «Službeni glasnik RS» broj 50/08, 104/08 i 8/09).

Član 60.
Ukoliko na dan stupanja na snagu ovog Ugovora nije konačno odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog primeniće se odredbe ovog Ugovora ako je to povoljnije za zaposlenog.

Član 61.
Ovaj Ugovor obavezuje i zaposlene koji nisu članovi sindikata potpisnika ovog Ugovora.

Član 62.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana obljavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».

ZA OSNIVAČA:

.....................................

ZA SINDIKAT:

На основу члана 246. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09), репрезентативни синдикати: Синдикат запослених у здравству и социјалној заштити Србије, Грански синдикат здравства и социјалне заштите „Независност” и Синдикат медицинских сестара и техничара Србије и Влада, закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

            Овим колективним уговором (у даљем тексту: овај уговор), у складу са законом и ратификованим међународним конвенцијама, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и по основу рада, међусобни односи учесника овог уговора, поступак измена и допуна овог уговора и друга питања од значаја за запосленe и послодавца.

Члан 2.

            Овај уговор непосредно се примењује у здравственим установама чији је оснивач Република Србија.

            Колективни уговор код послодавца и правилник о раду (у даљем тексту: општи акт) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се утврђују мања права и неповољнији услови рада запосленог од права и услова утврђених законом, Општим колективним уговором („Службени гласник РС”, бр. 50/08, 104/08 и 8/09) и овим уговором.

            Колективним уговором код послодавца, односно уговором о раду могу се утврдити већа права од права утврђених законом, Општим колективним уговором („Службени гласник РС”, бр. 50/08, 104/08 и 8/09) и овим уговором, као и друга права која нису предвиђена Општим колективним уговором („Службени гласник РС”, бр. 50/08, 104/08 и 8/09), односно овим колективним уговором, у складу са законом.

Члан 3.

            Ако синдикат сматра да општи акт, односно уговор о раду није донет, односно закључен у складу са одредбама закона и овог уговора, или да поједине одредбе нису у складу са законом и овим уговором, дужан је да писмено обавести послодавца о потреби отклањања уочених повреда закона и овог уговора.

            Синдикат може, истовремено, да покрене поступак код инспекције рада и надлежног суда са захтевом за отклањање утврђених повреда закона, општег акта и уговора о раду, у складу са законом.

Члан 4.

            Послодавац код кога није основан синдикат, на основу захтева репрезентативних синдиката потписника овог уговора, доставиће општи акт, а ако не доноси општи акт  - уговор о раду којим се утврђују права, обавезе и одговорности које се уређују колективним уговором код послодавца.

II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

1. Услови за заснивање радног односа

Члан 5.

            Радни однос са послодавцем може да заснује само лице које поред законом прописаних услова, испуњава и друге услове за рад на одређеним пословима утврђеним Правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: Правилник).

            Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, врста и опис послова, врста и степен стручне спреме, радно искуство и други посебни услови за рад на тим пословима, као и број извршилаца.

            Послодавац не може да заснује радни однос за обављање послова који нису утврђени Правилником.

Члан 6.

            Правилник доноси директор по претходно прибављеном мишљењу репрезентативних синдиката.

            Репрезентативни синдикати дужни су да у року од седам дана доставе своје мишљење на Предлог правилника.

            Ако репрезентативни синдикати не доставе мишљење у року из става 2. овог члана, сматраће се да нема примедби.

2. Поступак избора кандидата

Члан 7.

            Одлуку о потреби заснивања радног односа доноси послодавац расписивањем јавног огласа, а у складу са кадровским планом на који позитивно мишљење даје Комисија за рационализацију броја запослених у здравственим установама (у даљем тексту: Комисија).

            Послодавац је обавезан да одлуку о потреби за заснивањем радног односа са новим запосленим огласи код Националне службе за запошљавање и објави и огласи на web сајту Министарства здравља.

Члан 8.

            Јавни оглас, поред услова утврђених Правилником, садржи и:

            1) назив и опис посла;
            2) начин заснивања радног односа (на одређено или неодређено време);
3) радно време (пуно, непуно или скраћено);
            4) дужину пробног рада, ако је за одређене послове предвиђен пробни рад;
            5) врсту и степен стручне спреме;
            6) потребно радно искуство.

            Рок за пријаву кандидата не може бити краћи од осам дана.

Члан 9.

            Кандидати који су се јавили на оглас могу бити позвани на разговор ради пружања додатних података који могу бити важни за одлуку о пријему (претходно искуство о раду, просечна оцена у току школовања, додатно образовање или оспособљеност, дужина трајања школовања, итд).

            О разговору са кандидатом обавезно се сачињава записник.

            О избору кандидата одлучује директор.

            Директор претходно може прибавити мишљење руководиоца радне јединице у којој ће кандидат по пријему радити.

            Рок у коме кандидат мора бити обавештен о избору не може бити дужи од 30 дана.

3. Уговор о раду

Члан 10.

            Радни однос се заснива закључивањем уговора о раду.

            Уговор о раду садржи:
            1) назив и седиште послодавца;
            2) име и презиме запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог;
            3) врсту и степен стручне спреме запосленог;
            4) врсту и опис послова које запослени треба да обавља;
            5) место рада;
            6) начин заснивања радног односа (на неодређено или одређено време;
            7) трајање уговора о раду на одређено време;
            8) дан почетка рада;
            9) радно време (пуно, непуно или скраћено);
10) новчани износ основне плате, накнаде плате, додатака на плату и друга примања утврђена у складу са законом и овим колективним уговором;
            11) рокове за исплату плате и других примања на која запослени има право;  
            12) позивање на колективни уговор, односно правилник о раду који је на снази;
            13) дужину пробног рада;
            14) трајање приправничког стажа, ако се радни однос заснива са приправником, у складу са законом;
            15) трајање одмора у току дневног рада и годишњег одмора.

Уговором о раду могу да се уговоре и друга права и обавезе.

На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и општег акта.

Члан 11.

            Послодавац је дужан да пре закључивања уговора о раду обавести кандидата о послу, условима рада, правима и обавезама из радног односа и правилима у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа.

            Послодавац је дужан да запосленом на његов захтев достави на увид Закон о раду, овај уговор и друга акта која се односе на права и обавезе запослених.

Члан 12.

            Послодавац је дужан да на почетку сваке календарске године достави репрезентативним синдикатима списак запослених и да на захтев репрезентативних синдиката достави обавештење о извршеном пријему нових запослених.

            Списак из става 1. овог члана мора да садржи име и презиме запосленог, организациону јединицу, назив посла и стручну спрему запослених који су засновали радни однос.

Члан 13.

            Обавеза је послодавца да обезбеди број извршилаца у складу са правилником који уређује ближе услове за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, односно у складу са кадровским планом.

4. Пробни рад

Члан 14.

            Пробни рад може трајати најкраће један месец, а најдуже три месеца.
            Радне и друге стручне способности запосленог за време пробног рада утврђује комисија од три члана коју именује директор.

            Чланови комисије морају имати најмање исту врсту и степен стручне спреме као и запослени на пробном раду.

            Комисија прати радне и стручне способности запосленог у току пробног рада.
            Комисија је дужна да седам дана пре истека пробног рада, директору достави у писменој форми образложено мишљење о пробном раду запосленог.

5. Приправници

Члан 15.

            Уговор о раду на неодређено или одређено време може се закључити са приправником који се оспособљава за самостални рад за обављање одређених послова здравствене делатности.

Послодавац је дужан да заснује радни однос на одређено време са одређеним бројем приправника, у складу са актом који у складу са законом, доноси министар надлежан за послове здравља (у даљем тексту: министар).

            Приправнику који је засновао радни однос на одређено време, престаје радни однос протеком времена за које је радни однос заснован.

            Приправник може обављати приправнички стаж и као волонтер под условима утврђеним уговором о обављању волонтерског рада, у складу са законом којим се уређује здавствена заштита.

 

6. Персонални досије запослених

Члан 16.

            Послодавац је дужан да за свако лице са којим је засновао радни однос води персонални досије.

У персоналном досијеу се чувају сви подаци који су важни за радноправни статус запосленог код послодавца (радна књижица, уговор о раду, решења и други акти о остваривању права, обавеза и одговорности запосленог).

Запослени је обавезан да непосредном руководиоцу пријави адресу боравка и број телефона, као и сваку промену тих података, како би могао да буде доступан ради обавештавања, достављања и позивања.

            Запослени има право увида у документацију из персоналног досијеа уз присуство лица овлашћеног за вођење персоналних послова код послодавца.

            Лице које има увид у персонални досије запосленог не сме трећем лицу да уступа документацију и саопштава податке из персоналног досијеа који се односи на запосленог, без његове претходне писмене сагласности, осим на захтев суда и у другим законом предвиђеним случајевима.

 

7. Општа оријентација и обука под надзором

Члан 17.

            За запосленог који први пут заснива радни однос код послодавца организује се општа оријентација и обука под надзором (у даљем тексту: обука) у радној јединици у којој треба да обавља послове.

Током обуке запослени се упознаје са руководиоцима, другим запосленима у радној јединици, организацијом рада код послодавца и процесом рада на пословима које обавља, као и мерама безбедности и здравља на раду.

Члан 18.

            За запосленог који први пут заснива радни однос код послодавца или се премешта на друге послове, послодавац је дужан да организује обуку под надзором запосленог са искуством - ментором.

            Општим актом се ближе уређује начин организовања обуке.

            Дужина обуке зависи од сложености посла, индивидуалних способности запосленог и процене ментора и непосредног руководиоца.

Запосленом се доставља писана листа са деловима радног процеса послова које обавља.
Ментор потписом оверава успешно завршен сваки део обуке са листе делова радног процеса.

Члан 19.

            Обука траје најмање две недеље, осим ако ментор писмено не потврди да је запосленом било довољно и краће време за обуку.

            Током периода обуке запослени може обављати послове само под надзором другог запосленог.

            Запослени и непосредни руководилац могу тражити додатну обуку ако сматрају да је то неопходно за сигурно обављање послова.

Члан 20.

            У персоналном досијеу запосленог чува се евиденција о току, трајању и завршетку обуке.

8. Измена уговорених услова рада

Члан 21.

            Због потреба процеса и организације рада, послодавац може запосленом понудити анекс уговора о раду и премештај на други одговарајући посао који одговара његовој стручној спреми и радним способностима, у складу са законом и овим уговором.

            Колективним уговором код послодавца се утврђују случајеви када ће се сматрати да постоји потреба процеса и организације рада.

Члан 22.

            Запослени може привремено или трајно да буде распоређен на рад из једног места у друго уз његов пристанак.

            Запослени може да се распореди на рад код истог послодавца из једног у друго место без његово пристанка:

            1) ако је делатност послодавца такве природе да се рад обавља у местима ван седишта послодавца, односно његовог организационог дела, у складу са колективним уговором код послодавца;
            2) ако је удаљеност од места у коме запослени ради до места у које се распоређује на рад мања од 50 км у једном правцу или су место рада и место у које се запослени распоређује на територији исте општине, односно града а организован је редован превоз који омогућава благовремени долазак на рад и повратак са рада и обезбеђена накнада превоза у висини цене превоза у јавном саобраћају.

Запослена – жена за време трудноће, мајка са дететом предшколског узраста и мајка детета заосталог у развоју или са тешким урођеним или стеченим обољењима и стањима, запослени код кога је утврђена инвалидност II категорије и инвалиди са преосталом односно смањеном радном способношћу не могу да буду распоређени у смислу става 2. овог члана.

            Послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада и у другим случајевима у складу са законом.

 

III ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

 

1. Образовање

Члан 23.

Послодавац може, у складу са правилником и кадровским планом здравствене установе, упутити запосленог на додатно образовање, и то:   1) ако се укаже потреба за додатним образовањем запосленог;
            2) ако премештај запосленог на други одговарајући посао, због потребе процеса и организације рада, захтева додатна знања и вештине за обављање ових послова.

Члан 24.

            Запослени кога је послодавац упутио на додатно образовање има право на плаћено одсуство за припрему и полагање испита, и то:

  1. три радна дана за сваки испит;
  2. 15 радних дана за дипломски испит;
  3. 30 радних дана за дипломске академске студије – мастер (магистарски испит) и докторске академске студије (одбрана доктората).

 

2. Стручно усавршавање

Члан 25.

Послодавац је дужан да здравственом раднику и здравственом сараднику обезбеди стручно усавршавање које подразумева стицање знања и вештина, а које обухвата:

  1. специјализације и уже специјализације;
  2. континурану едукацију.

            Трошкове стручног усавршавања сноси послодавац.

Члан 26.

            Континуирана едукација подразумева:

  1. учешће на стручним и научним скуповима;
  2. учешће на семинарима, курсевима и другим програмима континуиране едукације.

Члан 27.

            Послодавац упућује запосленог на стручно усавршавање у складу са делатношћу здравствене установе, према Плану стручног усавршавања (у даљем тексту: План) здравствених радника и здравствених сарадника, који доноси здравствена установа, а на основу предлога стручног савета здравствене установе.

            Руководиоци организационих јединица дужни су да стручном савету здравствене установе доставе предлог  Плана до краја септембра текуће године за наредну годину, водећи рачуна о стручној спреми запослених, области за које је здравственом раднику издата дозвола за самостални рад (лиценца), као и пословима које обављају здравствени сарадници.

            Стручни савет раматра достављене предлоге и доставља свој предлог до 1. децембра текуће године за наредну годину.

            План из става 1. овог члана усваја управни одбор здравствене установе и ставља запосленима на увид до 31. децембра текуће године за наредну годину.

            На предлог Плана мишљење даје завод за јавно здравље основан за територију на којој здравствена установа обавља делатност.

Члан 28.

            Запослени кога је послодавац упутио на специјализацију и ужу специјализацију има право на плаћено одсуство за припрему и полагање испита, и то 30 радних дана за специјалистички и уже специјалистички испит.

Члан 29.

            Послодавац упућује запосленог на похађане програма континуиране едукације, који је акредитован од стране Здравственог савета Србије, ради обнављања дозволе за самостални рад (лиценце).

Члан 30.

            Послодавац је дужан да запосленима омогући похађање програма континуиране едукације, водећи рачуна о несметаном функционисању здравствене установе, односно континуираном пружању здравствене заштите.

Члан 31.

            Запослени кога је послодавац упутио на похађање програма континуиране едукације има право на плаћено одсуство за све време трајања програма, односно за време неопходно за долазак у место у коме се спроводи програм континуиране едукације и повратак у место рада.

 

  1. Едукација која није о трошку послодавца

 Члан 32.

            Осим континуиране едукације која је одређена планом стручног усавршавања, послодавац може одобрити и друге облике едукације запосленом.

            Запослени који има најмање шест месеци непрекидног радног стажа у установи, има право на едукацију из става 1. овог члана.

Члан 33.

У случају када запослени добровољно присуствује састанцима и другим програмима из члана 32. овог уговора, послодавац нема обавезу плаћања трошкова едукације, осим ако процени да би тако стечена знања била корисна за послодавца.

РАДНО ВРЕМЕ

1. Радно време

Члан 34.

Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако законом није другачије одређено.

            Општим актом може да се утврди радно време краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно.

             Запослени из става 2. овог чланаостварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом.

            Недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена у здравственој установи утврђује оснивач, а за здравствене установе које оснива Република - Министарство.

2. Распоред радног времена запосленог

Члан 35.

            Послодавац утврђује распоред радног времена запосленог за период од четири недеље (месец дана).

Распоред радног времена запосленог се објављује најмање десет дана пре примене.

            Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, распоред радног времена запосленог може бити промењен у случајевима који се не могу унапред предвидети.

Непосредни руководилац мора запосленог да обавести о промени његовог распореда радног времена.

Распоредом радног времена или увођењем прековременог рада не може се запосленом ускратити дневни одмор од најмање 12 сати непрекидно нити недељни одмор од најмање 24 сата непрекидно.

Члан 36.

            Здравствена установа, у којој је због природе посла потребно обезбедити непрекидно пружање здравствене заштите, односно здравствених услуга, обезбеђује непрекидност рада следећим редоследом:

            1) сменским радом;
            2) прековременим радом (дежурством, приправношћу, као и радом по позиву);
            3) прерасподелом радног времена.

             У случају прерасподеле радног времена радно време запосленог у току недеље не може бити дуже од 60 сати.

 

3. Скраћено радно време

Члан 37.

            Запосленима који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме личне заштите, постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог (у даљем тексту: радна места са повећаним ризиком) скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог.

Члан 38.

            Радно време запосленог, у складу са законом и овим уговором, скраћује се сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог.

            Дужина радног времена за групе послова, уколико се те групе послова обављају на радним местима која су утврђена као радна места са повећаним ризиком,  утврђује се на основу следећих критеријума:

  1. прва група послова - 30 сати

- стални рад са отвореним изворима јонизујућег зрачења,
- стални рад у зони јонизујућег зрачења и ангио-салама;

2. друга група послова - 35 сати

            -стални рад у ургентним екипама хитне медицинске помоћи (радна места лекара, возача и медицинских техничара),
            - стални рад у пријемној ургентној служби (радна места лекара, медицинских техничара и болничара који раде непосредно на збрињавању хитних случајева),
            - радна места у неонатологији (радна места лекара и медицинских техничара);

3. трећа група послова - 36 сати

            - стални рад у службама патологије и судске медицине (радна места лекара, медицинских техничара и болничара),

         - стални рад са душевним болесницима (радна места лекара и медицинских техничара), а у стационарним установама сви запослени на одељењу

- рад на давању цитостатске терапије (радна места лекара и медицинских техничара),
            - радна места у операционим и порођајним салама (радна места лекара, бабица, анестетичара и инструментара),
            - рад у хемодијализи (сви запослени у служби),
            - радна места у интензивној нези (радна места лекара, анестетичара и медицинских техничара),
            - стални рад у служби хематологије и лабораторијама са заразним, токсичним и канцерогеним материјалима (радна места здравствених радника и здравствених сарадника, перачи суђа и чистачице-хигијеничарке),
            - стални рад на одељењима са инфективним болесницима (сви запослени),
            - стални рад на узимању и давању крви и деривата крви (радна места лекара и медицинских техничара)

4. четврта група послова - 37 сати

            - стални рад на терену, у патронажној служби и кућном лечењу (радна места лекара, возача и медицинских техничара),
            - стални рад на одељењима полуинтензивне неге и на раној интрахоспиталној рехабилитацији (радна места лекара и медицинских техничара),
            - стални рад у стоматолошкој ординацији (радна места стоматолога, стоматолошке сестре односно медицинске сестре),
            - стални рад у котларницама (ложионицама на чврста горива) рад у перионицама (директан рад на машинама) и рад у централној стерилизацији;

5. пета група послова - 38 сати

            - стални рад ноћу (од 22 часа до 6 часова наредног дана) дуже од једне трећине радног времена.

            Скраћено радно време из става 2. овог члана, не може бити краће од 30 сати недељно.

            Скраћено радно време из ст. 2. и 3. овог члана, сматра се радом са пуним радним временом.

            Колективним уговором код послодавца могу се утврдити и други послови са скраћеним радним временом, у складу са законом и овим уговором.

 

4. Прековремени рад

Дежурство

Члан 39.

            Здравствена установа може, ради обезбеђивања непрекидне здравствене заштите, да уведе дежурство као прековремени рад, у складу са законом и овим уговором.

Одлуку о увођењу и обиму дежурства на нивоу здравствене установе, као и по запосленом здравственом раднику, доноси директор.

            Здравственом раднику дежурство не може трајати дуже од 10 часова недељно.

            Изузетно од става 3. овог члана послодавац може донети одлуку да за одређеног здравственог радника дежурство траје и дуже, а највише до 20 часова недељно, у зависности од делатности здравствене установе, расположивог кадра, као и организације здравствене службе за територију коју покрива здравствена установа.

 

Приправност

Члан 40.

            Приправност је посебан облик прековременог рада код којег запослени здравствени радник не мора бити присутан у здравственој установи, али мора бити стално доступан ради пружања хитне медицинске помоћи у здравственим установама.

Одлуку о увођењу и обиму приправности доноси директор.

            Запослени здравствени радник који је у приправности мора да обавести непосредног руководиоца о броју телефона на који може бити позван.

            Запослени здравствени радник се мора јавити на посао у што краћем року.

 

Рад по позиву

Члан 41.

            Рад по позиву јесте посебан облик прековременог рада код којег здравствени радник не мора бити присутан у здравственој установи, али се мора одазвати на позив ради пружања здравствене заштите.

            Ако се организацијом рада здравствене установе у редовном радном времену, односно дежурству, односно приправности, не може обезбедити континуирано пружање здравствене заштите, здравствена установа може, изузетно (у случају наступања елементарних и других већих непогода, саобраћајних незгода, као и у другим случајевима када је потребно организовани континуиран рад здравствене установе), организовати рад по позиву.

            Одлуку о увођењу рада по позиву доноси директор, односно лице које он овласти, на предлог руководиоца организационе јединице, којом се одређују здравствени радници који се позивају ради пружања здравствене заштите.

 

Права запослених по основу прековременог рада

Члан 42.

Запослени здравствени радник који ради прековремено у складу са чл. 39 - 41. овог уговора има право на увећану плату за прековремени рад, у складу са овим уговором.

            Запослени немедицински радник и здравствени сарадник који ради прековремено има право на увећануплату за прековремени рад, у складу са овим уговором.
На захтев запосленог прековремени рад из ст. 1. и 2. овог члана се тромесечно прерачунава у слободне сате, уместо права на увећану плату.

            Послодавац је дужан да запосленом обезбеди коришћење слободних сати из става 3. овог члана најкасније у року од шест месеци од протека тромесечја у коме их је остварио.

            О слободним сатима се води евиденција.

Члан 43.

Ако због потреба процеса и организације рада слободни сати не могу бити искоришћени у року из члана 42. став 4. овог уговора, запослени остварује право на увећану плату за прековремени рад, у складу са законом и овим уговором.

            Ако запослени не може да искористи слободне сате због престанка радног односа или премештаја на послове у другу радну јединицу, има право на увећану плату за прековремени рад.

Члан 44.

            За време проведено у приправности, кад запослени здравствени радник не ради, има право на накнаду у складу са овим уговором.

            Приправност радним даном траје 16 сати, а суботом, недељом и празником 24 сата.

            Сати обавезне присутности у току дежурства или рада по позиву и сталне приправности се међусобно искључују.

Члан 45.

            Послодавац је дужан да, најмање квартално, доставља репрезентативном синдикату извештај о прековременом и ноћном раду.

 

IV ОДМОРИ И ОДСУСТВА

 

1. Одмор у току дневног рада

Члан 46.

            Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току дневног рада у трајању од најмање 30 минута.

            Одмор у току дневног рада не може да се користи на почетку и на крају радног времена запосленог.

            Послодавац је обавезан да уреди време одмора на начин којим се не угрожава обављање делатности.

            Запослени који ради дуже од 8 сати дневно има право на одмор у току рада од 45 минута.

2. Дневни одмор

Члан 47.

            Запослени има право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 сати непрекидно, ако овим уговором није друкчије одређено.

 

3. Недељни одмор

Члан 48.

            Запосленом се мора обезбедити недељни одмор од најмање 24 сата непрекидно у току радне недеље.

Запосленом који због рада није могао да користити недељни одмор, послодавац мора да обезбедити одмор у току наредне недеље.

Запосленом се мора обезбедити да најмање једном месечно не ради суботом и недељом.

            Ако због непредвиђених околности које настану после објављеног распореда, није могуће обезбедити запосленом право из става 3. овог члана, то право се преноси на наредни месец.

4. Годишњи одмор

Члан 49.

            Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:

  1. радног искуства:
    - за сваке три године рада у радном односу - један дан;

2. стручне спреме:
- најмање један а највише три радна дана

3. услова рада:
- за рад на пословима из прве групе члана 38. овог уговора - за 12 радних дана,
            - за рад на пословима из друге групе члана 38. овог уговора - за 10 радних дана,
            - за рад на пословима из треће групе члана 38. овог уговора - за осам радних дана,
            - за рад на пословима из четврте групе члана 38. овог уговора - за пет радних дана,
            - за рад на пословима из пете групе послова члана 38. овог уговора - за три радна дана.

4. доприноса на раду на предлог непосредног руководиоца, и то за:
            - изузетне резултате рада - пет радних дана;

5. социјалног и здравственог статуса запосленог:
            - инвалиду рада - за три радна дана,
            - родитељу са дететом до 14 година живота - за два радна дана,
            - самохраном родитељу са дететом до 14 година живота - за три радна дана,
            - запосленом који болује од професионалне болести - за пет радних дана,
            - запосленом који болује од хроничне болести од већег социјално-медицинског значаја која захтева непрекидно лечење - за пет радна дана,
            - запосленом који има дете са тешким физичким и менталним оштећењима - за седам радних дана;

6. контакта са пацијентима:
- запосленом који је у сталном контакту са пацијентима као и запосленом који ради у сменама, ноћу, суботом и недељом, а не остварују права на увећани број дана годишњег одмора по основу скраћеног радног времена - за три радна дана.

            Годишњи одмор по свим основама из става 1. овог члана не може трајати дуже од 30 радних дана.

            Изузетно од става 2. овог члана, запослени који раде скраћено радно време имају право на коришћење годишњег одмора у трајању до 40 радних дана.

Члан 50.

            Захтев за коришћење годишњег одмора запослени подноси писмено руководиоцу радне јединице.

            Руководилац радне јединице дужан је да благовремено сачини предлог плана коришћења годишњег одмора запослених груписан према пословима.

            Послодавац ће при изради плана коришћења годишњег одмора нарочито водити рачуна о захтевима запослених са најдужим радним стажом и запослених са децом до 14 година.

V ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО

Члан 51.

            Запослени има право на плаћено одсуство у току календарске године, у следећим случајевима:

  1. склапања брака - седам радних дана;
  2. склапање брака детета - три радна дана;
  3. рођење детета - пет радних дана;
  4. порођаја другог члана уже породице - један радни дан;
  5. усвајања детета - пет радних дана;
  6. теже болести члана уже породице - седам радних дана;
  7. селидбе - три радна дана;
  8. отклањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарном непогодом или другом несрећом - пет радних дана;
  9. одлазак на служење редовног војног рока, осим цивилног служења војног рока - три радна дана;
  10. учествовање на такмичењима и сусретима које организује синдикат - до седам радних дана;
  11. упућивања на превентивно-рекреативне одморе - седам дана;
  12.  у другим случајевима утврђеним колективним уговором код послодавца.

Поред одсуства из става 1. овог члана, запослени има право на плаћено одсуство још:

  1. због смрти члана уже породице - пет радних дана;
  2. смрти родитеља, усвојиоца, брата или сестре брачног друга запосленог - два радна дана;
  3. за сваки случај добровољног давања крви - два радна дана, рачунајући и дан давања крви.

            Члановима уже породице сматрају се: брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојитељ, усвојеник, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.

Запосленом се може, на предлог специјалисте (медицине рада), одобрити плаћено одсуство од десет радних дана ради рехабилитације из медицинских разлога, уколико се процес рада може организовати без ангажовања новог запосленог.

Члан 52.

            Запослени има право на плаћено одсуство и за обављање дужности у државним органима, органима јединице локалне самоуправе, синдикатима и на позив правосудних органа у складу са овим уговором.

 

VI НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО

Члан 53.

            Послодавац је дужан да запосленом, на лични захтев, омогући неплаћено одсуство до пет радних дана у случајевима утврђеним колективним уговором код послодавца.

            Послодавац може, на захтев запосленог, да запосленом омогући коришћење неплаћеног одсуства и у дужем трајању од трајања утврђеног  колективним уговором код послодавца, када то не ремети процес рада.

            Писмени захтев за неплаћено одсуство запослени подноси непосредном руководиоцу најмање четири недеље пре датума коришћења одсуства, изузев у случајевима болести или смрти у породици.

            Сагласност на неплаћено одсуство даје непосредни руководилац а одобрава директор здравствене установе, ако се одобреним неплаћеним одсуством не угрожава процес и организација рада.
           
Члан 54.

            Неплаћено одсуство може се одобрити нарочито због:

  1. опоравка, путовања, лечења запосленог које није обухваћено као право из обавезног здравственог осигурања;
  2. учествовања на културним и спортским приредбама у својству извођача, стручним конгресима и конференцијама;
  3. састанцима политичких и других организација као делегат или члан руководства;
  4. других разлога личне природе.

            Запосленном који користи неплаћено одсуство мирују права и обавезе из радног односа.

Члан 55.

            Запослени који ради у здравственој установи више од две године непрекидно, има право на неплаћено одсуство због образовања или стручног усавршавања које има за циљ стицање вештина, знања или звања неопходних за обављање посла запосленог или припрему за рад на другим пословима код послодавца.

            Одсуство из става 1. овог члана одобрава се запосленом ако се образовање или стручно усавршавање обавља у установи признатој од стране министарства здравља, односно министарства просвете.

Члан 56.

            Запослени се може вратити раније са одобреног неплаћеног одсуства уз сагласност послодавца.

 

VII. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

1. Права и обавезе

Члан 57.

            Колективним уговором код послодавца у складу са законом и овим уговором, уређују се права, обавезе и одговорности послодавца и запослених у вези са безбедношћу и здравља на раду.

Члан 58.

  Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду, у складу са прописима о безбедности и здравља на раду.

Члан 59.

            Запослени је дужан да примењује прописане мере за безбедан и здрав рад, да наменски користи средства за рад и опасне материје, да користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује да не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље других лица.

            Пре напуштања радног места, запослени је дужан да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене.

Члан 60.

      Послодавац је дужан да изврши оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад.

За време оспособљавања за безбедан и здрав рад запослени има право на плату.

Трошкове оспособљавања из става 1. овог члана сноси послодавац.

Члан 61.

            Запослени је дужан да, у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених.

Члан 62.

            Запослени коме прети непосредна опасност по живот и здравље због неспроведених мера за безбедност и здравље на раду има право да, у складу са законом, одбије да обавља послове има право на плату као да је радио на свом радном месту, не чини повреду радне обавезе и не може му се по том основу отказати уговор о раду.

Члан 63.

            Када му прети непосредна опасност по живот или здравље, запослени има право да предузме одговарајуће мере, у складу са својим знањем и техничким средствима која му стоје на располагању и да напусти радно место, радни процес, односно радну околину.

            У случају из става 1. овог члана запослени није одговоран за штету коју проузрокује послодавцу, нити чини повреду радне обавезе.

            У случају из става 1. овог члана, када запослени напусти радно место, има право на плату.

2. Послови са повећаним ризиком

Члан 64.

            Запослени може бити ангажован на пословима са повећаним ризиком ако испуњава следеће услове:

            1) да има прописану стручну спрему;
            2) да је здравствено способан за обављање послова са повећаним ризиком;
            3) да је претходно оспособљен за безбедан и здрав рад;
            4) да није млађи од 18 година и старији од 55 година;
            5) да није инвалид рада.

Члан 65.

            Запослена жена за време трудноће и мајка са дететом до три године не може да ради на пословима са повећаним ризиком.

            Послодавац не може одредити запослену жену да ради на радном месту са повећаним ризиком који би могао да јој угрози остваривање материнства.

            Послодавац је дужан да обезбеди да запослена жена за време трудноће буде у писменој форми обавештена о резултатима процене ризика на радном месту и о мерема којима се ризици отклањају.

Члан 66.

            Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада.

            Ако се у поступку периодичног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, послодавац је дужан да га премести на друго радно место које одговара његовим здравственим способностима.

            Неиспуњавање посебних здравствених услова за рад на радном месту са повећаним ризиком не може бити разлог за отказ уговора о раду.

Члан 67.

            Актом о процени ризика за послове са повећаним ризиком, може се као превентивна мера за безбедан и здрав рад утврдити скраћено радно време, додатне и једнократне паузе, као и друге мере.

Члан 68.

            Запослени који обављају послове са повећаним ризиком, инвалиди рада, професионално оболели, као и запослени који обављају послове на којима постоји могућност професионалног обољења, у складу са актом о процени ризика, имају право на коришћење одмора за превенцију радне инвалидности, рехабилитацију и превентивну рекреацију у бањским и климатским лечилиштима, према упутствима медицине рада.

            Колективним уговором код послодавца регулисаће се начин остваривања права из става 1. овог члана.

Члан 69.

            Запослени који је професионално оболео не може трпети никакву штету нити сносити било какве трошкове због тога што је професионално оболео.

            Послодавац је дужанда професионално оболелом запосленом обезбеди радно место које одговара његовим телесним и психичким могућностима и здравственом стању.

Члан 70.

            Послодавац је дужан да запосленом инвалиду рада обезбеди радно место које одговара његовим телесним и психичким могућностима и здравственом стању.

 

3. Представник запослених за безбедност и здравље на раду

Члан 71.

            Запослени код послодавца имају право да изаберу најмање једног представника запослених за безбедност и здравље на раду.

            Број представника запослених за безбедност и здравље на раду код послодавца и начин њиховог избора уређује се колективним уговором код послодавца.

            Представника запослених за безбедност и здравље на раду именује репрезентативни синдикат, а ако има више репрезентативних синдиката, представника именује синдикат са већим бројем чланова синдикалне организације, односно репрезентативни синдикати споразумно.

Члан 72.

            Мандат представника запослених за безбедност и здравље на раду траје четири године.

            Пре истека периода на који је изабран представнику запослених за безбедност и здравље на раду мандат може да престане због:

            - престанка радног односа код послодавца,
            - подношења оставке,
            - неповерења више од половине од укупног броја запослених, исказаног у писаној форми са образложењем, именима и презименима, ЈМБГ и потписима запослених.

            У случају из става 2. овог члана избор новог представника запослених за безбедност и здравље на раду спроводи се најкасније у року од 30 дана од престанка мандата претходног представника.

Члан 73.

            Послодавац је дужан да представника запослених за безбедност и здравље на раду информише најмање једном у шест месеци о свим подацима који се односе на безбедност и здравље на раду.

Члан 74.

            Послодавац је дужан да представника запослених за безбедност и здравље на раду упозна:

            1) са налазима и предлозима или предузетим мерама инспекције рада;
            2) са извештајима о повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у вези са радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду;
            3) о планираним и предузетим мерама за спречавање непосредне опасности по живот и здравље;
            4) са извештајем о стању безбедности и здравља на раду запослених, као и о спроведеним мерама;
            5) о другим питањима, у складу са колективним уговором код послодавца.

Члан 75.

            Послодавац је дужан да представнику запослених за безбедност и здравље на раду омогући приступ подацима и информацијама неопходним за несметано обављање послова.

            На писани захтев за пружање стручне помоћи или доставу података и информација, директор или друго овлашћено лице, односно стручно лице послодавца за послове безбедности и здравља на раду дужни су да представнику запослених за безбедност и здравље на раду доставе писани одговор у року петнаест дана од дана пријема захтева.

Члан 76.

            О уоченим неправилностима у примени прописа о безбедности и здрављу на раду, представник запослених за безбедност и здравље на раду непосредно обавештава:

            1) директора;
            2) лице за послове безбедности и здравља на раду код послодавца;
            3) руководиоца дела процеса рада;
            4) Одбор за безбедност и здравље на раду;
            5) одбор репрезентативног синдиката.

Члан 77.

Лице за послове безбедности и здравља на раду код послодавца, у вези уочених неправилностима у примени прописа о безбедности и здрављу на раду дужно је да одмах, без одлагања, предузме мере и активности за отклањање уочених неправилности и о томе у писаном облику, најкасније у року од три дана извести директора послодавца.

Члан 78.

            Представник запослених за безбедност и здравље на раду има право да о питањима безбедности и здравља на раду:

            1) непосредно комуницира са запосленима;
            2) прима усмене и писане представке запослених;
            3) непосредно комуницира са руководиоцима – организаторима процеса рада;
            4) непосредно комуницира са лицем одређеним од стране послодавца да обавља послове безбедности и здравља на раду, односно са представницима одговарајуће службе код послодавца;
            5) даје мишљење и сугестије надлежним органима у вези с применом прописа о безбедности и здрављу на раду;
            6) захтева и инсистира на поштовању прописа о безбедности и здрављу на раду и отклањању уочених недостатака;
            7) да истиче обавештења на огласним таблама послодавца о активностима које предузима.

Члан 79.

            Представник запослених за безбедност и здравље на раду има право на плаћено одсуство са рада, ради обављања послова везаних за безбедност и здравље на раду и право на плаћено одсуство за све време проведено на седницама Одбора за безбедност и здравље на раду, као и за време присуствовања инспекцијском надзору, у складу са колективним уговором код послодавца.

            Представник запослених за безбедност и здравље на раду, за време плаћеног одсуства из става 1. овог члана, има право на накнаду зараде у висини просечно остварене зараде у претходна три месеца.

            Представник запослених за безбедност и здравље на раду, пре коришћења плаћених часова за обављање послова безбедности и здравља на раду, дужан је да благовремено о томе обавести непосредног руководиоца.

Члан 80.

            Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај представника запослених за безбедност и здравље на раду за време обављања функције и годину дана по престанку функције, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Члан 81.

            Представник запослених за безбедност и здравље на раду дужан је да репрезентативне синдикате информише о свом раду најмање једном у шест месеци, односно на сваки њихов захтев.

 

4. Одбор за безбедност и здравље на раду

Члан 82.

            Чланови одбора за безбедност и здравље на раду су:

            1) представници запослених за безбедност и здравље на раду;
            2) представници које именује директор.

            Број и састав одбора за безбедност и здравље на раду уређује се колективним уговором код послодавца, при чему број представника запослених мора да буде најмање за једног већи од броја представника послодавца, рачунајући и лице одређено од стране послодавца за послове безбедности и здравља на раду.

            Иницијативу за формирање одбора за безбедност и здравље на раду могу да поднесу и послодавац и репрезентативни синдикати.

            Послодавац је дужан да омогући да се, најкасније у року 15 дана од дана покретања иницијативе из става 3. овог члана, образује одбор за безбедност и здравље на раду и почне са радом.

Члан 83.

            Мандат чланова одбора за безбедност и здравље на раду траје четири године.

            Директор,односно репрезентативни синдикат може увек променити члана одбора за безбедност и здравље на раду – представника послодавца, односно репрезентативног синдиката, уколико не извршава обавезе на начин прописан Пословником о раду.

            Председника одбора за безбедност и здравље на раду бирају чланови одбора већином гласова.

            Председник одбора за безбедност и здравље на раду је увек из реда представника запослених.

            Пословником о раду одборза безбедност и здравље на раду ближе уређује начин свога рада.

Члан 84.

            Одбор за безбедност и здравље на раду има следеће надлежности и права да:

            1) буде информисан о резултатима процене ризика;
            2) остварује увид у све акте који се односе на безбедност и здравље на раду;
            3) даје предлоге и учествује у разматрању свих питања која се односе на спровођење безбедности и здравља на раду;
            4) захтева од послодавца информације о свим подацима који се односе на безбедност и здравље на раду;
            5) разматра извештај послодавца о стању безбедности и здравља на раду запослених, као и о спроведеним мерама;
            6) захтева од послодавца да предузме одговарајуће мере за отклањање или смањење ризика који угрожава безбедност и здравље запослених;
            7) захтева вршење инспекцијског надзора ако сматра да нису спроведене одговарајуће мере безбедности и здравља на раду;
            8) упознаје се са налозима и предлозима или предузетим мерама инспекције рада;
            9) разматра извештаје о повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у вези са радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду од стране послодавца;
            10) разматра извештај послодавца о предузетим мерама за спречавање непосредне опасности по живот и здравље;
            11) разматра и даје сугестије на део колективног уговора код послодавца у области безбедности и здравља на раду у току преговора за закључивање и даје иницијативу за измене и допуне колективног уговора у овој области;
            12) разматра нацрте и предлоге свих аката послодавца у области безбедности и здравља на раду и даје одговарајуће мишљење у сугестије;
            13) разматра и друга питања у складу са законом, колективним уговором и општим актима послодавца у области безбедности и здравља на раду.

Члан 85.

            Послодавац је дужан да одбору за безбедност и здравље на раду обезбеди потребне просторне и административно - техничке услове за несметан рад, као и стручну подршку, у складу са колективним уговором код послодавца.

Члан 86.

            Одбор за безбедност и здравље на раду дужан је да послодавцу и репрезентативним синдикатима подноси шестомесечни извештај о своме раду.

            Послодавац и репрезентативни синдикати дужни су да размотре ставове и мишљења одбора за безбедност и здравље на раду и да га о свом ставу известе.

Члан 87.

            Чланови одбора за безбедност и здравље на раду имају право да присуствују семинарима и саветовањима ради едукације за обављање својих функција најмање једном годишње.

            Трошкове из става 1. овог члана сноси послодавац.

Члан 88.

            Одбор за безбедност и здравље на раду остварује сарадњу са Управом за безбедност и здравље на раду и надлежним инспекцијама.

            Одбор за безбедност и здравље на раду може од Управе за безбедност и здравље на раду да тражи мишљења о примени прописа о безбедности и здрављу на раду.

5. Средства и опрема за личну заштиту на раду

Члан 89.

            Актом о процени ризика утврђују се врста средстава и опреме личне заштите за обављање појединих послова.

 

6. Колективно осигурање запослених

Члан 90.

Послодавац је дужан да, на свој терет, колективно осигура запослене за случај смрти, повреде на раду, професионалне болести, смањења или губитка радне способности.

Послодавац је дужан да, поред осигурања из става 1. овог члана, осигура запослене који раде на радним местима са повећаним ризиком, у увећаном износу, утврђеном колективним уговором код послодавца, од повреда на раду и професионалних обољења.

            Учесници овог уговора споразумом утврђују начин реализације осигурања из ст. 1. и 2. овог члана.

 

VIII. ПЛАТА, НАКНАДА ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

1. Елементи за утврђивање плате

Члан 91.

Запослени има право на одговарајућу плату, која се утврђује у складу са законом и овим уговором.

Плате се утврђују на основу основице за обрачун плата, коефицијената са којим се множи основица, додатка на плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плата, у складу са законом.

            Основна плата припада запосленом који ради пуно радно време или радно време које се сматра пуним радним временом.

Члан 92.

            Коефицијент за обрачун плате запосленог изражава сложеност послова, одговорност, услове рада и стручну спрему.

 

2. Висина основице

Члан 93.

Учесници овог уговора преговарају о висини основице за обрачун и исплату плата сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије.

Учесници овог уговора у поступку преговарања разматрају могућност и потребу корекције коефицијената.

Члан 94.

Уговорне стране обавезују се да приступе преговарању о корекцији основице за обрачун плата пре истека рока на који је уговорена ако дође до битне промене околности на основу којих је утврђена основица за обрачун плата.

Иницијативу за преговоре покреће синдикат.

Учесници овог уговора се обавезују да преговоре започну у року од десет дана од дана покретања иницијативе, те да преговори буду завршени у року од 30 дана од дана покретања иницијативе.

Члан 95.

Здравствене установе које остварују приходе који нису јавни приходи у складу са законом којим се уређују јавни приходи и јавни расходи могу увећати плате до висине оствареног прихода, а највише до 30% по запосленом.

            Послодавац је обавезан да за сваки месец утврди приходе и расходе за остваривање права из става 1. овог члана и о томе обавести репрезентативни синдикат.

            Увећање плате из става 1. овог члана врши се у складу са актом о нормативима и стандардима рада, односно квалитета обављеног посла.

Члан 96.

Запослени има право на додатак на плату:

1) за рад за све дане празника који су нерадни дани - 110% од основне плате;
2) за рад ноћу - 26% од основне плате;
3) за рад недељом - 20% од основне плате;           
4) за прековремени рад здравствених радника (дежурство, односно рад по позиву, односно приправност) - 26% од основне плате;
5)за прековремени рад немедицинских радника и здравствених сарадника - 26% од основне плате;
6) по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу, увећаног за стаж осигурања који се рачуна са увећаним трајањем - 0,4% од основне плате;
7) дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак).

Ако се истовремено стекну услови за увећање плате по више основа, плата се увећава процентом добијеним сабирањем процената увећања по свим основама.

            Основну плату за утврђивање увећања плате из става 1. овог члана чини производ коефицијента за обрачун и исплату плате запосленом и основице, а који су утврђени у складу са Законом и овим уговором.

Члан 97.

            Здравствени радници и здравствени сарадници, као и друга лица запослена у здравственим установама, не смеју напустити радно место док им се не обезбеди замена иако је њихово радно време истекло, ако би се тиме нарушило обављање здравствене делатности и угрозило здравље пацијената.

Запослени који ради по истеку радног времена из става 1. овог члана има право на увећање плате по основу прековременог рада за сваки сат тог рада.

Члан 98.

 Плата се исплаћује у два дела, и то први део до 20. у месецу за који се врши исплата, а други део најкасније до 5. у наредном месецу.

Члан 99.

Плата приправника утврђује се у висини 80% основне плате за послове за које је закључио уговор о раду.

Члан 100.

Лице са којим је послодавац закључио уговор о волонтерском раду може, у складу са општим актом код послодавца, поред права утврђених законом остварити и правона накнаду за рад и на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада.

 

4. Накнада плате

Члан 101.

Запослени има право на накнаду плате, у висини просечне плате у претходна три месеца, у следећим случајевима:

            1) коришћења годишњег одмора;
            2) коришћења плаћеног одсуства, војне вежбе, на позив државног органа и др.;
            3) одсуства за време државних и верских празника у складу са законом;
            4) присуствовања седницама државних, органа, органа управе и локалне самоуправе, органа коморе, органа управљања у установи, органа синдиката и савеза синдиката у својству члана и сусретима радника здравствене делатности;
            5) стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба процеса рада;
            6) прекида рада до којег је дошло наредбом државних органа односно установе због необезбеђивања безбедности и заштите здравља на раду која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица.

Члан 102.

Запослени има право на накнаду плате за време привремене спречености за рад до 30 дана, и то:

  1. најмањеу висини од 65% просечне плате у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада;
  2. у висини 100% просечне плате у претходна три месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу и због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви.

Члан 103.

За време приправности запослени има право на додатак за сваки сат проведен у  приправности у износу од 10% вредности радног сата основне плате.
            Ако запослени буде позван да ради за време приправности, има право на увећање плате за сате прековременог рада у складу са чл. 42. и 96. овог уговора, за које сате му се умањује износ додатка из става 1. овог члана.

 

5. Накнада трошкова

Члан 104.

Запослени има право на накнаду трошкова, и то:

1) за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, у складу са колективним уговором код послодавца;
2) за време проведено на службеном путу у земљи;
3) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен одговарајућим прописима.

Здравствена установа има право да уместо накнаде запосленом из става 1. тачка 1. овог члана, обезбеди превоз уколико је то за њу повољније (сопствени превоз или набавка месечне карте када постоји организован јавни превоз.

            Накнада трошкова из става 1. тачка 2) овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну.

За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице.

Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна.

            Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут.

            Накнада трошкова из става 1. тачка 3) овог члана исплаћује се запосленом у складу са посебним прописима о издацима за службено путовање у иностранство.

Члан 105.

Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе до износа 30% цене једног литра супер бензина по пређеном километру.

Члан 106.

            Послодавац може из сопствених прихода здравствене установе обезбедити запосленом, који је упућен на рад или стручно усавршавање ван места пребивалишта његове уже породице и ван места послодавца, право на накнаду за одвојен живот.

 

6. Друга примања

Члан 107.

Послодавац је дужан запосленом да исплати:

отпремнину при одласку у пензију најмање у висини три просечне плате запосленог у моменту исплате, с тим што тако исплаћена отпремнина не
  1. може бити нижа од три просечне плате по запосленом код послодавца у моменту исплате, односно три  просечне плате по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније;
  2. накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, а члановима уже породице у случају смрти запосленог, у висини трошкова погребних услуга, у складу са прописима којима се уређује пензијско-инвалидско осигурање;
  3. накнаду штете због повреде или професионалног обољења у складу са овим, односно колективним уговором код послодавца.

Запосленима припада право на исплату новогодишње награде у једнаком износу.

О висини награде из става 2. овог члана, Влада и репрезентативни синдикати преговарају сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије.

Деци запослених до 15 година старости припада право на пригодан поклон за Нову Годину у складу са одлуком директора здравствене установе, а уз претходно прибављено мишљење синдиката.

Послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду у износу од:
            1) 50% просечне плате у привреди у Републици Србији - за 10 година рада проведених у радном односу;
            2) једне просечне плате у привреди у Републици Србији - за 20 година рада проведених у радном односу;
            3) једне и по просечне плате у привреди у Републици Србији - за 30 година рада проведених у радном односу;
            4) две просечне плате у привреди у Републици Србији - за 35 година рада проведених у радном односу.
           
Члан 108.

Послодавац може из сопствених прихода здравствене установе да:

  1. уплати премију запосленом за добровољно пензијско осигурање,
  2. уплати премију запосленом за колективно осигурање од последица незгода и колективно осигурање за случај тежих болести и хируршких интервенција,

-    исплати награду  запосленим женама поводом 8. марта.

Члан 109.

            Запослени има право на солидарну помоћ у случају:

            1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице;
            2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
            3) здравствене рехабилитације запосленог;
            4) настанка теже инвалидности запосленог;
            5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице.

            Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. овог члана признаје се на основу уредне документације до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.

            У случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 2), 3) и 5) овог члана висина помоћи у току године признаје се ако ово право није остварено на терет средстава обавезног здравственог осигурања.

            Чланом уже породице из става 1. овог члана сматра се: брачни и ванбрачни друг, дете рођено у браку и ван брака, пасторак, усвојеник и друга лица према којима запослени има законску обавезу издржавања.

Члан 110.

Послодавац може из сопствених прихода здравствене установе да запосленом обезбеди кредит, односно зајам за набавку зимнице, огрева и уџбеника.

           
IX. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Члан 111.

            Запосленом престаје радни однос и то:

            1) истеком рока за који је заснован;
            2) кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју;
            3) споразумом између запосленог и послодавца;
            4) отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
            5) на захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година живота;
            6) смрћу запосленог;
            7) у другим случајевима предвиђеним законом.

1. Престанак радног односа
независно од воље запосленог и воље послодавца

Члан 112.

            Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца:

            1) ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности - даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности;
            2) ако му је, по одредбама закона, односно правноснажној одлуци суда или другог органа, забрањено да обавља одређене послове, а не може му се обезбедити обављање других послова у здравственој установи - даном достављања правоснажне одлуке,изузев у случају здравствених разлога;
            3) ако због издражавања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци - даном ступања на издржавање казне;
            4) ако му је изречена мера безбедности, васпитна или заштитна мера у трајању дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада - даном почетка примењивања те мере.

2. Отказ од стране послодавца

Члан 113.

            Директор може да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и то:
            1) ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;
            2) ако запослени изврши следеће повреде радне обавезе:
            - неоправдан изостанак са рада најмање два узастопна радна дана;
            - изазивање нереда и туче на раду;
            - крађе;
            - присуства на раду у пијаном стању или под утицајем наркотика;
            - повреде радне обавезе која у себи садржи елементе кривичног дела;
            - нетачног евидентирања и приказивања радног времена и резултата рада у мери да се за себе или за другог оствари већа плата;
            - давање нетачних података који су утицали на доношење погрешних одлука органа послодавца, чиме је оштећена здравствена установа или појединац;
            - злоупотреба положаја и прекорачење овлашћења;
            - одавања пословне тајне утврђене актом установе или других података до којих долази радећи свој посао;
            3) ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом директора здравствене установе, односно ако је његово понашање на раду и у вези са радом такво да не може да настави рад код послодавца;
            4) ако запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом;    
            5) ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у складу са Законом о раду;
            6) ако запослени злоупотреби право на одсуствовање са рада због привремене спречености за рад;
            7) ако запослени одбије закључење анекса уговора о раду због измењених уговорених услова рада из члана 171. став 1. тач. 1)-4) Закона о раду;
            8) ако запослени одбије закљење анекса уговора о раду у вези са чланом 33. став 1. тачка 10) Закона о раду;
            9) ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла;

Члан 114.

            Запосленом се не може отказати уговор о раду ако одбије да ради јер му прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога што нису спроведене прописане мере заштите на раду.

            Запослени не може бити одговоран за повреду радне дисциплине и повреду радних обавеза коју је учинио ако постоје околности које искључују његову одговорност.

Члан 115.

            Директор је дужан да пре отказа уговора о раду у случајевима из члана 116.став 1. тач. 1) до 3) Закона о раду и другим случајевима утврђеним законом, писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду са конкретно утврђеним чињеницама и да му остави рок од пет радних дана од дана достављања упозорења да се у писаној форми изјасни на наводе из упозорења директора.

Члан 116.

            Директор је дужан да писано упозорење достави запосленом.

            Упозорење мора да садржи конкретне чињенице које су утврђене, уочене грешке запосленог у раду, законски основ на основу кога му се упућује писмено упозорење о могућем отказу уговора о раду, као и рок за давање одговора на упозорење.

Члан 117.

            Директор може ценећи олакшавајуће околности као и чињеницу да повреда радне обавезе или непоштовање радне дисциплине није довољан разлог за отказ уговора о раду, у упозорењу да запосленог обавести да ће му отказати уговор о раду ако поново учини исту или сличну повреду без писаног упозорења.

Члан 118.

            Директор је дужан да писано упозорење пре отказа уговора о раду достави на мишљење синдикату чији је запослени члан.

            Синдикат је дужан да достави писано мишљење у року од пет радних дана од дана достављања упозорења.

Члан 119.

            Директор не може да откаже уговор о раду запосленом због следећег:

            1) привремене спречености за рад услед болести, несреће на раду или професионалног обољења;
            2) коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета;
            3) одслужења или дослужења војног рока;
            4) чланства у политичкој организацији, синдикату, пола, језика, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог уверења или неког другог личног својства запосленог;
            5) деловања у својству представника запослених у складу са законом;
            6) обраћања запосленог синдикату или органима надлежним за заштиту права из радног односа у складу са законом, општим актом или уговором о раду.

X. УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

Члан 120.

            Запослени код послодавца имају право да, без претходног одобрења, образују синдикат, као и да му приступају под искључивим условима да се придржавају његових статута и правила.

Члан 121.

            Синдикат има право на доношење својих статута и правила, слободне изборе представника, организован начин управљања и деловања и формулисање свог акционог програма.           

Члан 122.

Синдикат не може бити распуштен или његова делатност обустављена или забрањена административним актом послодавца.

Члан 123.

Запослени приступа синдикату добровољним потписивањем приступнице.

            Изглед и садржај приступнице уређује се актом синдиката.

Члан 124.

            Послодавац је дужан да обезбеди:

  1. представнику репрезентативног синдиката код послодавца присуствовање седницама управног одбора на којима се разматрају питања од значаја за материјални и социјални положај запослених;
  2. да се размотре мишљења и предлози репрезентативног синдиката пре доношења одлука од значаја за материјални, економски и социјални положај запослених.

Члан 125.

Послодавац има обавезу да синдикат обавештава о питањима из своје надлежности, које су од битног значаја за економски и радно-социјални положај запослених, а нарочито о:
            - плану раду здравствене установе, односно уговору закљученом са Републичким заводом за здравствено осигурање;
            - годишњем извештају о извршеном плану рада по уговору и изван уговора;
            - структури остварених прихода и трошкова;
            - учешћу плата у трошковима пословања послодавца;
            - подацима о просечној плати, исплаћеним платама по квалификацијама и по организационим јединицама;
            - броју новопримљених запослених, на које послове су распоређени и у коју радну јединицу;
            - месечним извештајима о безбедности и заштити здравља на раду и повредама запослених;
            - другим питањима, у складу са постигнутим договором.

            Послодавац је дужан да синдикату омогући приступ свим пословима код послодавца, када је то потребно у циљу заштите права запослених утврђених законом и колективним уговорима, уз поштовање услова и стандарда утврђених законом.

Члан 126.

            Послодавац је обавезан да представницима синдиката омогући одсуствовање са рада ради реализације програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа који организује састанак.

            Послодавац је обавезан да за едукативне семинаре и сл., а према одлуци надлежног органа синдиката, омогући одсуствовање са рада представницима синдиката у трајању од најмање седам радних дана годишње.

            Послодавац је обавезан да представницима синдиката који су изабрани у више органе синдиката омогући одсуствовање са рада за учествовање у раду тих органа, уз приложен позив.

            Послодавац је обавезан да представницима синдиката који заступају чланове синдиката организоване у посебна удружења у оквиру синдиката (рекреација, каса узајамне помоћи и сл.) омогући рад у складу са правилницима тих удружења.

Члан 127.

            Списак са именима синдикалних представника у здравственој установи, који је потписан од председника синдиката у здравственој установи, прослеђује се директору.

Члан 128.

            Послодавац је дужан да репрезентативном синдикату, без накнаде трошкова и посредством службе која обавља правно-административне послове:

  1. обезбеди обављање стручно-административно и техничких послова, коришћење телефона, телефакса, рачунара, апарата за копирање и умножавање, и друге услове за обављање послова везаних за основну синдикалну активност;
  2. коришћење засебног простора који подразумева потребан број канцеларија, у зависности од броја чланова синдиката са неопходним канцеларијским намештајем;
  3. коришћење сале за састанке;
  4. огласни простор приступачан запосленима ради истицања обавештења и информација;
  5. одбије износ синдикалне чланарине од плате запосленог и уплати га на одговарајући рачун синдиката, у складу са статутом;
  6. изради завршни рачун;
  7. врши обраду података о уплати чланарине и даје на увид синдикалном руководству;
  8. да запосленима достављају информације, билтене, публикације, летке и друга документа организације синдиката, која су у функцији обавештавања и вршења синдикалних активности;
  9. обезбеди употребу службеног аутомобила или другог одговарајућег превозног средства, са плаћеним трошковима за одлазак на састанке, семинаре, и сл., уколико здравствена установа располаже довољним бројем службених аутомобила.

Члан 129.

Послодавац је дужан да синдикату достави сва акта која се односе на рад и организацију рада у установи и на положај запослених (статут установе, Правилник о организацији и систематизацији послова, акт којим се утврђује пословна тајна, акт о решавању стамбених потреба, акт у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду, акт о нормативима и стандардима за yтврђивање резултата рада запослених, уговор закључен са Републичким заводом за здравствено осигурање  и др.).

Члан 130.

            Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство ради обављања синдикалне функције, и то:

            1) на 40 плаћених сати рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по 1 сат месечно за сваких следећих 100 чланова;
            2) на сразмерно мање плаћених сати ако синдикат има мање од 200 чланова.

Овлашћени представник синдиката потписника овог уговора у вишим органима и телима и то: председник, односно повереник окружног, односно регионалног, односно градског, покрајинског и републичког органа синдиката има право на најмање 60 плаћених сати рада месечно за рад у синдикату.

Број сати рада из става 2. овог члана увећава се сразмерно броју чланова синдиката на округу-граду, односно региону, покрајини и Републици.

            Колективним уговором код послодавца или споразумом послодавца и синдиката, може се утврдити да овлашћени представник синдиката у потпуности буде ослобођен обављања послова за које је закључио уговор о раду.

            Колективним уговором код послодавца или споразумом послодавца и синдиката утврђује се број овлашћених представника синдиката који имају право на плаћено одсуство.

            Време проведено у вршењу синдикалне функције сматра се временом проведеним на раду.

            Ако колективни уговор или споразум није закључен, председник подружнице и члан органа синдиката имају право на 50% плаћених сати из става 1. овог члана.

Члан 131.

            Послодавац је дужан да увећану месечну плату у висини три основице утврђене за обрачун и исплату плата запослених у здравству исплаћује, и то:
            1) председнику, односно поверенику репрезентативног синдиката у здравственој установи;
            2) председнику, односно поверенику окружног, односно регионалног, градског, покрајинског и републичког органа синдиката, потписника овог уговора.

            Право из става 1. тачка 2) овог члана могу стећи и синдикати који од момента закључења овог уговора стекну реперезентативност на нивоу Републике Србије.

Члан 132.

            Послодавац је дужан да поштује услове учлањења, ишчлањења, висину и начин плаћања синдикалне чланарине утврђене актима синдиката чији је запослени члан.

Члан 133.

            Послодавац је дужан да најмање једном у три месецасазове заједнички састанак представника репрезентативних синдиката.

На састанцима се разматрају питања везана за материјални и социјални положај запослених и примену колективног уговора.

Послодавац и синдикат имају обавезу редовног, потпуног и благовременог међусобног обавештавања.

Члан 134.

Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај (распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање у другу организациону целину, упућивање на рад у друго место рада, упућивање на рад код другог послодавца, проглашавање технолошким вишком) представника запослених (председник синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикални повереник, чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покрајинског и републичког одбора) за време обављања функције и две године по престанку функције ако поступа у складу са законом, колективним уговором и уговором о раду.

            Послодавац је обавезан да функционере синдиката, по истеку функције, врати на послове које су обављали пре избора, односно на послове, на којим неће имати мању плату од плате коју су имали пре избора на професионалну функцију.

 

XI. ОБАВЕШТАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 135.

            Послодавац је дужан да обавештава запослене о свим питањима која су од значаја за социјално-економски положај и права и обавезе запослених, а нарочито о развојним циљевима установе, промени делатности установе, организационим променама, годишњем обрачуну (завршном рачуну), годишњим програмима рада и пословања, годишњим програмима стручног усавршавања.

            Послодавац је дужан да благовремено, потпуно и истинито обавештава запослене о свим активностима, одлукама и мерама које предузима Министарство здравља, а које су од значаја за социјално-економски положај и радно-правни статус запослених.

Члан 136.

            Запослени има право да захтева обавештење о:

            1) питањима која се односе на послове које обавља или организациону јединицу у којој ради;
            2) променама које се односе на његово радно ангажовање;
            3) питањима из области плата и других права из радног односа.

            Захтев из става 1. овог члана, запослени подноси у писаној форми или упућује усмено непосредном руководиоцу.

            Непосредни руководилац је дужан да захтев о питањима која нису из његове надлежности уступи овлашћеном лицу у установи.

            О захтеву из става 1. овог члана који је достављен у писменој форми, запослени се писмено обавештава у року од 30 дана од дана пријема захтева.
Запослени има право да саопшти своје мишљење о свим питањима која се односе на организацију радног процеса и послове на којима је ангажован.

 

XII. ПРАВА И ДУЖНОСТИ У ШТРАЈКУ

Члан 137.

            Синдикат може организовати штрајк под условима утврђеним законом и овим уговором.

            Послодавац је дужан да општим актом утврди начин обезбеђивања минимума процеса рада за време штрајка, у складу са актом оснивача о минимуму процеса рада за време штрајка у здравственим установама.

Члан 138.

            Организовање штрајка и учествовање у штрајку у складу са законом и овим уговором, не представља повреду радне обавезе.

            Запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, у складу са законом.

Послодавац не може спречавати штрајк који је организован у складу са законом и овим уговором, нити спречавати запослене да учествују у штрајку.

Послодавац не може предузимати мере принуде ради окончања штрајка организованог у складу са законом и овим уговором, нити предвидети повољнију зараду или друге повољније услове рада за запослене који не учествују у штрајку.

XIII. ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 139.

            О правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује директор здравствене установе или лице које он овласти у писаној форми.

Члан 140.

            Запосленом се у писаном облику доставља решење о остваривању права, обавеза и одговорности са образложењем и поуком о правном леку.

            Решење се доставља запосленом лично.

            Ако послодавац није у могућности да изврши личну доставу писмена дужан је да о томе сачини службену белешку, након чега ће решење објавити на огласној табли послодавца.

            По истеку осам дана од дана објављивања решења на огласној табли послодавца решење се сматра уредно достављеним запосленом.

 

XIV. МИРНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА

1. Индивидуални спор

Члан 141.

            Општим актом и уговором о раду може да се предвиди поступак споразумног решавања спорних питања између послодавца и запосленог.

            Спорна питања решава арбитар кога споразумно одређују стране у спору, а из реда стручњака који је стручан за предмет спора.

Члан 142.

            Поступак пред арбитром покреће се у року од три дана од дана достављања решења запосленима.

            Арбитар је дужан да донесе одлуку у року од 10 дана од дана подношења захтева за споразумно решавање спорних питања.

            Запосленом коме је послодавац отказао уговор о раду а траје поступак пред арбитром тим поводом, мирује радни однос.

Члан 143.

            Ако арбитар у року од десет дана од дана подношења захтева за споразумно решавање спорних питања не донесе одлуку, решење о отказу уговора о раду постаје извршно.

            Одлука арбитра је коначна и обавезује послодавца и запосленог.

Члан 144.

            Против решења којим је повређено право запосленог, или је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан, ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом у року од 90 од дана достављања решења, односно од сазнања за повреду права.

 

2. Колективни радни спор

Члан 145.

            Колективни радни спор решава се у складу са законом који регулише област мирног решавања спорова.

XV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 146.

Учесници овог уговора су сагласни да у року од годину дана од дана ступања на снагу овог уговора утврде јединствене критеријуме за процену послова са повећаним ризиком који се обављају у здравственим установама, као и за скраћено радно време, који ће се, након потписивања, примењивати као анекс овог уговора од дана ступања на снагу.
           
Одредбе чл. 37. 38. и 49. став 1. тачка 3) овог уговора примењиваће се најдуже годину дана од дана доношења јединствених критеријума из става 1. овог члана.

            Послодавац је дужан да у року од годину дана од дана ступања на снагу јединствених критеријума из става 1. овог члана, усклади акт о процени ризика на радном месту и радној околини са овим уговором и законом којим се уређује безбедност и здравље на раду.

Члан 147.

            Овај уговор је закључен када га потпишу овлашћена лица учесника у закључивању.

Члан 148.

            Овај уговор закључује се на период од три године.

Члан 149.

            Предлог за измене и допуне овог уговора може да поднесе сваки учесник у писменом облику.

            Учесници овог уговора дужни су да се у року од 15 дана од дана пријема предлога за измену и допуну овог уговора изјасне о предлогу.

            Репрезентативни синдикати образују одбор за преговоре.

            Број чланова одбора одређују синдикати сразмерно броју чланова.

Члан 150.

            Учесници колективног уговора код послодавца дужни су да, у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог уговора, започну преговоре за закључивање колективног уговора код послодавца.

Члан 151.

            Ако на дан ступања на снагу овог уговора није коначно одлучено о правима, обавезама и одговорностима запосленог, примењују се одредбе овог уговора, ако је то за запосленог повољније.

Члан 152.

            Учесници овог колективног уговора именују по три члана у комисију која прати примену и даје аутентична тумачења овог уговора.

Комисија из става 1. овог члана дужна je да учеснике овог уговора обавештава о примени и датим аутентичним тумачењима овог уговора најмање једном годишње.

Члан 153.

            Овај уговор ступа на снагу осмог од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.