30. decembar 2010.

IDUĆA GODINA ĆE BITI JOŠ TEŽA,OCENJUJU U SINDIKATU
Izvor: Radio Subotica
U gradskom veću Samostalnog sindikata procenjuju da će iduće godina biti teža od ove zbog velikog broja propalih privatizacija, neizgradjenih institucija, korupcije, stečajeva i otpuštanja radnika. Nekada uspešne firme propale su zbog nefunkcionisanja institucija sistema koji dopušta da se iz njih putem kredita i hipoteka izvuče novac. U idućoj godini zbog loše ekonomske situcije mogući su i veći radnički protesti. U Samostalnom sindikatu takodje navode i pozitivne primere poput, Bratstva i Tržnice koja je ipak opstala ,a od Agencije za privatizaciju će biti zatražena mogućnost da se 29. novembar proda u delovima.

Stečajno bogata godina
Izvor: Yu eco
2010. godina, ekonomski loša, štečajno bogata, sa više otkaza, nego zaposlenih, zaključak je Samostalnog sindikata Subotice. Za nekoliko meseci propao je jedan veliki Subotički gigant Fidelinka, dok su neka manja preduzeća otišla u stečaj. Jedinu svetlu tačku na ekonomski crnu godinu ostavlja preduzeće Bratstvo koje je otkupilo slovačko preduzeće Tatravagonka. U sindikatu kažu da su dali sve od sebe organizujući štrajkove i proteste, ali i bez obzira na to nekoliko stotina radnika je otpušteno. Fidelinka, Vinarija Wolrd of wine, Slavica, Mladost i Sever samo su neka od preduzeća koja su ove godine, ili otpustili radnike, ili ih nisu plaćali za njihov rad.Da nije sve tako crno govori podatak o Bratstvu koje će od sledeće godine preuzeti novi vlasnik Tatravagonka. Svi porezi su izmirenim, radnicima su uplaćeni doprinosi i u toku je socijalni program na koji se samostalno prijavljuju radnici.
Osim Bratstva, ove godine iz loše situacije izašlo je i preduzeće A.D. Mala Bosna.
Kupoprodajni ugovor sa bivšim vlasnikom je raskinut i od tada je preduzeće počelo ponovo da staje na noge.U sindikatu kažu da nas u sledećoj godini ne očekuje bolja situacija. Borba sa čuvanje radnih mesta i opstanak preduzeća će se nastaviti, a prvi koji su na redu, prema rečima sindikata su “29 Novembar” i Vojput, koji je odbijan na tenderima za izgradnju puteva iako je, kako kažu u sindikatu, imao najbolje ponude.

Firme propale, kupaca "ni za lek"
Izvor: Novosti
Beograd -- Tokom godine privatizovana 32 preduzeća, a prodata imovina 109 firmi u stečaju. Ostalo 455 neprodatih preduzeća, ali je u njih 220 proces stopiran.Nespele prodaje i nezainteresovani kupci obeležili su osmu godinu privatizacije u Srbiji.On ukupno 455 firmi proces prodaje je iz različitih razloga zaustavljen u skoro polovini, a preostalih 230, nada se Agencija za privatizaciju, mogla bi da budu prodata tokom 2011. godine. Ukoliko odziv investitora bude približan ovogodišnjem, šanse nisu velike.Od ovogodišnje prodaje stiglo je 17,4 miliona evra i 714 miliona dinara. Prodajom udela Akcionarskog fonda u 58 preduzeća ostvaren je prihod od 5,6 miliona evra. Tokom 2010. godine prodata je celokupna imovina 32 preduzeća u stečaju i delovi 77 preduzeća. Ovako je prikupljeno 1,76 milijardi dinara.Postojeće gazde ove godine nisu se previše držale preuzetih obaveza. Ovo se može zaključiti po broju raskinutih privatizacija - bilo ih je čak 127. Tokom prvih 11 meseci obavljeno je ukupno 1.206 kontrola.
U 2010. godini zaključena su 32 ugovora o prodaji. Na javnom tenderu su prodata preduzeća “Panonka”, “PPT Inženjering”, kažu u Agenciji za privatizaciju i dodaju da je na tenderu prodata imovina dva preduzeća, “Bratstvo” i “Belorečki peščar”. Na aukciji je prodato 25 preduzeća i održane su tri licitacije imovine i udela iz restrukturiranja, među kojima je Industrija obuće Beograd. Među 455 neprodatih preduzeća 141 je u restrukturiranju. Za ukupno 220 proces je stopiran, jer se radi o podržavljenim firmama, vodoprivrednim preduzećima, radionicama za zapošljavanje invalida ili su osnivači sa sedištem u bivšim jugoslovenskim republikama. "Te firme, realno, neće biti privatizovane, pa dolazimo do cifre od oko 230 preduzeća i cilj Agencije za privatizaciju jeste da se ovaj proces okonča na najbolji mogući način, ali i u što kraćem vremenskom roku", kažu u Agenciji. "Trudićemo se da to bude završeno u 2011. godini, ali je veoma teško proceniti kada će se to zaista desiti. Radi se o preduzećima koja za deset godina privatizacije nisu uspela da nađu kupca. Imajući u vidu da su preostala preduzeća u različitoj situaciji i kako svako traži drugačije rešenje, nije isključeno ni to da će se tražiti neki novi načini za prodaju", dodaju oni. Među neprodatim firmama mnogo ih je bezuspešno nuđeno više puta. Bilo je čak sedam pokušaja za “Vinarske podrume” Vlasotince. Po šest puta oglašavani su “Kluz Kozara” i “Goša-Dibut” iz Smederevske Palanke. Tri tendera su organizovana bez uspeha za firmu “Dragan Marković” u restrukturiranju i “Industriju kablova”, takođe u restrukturiranju, iz Jagodine.

Postignut dogovor sa sindikatom Zastave
Izvor: S media
Ministarstvo ekonomije Srbije, sindikati Zastava automobila i radnici postigli su večeras dogovor o socijalnom programu za radnike te firme koji nisu prešli u fabriku Fijat automobili Srbija.
Kako je rečeno u ministarstvu, radnici će dobiti otpremnine od 300 evra po godini radnog staža i mogućnost prekvalifikacije uz plaćenu naknadu naredne dve godine. Tokom prve godine radnici će dobijati po 22.000 dinara mesečno, a tokom druge po 19.000 dinara.
Predsednik sindikata "Zastave" u bolnici
Kako je navedeno iz ministarstva, otpremnine za radnike biće isplaćene od 4. januara 2011. godine, a Nacionalna služba za zapošljavanje imaće obavezu da slobodna radna mesta prvo ponudi radnicima Zastava automobila.
Dinkić: Biće još 5.000 radnih mesta
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mladjan Dinkić izjavio je danas, povodom protesta radnika fabrike "Zastava automobili" iz Kragujevca, da će biti najavljenih 5.000 radnih mesta, ali da je "Fijat" odlučio da primi samo 1.100 radnika.
Odluku o tome da li će ih zaposliti doneće poslodavac.
"Pobedio je razum i princip da nema plaćanja nerada iz budžeta, ali da država mora da obezbedi fer i kvalitetan socijalni program i prekvalifkaciju za sve radnike koji to žele", naveli su u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
Bez sporazuma sa sindikatima "Zastava automobila"
Protest radnika kragujevačke fabrike automobila počeo je 27. decembra održavanjem javne sednice sindikata ispred ulaza u kompaniju Fijat automobili Srbija .

Radnici "Zastave" upali u Skupštinu grada
Izvor: Glas javnosti
KRAGUJEVAC - Protest radnika "Zastave" u Kragujevcu radikalizovan je juče ulaskom radnika u zgradu Skupštine grada Kragujevca, gde će, kako su najavili, ostati do ispunjenja zahteva. Radnici su odbili izmenjeni predlog Ministarstva ekonomije o rešavanju statusa zaposlenih u toj fabrici, javlja RTS.Na javnoj sednici, koja je prethodila ulasku u skupštinu, a kojoj je prisustvovalo više stotina radnika, predsednik Samostalnog sindikata "Zastava automobili" Zoran Mihajlović pročitao je Protokol o konačnom rešenju statusa 1.566 radnika, koji je radnicima dostavilo Ministarstvo.- Protokol podrazumeva da 70 radnika ostanu u "Zastavi automobilima", 47 da se zaposli u "Fijat automobili Srbija", a 65 u "Zastava inpro". Prema Protokolu, 97 radnika će u narednoj godini ispuniti uslov za ostvarivanje prava na posebnu novčanu naknadu u trajanju do pet godina - rekao je Mihajlović. Socijalni program, kojim će biti obuhvaćeno 910 zaposlenih, rešio bi se isplatom otpremnina od 300 evra po godini staža, a pored otpremnine radnici stiču pravo i na posebnu naknadu čija je isplata ponuđena na dva načina - po 20.000 dinara mesečno naredne dve godine ili 25.000 u prvih šest meseci, 20.000 u drugih šest meseci i 18.000 u poslednjih godinu dana.Ministarstvo ekonomije predložilo je da se napravi spisak dece radnika "Zastave" kako bi imali prioritet u zapošljavanju u "Fijat automobili Srbija", što su radnici izviždali.Radnici traže da budu na platnom spisku "Zastave" u narednih godinu i po dana, kako bi u tom periodu išli na prekvalifikaciju i time imali prednost prilikom zapošljavanja kod "Fijatovih" kooperanata. Ministarstvo odbija taj predlog jer, kako kažu, ne žele da plaćaju nepostojeća radna mesta.U ministarstvu ekonomije Srbije juče je rečeno da neće odustati od principa da radnici "Zastava automobila" koji ne rade više neće moći da dobijaju platu. Kako je rečeno, radnicima iz Zastave koje Fijat nije preuzeo ponuđen je socijalni program, sa otpremninama u proseku od 8.000 evra po čoveku, prekvalifikaciju i redovnu mesečnu nadoknadu.- Ako zaista žele posao, prihvatiće tu šansu. Nemamo ni moralno, ni zakonsko pravo da novcem svih građana održavamo radna mesta koja ne postoje. Odavno su nestala propadanjem fabrike - kazali su u ministarstvu.Italijanski "Fijat" je preuzeo 1.153 radnika "Zastava automobila" za novu kompaniju u Kragujevcu, dok će preostali biti proglašeni za tehnološki višak.

Teško do većih plata za prosvetare
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar prosvete Žarko Obradović kaže da vlada pokušava na svaki način da nađe što bolje rešenje za pitanja plata i jubilarnih nagrada prosvetara u 2011.Pregovori vlade i sindikata o ceni rada počeli su juče i biće nastavljeni posle novogodišnjih praznika, sa svim sindikatima, rekao je Obradović.On navodi da će teme razgovora biti elementi ekonomske politike Srbije u 2011. i mogućnosti trošenja budžeta.Obradović je naveo da za protekle dve i po godine plate nisu kasnile i da će tako biti i ubuduće, a da je samo pitanje koliko će povećanje iznositi, imajući u vidu ukupnu politiku zemlje u uslovima ekonomske krize. Govoreći o početku pregovora, Obradović je kazao na pomak, jer su u budžetu predviđene jubilarne nagrade, kao i da se razmatra mogućnost, s obzirom da te nagrade za 2009. i 2010. godinu nisu ukinute, da se i to isplati u 2011. i eventualno 2012. godini. On je ocenio da je u jučerašnjim razgovorima u kojima je učestvovala i ministarka finansija Diana Dragutinović, "bio nesporazum", jer se sindikat, kako je rekao, poziva na razgovore od 2. septembra, od susreta svih reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, "kada su bile izrečene neke druge ocene vezane za povećanje plate". Zaboravlja se da su u međuvremenu vođeni dugi i teški pregovori sa MMF-om i praktično su tada utvrđene obaveze države vezano za politiku i povećanje plata u javnim službama, rekao je Obradović, navodeći da je sa Dragutinovićevom morao da objašnjava i deo ekonomske politike, koji se "razlikuje od onoga što je bilo u septembru". "Vrata nisu zatvorena za neka druga pitanja, ali moramo ozbiljno da vidimo da li je moguće povećati plate i na koji način", rekao je ministar prosvete, ocenivši da i sindikat i ministarstva žele da zajednički dodju do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za sve zaposlene u prosveti.

29. decembar 2010.

Bilo teško, a dogodine biće još teže
Izvor: Dnevnik
– Godina na izmaku bila je sumorna i za radnike obespokojavajuća, ali ni iduća ne daje nade da će biti bolje – izjavio je juče lider Saveza samostalnih sindikata Vojvodine
On je naglasio da je inflacija ove godine dostigla 11 posto, nezaposlenost povećana za petinu, prosečna plata pala 27 procenata, ali i da je gotovo svaki deseti stanovnik Srbije „prešao“ u zonu siromaštva. Dodao je da su samo u 18 odsto firmi plate redovne, što znači da u svim ostalim radnici mesecima čekaju da dobiju ono što zarade.
Prvi čovek sindikata Vojvodine istakao je da je u Vojvodini trenutno 195.000 nezaposlenih, a da 676.000 radnika ima radno mesto.
– Lični dohoci su, od oktobra prošle godine do istog meseca ove pali sa 440 na 320 evra, a ako se ovakav trend nastavi, istog meseca naredne godine iznosiće samo 250 evra. Republička i Pokrajinska vlada pokušavale su nešto da urade, ali su rezultati izostali, tako da ni najavljene mere ekonomske politike za 2011. godinu ne ulivaju bilo kakav optimizam – istakao je Mijatović.
On je ukazao i na to da je Vlada Srbije nedosledna i u pogledu socijalnog dijaloga, koji gleda na svaki način da izbegne, što koriste poslodavci koji se trude da stvore antisindikalnu atmosferu da bi još više pokoravali radnike.
– U pojedinim firmama se na silu stvaraju novi „žuti sindikati“ da bi vlasnici izbegli potpisivanje kolektivnih ugovora, ali i svaku obavezu prema radnicima. Naš sindikat ide u dalju reorganizaciju jer to kao jedini reprezentativni i najmoćniji mora da učini. Sve se menja, moramo i mi da se promenimo, možda i brže od drugih. Spremni smo i sposobni za to i već u septembru naredne godine, kada će biti održan vanredni kongres SSSS-a, bićemo spremni da idemo u korak s vremenom i novim izazovima – zaključio je Mijatović.

Propali pregovori: Bez povećanja plata prosvetnim radnicima!
Izvor: Press
Pregovori Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata „Nezavisnost" s ministrima prosvete i finansija Žarkom Obradovićem i Dianom Dragutinović završeni su juče po podne u Beogradu bez dogovora o povećanju plata zaposlenih u prosveti.
Sastanak dva sindikata i predstavnika resornih ministarstava počeli su oko 15 sati, a kako je nakon razgovora rekao predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović, na sastanku ništa nije dogovoreno.
- Dogovorili smo se da nastavimo razgovore posle praznika - rekao je Pavlović, navodeći da postoji mogućnost dogovora o isplati jubilarnih nagrada, dok će pitanje povećanja zarada „ići teško".Razgovorima nisu prisustvovali Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat prosvetnih radnika Srbije. Ti sindikati odbili su poziv Ministarstva prosvete da potpišu Protokol o ceni rada za 2011. godinu, koji predviđa da zaposlenima u januaru plata bude uvećana za dva, umesto za sedam odsto.Svi sindikati najavili su štrajk za 28. januar 2011. godine zahtevajući povećanje plata.- Idemo u štrajk 28. januara ukoliko se do tada ne ispune naši zahtevi - naveo je Pavlović.

Dogovor radnika „Zastave" i Ministarstva ekonomije?
Izvor: Press
Nekoliko stotina radnika fabrike „Zastava automobili" protestovalo je i juče! Na javnoj sednici Samostalnog sindikata održanoj ispred Skupštine grada Kragujevca radnici su poručili da ne prihvataju ponuđeni socijalni program Ministarstva ekonomije.Radnici će danas nastaviti pregovore sa ministarstvom, a kako Press saznaje postoji mogućnost da dođe do dogovora, pošto će zaposlenima u „Zastavi" najverovatnije biti produžen rok za prekvalifikaciju sa 18 na 24 meseca. Podsetimo, prema socijalnom predlogu ministarstva, oko 800 radnika primiće otpremninu od 300 evra po godini staža, kao i naknadu od 20.000 dinara u narednih 18 meseci.
Sednica sindikata biće održana i danas ispred Skupštine grada, bez obzira na ishod tih pregovora. Marković je pozvao radnike da se na pripremljenom punktu potpisuju ako podržavaju ideju da uđu u Skupštinu grada i počnu štrajk glađu. Radnici su izričito demantovali izjavu ministra ekonomije Mlađana Dinkića da su oni koji nisu radili dobijali mesečno 33.000 dinara.- Molimo Dinkića da nam pod hitno isplati razliku u plati, jer on je možda negde uplaćivao 33.000 dinara, ali mi te pare ne dobijamo - rekao je Zoran Marković, predstavnika sindikata, i ministru ekonomije poručio „da se na lažima ne može ploviti, niti se na lažima može leteti".Naglašavajući da nije tačna ni informacija Ministarstva da su radnici pali na „Fijatovim" testovima, Marković je rekao da „i to mora pod hitno da se promeni i da se kaže prava istina".Kako je naveo, nije reč samo o radnicima koji treba da odu na tržište rada, već kada se u to ubroje i članovi porodica, to je oko 4.000 građana „čija će usta ostati gladna".S druge strane, Ministarstvo ekonomije poručuje da „oni koji ne rade ne mogu da dobiju platu" i da je to njihov konačan stav. Kako je navedeno, radnicima je ponuđen socijalni program, sa otpremninama u proseku od 8.000 evra po čoveku, prekvalifikacijom i redovnom mesečnom nadoknadom.- Ako zaista žele posao, prihvatiće tu šansu. Nemamo ni moralno, ni zakonsko pravo da novcem svih građana održavamo radna mesta koja ne postoje. Ona su odavno nestala propadanjem fabrike - kažu u ministarstvu.U Ministarstvu ekonomije Pressu je posle sastanka rečeno da je sindikat predložio da Nacionalna služba za zapošljavanje ima obavezu da im ponudi prvi slobodan posao u skladu sa stručnom spremom. U ministarstvu kažu da im je predlog prihvatljiv.- Ipak, konačnu odluku o tome kojeg radnika će sa biroa preuzimati imaće poslodavac - kažu u Ministarstvu.

Bez sporazuma sa sindikatima "Zastave"
BEOGRAD - Državni sekretar u ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić izjavio je da i posle pregovora predstavnici ministarstva nisu uspeli da približe stavove sa predstavnicima sindikata u kompaniji "Zastava automobili"."Za sada ništa nije novo došlo sa strane sindikalnih lidera zaposlenih u 'Zastava automobilima'. Mi ostajemo apsolutno na stanovištu koje smo imali", rekao je Ćirić gostujući na televiziji B92. On je objasnio da će od ukupno 1.566 radnika "Zastava automobila", 830 ljudi biti proglašeno tehnološkim viškom i njima će 4. janura biti isplaćen socijalni program.Ti radnici će dobiti 300 evra po godini staža, tako da će ukupno dobiti između osam, ili devet hiljada evra (po radniku) i u narednih 18 meseci od januara 2011. imaće mesečnu naknadu od 20.000 dinara i biće im uplaćivani doprinosi, a moćiće i da se prekvalifikuju, rekao je Ćirić.
"Ne možete očekivati da im se daju zarade, a da sede kod kuće", smatra on.Ćirić je podsetio da je do sada 1.100 radnika iz "Zastava automobila" prešlo u "Fijat", a da će primiti još 53 radnika.Predsednik Samostalnog sindikata "Zastava automobila" Zoran Mihajlović izjavio je da će radnici te fabrike protestovati, povodom najava da će oko 800 radnika ostati bez posla. On je naglasio "da nije reč samo o 800 radnika već da je na evidenciji 'Zastava automobila' njih 1.600 koji čekaju, kako im je obećano, na zaposlenje u "Fiat Automobili Srbija", ili kod kooperanata te srpsko-italijanske fabrike automobila".Naglašavajući da će, sudeći prema najavama, vec od 4. januara radnici ostati bez posla, Mihajlović je rekao da je prosek životne dobi tih radnika 48 godina što će im otežati pronalaženje posla. Mihajlović je naveo i da se od ukupno 1.600 radnika koji su čekali na posao u FAS-u, ili kod kooperanata ranije njih oko 300 među kojima su invalidi rada izjasnilo za socijalni program, tako da je neizvesna sudbina oko 1.300 radnika.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da će višak zaposlenih u firmi "Zastava automobili" dobiti u proseku otpremnine u vrednosti oko 8.000 evra i ocenio da nema mesta protestima sindikata. Ministar je naveo da je ovog meseca "Fijat" saopštio da neće zaposliti te ljudi i da tu ne može više ništa da se učini.On je podsetio da su ljudi, koji nisu radili, dobijali mesečno 33.000 dinara, odnosno istu platu kao i oni što su radili u "Fijatu" puno radno vreme. Dinkić je kazao da je ministarstvo još čvršće u stavu da ne može da se izjednačava rad sa neradom i da neće odustati od ovoga što je ponuđeno radnicima. Ministar je rekao da treba pomoći i ostalima, ukazujući na otežane uslove poslovanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.Ministar je ocenio da će radnici Zastave dobiti bolji socijalni program, nego što su dobili zaposleni u mnogim drugim firmama gde su se pojavili tehnološki viškovi. On je podsetio da je "Zastava" bila jedno od najviše subvencionisanih preduzeća, jer je u poslednjih 10 godina dobila 500 miliona evra pomoći, a poslednje godine subvencije za tu kompaniju, na mesečnom nivou, iznosile su oko 60 miliona dinara.

Čačak,dan posle: Vatra planula zbog umora?
Izvor: Press
Dragan Jekić, Samostalni sindikat „Slobode": Više puta smo upozoravali poslovodstvo da su ljudi preopterećeni i da moraju da imaju bar dan odmora
Mada zvaničnih informacija o uzroku požara i serije eksplozija u čačanskoj fabrici oružja i municije „Sloboda" još nema, radnici i sindikat tvrde da su ljudi u pogonima radili previše, da su bili preumorni i veruju da im je zbog toga pala koncentracija. Oni kažu i da su upozoravali poslovodstvo da može da dođe do nesreće.
Dan posle drame koja je trajala od prekjuče po podne do kasnih noćnih sati, fabrički krug „Slobode" bio je juče potpuno tih i prazan. Radnici su obavešteni da ne dolaze u fabriku, a vatrogasci i uviđajne ekipe polako su „razgrtali" zgarište u pogonu za pakovanje municije.
Samo zahvaljujući sreći i prisebnosti iskusnijih radnika, koji su na vreme evakuisali sve kolege, izbegnuta je tragedija ogromnih razmera. Čak niko nije ni povređen. Materijalna šteta se procenjuje na više od 10 miliona evra, dok je indirektna mnogostruko veća, s obzirom na to da je već izvesno da neće moći na vreme da se realizuju ugovorene isporuke, a ne zna se ni kada će ponovo početi proizvodnja.
Radili po 12 sati
Radnici, međutim, za sve što se dogodilo krive upravo žurbu da se završe svi ugovoreni poslovi. Mada malo ko želi da govori pod imenom i prezimenom, mnogi radnici su nam juče potvrdili priče da su u poslednjih nekoliko meseci morali da rade i po 12 i više sati, da su mnogi bili premoreni, da se radilo bez dana pauze.....
Pucali prozori, padali geleri...
Veliku dramu preživeli su i meštani pedesetak kuća u naselju Tomašević, odmah iznad „Slobode". Većina celu noć nije spavala, jer su se eksplozije čule do jutarnjih sati. Kažu da je bilo mnogo gore nego za vreme NATO bombardovanja".- Kad je odjeknula prva jaka eksplozija istrčali smo iz kuća. Sa neba je padalo nešto sitno, kao zemlja. Potom smo probdeli sve do četiri ujutru i tada zaspali u stolicama, ali nas je u 5.30 ponovo probudila snažna eksplozija - rekao nam je Milorad Zelenović.Milosav Tomašević, koji sa porodicom živi najbliže „Slobodi", kaže da su popucali gotovo svi prozori, štokovi su izleteli, crep na krovu je izlomljen, a po dvorištu su još razasuta zrna za koja nisu sigurni da li su eksplodirala. Jedna raketa probila je čak ploču i uletela u kupatilo.- Pobegli smo kod komšija, deca su plakala. Bilo je strašno - kažu Milosav i Zagorka Tomašević.
- Gotovo svi smo radili po 12 sati. Pa i tog dana, ljudi iz prve smene trebalo je da rade do 19 časova, jer je roba ovih dana trebalo da krene čini mi se za Irak. Rukovodstvo nam je govorilo da tako mora, jer moramo da ispoštujemo ugovor do kraja decembra. Mnogi su bili iscrpljeni, sigurno je opala i koncentracija, i te kako važna u nekim pogonima. Juče nam nisu dozvolili da uđemo u krug, tako da ne znamo kada ćemo i gde da se vratimo - pričao nam je jedan od radnika, ne želeći da se predstavi.I predsednik Samostalnog sindikata fabrike Dragan Jekić potvrđuje da se radilo prekovremeno, i to poslednjih nekoliko meseci.
Iščekivanje... Vatrogasci spremni da krenu u akciju
- Mi smo više puta upozoravali poslovodstvo da su radnici preopterećeni i da se moraju poštovati procedure rada u opasnom pogonu, da ljudi moraju da imaju bar dan odmora... I neposredno pre eksplozije smo ponovili isto. Sigurno je da u objektu u kom je puklo nije bilo radnika preko omladinske zadruge i da su tamo bili sve dobro obučeni radnici. Spaslo nas je, po svemu sudeći, što nije prvo došlo do eksplozije, već do požara - rekao je Jekić.
I radnici sa kojima smo juče razgovarali misle da ih je sreća spasla.
- Bili smo u 80 metara udaljenom objektu. Čim se čula prva detonacija, popucala su sva stakla. Eksplozije su bile sve jače, pa nismo smeli da izađemo, jer nismo znali da li ima gelera. Ostali smo unutra oko 40 minuta. Bili smo u pravoj panici, žene su plakale. Neizvesnost je trajala kao večnost. Kad smo izašli, napolju je bio ogroman dim i sve je tutnjalo od jakih eksplozija. Bežali smo prema jezdinskom groblju, koje nam se činilo najbezbednije. Samo zahvaljujući pribranosti iskusnijih radnika svi smo uspeli da se evakuišemo na vreme i niko nije stradao - opisuje za Press jedan od radnika.
Direktor: Ljudi su obučeni
Zvanično, još se ne zna šta je u pogonu za pakovanje municije izazvalo paljenje jednog metka, a zatim i požar. Zna se da se vatra proširila i najverovatnije zahvatila deo gotovih proizvoda, što je dovelo do lančanih eksplozija.- Još ne može da se kaže ni da li je u pitanju ljudski faktor. U tom pogonu rade obučeni ljudi, ali su moguće neke nepredvidive stvari - kaže generalni direktor Zoran Stefanović, koji je potvrdio da su „zbog velikih ugovorenih poslova" ljudi radili prekovremeno.Dodaje, međutim, i da je sve bilo na dobrovoljnoj bazi.- Tog dana prepodne imali smo razgovore sa sindikalcima i radnicima i rekao sam im da svako ko misli da je premoren, ne mora prekovremeno da radi i da neće trpeti zbog toga nikakve posledice - tvrdi Stefanović.U „Slobodi" je zaposleno oko 1.800 radnika. Prema nezvaničnim informacijama, oko 200 radnika je tu preko omladinskih zadruga, ali niko od njih ne radi u pogonu u kom se dogodila nesreća.

28. decembar 2010.

Samo u Beogradu 100000 nezaposlenih
Izvor: Press
Beograd -- Gotovo sto hiljada stanovnika Beograda traži posao, a put do zaposlenja ide preko biroa, sajmova zapošaljavanja, oglasa, prekavalifikacija i internet sajtova.Prema statistici, svaki drugi nezasposleni je u punoj radnoj snazi, a na birou je najviše svršenih gimnazijalaca.Prosečni nezaposleni Beograđanin je žena u tridesetim, koja je završila gimnaziju i živi na Novom Beogradu, pokazuju podaci Filijale Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje.Kako kažu u ovoj instituciji, na evidenciji imaju 32.824 maturanta gimnazija, oni su posebno suficitarni na tržištu rada, ali i najzainteresovaniji za prekvalifikaciju i stručno usavršavanje. "Najpopularnije su obuke za strane jezike, osnovnu upotrebu računara, knjigovođe i servisere kompjutera. Tokom godine smo organizovali 40 obuka za potrebe tržišta rada, a program „Put do uspešnog preduzetnika" završilo je više od hiljadu osoba, starosti između 30 i 50 godina. U pripremi je obuka za 150 lica za potrebe 'Metro keš end keri'", kažu u pres službi filijale. Poslodavci traže radnike sa iskustvom, školovane, vredne i odgovorne, koji znaju engleski i rad na računaru. Danijela Đilasović, iz spa centra „Ženska priča", već mesecima ne može da nađe pravi kadar. "Tražim radnike preko biroa, oglasa, preporuka, po prvi put sam i na sajam došla. Koliko god da se odazivaju, dosta ljudi neće da radi. Traže dobru zaradu sa malo rada", kaže Danijela. Na nedavnom sajmu zapošljavanja u Zemunu najtraženiji su bili medicinski tehničari i negovatelji za domove za stare i privatne klinike. Tražena zanimanja su i frizer, manikir, pedikir, lekar specijalista, farmaceut, ekonomista, komercijalista, ali i bravar, zavarivač, kuvar, poslastičar, baštovan, magacioner. Filijali Beograd registrovano je 94.314 nezaposlenih, od toga je 52.701 žena. Polovinu (47%) čine ljudi starosti od 30 do 50 godina, a neznatno više ima starijih (preko 50 godina, 28%) u odnosu na mlađe (do 30 godina, 25%). Najveći broj onih koji nemaju posao je srednjoškolskog obrazovanja (56%), a čak 25.223 fakultetski obrazovanih Beograđana, među kojima je i 20 doktora nauka, nema gde da radi.
Nezaposleni se žale da firme konkurse i sajmove koriste za promociju. Lidija Marković (25), godinu i po nakon što je diplomirala turizam, ne može do zaposlenja. Ide na sajmove, šalje biografije na oglase, ali uglavnom joj se niko i ne javi. "Ne znam nikoga ko je ovim putem našao posao. Ne gubim nadu, konkurišem svuda redovno, ali ne očekujem mnogo", kaže Lidija. Slično iskustvo ima i Bogdan Popović (33), elektrotehničar po struci. Rado bi i volontirao, kaže, samo kad bi mogao da dođe do posla u struci. "Idem na biro svake nedelje, bio sam na desetak sajmova, i nisam našao posao. Bio sam na razgovorima, nisam prošao. Koriste ovu nemaštinu da nađu najbolje radnike. Tražim i van struke, radio sam razne poslove da bih zaradio", kaže on. Goran Nedić (25), građevinski inženjer, kaže da za njegovu struku ponuda gotovo nema. "Na sajmu zapošljavanja na građevinskom fakultetu bilo je 50 firmi, a ni jedan jedini konkurs nije postojao. Svako ko ima jednog zaposlenog viška poslao ga je da deli olovke i upaljače. Njima je samo cilj da tu prođe što više ljudi", ogorčen je Goran, koji dve godine traži posao.

Mala preduzeća najveće žrtve krize
Izvor: Beta
Beograd -- U uslovima ekonomske krize mala i srednja preduzeća (MSP) su od najprofitabilnijeg postala najneprofitabiliniji deo domaće privrede.Prema pokazateljima za 2009, poslovna aktivnost malih i srednjih preduzeća i preduzetnika opala je za 14,7 odsto u poredjenju sa 2008. godinom.Statistike pokazuju da je kod malih i srednjih preduzeća i preduzetnika produktivnost merena bruto dodatom vrednošću po zaposlenom smanjena prošle godine za 4,3 odsto a profit za 15,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.U preduzetničkom sektoru ostvarena je stopa profitabilnosti od 39,6 odsto prema 41,3 odsto u velikim preduzećima i 38,3 odsto u nefinansijskom sektoru, navodi se u godišnjoj ediciji o poslovanju MSP beogradskog ekonomskog mesečnika Biznis i finansije. Procene ukazuju da je sektor MSP prošle godine učestvovao u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije sa oko 33 odsto, u ukupnoj zaposlenosti sa 42,3 odsto, u izvozu sa 49,2 odsto a uzvozu sa 58 odsto. Tako visoko učešće u ukupnim rezultatima domaće privrede tumači se kao posledica usporenih strukturnih reformi, pre svega u velikim privrednim sistemima, a ne kao rezultat ekonomske snage malih i srednjih firmi. U publikaciji se navodi i da je broj preduzeća i radnji u 2009. povećan za 9.337 odnosno za 45 odsto manje nego u 2008. a pogoršan je i odnos broja osnovanih i ugašenih MSP - na 10 ugašenih osnovano je 12 novih. Podaci pokazuju i da je u 2009. godini prvi put od 2001. smanjen broj zaposlenih na sektoru MSP i to čak za 70.000, kao i da su MSP smanjila ulaganja 9.200 evra u proseku po preduzeću. Takođe, za razliku od perioda pre četiri godine kada je dve trećine preduzetnika nameravalo da proširi poslovanje, sada o tome razmišlja tek polovina srednjih i nešto više od trećine malih firmi. Sektor MSP posebno je pogodila nelikvidnost jer zbog slabije pregovaračke pozicije u odnosu na velike kompanije sve teže usklađuju naplatu potraživanja sa dospelim obavezama. Spas od nelikvidnosti privrednici traže u kreditima, pa je svako drugo malo i srednje preduzeće kreditno zaduženo, a dospele rate ne otplaćuje u roku svaki četvrti dužnik

27. decembar 2010.

Ipak neće biti štrajka na železnici
Izvor: B92
Beograd -- Železnički saobraćaj neće danas biti obustavljan, pošto su tri sindikata železničara odustala od zaustavljanja vozova. Predsednik Sindikata železničara Mirko Lazić rekao je za B92 da su uspeli da postignu dogovor sa Ministarstvom za infrastrukturu.Lazić je najavio da će, umesto najavljenog generalnog štrajka, sa resornim ministrom Milutinom Mrkonjićem biti potpisan sporazum.“Sporazum je postignut u petak u 22 sata, sa ministrom infrastrukture potpisali smo sporazum. Naši zahtevi su zadovoljeni u jednoj normi kojoj smo zahtevali, bilo je komprimisa ali smo došli do rešenja te su sva tri sindikata postigli sporazum”, kaže Lazić. Železničari, među prioritetne zahteve ubrajaju rešavanje pitanja zarada zaposlenih na železnici, koje su, kako tvrde, "niže od republičkog i proseka privrede, i najniže u porodici 'javnih preduzeća". Zahtevi se, između ostalog, odnose i na učešće sindikata železničara kao socijalnog partnera u svim aktima od značaja za Železnice Srbije.

Nastavljaju se otpuštanja u gradskim preduzećima
Izvor: Radio 021
Osim u Zelenilu, otpuštanje viška radnika u skorije vreme, trebalo bi da usledi u još dva gradska preduzeća. Reč je o "Stanu" i Spensu.Zelenilo će napustiti 49 radnika, a koliko će zaposlenih kao tehnološki višak morati da ode sa Spensa i iz Stana, znaće se uskoro. To je za Radio 021 potvrdio predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima, Zoran Radosavljević: "U skladu s kolektivnim ugovorom. To je ono što Grad daje, 75 odsto od prosečnog bruto ličnog dohotka otpremnine za tehnološki višak. I sad se ti programi rade." Da racionalizacija nije potrebna samo Zelenilu, Stanu i Spensu, već i ostalim gradskim preduzećima, najbolje potvrđuje primer Vodovoda. Direktor tog preduzeća, Branko Bjelajac, kaže da nije problem u broju radnika, već u činjenici da i dalje imaju višak zaposlenih u administraciji, a da im nedostaju majstori."Ne mogu da ih zaposlim iz prostog razloga što ne mogu tek tako da povećam ukupan broj zaposlenih. Dok s druge strane, postiji najmanje stotinak ljudi koji apsolutno ništa ne rade. A meni su još vezane ruke socijalnom demagogijom koja je pojela ova preduzeća. I onda da ja ne bi bio surovi direktor, a jesam u javnosti, onda ćemo pokuštati da smislimo šta da radimo", kaže direktor Vodovoda.Prekomerno zapošljavanje uništava preduzeća. To smišljanje traje godinama, a račun se ispostavlja Novosađanima koji finansiraju takva preduzeća. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema."Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih", kaže Ćulibrk za Radio 021. Ćulibrk upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo dalje propadanje. (Dejan Stojičić)Osim u Zelenilu, otpuštanje viška radnika u skorije vreme, trebalo bi da usledi u još dva gradska preduzeća. Reč je o „Stanu“ i Spensu. Zelenilo će napustiti 49 radnika, a koliko će zaposlenih kao tehnološki višak morati da ode sa Spensa i iz Stana, znaće se uskoro. To je za Radio 021 potvrdio predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima, Zoran Radosavljević: „U skladu s kolektivnim ugovorom. To je ono što Grad daje, 75 odsto od prosečnog burto ličnog dohotka na nivou Republike otpremnine za tehnološki višak. I sad se ti programi rade.“ Da racionalizacija nije potrebna samo Zelenilu, Stanu i Spensu, već i ostalim gradskim preduzećima, najbolje potvrđuje primer Vodovoda. Direktor tog preduzeća, Branko Bjelajac, kaže da nije problem u broju radnika, već u činjenici da i dalje imaju višak zaposlenih u administraciji, a da im nedostaju majstori.„Ne moguda ih zaposlim iz prostog razloga što ne mogu tek tako da povećam ukupan broj zaposlenih. Dok s druge strane, postiji najmanje stotinak ljudi koji apsolutno ništa ne rade. A meni su još vezane ruke socijalnom demagogijom koja je pojela ova preduzeća. I onda da ja ne bi bio surovi direktor, a jesam u javnosti, onda ćemo pokuštati da smislimo šta da radimo“, kaže direktor Vodovoda. A to smišljanje traje godina, a račun se ispostavlja Novosađanima koji finansiraju takva preduzeća. Glavni urednik Ekonomist magazina, Milan Ćulibrk, kaže da je vođenje socijalne politike putem javnih preduzeća, odnosno putem relativno niskih cena usluga, jedan od uzroka problema. „Ali je takođe činjenica da se u tim preduzećima broj zaposlenih stalno povećava. Posle svakih lokalnih izobra u ta preduzeća dolaze neki novi ljudi, koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Ta vladajuća koalicija u javna preduzeća smešta svoje zaslužne kadrove. Ne otpuštaju se oni koji su prethodno primljeni, da se ne bi zamerali jedni drugima i na taj način zapravo raste broj zaposlenih u javnom sektoru, a mnogi od tih apsolutno nisu produktivni. Dakle, nikakve koristi ta javna preduzeća nemaju od tako zaposlenih“, kaže Ćulibrk. Ćulibrk upozorava da su javna preduzeća uglavnom nerentabilna, da imaju visoke troškove, a nisku efikasnost poslovanja, što za posledicu ima njihovo dalje propadanje. (Vesna Janjoš i Dejan Stojičić)

U Pirotu mnoge firme nisu uplaćivale radni staž
U penziju ne može 2.500 radnika
Izvor: Blic, ZORAN PANIĆ
PIROT - Za oko 2.500 radnika u Pirotu u poslednjih sedam godina nije povezan radni staž a medju njima ima i onih kojima fali nekoliko meseci da bi otišli u penziju. U Opštinskom Veću Saveza sindikata kažu da su do sada uspeli da pomognu u povezivanju staža za samo 500 radnika.Leda Panajotović je u bivšoj Industriji vune i kože “Dragoš” radila 28 godina i od 2007. nije povezan radni staž. - Četiri godine mi nedostaje do penzije. Mnogima sam se obraćala za pomoć, ali pomoći nije bilo niotkuda. Oko 400 radnika ove nekada velike firme se našlo na ulici bez igde ičega, bez radnih mesta i plate. Došla sam u Samostalni sindikat koji nam pomaže oko prikupljanja dokumentacije da rešimo taj problem - kaže Panajotovićeva. Slobodanka Andonović je u “Dragošu'' radila 23. godine i ne radi od 2006. godine. Staž joj u ovoj propaloj firmi nije povezan od 2003. godine. - Tužili smo firmu za neisplaćene zarade za više od deset godina, ali nema ništa od toga. Jedino što smo uspeli je da dobijemo otpremnine kroz socijalni program, ali i dalje je problem nepovezan radni staž - kaže ona. Njena koleginica Suzana Nikolić ima isti probem. - Godinama nisam primala platu, ali nisam uspela da naplatim svoja potraživanja. Obaraćala sam se i advokatu koji mi je rekao da od toga nema ništa. U Sindikatu nam pomažu oko prikupljanja dokumentacije da bi bar staž povezali- kaže Suzana. Bivšem radniku “Piroteksa” Miroljubu Slavkoviću radni staž nije povezan od 2004. Iskoristio je socijalni program prošle godine i od tada ne radi nigde. - Imam 23 godine radnog staža i nadam se da će mi staž biti povezan. Nalazim se na evidencije Filijale Nacionalne službe zapošljavanje i tražim posao. I supruga je radila u istoj firmi i ona je nezaposlena - kaže Slavković. Predsednik opštinskog Veća Saveza Samostalnih sindikata Rodoljub Ćirić kaže da je to veliki problem, ali da su za oko 500 radnika uspeli da povežu radni staž. - Takvih radnika kojima malo nedostaje do penzije je mnogo. Ukoliko im se staž poveže krajem ove ili početkom iduće godine oni bi otišli u penziju. Savez samostalnih sindikata prema tim radnicima koji pošto više ne rade nema nikakve obaveze jer oni više nisu naši članovi, ali je naša moralna obaveza da im pomognemo. Počeli smo proces povezivanja radnog staža zahvaljujući pre svega razumevanju poverenika Agencije za privatizaciju- kaže Ćirić i napominje da je zahvaljujući Savezu Samostalnih sindikata promenjena Uredba kojom radni staž mnogim radnicima ne bi bio povezan iz razloga što je veći broj radnika sudskim putem naplaćivao zarade. Posle “Dragoša” predstoji povezivanje radnog staža i za radnike bivše Predionice “Piroteks”, “Grafike”, ”Pobede”, “Galanteks trejda”, “Krznare”. - Reč je o radnicima preduzeća u kojima su u toku postupci stečaja. U ''Dragošu'' je oko 300 radnika a u ''Piroteksu'' više od 500... Naše su procene da je više od 2.500 radnika kojima staž nije povezan, ne njihovom, već krivicom države- kaže Ćirić. - Automatski stečajevi su uvedeni u ‘Vinovoću’’, ‘’Agrostočaru’’, Pioniru... Veliki problem je u firmama gde je proglašen automatski stečaj i radnicima tih firmi staž za sada neće biti povezan. Pokušavamo da rešimo problem i tih radnika - nada se Ćirić. Ove godine je raskinut kupoprodajni ugovor u ''Prvom maju'' a Agencija za privatizaciju je donela odluku o postupku restrukturiranja. Pošto je ovo preduzeće sada u vlasništvu države, radnicima ove konfekcije je povezan i radni staž zaključno sa 31. decembrom 2009. godine. U ovoj fabrici radi oko 1500 radnika.

Počinju protesti Zastavinih radnika
Autor:Danas, Z. R.Kragujevac - Rukovodstvo sindikata Zastavine Fabrike automobila juče je zvanično zakazalo za danas u 11 sati javnu sindikalnu sednicu na kojoj će biti odlučeno šta će ovdašnje automobildžije preduzeti povodom prošlonedeljne informacije iz Ministarstva ekonomije. Reč je o faktičkom gašenju Fabrike automobila krajem ove i početkom naredne godine, tako da će od 1.570 radnika, njih 1.300 koje Fijat nije preuzeo, preći na socijalni program i tržište rada, gde će primati oko 20.000 mesečno. Sindikalci će danas predložiti da se radnici te firme sutra u 11 sati okupe na platou ispred Skupštine grada i da potom eventualno uđu u zgradu gradske uprave. Oni su pozvali nadležne da nastave pregovore kako bi se izbegli mogući radikalni protesti radnika, kojima je, uoči poslednjih izbora, obećan posao u kompaniji FAS.

26. decembar 2010.

Tokom privatizacije 4.000 radnika ostalo bez posla
Izvor: Tanjug
SREMSKA MITROVICA - U preduzećima na gradskom području Sremske Mitrovice zaposleno je 6.800 radnika, dok ih je pre raspada zemlje, 1990, bilo više od 18.000, pokazali su podaci Gradske uprave za privredu i investicije.Samo u procesu privatizacije, gotovo 4.000 radnika ostalo je bez posla, a neka preduzeća više i ne postoje, tvrdi predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata Stevan Romakov i podseća da u opštini posluje pet velikih, 23 srednja i 634 mala privredna društva.Prestali su da postoje: Mitrovička industrija ventila (MIV), Fabrika nameštaja i unutrašnje dekoracije "1. novembar", Fabrika obuće "Diana", Industrijska konfekcija "Sirmodeks", "Šećerana", Fabrika celuloze i papira "Matroz", na čijoj lokaciji treba da se podignu pogoni za reciklažu aluminijumskog otpada i kočionih uređaja.U stečaju su "Agroseme", "Mitros" i Brodogradilište "Sava", a privatizacija "Mitrosrema" je poništena i status te poljoprivredne organizacije je još neizvestan.U Novom drvnom kombinatu, Luci "Leget" i Žitoprometu "Bratstvo", broj zaposlenih je drastično smanjen nakon privatizacije.Danas ovde ima najviše zaposlenih u pogonu kompanije "Eaton", koja je kupila nekadašnji "Meler". "Eaton" se bavi izradom elemenata za distribuciju električne energije i zapošljava više od 1.000 radnika. U planu je proširenje proizvodnih kapaciteta i povećanje broja zaposlenih.Najveća privredna investicija ove godine bila je izgradnja livnice Sirmijum stil, koja zapošljava 220 radnika, a bavi se izradom čeličnih gredica za potrebe građevinarstva. Planira se i izgradnja valjaonice u kojoj bi posao dobilo još 300 radnika.Grad ima četiri industrijske zone, ukupne površine 930.00 kvadratnih metara. Mada su gotovo u potpunosti opremljene, podizanje malih i srednjih preduzeća u okviru industrijskih zona još je u samom povoju.

24. decembar 2010.

Sindikati izmiču „zagrljaju“ stranaka
Izvor: Vecernje novosti
Partije u trci za osvajanje sindikata, ali se radničke vođe opiru. Sindikalci spremni da sami nastupe na sledećim izborima. DOK se stranke s leve strane spektra takmiče da prigrle što više sindikalaca u svoje redove, verujući da im u budućnosti to može biti presudno za izborne uspehe, pojedine vođe radnika planiraju da im pokvare račune. Oni se, naprotiv, spremaju da zakorače na političku scenu i da sami izađu na izbore.Na poslednjim partijskim skupovima predsednici sindikata bili su u prvim redovima, ali poručuju da to ne znači da će uputiti poziv svom članstvu da glasaju za te stranke. SPS i DS najavljuju da će uskoro i zvanično uključiti sindikate u svoj rad, a predstavnici radnika odgovaraju da je dosta praznih reči, koje se ponavljaju čim se primaknu izbori.
VEĆ VIĐENA OBEĆANJA
PRE nekoliko godina sa DS smo potpisali sporazum o saradnji, a plan je bio da nas ministri iz te stranke obaveštavaju o svim važnim zakonima i da se po potrebi formiraju zajedničke radne grupe. Od toga nije bilo ništa - kaže Ranka Savić, predsednica ASNS, uz napomenu da će članstvo usmeriti da na izborima glasa u zavisnosti od rezultata rada stranaka.
- Poziv sindikatima da se uključe u stranački rad nije kampanja. Sve moderne partije levice u Evropi uspostavile su čvrste veze sa njima, i to je i nama cilj. Radnici će i formalno učestvovati u kreiranju politike - objasnio nam je Boško Ristić, član Predsedništva DS.Dijana Vukomanović, potpredsednik SPS, ističe da su socijalisti u potpuno prirodnoj vezi sa sindikatima, a da ona posebno jača u vremenima ekonomske krize:- Oduvek smo partneri, ali naša politika je da zaštitu radničkih interesa ne koristimo za partijske interese. Nama je cilj da uvek branimo prava svih zaposlenih, i nije istina da to radimo samo pred izbore.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da su se oni više puta ”opekli”, jer su verovali da će dogovor postignut sa strankama biti ispunjen:- Ne poštuje se čak ni ono što se potpiše. Zato sve više razmišljamo o političkom delovanju. Ako se pokaže da možemo da preskočimo cenzus, postoji mogućnost da izađemo na sledeće izbore. A stranke treba da vide šta im je bolje: da im budemo saradnici ili politički rivali.

Radnici: Socijalna bomba u Zastavi
Izvor: Beta, Tanjug
Kragujevac -- Samostalni sindikat fabrike Zastava automobili je najavio proteste jer „država nije ponudila dobro rešenje za radnike koji nisu prešli u kompaniju Fijat“. Predsednik sindikata Zoran Mihajlović navodi da se država prema radicima nije ponela na pravi način, nije bila fer i nije ispunila ranije data obećanja. Mihajlović je pozvao nadležne na državnom i gradskom nivou na razgovor "da rešimo problem dok ne bude eskalirao". Prema njegovim rečima, sindikat nije za socijalne programe uz isplatu 300 evra po godini staža, nego se zalaže za programe dodatnog stručnog osposobljavanje radnika i očuvanje radnih mesta.
Dinkić sam donosi odluku
Potpredsednik Samostalnog sindikata Zoran Marković kaže da "još nije poznato koliko kooperanata FAS-a dolazi ni kakva su njihove potrebe a ministar Dinkić donosi odluku da su radnici Zastave višak". Marković je dodao "da radnici te fabrike ne traže pare, ne traže socijalni program, već traže da rade kako im je i obećano a što je i definisano aneksom protokola sindikata i Vlade Srbije".
"Nismo ni protiv zapošljavanja mladih ljudi, ni u Fijatu ni u drugim firmama, ali moramo da razmišljamo i o generacijama koje su pri kraju radnog veka", rekao je Mihajlović. On je dodao da je za radnike koji ispunjavaju uslove za penziju tokom sledeće godine normalno da iskoriste socijalni program, i da takvih u ovoj i 2011. godini ima blizu 700."Kraj naredne godine bismo dočekali sa 200 do 300 radnika koji se ili ne bi prekvalifikovali, ili ne bi našli posao i onda je mnogo lakše da se rešava i njihov status", rekao je Mihajlović. Mihajlović je naglasio "da nije reč samo o 800 radnika već da je na evidenciji Zastava automobila njih 1.600 koji čekaju, kako im je obećano, na zaposlenje u Fijat automobili Srbija ili kod kooperanata te srpsko-italijanske fabrike automobila". On je ocenio da je guranje svih 1.600 ljudi na tržište rada "socijalna bomba" koja može da ugrozi projekat Fijata. "Ne znam kakve će sindikat radikalne poteze povlačiti, o tome će odlučivati radnici, ali je sigurno da je situacija u Zastavi uzavrela", naveo je predsednik sindikata. Naglašavajući da će, sudeći prema najavama, već od 4. januara radnici ostati bez posla, Mihajlović je rekao da je prosek životne dobi tih radnika 48 godina što će im otežati pronalaženje posla.
Ljubić: Nadam se da štrajk neće ugroziti proizvodnju FAS-a
Savetnik u Ministarstvu ekonomije Aleksandar Ljubić kaže, povodom najave štrajka, da se nada da eventualni protest sindikata neće ugroziti proizvodnju i rekonstrukciju fabrike koja je u toku i da svako ima pravo na štrajk.
Bez posla ostaje 828 radnika
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je saopštilo da će 828 zaposlenih postati tehnološki višak. Predloženo je da im se u januaru 2011. godine isplati jednokratni iznos otpremnine od po 300 evra po godini staža. Ovi radnici stiču i pravo na posebnu naknadu koja će po raznim osnovama iznositi prosečno oko 20 hiljada mesečno u periodu od 18 meseci.
Ljubić je rekao da Republika Srbija ima socijalnu odgovornost prema zaposlenima u Zastavi i da su Ministarstvo ekonomije i Vlada Srbije ponudili tim radnicima stimulativni socijalni program. Uz socijalni program, radnicima je ponuđena i prekvalifikacija koja će trajati 18 meseci i za to vreme će dobijati naknadu, rekao je Ljubić, koji je i predsednik Upravnog odbora grupe "Zastava vozila", napominjući da će ti radnici tokom 18 meseci probati da sebi izbore bolju startnu poziciju. "Napomenuo bih, država nije tu da zapošljava ljude. Država je tu da stvori uslove da bi oni mogli da nađu posao. Na svakom od njih je da, saglasno svojim interesovanjima, zalaganjima, za sebe izbore što bolju startnu poziciju i pronađu što bolji posao", rekao je Ljubić. On je podsetio da je Fijat prošle nedelje zvanično najavio da će tokom sledeće godine u fabriku instalirati opremu, u prvoj fazi, vrednu gotovo 400 miliona evra i da će pored 1.100 ljudi, koje je do sada preuzela kompanija "Fijat automobili Srbija" (FAS), preuzeti još 53 ljudi.

SINDIKATI KRITIKUJU KRKOBABIĆA ŠTO NIJE ISPOŠTOVAO DOGOVOR
Autor: Agencija TANJUG
BEOGRAD- Savez samostalnih sindikata Srbije kritikovao je potpredsednika vlade Jovana Krkobabića što nije ispoštovao dogovor da će penzije iznositi 70 odsto zarada.SSSS smatra da je Krkobabić obmanuo javnost jer je rekao da su zahtevi sindikata ispoštovani.Kao primer, u pismu se navodi da najnovija verzija predloga izmena Zakona o PIO predviđa da minimalna penzija ne može biti manja od 27 odsto od iznosa prosečne zarade zaposlenih bez poreza i doprinosa, a ne 27 odsto od iznosa prosečne zarade.Prosečna bruto zarada u oktobru 2010. godine je iznosila 47.822 dinara, tako da je 27 odsto od bruto zarade 12.912 dinara (što bi bila granica ispod koje penzija ne bi mogla da pada).Prosečna neto zarada u oktobru 2010. godine je iznosila 34.422 dinara, pa 27 odsto od te zarade iznosi 9.294 dinara, što je minimalna granica koju je Krkobabić "provukao" kroz novi Predlog zakona koji je poslat u Skupštinu.Dakle, Krkobabić se u ime penzionera odrekao 3.618 dinara i stvorio prostor da najniži iznos penzije sa sadašnjih 11.088 dinara padne na 9.294dinara, navodi SSSS.Prema Sporazumu potpisanom između predstavnika vlade i pet sindikalnih centrala, postignut je dogovor da se Zakonom o PIO predvidi da odnos između minimalne penzije i prosečne zarade ne može biti niži od 27 odsto.Vlada se obavezala da će u Predlog zakona uneti odredbu kojom će se početak primene podizanja starosne granice za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene odložiti do 1. januara 2013. godine.Međutim, u najnovijoj verziji tog predloga predviđeno je da se starosna granica za odlazak u penziju žena povećava već' od 2011. godine i da će iznositi 53 godine i četiri meseca.Predloženi nacčin usklađivanja - indeksacija penzija, nije u interesu penzionera, imajući u vidu da će penzije u decembru 2010. godine biti povećane samo za dva odsto, a ne za šest odsto u januaru 2011. godine, kako je to prethodno bilo utvrđeno, navodi se u saopštenju.

Dinkićizam u Kragujevcu
Testovima do otkaza
Izvor:e-Novine
Čemu li se nazdravljalo: Na početku bajke o Fijatu
Nakon što je Ministarstvo ekonomije saopštilo da oko 800 bivših radnika Zastave iz Kragujevca nije prošlo testove Fijata zbog čega neće moći da dobiju posao u novoj fabrici, srušen je mit o stručnoj radnoj snazi kao najvažnijem potencijalu Srbije. Sindikati, s druge strane, tvrde da su rezultati fingirani kako bi se iz fabrike odstranio tehnološki višak radne snage. Radnicima koji nisu prošli testove Fijata, Vlada Srbije će ponuditi 300 evra po godini radnog staža što će im prema najavama biti isplaćeno u januaru 2011, dok će u narednih godinu i po dana dobijati od Nacionalne službe za zapošljavanje nadoknadu za nezaposlene i naknadu za obuku u iznosu od oko 20.000 dinara.Prema podacima Ministarstva ekonomije, do sada je Fijatove testove, uspešno prošlo 1.153 radnika, što znači da je prolaznost bila oko 60 procenata. U Dinkićevom ministarstvu tvrde da će u Fijatu Srbija u momentu otpočinjanja masovne proizvodnje raditi 2.433 radnika, a šansu će prema najavama dobiti pre svega mladi koji do sada nikada nisu radili u Zastavi.Rekonstrukcija fabrike automobila "Fijat" u Kragujevcu, prema poslednjim najavama biće završena u prvoj polovini 2011. i prvo test vozilo novog modela "Fijata" biće proizvedeno do kraja sledeće godine, a serijska proizvodnja će početi na proleće 2012. godine. Prema ranijim najavama serijska proizvodnja trebalo je da počne još 2009. godine, a Mlađan Dinkić je najavljivao da će 2010. godine kragujevačka fabrika na tržište izbaciti 200.000 automobila što se nije dogodilo.Povodom niske prolaznosti zainteresovanih za zaposlenje u Fijatu, Dinkić je održao sastanak sa sindikalcima Zastave u Beogradu na kojem su sindikalci obavešteni o dešavanjima u Fabrici automobila Srbija i upoznati su sa stimulativnim socijalnim program podrške za sve bivse radnike Zastave koji nisu prošli testove Fijata.Međutim, za razliku od Ministarstva ekonomije Samostalni sindikat “Zastava automobila” iz Kragujevca raspolaže potpuno drugačijim informacijama. Predsednik tog sindikata Zoran Mihajlović izjavio je za televiziju B92 da će mnogo više radnika ostati bez posla. On je naveo da mnogi od njih još uvek nisu upoznati sa rezultatima testova.“Mi nikada nismo videli testove, niti smo mogli da imamo uvid, niti su 'Fijatovi' stručnjaci bilo kada izašli sa brojkom koliko je radnika položilo test, a koliko nije”, kaže on.Mihajlović objašnjava kako se došlo do broja od 800 radnika koji će biti proglašeni tehnološkim viškom.“Brojka 800 je izvedena prostom računicom. Od nas 1.600, oko 400 radnika se prijavilo za socijalni program. Postoji i nekih 100 invalida koji će preći u Zastavinu radionicu. Znači svi ostali koji neće dobrovoljno da napuste fabriku biče proglašeni tehnološkim viškom, a njih je oko 800. Tako se poklopila cifra, a onda se neko setio da kaže- oni nisu položili test, e zbog toga će biti proglašeni tehnološkim viškom”, objasnio je on.
Mihajlović je ispričao i kakva je atmosfera među radnicima “Zastave”.“Veliki broj radnika je došao da se informiše šta smo dobili kao ponudu od Ministarstva ekonomije. Mogu vam reći da je raspoloženje veoma

29. novembar 2010.

Sinidikat: Veće plate službenicima
Izvor: Beta
Beograd -- Granski sindikat uprave, pravosuđa i policije Nezavisnost podržava predlog o povaćanju zarada zaposlenih u državnim organima koji primaju manje od 25.000 dinara.
Sindikat, ipak, ne podržava predlog da se plate ne povećaju onima koji dobijaju više od te sume. Taj sindikat je naveo da zarade u državnim organima treba regulisati po platnim razredima u rasponu 1:5 i na taj način smanjiti raspon zarada i rešiti socijalni problem zaposlenih u državnim organima. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković izjavio je ranije da zaposleni u državnim organima čije su plate manje od republičkog proseka od januara mogu da očekuju povećanje zarada od 17 do 40 odsto, odnosno da se povećanje zarada odnosi na one sa platama od 12.037 dinara do 25.999 dinara. Povećanje zarada predviđeno je predlogom izmena zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji je na dnevnom redu sutrašnje sednice Skupštine Srbije. Zaposleni u državnoj upravi, članovi Udruženih sindikata Srbije Sloga kažu da je povećenje koeficijenata zaposlenih u državnoj upravi "jeftin marketing". Taj sindikat se zalaže za zakon koji podrazumeva i napredovanje kroz platne razrede koje bi onemogućilo samovolju partijskih rukovodilaca i sprečava diskriminaciju medju zaposlenima, odnosno ukidanje kategorije nameštenika.

Pomoć Sindakata zaposlenih u zdravstvu
Izvor: S media
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije izdvojio je dva miliona dinara za pomoć članovima sindikata koji su imali štete na stambenim objektima izazvane zemljotresom na području Kraljeva, saopštio je danas taj sindikat.

Sindikati za fond koji će pomoći radnike
Izvor: Tanjug
ZRENJANIN - Predsednik Veća Samostalnog sindikata u Zrenjaninu Mirko Malešev izjavio je danas da podržava inicijativu lokalne samouprave o osnivanju fonda solidarnosti za pomoć radnicima "Luksola", GIK "Banata", Industrije prerađevina od kukuruza (IPOK) i drugih posrnulih firmi u tom gradu.Podsećajući da skrobarci IPOK-a, i neimari "Banta" nisu primili plate već deset meseci, a kozmetičari "Luksola" sedam meseci, Malešev je novinarima rekao da ukupno 653 radnika u tim preduzećima treba što pre da dobiju pomoć od lokalne samouprave, jer im zbog dugova isključuju struju, plin i daljinsko grejanje."Fond solidarnosti je trebalo osnovati pre više godina, od pet odsto prihoda koji u lokalnu samoupravu stižu od privatizacije preduzeća sa ove teritorije" smatra Malešev.Radnici GIK "Banata" i "Luksola", štrajkuju od 20 oktobra, a počev od 4. novembra, svakog četvrtka izražavaju svoje nezadovoljstvo i protestnim šetnjama do Gradske kuće u Zrenjaninu.Posle štrajka radnika IPOK-a i vezivanja fabričke kapije lancima, da se ne otuđuje imovina, u septembru je formiran skupštinski anketni odbora, uz obećanje da će država pomoći u pokretanju proizvodnje i isplati zaostalih zarada.Gradski i pokrajinski čelnici dobili su, zatim, obećanje u republičkim institucijama da će u IPOK-u, najvećoj fabrici za preradu skroba na Balkanu, biti određen zastupnik državnog kapitala, kako bi se pokrenula prerada kukuruza, koja je obustavljena 1. maja ove godine.Sve se to dešava u vreme kad su direktori i zastupnici većinskog kapitala tog akcionarskog društva pod istragom ili u pritvoru, zbog finansijskih mahinacija i stavljanja fabrike pod hipoteku.Radnici skrobare su pre desetak dana dobili od pokrajinske vlade pakete sa hranom i sredstvima za higijenu, dok je sekretar Samostalnog sindikata u GIK "Banatu" Nada Drobnjak, zatražila za građevinare humanitarnu pomoć od Crvenog krsta.

27. novembar 2010.

DOGOVOR
Zakon o PIO: Penzija 60% plate, produženje radnog veka pomereno za 2013.
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Vlada Srbije i sindikati postigli su sporazum o Zakonu o penzijama. Nakon toga Vlada usvojila je tehnički deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji se između ostalog odnosi na utvrđivanje deficita za sledeću godinu od 4,1 odsto.
Planirano povećanja godina života i staža za odlazak žena u penziju odloženo je do 2013. godine.Prema tom dogovoru, plate i penzije u javnom sektoru u januaru će biti povećane za 2 odsto, naredna povećanja su dogovorena u aprilu i oktobru.Usvojen je i predlog Zakona o penzijama sa manjim izmenama.Premijer Mirko Cvetković je naveo da će biti formirana radna grupa koja će se baviti odnosom prosečne plate i penzije, a cilj njenog formiranja biće da se utvrde mehanizmi kontrole koji će obezbediti da prosečna penzija ne bude manja od 60 odsto prosečne plate.Podsetio je da je sporazumom sindikata i Vlade izdejstvovano da najniža penzija ne bude manja od 27 odsto prosečne plate. Planirano povećanja godina života i staža za odlazak žena u penziju odloženo je do 2013. godine.

Nema granskih kolektivnih ugovora
Izvor: Tanjug
Beograd -- Pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović Katić kaže da trenutno nije potpisan nijedan kolektivni ugovor na nivou privredne grane.Ona ocenjuje da je neophodno da se u narednom periodu reši taj problem i da su za to potrebni jaki sindikati, kao i jaki poslodavci.Bukumirović je podsetila da su kolektivni ugovori potpisani samo u javnim službama (zdravstvo, kultura, državna uprava), odnosno tamo gde je Vlada jedna od strana potpisnica.Ona je kazala da je potrebno unaprediti socijalno i kolektivno pregovaranje ne samo na republičkom, već i na lokalnom nivou, podsećajući da u 18 gradova u Srbiji već postoje formirani Socijalno-ekonomski saveti, ali da nisu angažovani u dovoljnoj meri. Takođe, prema njenoj oceni, potrebno je, kao u javnom sektoru, i u privatnom podstaći učešće sindikata u organima upravljanja. "Godinama unazad se u Srbiji odnos odvija na jedan način. Ne želim da kritikujem, ali zaposleni misle da imaju određena stečena prava i u tom smislu mislim da se jako sporo menjamo, dok sa druge strane, najveći broj poslodavaca ima problem nedostatka sredstava i ne mogu izaći u susret zahtevima sindikata", ukazala je ona. Bukumirović kaže da država treba da prepozna sektore u koje treba više ulagati i koji imaju potencijala da otvore nova radna mesta, ocenjujući da ulaganja u infrastrukturne projekte jeste jedno od rešenja u narednom periodu. Ona je ukazala da se privreda Srbije suočava sa brojnim teškoćama, koje nisu posledica samo svetske ekonomske krize, već i izvornih problema, pre svega, dugotrajnog procesa tranzicije i privatizacije firmi u Srbiji. "To što je oko 25,6 odsto ugovora o kupoprodaji preduzeća poništeno, ukazuje na slabost poslodavaca, ali i na slabosti zaposlenih i njihovih potencijala", rekla je Bukumirović-Katić.

26. novembar 2010.

Ostalo još usaglašavanje penzija
Izvor: B92
Beograd -- Iako je Vlada Srbije postigla dogovor sa MMF-om o šestoj reviziji tekućeg kreditnog aranžmana, preostaje još jedan deo posla - izmene Zakona o penzijama.
Do zasedanja Odbora direktora MMF-a 22. decembra, trebalo bi da se preciziraju izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.Taj zakon je, da podsetimo, povučen iz skupštinske procedure jer su njime nezadovoljni sindikati. Kako je rekla ministarka finansija Diana Dragutinović, ostalo je otvoreno pitanje beneficiranog radnog staža i načina kako da se zaštiti visina penzija onih koji su radili pun radni vek. Te promene će definisati u narednim nedeljama dve radne grupe.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, međutim, kaže da su oni ranije sa premijerom Mirkom Cvetkovićem postigli sporazum da se odluka o pooštrenim uslovima za odlazak u beneficiranu penziju prolongira za dve godine. Orbović kaže i da očekuju da se danas održi sastanak i, u skladu sa onim što je ranije dogovoreno, nađe rešenje za novonastalu situaciju. “Najavljeno je već u podnevnim časovima da se održi sastanak i videćemo šta će i kakav će dogovor pregovaračkih timova s premijerom biti postignut po tom pitanju. Imali smo obećanje Vlade Republike Srbije i premijera da će se za ovo pitanje beneficiranog staža naći najbolje rešenje i da su pregovori vođeni sa MMF-om o tom pitanju vođeni da se dobije više nego što je sporazumom potpisano. Izgleda da se sada, prema rečima ministarke finansija, taj deo nije dobio”, kazao je Orbović za B92. Podsetimo, u četvrtak je saopšteno da je Vlada Srbije postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom o šestoj reviziji tekućeg stend-baj aranžmana. Ministarka finansija rekla je da je MMF prihvatio sve što je dogovoreno ranije na tehničkim pregovorima. S druge strane, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić izjavio je da je sa MMF-om potpuno usaglašen Zakon o penzijama i da se u njemu ništa neće menjati. O tome čitajte u posebnoj vesti.

Sindikalne organizacije u inostranim kompanijama
Izvor: Tanjug
SREMSKA MITROVICA - Predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata u Sremskoj Mitrovici Stevan Romakov najavio je formiranje sindikalnih organizacija u stranim kompanijama, koje su otvorile svoje pogone u tom gradu, kako bi bolje štitili prava zaposlenih.Već je formirana organizacija tog Sindikata u nekadašnjem "Meleru", sada u vlasništvu "Eatona", u čijem pogonu se proizvode elementi za elektroinstalacije i koji zapošljava više od hiljadu radnika, kazao je Romakov Tanjugu.Sindikalna organizacija uspešno funkcioniše, a "Eaton" danas ima najveći broj radnika na čitavom gradskom području Sremska Mitrovica.U toku su pregovori i s menadžmentom livnice "Sirmium stell", koja je nedavno počela s radom i ima 220 zaposlenih."Naišli smo na razumevanje rukovodstva fabrike i verujemo da će uskoro i ovde biti formirane organizacije Sindikata", ističe Romakov."Sirmium stell", u sastavu kompanije ,"STG Group" planira da u sastavu livnice ovde gradi i valjaonicu u kojoj bi posao dobilo još 300 radnika.

25. novembar 2010.

Veće plate za administraciju
Izvor: B92
Beograd -- Vlada Srbije dogovorila se sa sindikatima o povećanju zarada zaposlenih u državnoj upravi sa najnižim primanjima.
Milan Marković i Njegoš Potežica saopštili su da će plate u državnoj administraciji biti povećane od januara naredne godine Od januara, veće zarade mogu da očekuju svi oni čije su plate manje od 26.000 dinara. Njihova primanja biće veća od 17 do 40 odsto. Pominje se cifra od milijardu dinara, ali su pitanja B92 ostala bez preciznog ministarskog odgovora koliko će tačno novca trebati za povećanje zarada zaposlenih u državnoj administraciji. Nezvanično, rečeno je da je reč o 400, a možda i 600 miliona preko milijarde. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je jedino potvrdio da je novac obezbeđen preraspodelom sredstava namenjenih državnoj upravi. “Kada čujete da je plata nekome 12 ili 16 hiljada dinara onda vam je jasno da su ljudi egzistencijalno ugroženi, i zbog toga je ovaj predlog sindikata i podrška Ministarstva za taj predlog mislim potpuno opravdana”, ocenjuje on. Povećanje zarada sindikati su tražili još pre dve godine. U Vladi kažu da je sada pravo vreme za veće plate. Zaposleni u državnim organima Srbije koji zarađuju 12.037 dinara dobiće povišicu od 33,3 odsto pa će njihova plata sada biti 16.049. Oni koji sada zarađuju 16.049 dobiće povišicu od 40 odsto, pa će njihova primanja od januara iznositi 22.469. Dok, zaposleni koji primaju platu od 25.999 dinara sada će, uz povećanje od 17 odsto, zarađavati 30.419 dinara. Predsednik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica zadovoljan je postignutim dogovorom. “Pitanja odnosa zarada koja smo do sada imali. Ti odnosi su bili jedan na prema 9, u nekim organizacijama i jedan prema 12, da bi ga mi sada sveli na jedan prema 6, što će u svakom pogledu biti sprovođenje zakona, i da ne budemo u prilici da se zarade isplaćuju ispod minimalnih zarada”, kaže on. Iako je povećanje zarada bilo najvažnije pitanje za sindikate, kako kažu, pregovori sa Vladom se nastavljaju. Od iduće godine tražiće da se ponovo dodeljuju bonusi i stimulacije.

ATB Sever neće otpuštati radnike
Izvor: Tanjug
Subotica -- Kompanija ATB Sever u Subotici neće zatvoriti tu fabriku, niti će otpuštati radnike, kaže direktor kompanije Ernst Bruner. On je objasnio da su odlučili da, zbog preorjentacije na druge proizvodne programe, prodaju pojedine poslovne jedinice, a oko čega su mali akcionari burno reagovali, ali i zaposleni u Severu. Bruner je istakao da sanacioni postupak u austrijskom Ateku, koji je većinski vlasnik ATB Austrija (u čijem je većinskom vlasništvu subotički ATB Sever), nije pogodio subotičku fabriku. "Od privatizacije do danas nije ni jedan proizvodni program ugašen. U Subotici planiramo da razvijamo, projektujemo i prodajemo projektne motore i generatore, da vršimo inžinjering, projekt i remont u oblasti energetike", kaže Bruner.U trenutku privatizacije u holdingu Sever radilo je 2.111 radnika, a danas ih ima 821. ATB Sever je poslovao sa gubitkom od privatizacije do danas. Investicioni program, vredan 16,1 miliona evra, po tvrdjenju rukovodstva ATB Severa, je u potpunosti ispunjen, čak i premašen, tako da su, kako ističu u tom kolektivu, sve špekulacije oko neispunjenja ove obaveze netačne.
Zbog svega ovoga, ATB Sever je putem tendera ponudio razne sektore na prodaju, kako bi oni nastavili rad, ali u rukama poslovnih partnera. Za sada su stigle ponude za sve ponuđene pogone na prodaju, istakao je Bruner. U ovom preduzeću radi oko 800 zaposlenih, a 250 radnika radi u pogonima koji su ponuđeni na prodaju. Zbog dokapitalizacije preduzeća, dugovi prema većinskom vlasniku ATB-u Austrija biće konvertovani u kapital, a samo preduzeće, na taj način, kako tvrdi Bruner, imaće pozitivne bilanse. Rukovodstvo ATB Severa se nada da će 250 ljudi, koliko radi u preduzećima koja su ponuđena na prodaju, ostati na svojim radnim mestima, ali pod novim vlasnicima.

Наредне године више средстава за програм запошљавања приправника
Izvor:www.srbija.gov.rs
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас у Нишу да је кроз овогодишњи програм тог министарства "Прва шанса" запослено 10.000 приправника и најавио да ће наредне године бити обезбеђена већа средства како би се запослило њих 20.000.
Динкић је приликом уручивања уговора о раду за 20 од укупно 200 младих људи из Ниша, Прокупља, Лесковца, Крушевца, Врања и Пирота потврдио да ће Влада АП Војводине за следећу годину издвојити нешто већа средства за тај програм.У тај програм први пут ће се укључити и општине и градови, који треба да определе средства према могућностима, додао је потпредседник Владе.Он је истакао да је циљ да се више средстава обезбеди за оне градове и општине у којима је стопа незапослености већа како би се младима омогућило да остану да живе у њима, а не да се селе у веће градове.Према његовим речима, за програм "Прва шанса", који подразумева волонтерску праксу од три месеца и заснивање радног односа у трајању од 12 месеци ради стручног оспособљавања приправника, ове године је из буџета Србије опредељено 1,8 милијарди динара.Право учешћа у том програму имају млади до 30 година старости који су завршили средњу, вишу школу или факултет и немају радно искуство, подсетио је Динкић.Потпредседник Владе посетио је данас и индустрију меса "Бифтек" у Нишу, која је ове године у оквиру програма "Прва шанса" запослила 49 младих људи са евиденције Националне службе за запошљавање.Динкић је поручио да ова компанија треба да буде пример и другим предузећима у нашој земљи јер потврђује да је од мале породичне фирме могуће прерасти у предузеће које тренутно запошљава 270 радника.Он је на Економском факултету у Нишу одржао предавање о економској политици Владе, макроекономској ситуацији и узроцима економске кризе у земљи и свету.Потпредседник Владе је рекао да је у Србији ове године забележен благ опоравак привреде од последица светске економске кризе, који је нешто бржи у односу на земље у региону.Динкић је навео да се до краја ове године очекује раст бруто друштвеног производа (БДП) од 1,9 одсто, уз напомену да је раст БДП-а још увек мањи од оног из 2008. године, што је незадовољавајуће.У односу на прошлу годину, ове године у Србији је забележен раст индустријске производње од пет одсто и извоза за 21 одсто, прецизирао је он и истакао да је вредност извоза у септембру била на нивоу из периода пре почетка светске економске кризе.Према његовим речима, проблем представља то што Србија углавном извози пољопривредне производе и полупроизводе, а требало би да на страно тржиште пласира више производа високог степена прераде.Потпредседник Владе је указао на то да се због тога ради на довођењу страних инвеститора, посебно из оних земаља са којима Србија има спољнотрговински дефицит.Један од начина за привлачење страних инвестиција су подстицајне мере за компаније, посебно из електронске и ауто-индустрије, као и из сектора информационих технологија, објаснио је Динкић, уз напомену да се ради и на подизању слободних индустријских зона у Србији.Велику шансу Србије представљају споразуми о слободној трговини са многобројним земљама које имају тржиште са више од милијарду становника, нагласио је Динкић и додао да су највеће препреке за довођење страних инвеститора бирократске процедуре.

Vaspitači u Beogradu imaju veću platu od kolega na jugu Srbije
Izvor: Vecernje novosti
BEOGRAD - Predstavnici Ministarstva prosvete i zaposlenih u predškolskim ustanovama Srbije nastavljaju pregovore o ujednačavanju zarada u tom sektoru, a u međuvremenu zamrznut je ranije najavljeni protest vaspitača, saopšteno je danas iz Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja.Kako je agenciji Beta rekla predsednica tog sindikata Ljljana Kiković pregovori sa predstavnicima Ministarstva prosvete trebao bi da se nastave naredne nedelje, a glavni zahtev sindikalaca je da u svim predškolskim ustanovama u Srbiji plate budu izjednačene.- Predškolske ustanove finansiraju se iz budžeta lokalne samouprave, pa se zarade razlikuju od grada do grada. Vaspitač na jugu Srbije ima platu oko 22.000, a u Beogradu 39.000 dinara - navela je Kiković.Ona je dodala da se radi na donošenju uredbe kojom bi trebalo da se odredi jedinstveni koeficijent za zaposlene u predškolstvu, prema njihovom obrazovnom profilu. Ako vlada ne usvoji uredbu do kraja godine, zaposleni u predškolskim ustanovama organizovaće generalni štrajk.- Zarade u svim vrtićima u Srbiji trebalo bi dovesti na nivo zarada u Beogradu. Ne treba dozvoliti da posledica izjednačavanja zarada budu manje plate oko 7.000 zaposlenih u beogradskim vrtićima - napominje Kiković.

24. novembar 2010.

Ne gasimo fabriku "Sever" radnici sigurni
Izvor:www.subotica.info
- Generalni direktor „Severa“ demantuje navode malih akcionara i bivšeg rukovodstva
- Idemo u pravcu toga da ugovore o prodaji dela imovine i pogona potpišemo sa firmama koje će nastaviti delatnost i preuzeti radnike - tvrdi Ernst Bruner. Ernst Bruner, generalni direktor ATB „Sever“, demantovao je navode malih akcionara i bivšeg rukovodstva da će uskoro doći do gašenja fabrike i otpuštanja preostalih 821 radnika, od 2.111 koliko ih je bilo pre privatizacije. On je to potkrepio činjenicom da je prekjuče, na Skupštini preduzeća, doneta odluka o pretvaranju ATB „Severa“ iz akcionarskog društva u društvo sa organizovanom odgovornošću, te da će do kraja godine biti izvršena dokapitalizacija firme.Bojazan da će doći do gašenja nekadašnjeg giganta pojavila

28. oktobar 2010.

Sindikati odbili Vladu Srbije
Izvor: Beta
Beograd -- Predstavnici sindikata, koji se zalažu za izmene Zakona o PIO, odbili su poziv Vlade Srbije na pregovore.
Predstavnici pet sindikalnih centrala najavili su da će u novembru početi prikupljanje potpisa za smenu Vlade i organizovanje štrajkova upozorenja i uličnih protesta. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio da je odbio poziv jer je grupa sindikata već sastavila pregovarački tim i platformu i može pregovarati sa Vladom samo jedinstveno i tek kada ona odredi svog pregovarača. On je Cvetkovićev poziv označio kao još jedan pokušaj odugovlačenja i "stvaranja magle". Orbović je najavio da da će sindikati 2. novembra u podne početi sakupljanje potpisa za smenu Vlade, da će 10. novembra početi dnevne štrajkove upozorenja a da će ulični protest biti organizovan onog dana kada se zakonski predlog nađe pred poslanicima. "Neozbiljno je kada u tri dana o istoj stvari dobijete tri različite izjave premijera i pet različitih izjava članova Vlade", rekao je Orbović i ocenio da to ukazuje da Vlada ne funkcioniše jedinstveno. Orbović je rekao da je sindikat razočaran zbog toga što Vlada, i pored ranijih najava, nije konsultovala sindikat pre nego što je odlučila da Predlog izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju vrati u skupštinsku proceduru u neizmenjenom obliku i za to optužio potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića.
Protest nije politički
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić je ocenila da su sindikati ovaj put složni i odlučni i da iza njihovog nezadovoljstva ne stoji politika već isključivo nezadovoljstvo zbog socijalno-ekonomskih prilika u zemlji. Predstavnik Udruženih sindikata "Sloga" Željko Veselinović rekao je da je Vlada Srbije prevarila sindikate i građane i negirao da iza zahteva sindikata postoji politička pozadina. "Prvi put smo ujedinjeni i dovešćemo ovo do kraja. Ili oni, ili mi. Mi se ne povlačimo i idemo i na proteste i na štrajkove", rekao je on. Predstavnik Industrijskog sindikata Srbije Dragan Matić optužio je Krkobabića za nepoštovanje ranije postignutog dogovora i zapitao ko je u ovoj zemlji premijer - Krkobabić ili Mirko Cvetković. Matić je, takođe, optužio UGS "Nezavisnost", koji po tom pitanju ne sarađuje sa ostalim sindikatima, da je postao "režimski sindikat""Reprezentativni sindikat je onaj koji se bori za prava građana i radnika a ne ko pravi pakt sa ovom vlašću", rekao je on.

27. oktobar 2010.

Blagi pad realne zarade od 2008.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Od septembra 2008. do septembra ove godine zabeležena je stagnacija nominalne neto zarade, blagi pad realne zarade i nešto jači pad zarade izražene u evrima.U analizi Odeljenja za ekonomske analize Hipo alpe adrija banke se navodi da je u tom dvogodišnjem periodu prosečna nominalna neto zarada u Srbiji porasla za pet odsto, realna je pala za devet odsto, a zarada izražena u evrima je pala za čak 24 odsto.S druge strane, značajan pad zarada izraženih u evrima, u istom periodu, posmatrano sa stanovišta preduzeća, znači sam po sebi sniženje relativnih troškova rada u ukupnoj ceni izvoznih proizvoda, čime se popravlja konkurentnost srpskih proizvoda, naveli su analitičari Hipo alpe adrija banke. Ukoliko posmatramo zarade u vremenskom periodu od 2005. zaključno sa septembrom 2010. godine, primećujemo da su se one kretale drugačije pre krize u odnosu na njihovo kretanje u poslednje dve godine. Od početka 2005. do septembra 2008. nominalne zarade u dinarima su porasle za 88 odsto, nominalne zarade izražene u evrima za 105 odsto, dok su realne zarade u ovom periodu porasle za 38 odsto. Prosečna neto zarada u septembru 2010. godine iznosila je 34.570 dinara, odnosno 328 evra.

Za sat u upravnom odboru 4.200 evra
Izvor: Novosti
Beograd -- Članstvo u upravnim odborima najunosniji posao u Srbiji, pa tako neki članovi odbora sat rada naplaćuju 4.200 evra. Broj imenovanih iz godine u godinu raste.Sastaju se dva puta godišnje, na sastancima ćute, piju besplatnu kafu i dobijaju prosečnu platu - članstvo u upravnom odboru je najplaćeniji posao u Srbiji!Poput svetskih manekenki ni članovi upravnih odbora javnih preduzeća, državnih agencija i preduzeća ne napuštaju kuću bez 4.200 evra!Jer, toliko košta sat rada u upravnom odboru. Teoretski, upravni odbori trebali bi da se sastaju prilikom donošenja svake važnije odluke u preduzeću. Međutim, u proseku, upravni odbori se sastaju jednom-dva puta godišnje, a sastanci traju po - sat!
Sedam članova UO i dva zaposlena
Pored Turističke organizacije Srbije, Beograda i Vojvodine, svaki grad ima svoju lokalnu turističku organizaciju, a postoje i regionalne. To nije bilo dovoljno pa su osnovana i JP Palić i Stara planina, ali i Nacionalna korporacija za razvoj turizma i Vojvodina spa (sa sedištem u Novom Miloševu). Tome treba dodati i JP Skijališta Srbije. Uporedo sa porastom novih državnih preduzeća broj turista uporno - pada. Svojevrsni rekorder bilo je JP Babin zub (Stara planina) koje je imalo sedmoro članova Upravnog odbora i dvoje zaposlenih.
Oko 1.000 ljudi u Srbiji lepo živi samo od prihoda koje ubiraju “sedeći” u upravnim odborima turističkih organizacija, agencija i javnih preduzeća koje žive na budžetu i posluju sa gubicima. Afera “Krišto” ostala je u gorkom sećanju članovima upravnih odbora, jer je posle otkrića da menadžment javnih preduzeća novac deli šakom i kapom Vlada ograničila mesečna primanja članova upravnih odbora na jednu prosečnu platu. "Odluka Vlade o naknadama za članstvo u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća i agencija je u formi preporuke. Vlada će imati uvid da li se preporuka poštuje i sankcionisati one koji budu na drugačiji način obračunavali te naknade", kaže ministar državne uprave i lokalne samouprave Milan Marković. Pre dve godine je, naime, otkriveno da su neka javna preduzeća, poput Aerodroma Beograd, potrošila 16 miliona dinara na plate 12 članova UO! Najveće plate delila su upravo ona preduzeća koja rade sa gubitkom, poput Železnice ili“Jata. Recimo, predsednik UO Skijališta Srbije Saša Vitošević u 2008. godini prosečno je primao oko 160.000 dinara mesečno. Svojevrsni rekorder sa ubedljivo najvećom platom u javnim preduzećima u Srbiji ostaće Željko Popović čija je mesečna plata na mestu predsednika UO NIS bila 600.000 dinara, dok je 20 članova podelilo 33,3 miliona dinara. Članstvo u upravnom odboru ne mora da bude “debelo plaćeno”, pa mnoge firme članovima plaćaju samo dnevnice za dolazak. Takođe, u uglednim institucijama članstvo je zamišljeno kao čast. Međutim, mesta u upravnim odborima oduvek su bila profitabilan izvor stranačkih prihoda i vlast tako podmiruje apetite stranačkih funkcionera. Pošto su plate ograničene broj članova u upravnim odborima je godinama sve veći, a vlada osniva sve veći broj javnih preduzeća i agencija. Upravni odbor Pošte Srbije, sastavljen od devet članova, u 2008. je potrošio 21 milion za plate, dok je ovaj trošak u 2007, kada je UO brojao 13 članova, iznosio 16,5 miliona dinara. Pošta sada ima osam članova UO, njihova plata je 30.000 dinara, a sastaju se i po dva puta mesečno. Uprkos pritisku javnosti da se obelodane podaci koliko javna preduzeća i agencije imaju članova upravnog odbora i kolike su nadoknade, te informacije se uskraćuju iako je nesporno da je trebalo da javna preduzeća podatke sama ažuriraju i objave na svojim sajtovima.

26. oktobar 2010.

Posle povlačenja izmena Zakona o PIO iz skupštinske procedure
POČINJU PREGOVORI, ZAMRZNUT POSTUPAK PRIKUPLJANJA POTPISA
Izvor: SSSS
Kao rezultat aktivnosti koje smo u proteklom periodu vodili, ali i onih koje smo najavili, Vlada Republike Srbije je, u petak, 22. oktobra, iz skupštinske procedure povukla Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.Time je ispunjen naš osnovni zahtev pre zvaničnog i najavljenog početka prikupljanja potpisa za raspisivanje referenduma sa ciljem da taj zakon bude povučen iz procedure.Dogovoreno je da se u narednih desetak dana, kroz pregovore, pokuša usaglašavanje novog teksta Zakona, kao i da se o njemu razgovara na Socijalno ekonomskom savetu pre nego što ponovo uđe u skupštinsku proceduru, što će biti prilika da naši stavovi budu ugrađeni u tekst predloga.Zbog toga je i postupak prikupljanja potpisa zamrznut.

Štrajk okončan, svi sudovi rade punim kapacitetom
Izvor: Press
Štrajk sudskih administrativaca je okončan i svi sudovi u Srbiji rade punim kapacitetom, potvrdio je juče državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.Kako je rekao Homen, štrajk je okončan jer se ogromna većina zaposlenih izjasnila da prihvata ponudu ministarstva i da nastavlja da radi.
- Štrajk nije zamrznut već potpuno obustavljen. Štrajk se može obustaviti odlukom sindikata, ali sindikat nije hteo da prihvati povećanje od 40 odsto, zato smo organizovali izjašnjavanje zaposlenih i više od 90 odsto se izjasnilo za prekid štrajka - rekao je Homen, optuživši sindikat da je politički motivisan dok je istovremeno odbacio zamerke da je anketa među zaposlenima da li su za prekid štrajka bila oblik pritiska na štrajkače.Državni sekretar se pozvao na odredbe Zakona o štrajku iz 1996. godine koji predviđa da štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata, odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka.
SINDIKAT PRAVOSUĐA: SAMO ZAMRZNUT!
Sekretar Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević tvrdi da radnici nisu prihvatili ponudu Ministarstva pravde, kao i da je štrajk samo zamrznut.- Nismo prekinuli štrajk! Samo smo ga zamrzli, jer moramo da uradimo neke stvari koje će da potraju, a nadamo se da će se to završiti do kraja sledeće nedelje. Nismo želeli da građani trpe više nego što moraju, ali ukoliko ustanovimo da imamo dovoljno osnova za nastavak štrajka, do njega će ponovo doći - ističe Miloševićeva.
- Većina zaposlenih je svesna da povećanje nije sjajno, ali su više nego zadovoljni... Drago mi je da je većina pokazala da je ovo dobra ponuda - naveo je Homen i ocenio da je zahtev za povećanjem plata bio opravdan jer su zarade bile najmanje u zemlji i naveo da je ministarstvo imalo veliku želju da se one povećaju, ali da je problem bio u tome što su zaposleni u pravosudnoj administraciji deo državne administracije u kojoj radi 40.000 ljudi.Ministarka pravde Snežana Malović i predsednica drugog reprezentativnog sindikata, Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS) Zora Jajić zaključile su u Beogradu Protokol o poboljšanju materijalnog statusa zaposlenih u pravosuđu, čime je višednevni štrajk i formalno okončan.- Protokolom je predviđeno da se svim zaposlenima u pravosuđu isplate stimulacije od 8.000 dinara za oktobar, novembar, decembar i januar, a da od sledeće godine to povećanje prati i dinamika povećanja plata, koja će biti predviđena Zakonom o budžetu - izjavila je Malovićeva.- I ovom prilikom želim da istaknem da su zaposleni u pravosudnim organima neraskidivi deo pravosuđa, kao i nosioci pravosudnih funkcija - istakla je Malovićeva.

Vlada mora da usvoji izmene Zakona o penzijama pre odlaska misije MMF
Izvor: Press
Na početku zvaničnih razgovora s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), dogovoreno je da Vlada Srbije usvoji izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i uputi ih u Skupštinu Srbije pre odlaska misije MMF iz Beograda, tačnije do 2. novembra. Tokom razgovora o šestoj reviziji kreditnog stend-baj aranžmana, vrednog tri milijarde evra, biće usaglašen i okvir budžeta za 2011. godinu.
Svaki početak (ni)je težak... Plenarni sastanak sa MMF-om juče u NBS
Kako se juče moglo nezvanično čuti, povodom zahteva sindikata da se u zakon ugradi zaštitna klauzula po kojoj prosečna penzija ne bi mogla da padne ispod 60 odsto prosečne plate, Vlada će tražiti od MMF-a da se u zakon unese odredba da prosečna penzija ne može da padne ispod 55 odsto prosečne zarade. U sadašnjim izmenama, usaglašenim sa MMF-om, nema zaštitne klauzule, već postoji samo formula usklađivanja penzija.U međuvremenu, povlačenje predloga podelilo je sindikalnu scenu u Srbiji. Dok predstavnici najuticajnijeg Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSS) očekuju pregovore u Vladi, lider UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak poručio je građanima da ne krive taj sindikat ukoliko u budućnosti prestanu da primaju penzije, jer oni nisu ni na koji način uticali na Vladu da povuče predlog i ocenio da učesnici u "još jednoj sramnoj političkoj predstavi očito, nisu imali ni trunke obzira kakva će biti sudbina penzijskog sistema Srbije". Predsednik SSS Ljubisav Orbović izjavio je da bi danas ili najkasnije sutra trebalo da počnu pregovori sindikata sa Vladom. Kako je rekao, platforma Sindikata za pregovore biće zahtevi koji su ranije postavljeni Vladi. Orbović veruje da će pregovori trajati desetak, najduže petnaest dana i da će u njima učestvovati ili potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić ili ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.Zvanični razgovori Vlade i MMF-a, čiju delegaciju predvodi Albert Jeger, počeli su juče plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije. Predstavnici MMF-a zatim su odvojeno razgovarali sa ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministarkom finansija Dianom Dragutinović i na kraju Jovanom Krkobabićem.- Jeger je izrazio razumevanje za potrebe Ministarstva rada i socijalne politike u okviru rebalansa budžeta kako bi se obezbedila redovnost svih socijalnih davanja, kao i realizacija paketa interventnih mera za socijalno najugroženije kategorije stanovništva - navodi se u saopštenju posle razgovora Jegera sa Ljajićem.Srbija je od MMF-a krajem septembra povukla 53,5 miliona evra ili 15 odsto pete rate. Kreditni aranžman Srbije i MMF-a u vrednosti od oko tri milijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i završava se u aprilu 2011. godine.
Privrednici i ekonomisti za Press procenjuju da li Srbija po isteku aranžmana sa MMF-om, u aprilu 2011, treba da sklopi novi dogovor o kreditnoj podršci
Radoslav Veselinović, „Galeb grupa"
Biće potrebe za novim aranžmanom, jer mi sami nećemo moći da se finansiramo. Takođe, potpuno je jasno da nam je potreban neko sa strane da nam daje sugestije i smernice. Tu pre svega mislim na smanjenje javne potrošnje i slične stvari. Očigledno je da to ne možemo sami da uradimo i zato ćemo u svakom slučaju morati da se oslonimo na Međunarodni monetarni fond.
Milan Kovačević, ekonomista
Neutralni posmatrači moraju biti za to da se saradnja sa MMF-om nastavi i da se uđe u novi aranžman, jer ide nam i predizborna godina, pa je vrlo opasno ostati bez njih. Vidimo i da se već sprema neko novo trošenje novca, što je možda najočiglednije u pripremama oko prodaje „Telekoma", tako da smatram da nam je MMF svakako značajan u narednom periodu.
Zoran Popov, ekonomista
Ne treba nam nikako još jedan aranžman sa MMF-om. Dosta nam je i ovo do sada. Većina zemalja izbegava MMF, poslednja u nizu je Mađarska, koja je imala aranžman sa njima, ali više to ne želi. I previše smo zaduženi. MMF ne interesuje privredni razvoj, već samo stabilizacija, a koliko će biti gladnih i nezaposlenih, to je za njih samo kolateralna šteta.
Miodrag Zec, ekonomista
Treba, iz prostog razloga što Srbija nije izgleda u mogućnosti sama da odredi neke bazične ravnoteže između proizvodnje i potrošnje, između plaćanja i investicija i trebaće joj potpora MMF-a da reši nagomilane razvojne probleme. Prosto, MMF daje vetar u krila onom delu društva koji želi da se na neki način stanje stabilizuje. Veliki je problem u nedostatku nekog arbitra sa strane.
Dragan Đurić,„Zekstra"
Međunarodni monetarni fond nije povoljna institucija, ali ukoliko država dobija kredite kakvi joj odgovaraju onda treba ponovo da napravi aranžman sa njima. Kao neko ko ima kompaniju znam koliko su potrebni krediti i ne znam nikoga ko ih ne uzima. Najvažnije je da su povoljni uslovi. Takođe, iako možda najbolje sami znamo šta nam treba, nije loše poslušati druge ponekad.
Miloje Kanjevac,ekonomista
Iako nisam u potpunosti upućen u sve pojedinosti aranžmana sa MMF-om, sigurno znam da se treba čuvati takvih institucija. MMF-om, kao i drugim institucijama tog tipa, upravljaju druge države, naši „dobri prijatelji" koji su nas bombardovali 1999. godine. Gledao bih sebe kako mogu bez njih, ako je ikako moguće, jer kada je neko jači od naše zemlje ne moramo da mu se pokoravamo.
Toplica Spasojević,„ITM grupa"
Upravo nam ističu dva dobra aranžmana, Bečki dogovor sa bankama i pomoć od MMF-a koji ne treba olako pustiti. MMF je za nas bio jako koristan jer smo skloni nesrazmernim trošenjima, koja nisu u funkciji rasta privrede, a nama je to neophodno. Mi se nadamo da prodaja „Telekoma" može da bude zamena za MMF, ali nama je potreban neko ko će da usmeri trošenje novca u pravom smeru.

25. oktobar 2010.

Subotička fabrika vagona Bratstvo pred novom privatizacijom
Sindikalci "pronašli" kupca
Izvor: Danas, Autor: V. Laloš
Subotica - Fabrika vagona Bratstvo uskoro bi trebalo ponovo da bude privatizovana. Prethodni ugovor sa vlasnikom Vladimirom Delićem je poništen, zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, zbog čega je ovo preduzeće ostalo gotovo bez posla, radnici bez plata, a proizvodnja se našla pred gašenjem. U ovom trenutku privode se kraju pregovori sa slovačkim preduzećem iz iste branše Tatravagonkom, te se očekuje, kako navodi sekretar gradskog sindikalnog veća Ištvan Huđi, skoro potpisivanje ugovora. - Predstavnici sindikata su već obavili razgovore u Slovačkoj sa rukovodstvom Tatravagonke oko budućeg kolektivnog ugovora, što za nas predstavlja jasan pokazatelj da će i pregovori između Ministarstva ekonomije i Tatravagonke uskoro biti okončani, naveo je Huđi. Bratstvo bi tako iz državnih ruku, statusa u koji je dospeo nakon raskida ugovora sa Delićem, prešlo u vlasništvo jednog od najvećih evropskih proizvođača vagona, što bi trebalo da bude garancija da će se proizvodnja subotičkog preduzeća nastaviti. Već najavljena ulaganja od tri miliona evra pomogla bi Bratstvu da se oporavi od dugogodišnje krize.
Radni ugovori za 260 radnika
Deo rešavanja problema ove fabrike i zaposlenih jeste i isplata otpremnina, po osnovu socijalnog programa, koje je prihvatilo stotinak radnika, uglavnom onih kojima je ostalo par godina do penzije. Radne ugovore sa novim vlasnikom iz Slovačke potpisaće 260 radnika, sa velikim očekivanjima da se proizvodnja normalizuje i lični dohoci počnu redovno isplaćivati.

Потписан Протокол о побољшању материјалног статуса запослених у правосуђу
Izvor:www.srbija.gov.rs
Београд, 25. октобар 2010. године – Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић и председник Синдиката организација правосудних органа Србије Зора Јајић потписале су данас Протокол о побољшању материјалног статуса запослених у правосуђу. Маловић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да је овим протоколом предвиђено да се свим запосленима у правосуђу исплате стимулације од 8.000 динара за октобар, новембар, децембар и јануар, а да од наредне године то повећање прати и динамика повећања плата предвиђена Законом о буџету.Она је најавила да ће Министарство правде иницирати и промену коефицијената у Закону о платама државних службеника и намештеника.Маловић је подсетила на то да су се 22. октобра запослени у свим београдским судовима већином гласова изјаснили о прекидању штрајка.

Обезбедити редовност свих социјалних давања
Izvor:www.srbija.gov.rs
Београд, 25. октобар 2010. године – Шеф Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) за Србију Алберт Јегер данас је у разговору са министром рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расимом Љајићем изразио разумевање за потребе тог министарства у оквиру ребаланса буџета како би се обезбедила редовност свих социјалних давања.У саопштењу Министарства рада и социјалне политике наводи се да је током сусрета Љајића и Јегера било речи о детаљима предстојећег ребаланса буџета за 2010. годину, пројекцији буџета тог министарства за следећу годину, као и о динамици израде и усвајању новог закона о социјалној заштити.Јегер је том приликом изразио разумевање за потребе Министарства рада везане за ребаланс буџета за 2010. годину како би се обезбедила редовност свих социјалних давања, као и реализација пакета интервентних мера за социјално најугроженије категорије становништва, који је договорен приликом ранијих разговора са ММФ-ом.Говорећи о Нацрту закона о социјалној заштити, Љајић је оценио да је реч о акту који је усклађен са европским и међународним стандардима и изразио очекивање да ће Влада Србије наћи могућности и обезбедити средства за његово усвајање и пуну примену, додаје се у саопштењу.

Prosečna plata u Srbiji 34.570 RSD
Izvor: Beta
Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u septembru bila je 34.570 dinara (323 evra), što je realno više za 0,7 procenata, a nominalno za 1,8 odsto nego u avgustu. Republički zavod za statistiku je objavio da je prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u septembru bila 48.016 dinara (448 evra), što je realno više za 0,7 odsto, a nominalno za 1,8 odsto. Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. Prema podacima RSZ, u Srbiji je prosečna septembarska neto zarada bila realno veća za tri odsto nego u istom mesecu 2009, a nominalno za 10,4 odsto. Bruto zarada bila je realno veća za 2,8 odsto nego u septembru 2009, a nominalno za 10,2 odsto.

Orbović: Sačuvati nivo penzija
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da bi sutra ili najkasnije u sredu trebalo da počnu pregovori sindikata sa Vladom Srbije.Orbović je rekao da će platforma Sindikata za pregovore o izmenama zakona o penzijama biti zahtevi koje je ranije postavio Vladi. On kaže da je osnovni zahtev tog sindikata da se penzije zaštite da ne mogu padati ispod određenog nivoa. "Ne smemo dozvoliti ni da se prva penzija drastično razlikuje u odnosu na poslednju platu. Ona mora imati određeni nivo ispod koga ne bi smela da pada", rekao je Orbović. Nije, međutim, na sindikatu da određuje koja je to najniža granica ispod koje penzije ne bi trebalo da padaju, kazao je on. Zaštitnom merom, kazao je Orbović, bili bi zaštićeni oni koji su časno i pošteno završili svoj radni vek tokom kojeg su odvajali sredstva za svoju mirovinu. To se, prema njegovim rečima, pre svega odnosi na zaštititu zaposlenih pred penzijom, zaštitu najnižih penzija, zatim beneficirani radni staž za rudare, na ljude koji su na birou za nezaposlene i koji bi uskoro trebalo da odu u penziju a nemaju gde da se vrate na posao. "Oni bi morali da budu izuzeti iz zakona. Na koji način, videćemo ali radi se o 6.000, što nije mali broj. Postavićemo i pitanje zaštite invalida i štaža za žene", rekao je Orbović. Sindikati zahtevaju da se u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ugradi zaštitna klauzula po kojoj prosečna penzija ne bi mogla da padne ispod 60 odsto prosečne plate. U sadašnjim izmenama, usaglašenim sa MMF-om nema zaštitine klauzule već postoji samo formula usklađivanja penzija.

Raskid svake četvrte privatizacije
Izvor: Beta
Beograd -- Kriza još nije prošla i očekujemo da će biti još raskida privatizacija, izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Srbije Vladislav Cvetković.Agencija kontroliše ispunjavanje ugovorenih obaveza u još 700 preduzeća, kazao je on i izrazio uverenje da će u nekim preduzećima ugovori biti raskinuti.On je podsetio da je od početka privatizacije raskinuta četvrtina ugovora od oko 2.500 prodatih firmi. Cvetković je kazao da je najviše ugovora raskinuto tokom 2009. i ove godine."To je činjenica sa kojom moramo da živimo. Mnogo je važnije da se ozbiljno posvetimo pripremanju tih preduzeća za buduće privatizacije i zbog toga radimo na dodatnoj profesionalizaciji ljudi koji upravljaju tim kapitalom, odnosno zastupnicima kapitala", kazao je on. Direktor Agencije za privatizaciju je dodao da očekuje da će još ugovora biti raskinuto jer kriza još nije prošla. "Mnogi od ugovora su sklapani kada je bilo obilje novca i kada su mnogi investitori smatrali da je dovoljno da imaju novca i da budu vlasnici preduzeća. Pokazalo se da nije baš tako", dodao je Cvetković. On je kazao i da ne očekuje veći priliv od privatizacije, izuzimajući prodaju većinskog paketa Telekoma, jer, kako je dodao, više se ne radi o tipičnim privatizacijama. "Mi prodajemo imovinske celine iz restrukturiranja, puno toga se prodaje kroz stečajne postupke. To nije tipična privatizacija", kazao je on.

Reforma penzijskog sistema čeka
Izvor: Beta, Novosti
Beograd -- Država i sindikati manipulišu podacima kako bi odbranili svoja zalaganja za penzijsku reformu. Vlada tvrdila da gura zakon zbog MMF, pa ga povukla. Reforma penzijskog sistema i novi propisi koji bi doprineli uštedama u državnim kasama sprovode se širom Evrope, ali retko gde prolaze glatko. Francuzi i Grci otišli su najdalje u iskazivanju nezadovoljstva, a i u Srbiji se organizuju protesti zbog nepopularnih odredbi predloga zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. U opravdavanju svojih namera brojkama manipulišu obe pregovaračke strane - i država i sindikati, a radna snaga Srbije čeka epilog. Vlada Srbije uspela je da, bez konsultacija sa socijalnim partnerima, progura zakon na mala vrata Narodne skupštine, na izglasavanje po hitnom postupku, jer je baš to “zahtev Međunarodnog monetarnog fonda”. Ipak, pod pritiskom javnosti, zakon je povučen i čeka se njegova “dorada”.
Stroži uslovi za žene
Većina vlada u sprovođenju svojih namera odlazi i korak dalje, pa u radnim obavezama izjednačava žene sa muškarcima, te im propisuje istu dužinu radnog veka. Srbija je u odnosu na zemlje EU, po ovom pitanju, najpažljivija prema “slabijem polu” čak i po novim odredbama predloga zakona o PIO. Jedino bi se žene u našoj zemlji, i nakon usvajanja novog zakona, penzionisale sa 60 godina i 15 godina radnog staža, dok je u ostalim zemljama ovaj prag podignut na 63 odnosno 65 godina. Razlog leži u - novcu.
S druge strane, sindikati ne odustaju od svojih zahteva da smekšaju predložene izmene uzvikujući da je naš model među najradikalnijima u Evropi, iako statistika ne potvrđuje njihove zaključke. Gotovo sve (razvijene) zemlje teže istom cilju - da se penzija koristi što kraće, da radnici rade što duže i da država tako ušpara koji dinar. “Izmene i dopune Zakona o PIO doprineće smanjenju učešća mlađih kategorija penzionera i dovešće do finansijske uštede od oko 71 milijardu dinara za desetogodišnji period”, računaju u Radnoj grupi za izmenu zakona, i dodaju da su ovi rezovi bili neophodni, jer u Srbiji za jednog penzionera radi svega 1,4 zaposlena. Među problemima vezanim za neodrživost postojećeg penzijskog sistema su i izbegavanje plaćanja doprinosa, razgranat rad na crno, previsoki rashodi... "Sa dotacijom od 46 odsto za penzije, Srbija spada u zemlje sa najvećim “zahvatanjem” iz budžeta. Nemačka, na primer, iz državne kase dotira nepunih devet odsto”, kažu u Fondu PIO. “Srbija za penzije izdvaja čak 13 odsto bruto društvenog dohotka, što je previsok procenat, koji je doduše manji nego u Italiji, isti kao u Francuskoj, a veći nego u Nemačkoj”.
Razgovor predstavnika sindikata i Vlade Srbije o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su povučene iz skupštinske procedure, neće početi danas kako je najavljeno, izjavila je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Sindikati su odredili predstavnike za radnu grupu, a posle podne će se znati kada će biti sastanak sa Vladom, rekla je Savićeva. Dodala je da sindikati očekuju i sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda koji su počeli zvanične razgovore o reviziji kreditnog aranžmana sa Srbijom. Prema oceni Savićeve taj sastanak bi mogao da bude održan u sredu. Sindikati zahtevaju da se u Zakon o PIO ugradi zaštitna klauzula po kojoj prosečna penzija ne bi mogla da padne ispod 60 odsto prosečne
plate. U sadašnjim izmenama, usaglašenim sa MMF-om nema zaštitne klauzule već postoji samo formula usklađivanja penzija.Kako saznaje Beta, predstavnici Vlade tražiće u razgovorima sa predstavnicima MMF-a da se u zakon unese odredba da prosečna penzija ne može pasti ispod 55 odsto prosečne plate. Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, u čijem je resoru reforma penzionog sistema, požalio se da je zakon povučen iz procedure bez njegovog pristanka i bez konsultacija sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije na čijem je čelu. Kako se saznaje, zakon je povučen na inicijativu Demokratske stranke, u dogovoru sa sindikatima. Krkobabić je saopštio da zbog povlačeja zakona iz procedure neće biti povećanja najnižih penzija u sledećoj godini, niti predviđenog usklađivanja penzija sa rastom zarada u javnom sektoru. Predsednica ASNS Ranka Savić rekla je da ta izjava nema nikakvog osnova jer će zakon biti usvojen na vreme pa čak i kad bi se pregovaralo do decembra.

Pravosuđe u Beogradu radi, danas konačna odluka o štrajku
Izvor: Beta
BEOGRAD - Sindikat pravosuđa Srbije tokom dana će doneti konačnu odluku o štrajku, nakon što prikupi podatke sa terena, a u međuvremenu je zamrznut štrajk u Beogradu i sudovi u glavnom gradu rade normalno, rekla je jutros agenciji Beta sekretarka Sindikata Slađanka Milošević.U pravosudnim organima tokom jutra se održavaju sastanci i uskoro će biti jasnija situacija o daljoj sudbini štrajka, rekla je Miloševićeva.U međuvremenu, dodala je, zamrznut je štrajk u Beogradu, kako građani ne bi trpeli posledice.Upitana o tome kolike su posledice dvonedeljnog štrajka po građane i po pravosuđe, Miloševićeva je navela da se to analizira, ali da je iznenađena brzom procenom Ministarstva pravde da je šteta od neuplaćenih sudskih taksi 150 miliona dinara.Mi ne možemo da dobijemo podatke o prihodima od sudskih taksi, ali ako je za dve sedmice šteta 150 miliona dinara, onda je to znatno više nego što Ministarstvo priznaje kada raspravljamo o povećanju plata, navela je predstavnica Sindikata.Ona je takođe ukazala da navodi Ministarstva pravde o potpisivanju sporazuma o prekidu štrajka sa drugim sindikatom, koji nije štrajkovao, dovoljno govori o mogućnostima za socijalni dijalog.Sindikati traže da osnovica za plate za zaposlene u pravosuđu bude 28.000 dinara, dok Ministarstvo nudi povećanje stimulacije do januara i rast plata od 35 do 45 odsto od januara, pri čemu bi nameštenici imali platu od oko 26.000 a referenti oko 27.000 dinara.
Homen: Štrajk je okončan
S druge strane, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je jutros da je štrajk u pravosuđu u celoj Srbiji okončan jer se ogromna većina zaposlenih izjasnila da prihvata ponudu ministarstva i da nastavlja da radi."Štrajk nije zamrznut već potpuno obustavljen. Štrajk se može obustaviti odlukom sindikata, ali sindikat nije hteo da prihvati povećanje od 40 odsto, zato smo organizovali izjašnjavanje zaposlenih i više od 90 odsto se izjasnilo za prekid štrajka", rekao je Homan gostujući na RTS-u.Homen je optužio sindikat da je politički motivisan i istovremeno odbacio zamerke da je anketa među zaposenima da li su za prekid štrajka bio oblik pritiska na štrajkače.Državni sekretar se pozvao na odredbe Zakona o štrajka iz 1996. godine koji predviđa da štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka."Većina zaposlenih je svesna da povećanje nije sjajno, ali su više nego zadovoljni... Drago mi je da je većina pokazala da je ovo dobra ponuda", naveo je Homen.Ocenio je da je zahtev za povećanje plata bio opravdan jer su plate bile najmanje u zemlji i naveo da je Ministarstvo "imalo veliku želju" da se one povećaju.Problem je, kako je objasnio, u tome što su zaposleni u pravosudnoj administraciji deo državne administracije u kojoj radi 40.000 ljudi."Rešenje je nađeno kroz smanjenje najvećih plata u pravosuđu. Najmanje plate biće povećane u proseku 40 odsto od 1. januara, a u međuvremenu će biti povećane mesečne stimulacije", rekao je Homen, ne precizirajući koliko će smanjenje biti i ko će biti obuhvaćen.Govoreći o posledicama štrajka, koji je prema njegovim rečima trajao nepunih 10 dana, Homen je rekao da se nagomilao posao."Predsednici sudova su dužni da naprave radno vreme i raspored obaveza tako da nadoknade posledice štrajka, a to podrazumeva, ako je neophodno i prekovremeni rad i rad vikendom i za administraciju i za nosioce pravosudnih funkcija. To će morati da se uradi", rekao je državni sekretar.Nije precizirao da li će taj prekovremeni rad biti plaćen.

Ljajić: Siromašnih više nego 2000.
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar za rad Rasim Ljajić kaže da kada vidi "kako žive ljudi van Beograda i sam stiče utisak da je broj siromašnih veći nego što statistika pokazuje".Ljajić je kazao da je samo od početka godine zabeleženo povećanje od 7.000 novih porodica koje ostvaruju pravo na materijalnu pomoć."Bez obzira koju vrstu ankete koristite, mi ovde imamo činjenicu da je prvi put posle demokratskih promena povećana stopa siromaštva, a to je posledica globalne ekonomske krize", rekao je on."Strategija (za smanjivanje siromaštva) je dala rezultate, ako se zna da smo 2002. godine imali skoro 14 procenata onih koji žive ispod linije siromaštva, a 2008. taj procenat je iznosio 6,9 odsto. Na žalost negativni trendovi počinju od zadnjeg kvartala 2008. godine i nastavljeni su do danas", naveo je ministar. Ljajić je rekao da će rebalansom budžeta biti obezbeđeno dodatnih 850 miliona dinara za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva. Od toga će 400 miliona dinara biti za najsiromašnije opštine u Srbiji, 220 miliona za narodne kuhinje, 130 miliona za pakete hrane i 100 miliona za pomoć porodicama koje se nalaze u "sivoj zoni siromaštva", rekao je ministar rada i socijalne politike. On je kazao da je porast broja siromašnih građana u Srbiji posledica globalne ekonomske krize i da će najavljenim rebalansom budžeta, koji za socijalne namene predviđa izdvajanje pet milijardi dinara, biti obezbeđen novac za redovnost socijalnih davanja.Ministar je naveo da se to odnosi na isplatu dečijih i roditeljskih dodataka, naknade za hraniteljske porodice i porodiljska odsustva, porodice koje ostvaruju pravo na materijalnu pomoć i drugo. U Srbiji, prema njegovim rečima, trenutno postoje 63 narodne kuhinje koje opslužuju 40.000 korisnika i u narednom periodu biće otvoreno još nekoliko. Novi Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa i veći obuhvat korisnika sa pravom na materijalnu pomoć sa sadašnjih 69.000 porodica na 87.000, ali i veće novčane iznose posebno za višečlana domaćinstva i samohrane majke, rekao je Ljajić. Ministar je kazao da država treba da deluje "na dva koloseka - da jačamo ekonomiju i povećavamo zaposlenost, ali i da istovremeno 'gasimo požare' i obezbedimo elementarne uslove za život najugroženijih".

24. oktobar 2010.

Počinju pregovori sa MMF-om
Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Posle obavljenih priprema, zvanično počeli pregovori Vlade Srbije i predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda o šestoj reviziji kreditnog aranžmana. Zvanični pregovori su počeli u Narodnoj banci Srbije održavanjem plenarne sednice predstavnika Srbije i misije MMF.Tokom popodneva sa misijom MMF sastaće se premijer Mirko Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović. MMF će predstavljati šef Misije Fonda Albert Jeger i stalni predstavnik Fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik sa saradnicima.U radu plenarne sednice, kako je saopštila NBS, osim guvernera Dejana Šoškića, koji predstavlja Srbiju u toj međunarodnoj finansijskoj instituciji, sa srpske strane učestvuju i potpredsednici vlade Mlađan Dinkić i Jovan Krkobabić, ministarka finansija Diana Dragutinović i predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković. Tokom razgovora će, kako je najavljeno, biti razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u Srbiji i realizacija kriterijuma izvršenja utvrđenih za kraj septembra 2010. U okviru pitanja koja se odnose na sprovodjenje ekonomske politike u narednom periodu, posebna pažnja biće usmerena na rebalans budžeta za 2010. i fiskalni okvir za 2011. godinu, navodi se u saopštenju.
Sindikati kod Krkobabića
Istovremeno dok se u zgradi Narodne banke budu vodili razgovori s MMF, predstavnici sindikata će sa Jovanom Krkobabićem pokušati da usaglase stavove o Zakonu o penzijskom osiguranju, aktu koji je dobio zeleno svetlo MMF-a. Posle nekoliko protesta sindikalnih organizacija i pritiska javnosti vlada je Zakon povukla iz skupšinske procedure, uz obrazloženje da se zalaže za razmatranje spornih pitanja u vezi sa tim dokumentom. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ističe da se ne sme dozvoliti povećanje radnog staža za žene i da penzije padnu ispod 60 odsto prosečne mesečne zarade. “Sigurno da ono o čemu ćemo razgovarati je da zakon, kako je dat u ovom predlogu koji je bio u skupštini, neće moći da bude usvojen. Ono ispod čega sigurno nećemo ići jeste da minimalna penzija ne može biti ispod 60 odsto prosečne zarade, odnosno najniža 25 odsto prosečne zarade. Ukoliko do toga ne dođe, mi ćemo nastaviti sa prikupljanjem potpisa za raspisivanje referenduma, o svemu drugom ćemo razgovarati. Pregovori ne bi trebalo da traju duže od 10 dana“, kaže ona.

23. oktobar 2010.

Orbović: Oduzeti firme bitangama
Izvor: Beta, Tanjug
Novi Sad -- Predsednik sindikata Ljubisav Orbović kaže da u Srbiji ima 800.000 nezaposlenih, da su plate najniže u okruženju, a da su radnici postali socijalni slučajevi. Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije je dodao da će ujedinjeni sindikati tražiti da se konačno postigne dogovor oko kolektivnih granskih ugovora. "Tražimo da nam se vrate firme koje su date bitangama koje su upropastile srpsku privredu a kojima sada smetaju i penzije, a uskoro će biti problema i sa zdravstvom i obrazovanjem", rekao je Orbović. Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije je dodao da će ujedinjeni sindikati tražiti da se konačno postigne dogovor oko kolektivnih granskih ugovora. "Na protestima koje smo organizovali radnici su pokazali da su izašli iz apatije i da smo spremni da se borimo za svoja prava i za prava svoje dece", poručio je Orbović. "Okupili smo se ovde na Trgu slobode da tražimo pravo na našu slobodu, pravo na bolji život, pravo na mirnu starost, pravo na školovanje i posao. Povod je bio Predlog zakona o PIO, koji ruši prava penzionera, ali i aktivnih građana. On ruši i prava mladih, jer kada će se oni zaposliti ako im zauzimamo radna mesta do napunjenih 65 godina", rekao je predsednik SSSS na protestu u Novom Sadu. On je istakao da nisu tačne izjave visokih državnih funkcionera da je standard građana Srbije na uzlaznoj liniji. "Govore nam kako se u Srbiji živi dobro, a imamo najniže plate u regionu. Šta su to uradili sa ovako bogatom zemljom, kada smo dospeli na tako niske grane. Hvale se sa 5.000 dinara pomoći, ali mi ne želimo da budemo socijalni slučajevi, već da radimo i zaradimo", naglasio je Orbović. Sindikalni vodja je, istovremeno, kazao da ima i dobrih poslodavaca, s kojima radnici žele da uspostave istinski dijalog i potpišu za sve prihvatljive kolektivne ugovore. "Tražimo od časnih privrednika da se odreknu onih koji su lopovlukom došli do imovine i da uđu u Socijalno-ekonomski savet kako bismo zajednički izašli iz krize", zaključio je Orbović.

Vlada sindikatima predlaže kompromis
Minimalne penzije 55 odsto zarade
Izvor: Blic
Vlada Srbije predložiće u ponedeljak sindikatima kompromis, odnosno da minimalna penzija bude 55 odsto prosečne zarade. Inače, Vlada je juče donela zaključak o povlačenju iz skupštinske procedure predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, protiv kojeg su se bunili sindikati tražeći da penzije ne mogu da padnu ispod 60 odsto od prosečne plate.Juče je povučen predlog izmena Zakona o penzijamaNakon donošenja odluke o povlačenju predloga zakona, iz Vlade su saopštili da su otvoreni za dijalog i razmatranje svih spornih pitanja u vezi sa ovim zakonom, kao i da će on u kratkom roku biti vraćen u skupštinsku proceduru. Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić je saopštio, pak, da će povlačenje zakona imati za posledicu da se penzije neće usklađivati tri puta u narednoj godini u skladu s kretanjem zarada u javnom sektoru, kao i da minimalne penzije neće biti povećane. Odluka izvršne vlasti o povlačenju zakona iz skupštinske procedure bez sumnje je doneta pod pritiskom sindikata, koji su ovako nešto već nedeljama tražili uz obrazloženje da Vlada zakon nije uskladila sa socijalnim partnerima i uvažila njihove stavove. Iako primedaba sindikata na novi zakon ima više, suština njihovih zahteva svodi se na to kolike će ubuduće biti minimalne penzije. Do sada minimalna penzija nije smela da padne ispod 60 odsto prosečne zarade, a novim predlogom zakona ovaj deo je izbačen. Zato će se u narednim danima Vlada sastati sa sindikatima i pokušati da se dogovori o ovom njihovom zahtevu, pa će se verovatno pregovarati da taj procenat bude 55 odsto, saznaje „Blic“. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović potvrdio je da će pregovora sa Vladom biti i najavio ih već za ponedeljak. „Sa Vladom Srbije ćemo u ponedeljak početi pregovore o izmenama pojedinih delova Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju“, rekao je Orbović. Poslednju reč, ako dogovora bude, ipak će morati da da Međunarodni monetarni fond, čiji predstavnici borave u Beogradu. Orbović je, inače, pre dva dana izjavio da su domaći sindikati upoznali predstavnike MMF sa svojim zahtevima, ali je dodao da na sastanku nije bilo reči o dogovaranju jer oni ne pregovaraju sa MMF. Inače, indeksacija penzija od 2012. godine do 2015. godine omogućava da prosečna penzija bude smanjena za 25 do 30 odsto.

22. oktobar 2010.

Radnička prava niko ne sme da gazi
Izvor: Dnevnik
– Vlada je povukla Zakon o penzijskom osiguranju i to je dokaz da bez saglasnosti sindikata više niko neće moći da jednostrano donosi zakone i ruši prava radnika i penzionera– poručio je juče na sindikalnom protestu u Novom Sadu predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
On je naveo da su ujedinjeni sindikati spremni da već od ponedeljka počnu razgovore s Vladom Srbije o novoj verziji spornog zakona, ali da neće odustati od svojih zahteva.
Sindikalni protestni skup je juče na Trgu slobode u Novom Sadu okupio više hiljada sindikalnih aktivista iz mnogih gradova Vojvodine i Srbije. Glavni zahtev učesnika skupa bio je upravo povlačenje predloga zakona o penzionom osiguranju.
– Zakon je neprihvatljiv i ruši prava penzionera i radnika. Krši i prava omladine, jer gde će ona da radi ako mi budemo išli u penziju sa 65 godina? I ovako ima 800.000 nezaposlenih u Srbiji – rekao je Orbović. On je, takođe, pozvao “časne poslodavce” da se odreknu lopova i započnu socijalni dijalog sa sindikatima. Orbović je novinarima nakon mitinga rekao da će, ukoliko Vlada ne prihvati njihove zahteve, protesti biti nastavljeni u Beogradu.
– Zakon je samo povod, mi smo ovde došli da protestujemo protiv loše vlasti, koja ne poštuje socijalni dijalog – rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatović, i izazvao oduševljenje prisutnih.
Orbović je posle mitinga naveo da protest nije politički motivisan i da sindikati nemaju nameru da ruše Vladu, “mada ni to nije isključeno” ako ne bude sluha za njihove zahteve.
Jučerašnji skup su, osim SSSS-a, zajednički organizovali i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat, Nezavisni policijski sindikat i sindikat “Sloga”, kao i Savez penzionera Vojvodine.
Osim protivljenja spornom zakonu, većina govornika je ukazivala na loš socijalni položaj radnika, penzionera i nezaposlenih. Više govornika je zatražilo i zaustavljanje privatizacije Telekoma, kao i da se “ne dozvoli da se s javnim preduzećima postupa kao s ostatkom privrede”. Okupljeni su, pak, nosili transparente sindikalnih organizacija Novog Sada, Bečeja, Zrenjanina Beograda, Bora, Kruševca i drugih gradova, zviždali na pomen predsednika Borisa Tadića i ministra za rad Rasima Ljajića, a vlastima skandirali “Lopovi, lopovi!” Nakon skupa, učesnici su u protestnoj povorci prošetali ulicama.

Vlada povukla izmene zakona o PIO
Vlada Srbije povukla je juče iz skupštinske procedure predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. U saopštenjuje se navodi da je Vlada otvorena za dijalog i razmatranje svih spornih pitanja u vezi s tim zakonom, kao i da će taj akt u kratkom roku biti vraćen u skupštinsku proceduru.
Mada su ujedinjeni sindikati uvereni u to da su oni doprineli odluci Vlade da povuče taj zakonski predlog, ovakav potez ipak nije veliko iznenađnjenje s obzirom na to da se već mesec dana zna da se nakratko ovaj akt mora povući da bi se u njega unele izmene koje su dogovorene s MMF-om nakon što je predlog već poslat u Skupštinu Srbije. Naime, tek u avgustu Vlada Srbije dobila je odobrenje MMF-a da se, umesto odmrzavanja plata i penzija do kraja ove godine, one u januaru naredne vanredno povećaju za troškove inflacije. Pošto to vanredno povećanje u narednoj godini nije uvršćeno u zakon, bilo je logično da ga Vlada povuče i utvrdi da će se 2011. godine penzije usklađivati tri puta, odnosno u januaru, 1. aprila i 1. oktobra, kao i da će pratiti rast plata u javnom sektoru.
No, nije isključeno da će Vlada, dok “doteruje” zakonski predlog, prihvatiti neku od primedaba sindikata koji protestima i potpisivanjem inicijative zahtevaju da se odustane od najavljenih izmena penzijskog zakona, ali je sasvim izvesno da će izmena biti i da će one morati da se odvijaju u skladu sa zahtevom MMF-a.

Orbović: Pregovori sa Vladom u ponedeljak
Izvor: Tanjug,RTV | Foto: Beta
NOVI SAD - Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Ljubiša Orbović izjavio je danas u Novom Sadu, na masovnom mitingu radnika, penzionera i mladih, da je ta organizacija spremna da već od ponedeljka počne pregovore s vlastima o spornom Predlogu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (PIO). On je saopštio da je Vlada Srbije povukla Predlog zakona o penzijama iz skupštinske procedure. "Pre dvadesetak minuta sam dobio poruku da je Vlada Srbije na telefonskoj sednici povukla iz skupštinske procedure pomenuti pravni akt, što smatram dobrom vešću", istakao je Orbović na bini ispred Gradske kuće, što je dočekano burnim aplauzom, ali i povicima "lopovi, lopovi" nešto više od 5.000 demonstranata.Prema njegovim rečima taj potez je dokaz da je Vlada shvatila da se samo kroz socijalni dijalog može doći do pravih rešenja."To je i dokaz da više niko neće moći bez naše saglasnosti da jednostrano donosi zakone, koji će i dalje rušiti naša prava. Već od ponedeljka moći će da počnu pregovori, a naša je obaveza da u novi zakon o PIO ugradimo sve što smo tražili", nastavio je, kako je na skupu najavljen, "lider najbrojnijeg sindikata na zapadnom Balkanu".Orbović je poručio prisutnima da su radnici, posle mitinga u Kruševcu i Boru, danas u Novom Sadu pokazali da su izašli iz apatije i pokazali da su spremni da se bore ne samo za svoja, već i za prava omladine i penzionera."Okupili smo se ovde na Trgu slobode da tražimo pravo na našu slobodu, pravo na bolji život, pravo na mirnu starost, pravo na školovanje i posao. Povod je bio Predlog zakona o PIO, koji ruši prava penzionera, ali i aktivnih građana. On ruši i prava mladih, jer kada će se oni zaposliti ako im zauzimamo radna mesta do napunjenih 65 godina", rekao je predsednik SSSS.On je istakao da nisu tačne izjave visokih državnih funkcionera da je standard građana Srbije na uzlaznoj liniji."Govore nam kako se u Srbiji živi dobro, a imamo najniže plate u regionu. Šta su to uradili sa ovako bogatom zemljom, kada smo dospeli na tako niske grane. Hvale se sa 5.000 dinara pomoći, ali mi ne želimo da budemo socijalni slučajevi, već da radimo i zaradimo. Tražimo da nam se vrate firme date bitangama, koje su uništile dobar deo srpske privrede", naglasio je Orbović.Sindikalni vođa je, istovremeno, ukazao da ima i dobrih poslodavaca, s kojima radnici žele da uspostave istinski dijalog i potpišu za sve prihvatljive kolektivne ugovore."Tražimo od časnih privrednika da se odreknu onih koji su lopovlukom došli do imovine i da uđu u Socijalno-ekonomski savet kako bismo zajednički izašli iz krize", zaključio je Orbović.Učesnike protesta je pre njega, u svojstvu domaćina, pozdravio predsednik ŠŠ Grada Novog Sada Drago Đokić, ironično istakavši da "imamo socijalno odgovornu vladu, koja nas je dovela do prosjačkog štapa" i koja "ne želi da razgovara s radnicima"."Verovali smo da demokratske promene donose dobrobit narodu. A dobili smo potpuno odsustvo odgovornosti i smenjivosti. Zar je to demokratija? Postali su lažovi nadajući se da ćemo sve progutati, ali su nas potcenili. Istrajaćemo u našoj borbi i prikupiti milion, umesto neophodnih 100.000 potpisa za referendum", rekao je Đokić.Miting, na kojem su još govorili predsednik SSSS Vojvodine Milorad Mijatović, lider sindikata Sloga Željko Veselinović, predsednica sindikata ASNS Ranka Savić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine Milan Nenadić i mnogi drugi, počeo je velikom pozdravom svim prisutnima, koji su, kako je istaknuto, došli da kažu jedno veliko "NE".To "NE" izrečeno je zakonu koji tera stare da rade, mlade ostavlja bez posla, a penzionere dovodi na ivicu gladi, zatim "NE" siromaštvu, stalnom strahu od gubitka radnih mesta i neodgovornom odnosu vlasti prema običnim građanima.Na skup su došli nezadovoljni iz tridesetak opština i gradova Vojvodine, zatim iz Beograda, Niša, Valjeva, Jagodine, Šapca, Leskovca, Vranja, Kruševca i Bora.U protestu su, zajedno sa SSSS, učestvovali i predstavnici sindikata ASNS, Konfederacije sindikata Vojvodine, sindikata Sloga, Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije, Nezavisnih sindikata Srbije i drugi.Nakon govora održan je defile učesnika, a povorka ljudi s plavim zastavama i mnoštvom transparenata je završila šetnju na Keju, nešto pre 16 sati.Orbović je, pre nekoliko dana u Novom Sadu, najavio da će se mitinzi nastaviti u Beogradu sve do ispunjenja sindikalnih zahteva, ali povlačenje pomenutog pravnog akta menja situaciju i otvara vrata dijalogu.

Orbović: Nećemo da radimo večno
Izvor: B92, Novosti
Beograd -- Sindikati u Srbiji traže referendum za povlačenje penzijskog zakona. Oni tvrde da nigde u EU starosna granica ne prelazi 63 godine pa zašto bi onda u Srbiji.
Početkom novembra aktuelni i osporavani predlog penzijskog zakona će biti oboren ili će narod izaći na ulice. Ovakav epilog očekuju ujedinjeni srpski sindikati koji od utorka počinju da sakupljaju potpise za referedum. Na osnovu njega tražiće povlačenje ovog dokumenta iz supštinske procedure i njegovo „prekrajanje“."Potpise ćemo na hiljade mesta prikupljati tačno sedam dana. Neophodno je da sakupimo najmanje 100.000 kako bi se naš zahtev razmatrao, ali mi očekujemo najmanje pola miliona! Ako nas Vlada izignoriše i odluči da zakon, ipak, uputi na izglasavanje mi ćemo organizovati veliki protest pred vratima Skupštine", rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Spremno pitanje za referendum
Ljubisav Orbović kaže da su već odštampani plakati i materijali za referendumsko pitanje koje će biti postavljano na hiljadama adresa, uglavnom na ulicama svih većih gradova i po preduzećima. A ono će glasiti „Da li ste za povlačenje Predloga zakona o izmena i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure, radi prethodnog usaglašavanja sa socijalnim partnerima?
Odluku da po svaku cenu spreče usvajanje novog Predloga zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju sindikalci obrazlažu mnogim „nelogičnostima“ koje propisuje novi dokument. I iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata podsećaju da Francuzi masovno štrajkuju zato što im se starosni cenzus za odlazak u penziju produžava sa 60 na 62 godine. "Kod nas se granica za muškarce povećava na 65, dakle čak tri godine više nego u Francuskoj. A nigde u EU ta granica ne prelazi 63 godine pa zašto bi onda u Srbiji", pitaju se i u ASNS. Sindikati u svojim zahtevima traže i da se penzije ne usklađuju samo s porastom troškova osnovnih životnih namirnica, kako je propisano važećim predlogom, već da se uzima u obzir i inflacija, porast deviznog kursa i sve ostalo što utiče na standard stanovništva. Zahtevaju i da penzije ne budu niže od 60 odsto od prosečnog ličnog dohotka, odnosno 25 odsto za penzije bez punog staža jer jedino ova odredba garantuje kakav-takav standard najstarijima i sprečava da vrednost penzija za nekoliko godina bude prepolovljena. U svojim zahtevima ovoga puta su ujedinjeni mnogi sindikati. Pored SSSS i ASNS, u prikupljanju potpisa učestvuje i Savez samostalnih sindikata, Nezavisnost, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat, Sindikat novinara i policije... Organizovali su i zajedničke štrajkove u Kruševcu i Boru, a za petak je zakazan protest u Novom Sadu.
Sindikati uvereni u uspeh pritiska
Predstavnici sindikata već su razgovarali sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, i to pre zvaničnog susreta sa predstavnicima Vlade Srbije. Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sinidikata kaže za B92 da je posle tih razgovora blagi optimista. "Određene ustupke su nagovestili. To se, pre svega, odnosi na mehanizme zaštite od obezvređivanja penzija tokom trajanja, odnosno primanja penzionih čekova. Po mom uverenju, to je jedan sasvim solidan pomak”, kaže Savićeva. Ona smatra da pritisak sindikata koji će organizovati skupljanje potpisa građana protiv zakona i veliki protest u Beograd daje rezultate. Na pitanje da li je iluzorno očekivati da vlada povuče izmene Zakona o penzionom sistemu iz Skupštine, ona kaže da "uopšte nije iluzorno, ali to u svakom slučaju neće da uradi MMF, nego će da urade sindikati”. “Dakle, ako 2. novembra sindikati Skupštini Srbije predaju milion potpisa, a što hoće apsolutno sigurno, onda mislim da više niko ne može da govori da li će doći do povlačenja zakona iz skupštinske procedure ili ne”, smatra Savićeva. “Mislim da su u ovom trenutku predstavnici MMF-a mnogo više svesni te činjenice nego što je to još uvek doprlo do predstavnika naše Vlade”, kazala je ona.

RADNICI IZ SUBOTICE PRISUSTVOVALI PROTESTU U NOVOM SADU
Izvor: Radio Subotica
U Novom Sadu danas je održan protest koji su organizovali republički i pokrajinski samostalni sindikati. Najvažniji zahtevi koji su upućeni sa skupa odnose se na izmene Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju, potpisivanje kolektivnih ugovora, a od Vlade traže odgovorniju državu. Prema procenama, u Novom Sadu okupilo se dvadesetak hiljada radnika. Protestu se iz Subotice pridružilo 150 radnika. Ukoliko u skupštinsku proceduru ipak udje razmatranje Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju bez konsultacija sa sindikatima, biće organizovani svakodnevni protesti ispred Skupštine Srbije u Beogradu

30. septembar 2010.

Ljajić: Nastaviće se kvalitetniji socijalni dijalog
Izvor: Beta
Ministar za rad Srbije Rasim Ljajić najavio je danas da će njegovo ministarstvo uskoro doneti resenja o reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja, kako bi se nastavio kvalitetan i uspešan socijalni dijalog.Ljajić je agenciji Beta rekao da je Samostalni sindikat u pravu kada na protestima insistira na kvalitetnijem dijalogu u Socijalno-ekonomskom savetu.Tačno je, naveo je ministar, da Socijalno-ekonomski savet ne funkcioniše na način na koji bi trebalo, i da imamo socijalni dijalog koji nije na zadoovljavajućem nivou.Prema njegovim rečima, međutim, vlada, odnosno država ne može biti jedina odgovorna za to, iako "možda ima najveću odgovornost jer je najveći poslodavac".Problem je, kako je ukazao Ljajić, što nema utvrđene reprezentativnosti svih aktera socijalnog dijaloga."Dali smo prostor i mogućnost za ukrupnjavanje i sindikata i poslodavačkih organizacija, bilo je vremena da se to učini, sad ćemo doneti rešenja o reprezentativnosti u skladu sa zakonom za one koji zaista ispunjavaju uslove i biće to prva pretpostavka za uspesniji socijalni dijalog", rekao je Ljajić.Komentarišući zahteve sindikata u vezi sa kolektivnim pregovaranjem, ministar je izjavio da je vlada manje-više ispunila sve svoje obaveze.Zaključeno je devet kolektivnih ugovora u oblasti društvenih delatnosti u kojima je vlada poslodavac, ali nema rezultata kolektivnog pregovaranja u oblasti privrede.Bili smo vrlo blizu granskog kolektivnog ugovora u oblasti građevinarstva i prehrambene i poljoprivredne industrije, ali u poslednjem trenutku je izostao dogovor poslodavac i sindikata, iako sam bio spreman da dam prošireno dejstvo za oba ugovora, naveo je Ljajić.Država sada, kako je kazao, nastoji da ohrabri i poslodavce i sindikate da se što pre zaključe ti ugovori kako bi to dalo impuls i podstrek za druge granske ugovore.Ministar je takođe izjavio da je zakon o štrajku u fazi dogovra i usaglašavanja sa socijalnim partnerima i da je još "par par stvari predmet dogovora"."Nadam se da ćemo brzo imati usaglašen teskt zakona o štrajku", rekao je ministar za rad agenciji Beta.

SSSS traži da vlada povuče Predlog izmena Zakona o PIO
BOR - Predstavnici sindikata zatražili su na protestu u Boru, na kome je, prema procenama, bilo oko 4.000 ljudi, da vlada povuče Predlog izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da će to zakonsko rešenje, ako bude usvojeno, "zapečatiti radničku sudbinu"."Standard građana je već pao za oko 30 odsto, vlada ignoriše prava radnika, nije potpisan nijedan kolektivni ugovor", kazao je Orbović.On je kazao da će, ako taj zakon bude usvojen, penzije biti smanjene za 25 odsto i optužio vladu da je "perfidno" uradila zakon jer penzije neće biti smanjivane do 2012. godine kada su predviđeni izbori.Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno stroži uslovi za odlazak u penziju.Prema izmenama zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto.Svakog 1. oktobra penzije će se usklađivati s rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Usvajanje zakona je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom s kojim Srbija ima stend baj aranžman.Današnjem protestu u Boru, koji je organizovan i zbog teške ekonomske situacije u zemlji, prisustvovali su sindikalni predstavnici iz većine gradova u Srbiji.Sindikat je juče saopštio da se protestom u Boru pridružuje aktivnostima Evropske konfederacije sindikata, čije će članice u celoj Evropi organizovati velike proteste u znak nezadovoljstva zbog mera štednje i ekonomske politike koje vlade evropskih zemalja sprovode.

Ustala radnička klasa Evrope
Izvor:
Više od 100.000 demonstranata iz 30 zemalja protestovalo u Briselu. U Španiji u sukobu policije i radnika 11 povređenih. Grčkke kamiondžije ne odustaju. U Sloveniji najveći štrajk u istoriji. Zbog programa štednje koji se uvodi u državama Evrope u Briselu se okupilo oko 100.000 demonstranata iz 30 zemalja. Te mere će imati katastrofalan efekat na pojedince i na privredu, poručuju sindikati.Briselska policija saopštila je da je, iz predostrožnosti, danas uhapsila 148 osoba koje su nosile "neprikladne predmete", bez preciziranja o kakvim predmetima je reč.Istovremeno u sukobima štrajkača u više gradova Španije danas je povređeno 11 osoba.Ipak, na generalnom štrajku pojavilo se manje ljudi od očekivanog, a istraživanja su pokazala da većina radnika smatra da njihov izlazak na ulice ne bi mnogo pomogao. Štrajkači koji su se upustili u proteste su sprečili kamione da dostave robu u prodavnice u Madridu, Barseloni i drugim velikim gradovima.Poremećen je saobraćaj širom zemlje, a demonstranti su gađali jajima gradske autobuse koji su danas vrlo retki na ulicama Madrida. Oko 80 odsto brzih vozova u Španiji danas je otkazano, a komunalne službe Madrida su obustavile rad.Nacionalni avioprevoznik Iberia saopštio je da očekuje da će danas saobraćati oko 35 odsto aviona pošto su kontrolori letenja i osoblje aerodroma u štrajku.Nekoliko televizija je noćas prekinulo emitovanje programa, a dnevni listovi su objavili skraćena izdanja.Sa štrajkom nastavljaju i Grci, odnosno vozači kamiona i cisterni koji na taj način izražavaju nezadovoljstvo zbog vladinih planova liberalizacije tržišta prevoza tereta, čime bi skupe licence što su ih platili vozači postale bezvredne.Štrajkovi inače već više od dva meseca ometaju normalan život u Grčkoj.U Sloveniji već treći dan traje najveći štrajk od osamostaljenja ove države.Ovde je u štrajku oko 80.000 radnika javnih službi: policije, carine, veterinarske službe, lokalne i državne uprave, kao i deo radnika u zdravstvu, socijalnoj službi i kulturnim ustanovama.Slovenci su u štrajku zbog odluke vlade o zamrzavanju plata u javnom sektoru.

29. septembar 2010.

Danas protest sindikalaca u Boru
Izvor: B92
Beograd -- U Boru se danas održava protest sindikalnih organizacija koje su nezadovoljne lošom ekonomskom situacijom u zemlji i teškim položajem radnika i penzionera. Posle mitinga u Kruševcu, skup u Boru je drugi u nizu najavljenih sindikalnih protesta, a održava se u isto vreme kada i protesti sindikata širom Evrope. Domaći sindikalci najviše zamerki imaju na najavljene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer smatraju da će dodatno umanjiti prava i položaj penzionera. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović izjavio je da je u poslednjih nekoliko meseci opao broj nezaposlenih na evidenciji te službe i da je on krajem septembra u odnosu na isti period prošle godine smanjen za oko 24.000 ljudi. I dok se čeka objašnjenje iz Nacionalne službe za zapošljavanje zašto je došlo do smanjenja broja nezaposlenih, ekonomski analitičari iznose svoje viđenje. Tako ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je smanjenje broja nezaposlenih posledica brisanja osoba iz evidencije biroa, a ne pokazatelj privrednog oporavka i otvaranja novih radnih mesta. Cifre koje je obelodanila Nacionalna služba za zapošljavanje su za predsednika Unije poslodavaca Nebojšu Atanackovića u najmanju ruku začuđujuće. "Na neki način me malo čudi da je došlo do smanjenog broja lica koja su prijavljena kao nezaposlena, obzirom na to da Sindikat koji, navodno, ima neke podatke navodi sasvim suprotno. Naime, navodi podatak, doduše, ne koliko ima onih na evidenciji nezaposlenih, nego da je u proteklih godinu dana čak nekih 70 hiljada lica ostalo bez posla“, kaže Atanacković.

Veliki protest u Boru
Izvor: Dans,Autor: Lj. B.
Beograd - Nezadovoljni teškim položajem u kom se radnici, ali i svi ostali građani Srbije, trenutno nalaze članovi nekoliko sindikalnih organizacija u zemlji nastavljaju danas u 14 časova na platou ispred Doma kulture u Boru seriju protesta. Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata i Industrijskog okupiće se na centralnim ulicama jednog od najsiromašnijih gradova u Srbiji ne bi li još jednom vlasti skrenuli pažnju na probleme radnika. Sindikati će danas, kao i nedavno na prvom protestu u Kruševcu, izraziti svoj gnev, kako piše u proglasu ujedinjenih sindikata, zbog „sve nižih plata i penzija“, ali i predloženog Zakona o PIO, kršenja prava radnika, nestašica i poskupljenja.
Na ovaj način biće obeležen i dan Evropske konfederacije sindikata, a u informativnoj službi najveće sindikalne organizacije SSSS kažu da se očekuje da će biti mnogo više ljudi nego što ih je bilo u Kruševcu. „Nakon govora predsednika svih sindikata krenućemo u protestnu šetnju ulicama Bora, a osim radnika pridružiće nam se i taksisti, penzioneri, nezaposleni i đaci“, kažu u SSSS. Među protestantima neće biti jedino članova UGS Nezavisnost.

Španija: Štrajkuje i kralj!
Izvor: Vecernje novosti
Španski kralj Huan Karlos Burbonski i njegov sin pridružiće se generalnom štrajku koju su organizovala dva najveća španska sindikata.
MADRID - Španski kralj Huan Karlos Burbonski i njegov sin princ Filip od Asturije pridružiće se u sredu generalnom štrajku koju su organizovala dva najveća španska sindikata UGT i CCOO, protiv najavljenih mera štednje vlade premijera Hosea Luisa Sapatera.Kralj i prestolonaslednik su otkazali sve svoje javne obaveze za sredu u znak poštovanja prema pravu zaposlenih na obustavu rada, piše list “El Mundo”.Iz kraljevske palate su, međutim, objasnili da nije reč o podršci zahtevima štrajkača, već o zauzimanju “neutralnog stava”.U sredu bi cela zemlja trebalo da bude paralizovana generalnim štrajkom, prvim od dolaska socijaliste Sapatera na vlast 2004. godine.

28. septembar 2010.

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
POVODOM DANA EVROPSKOG PROTESTA 29. SEPTEMBRA
Izvor: SSSG Subotica
Savez samostalnih sindikata Srbije nastavlja organizovanje velikih radničkih protesta u Srbiji i ovoga puta će 29. septembra u Boru reći NE ovakvom odnosu prema radnicima i građanima i tražiti ZAPOŠLJAVANJE i NAPREDAK i time se priključiti Evropskom protestu zbog činjenice da se teret ekonomske krize nepodnošljivo prevalio na leđa radnika.
Tog dana i predstavnici Saveza samostalnih sindikata grada Subotice uputiće se u Bor i na taj način podržati veliki broj nezaposlenih i onih koji se nalaze u nesigurnom položaju zbog čega socijalne tenzije gotovo svakodnevno prerastaju u štrajkove.
Nakon ovog protesta nastaviće se izražavanje radničkog nezadovoljstva u Srbiji masovnim okupljanjem u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu.
TRAŽIMO: potpisivanje granskih kolektivnih ugovora, viši standard, dostojanstven rad i zarade, veću zaposlenost, odgovornu socijalnu državu, odgovorne poslodavce, socijalnu jednakost, perspektivu za mlade, dostojanstvenu starost, donošenje strategije za privatizaciju javnih i komunalnih sistema.
Finansijska i ekonomska kriza koja je uveliko zahvatila i Evropu jedna je od najtežih posle 1930 godine, kada su smanjenja javnih troškova dovela do recesije sa tragičnim posledicama. Jedini odgovor Vlada na ovakvo stanje je preduzimanje mera štednje koje međutim samo dolivaju ulje na vatru jer ovim merama koje podrazumevaju znatno smanjenje prihoda državnih službenika i penzionera, produženje radnog veka i povećanje poreza, radnicima oduzimaju sva dostignuća za koja su se izborili tokom decenija, rasprodaju se javna preduzeća koja su oduvek i svuda bila uporište socijalne jednakosti i pravde, ubrzava se privatizacija sistema zdravstva i školstva koja će dovesti do daljeg raslojavanja društva, pokušavaju se uvesti reforme penzijskog sistema koje će od onih koji prežive stvoriti socijalne slučajeve, stalna radna mesta postaju nesigurna, a otkazi stvar rutine.
Zbog ignorisanja socijalnog dijaloga koji je neophodniji nego ikad štrajkovi već bukte u Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Rumuniji, Bugarskoj, Britaniji, a protesti su planirani i u Češkoj, Italiji, Poljskoj, Portugaliji, Kipru. Očekuje se da se dogovorenog 29. septembra oko sto hiljada demonstranata okupi pred sedištem Evropske unije u Briselu i pod sloganom „Ne merama štednje – prioritet radnim mestima i razvoju“ učestvuje u maršu u organizaciji Evropske konfederacije sindikata.

27. septembar 2010.

Pravo na rad - najugroženije ljudsko pravo u Subotici
Izvor: Yu eco
Pravo na rad je najugroženije ljudsko pravo u Subotici, navode se u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana. Oko polovina predmeta koje se podnose Zaštitniku građana odnosi se na neuplaćeivanje doprinosa, rad na crno, neisplaćivanje zarada. Po istom osnovu, Inspekcija rada ima preko 200 prijava građana.Zaključno sa krajem marta ove godine, u Subotici je bilo zaposleno 41.356 ljudi, što je za 1.573 manje u odnosu na prosek 2009. godine. Nesumnjivo je ovom trendu kumovala svetska ekonomska kriza i posledice koje je ostavila na našu privredu. Osim toga, kriza je ostavila velike posledice i na odnos poslodavaca prema zakonu o radu, čemu svedoči povećan broj prijava Inspekciji rada - preko 100 podnesaka i isti toliki broj telefonskih prijava, uz preko 800 terenskih obilazaka poslodavaca. Najčešće se odnose na neisplaćene višemesečne zarade, a izbegavanje uplate poreza i doprinosa je postala masovna pojava.Kancelarija Zaštitnika građana Subotice zatrpana je raznim prijavama građana. Za 4,5 godina rada imaju preko 6.500 predstavki, a skoro polovina se odnosi na povredu radnog prava. Građani se žale da rade na crno, da im nisu uplaćeni doprinosi, da im poslodavci nisu isplatili zarade. Nekadašnji sindikalni lider Milenko Smiljanić navedene cifre tumači kao posledicu nedostatka odgovarajuće radno-pravne zaštite. Nepostojanje kolektivnih ugovora uz veliku ponudu na tržištu rada uzrokuje da poslodavci zapošljavaju na osnovu ugovora o radu u kojem najčešće stoje samo obaveze radnika, skoro bez ikakvih prava, što omogućava relativno lako otpuštanje i ne nudi skoro nikakav mehanizam zaštite.Ovakva atmosfera u kojoj radi običan svet ostavlja posledice i po poslodavce. Analiza Centra za istraživanje u privredi pokazala je da je produktivnost u Srbiji 42 odsto evropskog proseka. Razlog je nedovoljno dobra organizacija posla, tehnološka zaostalost i nedostatak znanja, a posledice su nekonkurentnost, pad potrošnje i zaposlenosti.

25. septembar 2010.

Bradonjić: Neko ruši Vršačku pivaru
Izvor: Tanjug
Novi Sad -- Neko "namerno" želi da uništi Vršačku pivaru, uprkos tome što u poslednje vreme posluje pozitivno, kaže Miodrag Bradonjić. Bradonjić, predsednik Samostalnog sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Vojvodine, pita „čiji je interes da se Vršačka pivara, trenutno najstarija pivara u Srbiji, sada zatvori, a zaposleni ostanu na ulici? Da li joj preti ista sudbina kao već uništenim pivarama u Zrenjaninu, Bečeju i Pančevu?".On je podsetio da je ta pivara, uključujući i Pivnicu u njoj, posle više neuspelih privatizacija od 2005. godine, najzad stala na noge, redovno isplaćuje plate za 59 radnika i ostvaruje čak i minimalnu dobit.Bradonjić je naveo da je prethodni vlasnik ostavio veliki dug neplaćanjem računa za gas, zbog čega je Društveno preduzeće "2. oktobar" zatvorilo slavine. Fabrika je bila promorana da pređe na drugi energent kako bi obnovila proizvodnju. "Komunalno preduzeće ’2. oktobar’, na žalost, ponovo se pojavljuje s pretnjom da će zatvoriti fabriku, ovoga puta obustavom isporuke vode, navodno zbog toga što nije plaćen račun za iznošenje smeća", naveo je sindikalac. Bradonjiću, kako sam kaže, nije jasno kakve veze imaju voda i smeće, kao ni to zašto je Privredni sud u Pančevu baš sada, prema njegovim saznanjima, naložio da se obustavi proizvodnja u Vršačkoj pivari i rasproda njena imovina. "Samostalni sindikat poljoprivrede na ovaj način ukazuje javnosti da je u ovom trenutku najvažnije sačuvati radna mesta i omogućiti proizvodnju u fabrici", zaključuje se u saopštenju.

Drugi veliki protest sindikata zakazan u Boru
Izvor: Tanjug
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) saopštio je da će, nezadovoljan zbog loše ekonomske i socijalne situacije koja se ogleda u teškom položaju radnika, nastaviti sa radničkim buntom organizovanjem drugog po redu velikog protesta koji će 29. septembra biti održan u Boru.Time će se SSSS pridružiti aktivnostima Evropske konfederacije sindikata, čije će članice širom Evrope tog dana organizovati velike proteste u znak nezadovoljstva zbog mera štednje i ekonomske politike koje vlade evropskih zemalja sprovode. Na protestu u Boru, ali i u drugim gradovima širom Srbije predstavnici sindikata dići će glas protiv najavljenih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji će dodatno umanjiti prava i položaj sadašnjih i budućih penzionera, ali i protiv teškog položaja zaposlenih, velike nezaposlenosti, niskih i neredovnih zarada, poskupljenja, nestašica. Na protestu u Boru, koji će biti održan na plotou Doma kulture, pored predsednika SSSS Ljubisava Orbovića, učestvovaće i predstavnici drugih sindikalnih centrala i sindikata, navodi se u saopštenju.

Novi talas štrajkova preti Evropi
Njakritičnije stanje je u Grčkoj
Izvor: Politika
LONDON,BUKUREŠT, ATINA – U mnogim evropskim zemljama sindikati su podržali inicijativu da se održi panevropski štrajk, kao odgovor na oštre mere štednje koje su vlade prisiljene da preduzimaju da bi ublažile posledice teške ekonomske krize.U znak međusobne solidarnosti za 29. novembar je zakazan sveevropski štrajk, u kome će, kako se najavljuje, učestovati sindikati mnogih zemalja „starog kontinenta”, izveštavaju agencije.To će, zapravo, biti nastavak talasa protesta koji su ovog leta i početkom jeseni potresli Grčku, Francusku, Rumuniju i Britaniju, a nesto ranije Španiju, Portugal, Italiju, Češku, Nemačku.Jesenji talas štrajkova potvrđuje da mnoge zemlje, i pored početnih znakova oporavka, još nisu izašle iz ekonomske krize, pogotovo one koje su se suočile sa recesijom. Mnoge vlade zbog toga uvode rigorozne mere štednje - smanjuju plate, otpuštaju zaposlene u javnom sektoru, pomeraju starosnu granicu za odlazak u penziju, što izaziva veliko nezadovoljstvo.U najtežoj je situaciji i dalje Grčka koju štrajkovi potresaju praktično celog leta. Radnici gotovo svakodnevno izlaze na ulice Atine i Soluna i ozbiljno potkopavaju vladin program oporavka.„Mi ćemo tek lansirati novi početak sindikane borbe”, najavljuju u sindikalnoj konfederaciji ADEDY, koja okuplja radnike i službenike u javnom sektoru.Talas štrajkova potresa i Francusku, gde je pre dva dana na ulice Pariza izašlo milion ljudi koji protestvuju zbog poštravanja uslova za sticanje penzije.Krajem ovog i početkom idućeg meseca protesti se najavljuju u Britaniji, Grčkoj, Francuskoj, Litvaniji, Rumuniji, Sloveniji i drugim zemljama, javljaju agencije.Analitičari upozoravaju da najveća opasnost preti od protesta mladih koje je najteže pogodila sadašnja ekonomska kriza. U Španiji, na primer, 20 odsto nezaposlenih su mladi, a u Grčkoj čak 32 odsto. Oni su na udaru nezaposlenosti i u drugim zemljama i njih je, kada izađu na ulice, teško kontrolisati, upozoravaju sindikalni funkcioneri.

24. septembar 2010.

Sindikalci najavili veliki protest u sredu
U Bor stižu desetine hiljada radnika
Izvor: Danas,Autor: J. B. K.
Bor - U sredu, 29. septembra, u Boru će biti održan veliki protestni miting na kome će biti izražena jednodušna ocena predloženih zakonskih promena u penzionom sistemu i u ovom su jedinstveni svi sindikati, penzioneri i radnici Srbije, čulo se na sednici Opštinskog veća Samostalnog sindikata Bor i konferenciji za medije, na kojoj je borski sindikalni lider Dragiša Trujkić najavio dolazak više desetina hiljada radnika iz svih krajeva, najviše Beograda i Vojvodine, Timočke krajine, Šumadije i Pomoravlja.Oni će izraziti ogorčenje što ovaj, izuzetno važan zakon, nije prošao uobičajenu proceduru i našao se na raspravama u sindikalnim organizacijama.- U prvom redu na prihvatamo da žene odlaze u penziju sa 38, a bilo je 35 godina staža. Radnicima ne odgovaraju ni nove odredbe za beneficirani staž, kao ni nova formula za obračun penzija. Pitanje je i kako ćemo zaštititi tehnološke viškove koji relativno brzo postaju socijalni slučajevi. Ima tu još nekih bitnih nedoumica. Istovremeno, moraćemo da se upitamo gde je kraj lošim privatizacijama i kako će se rešiti nezaposlenost - rekao je Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata Rudarsko- topioničarskog basena Bor.O održavanju skupa policija je blagovremeno obaveštena, jer ne sme doći do jer ne sme doći do bilo kakvih i najmanjih ekscesa, rečeno je novinarima.

PATRIA I PREZIDENT U STEČAJU
Izvor: Radio Subotica
Preduzeće " Palić" , koje u svom sastavu ima restoran i hotele " Patria" u Subotici i " Prezident" na Paliću , od 9. septembra je u stečaju . Oko 80 zaposlenih platu nije primilo od marta. Prema rečima predsednice sindikata u ovoj firmi Melite Sabo, veruje se da će firma ipak izaći iz krize. Kako im je najavio stečajni upravnik Vladimir Žužić, zbog posla koji ugostitelji i dalje redovno imaju , nadaju se da bi dugovi poveriocima mogli da budu vraćeni, a prvu isplatu zarada očekuju u oktobru . Preduzeće " Palić" zapalo je u nevolje kada je republičko tužilaštvo pokrenuleo postupak oduzimanja imovine Darku Šariću , koji je svojevremeno kupio i subotičke hotele.

23. septembar 2010.

"MINUT ĆUTANJA ZA SUBOTIČKU PRIVREDU"
Izvor: Radio Subotica
Subotički komunisti sutra će u 5 do 12 organizovati protestna okupljanja ispred nekoliko subotičkih preduzeća. Svojevrsan performans sa paljenjem sveća biće održan ispred Zorke, 29.tog novembra, Integrala i Agrokombinata na Verušiću. Radnici ovih firmi okupiće se od 13 do 15 časova na gradskom trgu, u protestnoj akciji "minut ćutanja za subotičku privredu".

Tadić:Srbija centar, radnici vredni
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Njujork -- Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u Njujorku američke poslovne ljude da investiraju u Srbiju, jer im to otvara pristup tržištu od milijardu ljudi. "Želim da izađete iz ove sobe sa saznanjem da Srbija iskreno pozdravlja američke investicije. Mi vidimo SAD kao strateško-ekonomskog partnera, a sebe kao geoekonomsku sponu između zapadne i jugoistočne Evrope, Bliskog istoka, severne Afrike i centralne Azije", rekao je Tadić. "Kada razmišljate o Srbiji, o novoj Srbiji, evo o čemu želim da razmišljate. Srbija je politički, ekonomski i intelektualni centar jugoistočne Evrope. Mi smo izlaz na neka od najuzbudljivih rastućih tržišta na planeti", naglasio je Tadić. Mi smo dinamična, politički stabilna i ekonomski ambiciozna zemlja, spremna da učini sve što je potrebno da izaberete Srbiju kao mesto na kojem ćete investirati, rekao je on. "Dozvolite da vam kažem veoma jednostavno: više smo nego spremni za vas i vaš dolazak u Srbiju i učinićemo sve da privučemo vaše investicije", rekao je Tadić.
Srbija put ka tržištu od milijardu ljudi
On je podsetio da je Srbija članica regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, da ima sporazume i sa Rusijom, Turskom i Belorusijom. Stoga je, prema Tadićevim rečima, evidentno da Srbija investitorima pruža pogodnosti koje može da ponudi svega nekoliko zemalja u svetu."I kada to udružite sa činjenicom da proizvodi iz Srbije mogu da se izvezu u svih 27 zemalja EU bez carine, kao i da imamo jedan od najnižih privrednih poreskih režima u Evropi, to vam omogućuje pristup potencijalnom tržištu od blizu milijardu ljudi", dodao je predsednik Srbije.Podsetivši da u Srbiji uspešno posluje već nekoliko američkih kompanija, kao što su Filip Moris, Koka-Kola i „Ju Es stil“, koji je postao najveći pojedinačni srpski izvoznik, Tadić je ocenio da je trgovinska i investiciona razmena sa SAD dobra - milijardu i po dolara do sada, "ali je daleko od dostizanja punih potencijala".
Srbija, prema Tadićevim rečima, pruža komparativne prednosti i kada je reč o kvalitetu radne snage, budući da su srpski radnici vredni, dobro obučeni i relativno jeftini u poređenju sa drugim državama, i da više od 40 odsto populacije govori engleski. Tadić je naveo i da je Srbija integralni deo evropskog vodenog Koridora sedam i drumskog Koridora deset što je "čini ključnom tranzitnom zemljom u najdirektnijoj ruti koja spaja Nemačku i centralnu Evropu sa Turskom, ali i sa grčkom lukom Solun na Egejskom moru". On je u izlaganju na simpozijumu "Putevi prosperiteta" u Harvard klubu dodao da Srbija, takođe, gradi nove autoputeve ka susednim zemljama - BiH i Crnoj Gori, a planira i da modernizuje svoje luke, sistem železničkih pruga i telekomunikacionih mreža. Tadić je istakao i da je Srbija zemlja sa značajnim kapacitetima za proizvodnju struje, da namerava da ulaže u sektor informacionih tehnologija i da raspolaže odličnim ljudskim resursima. "Posvećena brzoj integraciji u EU, Srbija je zemlja orijentisana na rast, koja želi da postane regionalni garant integracije, bezbednosti i prosperiteta", rekao je Tadić.
Deset godina od „mirne revolucije“ i 5. oktobra
Srpski predsednik je podsetio da se 5. oktobra navršava 10 godina od srpske "mirne demokratske revolucije", tokom kojih su, kako je naveo, ponovo uvedene demokratske institucije, obnovljena vladavina prava, uspostavljena tržišna ekonomija i stalni iznadprosečni ekonomski rast.Tadić je dodao da su tokom poslednje decenije, takođe, poboljšana ljudska prava i prava manjina, ojačana borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, a Srbija je postala i aktivni član Partnerstva za mir NATO-a.Na simpozijumu "Putevi prosperiteta", gde srpski predsednik Boris Tadić govori o mogućnostima investiranja u Srbiju, prisutni su predstavnici brojnih američkih kompanija. Tu su predstavnici AT&T, Boinga, Katerpilara, Ševrona, Koka-Kole, "Dženeral elektrika", "Hjulit pakarda", Intela, kompanije "Džonson i Džonson", Majkrosoft, Hajat, Hilton i Meriot.
"Kao vrhunac, za deset godina od demokratskih promena, Srbija je privukla oko 15 milijardi evra stranih investicija, od čega je 10 odsto stiglo iz SAD", rekao je Tadić i dodao da je američka vlada u poslednjih deset godina uložila oko milijardu dolara kao pomoć srpskoj ekonomiji da postane kompetitivnija i privlačnija američkim kompanijama. Prema rečima predsednika Srbije, sve to je utrlo put za ostvarenje srpske vizije u buducnosti - puno članstvo u EU. "Brz pristup EU je više nego cilj, to je naš strateški prioritet. To je najsigurniji način da stvarno učvrstimo reforme o kojima sam govorio", navodi se u Tadićevom govoru. Tadić je ukazao da su ekonomske ekspertske organizacije, poput „PrajsvoterhausKupers“, „Ekonomist intelidžens junit“, „Ernst and Jang“ pohvalili Srbiju kao odlično mesto za sigurne i unosne investicije. Prema njegovim rečima, pre samo nekoliko nedelja Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) ocenila je srpsku "investicionu klimu kao jednu od najatraktivnijih u jugoistočnoj Evropi, naglasivši brz napredak Srbije". Tadić je dodao da je „Fajnenšel tajms“ "čak Beograd proglasio gradom budućnosti", dok je „Njujork tajms“ noćni život u prestonici Srbije opisao kao "najbolji u Evropi".

Novi rok za preduzeća iz bivše SFRJ
Izvor: Tanjug
Beograd -- Rok za dostavljanje zahteva za utvrđivanje vlasničkih udela u društvenim preduzećima, čiji su osnivači firme iz bivše Jugoslavije, produžen je do 30. juna 2011.U Ministarstvu ekonomije Srbije kažu da se produženje roka odnosi na firme koje do sada nisu podnosile zahteve za utvrdjivanje vlasničkih udela.Ta preduzeća imaće rok do 30. septembra 2011. da Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju dostave nacrt sporazuma o uređenju imovinsko-pravnih odnosa sa firmama osnivačima iz bivše Jugoslavije. Ministarstvo ekonomije navelo je da u Srbiji trenutno posluje oko 150 društvenih preduzeća sa imovinom firmi iz bivsih republika SFRJ.

Esploatacija radnika obezbeđuje profit
Otkazima ucenjuju zaposlene
Izvor: Blic Online
Banjaluka - Vanredne inspekcijske kontrole radničkih prava pokazuju da svaki treći poslodavac u RS krši Zakon o radu. Za šest meseci ove godine inspektori su prekontrolisali i isplate plata u 263 firme i utvrdili da je u 137 slučajeva zakon prekršen. U Inspektoratu RS navode da radnicima nije isplaćivana plata, poslodavci im nisu uručili pismeni obračun plate ili ih nisu dobili za vreme bolovanja, godišnjeg ili porodiljskog odsustva. Sindikalci upozoravaju da radnička prava masovno krše, naročito u privredi, ali da su mnogo opasnija „prikrivena“ maltretiranja. Video kontrola nervira radnikeŠefovi u fabrikama, pod izgovorom obezbeđenja objekata, postavljaju video nadzor, zaposlene drže pod prismotrom. Odlasci do toaleta smatraju se zabušavanjem, a loše se piše i onima koji pokušaju da osnuju sindikat. Takvi pritisci, upozoravaju sindikati, teško su dokazivi i inspekcija na njih ne može da reaguje. Predsednica sindikata u derventskoj fabrici „Baja kompani“ Slavica Bilić kaže da joj zabranjen i ulaz u fabriku, doprinosi joj nisu uplaćivani šest godina, a poslodavac joj duguje osam zarada. „Stvarana je atmosfera straha, a zbog neisplaćivanja plata organizovan je štrajk. U januaru smo imali slobodne dane od prethodne godine, a ove godine radnici nisu dobili godišnje odmore. Regres je misaona imenica“, kaže Bilićeva. Ona tvrdi kako je poslodavac poslušnost radnika kupovao isplatom plata „na ruke“, a svakome ko traži svoja prava preti se otkazom. Direktor ovog preduzeća Mile Tadić odbacuje optužbe i tvrdi da se bori da fabrika opstane i radnici dobijaju plate. On navodi da su isplate zarada redovne u poslednjih šest meseci „To je sve manipulacija, jer predsednica sindikata šest meseci ne dolazi na posao. Ona ima nalaze da je bolesna na nervnoj bazi i stalno produžuje bolovanje. Borim se da ispoštujem radnike koliko mogu“, kaže Tadić. Priznaje da su plate kasnile, ali je razlog bio otkazivanje narudžbina i radnici su to prihvatili. Radnik u jednoj fabrici obuće u RS kaže da je zabrinjavajuće što niko ne reaguje na kršenje odluke o povećanju minimalca. “Umesto 370 KM pojedinim radnicima se isplaćuje po 320 KM. Smanjen nam je i topli obrok, ali radnici ne smeju da se bune, jer se boje da ne ostanu bez posla“, navodi on. Predsednik granskog sindikata tekstila, kože i obuće RS Danko Ružičić kaže da je svako preduzeće priča za sebe, ali da su gaženja radničkih prava postala model za dolazak do profita. Pritisci na radnike su toliko uobičajeni da su retki oni koji se uopšte usude da progovore o stanju u kojem rade. Najbolji primer je zlupotreba prekovremenog rada, o kojoj radnici ćute, a šefovima sleduje dobit. „Najčešće se radnicima 15 minuta pre završetka radnog vremena kaže da taj dan ostaju duže na poslu Naravno da im se to ne plaća“, tvrdi Ružičić. On objašnjava da ostajanje na poslu posle radnog vremena može da bude samo u izuzetnim okolnostima, a ne kad to šefovima padne na pamet. „To ne može da bude duže od 150 časova godišnje i više od 10 časova sedmično. Međutim, radnici rade i 300 do 400 časova godišnje mimo radnog vremena. Inspektori to beleže, ali ne kažnjavaju“, upozorava Ružičić. Posebna su priča, kaže, one firme u kojima nema nikakavog sindikata, pa poslodavci rade šta hoće. „Ne daju radnicima godišnji odmori, slobodne dane, a ne isplaćuju im ni regres za godišnji odmor. Sve je to novac, odnosno povećanje profita vlasnika“, poručuje Ružičić.
Video nadzor radnika je skandalozan
Pravnik u Savezu sindikata RS Goran Stanković, navodi da je lepeza kršenja radničkih prava ogromna, naročito indirektni pritisci na radnike. „U tekstilnoj industriji smo imali slučajeve postavljana kamera u svlačionice, što je skandalozno. Inspekcija treba na to da reaguje, zna se kako se i gde postavljaju kamere zbog bezbednosti, a kako da bi se radnici kontrolisali“, kaže Stanković.
Prosečne zarade u RS
Godina Plata u privredi Prosečna plata u RS
2007. 434 KM 585 KM
2008. 490 KM 755 KM
2009. 524 KM 788 KM
*Podaci Centra za istraživanja i studije GEA

22. septembar 2010.

SINDIKALCI U PARAĆINU VRAĆENI NA POSAO
Izvor: Kurir
Mikica Simić i Goran Stamenković, koji su zbog javnog kritikovanja rukovodstva Srpske fabrike stakla dobili otkaz, ponovo rade
PARAĆIN - Mikica Simić, otpušteni sindikalac Srpske fabrike stakla u Paraćinu i v.d. predsednika Veća Samostalnog sindikata u ovom gradu, vraćen je na posao, kao i Goran Stamenković, koji je takođe dobio otkaz ugovora o radu zbog sindikalnih aktivnosti u Staklari.Ovu vest nedavno je saopštio Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“. - Izvinio sam se sindikatima u svoje i u ime „Srbijagasa“. Dogodilo se da neki ljudi koje je „Srbijagas“ postavio na određene funkcije u ovoj fabrici kako bi ona što bolje poslovala nisu radili posao kako valja - rekao je Dušan Bajatović.Podsetimo, Mikica Simić dobio je otkaz zbog svoje izjave date lokalnoj televiziji da paraćinski staklari već sedam godina nemaju povezan radni staž, a da im zdravstvene knjižice nisu overene više od godinu dana, te da zaposleni u Srpskoj fabrici stakla i njihove porodice ne mogu da se leče s obzirom na cenu pregleda i lekova.Za svoj otkaz i nerešena pitanja vezana za uplaćivanja obaveznih socijalnih davanja Simić je tada optužio Milutina Levića, nekadašnjeg direktora kruševačkog „Trajala“, koji je u Staklaru došao pošto je „Srbijagas“ preuzeo većinski paket akcija.

Ministar i sindikati različito o višku zaposlenih u prosveti
Izvor: Press
Od 108.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, 103 nastavnika proglašena su za tehnološki višak, dok 4.268 prosvetnih radnika nema pun fond časova, izjavio je juče ministar prosvete Žarko Obradović. Međutim, on tvrdi da bez obzira na ovaj višak u prosveti neće biti otkaza!- Nastavnici koji su tehnološki višak doći će na mesta kolega koji odlaze u penziju ili ćemo im, u suprotnom, obezbediti pomoć - istakao je Obradović. Međutim, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobonja ima drugačiju računicu, prema kojoj je tehnološki višak u prosveti 100 puta veći od broja koji pominje ministar prosvete!- U ekspozeu Vlade, koji je korišćen u pregovorima s MMF-om, stoji da u srpskoj prosveti postoji višak od 10.000 zaposlenih i 11.000 odeljenja. U školskoj 1995/96. godini u našem školskom sistemu bilo je milion i sto pedeset hiljada učenika, a sada ih ima 200.000 manje. Istovremeno, broj zaposlenih povećao se za 14.000. Zbog toga strahujem da je broj prekobrojnih veći od 10.000 - upozorava Skrobonja.Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Leonardo Erdelji kaže za Press da će sindikati zajedno sa predstavnicima Ministarstva prosvete uraditi kontrolu po školama da bi se utvrdilo da li je bilo nezakonitog zapošljavanja i koliko ima tehnološkog viška u prosveti.- Ići ćemo od škole do škole, pregledaćemo sve dosijee da bismo utvrdili kako je ko od zaposlenih zasnovao radni odnos i koliki mu je fond časova. Onda ćemo da sednemo i vidimo koliki je zaista višak zaposlenih u prosveti i šta nam je činiti - ističe Erdelji.

21. septembar 2010.

ODBAČEN ZAHTEV ZA POKRETANJE STEČAJA U FIDELINKA-PEKARI
Izvor: Radio Subotica
Na današnjem ročištu u Privrednom sudu odbačen je zahtev za pokretanje stečajnog postupka u Fidelinka-pekari. Istovremeno, po zahtevu stečajnog upravnika Kompanije Fidelinka pokrenut je stečaj u još dve ćerke firme: u Fidelinka-kopu i Fidelinka-skrobari. Donošenje odluke o pokretanju stečaja u Fidelinka-distribuciji je odloženo.

"Fidelinka - Pekara" ipak ne ide u stečaj
Izvor: Radio Subotica
Privredni sud u Subotici odbacio je zahtev za pokretanje stečajnog postupka u “Fidelinka – Pekari”. Preduzeće je u višemilionskoj blokadi, zapošljava 265 radnika u Subotici, Novom Sadu I Beogradu, a zahtev za pokretanje stečajnog postupka podneo je stečajni upravnik AD Kompanija Fidelinka u stečaju pre oko mesec dana. Na današnjem ročištu u Privrednom sudu, takođe po zahtevu stečajnog upravnika AD Kompanija Fidelinka u stečaju, pokrenut je stečaj u “Fidelinka – Kop”, koja zapošljava jednog radnika i “Fidelinka – Skrobara”, takođe sa jednim zaposlenim. Odluka o pokretanju stečaja u preduzeću “Fidelinka – Distribucija”, koje zapošljava 15 ljudi, po istom zahtevu odložena je za sutra.

SSSS: Zakon o PIO protiv novih penzionera, Krkobabić manipulator
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
JAGODINA - Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milorad Mijatović kaže da će, ako ostane kako je predložen, zakon sadašnju populaciju penzionera dovesti u mnogo težu sitauaciju, "a i ovako mnogo teško žive". Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju mora da bude povučen "radi sadašnjih i budućih penzionera", kažu u sindikatu.„Mnogo teže će proći i oni koji će sutra ići u penziju“, smatra Mijatović i dodao da se smanjuje opšti bod i taj opšti bod će se usklađivati tako da će budući penzioneri biti u mnogo težem položaju, nego sadašnji.On je optužio predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Jovana Krkobabića za "političku manipulaciju". Mijatović, koji je i predsednik Veća samostalng sindikata Vojvodine, je podvukao da "PUPS govori da će penzionerima biti bolje, a njima je sve teže i teže"."Sindikat nema potrebe za jeftinim političkim poenima i političkim populizmom i ne ide na zavaravanja tako velike armije penzionera da će im biti bolje", kaže on.“Treba jasno i glasno reći da će im biti gore, jer se smanjuje udeo penzija u bruto društvenom proizvodu (BDP) sa 13,6 na 10 procenata. Sama ta činjenica da BDP neće rasti, ni kartkoročno ni dugoročno u mnogo većem obimu, znači da će penzioneri i penzije biti jedna vrsta socijalne kategorije“, istakao je Mijatović."Prema tome, penzioneri ako žele da promene ovaj zakon moraju izaći na ulice, zajedno sa sindikatima, da se zakon povuče i da se doradi i da penzioneri primaju one penzije u koje su ulagali i koje su zaslužili", dodaje on.

20. septembar 2010.

Slab odziv zaposlenih na sindikalnim protestima
Izvor:Beta
Odziv zaposlenih na današnjim sindikalnim protestima u Rumuniji bio je slabiji od očekivanja zbog nesloge među sindikalnim vođama i pritisaka na zaposlene.Sindikati protestuju zbog smanjenja plata za 25 odsto u javnom sektoru, otpuštanja radnika i porasta siromaštva zbog skoka inflacije na koju je dodatno uticalo povećanje PDV-a sa 19 na 24 odsto.Protesti su bili planirani za danas u glavnim gradovima svih županija, ali od 42 županije protesti su održani samo u devet, dok je jedno od sindikalnih udruženja odustalo od protesta.Sindikalni lideri priznali su danas da nema sloge među sindikalnim organizacijama, a pojavile su se i informacije da se na zaposlene vrši pritisak da ne izađu na proteste.Sindikati policajaca takođe su se žalili da je bilo pritisaka i pretnji upućenih njihovim članovima, tako da nije uspela ni akcija policajaca da od danas ispunjavaju samo 75 odsto svojih obaveza i rade samo onoliko koliko su plaćeni.Ministar unutrašnjih poslova Vasile Blaga u petak je upozorio policajce da treba da obavljaju svoju dužnost, jer će inače odgovarati pred zakonom.Vlada je odlučila da se od 1. jula smanje za 25 odsto sve plate u javnom sektoru, što je duboko pogodilo sve zaposlene u tom sektoru, tim pre što će se to smanjenje produžiti i naredne godine, iako je bilo obećano da će biti ukinuto na kraju 2010. godine.Sindikalni lideri izjavili su danas da će od srede početi veliki protesti u Bukureštu koji će trajati do 27. septembra, a 5. oktobra planiran je i protest ispred Palate Kontročeni, sedišta rumunskog predsednika.

Sindikati prikupljaju potpise
Izvor: B92
Beograd -- Sindikati počinju prikupljanje potpisa da bi od republičkog parlamenta zatražili povlačenje iz procedure izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić izjavila je za B92 da sindikati planiraju prikupljanje 100.000 potpisa.Sindikalci smatraju da tekuće penzije treba usklađivati s kretanjem zarada, tako da prosečna penzija ne može da bude niža od 60 odsto zarade u Srbiji. Minimalna penzija, u tom slučaju, ne bi mogla da bude niža od 25 odsto prosečne zarade u republici. Takođe, za radnike je neprihvatljivo i podizanje zahtevanog staža za žene sa 35 na 38 godina i starosne granice sa 53 na 58 godina. Uprkos činjenici da je Zakon o penzijsko invalidskom osiguranju već usaglašen sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, čiji bord za nedelju dana treba da potvrdi dogovor o petoj reviziji aranžmana sa Srbijom, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata, insisitiraju da prostora za pregovore još ima, i da zakon treba da se povuče. "Sigurno da ima prostora da se ponovo sedne sa MMF-om i nađe rešenje. Uostalom, i mi smo razgovarali sa predstavnicima MMF-a. Jednostavno na sva naša pitanja oni su nam rekli - ali to je vaša Vlada, ona je donela taj zakon, a u krajnjoj liniji vi ste je birali. Dakle, ako smo dobili takav odgovor, onda mislimo da ima prostora da se još razgovara i da se u krajnjoj liniji izvrši pritisak da se ovaj zakon povuče", rekla je Savićeva. Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da ne razume zbog čega sindikati traže da se ispuni uslov koji već postoji u predlogu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i koji garantuje da penzije neće padati ispod 60 odsto prosečne zarade u Srbiji. "Ja sam mogao da pokrenem pitanje i povećanja stope doprinosa za PIO, koja je najmanja u Evropi i sigurno bi MMF i Svetska banka prihvatili takvo rešenje, jer smo tu najpozitivniji u Evropi, sa najmanjom stopom, a najnegativniji odnos zaposlenih i penzionera, što nam je dalo pravo apsolutno da tražimo povećanje stope", rekao je on. Inače, u sklopu kampanje protiv izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nedavno je održan sindikalni protest u Kruševcu. Istim povodom sindikalci će se 29. septembra okupiti u Boru. Najavljeno je i da će zvižducima ispred Skupštine Srbije, propratiti poslaničku raspravu o tom dokumentu u Beogradu.

Neću da garantujem za manje nego što se već daje
Izvor: Glas javnosti
BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je danas da ne razume zbog čega sindikati traže da se ispuni uslov koji je već postoji u predlogu Zakona o PIO a to je da se garantuje da penzije neće padati ispod 60 odsto prosečne zarade u Srbiji. "Sada penzije učestvuju sa 63,5 odsto u prosečnoj zaradi i nemojte me terati da garantujem manje od onoga što se već daje", naglasio je Krkobabić."Nema bojazni za tako nešto, niti ima logike da se takva odredba u zakonu ugradjuje u uslovima kada je dogovoreno da se plate i penzije uskladjuju u istom procentu. Odnos izmedju ta dva primanja ostaće godinama isti dok se primenjuje isti pricip", istakao je Krkobabić.On je podsetio da treba imati u vidu, da će se sledeće godine izvršiti tri uskladjivanja plata i penzija "što znači da će još više rasti penzija u odnosu na postojeću".Sindikati traže i da najniža penzija iznosi 25 odsto od prosečne zarade iz prethodne godine, što je, smatra Krkobabić, takodje suvišan zahtev jer "predloženi projekat nudi bolje rešenje, a to je da garantuje 33,5 odsto od prosečne plate iz prethodne godine"."To znači gotovo 50 odsto više od onoga što oni traže", rekao je Krkobabić i ocenio da sindikati ili "nisu razumeli podatak ili nisu pročitali predlog zakona o PIO".On je naveo da ceni napore sindikata da obezbedi ravnopravan položaj radničkoj klasi i da ljudi bolje žive ali ga zbunjuje "da naši sindikati ili ovo ne razumeju, ili na drugi način razmišljaju o celoj situaciji". Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je danas da ne razume zbog čega sindikati traže da se ispuni uslov koji je već postoji u predlogu Zakona o PIO a to je da se garantuje da penzije neće padati ispod 60 odsto prosečne zarade u Srbiji. "Sada penzije učestvuju sa 63,5 odsto u prosečnoj zaradi i nemojte me terati da garantujem manje od onoga što se već daje", naglasio je Krkobabić."Nema bojazni za tako nešto, niti ima logike da se takva odredba u zakonu ugradjuje u uslovima kada je dogovoreno da se plate i penzije uskladjuju u istom procentu. Odnos izmedju ta dva primanja ostaće godinama isti dok se primenjuje isti pricip", istakao je Krkobabić.On je podsetio da treba imati u vidu, da će se sledeće godine izvršiti tri uskladjivanja plata i penzija "što znači da će još više rasti penzija u odnosu na postojeću".Sindikati traže i da najniža penzija iznosi 25 odsto od prosečne zarade iz prethodne godine, što je, smatra Krkobabić, takodje suvišan zahtev jer "predloženi projekat nudi bolje rešenje, a to je da garantuje 33,5 odsto od prosečne plate iz prethodne godine"."To znači gotovo 50 odsto više od onoga što oni traže", rekao je Krkobabić i ocenio da sindikati ili "nisu razumeli podatak ili nisu pročitali predlog zakona o PIO".On je naveo da ceni napore sindikata da obezbedi ravnopravan položaj radničkoj klasi i da ljudi bolje žive ali ga zbunjuje "da naši sindikati ili ovo ne razumeju, ili na drugi način razmišljaju o celoj situaciji".

19. septembar 2010.

Prosvetarima odgovoreno na svih osam pitanja
Izvor: Glas javnosti
NOVI SAD - Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je u Novom Sadu da je resor na čijem je čelu dao precizne odgovore na sva pitanja koja je postavila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), ali da u procesu odlučivanja učestvuju i druge institucije.
"Unija je postavila osam pitanja i mi smo poslali vrlo konkretne odgovore, s kojima ona, naravno, ne mora da bude zadovoljna. Naši odgovori i ne mogu da budu precizniji, jer postoje i teme koje su u nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za visoko obrazovanje i drugih tela", kazao je on uoči sednice Glavnog odbora USPRS, čiji je domaćin bila Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Prema njegovim rečima, Ministarstvo prosvete nije jedino koje donosi odluke vezano za sistem obrazovanja, ali da ima najveći deo odgovornosti i ceo problem mora da sagledava sa širokog aspekta. "Nastojimo da uvedemo red u obrazovni sistem Srbije, ali se te stvari ne mogu uraditi preko noći, pošto preko noći nisu ni nastale. U pitanju je veliki sistem s više od 920.000 učenika, s velikim brojem škola. Imamo različite vrste problema, od kvaliteta nastave do broja đaka po odeljenjima", ukazao je Obradović.
Ministar je skrenuo pažnju da je s MMF postignut dogovor jedino o troškovima u javnom sektoru, uključujući i obrazovne ustanove i plate zaposlenih u njima. "Ono što je najvažnije jeste da će od iduće godine plate zaposlenih u prosveti postepeno rasti, s tim da će korekcije u 2011. biti obavljene tri puta - u januaru, aprilu i maju, a 2012. u dva navrata. Lični dohoci će rasti u skladu s realnom stopom inflacije, plus polovina procenta rasta bruto-društvenog proizvoda", istakao je Obradović.
Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Miodrag Protić je, pre toga, novinarima izjavio da je odgovor Ministarstva prosvete stigao u predviđenom roku, ali da u njemu nema ništa konkretno. "Unija sindikata je održala protestni miting u Beogradu i tom prilikom smo predali ministru prosvete pitanja, a on je obećao da će na njih odgovoriti do 15. septembra. Po nama odgovori su bili prazni, pa smo pozvali ministra na sednicu Glavnog odbora Unije da nam ih pojasni", dodao je Protić.
USPRS je, pre svega, tražila izmene i dopuna Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, izmene Posebnog kolektivnog ugovora, racionalizaciju mreže škola i racionalizaciju broja zaposlenih uz socijalno-ekonomski program.
Unija se, sem toga, zalaže za što bržu izradu strategije obrazovanja, povećanje stope izdvajanja iz brutonacionalnog dohotka, reformu gimnazija i drugo.
"Nakon usmenog obrazloženja ministra Obradovića donećemo odluku o svojim daljim aktivnostima. Verovatno ćemo 4. i 5. oktobra, kada je i Svetski dan prosvetnih radnika, zatvoriti naše škole i priključiti se akcijama koje će biti organizovane širom Evrope, jer i mi hoćemo u Evropu", zaključio je Protić.

18. septembar 2010.

Najava štrajka škola u Vojvodini
Izvor: B92
Beograd -- Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine planira da 4. i 5. oktobra zatvori škole u pokrajini, jer nije zadovoljan odgovorima Ministarstva prosvete na zahteve."Zahteve smo Ministarstvu uputili prvog dana nove školske godine", rekao je predsednik tog sindikata Miodrag Protić.Ministar prosvete Žarko Obradović je na sastanku Glavnog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika rekao da se u odgovorima jasno navodi šta to Ministarstvo trenutno radi i koji su dalji planovi.On je rekao da je obrazovni sistem ogroman i tiče se velikog broja ljudi, te da se odluke ne mogu donositi brzo i nesmotreno. Protić je kazao da sindikat nije zadovoljan odgovorom ministra, jer se ti zahtevi moraju rešavati odmah, a ostali u dogledno vreme. "Mi smo odgovore dostavili, oni mogu reći da nisu zadovoljni - to je druga dimenzija. Bilo je tu i pitanja koja nisu u nadležnosti nas, već Nacionalnog prosvetnog saveta", kaže Žarko Obradović.

17. septembar 2010.

U Kruševcu pred 1.500 ljudi održan miting ujedinjenih sindikata
Radnicima treba plata, a ne milostinja
Izvor: Blic Online
Kruševac - Predstavnici nekoliko reprezentativnih sindikata Srbije zatražili su na protestnom mitingu u centru Kruševca pred oko 1.500 ljudi da Vlada Srbije povuče iz procedure predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, da se započnu pregovori oko potpisivanja kolektivnih ugovora, ali i da se poveća minimalna cena rada.Za 29. septembar zakazan je miting u Boru dok bi u oktobru trebalo da budu organizovani skupovi u Nišu, Kragujevcu i Novom SaduSindikalci najavljuju da će organizovati mitinge širom Srbije ukoliko Vlada ne usliši njihove zahteve. Ujedinjeni sindikati Srbije pobunili su se zbog predloga Vlade Srbije koji podrazumeva podizanje starosne granice za odlazak u penziju za oba pola sa 53 na 58 godina, podizanje staža osiguranja za žene sa 35 na 38 godina, povećanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju, povećanje broja potrebnih godina rada na poslovima sa beneficiranim stažom, kao i smanjivanje procenta dodatnog staža za žene sa 15 na šest odsto. Po prvi put jedan radnički skup okupio je predstavnike većine reprezentativnih sindikata u Srbiji pošto su mitingu u Kruševcu prisustvovali članovi Saveza samostalnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Sindikata "Sloga", Konfederacija slobodnih i nezavisnih sindikata. - Radnici u Srbiji imaju najniže plate u okruženju. Lošije smo plaćeni nego radnici u Makedoniji i Bosni, imamo 30 odsto niža primanja nego u Crnoj Gori, dok u Sloveniji i Hrvatskoj imaju dva do tri puta veće plate. Nas još uvek prati tragedija koja nam se dogodila pre devet godina, a to je loša privatizacija u kojoj smo izgubili 500.000 radnih mesta. Država neće da podigne minimalne zarade, a od njih ne može da se preživi ni pet dana. Kroz kursne razlike smanjili su nam plate za 30 odsto, a sada hoće još za trećinu kroz izmene i dopune zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zato ćemo krenuti sa potpisivanjem peticije za održavanje referenduma. Neka se narod izjasni da li želi da prihvati zakon koji je pripremila dinastija Krkobabić - rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Po rečima Zorana Vujovića, predsednika Samostalnog sindikata metalaca, "radnici u Srbiji se bore sa troglavom aždajom". - Poručujemo Međunarodnom monetarnom fondu da ide iz Srbije i u nekoj drugoj zemlji usrećuje radnike. Vladu pozivamo da se okrene svom narodu i sa njim rešava probleme. Poslodavcima da se okanu svojih "mercedesa" i jahti i deo profita daju i radnicima, a ne da ih potcenjuju milostinjom od 20.000 dinara. Predlog novog zakona pogađa sve, a pogotovo mlade jer se podiže starosna granica za odlazak u penziju, tako da će duže morati da čekaju na posao - kazao je Vujović. Radničkom skupu na Trgu kosovskih junaka prisustvovalo je oko 1.500 ljudi, od čega je više od polovine bilo iz raznih gradova Srbije. Primećeni su sindikalci pirotskog "Tigra", niških fabrika MIN i "Niteksa", Fabrike oružja i "Zastava automobila" iz Kragujevca, "Galenike", "Zdravlja" i "Nevene" iz Leskovca, Srpske fabrike stakla iz Paraćina, aranđelovačkog "Šamota", predstavnici Samostalnog sindikata Novog Sada, Sindikata železničara i drugih organizacija. Protestni skup sindikalaca u Kruševcu završen je šetnjom do zgrade lokalne samouprave, gde su predstavnicima vlasti predati zahtevi radnika. Za 29. septembar zakazan je miting radničkog nezadovoljstva u Boru dok bi u oktobru trebalo da budu organizovani skupovi u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Najniža zarada
Kruševac nije slučajno izabran kao mesto održavanja prvog u seriji protestnih mitinga nezadovoljnih radnika jer je ekonomsko i socijalno stanje u Rasinskom okrugu veoma teško. Sa prosečnom zaradom od 27.411 dinara Rasinski okrug je na 22. mestu od 25 okruga u Srbiji. Prosečna plata zaposlenih u privredi u Kruševcu je 27.471 dinar, u Brusu 19.490 a u Varvarinu 17.912 dinara. U Kruševcu ima oko 15.800 nezaposlenih, a u procesu privatizacije bez posla je ostalo oko 10.000 ljudi. U Centru za socijalni rad evidentirano je 4.325 korisnika materijalne pomoći, a svake godine broj korisnika se poveća za oko 350 do 400.
Istorija se ponavlja
Na centralnom trgu u Kruševcu dominirali su transparenti koji su upućivali na teško stanje u kojem se nalaze radnici. „Koliko naših prstiju da pojedemo da biste vi bili zadovoljni?“, zapitali su se radnici IMK „14. oktobar“ koji su istakli i natpis „Zaustavite otpuštanje radnika, dosta je državi jadnika!“. Videle su se i parole „Demokratija je kad govoriš šta hoćeš a jedeš šta imaš!“, „Istorija se ponavlja ali svaki put sve više košta!“, „Vi niste gladni - mi jesmo!“...

Orbović: Najlošiji smo u regionu
Izvor: Beta
Kruševac -- Nekoliko hiljada radnika je na sindikalnom skupu u Kruševcu zatražilo od Vlade Srbije da povuče predložene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Učesnici protesta u organizaciji Samostalnog sindikata zatražili su i da ubuduće svi predlozi zakona u skupštinsku proceduru uđu tek nakon usaglašavanja u Socijalno-ekonomskom savetu, kao i da odmah počne procedura pregovaranja i potpisivanja posebnih kolektivnih ugovora za sve delatnosti.Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović rekao je okupljenim radnicima da je skup u Kruševcu prvi u seriji velikih radničkih protesta koji će se nastaviti u drugim gradovima Srbije i završiti u Beogradu. "Počinjemo danas i nastavljamo u svim gradovima Srbije i svaki put će nas biti više. Dan za danom ići ćemo od grada do grada sve dok ne dođemo u Beograd, ali ne da tamo prošetamo tri sata, već da budemo sve dok ne rešimo sva pitanja", kazao je Orbović. On je naglasio da su građani Srbije u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji, da su plate zaposlenih u Srbiji najniže u okruženju, a da je "Srbija zemlja koja može da hrani celo okruženje". "Imamo niže plate nego što imaju kolege u Makedoniji, 30 odsto niže nego u Crnoj Gori i Bosni, a u Hrvatskoj i Sloveniji plate su duplo i trostruko veće od naših. Zar kod njih nije svetska ekonomska kriza, zar ih ne pogađa isto što i nas", upitao je Orbović.On je dodao da je "tragedija Srbije privatizacija koja je uništila kompletnu srpsku privredu, oterala radnike sa posla i izgubila 500.000 radnih mesta". Orbović je kazao da već godinu dana poskupljuju proizvodi koje kontroliše država, da plate ni za dinar nisu povećane već dve godine, a da se "ne dozvoljava povećanje ni minimalne zarade od koje ne može da se preživi ni pet dana u mesecu". "Tražimo da se minimalna zarada podigne na nivo od koga može da se živi. Ako smo govorili o socijalno odgovornoj vladi, gde joj je odgovornost, zar ne može bar za najmanje plate da obezbedi veća sredstva", naveo je Orbović.

Na skupu u Kruševcu najavljeni novi radnički protesti
Referendumom protiv Vladinog predloga
Autor: Beta
Kruševac - Nekoliko hiljada radnika iz desetak gradova Srbije juče je na sindikalnom skupu u Kruševcu zatražilo od Vlade Srbije da iz skupštinske procedure povuče predložene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Učesnici protesta u organizaciji Samostalnog sindikata zatražili su i da ubuduće svi predlozi zakona u skupštinsku proceduru uđu tek nakon usaglašavanja u Socijalno-ekonomskom savetu, kao i da odmah počne procedura pregovaranja i potpisivanja posebnih kolektivnih ugovora za sve delatnosti.Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović rekao da je skup u Kruševcu prvi u seriji velikih radničkih protesta koji će se nastaviti u drugim gradovima Srbije i završiti u Beogradu. „Tražimo da se minimalna zarada podigne na nivo od koga može da se živi. Ako smo govorili o socijalno odgovornoj vladi, gde joj je odgovornost, zar ne može bar za najmanje plate da obezbedi veća sredstva“, naveo je Orbović. On je najavio da će Sindikat pokrenuti inicijativu o referendumu na kome će se narod izjasniti o predloženim izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Osim Kruševljana, na protestnom skupu učestvovali su i sindikalci iz Niša, Novog Sada, Pirota, Pančeva, Leskovca, Sombora, Brusa, Trstenika, Jagodine i Paraćina. Protestu su se pridružili i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Udruženi radnički sindikati Srbije, Konfederacija slobodnih i nezavisnih sindikata Sloga i Industrijski sindikat. Naredni protest održaće se u Boru 29. septembra, na Dan borbe protiv svetske ekonomske krize.

Orbović: Počinjemo proteste
Izvor: Press Online
Nekoliko hiljada radnika iz desetak gradova Srbije juče je na sindikalnom skupu u Kruševcu zatražilo od Vlade Srbije da iz skupštinske procedure povuče predložene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ucesnici protesta u organizaciji Samostalnog sindikata zatražili su i da ubuduće svi predlozi zakona u skupštinsku proceduru uđu tek nakon usaglašavanja u Socijalno-ekonomskom savetu, kao i da odmah počne procedura pregovaranja i potpisivanja posebnih kolektivnih ugovora za sve delatnosti. Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović rekao je okupljenim radnicima da je skup u Kruševcu prvi u seriji velikih radničkih protesta koji će se nastaviti u drugim gradovima Srbije i završiti u Beogradu.- Počinjemo danas i nastavljamo u svim gradovima Srbije i svaki put će nas biti više. Dan za danom ići ćemo od grada do grada sve dok ne dođemo u Beograd, ali ne da tamo prošetamo tri sata, već da budemo sve dok ne rešimo sva pitanja - kazao je Orbović.

16. septembar 2010.

Prvi u seriji sindikalnih protesta
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Savez samostalnih sindikata u Kruševcu organizuje prvi od više najavljenih protesta, zbog loše ekonomske situacije i izmena zakona o penzijskom osiguranju.Predsednik sindikata Ljubisav Orbović izjavio je za B92 da su radnici nezadovoljni velikom nezaposlenošću, niskim i neredovnim zaradama i najnovijim poskupljenjima.On kaže da postoji posebno nezadovoljstvo zbog predloženih izmena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Orbović smatra da se taj zakon mora povući iz skupštinske procedure.“Ovim protestom ukazujemo na opšte nezadovoljstvo koje je proisteklo u prethodnom periodu u Srbiji, kroz svetsku ekonomsku krizu, kroz posledice koje je donela privatizacija, a pogotovo zbog donošenja Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju”, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. “U ovom momentu, nikakav razlog ne postoji da se ovaj zakon menja, pogotovo ne ovako restriktivan zakon”, smatra on. “Protesti počinju prvo u Kruševcu, posle toga protest je zakazan za Bor, Novi Sad, a na dan ulaska zakona u skupštinsku proceduru, biće održani protesti i u Beogradu”, najavio je Orbović. On nije mogao da proceni koliko će se radnika odazvati pozivima na protest. Orbović je, međutim, naveo da su najavljeni protesti širom Srbije, priprema za centralni - beogradski. “Želja je da sve te gradove informišemo i pokažemo nezadovoljstvo. Nije Srbija samo Beograd, ne treba u Beogradu samo održati protest 2-3 sata, i da se na kraju raziđemo”, naveo je on. “Ovog puta ćemo ići prema Beogradu, i kada budemo došli u Beograd, nećemo napuštati grad posle tri sata, nego ćemo danima istrajati u protestima, dok taj zakon ne bude povučen iz skupštinske procedure”, najavio je Orbović. Prema njegovim rečima, posle dužeg vremena sve sindikalne organizacije su usaglasile stavove o teškom položaju radnika i svojim zahtevima, pa u Srbiji trenutno postoji jedinstvo na sindikalnoj sceni. Zakon o penzionom sistemu je, podsetimo, usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom, a predstavnici nekoliko sindikata su tim povodom razgovarali sa članovima misije MMF-a prilikom njihove poslednje posete Beogradu. Problem i kolektivni ugovori i doprinosi
Premijer kaže da između Vlade i sindikata postoje intenzivni kontakti i da su oni, pre svega, na niovu resornog ministarstva. "Ono što ja znam kao jedan od ključnih problema jesu pitanja potpisivanja kolektivnog ugovora, a ta pitanja se teško razrešavaju zbog toga što se pojavljuju različiti stavovi između poslodavaca sa jedne strane i sindikata. Vlada pokušava da tu bude neka vrsta facilizatora cele te stvari i očekujemo da će to biti uspešno razrešeno", rekao je premijer.Problem na koji se radnici često žale jeste neuplaćivanje doprinosa. U Centralnom registru kažu da bi taj problem mogao da reši tako da radnici na mesečnom nivou sami mogu da provere da li im poslodavac redovno uplaćuje doprinose. "Kada Centralni registar tehnički se osposobi i kada se izmeni poreska prijava, u Centralni registar će se slivati podaci po osguraniku za svaku isplatu tako da ćete vi u tom slučaju sebi moći da proverite da li vaš poslodavac plaća za vas doprinose i na koju osnovicu", kaže Milica Danilović, direktorka Centralnog registra. "Neće biti sadašnjih problema i situacija da jednostavno vi radite, idete na posao, a ne znate da li poslodavac plaća ili ne plaća doprinose i kada dođe vreme da ostvarite neko pravo iz obaveznog socijalnog osiguranja, vama u toj organizaciji kažu da vaš poslodavac nije plaćao doprinose i onda naravno imate problem oko ostvarivanja tih prava", dodala je ona. I sam centralni registar će utvrđivati koji poslodavci ne ispunjavaju svoje obaveze, i o tome će dalje biti obaveštavana Poreska uprava.
A šta misli MMF
S druge strane, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik smatra da je fiskalna politika jedna od glavnih oblasti u Srbiji koja ima problem i naglasio da je neophodno smanjiti, odnosno rešiti problem rashoda budžeta. On je naglasio da su izdaci za penzije i plate problem koji mora da se reši, a reformom penzijskog sistema bi terebalo da se reši taj problem.

Orbović: Tražimo odgovore od Vlade
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da sindikat očekuje odgovore od Vlade Srbije i da proteste ne organizuje protesta radi. "Na naše zahteve konkretno može da odgovori Vlada Srbije i to se od nje očekuje, kao kada je u pitanju Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i očekujemo da onaj zakon koje zakon uputio u skupštinsku proceduru (Vlada), taj zakon i povuče", rekao je Orbović. Samostalni sindikat sutra će u Kruševcu organizovati prvi u nizu najavljenih protesta zbog loše ekonomske i socijalne situacije i zatražiti povlačenje Predloga izmena i dopuna Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure i ukazati na na veliku nezaposlenost, niske i neredovne zarade, kao i na najnovije poskupljenje osnovnih namirnica i energenata. Upitan šta znači "istinski socijalni dijalog", Orbović je odgovorio da je Vlada ne postavlja pred Socijalno ekonomski savet osnovna pitanja koja bi taj Savet trebalo da reguliše i iznese stavove i mišljenja o njima. "Poslednji primer je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je sistemski zakon i koji nikako ne bi mogao da uđe u skupštinsku proceduru bez mišljenja Saveta. To nigde u svetu ne postoji i ne znam čiji je pritisak, da li Međunarodnog monetarnog fonda ili koga već, da taj zakon bez diskusije bude na Savetu", rekao je Orbović. On je kazao da to znači "automatsko degradiranje" socijalnog dijalog i Saveta i da samim tim nema ni suštinskog dijaloga niti aktivnosti koje bi se vodile kroz Savet. "Samim tim, i druga veoma značajna pitanja, kao što su cene i kolektivni ugovori, ne dolaze na Savet i on gubi svoju ulogu i značaj. Zato se moramo boriti za pravi socijalni dijalog i da se traži rešenje za probleme. Očekujemo dijalog i kvalitetna rešenja koja postoje", rekao je Orbović. Na pitanje da li i ostali sindikati dele stavove Samostalnog sindikata, Orbović je odgovorio da posle duže vremena postoji "jedinstvo na sindikalnoj sceni". "Jedino, možda zbog tehničkih razloga, Sindikat Nezavisnost u ovom momentu nije aktivan sa nama, ali u potpunosti, kako je bar nama poslao poruku, podržava ovakve aktivnosti i njihovi ljudi na terenu će se priključiti našim akcijama", naveo je Orbović.
Cvetković: Vlada i sindikati u stalnom kontaktu
Premijer Mirko Cvetković, sa druge strane, je kazao i da su Vlada Srbije i sindikati u stalnom kontaktu na nivou resornog ministarstva i razgovaraju o problemima zbog kojih su najavljeni protesti radnika.Jedan od ključnih problema, rekao je Cvetković, predstavlja potpisivanje granskih kolektivnih ugovora i taj problem je teško rešiti jer su stavovi poslovaca i sindikata različiti. Vlada pokušva da bude posrednik izmedju te dve grupe, kazao je Cvetković i dodao da očekuje da će problemi biti uspešno rešeni.

Na sud zbog neplaćenih doprinosa
Izvor: Politika
Beograd -- Ako 15 dana od prijema opomene poslodavac ne podnese dokaz Fondu PIO da je uplatio obaveze za radnike, ide zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Poslodavcima koji ni posle pet meseci od isteka roka nisu Fondu PIO podneli dokaz o uplatama doprinosa za svoje radnike, od 1. septembra počele su da stižu opomene."Ako se ni tada ne pojave sa dokazima počinje podnošenje prekršajnih prijava nadležnom sudu", potvrdio je Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja."Zbog problema u naplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji ozbiljno otežavaju funkcionisanje sistema, Fond je odlučio da pokrene i prekršajne postupke zbog nepodnošenja prijava (M-4)", kaže on i dodaje da je predviđeno da poslodavci ove obrasce, podnose do 30. aprila tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.Građani, takođe, mogu posredno da utiču na poslodavca i preko novog servisa, koji je Penzijski fond nedavno uveo. Uz matični broj i pristupnu šifru preko Interneta mogu da provere da li su im za sve godine koje su radili uplaćeni doprinosi, ali i druge podatke koji su presudni za sticanje i obračunavanje visine iznosa penzije. Zaključno s 14. septembrom, više od 8.000 građana podnelo je zahtev za izdavanje pin-koda na osnovu kog se provera uplata doprinosa i vrši.
Penzijski fond je izašao u susret poslodavcima koji nisu na vreme izvršili ovu obavezu time što je rok za podnošenje prijava produžio do kraja avgusta. Uprkos tome, i dalje postoje oni koji to nisu učinili i na čije adrese Fond sada da šalje pisane opomene, kategoričan je Stanković. On ističe da se nepodnošenje prijava o uplatama doprinosa smatra prekršajem za koji su predviđene novčane kazne – od 10.000 do 800.000 dinara za pravna lica, odnosno od 5.000 do 400.000 dinara za poslodavce koji su fizička lica i od 2.500 do 50.000 dinara za odgovornog radnika kod poslodavca. Sud je taj koji će odlučivati o uslovima za novčano kažnjavanje, objašnjava Stanković, dodajući da bi ovakva procedura zaposlenima trebalo da uliva nadu da bi od sada poslodavci trebalo da budu savesniji i efikasniji u podnošenju prijava na osnovu kojih se kasnije utvrđuje visina penzije. Svim filijalama upućen je materijal s instrukcijama za preduzimanje pojedinačnih koraka kao i obrasci opomena i obrasci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kaže Stanković i dodaje da će se na isti način postupati i u narednim godinama. Treba imati u vidu, napominje, da pokretanje prekršajnog postupka za nedostavljanje prijava za ranije godine, dakle pre 2009, nema svrhu s obzirom na to da je Zakonom o prekršajima propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kad je prekršaj učinjen. Pri tome treba imati u vidu da su u nadležnosti Poreske uprave pre svega instrumenti prinude za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok Fond samo vrši evidenciju i registrovanje tih podataka, zaključuje Stanković.

Protest zbog reforme penzionog sistema u Francuskoj
Izvor:Tanjug
Poslanici donjeg doma francuskog parlamenta usvojili su danas predlog predsednika Nikole Sarkozija o reformi penzionog sistema, kojom bi se starosna granica za odlazak u penziju pomerila sa 60 na 62 godine, uprkos protestima sindikata.Više od milion ljudi protestovalo protiv reforme penzionog sistemaRasprava o ovom predlogu zakona u gornjem domu počinje 1. oktobra, javio je AP. Članovi francuskih sindikata protestovali su danas ispred parlamenta, dok su se poslanici donjeg doma pripremali da glasaju o reformi penzionog sistema. "Važno je da ne sedimo skrštenih ruku na dan kada parlament glasa o zakonu koji nije dobar za radnike", izjavio je jedan od portparola sindikata CGT, javio je Rojters. Posle masovnih uličnih protesta i štrajkova 7. septembra, zbog kojih je došlo do poremećaja u avionskom i železničkom saobraćaju, vodeći francuski sindikati su pozvali radnike na novi štrajk 23. septembra. Sedmog septembra demonstriralo je najmanje 1,1 milion ljudi u 220 francuskih gradova, pozivu na štrajk odazvale su se mnoge pošte, škole i javne bolnice širom Francuske, železnica je prepolovila broj vozova koji su saobraćali, a na pariskim aerodromima je otkazano više letova na domaćim relacijama. Posle tih demonstracija, vlada je unela sitne izmene u zakon, ali rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da skoro 60 odsto Francuza želi da vlada napravi još izmena. Međutim, ankete pokazuju i da se većina francuskih birača pomirila sa činjenicom da je neophodno promeniti penzioni sistem koji pravi gubitke, naveo je Rojters. Vlada hoće da zakon bude usvojen do novembra.

15. septembar 2010.

Bolji položaj železničara

Potpisan aneks Kolektivnog ugovora, koji će znatno poboljšati materijalni status železničara do kraja godine. Ugovor su u Ministarstvu za infrastrukturu potpisali predstavnici "Železnica Srbije" i četiri reprezentativna sindikata.Povodom Dana železničara, u Ministarstvu za infrastrukturu, predstavnici "Železnica Srbije" i četiri reprezentativna sindikata potpisali su aneks Kolektivnog ugovora, po kojem će materijalni status železničara, do kraja godine, biti znatno poboljšan.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić primio je direktora Evropske banke za obnovu i razvoj Tomasa Majera, koji je sa rukovodstvom Železnice predstavio novi projekat kredita od 100 miliona evra za rehabilitaciju pruge i nabavku novih voznih sredstava.Predstavnici Železnice upoznali su ministra Mrkonjića da se priprema i novi projekat rekonstrukcije pruge, koja bi trebalo da bude i početak brze pruge od Beograda do Budimpešte, planirane evropskim koridorom.Mrkonjić je rekao da je od Evropske banke za obnovu i razvoj zatražen još jedan veliki kredit od 200 milina evra za izgradnju i modernizaciju Koridora 10, na deonici od Beograda, ka Novom Sadu i Subotici.Prema njegovim rečima, taj kredit je odobren bez velikih problema. Direktor za infrastrukturu svetske banke Tomas Majer, u izjavi za RTS, kaže da je do sada njegova banka u razne srpske projekte uložila 300 miliona evra, a da u putnu privredu trenutno investira oko 150 miliona evra."Zadovoljni smo saradnjom sa srpskom Vladom, naročito investicijama u infrastrukturu. Sto miliona evra biće uloženo u nabavku novih 15 lokomotiva i rekonstrukciju 111 kilometara pruge na Koridoru 10. Nadamo se da će građani Srbije veoma brzo videti rezultate našeg rada", naglasio je Majer.Predstavnici reprezentativnog sindikata zahvalili su se rukovodstvu Železnice i ministru Mrkonjiću za konstruktivan doprinos rešavanju određenih pitanja koji se odnose na status železnice.Na železnici je trenutno zaposleno 20.000 ljudi, a stalno je otvoren socijalni program za smanjenje broja zaposlenih i očekuje se da će, do kraja godine, oko 500 železničara opredeliti za socijalni program.

Nema rasta plata kod privatnika
Izvor: Danas
Beograd -- Poslodavci ogorčeni, a sindikati zadovoljni najavama ministra ekonomije o povećanju minimalne cene rada na 100 dinara Minimalna cena rada nedavno je sa 87 dinara povećana na 90, a prema najavama ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića zaposleni bi uskoro mogli da zarađuju bar 100 dinara po satu rada.Do pre samo nekoliko meseci o ovoj cifri se nije ni razmišljalo, Vlada se odlučila da napravi kompromis i cenu rada poveća za tri dinara, na 90. "Razgovarali smo se sa Dinkićem, upoznali ga sa problemom i time da se najmanje računa u ovoj državi vodi upravo o onima koji najviše doprinose. Konkretnog dogovora nije bilo, jer o povećanju cene ne možemo mi da se dogovorimo na jednom sastanku", napominje Orbović. Orbović smatra da će vlada opet morati da odluči, ali da je dobra stvar to što sindikati imaju podršku ministra ekonomije. " Poslednji put smo tražili 100 dinara po satu, ali je odlučeno da ne bude više od 90 dinara. Ne verujem da će poslodavci prihvatiti ovaj predlog", ističe Orbović. Na sastankiu se govorilo da da država nema ozbiljan pristup i da se to dobro vidi na primeru stagnacije malih i srednjih preduzeća koja bi trebalo da su nosioci privredne aktivnosti u zemlji.

SSSS: Na ulice zbog loše ekonomske i socijalne situacije!
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug/Beta
BEOGRAD - Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) organizovaće u četvrtak, 16. septembra, u Kruševcu, prvi u nizu radničkih protesta zbog loše ekonomske i socijalne situacije.Zaposleni u čačanskoj fabrici "Slap grupa" sutra obustavljaju rad na jedan sat. Sindikat će zatraži povlačenje Predloga izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz skupštinske procedure.Kako je navedeno u saopštenju, biće ukazano i na veliku nezaposlenost, niske i neredovne zarade, kao i na najnovije poskupljenja osnovnih namirnica i energenata. U saopštenju piše da se loša ekonomska i socijalna situacija ogleda u teškom i skoro besperspektivnom položaju radnika i da zbog toga SSSS počinje sa nizom protestnih aktivnosti i štrajkova širom Srbije. Dodatni problem za položaj radnika predstavljaju najavljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će dodatno umanjiti prava i položaj sadašnjih i budućih penzionera, naveo je SSSS. Za rešavanje tih problema neophodni su istinski socijalni dijalog, potpisivanje granskih kolektivnih ugovora i njihova dosledna primena, i donošenje strategije za privatizaciju javnih i komunalnih preduzeća, saopštio je Sindikat.Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da je neodrživo usklađivanje penzija na način kako predviđa taj predlog jer država nema novaca. On je kazao da punjenje Fonda PIO zavisi od demografske strukture koja je nepovoljna jer je nizak natalitet, a nije zaustavljen odliv mladih ljudi. "Ne može se računati na prihode koji će obezbediti sigurnu isplatu penzija", ocenio je Bušatlija i dodao da bi u ovakvom penzionom sistemu bilo potrebno da na jednog penzionera ima tri zaposlena, a ne 1,4 kao što je slučaj u Srbiji. On zato predlaže da se Fondovima vrati imovina, da se pre reforme penzionog sistema reformišu javna uprava i javna preduzeća i da fondovi dobiju po deo imovine, kako bi imali svoj novac kojim će raspolagati. Predstavnica Centra za liberalno-demokratske studije Katarina Matić je kazala da predlog zakona nije tako loš, ako se ima u vidu koliko je loš zakon koji se sada primenjuje.Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno stroži uslovi za odlazak u penziju. Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života, a žene sa 38 godina staža i 58 godina života. Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošačkim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine. Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.Radnici čačanske fabrike „Slap grupa“, koja se bavi proizvodnjom čipsa i drugih prerađevina od krompira, najavili su danas da će sutra početi jednočasovni štrajk upozorenja zbog neisplaćenih plata, putnih troškova, zdravstvenog osiguranja i radnog staža.Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zoran Zečević rekao je da će svi zaposleni sutra obustaviti rad na jedan sat i da će štrajk upozorenja trajati narednih pet dana. On je dodao da će radnici, ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, stupiti u štrajk i potpuno obustaviti rad. Radnici od rukovodstva fabrike traže isplatu dve i po plate, putne troškove za poslednjih pet meseci, povezivanje radnog staža za poslednjih pet godina i overu zdravstvenih knjižica koje nisu overene od jula 2009. godine.

Povećana minimalna cena rada, privrednici besni
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Minimalna cena rada u Srbiji nedavno je sa 87 dinara povećana na 90, a prema najavama ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića zaposleni bi uskoro mogli da zarađuju bar 100 dinara po satu rada. Dinkić, međutim, ovih dana kaže da je nova minimalna cena rada „neophodna“ kako bi radnici u privatnom sektoru osetili korist od približavanja kraju krize, a u svemu tome, kako je istakao, ima podršku sindikata. Na sastanku u Savezu samostalnih sindikata Srbije krajem prošle nedelje, na kojem je najjača sindikalna centrala u zemlji ugostila Mlađana Dinkića, između ostalog razgovaralo se i o ovome. Predsednik SSSS-a Ljubisav Orbović kaže za Danas da je povećanje neophodno, „bilo onda, kao i sada“, ali da će konačno odluku o tome doneti upravo vlada."Razgovarali smo sa Dinkićem, upoznali ga sa problemom i time da se najmanje računa u ovoj državi vodi upravo o onima koji najviše doprinose. Konkretnog dogovora nije bilo, jer o povećanju cene ne možemo mi da se dogovorimo na jednom sastanku, postoji procedura koja mora da se ispoštuje", kaže Orbović.O ceni rada najpre bi trebalo da se razgovara na Socialno-ekonomskom savetu, „ali slaba vajda od nečega što već poodavno ne funkcioniše kako treba“. Orbović smatra da će vlada opet morati da odluči, ali da je dobra stvar to što sindikati imaju podršku ministra ekonomije."Poslednji put smo tražili 100 dinara po satu, ali je odlučeno da ne bude više od 90 dinara. Ne verujem da će poslodavci prihvatiti ovaj predlog", smatra Orbović. On veruje da će povećanje minimalca, koji u Srbiji prima više od 110.000 radnika, za oko 11 odsto bar donekle povećati kupovnu moć radnika. Poslodavci se nikako ne slažu sa predlogom o povećanju, a portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Danas da je takva izjava Dinkića primer „tipičnog populističkog poteza“ koji nema realnog osnova."Privrednici su besni, valjda je ministar ekonomije taj koji pre svega treba da štiti interese privrede jer ako se ona ne razvija ne znam kako možemo da govorimo o boljem standardu. Veliko je ogorčenje zbog ovakvih stvari među nama. Poslodavci kažu da im se čini da slušajući izjave ministara Slobodana Milosavljevića i Dinkića sve izgleda kao da gledaju Farmu. Ne znamo u kojoj oni države žive, ne u istoj kao mi", kaže Rajić. Umesto da se bave ozbiljnijim problemima kao što je novi zakon o stečaju zbog kog je 30.000 firmi otišlo u stečaj, a gomile radnih mesta izgubljeno, napominje Rajić, država se bavi povećanjem cene rada.On dodaje da država je ta koja bi mogla štednjom da utiče na kupovnu moć jer mi smo jedna od retkih zemalja u kojoj 45 odsto BDP dolazi iz sektora države, tako da je ona ta koja kroz investicije treba da ulaže u konkretne projekte. O čemu govorimo kada je u Srbiji u proizvodnji zaposleno tek 375.000 ljudi, od tog broja 36 odsto je u javnom sektoru, a u srednje razvijenim evropskim državama taj procenat nije veći od 14 odsto.

14. septembar 2010.

RADNICI "MEDOPRODUKTA" PREKINULI ŠTRAJK
Izvor: Radio Subotica
Radnici tavankutskog "Medoprodukta" prekinuli su juče započeti štrajk, jer im je danas ispunjen jedini zahtev - isplaćena je druga polovina julske zarade. Prema rečima predsednika štrajkačkog odbora Jose Prćića, posla imaju do kraja meseca, a dalja sudbina " Medoprodukta" je neizvesna. Vlasnik preduzeća Živojin Djordjević ne pojavljuje se u fabrici već dva meseca. Sve dosadašnje zarade radnicima su isplaćivane tek kada su zaposleni pretili štrajkom. Zbog dugova prodati su kamioni, a za njima će verovatno još neke radne mašine.

PROSEČNA ZARADA
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici u julu iznosila je 34 i po hiljade dinara i delimično je uvećana u odnosu na jun. U Subotici se zarade tokom jula nisu bitnije menjale. Ukupan prosek od približno 32 hiljade dinara tek je nešto veći nego u junu. U privredi je takođe zabeležen minimalan rast uz prosek od 29.300 dinara. Prosečna zarada u vanprivredi od 36.300 dinara je u blagom padu u odnosu na jun. Severnobački okrug sa prosekom od blizu 31 hiljade dinara beleži delimično uvećanje, dok pokrajina sa 34 hiljade dinara ima najveći rast zarada od oko 4 procenta.

Stečaj "visi" nad 30.000 preduzeća
Izvor: B92
Novi zakon o stečaju ne predviđa mogućnost „prebijanja" dugova između firmi u stečajnom postupku i njihovih poverilaca. To do proleća u propast može da odvede čak 30.000 preduzeća u Srbiji, kažu u Uniji poslodavaca Srbije.Odredbama zakona propisano je da „zdrava" preduzeća sada moraju prvo da namire sve obaveze prema firmama u stečaju, dok svoje dugove mogu da naplate tek kada to pre njih urade država, radnici i banke.Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da će stečajeva biti sve više, a da bi do proleća naredne godine zbog toga u stečaj moglo da ode još 30.000 preduzeća. "Pretpostavka je da ima oko 8.000 firmi koje su trenutno u stečajnom postupku. Svaka od njih ima tri do četiri ovakva slučaja, što znači da bi do proleća one mogle da povuku u stečaj još 30.000 preduzeća. To su uglavnom manje firme do 20 zaposlenih, a većina njih neće imati gotov novac da namiri dugove firmama u stečaju", kaže on. Rajić dodaje da će oni "zbog toga dospeti u blokadu računa, a onda će im račune automatski blokirati i ostali sa kojima rade. Država mora da pronađe način kako da se dopusti kompenzacija, barem onih dugovanja za koje se zna da ugrožavaju opstanak zdravih firmi, jer će ovako biti upropašćen ogroman broj preduzeća". On kaže da bi osim 30.000 firmi kojima preti propadanje, zbog nedorečenog zakona o stečaju posao moglo da izgubi oko 150.000 ljudi. "Prioritet kod vraćanja novca iz stečajne mase imaju stečajni upravnici, radnici, banke, pa tek onda dobavljači i poverioci. Ako se sudstvo strogo bude pridržavalo ovog zakona i ako Vlada Srbije ne donese neku uredbu ili izmenu kojom bi se dozvolilo 'prebijanje' dugova, verujemo da će oko 150.000 ljudi ostati bez posla", zaključuje Rajić

Nema plata bez doprinosa
Izvor: Politika
Beograd -- Poreska uprava smatra da bi banke najefikasnije mogle da spreče poslodavce da isplaćuju zarade zaposlenima, a da prethodno nisu uplatili doprinose za osiguranje. "Predlažemo da NBS obaveže banke da ne isplaćuju novac za plate, ako poslodavac istovremeno ne uplati socijalne obaveze", kaže Dragutin Radosavljević. Ali, u državnom je interesu da ih Narodna banka Srbije na to obaveže, jer im je izdala dozvolu za rad i kontroliše njihovo poslovanje, kaže Radosavljević direktor Poreske uprave. On ukazuje na neophodnost da država ponovo stekne uvid u tokove novca i rad svakog privrednog subjekta kakav je imala do 2004, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, a platni promet su preuzele banke. "Ovih dana o tome treba da razgovaram sa guvernerom Dejanom Šoškićem"", dodaje Radosavljević. "Naš stav je da je bolje na jednostavan i efikasan način sprečiti poslodavce da izbegnu obavezu plaćanja doprinosa, nego to očekivati od 800 inspektora u Poreskoj upravi, kad je šteta već napravljena, što je nemoguća misija”. Direktor Poreske uprave podseća da je ova državna služba počela da uspostavlja elektronsku komunikaciju sa obveznicima, dok veliki poreski obveznici još odranije elektronski komuniciraju sa Poreskom upravom. "Radimo na tome da od jula 2011. godine svi poreski obveznici svoje obaveze izvršavaju sa svog računara. Ako u nekom delu Srbije nema Interneta ili je čoveku strano baratanje računarom, svoju obavezu plaćanja poreza moći će da obavi u najbližoj pošti", ističe Radosavljević. Izvršenjem krivičnih dela izbegnuto je obračunavanje i plaćanje poreza u iznosu od oko 9,6 milijardi dinara i pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu od 2,77 milijardi dinara za izvršena krivična dela zloupotrebe službenog položaja i zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Poreska uprava je u državni budžet u 2009. godini prikupila za oko pet milijardi dinara više od planiranog iznosa, odnosno oko jedan odsto više od plana. Od početka 2010. do kraja avgusta, od planiranih oko 357,49 milijardi dinara, naplaćeno je 355,29 milijardi dinara, ili 99,4 odsto. Ovaj procenat naplate poreskih prihoda nema ni jedna poreska uprava u regionu, tvrdi njen direktor."Očekujem da će do sredine naredne godine biti gotov katastar nepokretnosti, kojim će se odrediti položaj, veličina i adresa svake zgrade, sa upisanim nosiocem prava svojine", kaže direktor Poreske uprave.

Zbog penzionera ostali bez para
Izvor: Danas
Beograd -- U Vladi Srbije postignut je konačan dogovor o tome da će penzioneri sa primanjima nižim od 30.000 dinara u oktobru dobiti jednokratnu pomoć od po 5.000 dinara. Međutim, Vlada još nije zvanično usvojila tu odluku, pošto ne zna ni koliko će to državu tačno koštati niti gde će pronaći novac.Prema računici MMF-a u budžetu ima samo šest milijardi dinara slobodno za isplatu novca penzionerima i za druga davanja, što je trebalo da bude dovoljno da novac dobiju najstariji sugrađani sa primanjima nižim od 20.500 dinara.Međutim, pošto je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić insistirao da se granica za podelu pomoći podigne tako da obuhvati sve sa penzijama nižim od 30.000 dinara, to će država morati da pronađe znatno više novca, odnosno moraće da ošteti neke druge projekte koji su do sada imali prioritet. Iako precizne analize još nema, Krkobabić procenjuje da će za podelu novca biti potrebno 6,79 milijardi dinara, a ministarka finansija Dijana Dragutinović da 6,5 milijardi biti dovoljno. U svakom slučaju, potrebna sredstva znatno premašuju cifru od šest milijardi dinara, koliko Međunarodni monetarni fond procenjuje da se može pronaći u budžetu, ako se penzionerima bude podelio i novac namenjen za kapitalne investicone projekte čija realizacija kasni. Zbog toga u Ministarstvu finansija poručuju da će još neki troškovi morati da se smanje kako bi se obezbedila nedostajuća sredstva, a kada bude odlučeno koji će projekti još „stradati“, odluka o isplati jednokratne pomoći najstarijim sugrađanima biće prosleđena Vladi na usvajanje. Prema proceni ministasrstva, realno je očekivati da se to dogodi ove ili naredne nedelje. Urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da će država novac pronaći tako što će smanjiti kapitalne izdatke, ali da to nije ništa novo, pošto se ista situacija ponavlja od 2007. godine."Uvek se isto događa na kraju godine kada država mora da isplati novac svima koji su obavljali poslove za nju tokom prethodnih 12 meseci, pa imamo budžetski udar u kojem se naglo uplaćuju milijarde dinara. Na kraju nikad ne bude novca za sve, pa mnogi ostanu bez isplate, a najčešće građevinari. Tako će i sada biti urađen rebalans budžeta u kojem će se predvideti dovoljno sredstava za davanje pomoći penzionerima, ali će zbog toga neke kategorije opet na kraju godine ostati svojih para", kaže on. "Država je za ovakva plaćanja tokom ove godine trebalo da izdvoji 33 milijarde dinara, a za prvih osam meseci je potrošila samo sedam milijardi. Kada se pogleda dinamika isplata, proizilazi da će na kraju godine vlast morati da isplati čak 21 milijardu dinara", ističe Zdravković. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da bi državi, „ako ima novca, kao što nema“, bilo pametnije da ta sredstva iskoristi da vrati neke od brojnih dugova, ali da se tako ne može voditi socijalna politika. "Ako privreda radi onda i penzije mogu da budu veće, a ovo je krpljenje i to sa demagoškom notom", ističe Prokopijević, koji se slaže sa stavom da će davanje pomoći penzionerima, koja prevazilazi iznos raspoloživih sredstava u budžetu, koje je procenio MMF znači da će bez određenog dela novca morati da ostanu ili kapitalni projekti ili da će pojedine firme kojima država duguje novac.

Plata nedovoljna za normalan život
Izvor: B92
Beograd -- Prosečna plata u Srbiji je u julu iznosila 34.591, što je 16 hiljada manje nego što je jednoj četvoročlanoj porodici potrebno na mesečniom nivou.Baš zbog toga, pitanje je kako poskupljenja osnovnih životnih namirnica utiču na standard građana, imajući u vidu da je najavljen i novi skok cena.Sve do kraja godine postojaće velika neizvesnost oko kretanja cena, pa se pretpostavlja da će ta razlika postajati sve drastičnija. Osim cena, na standard građana dodatno utiče i slabljenje dinara u odnosu na evro. “Treba imati u vidu da postoje neizvesnosti oko daljeg kretanja cena gasa i električne energije, a tu je reč o cenama koje su pod ingerencijom Vlade Republike Srbije, što uz neizvesnosti oko cena goriva dalje jača inflaciona očekivanja u ovoj zemlji i naravno preti da dodatno ugrozi ionako nisku kupovnu moć prosečnog domaćinstva u Srbiji”, navodi on. On upozorava da je usled novog talasa poskupljenja ugrožena i gornja projektovana stopa inflacija od osam odsto, što dodatno može da optereti budžet građana Srbije, koji već uveliko osećaju rast cena i skuplje troškove života. Većina kaže im plata nije dovoljna, jer životne namirnice poskupljuju, a plate već dugo stagniraju. Što se tiče trenutne situacije u privredi, Đogović je dodao da je zakazala država jer je trebalo da spreči kartelsko ponašanje proizvođača, koje je dovelo do nestašice mleka i traje gotovo dva meseca. Takođe, država nedostatak ulja nadoknađuje iz robnih rezervi, iako je trebalo da spreči prazne rafove u prodavnicama.

Stručne škole prve na udaru racionalizacije
Izvor: Politika
Procenjuje se da će dosta nastavnika praktične nastave iz mašinskih škola ostati bez punog fonda časova ili zaposlenja. Sutra bi trebalo da bude poznat broj viška zaposlenih u osnovnim i srednjim školama.
Uoči sastanka načelnika svih školskih uprava zakazanog za sutra u Čačku čija će okosnica biti konačan zbir prekobrojnih prosvetara i slobodnih radnih mesta, u prosvetnom sistemu Srbije gotovo niko nije spreman da „licitira” koliko će predavača u ovoj školskoj godini ostati bez punog fonda časova ili posla. Počev od zaposlenih u školama, preko članova sindikata, do nadležnih u ministarstvu malo ko se usuđuje i da pretpostavi o kojoj je cifri reč. Ali nije sporno da će zbog racionalizacije u školstvu mnogi ostati bez posla. Samo u Južnobačkom i Sremskom upravnom okrugu od 12.000 zaposlenih više od 1.000 ljudi nema pun fond časova, a 80 je izgubilo posao, nedavno je za naš list objasnio Miodrag Protić, potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. Iz Školske uprave Kragujevca saopšteno je da u tamošnjim osnovnim i srednjim školama sa nedovoljnim fondom časova trenutno radi više od 200 profesora, i da oni lako mogu biti proglašeni „tehnološkim viškom”. Da li zato što ne žele pre sastanka da saopšte detalje, u Ministarstvu prosvete kažu da još nisu prikupili podatke da bi za „Politiku” govorili na ovu temu. Kao što su činili i pre nedelju dana, ponovo nas uveravaju da će nam proslediti podatke čim ih budu prikupili. Nameće se zaključak da im je još današnji dan na raspolaganju da podvuku crtu, ako će se posle skupa u Čačku znati precizne liste nastavnika bez pune ili ikakve norme časova, kao i slobodnih radnih mesta. Da će se sredinom septembra svesti račun viška i manjka radnika u osnovnim i srednjim školama početkom ovog meseca najavio je Žarko Obradović, ministar prosvete, a predstavnici reprezentativnih sindikata u obrazovanju ga drže za reč.
– Sumnjam da će se radna snaga u školama valjano prebrojati. Ima i viška i manjka nastavnika ali direktori ne prikazuju realnu sliku. Višak fonda časova građanskog vaspitanja, muzičkog, likovnog, fizičkog, matematike... svih predmeta koji se kreće od 10 do 50 odsto u svakoj školi razgrabili su predavači koji tu već rade. I to pod izgovorom da čuvaju posao kolegama ili sebi prave rezervu zato što ne znaju koliko će đaka imati iduće godine. Direktori to dozvoljavaju, a niko ne kontroliše njihov rad. U Školi za negu lepote u Beogradu, gde radim, u julu je zaposlena nova profesorka hemije. Ona i sad radi a ja ispadoh „crna ovca” jer sam bio protiv toga da bude primljena. Nemam ništa protiv nje, ali na tom mestu mogao je da se zaposli nastavnik koji je zbog racionalizacije ostao bez posla – priča Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola „Beograd”. Antić smatra da će bez punog fonda časova ili zaposlenja mahom ostati predavači praktične nastave u mašinskim školama. Navodi da u Beogradu postoji najmanje 13 srednjih škola čiji će se đaci kad steknu diplome baviti mašinstvom i obradom metala. Naš sagovornik postavlja pitanje gde će se ta deca zaposliti? Procenjuje i da će bez posla verovatno ostati profesori u školama koje nude obrazovne profile kao što su zidar, tesar, armirač, betonirac, podopolagač... neprijemčive osmacima, iako su na listi deficitarnih zanimanja.

Radnici BBC-ja najavljuju štrajk zbog penzija
Izvor:Tanjug
Sindikati britanskog javnog servisa BBC najavili su da će u oktobru održati dva 48-časovna štrajka u znak protesta protiv izmena pravilnika o penzijama. Štrajkovi, koje su najavila tri sindikata BBC-a, zakazani su za 5. i 6. oktobar, u vreme održavanja kongresa Konzervativne partije. Ukoliko se ne postigne dogovor, novinari, tehničari i osoblje koje radi u emitovanju programa stupiće ponovo u štrajk 19. i 20. oktobra, kada Vlada objavljuje odluku o smanjenju javnih troškova. "Razočarani smo odlukom sindikata", ističe se u saopštenju rukovodstva kuće koje je ponudilo ustupke u pokušaju da spreči proteste zaposlenih. Sindikati su najavili konsultacije sa članstvom, a 1. oktobra bi trebalo da se sastanu i donesu konačnu odluku o štrajkovima. Prema najnovijem pravilniku BBC-a, visina penzija biće zasnovana na prosečnoj plati tokom radnog staža, a korporacija neće uvoditi ograničenje maksimalnog godišnjeg rasta penzija od jednog procenta. Zaposleni bi, međutim, morali da rade duže - do 65. umesto 60. godine kao dosad i morali bi da uplaćuju više novca u penzioni fond. BBC je u junu saopštio izmene pravilnika o penzijama u cilju smanjenja deficita u iznosu od dve milijardi funti (2,4 milijardi evra).

Kuba otpušta pola miliona zaposlenih ali liberalizuje preduzetništvo
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
HAVANA - Kuba je najavila da će do sredine 2011. godine otpustiti najmanje pola miliona zaposlenih u državnim preduzećima. Dobra vest je da će ova država smanjiti ograničenja za privatno preduzetništvo. To je najznačajniji korak koji je predsednik Raul Castro preduzeo u reformi zapošljavanja, ocenjuje agencija AP.Kastro je proletos rekao u govoru da je čak milion kubanskih radnika - petina ukupnog broja, možda višak.Vlada Kube do sada nije iznosila konkretne planova za smanjenje broja zaposlenih u državnim preduzećima i službama.Prema Konfedraciji kubanskih radnika, jedinom sindikatu u toj zemlji, plan za smanjenje broja zaposlenih odmah će početi da se sprovodi i trajaće do polovine sledeće godine.Kako bi se ublažile posledice te mere, Vlada će povećati mogućnosti za zapošljavanje u privatnom sektru.Između ostalog, država će omogućiti većem broju Kubanaca da budu samostalni preduzetnici, formiraće preduzeća kojima će rukovoditi radnici, a ne država i povećaće privatno upravljanje zemljištem, biznisom i infrastrukturom.U saopštenju objavljenom u državnim medijima navodi se da će smanjenje zaposlenih u državnim preduzećima i službama biti postepeno, ali da će zahvatiti sve sektore.Država zapošljava 95 odsto radne snage na Kubi.Nezaposlenost je prošle godine bila 1,7 odsto i nije prelazila tri odsto za osam godina.Ti podaci međutim ne obuhvataju hiljade Kubanaca koji i ne traže posao za mesečnu platu koja iznosi oko 20 dolara.

Britaniji preti talas štrajkova
Mere štednje biće obelodanjene u oktobru
Izvor: BBC SERBIAN.com
Proteklih meseci često se izveštavalo o štrajkovima u Francuskoj, Grčkoj i Španiji - zemljama u kojima vlade drakonskom štednjom pokušavaju da zakrpe rupe u budžetu. Čini se da i Britaniju čeka zima radničkog nezadovoljstva. Sindikati su, naime, upozorili vladu da će na njene planove za dramatično kresanje javne potrošnje odgovoriti štrajkovima i demonstracijama. Na redovnoj godišnjoj konferenciji najvećeg britanskog sindikata - TUC, koji okuplja šest i po miliona radnika, smenjivali su se govornici koji su vladi poručivali da budžetski deficit ne može da smanjuje preko njihovih ledja i na račun najsiromašnijih slojeva stanovništva. Posebno oštar bio je generalni sekretar Brendan Barber:"Pristojne javne službe su lepak koji spaja civilizovano društvo. Njihovo ukidanje, zatvaranje radnih mesta i povećanje nejednakosti jeste put da se od Britanije napravi mračnije, surovije i opasnije mesto."
Vlada ne prihvata pretnje
Vlada uzvraća da je štednja neophodna kako bi kamatne stope ostale niske i da bi se smanjio ogromni budžetski deficit koji dostiže 250 milijardi dolara. Ministar trgovine iz manje stranke u koaliciji, liberalni demokrata Vins Kejbl kaže da je računica prosta:"Ova vlada je od prethodne nasledila ogroman, neodrživ deficit, koji je proizvod bankarske krize i recesije. Mi taj problem moramo da rešavamo. I prethodna, laburistička vlada planirala je ozbiljno smanjenje javnih troškova, jer je to neminovno. To će delegati na konferenciji sindikata čuti i od guvernera centralne banke, jer se ovde ne radi o političkom stavu, nego o ekonomskoj realnosti. Nikakvi pokušaji sindikalnih lidera da zastraše vladu pretnjom štrajkovima neće uspeti. Mi želimo razuman dijalog sa sindikatima, spremni smo da s njima razgovaramo, moja su im vrata uvek otvorena, ali pretnjama ništa neće postići." Da li će sindikati svoja upozorenja pretočiti u delo, ostaje da se vidi. Britanski zakoni o štrajku u prilično restriktivni, a sindikalni lideri moraju, takođe, da vode računa o javnom mnjenju, koje za sada ima razumevanja za argumente vlade da država ne može da troši više nego što zarađuje.

13. septembar 2010.

GENERALNI ŠTRAJKOVI
Izvor: Radio Subotica
Većina od oko 170 radnika "Medoprodukta>", članova sindikata " Nezavisnost", od jutros je u štrajku. I pored toga što im poslodavac isplaćuje samo minimalnu zaradu, poslednja isplata je bila prošle nedelje i odnosila se samo na prvi deo jula. Radnicima nisu uplaćeni ni doprinosi za penzijsko osiguranje još od 2008. godine. Zbog velikog duga koji ima "Medoprodukt", prodati su kamioni, a ovih dana "na doboš" će i viljuškari. Posla ima malo, a prema rečima predsednika štrajkačkog odbora Jose Prćića sudbina preduzeća je potpuno neizvesna. Štrajkačima je direktor Zoran Zorić obećao da će zaostale zarade biti isplaćene danas ili najkasnije sutra. Radnici "Medoprodukta" štrajk će da prekinu tek kada im zarade budu isplaćene.
*
Od 1. septembra generalni štrajk traje i u fabrici "Mladost". Mali akcionari nezadovoljni su opštom situacijom u fabrici. Poslednja zarada koju su primili prošle nedelje iznosila je pet hiljada dinara i odnosila se na deo junske plate. Istovremeno, zaposlenima nisu uplaćeni doprionosi i nekoliko zarada još od 2008. godine do danas. Iako je štrajk uredno najavljen, direktor fabrike "Mladost" je većini od oko 30 radnika počeo da deli upozorenja pred otkaz. Predstavnici sindikata su se zbog toga žalili inspekciji rada koja je izlaskom na teren konstatovala da je protest u skladu sa zakonom. Radnici su predali i tužbu nadležnom sudu tražeći isplatu zaostalih zarada i otvaranje predstečajnog postupka.

Koliko su značajne nove investicije u Subotici?
Izvor: Yueco
Investicija trgovačkog lanca Metro keš end keri u Subotici bila je samo prva u nizu koje su usledile u našem gradu što kao najave što kao konkretna realizacija. Od danas bi 40 Subotičana trebalo da bude zaposleno u Metro keš end keriju barem je tako najavljeno prošlog petka. Investicija ovog trgovačkog lanca u Subotici bila je samo prva u nizu koje su usledile u našem gradu što kao najave što kao konkretna realizacija. Tim povodom gost naše informatvine emijisje je bio savetnik gradonačelnika za inostrana ulaganja Jerg Heskins.

Kazna za manje plate Francuskinjama
Izvor: Tanjug
Pariz -- Francuska vlada će planiranom reformom penzionog sistema biti kažnjavane kompanije koje svoje radnice plaćaju manje od radnika. Ministar rada Erik Vert, tvorac reforme koja je bila povod za sindikalni štrajk početkom sedmice, odbacio je kritike da zakon diskriminiše žene.On kaže da takav zakon ne primorava žene da rade duže od muškaraca kako bi ostvarile neophodan staž. Vert dodaje da će reformom ženama koje uzmu porodiljsko odsustvo biti data kompenzacija u vidu dve godine dodatne uplate penzija.Vert je rekao da sindikati i opoziciona Socijalistička partija zaluđuju glasače tvrdnjama da planirano pomeranje minimalne starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, može da bude izbegnuto. Reformom penzionog sistema se, takođe, predvđa da je za pravo na dobijanje pune penzije potrebno napuniti 67, umesto ranijih 65. godina.Francuska vlada navodi da će, bez ovih reformi, francuski penzioni sistem do 2020. godine izgubiti 35 milijardi evra. Francuski sindikati održali su u utorak štrajk povodom najavljenih reformi penzionog sistema i najavili novi za 27. septembar, ali vlada predsednika Nikole Sarkozija odbija da povuče zakon. Vertova odbrana reformi u senci je istrage zbog njegove nevodne umešanosti u nelegalno političko finansiranje. Ministar rada je ponovo demantovao umešanost u nelegalne radnje i rekao da ne namerava da podnese ostavku, koju su sindikati zahtevali, navela je britanska agencija.

12. septembar 2010.

Skromnija država - bolja privreda
Izvor: B92
Beograd -- Skromnija država, manje olakog trošenja budžetskih para i veća kontrola, pozitivno bi uticali na privredu u Srbiji, smatraju ekonomisti. U poslednjoj deceniji ukupan javni dug, koji čine obaveze države, i privatni, koji čine firme i banke, značajno je povećan. Suština predstojećeg donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti je upravo da to olako zaduživanje države spreči. Sadašnji ukupan iznos javnog i privatnog duga je oko 30 milijardi dolara. Srbija je vrlo blizu crvene dužničke linije, ocena je ekonomista koji su upoređivali dug prema bruto društvenom proizvodu. Odavno je prisutno ekonomsko saznanje da država mora biti jeftinija, štedljivija i racionalnija, a da ne izgubi na efikasnosti. Neminovnost štednje je naša realnost. Samo je pitanje gde je moguće najbrže i najefikasnije štedeti. Ekonomski analitičar Vladimir Vučković prostor za štednju vidi, najpre, u javnim nabavkama. “To je svaka javna nabavka. Tu postoji prostor i za nepažnju, pa da se plati više nego što treba, ili za pronevere i korupciju. Svi državni organi, na svim nivoima moraju da povedu računa, ja sam siguran da postoji veliki prostor da se budžet i mimo ovih stavki o kojima je sada reč smanji i da se zategne i da se dosta novca uštedi”, smatra on. Sličnog je mišljenja i Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta. “Ono što je važno, i što se po mom dubokom uverenju ne vodi računa dovoljno ni prilikom pregovaranja sa međunarodnim finansijskim institucijama, ni u samoj državi, jeste racionalizacija javnih nabavki. Em su izvor ozbiljne korupcije u državi, em su sa stanovišta potrebnosti i neophodnosti za državu vrlo neracionalne”, ocenjuje on. Uštede su moguće i kroz smanjenje broja zaposlenih, zatim kroz racionalnije korišćenje imovine i nekretnina u posedu države. Poseban segment je potreba obaranja javne potrošnje za nekoliko procenata, uz vrlo rigoroznu kontrolu svakog dinara. Međutim, osim neophodne štednje ovo je i vreme za ulaganja u infrastrukturu. Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Nebojša Savić, smatra da država, pre svega treba da se “odrekne” onoga što joj nije preko potrebno. “Treba štedeti na onim stvarima koje nisu potrebne, a primera takvih ima neograničeno. Da krenemo od pre svega od državnih rashoda. Svakog dana pronalazimo u novinama afere, da je neko uzeo ovo ili ono očigledno je da postoji ogroman prostor za smanjivanje javne potrošnje”, kaže on. Skromnija država, manje olakog trošenja budžetskih para i veća kontrola od strane nezavisnih državnh tela, sasvim sigurno, smatraju ekonomisti, imaće pozitivne efekte na privredu u Srbiji. Jer kada je država jeftinija za privredu ostaje više novca.

11. septembar 2010.

Vojvodina pomaže otvaranje 120 radnih mesta
Izvor: Tanjug
Vojvođanska vlada obezbedila je više od 14 miliona dinara za otvaranje novih 120 radnih mesta u budućem trgovačkom centru "Metro Keš end Keri", koji će biti otvoren u Subotici krajem oktobra, rečeno je danas nakon potpisivanja ugovora.Ugovor su u Gradskoj kući u Subotici potpisali predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i predsednik Upravnog odbora preduzeća "Metro keš end Keri" Ferenc Sič.Posao u ovom centru do sada je dobilo 80 radnika, a danas su potpisani ugovori za novih 40 radnika.Sič je naglasio da su otvaranje centra u Subotici pre dve godine odložili zbog ekonomske krize i podsetio da je ovo peti objekat tog trgovinskog lanca u Srbiji.Svečanom potpisivanju prisustvovao je i pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin.

Bugarski sindikat priprema štrajk
Izvor: Tanjug
Sofija -- Konfederacija bugarskih sindikata (KBS) najavila je protest ispred zgrade parlamenta u Sofiji zbog penzijske reforme. Potpredsednik reprezentativnog sindikata Plamen Dimitrov kaže da će protesti biti održani 16. septembra kada će se razmatrati zakon o penzijskom osiguranja, a sindikat zahteva da predlog bude povučen.Sindikat se protivi povećanju radnog staža za tri godine i starosne granice za dve godine za odlazak u penziju za zaposlene u teškim uslovima rada, kao i tri godine za prosvetne radnike.Očekuje se da se strajkačima priključe i zaposleni u zdravstvu, koji se protive ukidanju određenih beneficija.

Poslodavci ljuti na vladu i sindikate
Izvor: Politika
Unija poslodavaca Crne Gore traži socijalni dijalog, u suprotnom predviđa gašenje mnogih firmi i radnih mesta. Sindikati nemaju senzibilitet i stalno traže nove benefite, a vlada nema dovoljno sluha za probleme i instrumente da reši muke privrede u vreme krize.Ovu optužbu izrekla je Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG), krovna organizacija poslodavaca koju čine preduzetnici, mala i srednja preduzeća, udruženja preduzetnika i poslodavaca i veliki privredni sistemi koji svi zajedno čine 85 odsto ukupnog BDP-a crnogorske privrede. Organi ove jedine reprezentativne poslodavačke organizacije u Crnoj Gori najavljuju da će narednih dana poslati pismo na adrese vlade i sindikata. Ključna poruka poslodavaca je – nezadovoljstvo radom ova dva socijalna partnera u vreme krize i izostanak konkretnih dogovora kako bi se očuvala privredna aktivnost i radna mesta.Predsednik Udruženja poslodavaca Predrag Mitrović tvrdi da je većina njegovih kolega toliko izmorena krizom da teško može da preživi do kraja godine i zato traži „novi državni intervencionizam” i novi kratkoročni društveni dogovor socijalnih partnera o preživljavanju do prvog dana naredne godine. Mitrović ocenjuje da postoje samo tri privredna sektora u Crnoj Gori koja ne osećaju posledice krize – bankarski, telekomunikacioni i manjim delom turistički.– Kriza je umorila sve učesnike na tržištu što se vidi po otežanom poslovanju. U Crnoj Gori ima 16 hiljada firmi čiji su računi blokirani i koje ne izmiruju svoje poreske i obaveze prema državi. Čiji je interes da takvo stanje opstaje – zapitao se Mitrović i optužio vladu da je imala na raspolaganju niz mehanizama za podršku malim i srednjim preduzećima ali da ih nije upotrebila.Kao jednu od mera koje vlada nije primenila, crnogorski poslodavci navode pomeranje rokova za plaćanje poreza i doprinosa za firme koje zapošljavaju više od 20-30 radnika. I brojne barijere na centralnom državnom i lokalnim nivoima navode se kao primer otežanog biznisa, a kao posebnu obavezu vladi poslodavci spominju „stimulisanje kreditne aktivnosti banaka”.– Imamo potpunu bezosećajnost i nerazumevanje banaka za privredu. Mala i srednja preduzeća otežano dolaze do kredita, zajmovi su sada nedostupniji mnogim preduzetnicima, kamate su među najvećim u regionu, traže se uvećani kolaterali... – kaže Mitrović.Zbog takve poslovne klime, poslodavci predlažu vladi da se bez ustezanja pojavi „na igralištu”.– Treba nam državni intervencionizam. Ne za stalno, već samo u kriznom periodu. Obaveza je države da podstakne banke da više odobravaju kredite privredi. To bi održalo zdrave firme na tržištu, ali i doprinelo očuvanju radnih mesta. Nije samo obaveza poslodavaca da čuvaju radna mesta, o tome mora da vodi računa i država i sindikati koji do sada nisu imali dovoljno osećaja za socijalni dijalog – smatra šef Unije poslodavaca.Ovakav potez moćnog udruženja odmah je izazvao reakciju vlasti, čime je otvoren svojevrsni socijalni dijalog u medijima. Ministarstvo finansija (čiji se šef Igor Lukšić inače spominje kao novi crnogorski premijer), u ime vlade, tvrdi da je državni antikrizni paket bio težak oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda i da su sve mere (smanjenje poreza i doprinosa, ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, smanjenje cene struje za mala i srednja preduzeća...) bile usmerene na očuvanje likvidnosti privrede i banaka.– Crna Gora je prva država koja je kod međunarodnih finansijskih institucija dala garancije od 122 miliona evra za kreditnu podršku domaćim bankama, te kredite koristilo je devet banaka. U budžetu za ovu godinu država je spremila garancije za podršku privredi od 140 miliona evra. Aktiviranjem Investiciono-razvojnog fonda uspostavljen je moderan mehanizam dodatnog poboljšanja likvidnosti privrede i pokretanja biznisa – tvrde u crnogorskom Ministarstvu finansija.To se Ministarstvo poziva na podatke Centralne banke Crne Gore iz kojih se vidi da je na kraju avgusta od 52.802 pravnih i fizičkih lica u blokadi bilo 13.141. Unija poslodavaca, međutim, na ovakve argumente vlade odgovara da će „ako država ne pomogne, mnogi radnici ostati bez posla”. Poslodavci ne spore da je država nešto učinila da privredi olakša krizne muke, ali i dalje tvrdi da je to nedovoljno i da se može više.– Iako je vlada imala dobre namere, posle državnih garancija banke nisu olakšale davanje kredita privredi. Naprotiv, postavile su nove visoke kriterijume i nepovoljne uslove za dodeljivanje kredita, podigle su kamate, nerealno su podigle kolateral, skratile rokove davanja kredita, ukinule grejs period i zakomplikovale procedure odobravanja zajmova – tvrde poslodavci.Ova moćna asocijacija zatim spočitava vladi da je (i pored naizgled smanjenja opterećenja za poslodavce) značajno povećala opterećenja na zarade zaposlenih što je dovelo do povećanja ukupnih izdvajanja poslodavaca (bruto zarada).– Postoji još mnogo „slobodnog” prostora da se obezbede nova sredstva za budžet. Na primer, vlada treba da proširi krug poreskih obveznika, da eliminiše sivu ekonomiju i racionalizuje državnu i lokalnu administraciju – poruka je Unije poslodavaca crnogorskoj vladi.U ovaj svojevrsni socijalni dijalog nisu se uključili sindikati, ali je indikativno da je javna polemika dva socijalna partnera – poslodavaca i vlade – došla samo nekoliko dana posle žučnih rasprava punih nostalgičnih istorijskih reminiscencija zašto na obeležavanje jednog važnog istorijskog datuma za Crnu Goru nije došao (a bio je pozvan) princ Nikola Petrović.Očigledno je potreba za socijalnim dijalogom gurnula u drugi plan teme iz prošlosti. Tome je efektno doprineo i profesor Veselin Vukotić tvrdnjom da je „naša prošlost nejasna i nepoznata, isto koliko i budućnost, i u tom ’raspeću neizvesnosti’ najvažnije je imati praktičnu viziju... Danas se više traži imaginacija za rešavanje problema budućnosti nego za rasprave o prošlosti. Nostalgija za prošlošću je teg koji sužava viziju budućnosti. Stoga nostalgija i ima svoju ekonomsku i civilizacijsku cenu”, zaključuje Vukotić u svojoj redovnoj kolumni.

Radnici Željezare prete zauzimanjem fabrike
Izvor: Beta
Sindikat radnika Željezare u Nikšiću zapretio je da će "osvojiti" fabriku ako poslovodstvo istraje u nameri da otpusti sve zaposlene, uz otpremninu od 15.000 eura. To bi, kako je saopšteno, bio scenario sličan onome kako su se za ispunjenje svojih zahtjeva ranije izborili radnici Rudnika boksita u Nikšiću i Kombinata aluminijuma u Podgorici (KAP). Rudari su duže od mesec dana držali pod "opsadom" upravnu zgradu Rudnika, a zaposleni KAP-a su na kratko, takođe, bili osvojili upravnu zgradu fabrike.Uprava Željezare je krajem avgusta najavila da će otpustiti sa posla sve koji su trenutno zaposleni, uz otpremninu od 15.000 eura, a zatim, na posao primiti 750 radnika, od kojih bi 200 trebalo da budu novi zaposleni. Na spisku zaposlenih u Željezari trenutno je 1.400 radnika. Većinski vlasnik Željezare je britansko-holandska kompanija "Montenegro spešliti stils", a 22 posto akcija u fabrici ima Vlada Crne Gore. Željezara ne radi već godinu dana, a uprava je najavila da je završnoj fazi montiranje nove elektrolučne pecći, što će, prema najavama, omogućiti nastavak proizvodnje ove jeseni.

10. septembar 2010.

RADNICI VINARIJE ŽIVOJINA DJORDJEVIĆA U GENERALNOM ŠTRAJKU
Izvor: Radio Subotica
Radnici Vinarije VAU sa Palića stupili su u generalni štrajk 1. septembra. Oni od vlasnika Živojina Djordjevića traže isplatu zaostalih zarada i putnih troškova koje nisu primili od maja. Tokom avgusta organizovali su štrajkove upozorenja i od tada bezuspešno pokušavaju da stupe u kontakt sa vlasnikom i direktorom kompanije. Radnici su zabrinuti za dalju sudbinu vinarije, pošto je na pragu vreme berbe, a kako kažu, taj posao prvi put posle mnogo godine ove jeseni nije organizovan, i ne zna se ko će i kada ubrati groždje. Prema podacima Narodne banke Srbije, vinarija VAU je 294 dana u blokadi zbog minusa od pet miliona evra. U Vinariji je zaposleno 25 radnika i šest članova uprave koji nisu u štrajku.

Radnici Wow Vineri-a u štrajku
Izvor: Yueco
Već 10 dana u kompaniji Wow Vineri traje generalni štrajk radnika. Još početkom avgusta radnici su pokušavali da stupe u kontakt sa vlasnikom Živojinom Đorđevićem, ali se on nije, kako radnici kažu, udostojio da odgovori do dan danas. Nakon toga radnici su odlučili da stupe u štrajk, koji će prema njihovim rečima biti prekinut samo ukoliko se ispune njihovi zahtevi. Svoje zahteve imaju i radnici preduzeća Maladost koji su u sličnoj finansijskoj situaciji kao i radnici Vinarije. Radnicima vinarije ove godine isplaćene su četriri zaostale plate, koje su kako radnici kažu, jedva izdejstvovane. U štrajku nisu jednino radnici menadzmenta, kojih ima šest, i čija je ukupna plata, prema rečima radnika, veća nego ukupna plata svih 25 zaposlenih. Radnici napominju da se štrajk neće obustaviti dok im se ne ispune odredjeni uslovi. I dok su radnici vinarije tek ušli u štrajk, radnicima preduzeća Mladost stižu predotkazna upozorenja, baš iz razloga organizovanog štrajka. Radnici su kontaktirali advokata, koji se obratio privrednom sudu, i na taj način u sindikatu najavljuju drugačiju vrstu borbe za prava radnika. Vinari najavljuju da će pomoć tražiti i od gradonačlenika Subotice. Oni se nadaju da će njegovim autoritetom ubediti vlasnika da stupi u kontakt sa radnicima, kako bi se našlo pogodno rešenje za obe strane.

Sindikalni protest u Kruševcu 16. septembra
Izvor: Beta
Samostalni sindikat u Kruševcu najavio je danas da će 16. septembra organizovati protest u tom gradu nezadovoljan predloženim izmenama Zakona o penzijsko- invalidskom osiguranju. Kako su saopštili organizatori, protest će biti održan pod sloganom "Odbijamo". Sindikat smatra da će predložene izmene dodatno ugroziti socijalni položaj zaposlenih, a naročito kritikuje odredbe o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 53 na 58 godina, podizanje godina staža za žene sa 35 na 38 godina i smanjivanje osnovice za obračun penzija. Predsednik kruševačkog sindikata Milenko Mihajlović kazao je da će se protestu u Kruševcu pridružiti članovi republičkog granskog odbora hemije i nemetala, zaposleni iz gradova u okruženju, a da su dolazak za sada najavili i radnici iz Niša, Vršca, Pirota, i Novog Sada. "Protest u Kruševcu prvi je u nizu protestnih okupljanja koja će se nastaviti u Boru, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i, na kraju, u Beogradu. Smatramo da je neophodno upozoriti Vladu Srbije da radnici neće ćutke trpeti stalno pogoršavanje svog položaja, naročito jer se, kako saznajemo, priprema i drastična izmena Zakona o radu", kazao je Mihajlović. Sindikat je uputio i preporuku poslodavcima da 16. septembar proglase neradnim danom kako bi njihovi zaposleni mogli da učestvuju na protestu, dok su političke stranke upozorene da na skup ne donose stranačka obeležja i simbole.

Dinkić podržava zahteve za povećanje minimalne cene rada
Izvor: Tanjug
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić danas je, na sastanku sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) Ljubisavom Orbovićem, podržao zahteve za povećanje minimalne cene rada i najavio veći dolazak stranih investitora, posebno u nerazvijene regione. On se, na sastanku sa Orbovićem i predsednicima industrijskih sindikata, složio da je neophodno zaključivanje granskih kolektivnih ugovora, kao i da je potrebno smanjenje nezaposlenosti i što uravnoteženiji regionalni razvoj, prvenstveno u cilju zaštite najsiromašnijih slojeva stanovništva, saopštio je sindikat. Dinkić je rekao da očekuje da će rast bruto domaćeg proizvoda u 2011. biti veći nego što je to zvanično predviđeno. Naglasivši da je situacija u zemlji i dalje složena, on je ocenio da se "ipak vidi kraj velikim problemima" i ukazao da je niska kupovna moć građana ograničavajući faktor za pokretanje proizvodnje, ističe se u saopštenju sa sastanka održanog u prostorijama S S S S.Predstavnici sindikata su još jednom upozorili da će se najavljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju negativno odraziti na položaj sadašnjih i budućih penzionera i da će, u tom cilju, S S S S organizovati proteste širom Srbije kako bi sprečio usvajanje takvog zakona. Sindikalci su ukazali na aktuelne probleme u privredi, posebno u oblastima metalske industrije, tekstilne, hemijske industrije, energetike, grđevinarstva, poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma, šumarstva, putne privrede i trgovine. Ukazano je na probleme u vezi sa brojnim neuspelim privatizacijama, stečajem i likvidacijama preduzeća, rastom cena osnovnih životnih namirnica i energenata, niskim zaradama, kao i nepostojenjem granskih kolektivnih ugovora.

Privreda ne može da podnese veća opterećenja
Izvor: Poslovni magazin
Povodom održanog protesta upozorenja u organizaciji više različitih sindikata građevinara i za danas zakazanog, pa otkazanog štrajka sindikata u grani poljoprivrede koji je, između ostalog, trebao da bude održan ispred sedišta Unije poslodavaca Srbije, želimo da obavestimo širu javnost da poslodavci razumeju težak materijalno položaj zaposlenih, ali da je stanje u privredi Republike Srbije takvo da nije moguće bilo kakvo povećanje osnovice zarada, niti isplata toplih obroka i regresa, finansiranje održavanja radno-proizvodnih takmičenja i igara i drugih beneficija. Podsećamo javnost da je pad bruto domaćeg proizvoda u Republici Srbiji bio 3% u 2009. godini, a da je zabeleženi rast BDP prvom kvartalu 2010. godine bio svega 0,6% kao posledica povećanja proizvodnje i izvoza US Steel Srbija koji kao gigant metalskog kompleksa značajno utiče u domaćem izvozu i BDPu. Privreda Srbije je još daleko od povratka na nivo iz 2008. godine, a zahtevi za povećanjem zarada i drugih beneficija na osnovu granskih kolektivnih ugovora nerealni, pogotovo kada je reč o grani građevine u kojoj trenutno ne radi 70 odsto građevinske operative, a zarade prosečno kasne 4 meseca, pošto je većina građevinskih firmi nelikvidna. S druge strane donja anketa iz maja 2010. godine ilustruje stanje u grani poljoprivrede i pokazuje opravdanost stava Unije poslodavaca Srbije da je u sadašnjoj situaciji neprihvatljivo bilo kakvo povećanje opterećenja privrede ugrožene nelikvidnošću, opterećenjima države i raznim drugim problemima. Rezultati ankete sprovedene na uzorku od 648 privrednih subjekata u grani poljoprivrede (primarna poljoprivredna proizvodnja, industrija hrane i pića, duvanska industrija, ribarstvo i vodoprivreda).
412 malih, 48 srednjih, 28 velikih preduzeća i 160 preduzetnika.
Rezulati ankete pokazali su da su upravo mala preduzeća i preduzetnici najranjivije kategorije u privredi Republike Srbije i da su ove dve kategorije imale najviše problema sa likvidnošću u 2010. godini.Unija poslodavaca Srbije razume da zaposleni teško žive, ali i sami privrednici su pod velikom opterećenjem i mnogi od njih se svakodnevno bore da održe svoje firme. U Srbiji se još uvek troši više nego što se zarađuje i kao posledicu imamo sve veću zaduženost zemlje i ogroman spoljnotrgovinski deficit. Sindikati moraju uvažiti realnost i princip da se uvek može pregovarati o podeli onoga što se zaradi, ali u trenutku kada najveći deo privrede radi na ivici održivosti ili knjiži gubitke Unija poslodavaca Srbije neće potpisati granske kolektivne ugovore koji će povećati opterećenja i troškove već ugroženim preduzećima. Sa svoje strane UPS je uvek spremna da razgovora sa onim sindikatima koji uzimaju u obzir da je vreme deljenja polutki, radno-proizvodnih igara i isplate zarada u firmama koje godinama ne rade prošlost. Opterećenja rada po sadašnjem Zakonu o radu i Opštem kolektivnom ugovoru su 128% u odnosu na neto platu, što je najviše u Evropi. Zbog toga je OKU zamrznut početkom 2009. godine, s ciljem da se sačuvaju radna mesta i smanje opterećenja poslodavcima koji nisu bili u mogućnosti da servisiraju ovolike izdatke. Svako dalje povećavanje ovih izdataka u sadašnjoj situaciji predstavlja nemoguću misiju.Ukoliko sindikati smatraju da postoji neka druga realnost i da neko može da im ponudi više od onoga što je trenutno moguće imaju punu slobodu da nađu socijalne partnere spremne da privrednim subjektima koje zastupaju nametnu značajno uvećane obaveze. Unija poslodavaca ne želi da učestvuje u daljem upropaštavanju već uzdrmane srpske privrede.

Sindikat pravosuđa najavio štrajk 6. oktobra
Izvor:Tanjug
Sindikat je kao razloge za štrajk naveo nepovećavanje i zamrzavanje zarada pravosudne administracije od 2006. godine.
BEOGRAD - Gradski odbor Sindikata pravosuđa Srbije odlučio je da zaposleni u beogradskom pravosuđu stupe u štrajk 6. oktobra, saopštio je Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije.Taj sindikat je kao razloge za štrajk naveo nepovećavanje i zamrzavanje zarada pravosudne administracije od 2006. godine, koje iznose od 12.500 do 20.000 dinara, ističući da se tokom prethodnih godina samo uvećavao broj predmeta u radu. "Poslednjim javnim istupanjem Visokog saveta sudstva pravosuđe je pohvaljeno da je efikasnije i ažurnije nakon sprovedene reforme sa manjim brojem sudija i pravosudne administracije, a ministarka pravde u javnim istupanjima stalno naglašava da su nova mreža sudova i smanjen broj zaposlenih doveli do ušteda", navedeno je u saopštenju.Sindikat navodi da je "ministarka pravde prošle godine u oktobru obećala povećanje zarada od ušteda kao posledice reforme bez zahvatanja iz budžeta".

VAC poklonio akcije zaposlenima u Dnevnik Vojvodina presu
Izvor : Beta
Nemački medijski koncern VAC ponudio danas na poklon 55 odsto vlasničkog udela u preuzeću Dnevnik Vojvodina pres zaposlenima u tom preduzeću, a taj predlog prihvatila su sva tri sindikata tog preduzeća. Predlog o ustupanju 55 odsto vlasništva VAC-a zaposlenima u preduzeću DVP ne može biti ostvaren dok ga ne prihvati i kompanija Dnevnik Holding koja je vlasnik 45 odsto akcija DVP-a. Član borda direktora u VAC-u Peter Lange i predstavnici sindikata DVP-a izrazili su nadu da će i Dnevnik holding uskoro prihvatiti ponudu, kako bi se što pre razrešila teška situacija u preduzeću. Lange je rekao da je ponuda vlasničkog udela u korist zaposlenih jedinstven slučaj u preduzećima u kojima je taj medijski koncern suvlasnik i da će zaposleni, ako taj predlog uspe, moći da učestvuju u stvaranju budućnosti firme. Predlog podrazumeva i da VAC odustane od 1,8 miliona evra od ukupno 3,2 miliona evra zajma koji je dao DVP-u, a preostalih 1,4 miliona evra DVP bi počeo da otplaćuje za pet godina, dok bi plan o otplati duga bio naknadno sačinjen. Lange je pojasnio da sporazum podrazumeva i odustajanje od međusobnih tužbi DVP-a i Dnevnik holdinga, kao i da Dnevnik holding objavi da odustaje od potraživanja prema VAC-u i DVP-u. "Sindikati DVP-a su već prhvatili našu današnju ponudu, što nas je pozitivno iznenadilo. Nadam se da ćemo uspeti da ubedimo i predstavnike Dnevnik holdinga da je naš predlog pravi put", rekao je Lange i dodao da će pismeni predlog biti upućen u ponedeljak. Direktorka Dnevnik holdinga Jasmina Mašulović rekla je da u ovom trenutku ne može da se izjasni o predlogu, jer je ta kompanija u postupku restrukturiranja kod Agencije za privatizaciju i u toku je postupak za angažovanje privatizacionog savetnika koji će taj posao voditi. "Ovaj predlog je strukturna promena u kapitalu DVP-a kao zajedničkom preduzeću i mi naš stav moramo da usaglasimo sa Vladom Vojvodine kao osnivačem i da uvažimo mišljenje privatizacionog savetnika", rekla je Mašulović. U Dnevnik holdingu od ranije tvrde da je VAC dužan više od šest miliona evra, jer nije ispunio ugovorene obaveze prilikom preuzimanja 55 odsto udela u DVP-u.

Vruća evro jesen
Izvor: Vecernje novosti
Uprkos krizi koja je prodrmala svet, Evropljani kao da žele da nastave život na kakav su navikli tokom decenija blagostanja
UPRKOS krizi koja je prodrmala svet, stanovnici Evrope kao da žele da nastave život na kakav su navikli tokom dugih decenija blagostanja. Otuda talas štrajkova protiv mera štednje i odricanja koje vlade nameću. Kako stvari stoje, ti protesti će ugrejati političku jesen na Starom kontinentu.U svojevrsnom pokazivanju mišića Sarkoziju i njegovim ministrima, francuski sindikati u utorak su izveli na ulicu između 1,12 i 2,7 miliona ljudi - zavisno od izvora. Nastavnici, mašinovođe, poštari, opštinski službenici - uglavnom ljudi iz javnog sektora - brane se od državne namere da se u penziju odlazi sa najmanje 62, umesto sa 60 godina.
OPREZNI GERMANI
NEMAČKA ekonomija je i dalje osetljiva - upozorava kancelarka Angela Merkel, iako privreda njene zemlje beleži najbolje rezultate za gotovo dve decenije. Ministar ekonomije Volfgang Šojble upozorava da rast od 2,2 odsto jeste dobar, ali da privreda još nije dostigla nivo od pre krize.Ono što čine francuske vlasti, međutim, deluje prilično naivno u poređenju sa potezima mnogih drugih vlada, jer mnoge beneficije ostaju netaknute. Francuska je, u stvari, prva velika ekonomija koja je izašla iz recesije, i tamo kriza uopšte nije udarila silinom kao, na primer, u Engleskoj. Istog utorka, milioni stanovnika Londona nisu imali pogodnost na koju su navikli još od viktorijanskog doba - da metroom odu na posao: planirani gubici radnih mesta uplašili su železničare.U Grčkoj, novu sezonu protesta sindikati ovog vikenda pokreću sa severa zemlje, iz Soluna. Baš tamo, premijer Papandreu je pre godinu, u izbornoj kampanji, obećao - više radnih mesta i novca. Sve je, u stvarnosti drugačije. Nezaposlenost u Solunu i okolini je 12,6 odsto; u celoj Grčkoj 11,6 odsto - za tri procenta više nego pre krize. Sa severa zemlje povlače se strani investitori, poput nemačkog maloprodajnog lanca “Aldi”.Analitičari, međutim, ocenjuju da sve što se dešava na ulicama neće pokolebati evropske vlade u nameri da “zakinu” gde god im se pruži prilika. Sindikati nisu što su bili, a javnom mnjenju je koliko-toliko jasno da nešto mora da se menja. U Španiji, koja se oporavlja od jedne od najtežih recesija u Evropi, masa štrajkača sa smanjuje, a u četvrtak je usvojen zakon koji umanjuje troškove firmama pri otpuštanju radnika.

Španija reformiše tržište rada
Izvor: Tanjug
Madrid -- Vlada Španija je dala odobrenje za reforme španskog tržišta rada čiji je cilj oporavak ekonomije i smanjenje rastućeg deficita.Ove izmene na tržištu rada, kao i planovi za podizanje starosne granice za penziju sa 65, na 67 godina, izazvale su proteste sindikata koji su zakazali generalni štrajk za 29. septembar. Taj paket reformi je donet u junu i bio je na snazi kao vanredna mera, a sada će postati stalna. Međunarodni monetarni fond (MMF) je ocenio te mere kao ključne za smanjenje stope nezaposlenostu u Španiji koja sada dostiže 20 odsto i najviša je medju 16 članica zone evra. Budžetski deficit Španije je prošle godine dostigao 11,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je znatno više od limita u Evropskoj uniji od tri odsto BDP, a to je podstakao zabrinutost na moguću dužničku krizu, poput one u Grčkoj. Zbog oslabljenih vladinih finansija Španija mora, uz Grčku i Portugaliju, da plaća više kamatne stope na pozajmice. Reformom španskog tržišta rada je omogućeno kompanijama da lakše prebacuju radnike u druge delove zemlje, što Špancima ne odgovara jer su veoma vezani za svoj rodni kraj, ili da ih premeštaju na druga radna mesta unutar kompanije.Među ostalim ciljevima je i suzbijanje raširene prakse odsustvovanja s posla i obeshrabrivanje kompanija da radnike zapošljavaju na privremene poslove. Čak trećina radne snage u Španiji sada radi po tim nepovoljnim ugovorima, zbog čega je stopa nezaposlenosti podložna rastu jer su takvi radnici prvi na spisku za otpuštanje kada dođu teška vremena. Reformama se takođe omogućuje kompanijama da lakše otpuštaju radnike, uz isplate najnižih otpremnina, ukoliko beleže gubitke, očekuju gubitke u budućnosti ili pate od "stalnog" pada prihoda. Otpremnine za radnike s punim radnim vremenom, koje se sada isplaćuju u visini plate za 45 dana za svaku godinu rada, biće smanjena na platu za 33 dana.

Francuska: U penziju sa 62 godine
Izvor: Tanjug
PARIZ - Donji dom francuskog parlamenta izglasao je danas da se granica za odlazak u penziju poveća sa 60 na 62 godine starosti, što je osnova predložene penzione reforme koja širom zemlje izaziva proteste, dok sindikati najavljuju novi generalni štrajk za 23. septembar. Konzervativna Unija za narodni pokret (UMP) predsednika Nikole Sarkozija odobrila je ovu glavnu klauzulu uz podršku partije Novog centra, javio je Rojters."Protivimo se ovoj nepravednoj meri koja nimalo ne odgovara društvenoj realnosti u našoj zemlji", izjavila je Marisol Turen iz opozicione Socijalističke partije, koja je obećala da će ovu meru vlade ukinuti ako pobedi na izborima 2012. godine.Odlazak u penziju u Francuskoj će se povećati na 62 godine do 2018. godine, dok će se puna penzija dobijati sa napunjenih 67, umesto dosadašnjih 65 godina.Sarkozi je odbio da odustane od planova da se ove granice povećaju, ali je ponudio olakšice za one koji obavljaju teške poslove i koji su rano stupili u radni odnos.Međutim, sindikati time nisu zadovoljni i najavljuju novi štrajk za 23. septembar.Prethodni generalni štrajk, održan u utorak, okupio je, prema podacima organizatora, 2,7 miliona demonstranata.Premijer Fransoa Fijon je juče izjavio da vlada ne može da ponudi nove ustupke jer bi na taj način ugrozila planiranu reformu penzionog sistema, što bi nagomilalo dugove u visini od 45 milijardi evra godišnje do 2020.

Veterinarski zavod povećao poslovne prihode za 7,6 odsto
Autor/izvor: SEEbiz/SIG
SUBOTICA - Jedan od najvećih domaćih proizvođača hrane i lekova za životinje, Veterinarski zavod iz Subotice, poboljšao je svoje poslovanje u prvoj polovini 2010. godine. Iako su performanse profitabilnosti i u kriznoj 2009. godini bile na zavidnom nivou, u prvoj polovini 2010. godine Veterinarski Zavod (BSE:VZAS) je uspeo da poveća poslovne prihode za 7,6 odsto na međugodišnjem periodu te je prvo polugodište završio sa poslovnim prihodima vrednim 1,2 milijarde dinara. U 2009. godini Veterinarski zavod je ostvario vanredno dobre rezultate po osnovu poslovnih, finansijskih i drugih aktivnosti.Ipak, uprkos rastu prihoda od realizacije, poslovna dobit teška 80,2 miliona dinara (EBIT) smanjena je za 16 odsto u odnosu na isti period lane. Rast rashoda po osnovu amortizacije i rezervisanja te porast troškova zarada (zbog proširenja kapaciteta) i naknada zarada glavni su uzroci manjeg pada dobitnosti prihoda u prvoj polovini tekuće poslovne godine.U 2009. godini Veterinarski zavod je ostvario vanredno dobre rezultate po osnovu poslovnih, finansijskih i drugih aktivnosti. Ukupna rentabilnost merena osnovnim racio pokazateljima iznosila je 8,4 dinara na 100 dinara uloženih u sopstveni kapital i oko 8 dinara prinosa na ukupnu/poslovnu aktivu. Neto dobitnost prihoda bila je čak 11 procenata, a margina poslovnog dobitka 14 odsto. Uprkos izvanrednim poslovnim rezultatima, cena akcije Zavoda na Beogradskoj berzi je od početka godine pala za 12,3 odsto i trenutno se nalazi na nivou od 500 dinara. Po toj ceni, ukupna tržišna kapitalizacija kompanije iznosi 1,13 milijardi dinara (10,74 miliona evra). Odnos ove tržišne kapitalizacije i ukupne dobiti ostvarene u 2009. godini (što je približna mera P/E racia) iznosi 5,31. U 2010. godini, cena akcija Zavoda bila je najviša u aprilu i vredela je 735 dinara. Većinski vlasnik subotičke kompanije je Sojaprotein koji poseduje 59,2 odsto akcija nakon što je protekle godine putem ponude za preuzimanje po ceni od 600 dinara stekao dodatnih 7,8 odsto akcija.

9. septembar 2010.

Italijanska firma Finat otvara pogon u Subotici
Autor/izvor: SEEbiz/Beta
SUBOTICA - Italijanska firma Finat će u nekadašnjoj fabrici pumpi u Bajmoku kod Subotice otvoriti pogon za proizvodnju niti za izradu najlon čarapa.
Vlasnik Finata Bruno Kasini je na konferenciji za novinare rekao da će u novi pogon, čija će izgradnja početi krajem septembra i u kome će raditi 50 radnika, biti uloženo oko pola miliona evra. Gradonačelnik Subotice Saša Vučenić je rekao da se investicija italijanske kompanije razlikuje od ostalih jer su planu nova radna mesta uglavnom za žene koje će se zapošljavati preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Posao u ovom gradu uskoro će dobiti i još tridesetak radnika jer prema najavi direktora subotičkog Elektroremonta koji je u vlasništvu italijanskog investitora, Carmine Tarallo, zahvaljujući povoljnoj investicionoj klimi i to preduzeće uskoro izgraditi novu proizvodnu halu od oko hiljadu kvadarata. "To će biti investicija od oko dva miliona evra. Investitori u Subotici mogu da se oslone na lokalnu vlast, ali i na radnike koji imaju radne navike i predani su poslu ", rekao je Taralo.

8. septembar 2010.

Srbija će odmrznuti plate
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda
Vlada Srbije i MMF su se složili da povećaju neke plate u januaru, ali sindikati kažu da to nije dovoljno.
Plate u javnom sektoru u Srbiji, koje su zamrznute od kraja 2008. godine, zbog ekonomske recesije, biće neznatno povećane početkom sledeće godine. Vlada i misija MMF u zemlji postigli su dogovor o povećanju ranije ovog meseca. Međutim, srpski sindikati nisu zadovoljni sporazumom. Oni kažu da povišice planirane za 2011, u ukupnom iznosu 7 odsto, neće imati pozitivan uticaj na životni standard. Prosečna plata u Srbiji je, zbog slabljenja dinara u odnosu na evro, pala na samo 310 evra i najniža je u regionu. Jačanje evra je izazvalo povećanje cena osnovnih proizvoda, dodatno prazneći novčanike potrošača. Vlada nije zajednički nastupila kada je počela razgovore sa MMF-om. Potpredsednik vlade Mlađan Dinkić tražio je da se plate i penzije odmah podignu, tvrdeći da bi porast domaće potrošnje ubrzao ekonomski oporavak. Ministarka finansija Diana Dragutinović je, sa druge strane, rekla da državni budžet ne može da podrži odmrzavanje plata do aprila 2011. godine. Na kraju je postignut kompromis. Pored njihovog nezadovoljstva najavljenim povišicama, sindikati u javnom sektoru žale se da su razgovori vlade sa MMF doveli do povrede zakona o penzijama i invalidskom osiguranju. Sindikati su najavili niz štrajkova. Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika, rekao je za SETimes da se ova borba ne odnosi samo na povećanje plata, nego i na sveukupno investiranje u obrazovanje u Srbiji. "Znamo da to ne može da se reši preko noći, zbog čega smo dali vladi vremena da razmotri naše zahteve. Posle toga ćemo doneti odluku o mogućem nastavku protesta", rekao je Erdelji. Ekonomista Saša Đogović je, međutim, izjavio SETimesu da vlada neće biti uznemirena. "Srpski sindikati su relativno slabi i ne mislim da mogu da ugroze stavove vlade ili spreče usvajanje određenih zakona", rekao je on. Prema Đogovićevim rečima, mada povećanje planirano za januar neće mnogo doprineti unapređivanju uslova života običnog građanina, ono je u skladu sa ekonomskim realnostima sa kojima se zemlja suočava. "Prognoze vezane za ekonomski rast u Srbiji nisu previše optimistične, tako da je sporazum sa MMF odraz stvarnog stanja srpske ekonomije", rekao je on.

Granski sindikati odustali od protesta
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD - Sindikati u proizvodnim delatnostima, trgovini i turizmu u okviru Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) saopštili su da su odustali od protesta koji je trebalo da se održi sutra ispred Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva rada i socijalne politike. U saopštenju se navodi da ti sindikati ne priznaju reprezentatitvost Unije poslodavaca i da će kroz socijalni dijalog nastaviti da se bore za poboljšanje materijalog i socijalnog položaja zaposlenih.Ako ti pregovori ne budu dali rezultate sindikati su najavili proteste i štrajkove u celoj Srbiji.Sindikati gradjevinskih radnika danas su održali jednosatni protest upozorenja na svim gradilištima u Srbiji zbog izuzetno lošeg stanja u tom sektoru i duga države od oko milijardu evra.Gradjevinari su najavili da će, ako se takvo stanje nastavi, mehanizacijom do kraja septembra blokirati glavne gradske ulice.U obustavi rada usestvovali su SSSS, Sindikat "Nezavisnost", Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Sindikat radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala (SGIGM).

Gradilišta stala na sat vremena
Izvor: Blic, Politika, Tanjug
Beograd -- Zbog izuzetno lošeg stanja u sektoru i duga države od oko milijardu evra, sindikati građevinskih radnika protestovali su na svim gradilištima u Srbiji. Gotovo svi radovi u zemlji stali su na jedan sat, ali to je samo znak upozorenja kažu u sindikatima.Manjak investicija, neisplaćene plate i doprinosi, hipoteka na opremi i objektima, neiskorišćene zalihe materijala, ogrman dug države i nemogućnost četiri petine preduzeća da naplati potraživanja - ključni su problemi građevinaca u Srbiji. Ukoliko se takvo stanje nastavi, građevinari najavljuju da će mehanizacijom do kraja septembra blokirati glavne ulice u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i ostalim gradovima Srbije. U obustavi rada učestvuju Savez samostalnih sindikata, Sindikat „Nezavisnost”, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala (SGIGM) i drugi. "Situacija je izuzetno loša, na gradilištima radi samo 30 odsto ljudi, više od pet hiljada je na plaćenom odsustvu. Očekujemo da će nam nakon protesta ponuditi konkretna rešenja", objašnjava Miodrag Milović, sekretar Sindikata građevinskih radnika Srbije. "Vladi i nadležnim ministarstvima biće ostavljeno mesec dana da razmotre naše zahteve za potpisivanje kolektivnog ugovora, kontrolu uplate doprinosa i izmene Zakona o penzijskom osiguranju", kažu u gradskom odboru SGIGM-a.
Štrabag“ preti „Mostogradnji“
Iako je „Mostogradnja“ član Sindikata građevinskih radnika Srbije, danas verovatno neće prekidati radove na Gazeli od 10 do 11 sati. Naime, austrijska firma „Štrabag“, kod koje „Mostogradnja“ radi kao podizvođač, zapretila je radnicima da će dobiti otkaze ukoliko budu štrajkovali, rečeno je u Sindikatu građevinskih radnika. Kao najveće probleme građevinaca, sindikati ističu i to što je više od 50 odsto radnika napustilo posao, što je gotovo 80 odsto preduzeća nelikvidno jer im država za ranije poslove duguje oko milijardu evra. Takođe, sindikati ističu da su prava građevinskih radnika ugrožena, da veliki broj njih radi na crno, bez određenog radnog vremena, usklađenih dnevnica, zdravstvenog osiguranja, zbog čega kao jedan od ključnih zahteva ističu potpisivanje kolektivnog ugovora. Takođe, jedan od zahteva je osnivanje garancijskog fonda, koji bi pomogla država i putem kog bi preduzeća iz Srbije mogla da dobiju bankarske garancije i dobiju poslove u inostranstvu. "Projekat na Voždovcu jeste dobar, ali je potrebno da država malo brže počinje sa poslom, da se uposli što više preduzeća iz Beograda i cele Srbije. Međutim, to je kratkoročno rešenje. Kako bi se na duge staze izašlo iz problema, potrebno je otvaranje razvojne banke, školovanje kadrova, podrška preduzećima u inostranstvu. Ako se naši zahtevi ne ispune, do kraja septembra donosimo odluku da mehanizacijom blokiramo ulice svih većih gradova u Srbiji", upozorava Milović. Predstavnici sidnikata kažu da su zadovoljni odzivom radnika koji su se danas priključili štrajku upozorenja u fabrikama širom Srbije, kao i da će sačekati par nedelja da bi videli da li će njihovi zahtevi biti ispunjeni, a onda će, u zavisnosti od ishoda, odlučiti o daljim koracima. Predsednik Samostalnog sindikata radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Srbije Duško Vuković rekao je da je, prema prvim procenama, štrajku pristupilo oko 50 odsto radnika, članova tog sindikata. Štrajkovali su radnici u Bečeju, Raškoj, Zaječaru, Novom Pazaru, Kragujevcu...", rekao je Vuković i povodom jučerašnjeg sastanka sa ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliverom Dulićem rekao da se nada da se više neće sastajati "ad hok". Prema njegovim rečima, sindikati su sa ministrom već za kraj semptembra dogovorili sastanak kojem bi trebalo da prisustvuju predstavnici poslodavaca iz oblasti gradjevinasrtva, sindikata i resornih ministarstava. "Na tim sastancija trebalo bi da analiziramo privredna kretanja, jer je veliki broj problema radnika u građevinarstvu uzrokovan nedostatkom posla, smanjenim investicijama, padom proizvodnje, kao i lošim plasmanom", dodao je Vuković. Predsednik Granskog sindikata građevinarstva, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede "Nezavisnost" Ranko Drljević rekao je da je štrajku upozorenja pristupilo oko 85 posto građevinara - članova tog sindikata.Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić podržava štrajk građevinaca, ali ističe da oni ništa neće dobiti ukoliko naprave generalni štrajk i blokiraju ulice. "Smatram da su razlozi za štrajk opravdani, u stalnom smo kontaktu sa građevincima. Moramo istaći da smo u vreme krize preduzeli niz aktivnih mera da pomognemo građevinskoj operativi, što kroz otvaranje gradilišta "4. juli" na Voždovcu, gde će posao dobiti celokupna domaća operativa, što kroz Zakon o pomoći građevini, gde će država i lokalne samouprave biti investitor, a radiće preduzeća iz Srbije. Napominjem da je ovakvo stanje posledica svetske ekonomske krize, koja je najviše pogodila sektor građevine. Pokušaćemo i u budućem periodu da pomognemo građevincima i da iz trenutne krize izađemo na što bolji način", rekao je ministar Dulić. On napominje i da će zahteve građevinaca koji nisu u nadležnosti njegovog ministarstva proslediti Vladi. Ministar rada i socijalne politike Rasim LJajić ocenio je da je protest upozorenje gradjevinara "ozbilan" zbog ukupne socijalne situcije u zemlji. Ministar je gostujući u jutarnjem Dnevniku RTS-a istakao da je u periodu krize veliki broj ljudi ostao bez posla ili prima veoma male zarade. "Moramo da menjamo dosadašnji model ekonomskog razvoja i ponašanja i ne možemo da trošimo više nego što imamo i ne možemo da primamo više nego što proizvedemo", rekao je Ljajić, ocenivši da je potrebno povećati proizvodnju i izvoz.Ako je za utehu, poslednji veliki projekat kreditiran „spolja” poveren domaćoj firmi jeste 174 miliona evra vredna obnova Bulevara kralja Aleksandra (dobila „Balkan gradnja”). Zemunski „Planum”, međutim, još nije u potpunosti uspeo da od države naplati dve godine stara potraživanja za izgradnju sektora četiri obilaznice.
Ironija situacije možda se najbolje vidi u činjenici da je današnji štrajk najavljen gotovo istovremeno kada je republički parlament usvojio Zakon o podsticanju građevinske industrije. Sveže donesenim aktom predviđeno je da se projekti finansirani iz budžeta dodeljuju domaćim preduzećima po osnovu liste prioriteta i pregovaračkog dogovora ko će šta da gradi. Na taj način izbeći će se javni tenderi na kojima inostrane firme prete svojim povoljni(ji)m ponudama. Neimari u Beogradu predložili su republičkom odboru svog sindikata da, ako se stanje ne popravi, obustava rada preraste u izlazak na ulice. Glavni razlog tome je što većina preduzimača ne veruje da paragrafi mogu dugoročno da usprave posrnulu privrednu granu.
Iako se pokazao kao revnosniji platiša od države, grad najveći broj projekata finansira iz zajmova od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Novi zakon, međutim, „ne dobacuje” do ovih projekata jer su pare „spolja” uslovljene obavezom da se izvođač bira na javnom tenderu čija pravila određuju – banke. Ove konkurse, kao po pravilu, dobijaju strana građevinska preduzeća. Most preko Ade Ciganlije (vredan 200 miliona evra) gradi austrijsko-slovenačko-nemački konzorcijum „PORR – SCT – DSD Brukenbau”, fabriku vode „Makiš 2” (vrednu 53 miliona) podiže slovenačko „Primorje”, Požešku ulicu i nekoliko drugih rekonstruisao je austrijski „Svitelski”. Slično je i sa republičkim projektima na teritoriji grada koji se finansiraju iz evropskih zajmova: autoput kroz Beograd (20 miliona) obnavlja PORR, „Gazelu” (60 miliona) sanira austrijski „Štrabag”, koji je pre nekoliko dana pobedio i na tenderu za izgradnju petlje Batajnica (55 miliona). Ista firma obavila je i rekonstrukciju Kružnog puta, čija je obnova plaćena iz budžeta

Građevinari danas štrajkuju
Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici tri granska sindikata građevinarstva i industrije građavinskog materijala u ovim trenucima organizuju štrajk u trajanju od sat vremena. Radnici obustavljaju rad na gradilištima, putevima, fabrikama i drugim radnim mestima da bi skrenuli pažnju Vladi i resornim ministarstvima na težak položaj građevinaraca.Postoji nezadovoljstvo zbog nepostojanja granskog kolektivnog ugovora, kao i izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i neredovnim isplata zarada i doprinosa. Milenko Popović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata rekao je da je građevinskim preduzećima jedan od većih problema i plaćanje PDV-a. Ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da podržava štrajk građevinskih radnika. "Tačno je da postoje velika dugovanja države i preduzeća i budžeta, lokalne samouprave prema građevinskoj operativi, a koji nisu posledica zle namere da se građevinska operativa gurne u ekonomski problem nego posledica velike nelikvidnosti, ogromnih smanjenja budžeta u uslovima ekonomske krize i projektovanja boljeg vremena, koje nažalost nije došlo, ali se nadam da će doći“, rekao je Dulić. „Siguran sam da će u budućnosti ta dugovanja biti izmirena. Očekujem veliku aktivnost ministarstava finansija i ekonomije da se izađe u susret preduzetnicima koji imaju problem naplate, a država im veoma aktivno naplaćuje PDV", dodao je on.

Štrajkovi paralisali London i Pariz
Izvor:PRESS
Štrajk radnika zbog najavljene reforme penzionog sistema paralisao je juče Francusku. S druge strane Lamanša, jednodnevni protest zaposlenih u londonskom metrou izazvao je nezapamćene gužve i blokirao britansku prestonicu.Francuski sindikati održali su juče generalni štrajk, zbog planova predsednika Nikole Sarkozija da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 60 na 62 godine, dok bi se puna penzija dobijala sa napunjenih 67, umesto dosadašnjih 65 godina. Sindikalci tvrde da vlada najavljenom reformom napada jednu od najvrednijih francuskih socijalnih dostignuća. Prema njihovim procenama, na ulice Pariza, Marseja i drugih gradova širom zemlje izašlo je više od dva miliona ljudi tražeći da vlada povuče najavljenu reformu penzionog sistema. Avio-kompanija „Er Frans" smanjila je domaće letove za čak 90 odsto, dok su se međunarodni letovi obavljali normalno. Železnički saobraćaj bio je prepolovljen. S druge strane, francuska vlada tvrdi da je reforma penzionog sistema ključna zbog smanjenja ogromnog budžetskog deficita. Za pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, vlasti navode podatak da je životni vek danas mnogo duži i da od građana u ovom trenutku traže da budu hrabri kako bi na taj način pomogli vladi u nastojanju da smanji ogroman dug zemlje. Inače, i u slučaju da se usvoji zakon, Francuzi će biti i dalje najmlađi penzioneri u EU.S druge strane, u Londonu milioni zaposlenih juče nisu uspeli da stignu na posao na vreme zbog štrajka zaposlenih u metrou. Povod za obustavu rada više hiljada radnika na održavanju mreže podzemne železnice, vozača i osoblja na stanicama je najavljeno smanjenje broja zaposlenih u tim službama. Sindikat železnice, pomorstva i transporta saopštio je da je radila samo pogrebna služba prevoza. Inače, dnevno se u Londonu metroom prevezi više od 3,5 miliona ljudi, a juče su bili primorani da za prevoz koriste automobile.

Rumunima socijala unosnija od posla
Izvor: Beta
Bukurešt -- Rumunski premijer Emil Bok kaže da zakon o socijalnoj pomoći u toj zemlji ne stimuliše rad, već ohrabruje ljude da ne rade, zbog čega treba usvojiti nove mere.Bok je naveo da često ljudi koji "pružaju ruku" za socijalnu pomoć zarađuju više od ljudi koji naporno rade po osam sati, kao i da su česti slučajevi kada primanje socijalne pomoći nije opravdano.U poslednjih dvadeset godina, rumunski zakoni su ohrabrivali mnoge da radije budu nezaposleni i dobijaju pomoć za nezaposlenost, nego da traže radno mesto, ocenio je premijer.Bok je rekao da parlament treba hitno da usvoji zakon o penzijama, što bi bio prvi korak ka smanjenju deficita penzijskog fonda. U Rumuniji je najavljeno da će u oktobru biti objavljene mere kako bi socijalna pomoć stigla osobama kojima je stvarno potrebna. Istovremeno, predsednik Trajan Basesku kaže da opšta situacija nije "dramatična", već je dramatično to što je u 2011. godini deficit fonda za penzije 3,6 milijarde evra zbog čega će "biti potrebni novi zajmovi od banaka". Prema podacima Ministarstva finansija, Rumunija treba naredne godine da pozajmi 13 milijardi evra od banaka ili međunarodnih institucija da bi pokrila budžetski deficit dogovoren s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) od 4,4 odsto BDP, što znači 5,2 milijarde evra. Od tih 5,2 milijardi evra, deficit u penzijskom fondu je 3,6 milijarde evra, a treba takođe da se vrate zajmovi koje je država uzela od banaka, na koje samo na kamate odlazi višee od dve milijarde evra. Deficitu u penzijskom fondu dodaju se i deficit fonda za nezaposlenost, za druge socijalne fondove, a država treba da plati i dugove privatnom sektoru. Rumunija ima sporazum o zajmu s MMF, Evropskom komisijom i Svetskom bankom od 20 milijarde evra do marta 2011. godine.

7. septembar 2010.

Dogovor sa sindikatima do 15.oktobra
Izvor: S media
Očekujem da protokol o zaradama bude sa sindikatima potpisan u roku od mesec dana, a plate će naredne godine biti povećane tri puta, kaže za S media portal ministar prosvete Žarko Obradović.
Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je za S media portal da će do 15. oktobra biti potpisan protokol o zaradama sa sindikatima, kao i da će plate zaposlenima u prosveti naredne godine biti povećane tri puta u skladu sa inflacijom. -Mi smo sa sindikatima postigli dogovor i do 15. oktobra će sa sindikatima biti potpisan sporazum o zaradama. Nakon dogovora prošle nedelje stvarno nema razloga za bilo kakvu obustavu rada ili štrajka. Treba da se posvetimo sadržini, nastavnici predavanju, a đaci učenju, kaže Obradović za S media Portal. On dodaje da će naredne godine u tri navrata plate u prosveti biti usklađivane na osnovu inflacije. -U januaru, aprilu i oktobru plate će biti povećane. Pratiće se rast inflacije u tim mesecima i rast brudo domaćeg proizvoda. To je dogovoreno sa MMF-om, a mi ćemo taj dogovor primeniti u javnom sektoru, odnosno u prosveti, ističe Obradović.

Štrajk upozorenja najvećih sindikata
Economy.rs
Najveće sindikalne organizacije u građevinarstvu u Srbiji najavile su za sutra jednočasovni štrajk upozorenja, pa će od 10 do 11 sati zaposleni obustaviti rad na gradilištima, putevima i u fabrikama.Prvi put zajednički štrajk upozorenja organizuju Savez samostalnih sindikata Srbije, Sindikat Nezavisnost i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, a u štrajku će učestvovati zaposleni u građevinarstvu i industriji građevinskog materijala, drvnoj i putnoj industriji.Kako su naveli predstavnici tri sindikata, štrajk organizuju zbog "ponižavajućeg položaja" zaposlenih, a glavni zahtev je potpisivanje kolektivnog ugovora.Pored toga zaposleni traže i da vlada uvede bolju kontrolu uplate doprinosa, a nezadovoljni su i izmenama i dopunama Zakona o penzijskom osiguranju, po kojima će, kako ocenjuju, zaposleni kasnije odlaziti u penziju i primati manju zaradu.Organizatori su najavili da će nakon sutrašnjeg štrajka upozorenja vladi i nadležnim ministarstvima ostaviti mesec dana da razmotre njihove zahteve, a nakon toga će odlučiti o daljim koracima.Predsednik sindikata građevinara u Savezu samostalnih sindikata Duško Vuković rekao je da je oko 80 odsto građevinskih preduzeća u Srbiji nelikvidno i da se zbog toga prvo "zakida" na zaradama i uplati doprinosa zaposlenima."Nezadovoljni smo što ponižavajuće živimo i što se ne poštuju naša prava", rekao je Vuković. Predsednik granskog sindikata građevinarstva "Nezavisnost" Ranko Drljević rekao je da pojedini građevinski radnici ne dobijaju plate već dve godine i da su zbog toga gladni."Građevinarstvo u Srbiji se razara već 60 godina i apelujemo na vlast da se sa time prekine", rekao je Drljević.Milenko Popović iz ASNS rekao je da je značajno to što će se "pod istim barjakom" naći sva tri sindikata i da to daje veće šanse ispunjenju njihovih zahteva.

Dulić podržava štrajk građevinara
Izvor:Vesti online
Ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da podržava štrajk građevinskih radnika i dodao da očekuje veliku aktivnost ministarstava finansija i ekonomije, da izađu u susret građevinskim preduzećima koja imaju problem naplate potraživanja od države.
Kome sve država duguje?:
Oliver Dulić "Mislim da je vreme da se organizuje ozbiljan sastanak između predstavnika građevinskih firmi, sindikata i Ministarstva finansija i da se vidi na koji način država može da izađe u susret firmama kojima budžet duguje", rekao je Dulić, koji je u poseti Jagodini. On je istakao da će razgovarati sa sindikatima građevinara, i napomenuo da se vlada zalaže za zaštitu radnika". "Zalažemo se da u budućim danima naši radnici, kako u građevinskoj operativi, tako i u svim drugim industrijskim granama, imaju mnogo bolje uslove, naravno primenjene vremenu u kojem živimo", rekao je Dulić. Građevinski radnici treba da primaju plate i sve ostale socijalne izdatke koji im pripadaju, zaključio je Dulić.
Štrajk upozorenja
Predstavnici tri granska sindikata građevinarstva i industrije građavinskog materijala - Saveza samostalnih sindikata Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i UGS "Nezavisnosti" najavili su da će sutra organizovati štrajk upozorenja, tako što će radnici obustaviti rad u trajanju od sat vremena. Radnici će štrajkovati na gradilištima, putevima, fabrikama i drugim radnim mestima da bi skrenuli pažnju Vladi Srbije i resornim ministarstvima na težak položaj građevinskih radnika, kazao je danas na zajedničkoj konferenciji za novinare predsrednik Samostalnog sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije Duško Vuković.

Radnici "Medele" i "Vitala": Hoćemo kolektivni ugovor
Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Predsednici samostalnih sindikata preduzeća "Medela" i "Vital" izjavili su danas da radnici tih preduzeća zahtevaju potpisivanje kolektivnih ugovora, kako bi odnosi između radnika i poslodavaca bili uređeni tim aktom, a ne Pravilnikom o radu. Predsednik samostalnog sindikata fabrike konditorskih proizvoda "Medela" Darko Zarubica ukazao je da oko 80 radnika proizvodnog sektora tog preduzeća štrajkuje više od mesec dana, tražeći potpisivanje kolektivnog ugovora, kao i povećanje zarada.Ističući da radnici tog preduzeća štrajkuju napolju, u krugu fabrike, jer im za to nije obezbeđen odgovarajući prostor, Zarubica je dodao da se zaposleni ne mogu da ostvare osnovna prava - na štrajk, na rad i na zaradu.Prema njegovim rečima, u toj fabrici je u poslednjih godinu i po dana smanjen broj zaposlenih sa 158, na 96 radnika, a produktivnost je povećana pet puta."Smatramo da bi zato plata radnika u proizvodnji trebalo da bude veća od sadašnje koja prosečno iznosi 21.000 dinara, sa toplim obrokom", dodao je Zarubica.Predsednik samostalnih sindikata "Vitala" Đorđe Vuković rekao je da su radnici u toj fabrici pod velikim pritiskom jer im rukovodstvo osporava pravo na sindikalno organizovanje i preti otkazima ukoliko ne istupe iz sindikata.On je dodao da sindikat insistira na potpisivanju kolektivnog ugovora i na tome da se prestane sa pretnjama radnicima, što je, kako je naveo, primer antisindikalnog delovanja.

Nezadovoljni radnici i poslodavci
Izvor: Economy.rs
Unija poslodavaca Crne Gore nije zadovoljna postupcima Vlade i Saveza sindikata tokom perioda krize, jer su, po oceni ove asocijacije, izostali konkretni dogovori i aktivnosti što bi, navodno, pomoglo preduzećima da se lakše izbore se nagomilanim problemima. Predsednik Unije poslodavaca Predrag Mitrović smatra da je država imala na raspolaganju niz mehanizama kojima je mogla da podrži preduzeća, ali da ih nije iskoristila.Direktor Direkcije za mala i srednja preduzeća Zoran Vukčević, za Radio Slobodnu Evropu RSE kazao je da se stvari ne smeju posmatrati samo iz sopstvene perspektive. - Tačno je da nikome nije u interesu da je 16 hiljada preduzeća u blokadi, ali je isto tako tačno da država primjenjuje nege metode i mjere u granicama mogućeg. Mislim da takve konstatacije moraju biti potkrijepljene i nekim dokazima i moraju se, prije svega razumjeti i sa aspekta onoga koji kritikuje i onoga na koga se kritika odnosi. Ponekad mi u Crnoj Gori ne razmišljamo na taj način nego jednostavno gledamo samo svoju stranu, kaže Vukčević.U Uniji poslodavaca nisu zadovoljni odnosom Vlade, ali ni radnicima. Iako je golim okom vidljivo da su radnici u najtežoj situaciji, odnosno, da podnose najveći teret ekonomske krize, u Uniji poslodavaca smatraju da su upravo poslodavci izmoreni i na samoj ivici održivosti, a da sindikalne organizacije nemaju senzibilitet za potrebe i probleme poslodavaca, odnosno, da samo iznova traže nove benefite, popuste i zahteve.
Portparol Saveza sindikata Zoran Đurišić ne prihvata takve ocene."Naprotiv. Radnici su itekako strpljivi i kada plate kasne mjesec, dva i tri i četiri i pet mjeseci i kada su isplate u pitanju i kada su u pitanju bilo kakve privilegije, tako da ni o kakvim privilegijama zaposlenih ne može biti govora. Tu se radi o ugovornom odnosu poslodavca i zaposlenog. Mislimo da su radnici itekako raspoloženi da rade i spremni su da rade, a država i poslodavci dužni su da im to omoguće," smatra Đurišić.U Uniji poslodavaca podsjećaju da poslodavci, iako su za to postojali ekonomski razlozi, nijesu otpuštali zaposlene, a tu činjenicu priznaju i sindikalci.Međutim, Đurišić smatra da su u prethodnom periodu, privilegovani bili upravo poslodavci, koji se sada žale na nezavidan položaj.Pored Vlade i sindikalnih organizacija, poslodavcima ne imponuje ni odnos bankarskog sektora. Mitrović je nezadovoljan zbog, kako kaže, potpune neosjećajnosti i nerazumijevanja domaćeg bankarskog sektora za privredu, koja se odražava pre svega kroz otežani pristup kreditima.

Riješeno pitanje kolektivnih ugovora
Sindikati se dogovorili sa Vladom
Izvor: e-novine.com
Vlada i sindikati javnih službi postigli su dogovor o novom Temeljnom kolektivnom ugovoru, kojim su se sindikati odrekli božićnica za ovu godinu od 1.250 kuna po zaposlenom.Zaposleni u javnim službama morat će se zadovoljiti regresom i naknadom za dar za djecu, budući da će sredstva od božićnica biti preusmjerena u fond za nezaposlene. Zauzvrat, Vlada je pristala da novi Temeljni kolektivni ugovor vrijedi tri godine i da se ne može raskinuti osim u slučaju bitno promijenjenih gospodarskih okolnosti, odnosno daljnjeg jačanja gospodarske krize i pada BDP-a. ''Vlada je odustala od prijedloga da se TKU može otkazati i zbog fiskalnih okolnosti, tj. slabijeg punjenja proračuna'', rekla je novinarima pred Banskim dvorima čelnica sindikata zdravstva Spomenka Avberšek. Sindikati su također pristali da se više ne plaćaju troškovi prijevoza (tzv. cipelarina) do jednog kilometra od mjesta stanovanja. Avberšek je izrazila zadovoljstvo postignutim dogovorom ocijenivši kako je prihvaćeno 90 posto sindikalnih zahtjeva. Vlada i sindikati trebaju još dogovoriti neke tehničke detalje sporazuma, pa se očekuje da će novi TKU biti ubrzo potpisan.

Ekonomija i finansije RSS Štrajkovi paralisali Britaniju i Francusku
Izvor: Vesti Glasa Amerike
Radnici u Britaniji i Francuskoj stupili su u štrajkove izražavajući nezadovoljstvo zbog predloženih vladinih mera štednje.Štrajkovi koji su počeli danas, poremetili su putovanja miliona gradjana koji javnim prevozom idu na posao, kao i turista u Londonu i Parizu i doveli do zatvaranja mnogih škola.U Francuskoj, članovi sindikata štrajkuju u znak protesta zbog planova predsednika Nikole Sarkozija da podigne starosnu granicu za penziju sa 60 na 62 godine. Sarkozi insistira da je to neophodno kako bi se izabalansirali penzioni fondovi i smanjio sve veći deficit u zemlji.Britanski transportni radnici protestuju zbog planova za ukidanje 800 radnih mesta u londonskom metrou, ističući da bi to potkopalo bezbednost sistema koji prevozi 3 miliona putnika dnevno.

6.septembar 2010.

Ministarstvo traži da sindikati prihvate realnost
Izvor: Beta
Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije pozvalo je danas sindikate da ne insistiraju na nasleđenim pravima koja često ne odgovaraju realnim uslovima, dok sindikati odgovaraju da potpuno razumeju ekonomsku krizu, ali da ne mogu biti realniji, i da će nastaviti sa štrajkovima upozorenja.Sa Regionalnog okruglog stola "Socijalni dijalog u jugoistočnoj Evropi" državna sekretarka u Ministarsrsvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević pozvala je sindikate da prihvate ekonomsku realnost i istakla da vlada treba da usaglašava svoje stavove sa socijalnim partnerima, sindikatim i poslodavcima."Odluke ne treba da se donose unilateralno", kazala je Lakićevićeva.Savez samostalnih sindikata Srbije, s druge strane, tvrdi da socijalnog dijaloga u Srbiji zapravo i nema i najavljuje štrajkove i proteste upozorenja tokom septembra.Lakićevićeva je rekla da su kolektivni ugovori u javnim službama gde je poslodavac vlada potpisani, ali da ugovora nema u privrednim granama gde treba da se dogovore poslodavci i sindikati.Ona je istakla važnost socijalnog dijaloga, dogovora i kompromisa u vreme ekonomske krize i u tranzicionom periodu.S druge strane, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović odgovorio je da socijalnog dijloga u Srbiji nema i da se Socijalno-ekonomski savet gotovo i ne sastaje i ne donosi odluke."Kada se i održi sastanak, to se uglavnom svede na svađu poslodavaca i sindikata", kazao je Orbović novinarima i dodao da udruženja poslodavaca nisu spremna da potpisuju kolektivne ugovore."Ugovori se pripreme i dogovore, a kada treba da se potpišu, ništa od toga", naveo je Orbović.On je ocenio i da sindikati jako dobro razumeju ekonomsku krizu i mogućnosti drzave, pa zbog toga nema govora o nerealnosti njihovih zahteva."Čak smo pristali i na to da se neka davanja koja nam sleduju zamrznu za vreme ekonomske krize", podsetio je Orbović.On je najavio da će tokom septembra biti organizovana serija štrajkova i protesta u Srbiji, a prvi će u okviru svojih preduzeća 8. septembra štrajk upozorenja organizovati građevinari.Prema rečima Orbovića, protesti će se 16. septembra organizovati u Kruševcu, 29. septembra u Boru, a nakon toga u Nišu i Novom Sadu.Savez samostalnih sindikata Srbije protest u Beogradu organizovaće na dan ulaska izmena Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju u skupštinsku proceduru.Na regionalnom okruglom stolu "Socijalni dijalog u jugoistočnoj Evropi" pored predstavnika Srbije učestvuju i predstavnici ministarstava i sindikata ostalih zemalja bivše Jugoslavije, kao i predstavnici Albanije, Bugarske i Rumunije.Dvodnevni skup u beogradskom hotelu Zira organizovali su nemačka Fondacija "Fridrih Ebert" i Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije.

Ljajić: U fokusu pažnje gubitnici
Izvor: Tanjug
Beograd -- Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić najavio je da će u fokusu pažnje u narednom periodu biti gubitnici."Ja sam za jako realnu politiku koja će biti socijalno senzitivna. Nisu gubitnici oni koji su ostali da rade, već su gubitnici oni koji su ostali bez igde ičega", rekao je Ljajić.On kaže da oni koji rade u državnim službama primaju plate koje, doduše, nisu velike, ali su, ipak, više od zarada koje primaju zaposleni u privredi ili penzioneri.Ljajić je rekao da se u uslovima nezadovoljstva koje vlada najavljeni protesti sindikata, ne mogu zanemariti, ali da se njima ništa neće rešiti I da bi zato vladina politika trebalo da bude da se razgovorima ide u susret tim sindikalnim zahtevima u smislu zaključivanja kolektivnih ugovora I traženja rešenja tamo gde je moguće. Ne treba, kaže Ljajić, dozvoliti da se ugrozi makroekonomska stabilnost I ekonomska politika koja se vodi. „Privredna aktivnost u zemlji je je stala I nije onakva kakva je bila pre ove krize, na delu je velika nelikvidnist preduzeća. Mi u ovom trenutku imamo pozitivne pokazatelje rasta proizvodnje I izvoza, ali to nije dovoljno da može da promeni taj utisak“, kazao je on istakavši da je za to potrebna promena modela ekonomskog rasta I razvoja u zemlji. Ljajić smatra da bi iz svega trebalo izvući pouku, a iz ekonomske krize I neku korist. Da bi se to dogodilo Srbija, smatra on, mora da „udje u utakmicu“ I da ima proizvod koji može da se proda, jeftin, konkurentan I koji bi bio isporučen na vreme. Kao negativni primer on je naveo ugovor o izvozu mesa iz Sjenica za Tursku. „Ugovorili smo izvoz mesa iz Sjenice, a nemamo nijednu klanicu koja ima sertifikate da može da izvozi meso. Mi moramo da poštujemo I poboljšvamo standarde da bismo mogli da igramo utakmicu“, naveo je ministar. Za novi Zakon o socijalnoj zaštiti, koji bi nakon usvajanja krajem godine stupio na snagu od 1. januara 2011. godine, Ljajić kaže da predstavlja temelj socijalne politike I ključni sistemski I reformski zakon. Istakavši da aktelni zakon datira od pre gotovo dve decenije, ministar je ukazao da da će novim aktom biti utvrdjeni kriterijumi za proširenje kruga korisnika socijalnih davanja. Za njegovu punu primenu su potrebne dodatne četiri milijarde dinara za koje Ljajić veruje da će biti odobrene. Jer, kaže on, primenom ovog zakona biće uvedeo niz usluga koje su uskladjene sa evropskim I medjunarodnim standardima, I biće bolja organizacija raspodele socijalnih davanja. „Dodatne četiri milijarde su potrebne za punu primenu zakona..., ali najvažnije je da uradimo što bi bilo I socijalno najpravednije, da povećamo svobuhvat korisnika I da pravimo razliku medju tim korisnicima“, kazao je ministar. Ljajić kaže da je na tu temu započeo razgovore sa Medjunarodnim monetarnim fondom, ali da, za sada, nikakva odluka nije doneta. „Nadam se da će imati razumevanje, jer ovo je ključni sistemski reformski zaon I temelj socijalne politike. Stari zakon je donet 1992. godine“, naveo je ministar.

5. septembar 2010.

Većina Francuza za generalni štrajk
Autor: Tanjug
Pariz - Velika većina Francuza, njih 70 odsto, podržava generalni štrajk koji su sindikati najavili za sutra u znak protesta protiv reforme penzionog sistema, pokazali su rezultati ankete, koju je sproveo Francuski institut za javno mnjenje (IFOP), a objavio najtiražniji francuski dnevnik Uest-Frans u svom nedeljnom izdanju. Mala većina, 53 odsto ispitanika, smatra da je povećanje granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine starosti prihvatljivo. Rezultati ankete su, takođe, pokazali da pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sada podržava manji broj Francuza u odnosu na jun, kada se za nju izjasnilo 58 odsto ispitanika. Anketa IFOP ukazuje i na to da štrajk kao način izražavanja protesta protiv najavljene reforme najviše podržavaju starosne grupe od 18 do 24 godine (87 odsto ispitanika) i zaposleni i radnici (82, odnosno 79 odsto ispitanika). Rezultati ove ankete su izbalansirani, ali i kontradiktorni, kaže Žerom Furke iz IFOP, jer Francuzi smatraju da je štrajk, koji velikom većinom podržavaju, hrabar i neophodan, ali ne i fer čin izražavanja nezadovoljstva, navodi se u listu Uest-Frans

4. septembar 2010.

Subotičani gnevni zbog loših privatizacija
Sindikat zapretio izlaskom na ulicu
Izvor: Blic, BILJANA VUČKOVIĆ
Subotica - Iako je jedna od najvrelijih privrednih tema u Subotici stečaj u fabrici „Fidelinka“, subotički Samostalni sindikat apeluje na državu da pod hitno nešto uradi, jer je nezadovoljstvo građana zbog loših privatizacija sve veće. Predsednik Sindikata Milan Popović kaže da su prodate firme iskorišćene za dobit pojedinaca i da je malo vlasnika koji su zainteresovani za proizvodnju, radnike i nova zapošljavanja.Otkaz dobilo 300 radnika: „Fidelinka“Prema njegovim rečima, zbog velikog broja stečaja za poslednjih godinu i po dana u Subotici, građanima ne preostaje ništa drugo nego da masovno izađu na ulice. - Po našoj proceni barem 20.000 Subotičana bi trebalo da izađe na ulicu, ali s obzirom na mentalitet Bačvana bićemo zadovoljni i sa 5.000 nezaposlenih i zaposlenih koji su u teškoj situaciji. Zatražili smo od gradonačelnika Saše Vučinića i predsednika Skupštine Slavka Paraća sastanak i dobili obećanje da ćemo uskoro razgovarati o svemu, jer ne znamo šta je plan grada kada su u pitanju nagomilani privredni problemi. Nakon toga ćemo i odlučiti šta dalje, ali situacija je krajnje ozbiljna jer je došlo do privredne katastrofe - kaže Popović. U Samostalnom sindikatu tvrde da je mnogo novih vlasnika nekadašnjih privrednih sistema koji su po već utvrđenoj šemi „stavili firme pod hipoteku, digli kredite i novac odneli na drugo mesto“. Milan Popović kaže da Agencija za sprečavanje pranja novca još nijednom nije javno iznela podatke o broju slučajeva, na šta u državi niko ne reaguje.
- Sve funkcioniše po principu „ne dirajte njega, on je krupna zverka“. Dosta je bilo toga i dok sa tim ne završimo, građanima nikad neće biti bolje zbog čega nam jedino preostaju masovni štrajkovi. Pozitivno je što će uskoro jedna firma iz Nemačke da zaposli skoro 400 ljudi, ali to ne rešava problem u Subotici. Nama je potrebno najmanje deset takvih kompanija da bismo počeli da se oporavljamo - kaže Popović. On ističe da je po već utvrđenom mehanizmu kako upropastiti firmu, a da se i ne zna ime vlasnika i „Fidelinka“ došla u tešku situaciju. O sudbini 300 radnika koji su dobili otkaz u ovoj kompaniji Popović kaže da je „krajnje neizvesna i da je u rukama poverenika“. - Možda bi bilo bolje da „Fidelinka“ odmah ode u bankrot, jer pored svih problema koje imamo, u ovakvim situacijama se obavezno pojavi i stečajna mafija. Udruženi poverioci, pojedini stečajni upravnici i oni koji vode upravne odbore očerupali su toliko firmi da one više nemaju ništa što bi mogle da prodaju - kaže Popović i dodaje da je najbolji primer za to „Agrokombinat“. Njegov pomoćnik Ištvan Huđi kaže da je u „Fidelinku“ pozvan procenitelj kako bi se izvršio popis imovine koja nije pod hipotekom na osnovu čega bi se dobila garancija banke, a na osnovu toga žito iz robne rezerve. - Problemi su i u „Wow vinariji“ i radnici već dve nedelje ne mogu da se suoče sa vlasnikom Živojinom Đorđevićem. Od 1. septembra su u generalnom štrajku i njihovi zahtevi su isplata zarada za maj, juni i juli i putni troškovi. Želeli smo da sve rešimo kompromisom pošto mislimo da štrajkovi nikome ne donose dobro, nažalost vlasnik nije ispunio data obećanja. Štrajk su započeli i radnici „Mladosti“ kojima se duguju po dve i po plate za ovu i prošlu godinu - kaže Huđi. Od ponedeljka prijave potraživanja
Od 6. do 17. septembra radnici „Fidelinke“ mogu da prijave potraživanja u ovoj kompaniji, a Samostalni sindikat će im pružiti pravnu pomoć. Potrebno je da ponesu ličnu kartu i karticu tekućeg računa, a penzioneri iz 2008, 2009. i 2010. godine rešenje o penzionisanju. Zahtevi se primaju od 8 do 14 časova.

Мркоњић потписао Споразум о суфинансирању привредно-комерцијалних зона у Суботици
Избор: сајт Владе РС
Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић и градоначелник Суботице Саша Вучинић потписали су данас у том граду Споразум о суфинансирању инфраструктурног опремања привредно-комерцијалних зона у Суботици, вредан 100 милиона динара. Мркоњић је објаснио да овај споразум подразумева да ће Суботици током ове и наредне године бити додељено по 50 милиона динара за опремање индустријске зоне у Малом Бајмоку, која се налази на потезу Y крака (обилазница око Суботице и излазак на гранични прелаз Келебија са Мађарском), и код Друге касарне.Министар је истакао да је Суботица град који има можда и највећу перспективу у Србији, а да Влада ствара све услове за његов даљи привредни развој.Вучинић је навео да ће прва рата бити уплаћена ове године, а до 1. марта наредне године Суботица ће добити још 50 милиона динара не само за индустријску зону већ и за Другу касарну и полигон.Он је нагласио да Суботица има доброг партнера у Влади Србије и додао да се та сарадња шири на све институције и јавна предузећа која су укључена у опремање.

Hrvatska: Vlada povukla predlog izmena Zakona o radu
Izvor:Tanjug
ZAGREB - Hrvatska vlada povukla je predlog izmena Zakona o radu iz saborske procedure, izvestili su sinoć hrvatski mediji. Kako su zbog tog predloga sindikati pokrenuli inicijativu za raspisivanje referenduma, sakupivši preko 815.000 glasova - skoro dva puta više od zakonski potrebnih 450.000 ili 10 odsto glasova birača, referenduma najverovatnije neće biti, navode mediji. Predsednik Odbora za ustav, poslovnik i politički sistem i potpredsednik Sabora Vladimir Šeks ocenio je u izjavi za "Vjesnik" da više nema osnove za raspisivanje referenduma, a da će, ako odbor kome je na čelu na sednici u ponedeljak to prihvati, takva odluka biti predložena Saboru. Nakon što je predlog izmena zakona povučen, odbor će Saboru morati da predloži da raspiše referendum ili da utvrdi da za to nema razloga. Sabor na raspolaganju ima i treću mogućnost, a to je da od Ustavnog suda zatraži ocenu da li je sadržaj referendumskog pitanja u skladu s ustavom i da li su se stekle pretpostavke za raspisivanje referenduma. Svoju ocenu Ustavni sud bi morao da da u roku od 30 dana. Šeks najavljuje da će Sabor o odluci odbora raspravljati na redovnoj sednici, koja se očekuje 22. septembra, pa zbog toga neće biti sazivanja vanredne sednice. Vicepremijer Ivan Šuker izjavio je da ne može da potvrdi tvrdnje da je vlada iz saborske procedure povukla izmene zakona, dok je predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić u Splitu izjavio da ima najavu da će predlog o povlačenju stići u Sabor. Sindikati su skupili 815.000 potpisa, ali je nakon provere, koja je koštala milion kuna (oko 137.000 evra), vlada tvrdila da je većina tih potpisa neispravna iz raznih formalnih razloga. Opozicione stranke su ocenile obrazloženje neprihvatljivim i osudile postupak vlade i ministarstva uprave, koji su deo potpisa stavili na svoje Internet strane, kako bi ilustrovali nepravilnosti u njima, ali su ih nakon medijske buke skinuli. Sindikati su najavili da će, ako se referendum odbije, protestvovati i skupljati potpise za vanredne izbore. Izmenama zakona u radu radnici i sindikati bi bili stavljeni u nepovoljniji položaj, pre svega oko kolektivnih ugovora.

3. septembar 2010.

300 RADNIKA FIDELINKE NA BERZI RADA
Izvor: Radio Subotica
Više od 300 radnika "Fidelinke" zbog stečaja kompanije i firmi ćerki naći će se na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, saopšteno je na pres konferenciji Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata. Sindikat u kontaktima sa pokrajinskom vladom, Razvojnom bankom i Privrednim sudom pokušava da stvori uslove za opstanak pekare u kojoj je u toku predstečajni postupak. Sindikat je pozvao procenitelja da popiše imovinu "Fidelinke" koja nije pod hipotekom. Cilj je da se na osnovu te imovine od razvojne banke dobije garancija i žito iz robnih rezervi kako bi se pokrenula proizvodnja u pekari, saopštili su predstavnici sindikata.
*
Opštinsko veće Saveza samostalnih sindikata poziva radnike "Fidelinke" da dodju u prizemlje kompanije od 6. do 17. septembra, u vremenu od 8 do 14, časova zbog potpisivanja punomoći za prijavu potraživanja u stečajnom postupku kod Privrednog suda Subotica. Zaposleni treba da donesu ličnu kartu i tekući račun-karticu. Oni koji su penzionisani 2008, 2009. i ove godine, a nisu dobili otpremninu, treba sa sobom da ponesu i rešenje o penzionisanju. Osobe zadužene za kontakt su Laslo Brener i Vesna Kokotović. Kontakt telefon je 666-109.

Sindikat poziva na protest
IzvorYu eco
Sindikat najvaljuje proteste u gradu, kao odgovor na loše privatizacije nekadašnjih giganata kao što su Bratstvo, Medoprodukt, Fidelinka i mnogi drugi. Zakon o privatizaciji je veoma loš i zbog toga se većina preduzeća kupuje radi pranja para, a ne radi unapređenja proizvodnje. Iz tog razloga veliki broj Subotičana poslednjih godina ostao je bez posla, tvrde u Sindikatu. Zbog lošeg zakona o privatizaciji, kupovina preduzeća postala je dobar način sticanja novca. Prema rečima ljudi iz sindikata, kupcima nije cilj da firma ostvaruje profit, nego rade po razrađenoj šemi. Na preduzeće se stavlja hipoteka, na osnovu toga se uzima kredit, a pare od kredita nakon toga ulažu se za neke druge, samo njima poznate stvari. Posledica toga jeste povećanje nezaposlenih na birou rada. Iako kod nas postoji Uprava za sprečavanje pranja novca, u sindikatu kažu da se ne sećaju kada se ta agencija obratila javnosti povodom tog pitanja. Oni najavljuju da bi jedan od načina stajanja na put ovom bio protest radnika na ulicama grada. Poslednji gigant u proizvodnji koji je nedavno otišao pod stečaj jeste kompanija Fidelinka. Vlasnik ove kompanije još uvek se ne zna, a rezultat privatizacije su više od 350 radnika koji su ostali bez posla. U sindikati kažu da bi za Fidelinku bilo bolje rešenje da ode u bankrot, nego u stečaj, jer se prema dosadašnjem iskustvu pokazalo kako su završile firme koje su bile pod stečajem. Bez obzira na sve to, i sindikat i grad ali i privredni sud, bore se da kompaniju ponovo stave na noge. Osim Fidelinke, nezadovoljni radnici pokrenuli su štrajk od juče i vinariji Vo Vineri, jer se vlasnik nije odazvao na dijalog, dok je drugi štrajk pokrenut u preduzeću Mladost gde radnici traže zaostale plate.

TALAS ŠTRAJKOVA ZAHVATA SUBOTICU
Izvor:Radio Subotica
Zbog loših privatizacija, nefunkcionisanja države i sve veće nezaposlenosti sindikat ozbiljno razmatra mogućnost da izvede narod na ulične proteste, rekao je Milan Popović, predsednik Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata. Zbog teške ekonomske situacije u Subotici i pet hiljada ljudi na protestnom skupu bilo bi ozbiljno upozorenje za državu da hitno nadje izlazak iz krize, kaže Popović. Radnici vinarije Živojina Djordjevića, koji se nije oglasio povodom zahteva sindikata da razgovara sa zaposlenima otpočeli su juče generalni štrajk. I radnici Mladosti od juče su u štrajku. Fabrika im duguje dve i po plate od prošle i isto toliko od ove godine.

Subotički Samostalni sindikat zabrinut za budućnost grada
Firme se kupuju zbog pranja novca
Autor: Vesela Laloš
Subotica - Stečaj „Fidelinke“ posledica je partijske države - firme se kupuju da bi se oprale pare (u većini slučajeva, čast izuzecima), pa mnoge od tih privatizovanih firmi završavaju u stečaju. Scenario je poznat, vlasnici se zadužuju, uzimaju kredite stavljajući hipoteku na imovinu firme, i novac se zatim iznosi i iz firme i iz zemlje. Iako imamo agenciju koja je zadužena da se bori protiv pranja novca, niko ne istražuje šta se to događa sa našim firmama, te stoji otvorena sumnja da postoji sprega tog kapitala sa ljudima iz vrha pojedinih stranaka. Radnicima zato ostaje samo izlazak na ulice - kaže predsednik subotičkog Samostalnog sindikata Milan Popović, koji je nagovestio mogući protest radnika u ovom gradu. - Taj protest, međutim, zavisi od toga da li su svi svesni situacije u kojoj se nalazimo i da li nakon svega imaju snage da izađu na ulice. Ako se na protestu pojavi hiljadu radnika, onda to nema nikakvog efekta - kaže Popović. Povod za ovakve poteze on vidi u situaciji koja je zadesila mnoga subotička preduzeća, a odnedavno kompaniju „Fidelinka“, koja je i pored toga što se nalazi u srcu žitnice dospela do stečaja. - Ovim smo stečajem dobili još 300 nezaposlenih. Juče je potpisan sporazum sa nemačkom firmom „Norma“ o otvaranju fabrike i 100 novih radnih mesta, ali nama treba najmanje deset takvih firmi da bi se zbrinuli oni koji su u privatizacijama ostali bez posla zahvaljujući stečajnoj mafiji koja je u Subotici ugasila mnoge privredne gigante. U pojedinim slučajevima, kao što je recimo „Agrokombinat“, podnosili smo i krivične prijave zbog nezakonito vođenog stečaja, ali ni posle sedam meseci nema nikakve reakcije niti akcije javnog tužioca, a „Agrokombinat“ je uništen. Bojim se da se to ne desi i sa „Fidelinkom“ - kaže Popović.Osim „Fidelinke“, u problemu je Turističko preduzeće Palić, gde su u stečaju hoteli „Patria“ i „Prezident“, nakon što je utvrđeno da su kupljeni novcem stečenim kriminalom, odnosno da iza njihove privatizacije stoji Darko Šarić. Popović podseća da je to posledica odbijanja države da proveri poreklo kapitala kojim se kupuju naše firme. Tako se došlo u situaciju da lokalna vlast mesec dana od uvođenja stečaja u „Fidelinku“ ne zna ko su njeni poslednji većinski vlasnici. Istovremeno, takođe privatizovana fabrika „Mladost“ je trenutno u štrajku, zbog problema sa isplatom zarada, a u štrajku je i Vinarija Palić, isto zbog neisplaćivanja zarada radnicima.Predsednik subotičkog sindikata je zbog ovakve situacije uputio poziv gradonačelniku da sindikat i Gradsko veće organizuju razgovor o budućnosti grada.- Jedno su priče za javnost, a drugo se dogovara po kafanama. Ja ne znam da li je nekome cilj da se rasparča „Fidelinka“, da bi je neko zatim jeftino kupio, ali plašim se da se ne ugasi o ovo jedno od retkih preostalih preduzeća, jer kod nas se stečajevi vode jako dugo i nakon toga firme polako nestaju. Nijedna od većih subotičkih firmi posle stečaja nije opstala - navodi Popović.
Dug pekare veći od kapitala
Nakon „Fidelinke“, stečaj je uveden i u njene tri ćerke firme, dok su u predstečajnom postupku još četiri, među kojima je i Pekara. Ova fabrika i dalje radi, kao što je i do sada uspešno radila, i praktično je poverilac osnovnoj kompaniji koja ju je osnovala, budući da je novac uziman sa njenog računa. Ali kako je kompletan dug kompanije gotovo veći od ukupnog kapitala, pitanje je da li se može sačuvati i fabrika hleba.- Poverilac društvenog kapitala će uraditi analizu stanja, i tada doneti odluku šta se može očekivati. Očekujemo da se uradi popis imovine koja je pod hipotekom, i da se zatim uz garancije Razvojne banke Vojvodine, uzme kredit za novo žito, i tako omogući dalji rad Pekare. Na tome intenzivno rade i grad, i pokrajinsko izvršno veće i sindikat - kaže Ištvan Huđi, potpredsednik Samostalnog sindikata u Subotici.

Sindikati pripremaju strategiju protesta komunalaca
Izvor: RTV
NOVI SAD - Zakon o komunalnim delatnostima trebalo bi da uđe u skupštinsku proceduru krajem meseca.Sindikat "Nezavisnost" i Samostalni sindikat Srbije već su nekoliko puta ukazali na nedostatke predloženog zkona i uputili sugestije i Vladi Srbije.Osnovna primedba sindikalaca je da predloženi tekst zakona omogućava nekontrolisani ulazak privatnog kapitala u komunalna preduzeća, čak i tamo gde bi država morala da ostane većinski vlasnik.Ukoliko njihove primedbe na nacrt Zakona o komunalnim delatnostima ne budu prihvaćene organizovaće proteste, rečeno je na skupu u Novom Sadu.

Prosveta:Plate i nagrade ili štrajk
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Zaposlenima u prosveti sledeće godine biće povećane, dogovoreno je na sastanku predstavnika Vlade i četiri sindikata obrazovanja.Iznos povećanja plata biće određen Protokolom koji će biti potpisan pre donošenja budžeta za sledeću godinu, kaže Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović.Sindikati su tražili da se ponovo uvede isplata jubilarnih i godišnjih nagrada i bonusa, i najavili štrajkove ukoliko im se taj zahtev ne ispuni. Prema rečima predsednika Sindikata obrazovanja Srbije Branisalva Pavlovića, taj sindikat je delimično zadovoljan izveštajem premijera i prihvata model povećanja zarada u narednoj godini. "Međutim, nismo zadovoljni što nije bilo odmrzavanja plata u ovoj godini i to već od septembra", rekao je Pavlović i naglasio da taj sindikat insistira ne ukine član 15. Zakona o budžetu. "Nećemo potpisati Protokol o zaradama dok se ne odmrznu jubilarne nagrade", rekao je Pavlović i dodao da "štrajk ostaje kao uslov ako se ništa ne uradi". Na problem realnog smanjenja zarada u prosveti u protekle dve godine ukazali su i predstavnici Sindikata radnika u prosveti Srbije i sindikata Nezavisnost". Predsednik Glavnog odbora sindikata "Nezavisnost" Tomislav Živanović i generalni sekretar Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u prosveti Zdravko Kovač rekli su da su plate prosvetnih radnika u protekle dve godine realno manje izmedju 11 i 22 odsto i da to mora biti uzeto u obzir kada se bude odlučivalo o povećanju zarada. "U momentu zamrzavanja plata, za prosvetni radnicke nije bilo povećanja, za razliku od drugih budžetskih korisnika. Sada smo pali na jedva malo iznad prosečne plate u Srbiji", kaže Živanović, navodeći da bi povećanje trebalo da bude okvirno za šest odsto u celoj narednoj godini.
Obradović: Plate će biti veće, a jubilarne nagrade su diskutabilne
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović rekao je da je postignuta saglasnot da bude potpisan protokol o zaradama u prosveti kojim će biti rešeno pitanje načina povećanja zarada i to pre usvajanje budžeta za narednu godinu, do 15. novembra, a ukazano je i da su potrebna veća izdvajanja za brazovanje. "Dogovoreno je (da naredne godine) tri puta budu povećane zarade i da to prati inflaciju i rast brutodruštvenog proizvoda", rekao je on i dodao da će u zavisnosti od rasta bruto društvenog proizvoda biti povećana izdvajanja za obrazovanje.Ministar je dodao da je još "ostalo otvoreno pitanje jubilarnih nagrada i bonusa" koji su ukinuti Zakonom o budžetu, a za koje predstavnici četiri reprezentativna sindikata traže da budu ponovo vraćene.U oblasti obrazovanja deluju četiri reprezentativna sindikata, Sindikat obrazovanja Srbije, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPR "Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Vraćanje jubilarnih nagrada zavisiće od ekonomske situacije, rekao je Obradović i naveo da su na sastanku upoznati sa sadržajem pregovora sa MMF-om i okvirom ekonomske politike vlade za 2011. i 2012. godinu. Upitan da li sve škole u Srbiji redovno izvode nastavu, Obradović je rekao da se, prema podacima ministarstvam nastava odvija bez problema u svim školama. Obradović je rekao i da su predstavnici sindikata na sastanku sa premijerom upoznati sa pregovorima Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Plate činovnika preko leđa radnika
Izvor: Press
Beograd -- Domaći privrednici smatraju da Vlada greši što podiže plate u javnom sektoru jer to ugrožava privredu i zaposlene u privatnim firmama.
Veliki broj privrednika ne podržava odluku srpske vlade da u dogovoru sa MMF-om u januaru 2011. počne sa povećanjem plata u javnom sektoru.Oni smatraju da će to imati loše posledice po srpsku privredu jer će država izdvajanjem sredstava za povećanje plate znatno smanjiti ulaganja u privredu.Takođe, stvara se i velika razlika u primanjima u javnom i realnom sektoru, jer privatne firme nisu u mogućnosti da svojim radnicima povećaju primanja, a od njihovih poreza puni se republički budžet.
Ukupno povećanje samo 8,2 odsto
Kako objašnjava ekonomista Goran Nikolić, plate u javnom sektoru sveukupno će se u 2011. uvećati za oko 8,2 odsto u odnosu na kraj 2010. godine. "Januarsko povećanje iznosiće oko 3,5 procenata, povećanje u aprilu biće jednako inflaciji u prva tri meseca, odnosno oko dva odsto, dok će povećanje u oktobru 2011. takođe biti samo oko tri odsto", objasnio je Nikolić.
Vlasnik „Galeb grupe" Radoslav Veselinović ističe da su plate u javnom sektoru inače veće nego u privredi i da se na ovaj način pravi sve veća razlika između ta dva sektora. "To nikako nije dobro. Teško je objasniti radnicima da mi nismo u stanju da im isplatimo veće plate, a država isplaćuje javnom sektoru čak i iz pozajmljenih sredstava. To će sigurno imati loš uticaj na privredu, jer će morati da se izdvajaju sredstva za vraćanje tih dugova, a sve će manje novca biti za ulaganje u privredu da bi se u ovim teškim vremenima održala", ističe Veselinović. On ističe da povećanje plata u javnom sektoru neće uticati na dizanje potrošnje, jer je u tom smislu neznatno. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković naglašava da neprimereno veliki deo bruto društvenog proizvoda (BDP) odlazi na penzije, što je generalno problem. On smatra da je sudbina zaposlenih neuporedivo povoljnija u javnom sektoru, nego u privredi. "Povećavanjem prihoda državnoj administraciji iz budžeta istovremeno se utiče i na tržišne odnose. Ako jedan deo populacije ima više novca, onda ima razloga i za povećavanje cena, dok drugi deo populacije taj novac nema, a takođe ga čekaju poskupljenja", kaže Atanacković i ističe da vlada treba da misli i na realan sektor, jer kada raste privreda generalno raste i standard stanovništva. "Zaista mislim da treba ulagati u privredu i to ne treba da nam kaže MMF, već treba sami to da znamo", kaže on.
Vlasnik kompanije Svislajon Takovo Rodoljub Drašković kaže da je najbitnije da se smanjuje budžetski deficit, kao i javni prihodi. "To će obezbediti da se u privredi povećaju primanja kako bi na taj način porasla kupovna moć građana, a samim tim i potrošnja. Najveći deo privrede je u kolapsu i ne razmišlja se o povećanju plata, jer se nemaju odakle povećati", ističe Drašković i dodaje: "Ako privreda ima novca, imaće i celo društvo, dok to ne može da se postigne povećanjem plata u javnom sektoru. Plate treba da diže privreda koja i obezbeđuje novac za javnu potrošnju", naglašava Drašković. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kazao je da dogovor o odmrzavanju plata i penzija od januara znači da su i Vlada i MMF svesni da se zaposleni i penzioneri u Srbiji nalaze u veoma teškoj situaciji. "Najavljeno povećanje neće imati većeg efekta na porast standarda, tim pre što je pitanje da li će se nastaviti poskupljenja i kako će se kretati kurs dinara, pa je moguće da i tih tri odsto pojede inflacija", rekao je Orbović.

Dačić: Ne može i plata i penzija
Izvor: Press
Beograd -- Potpredsednik Vlade Ivica Dačić kaže da bi država morala što pre da „političarima penzionerima" zabrani da istovremeno primaju i penzije i plate iz budžeta.Dačić kaže da je nedopustivo to što neki poslanici i drugi državni funkcioneri na državnoj blagajni naplaćuju i po više od 2.000 evra mesečno dok veliki broj ljudi u Srbiji jedva krpi kraj s krajem.Ivica Dačić priznaje da nije ni znao da je moguće da neko prima i punu penziju i punu platu iz budžeta. "Mislim da je to nedopustivo. Ne može se na taj način razbacivati parama poreskih obveznika. Moraju da postoje jasna pravila i da ta pravila važe za sve, i za ministre i za poslanike i za obične ljude...", naglašava ministar policije. Ivica Dačić podseća da je glumici Evi Ras nedavno zbog dopunskog posla oduzeta porodična penzija od 18.500 dinara. "Kako je moguće da se penzija uzima Evi, a da se penzionisanim poslanicima daju pune plate i penzije?! Meni je to neshvatljivo i nedopustivo! Nisam stručnjak za tu oblast, ali ću tražiti da se to pod hitno uredi, da se utvrde jasni principi koji će važiti za sve", kategoričan je Dačić. Na primedbu da najviše para iz budžeta naplaćuju upravo „političari penzioneri" iz PUPS-a, koji je koalicioni partner SPS-a, Dačić odgovara da "pravila moraju da postoje i moraju da važe za sve. Ako nešto važi za Evu Ras ili nekog običnog čoveka, onda to mora da važi i za svakog funkcionera, pa bio on poslanik, ministar ili ambasador".
Fond PIO bez podataka o duplim primanjima
Pres je pokušao u Fondu PIO da sazna koliko penzionera istovremeno dobija i platu iz državnog budžeta, kao i podatak o kolikoj sumi novca je reč. Međutim, tamo su nam rekli da nemaju takvu bazu podataka, uz obrazloženje da je zakonom dopušteno da tzv. starosni penzioneri zasnuju radni odnos, pa nema potrebe za vođenjem posebne evidencije.
Gotovo isti stav ima i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, koji smatra da bi zakonom trebalo ukinuti dupla primanja. I Dinkić je takođe bio zatečen informacijom da pojedini političari istovremeno dobijaju pare iz budžeta po dva osnova. "Moram da priznam da nisam ni znao da je to moguće sve dok Pres nije otvorio ovu temu. Zatečen sam tim saznanjem i mislim da što pre zakonom mora da se spreči takvo skandalozno razbacivanje parama poreskih obveznika", naglašava lider G17 Plus. Dinkić podseća da državni funkcioner, kada je zaposlen negde, mora odmah po stupanju na dužnost da se opredeli za jedno od dva primanja. "Sličan princip treba da se primeni i kad je reč o penzijama. U svakom slučaju, trebalo bi napraviti odgovarajući zakonski akt kojim bi se to regulisalo, kako bi se prekinulo sa praksom da neko dobija i penziju i platu u punom iznosu", kaže Dinkić.
Inače, osim u Skupštini Srbije, dosta „penzionera političara" sa duplim primanjima ima i u diplomatiji, utvrdio je Pres. Kako saznajemo, nekolicina ambasadora Srbije prima istovremeno penziju i platu od Ministarstva spoljnih poslova. Jedan od „najplaćenijih" je ambasador Srbije u Ukrajini Dušan Lazić (74), koji pored diplomatske plate od 3.491 evra prima i penziju od 70.000 dinara. Kao penzioner, na čelo srpske diplomatske misije u Vatikanu otišao je i Vladeta Janković (70), bivši potpredsednik DSS-a i nekadašnji ambasador SRJ i SCG u Velikoj Britaniji. Njegova ambasadorska plata je, kako saznajemo, oko 4.000 evra, a penzija oko 70.000 dinara. Takođe, i šef naše diplomatske misije u Makedoniji Tomislav Đurin je penzionisani oficir, koji je tokom karijere uglavnom bio vojni bezbednjak, a po dolasku u MSP jedno vreme bio je i šef SID-a. Podatke o njegovim primanjima juče nismo mogli da dobijemo. U Ministarstvu spoljnih poslova juče nisu hteli da nam daju zvanične podatke o tome koliko srpskih diplomata istovremeno dobija i penziju u platu. Nezvanično nam je rečeno da „ima na desetine takvih slučajeva"!?!
Top-lista najplaćenijih 'političara penzionera'
Državne plate i penzije istovremeno naplaćuju funkcioner i poslanik DS-a Dragoljub Mićunović (221.027), ali i poslanici PUPS-a Momo Čolaković (198.000), Konstantin Arsenović (194.276), Đuro Perić (182.000) i Nikola Krpić (140.000). Platu i penziju u punom iznosu naplaćuje i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić (167.000). Dupla primanja imaju i dvojica poslanika SNS Božidar Delić i Vučeta Tošković. Penzionisani general Delić prima penziju od 68.000 dinara, a uzima i poslaničku platu od 97.202 dinara (ukupno 165.202). Penzija njegovog stranačkog kolege poslanika Toškovića je 32.000, a plata 120.000 dinara (ukupno 152.000). Svi ovi „političari penzioneri" i dalje se po dva, pa i tri puta (Mićunović) naplaćuju na državnoj blagajni.

Inflacija će pojesti rast plata
Izvor: Dojče vele
Beograd -- Sva povećanja plata i penzija u narednom periodu će pojesti inflacija i nikakvog realnog povećanja standarda neće biti, slažu se ekonomisti i sindikalci. Vlada Srbije dogovorila je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da penzije i plate u javnom sektoru sledeće godine tri puta budu korigovane. Ipak, ta nevelika povećanja neće poboljšati standard zbog rasta cena. Dogovoreno je da se u januaru 2011. plate i penzije uvećaju za šestomesečnu inflaciju ili za nešto manje od tri odsto. To znači da će u januaru prosečna plata biti povećana za oko deset evra, a najniža penzija koja iznosi oko 11.000 dinara oko (110 evra) za oko tri evra. U aprilu će plate i penzije biti korigovane za tromesečnu inflaciju i polovinu ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda, a u oktobru za šestomesečnu inflaciju.
Plata u Srbiji najmanja u regionu
Prosečna plata u Srbiji je oko 330 evra i među najnižim je u regionu. U Hrvatskoj je prosečno neto primanje oko 740 evra, Crnoj Gori oko 470, Bosni i Hercegovini oko 410, a u Makedoniji je slično kao u Srbiji – oko 340 evra.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenjuje da to što je dogovoreno da se plate i penzije odmrznu od januara, a ne od aprila kako je predviđao prvobitni dogovor sa MMF-om, znači da su i vlada i MMF bili svesni da se i zaposleni i penzioneri u Srbiji nalaze u jako teškoj situaciji. On kaže i da se radi o veoma malom povećanju u odnosu na dosadašnju inflaciju i povećanje cena. „Najavljeno povećanje neće imati većeg efekta na porast standarda – tim pre što je pitanje da li će se nastaviti poskupljenja i kako će se kretati kurs dinara. Zbog povećanja cena, posebno ako se ima u vidu najavljeno poskupljenje struje, moguće je da i tih tri odsto pojede inflacija“, kaže Orbović. Ekonomski stručnjak Miodrag Zec ocenjuje da je malo povećanje plata i penzija u stvari suočavanje sa realnošću – skupe države i neefikasne privrede. „Sva povećanja će pojesti inflacija i nikakvog realnog povećanja standarda neće biti. Ovo usklađivanje na koje je MMF dao saglasnost je u stvari post festum usklađivanje – prvo cene rastu, a onda se povećavaju plate i penzije. Ne može se ni sačuvati postojeći standard, a kamoli povećati“, smatra Zec. Zbog povećanje plata i penzija u javnom sektoru od januara naredne godine, a ne od aprila kako je predviđao prvobitni dogovor, u budžetu za 2011. moraće se obezbediti dodatnih 12 milijardi dinara (preko 120 miliona evra). Zec kaže da će država, da bi obezbedila dodatna sredstva, morati da se dodatno zaduži. „Slaba privreda ne može da isprati javnu potrošnju, tako da država sve više srlja u spoljni i unutrašnji dug, tako da će granica zaduživanja vrlo brzo biti iscrpljena", dodaje on.

Sam zakon ne rešava problem mobinga
Izvor: B92, Večernje novosti
Beograd -- Počinje primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu - "mobinga". Stručnjaci smatraju da će, i pored zakona, mobing biti teško dokazati.Novi zakon predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene čime bi trebalo se preduprede i kazne nekolegijalni odnosi na radnom mestu.Uprkos tome, stručnjaci smatraju da će mobing biti teško dokazati i da treba raditi na preventivi.Nakon što je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić potpisao Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih“, počeće primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Skupština je Zakon usvojila još u maju. Zakon zabranjuje svaki vid zlostavljanja i propisuje mere za sprečavanje mobinga. Prema zakonu, mobing je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi radnika koje se ponavlja, a koje je povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog. Ministar za rad Rasim Ljajić svojevremeno je rekao da će zakon doprineti bržem i lakšem rešavanju slučajeva zlostavljanja i smanjenju broja sudskih sporova, jer predviđa i posredovanje pre sudskog postupka. Međutim, stručnjak za pitanje mobinga dr Vesna Baltazarević smatra da se problemi neće lako rešiti, pre svega jer je mobing teško dokazati, pogotovo ako žrtva nema podršku. “Imaćemo ljude koji su žrtve mobinga, a koji to teško mogu da dokažu, prvenstveno zbog toga što su možda trpeli i čuvali sve to što se događa sami u sebi. Odsustvo solidarnosti zaposlenih može da bude veliki problem kod dokazivanja tih slučajeva”, navela je Baltazarevićeva. “Kada je neko žrtva, da bi to dokazao, mnogo znači to da li ima podršku svojih kolega i da li te njegove kolege žele da potvrde da se to stvarno događalo”, rekla je ona. U okolnostima krize i velike nezaposlenosti, gde se svako plaši za svoje radno mesto, retko ko će se odvažiti da stane na stranu kolege na poslu, a protiv šefa, smatra Baltazarevićeva. Ona ukazuje da se mora raditi na preventivi na upoznavanju i zaposlenih i rukovodilaca šta je mobing i koliko je štetan i za kolektiv u celini. Najveći problem je, navodi Baltazarevićeva, loša kadrovska politika, jer se na rukovodećim mestima nalaze ljudi koji nisu dorasli tom položaju. “Najvažniji uzrok koji utiče na pojavu mobinga je negativna kadrovska selekcija”, ukazala je ona. “Ako se mi, kao društvo, opredeljujemo da nam jedini kriterijum za postavljanje na rukovodeća mesta bude članstvo u nekoj stranci koja se dobro kotira u određenoj oblasti poslovanja, onda teško možemo da govorimo o tome da imamo kvalitetan rukovodeći kadar”, zaključila je Vesna Baltazarević. Neka dosadašnja istraživanja su pokazala da je psihičko maltretiranje na radnom mestu veoma rasprostranjen u Srbiji. Takođe, stručnjaci upozoravaju da, osim psihičkih poremećaja, dugotrajna izloženost mobingu može dovesti do ozbiljnih bolesti, pa čak i do infarkta.
Šta sadrže nova rešenja
Prema novim rešenjima, tužba protiv onoga ko zlostavlja može se podneti najduže šest meseci nakon poslednjeg konflikta. Za vreme trajanja postupka, žrtva i svi svedoci zaštićeni su od otkaza, premeštaja sa radnog mesta i sve vreme imaju pravo na punu platu, pišu "Večernje novosti”. Pravilnikom su regulisana opšta pravila ponašanja među kolegama, a većina su iz oblasti lepog vaspitanja. I, svako odstupanje od ovog obrasca može da se tumači kao mobing. U ovom dokumentu navodi se da poslodavac treba da pruža dobar primer ostalima. Od njega se očekuje ljubaznost, uvažavanje sagovornika, obraćanje kolegama s poštovanjem i uvažavanjem. Ali, piše u Pravilniku, ima pravo da očekuje isti tretman. Ponašanja od kojih se “treba uzdržavati“ su sve vrste ignorisanja, vikanja, pretnji, vređanja, uznemiravanja... Tužbu zbog mobiga mogu dobiti i oni koji vole da ismevaju, ogovaraju, izmišljaju priče i rugaju se kolegama. A, u narušavanje profesionalnog integriteta ubrajaju se i neopravdane kritike i omolovažavanja rezultata rada, dodeljivanje izuzetno teških ili, pak, potpuno ponižavajućih radnih zadataka, neprimereni rokovi, neostvarive norme, neprimereni seksualni komentari... Spisak poželjnih i nepoželjnih ponašanja je podugačak, a na poslodavcu je da svoje zaposlene detaljno upozna sa svim što mogu da očekuju na poslu. U suprotnom, očekuje ga kazna i do 800.000 dinara, sudski troškovi, a možda i plaćanje odštete. “Ukoliko neko smatra da ga kolega, ili šef namerno kinji i dovodi u situaciju pritiska, o tome treba da obavesti svog poslodavca, a može da se obrati i predstavniku sindikata, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, ili nekome sa spiska koji će narednih dana svaki poslodavac biti dužan da sastavi”, objašnjava Nataša Zavođa, iz Službe za pravne poslove u Uniji poslodavaca Srbije. “Ako pomirenje ne uspe, žrtva se u narednih 15 dana može obratiti sudu. Problem je što za ovakve slučajeve nedostaje sudska praksa i postavlja se pitanje kako će, recimo, neko dokazati da je bio ismevan”, navela je ona.
Procedura u pet koraka
- Radnik prijavljuje poslodavcu da ga kolega maltretira.
- U roku od tri dana bira se medijator koji će voditi postupak mirenja. To mogu da budu osobe iz firme u koje obe strane imaju poverenje, a nalazi se na spisku koji se sastavlja prema kolektivnom ugovoru ili se bira iz Agencije za mirno rešavanje sporova, Socio-ekonomskog saveta...
- U roku od osam dana treba da se postigne dogovor koji zadovoljava obe strane. Ukoliko do toga ne dođe, poslodavac piše akt da nije došlo do mirenja i radnik može da podnese tužbu sudu u roku od 15 dana.
- Za vreme trajanja procesa, koji se rešava po hitnom postupku, zaposleni ima pravo na bezbedno radno okruženje i redovnu platu.
- Po završetku procesa, moguće je pokrenuti novi postupak za naknadu pretrpljene štete.

Zbog dugova na doboš
Izvor: Novosti
Beograd -- Sve je veći broj malih firmi i preduzetničkih radnji u Srbiji, ali i njihovih vlasnika, koji ostaju bez imovine, zbog dugova bankama.Naime, kriza je mnoga mala preduzeća dovela do prosjačkog štapa, i moraju da odu pod stečaj. U Srbiji je oko 12.000 takvih firmi. Zbog obaveza prema kreditima, mnogi od njih moraju ili sami da rasprodaju najčešće svoje kuće i stanove,poslovni prostor koji su stavili pod hipoteku ili ih banke same aktiviraju, kako bi se obaveze namirile.Prema podacima Kreditnog biroa, samo preduzetnici duguju bankama 49,73 milijardi dinara, a kašnjenje u otplati kredita je dostilo 9,5 odsto, dok je ukupni dug preduzeća premašio bilion dinara, dok je docnja narasla na 14,7 odsto. Koliko iznose obaveze samo malih firmi, nema preciznih podataka.SA žirantom uglavnom se kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, mora da otplati dug u celosti, i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od njega. Obaveštenje se šalje da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu, kao i klijent. Mnogi rođaci, prijatelji, kumovi su bili garanti za kredite, a sada i njihova imovina odlazi na doboš, kao i samog korisnika kredita.
Na sajtovima banaka sve je više oglasa u kojima su pozivi za licitaciju - jasno je da mnogo nekretnina, mašina, opreme,kamiona, traktora... odlazi na doboš. "Kada firma zapadne u problem, odnosno ode u stečaj, automatski mu dospevaju na naplatu sve obaveze, pa i one prema bankama", kažu u jednoj banci. "Konkretno to znači da, ako je imao kredit na određeni period, sada ga proglašavamo dospelim u celosti i korisnik je dužan da ga izmiri do okončanja stečajnog postupka. Ukoliko, poseduje neku drugu firmu, koja dobro posluje, obaveze po zajmu može da prenese na nju. Ali, u praksi,gotovo da nema preduzeća koje nije zaduženo i opterećeno hipotekama", navode u banci. Ukoliko vlasnici male firme ili preduzetnici nisu u mogućnosti da otplate dospele obaveze prema bankama, onda se pristupa aktiviranju datih zaloga. Najčešće su hipoteke stavljane na nekretnine i opremu koja vredi mnogo više. U zavisnosti od toga kako je navedeno u ugovoru, banka može da proda kuću, stan, poslovni prostor, mašinu, kamion i po manjoj vrednosti da bi namirila svoja potraživanja. Ukoliko proda po većoj ceni, ona prvo uzima svoj dug, a zatim ostatak isplaćuje klijentu. Tako je jedan naš sugrađanin, vlasnik male firme, dobio obaveštenje od banke da u roku od mesec dana, odnosno do zaključenja stečaja mora da izmiri celokupne obaveze prema kreditu u iznosu od 29.000 evra. On je ponudio opciju da lično otplaćuje taj dug svakog meseca, jer je i do sada bio uredan platiša, ali banka se sa tim nije složila. Za ovaj iznos, on je inače, stavio hipoteku na stan u kome živi sa porodicom, a koji vredi šest šuta više na tržištu. Sada je u strahu da će banka, ukoliko on ne prikupi sav novac za otplatu kredita, aktivirati hipoteku i stan prodati po bilo kojoj ceni

Ekonomske diplomate dovode ulagače
Izvor: B92
U poslednja tri meseca 26 od 28 novoizabranih diplomata stupilo je na dužnost i uz njihovo zalaganje već je započeta realizacija više investicija u našu zemlju. Iako će se za plate i smeštaj ekonomskih atašea godišnje izdvajati oko 1,3 miliona evra, u resoru Mlađana Dinkića očekuju da će ovi lobisti srpskoj privredi doneti višestruko veću zaradu.Ekonomski atašei dobijaju iste plate kao i sve ostale diplomate tog ranga koje rade pri Ministarstvu spoljnih poslova. Prosečna plata ekonomskog diplomate iznosi oko 2.900 evra, a ostali mesečni troškovi (stanarina, službena putovanja) oko 1.110 evra. U Ministarstvu ekonomije odbacuju zamerke da će ovi troškovi, koji nisu mali, samo dodatno opteretiti budžet, a da će učinak atašea biti zanemarljiv. Od kraja aprila, kada se u Moskvu, Brisel i Podgoricu otisnulo prvih troje diplomata, započeta je realizacija više investicija. Obaveza ekonomskih diplomata je da prave kvartalne planove aktivnosti, a da svakog meseca dostavljaju izveštaje koji sadrže detaljan opis svih dešavanja, kontakata koji su uspostavljeni, redovno praćenje ekonomskih zbivanja u zemlji u kojoj su imenovani... U dosadašnje ”zasluge” ekonomskih atašea u Ministarstvu ubrajaju zainteresovanost nemačke firme Kontinental za saradnju sa niškom fabrikom Vulkan, pokretanje novog pogona slovenačkog Grah automotive u Batočini, vrednog 11,2 miliona evra, zatim pet miliona ulaganja nemačkog preduzeća Bauerhin u fabriku koja će uposliti 750 ljudi... Pominju se i nove investicije italijanskih firmi Dajtek i ”Golden lejdi”, fabrike Panasonik, Falke... U ovom trenutku razgovara se i sa oko 90 potencijalnih investitora.

Sukob vlade i sindikata u Hrvatskoj
Sporni potpisi za referendum
Autor: Tanjug
Zagreb - Ispravnost potpisa prikupljenih za raspisivanje referenduma o izmenama Zakona o radu posvađala je hrvatsku vladu i sindikate. Dok vlada tvrdi da su prilikom provere podataka onih koji su se izjašnjavali za referendum utvrđene brojne nepravilnosti, pa je od 815.826 potpisa samo 330.000 ispravno, sindikati ističu da je skupljen dovoljan broj potpisa i u slučaju da se inicijativa proglasi nevažećom najavljuju proteste ili prikupljanje potpisa za vanredne izbore. Sindikati su proletos skupljali potpise za raspisivanje referenduma na kome bi se građani izjašnjavali o izmenama predloga zakona koji bi umanjivali prava radnika, pre svega oko kolektivnih ugovora. Po zakonskim potpisima, da bi inicijativa uspela trebalo je prikupiti potpise deset odsto birača, odnosno oko 450.000 i ovo je prva inicijativa u kojoj je prikupljeno dovoljno, zapravo mnogo više od potrebnog broja potpisa. Ministar uprave Davorin Mlakar na sednici vlade izjavio je da od 815.826 čak 92.229 potpisnika nije imalo status birača, a 356.358 potpisa je sumnjivo jer se potpisnici o referendumu nisu izjasnili u izbornoj jedinici u kojoj su prijavljeni.Odbačeno je 60.967 potpisa zbog pogrešnog matičnog broja, 14.702 zbog višestrukog upisa, 9.482 zbog nečitkog upisa, a odbačen je i manji broj potpisa maloletnika i stranaca. Premijerka Jadranka Kosor najavila je da će vlada Saboru poslati samo podatke do kojih se došlo proverom popisa, bez zaključka što će biti s referendumom o čemu će odluku doneti Hrvatski sabor.
Analiza
Mediji koji izveštavaju o sukobu oko potpisa pitaju se kako je policija u samo 40 dana uspela izvršiti grafološku analizu tolikog broja potpisa.

SAD:Rast proizvodnje, manje radnika
Izvor: Tanjug
Vašington -- Prerađivački sektor u SAD zabeležio je u avgustu veći rast nego što se očekivalo, ali je broj radnih mesta u privatnom sektoru neočekivano smanjen.
Ovo su pokazali zvanični podaci, koji ukazuju na to da oporavku najveće svetske privrede i dalje predstoje teška vremena.Američki Institut za menadžment nabavke saopštio je sinoć da je indeks industrijskog sektora prošlog meseca porastao na 56,3 poena sa julskih 55,5 poena, dok su analitičari očekivali pad na 53 poena.Najnoviji izveštaj agencije za istraživanja ADP implojer servisiz, je istovremeno pokazao da je američki privatni sektor u avgustu neočekivano zabeležio pad broja radnika za 10.000, nakon rasta u julu od 37.000. Trinaesti mesec rasta prerađivačkog sektora zaredom je umirio strahovanja da bi američku privredu mogao da zahvati novi talas recesije, ali je pad broja zaposlenih i smanjenje potrošnje u građevinskom sektoru u julu na desetogodišnji minimum ipak podstakao zabrinutost da će ekonomski rast biti usporen. Predsednik američke Uprave federalnih rezervi, Ben Bernanki, danas treba da se pojavi pred Komisijom za istragu finansijske krize, kako bi izneo svoje mišljenje o tom događaju i mogućim rizicima po sistem koje nose velike finansijske institucije. Američka Komisija za istragu finansijske krize već godinu dana istražuje uzroke koji su doveli do globalne recesije, a razmatrala je i opasnost proglašavanja određenih banaka "prevelikim da bi se dopustio njihov bankrot".

2. septembar 2010.

ZA SADA BEZ ŠTRAJKA U ŠKOLAMA
Izvor:B92
Beograd -- Postignut načelni dogovor između Vlade i sindikata prosvetnih radnika. Nema štrajka u školama. Predstavnici Vlade Srbije i četiri reprezentativna sindikata obrazovanja dogovorili su se da naredne godine budu povećane plate zaposlenih u prosveti, ali je i dalje ostalo sporno za koliko bi zarade bile uvećane. Predstavnici četiri sindikata prosvetnih radnika sastali su se danas u Vladi Srbije, sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministarkom finansija Dianom Dragutinović i ministrom prosvete Žarkom Obradovićem.Posle sastanka, predstavnici sindikata su saopštili da tek predstoje dogovori o tome za koliko će plate u obrazovanju biti povećane u narednoj godini. Drugog dana školske godine reklo bi se da su s vi zadovoljniji nego juče. Đaci su u klupama, nastavnici ispred table, a sindikalci i predstavnici vlasti postigli su načelni odogovor oko svih spornih pitanja. Glavni kamen spoticanja bile su plate zaposlenih u prosveti, to jest njihovo povećanje. Ministar prosvete Žarko Obardović kaže da će već 2011. doći do realnograsta zarada u prosveti. “Upoznati smo sa sadržajem razgovora sa MMF-om, sa okvirom ekonomske politike Vlade Republike Srbije za 2011. i 2012. godinu i sa mogućnostima povećanja zarada u javnom sektoru i u prosveti”, rekao je Obradović posle sastanka u Vladi Srbije. “Saglasni smo da je dobro što će zarade u prosveti biti povećane u 2011. tri puta, da će pratiti i stopu inflacije i rast BDP-a. Znači doći će do jednog realnog povećanja zarada”, poruio je ministar. Sindikati međutim traže usklađivanje zarada sa nivoom pre zamrzavanja. Njihovi predstavnici navode da su plate zaposlenih u obrazovanju u protekle dve godine realno smanjene između 11 i 22 odsto. Zdravko Kovač iz Sindikata zaposlenih u prosveti kaže da bi to trebalo imati u vidu kada se naredne godine bude određivalo za koliko će zarade biti povećane. “Najveće neslaganje je u suštini sa kojim periodom treba da počne indeksacija, da li sa 1. januarom 2010. ili sa onim periodom gde smo bili zamrznuti. U tome je suština”, navodi on. Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branisalv Pavlović kaže da je na današnjem sastanku dogovoreno i da se potpiše protokol pre usvajanja bužeta."Možemo da prihvatimo model povećanja plata u sledećoj godini. Nismo zadovoljni što nije bilo odmrzavanja plata u ovoj godini, znači od septembra, i jako je bitno da je i ministarka finansija shvatila da mi nećemo ništa potpisati dok se ne ukine član 15 zakona o budžetu. Znači da se odmrznu jubilarne i božićne negrade. To je jedan od uslova pod kojim bi mi potpisali protokol", kazao je on. S druge strane, predsednik jedinog sindikata koji je 1. septembra održao protest upozorenja i štrajk, Unije sindikata prosvetnih radnika, Leonardo Erdelji, ističe da su zahtevi tog sindikata drugačiji. "Prvo, nemamo strategiju obrazovanja. Ova zemlja ne zna ni odakle se polazi, ni gde će stići. Drugo, izdvajanje iz nacionalnog dohotka veće za obrazovanje, jer mi najmanje izdvajamo u Evropi, a prema istraživanjima OECD-a, dve trećina stanovništva nam je nepismeno", objašnjava Erdelji. "Znači, mi se odričemo budućnosti. Tražimo da se izmeni Zakon koji je bruka za pravnu struku, a poniženje za prosvetne radnike. Tražimo, takođe, da se reformišu nadzorničke službe, da ne može jedan mašinski inženjer da bude nadzornik profesoru muzičkog vaspitanja. Tražimo da se izmeni kolektivni ugovor, tražimo da se izvrši racionalizacija mreže škola", rekao je on. Ministar Obradović je rekao da će vraćanje jubilarnih nagrada i bonusa koji su ukinuti zakonom o budžetu zavisiti od ekonomske situacije.

Prosvetarima veće plate 2011.?
Izvor: Beta
Beograd -- Zaposleni u prosveti sledeće godine mogu da očekuju veće plate, dogovoreno je na sastanku predstavnika Vlade i četiri sindikata obrazovanja.Iznos povećanja plata, međutim, još nije dogovoren, i kako kažu predstavnici sindikata o tome će tek predstoje razgovori.Reprezentativni sindikati razgovarali su o povećanju plata sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministarkom finansija Dianom Dragutinović i ministrom prosvete Žarkom Obradovićem u Vladi Srbije.Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović kaže da su plate zaposlenih u obrazovanju u protekle dve godine realno smanjene između 11 i 22 odsto i da bi to trebalo imati u vidu kada se naredne godine bude odredjivalo za koliko će zarade biti povećane. Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović rekao je novinarima da bi do kraja oktobra trebalo da bude potpisan protokol o zaradama u prosveti kojim će biti rešeno pitanje načina povećanja zarada. Upitan da li danas sve škole u Srbiji redovno izvode nastavu, Obradović je rekao da se, prema podacima ministarstvam nastavava odvija bez problema u svim školama Na sastanku su bili predstavnici četiri reprezentativna sindikata - Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Prosvetnog sindikata "Nezavisnost" i Sindikata radnika zaposlenih u prosveti.

Sindikati obrazovanja kod premijera Cvetkovića
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Premijer Srbije Mirko Cvetković izvestiće danas sindikate u oblasti obrazovanja o sadržaju razgovora s predstavnicima MMF-a, najavio je ministar prosvete Žarko Obradović. Razgovori će biti održani u sedištu vlade, a sastanku treba da prisustvuje i ministarska finansija Diana Dragutinović, rekao je Obradović Tanjugu, ističući da će i sam biti na skupu.On je kazao da će sindikati na sastanku s premijerom "iz prve ruke" čuti šta je sadržaj i sažetak razgovora sa MMF-om, kakva je sudbina javnog sektora i koje su projekcije i kretanja do kraja ove i tokom 2011. i 2012. godine.Obradović je objasnio da će nakon razgovora s premijerom uslediti konkretni koraci na rešavanju problema u prosveti, potpisivanje posebnog protokola o zaradama, što bi trebalo učiniti sredinom novembra, kao i odlučivanje o sudbini člana 15 Zakona o budžetu, koji govori o jubilarnim nagradama, bonusima, posebnom kolektivnom ugovoru i drugim pitanja vezanim za finansije u prosveti.U oblasti obrazovanja deluju četiri reprezentativna sindikata, Sindikat obrazovanja Srbije, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, GSPR "Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.Čelnici tih sindikata najavili su da će se odazvati pozivu premijera.

Mitrovčani sumnjaju u statističke podatke
Svi na minimalcu, samo za direktore plata 100.000
Izvor: Blic Online, NARCISA BOŽIĆ
Sremska Mitrovica - Mitrovački radnici jedva sastavljaju kraj s krajem jer im poslodavci, bez obzira da li se radi o stranim ili domaćim firmama, najčešće isplaćuju republički minimalac. Mada zvanični podatak o prosečnoj mitrovačkoj plati u privredi od skoro 30.000 dinara izaziva opštu nevericu, u sindikatima objašnjavaju da prosek dižu direktori i menadžeri sa platama iznad 100.000 dinara.U fabrici „Philip co“ prosečna plata 20.000 dinara- Tri godine radim u privatnoj pekari za 20.000 dinara. Posao je težak, radi se noću, vikendima i praznicima, ali sam i na ovome zahvalan jer smo i supruga i ja ostali bez posla u „Matrozu“. Ona radi u trafici za 15.000 dinara, dvoje dece školujemo. Jedva preživljavamo, kakva puna potrošačka korpa, kakvi bakrači, to su političari izmislili, narod je željan svega - ogorčen je Stevica Mirković. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, plate zaposlenih u privredi u Sremskoj Mitrovici su za jul 2010. godine neto 29.427 dinara, dok su zaposleni u vanprivrednim delatnostima dobili u proseku 36.120 dinara. Pitanje koja su mitrovačka preduzeća dostavila i kolike iznose mesečnih zarada ostalo je bez odgovora. U odeljenju za statistiku u Sremskoj Mitrovici kažu da nisu u mogućnosti da nam daju takve podatke i da ih prosleđuju u Republički zavod za statistiku u Beograd. - Kad god čujem ovakve podatke, uvek se iznova začudim, ali je tačna izreka da je statistika tačan zbir netačnih podataka. Najveća mitrovačka preduzeća su propala, u stečaju ili pak totalno likvidirana dok su u firmama koje rade plate male, daleko ispod republičkog proseka. Sindikat u potrazi za bilo kakvom pomoći svakodnevno obilaze očajni radnici nekadašnjih velikih firmi koji ni ne mogu da nađu posao ni na crno. Situacija je tragična, plaču ovde, a najviše što mogu je da ih uputim na Centar za socijalni rad - kaže Stevan Romakov, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata. Sa nevericom reaguju i u sindikatu „Nezavisnost“ čiji regionalni poverenik Ljubinko Arsenović konstatuje da je „u gradu uništene privrede sa tek nekoliko preduzeća koja rade nemoguće ostvariti prikazani prosek plata“. - Ovih nekoliko stranih investitora koji su stigli u grad i koje je lokalna samouprava dočekala sa najvećim počastima, svi odreda plaćaju radnike 15.600 dinara, koliki je zakonom utvrđen minimalac. Daju im još koju hiljadu na ime putnih troškova i toplog obroka i to je sve. Izuzeci su „Meler“ i „Metalfer“ sa prosečnim platama od 25.000 dinara - kaže Arsenović, navodeći primer autobuskog prevoznika gde radnici mesecima ne dobijaju platu, ali zato direktor svakog meseca inkasira 120.000 dinara. Jedna od retkih uspešnih firmi iz Sremske Mitrovice „Philip co.“, koja se bavi proizvodnjom dušeka i žičanih jezgara, i pored krize izvozi u zemlje zapadne Evrope, a uskoro i proširuje proizvodne kapacitete. Radeći na savremenim mašinama tridesetak KV i VKV radnika mesečno primaju po 20.000 dinara. - Radimo isključivo sopstvenim sredstvima. Zbog nepovoljnih kredita za preduzetnike i visokih kamata do sada od države nikakvu pomoć nismo dobili, niti je očekujemo. Uslova za povećanje plata zaposlenima za sada nema jer i dalje ulažemo u nove investicije i gradimo hale na 2.500 kvadratnih metara, gde planiramo proširenje proizvodnje i zapošljavanje novih radnika - rekao je Borivoje Stojšić, direktor te firme.
Plata gradonačelnika 85.652 dinara
Plate 213 zaposlenih u gradskoj upravi Sremske Mitrovice kreću se u rasponu od 21.952 dinara, koliko mesečno primaju spremačice i kuriri, pa do 85.652 dinara za platu gradonačelnika. Plata zamenika gradonačelnika je 83.830 dinara, načelnika uprave i gradonačelnikovih pomoćnika 70.573 dinara. Svi iznosi dati su bez uračunatog minulog rada. U šest mitrovačkih javnih preduzeća radi preko 500 zaposlenih čije plate su u rasponu od 21.400 do 80.000 dinara, koliko primaju pojedini direktori. Anketa: Da li su mesečna primanja dovoljna za osnovne životne potrebe?
Vukašin Kojić
Posle 36 godina rada ostao sam bez posla u „Instalateru“. Supruga ne radi, živimo od moje invalidske penzije od 9.200 dinara. Ni za hleb i mleko nemamo.
Mirjana Brnjašević
Stalnih primanja nema, otpuštena sam kao tehnološki višak iz „Mitrosa“. Penzija je daleko, snalazim se kako znam i umem, ponešto se zaradi na crno za hranu.
Milivoje Đurić
Supruga i ja smo ostali bez posla u „Matrozu“ i doživeli da primamo socijalnu pomoć od 6.400 dinara. U ovim godinama radim na crno sve što nađem.
Branka Gršić
Nedavno sam pokrenula privatni biznis, još je rano pričati koliko će biti isplativo. Skupoća je velika, sve ode na hranu, jedva plaćam račune i školujem decu.
Siniša Ljubišić
Statistika je čudo, potpuno je nemoguće da su prosečne plate u privredi 30.000 dinara. Godinama sam radio kao taksista za 15.000 dinara.
Goran Marković
Zadovoljan sam primanjima u mesnici u kojoj sad radim. Do sada sam promenio nekoliko mesta gde su plate bilo daleko ispod tog mitrovačkog proseka.

Građani BiH zarađuju više od Srba i Makedonaca
Izvor: Vesti Online
Prosečna julska plata u BiH, koja je iznosila 405 evra, veća je od prosečne makedonske plate za 16,5 i od plate u Srbiji za 18,5 odsto, podaci su državnih statističkih zavoda.Prosečna plata u BiH manja je za 58 odsto od prosečne plate u Sloveniji, 44 odsto od hrvatske i za 13 odsto od plate u Crnoj Gori, pišu "Nezavisne novine".Predsednica Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić rekla je da je smešno bilo kakvo poređenje plata, životnog standarda i sličnih pokazatelja stanja u BiH i u Sloveniji, jer je Slovenija u odnosu na sve zemlje bivše Jugoslavije u boljoj poziciji, iako ni nju nije zaobišla ova kriza. Ona je istakla da su u RS potrebne dve prosečne plate da bi se pokrili troškovi sindikalne potrošačke korpe porodice, ali da je problem što oko 130.000 radnika ima manju platu od republičkog proseka. Ona je kao primer navela radnike u građevinarstvu koji imaju platu od 551 KM, u prerađivačkoj industriji 553, a u ribarstvu 639.Predsednik Saveza samostalnih sindikata FBiH Ismet Bajramović rekao je da ovi statistički podaci pokazuju nerealnu sliku u BiH, jer nije uzeto u obzir oko 60.000 zaposlenih u privredi u FBiH koji ne dobijaju redovnu platu, tako da se na osnovu ovih pokazatelja ne može videti realna ekonomska situacija građana BiH.On je istakao da je jedino situacija u Makedoniji prikazana realno, dok bi u Srbiji ekonomska situacija trebalo da bude mnogo bolja.

1. septembar 2010.

Završen protest, sutra nastava u svim školama
Izvor: Tanjug
Članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, jednog od četiri reprezentativna sindikata u oblasti obrazovanja, protestovali su danas u Beogradu jer, kako su naveli, ne žele da snose odgovornost za propadanje prosvetnog sistema.Nakon okupljanja na Trgu Nikole Pašića, oko hiljadu prosvetnih radnika, prema proceni policije, a prema proceni Unije 2.500 članova, prošetalo je do zgrade predsednika Republike, Vlade Srbije i Ministarstva prosvete.Na sve tri adrese oni su predali zahteve, odnosno svoj Programu za stabilan obrazovni sistem, koji je Unija dostavila ministru prosvete Žarku Obradoviću još u aprilu ove godine.Čelnike Unije primili su jedino predstavnici Ministarstva prosvete, ali su organizatori protesta i nakon razgovora s pomoćnicima ministra prosvete ostali pri svojim zahtevima.Prema rečima predsednika tog sindikata Leonarda Erdeljija, ministru Obradoviću je ostavljen rok da do 15. septembra odgovori da li je nešto od zahteva iz Programa počelo da se realizuije.On je istakao da je Obradović pozvan na sednicu tog sindikata zakazanu za 18. septembar u Novom Sadu, i naveo da se sindikat bori za sistemska rešenja u prosveti i da se po tome razlikuje od drugih asocijacija radnika u prosveti.Unija zahteva izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, donošenje strategije razvoja obrazovnog sistema, racionalizaciju mreže škola, veća budžetska izdvajanja za prosvetu, povećanje zarada, donošenje socijalnog programa...Prema izveštaju Ministarstva prosvete, u štrajku je danas bilo 165 škola, u 71 školi potpuno je obustavljen rad, dok je u 94 delimično održana nastava.Erdelji je, međutim, novinarima rekao da je od 661 škole članice Unije, u protestu bilo 550 školsih ustanova.Protest Unije podržao je Nezavisni sindikat policije i Konfederacija slobodnih sindikata, čiji su predstavnici govorili na skupu, a stavove i poruke Unije podržao je u saopštenju i Pedagoški pokret Srbije.Članovi tog sindikata sutra će raditi normalno, rekao je Erdelji.

Norma gradi fabriku auto delova u Subotici
Izvor: Tanjug
SUBOTICA - Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, direktor Norma grupe Džon Stefenson i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić potpisaće danas sporazum o izgradnji nove fabrike auto delova u Subotici, u koju će biti investirano 11,2 miliona evra i zaposleno najmanje 330 radnika. Sa rastom potražnje očekuje se širenje kapaciteta fabrike kompanije Norma i upošljavanja ukupno 500 radnika.Kompanija Norma je vodeći svetski proizvođač i distributer auto delova za prvu ugradnju brojnim proizvođačima automobila kao što su Folksvagen, Audi, Pežo, Sitroen i drugi. Kompanija trenutno ima 12 fabrika širom sveta, a u Istočnoj Evropi poseduje pogone samo u Poljskoj i Češkoj, sa ukupno 3.400 radnika.Zbog rasta potražnje za njenim proizvodima, Norma je odlučila da svoje kapacitete proširi u nekoj od zemalja jugoistočne Evrope. U opciji su bile Srbija, Turska, Bugarska i Rumunija, ali nakon velikog angažmana predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i komparativne analize poslovanja u ovim zemljama, Norma je odlučila da svoju investiciju ipak realizuje u Srbiji, navedeno je u saopštenju Ministarstva ekonomije.

ZAKON O RADU I KOLEKTIVNI UGOVOR
Sindikati u klin, poslodavci u ploču
Izvor: S media
Sindikati se u petak sastaju sa Mlađanom Dinkićem i Rasimom Ljajićem. Tražimo hitno potpisivanje granskih kolektivnih ugovora, najavljuje za S media portal predsednik samostalnog sindikata poljoprivrede Dragan Zarubica. Danas tražimo što skorije izmene Zakona o radu, najavljuje predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković. Poslodavci, sindikati i država, pre više od dve nedelje bili su nadomak potpisivanja granskog kolektivnog ugovora za poljoprivredu, ali i više drugih delatnosti. Međutim, nakon što je potpisivanje odloženo na zahtev poslodavaca,strane su ostale nezadovoljne. I dok sindikati insistiraju da se granski kolektivni ugovori zaključe, Unija poslodavaca upozorava da će potpisivanje ovih ugovora značajno povećati finansijska opterećenja poslodavaca, u vreme rasta nezaposlenosti, nedostatka domaćih i stranih investicija i ekonomske krize. Predsednik samostalnog sindikata poljoprivrede Dragan Zarubica ekskluzivno za S media portal za petak 3.septembar najavljuje sastanak sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem i ministrom rada i socijalne politike Rasimom Ljajićem. - Mi ćemo u petak, najpre na sastanku sa ministrom Dinkićem u 10 sati, potom u 12 sati sa Ljajićem, isključivo tražiti da se potpišu granski kolektivni ugovori; da se izda rešenje da Unija poslodavaca nije reprezentativna i da nam nađu s kim da potpišemo kolektivni ugovor, za šta će imati rok od dvadeset dana, kaže Zarubica. On podeća da je problem sa Unijom poslodavaca počeo 11.avgusta,kada su kod ministra Ljajića imali sastanak na kome je trebalo da bude potpisan granski kolektivni ugovor. -Razlozi za potpisivanje bili su višestruki, jer smo mi tri godine pregovarali oko toga da bismo ih intenzivirali u julu ove godine i usaglasili četiri stvari ( platne razrede, osnovnu zaradu, topli obrok i regres). Taj tekst je usaglašen i potpisali su ga šefovi pregovaračkih timova i potpisan je Protokol o usaglašenom tekstu koji je bio spreman za potpis. Po dogovoru, sastali smo se kod ministra rada Rasima Ljajića, gde je, međutim, predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković odbio da potpiše ugovor, jer kako je tada naveo “ima odluku Upravnog odbora”, objašnjava Zarubica. Zarubica tvrdi da, zapravo, njihova namera nije ni bila da potpišu granski kolektivni ugovor. Zbog toga, Zarubica nakon pisma koje je uputio predsedniku države Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru rada Rasimu Ljajiću, za 3. septembar najavljuje i sastanak u Vladi Srbije najpre sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem u 10 sati, a potom i sa ministrom Ljajićem u podne.
Atanacković: Danas tražimo izmene Zakona o radu
Na drugoj strani, predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković za S media portal odbacuje optužbe sindikalaca i napominje da oni mogu da pišu i “predsedniku i premijeru i kome god, ako su u stanju da bilo kome i na bilo koji način dokažu da je u ovom trenutku moguće da “naša privreda za 20, 30 ili čak 50 odsto poveća izdatke za plate, za troškove rada uopšte”. Atanacković precizira da bi u tom slučaju njihovi zahtevi bili opravdani. -Ako Međunarodni monetarni fond nije dozvolio povećanje plata i penzija, ni minimalno, od nekoliko procenata, jer smatra da je to nemoguće s obzirom na naše prilive u budžet, onda je potpuno apsurdno da bi privreda mogla da izdrži povećanje plata za recimo 30 ili više odsto, kaže Atanacković. Atanacković ispred Unije poslodavaca najavljuje da će poslodavci danas tražiti da se što pre donesu izmene Zakona o radu, koji je kako tvrdi “kočničar, jer donosi značajne probleme privredi”. -Iznećemo i probleme koje imamo u vezi veoma užurbane aktivnosti sindikata za potpisivanjem granskih kolektivnih ugovora u sledećim granama( poljoprivreda, vodoprivreda, prehrambrena industrija, duvanska industrija, građevinarstvo, metalni kompleks). Mi smatramo da ovo nije momenat da se užurbano ide na potpisivanje kolektivnih ugovora, sve dok se ne donesu izmene Zakona o radu, navodi Atanacković . Kada su u pitanju pregovori koji su kako tvrde sindikati prekinuti zbog odluke poslodavaca, Atanacković kaže da će se oni nastaviti i da za to ne postoje nikakve prepreke. On ipak apeluje na sindikate da iznose realne zahteve. Povodom iznošenja tvrdnje sindikata da “Unija poslodavaca nije reprezentativna”, Atanacković odgovara da je neprimerno da sindikat bira poslodavca i dodaje da su, po svemu sudeći, našim sindikatima potrebni poslodavci koji bi na štetu svojih članova prihvatali obaveze onako kako to odgovara sindikatima.
Jelena Kostadinović

Danas saznaje - Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond uspešno završili pregovore o petoj reviziji stend-baj aranžmana
Penzionerima pomoć između 3.500 i 5.000 dinara u novembru
Pomoć penzionerima sa primanjima do 20.500 dinara * Plate i penzije veće od januara * U budžetu slobodno šest, a ne 20 milijardi dinara
Izvor: Danas, Autor: A. Milošević
Beograd - Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond uspešno su završili pregovore o petoj reviziji stend-baj aranžmana dogovorom po kojem je povećanje plata u javnom sektoru i penzija pomereno za januar, ali će penzioneri u oktobru ili verovatnije u novembru dobiti jednokratnu pomoć, kako bi lakše prebrodili pad kupovne moći do početka naredne godine, saznaje Danas od izvora u Vladi, koji je učestvovao u pregovorima. Usklađivanje plata i penzija sa rastom cena na malo u januaru će državu koštati neplanirane četiri milijarde dinara, što je gotovo sav „višak“ novca u budžetu. Načelno je utvrđeno da bi novac trebalo da dobiju svi penzioneri sa primanjima manjim od 20.500 dinara, kojima bi moglo da se podeli od 3.500 do 5.000 dinara (što će naknadno Vlada utvrditi na osnovu novca kojim bude raspolagala), ali je MMF odbio predlog vicepremijera Jovana Krkobabića da se u Pismo o namerama unese da će penzioneri dobiti po 5.000 dinara, rekavši da bi o tome trebalo da odluči Vlada Srbije i da Ministarstvo finansija izađe sa tačnom cifrom o visini raspoloživih sredstava. Pošto će penzioneri dobiti ovaj novac u novembru, njima neće biti data pomoć planirana za sam kraj ove godine, kao ni novac o kojem se govorilo da će im možda biti podeljen u januaru.Ipak, Krkobabić je „pobednik“ pregovora, pošto je izdejstvovao pomoć za svoje birače, kao i povećanje penzija (ali i plata) u januaru. Osim toga, penzije i plate ponovo će biti povećane i u aprilu i oktobru naredne godine u okviru redovnog usklađivanja sa rastom cena na malo. U januaru 2011. plate i penzije biće uvećane za šestomesečnu inflaciju što je nešto manje od tri odsto. U aprilu će biti korigovane za tromesečnu inflaciju i polovinu ostvarenog rasta BDP, a u oktobru za šestomesečnu inflaciju. Inače, za povećanje plata i penzija u januaru biće potrebno dodatnih 12 milijardi dinara, što je za oko četiri milijarde dinara više nego da su odmrznute u aprilu.Uz to, najnovije procene MMF-a pokazuju da u budžetu ove godine neće ostati 20 milijardi dinara, koliko je ministar ekonomije Mlađan Dinkić predviđao pre dolaska misije, pravdajući time insistiranje na višim platama i penzijama, već samo šest milijardi, koje su „ušteđene“ na kapitalnim izdacima, odnosno na jedinom mestu na kojem ne bi trebalo da se štedi. Razlog tom „višku“ su brojni nezavršeni kapitalni projekti, zbog čega predviđena sredstva nisu potrošena. U budžetu ima i još desetak milijardi dinara takozvanog „suficita u deficitu“, odnosno novca koji na papiru postoji, ali koji je realno već potrošen i koji ne može da bude preraspoređen. Kako tvrdi naš izvor, moguće je da Ministarstvo finansija pronađe još nešto novca, ali ne više od nekoliko milijardi.Ostao je i dogovor da budžetski deficit ove godine bude 4,75 odsto, a naredne četiri procenta BDP i da privredni rast ove godine bude 1,5 odsto, a 2011. tri odsto. Ako bi rast bio veći od četiri procenta, što niko ne očekuje, izdavanja za plate i penzije bi mogla da se dodatno povećaju.Dogovoreno je i da se u zakon o budžetskom sistemu unesu odredbe o fiskalnoj odgovornosti i da se formira jedinstveno fiskalno pravilo, s tim što će za budžet za narednu godinu to pravilo zajedno određivati MMF i Ministarstvo finansija, s obzirom na to da Srbija još nema fiskalni savet.Fiskalni savet bi trebalo da bude formiran najkasnije šest meseci po usvajanju zakona, odnosno sredinom naredne godine, tako da će to telo biti nadležno tek za kontrolu budžeta za 2012. godinu. Dogovoreno je i da savet ima tri člana koja predlažu predsednik Republike, Ministarstvo finansija i Narodna banka. Vlada ima obavezu da Skupštini prosledi na usvajanje izmenjeni zakon o budžetskom sistemu pre 27. septembra kada zaseda Bord direktora MMF-a. MMF je pred Vladu postavio i obavezu da u „optimističnom roku“ završi giljotinu propisa i donese niz zakona, uključujući i zakon o hartijama od vrednosti.
DOGOVOR
* Povećanje plata i penzija u januaru, aprilu i oktobru 2011.
* Pomoć penzionerima u iznosu od 3.500 do 5.000 dinara u novembru za primanja do 20.500 dinara
* Budžetski deficit u 2010. - 4,75 odsto BDP, u 2011. - 4 odsto
* Fiskalni savet imaće tri člana, kontrola budžeta tek od 2012.
* Izmenjeni zakon o budžetskom sistemu u Skupštini pre 27. septembra
* Usvajanje zakona o hartijama od vrednosti
* Završetak „giljotine propisa“

Danas protestna šetnja prosvetara
Izvor: Vesti online
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, jedan od četiri reprezentantivna sindikata u oblasti obrazovanja, organizovaće danas protestnu šetnju u Beogradu, a nastavnici tog sindikata su najavili da neće držati nastavu prvog dana nove školske godine.Protestno okupljanje članova Unije trebalo bi, kako je najavljeno, da počne u podne, na Trgu Nikole Pašića, a za 13 sati je predviđena protestna šetnja do zgrada predsednika Republike, Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, kako bi tim institucijama predali svoje zahteve. Unija traži usvajanje programa za stabilan obrazovni sistem, sadržanog u osam zahteva, među kojima je i donošenje strategije razvoja obrazovnog sistema Srbije, povećanje ulaganja u obrazovanje, donošenje programa racionalizacije mreža škola i broja zaposlenih, reformu nazorničke službe. Protest, pod nazivom "Nema ko drugi", okupiće, prema najavama organizatora, 2.500 do 3.000 ljudi iz Kruševca, Negotina, Bele Palanke, Beograda i drugih gradova Srbije.
Unija ima članove u više od 660 škola.

Prosečna plata u Hrvatskoj 744 evra
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom, kod pravnih lica u Hrvatskoj za jun ove godine, iznosila je 5.415 kuna, odnosno 744 evra.Što je nominalno 2,6 odsto, a realno 2,7 odsto više u odnosu na majsku platu, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS).Prosečna mesečna isplaćena neto plata za jun bila je nominalno viša za 0,8 odsto, a realno viša za 0,1 procenat u odnosu na jun 2009. godine.Najviša prosečna neto plata za jun isplaćena je u vazdušnom transportu, a iznosi 9.521 kunu (1.309 evra), a najniža u proizvodnji odeće 2.740 kuna, ili 386 evra. Kako su plate za jun isplaćivane u julu, na njihov rast, kako je navedeno, verovatno su uticale promene stopa poreza na dohodak, koje su stupile na snagu 1. jula, ali i ukidanje niže stope kriznog poreza od dva odsto na primanja od 3.000 do 6.000 kuna (412 do 824 evra ).

Nezaposlenost u evrozoni 10 odsto
Izvor: Beta
London -- Stopa nezaposlenosti u 16-članoj zoni evra u julu je bila deset odsto, koliko i u junu, saopštila je evropska statistička služba Eurostat. Statističari su podsetili da je u julu 2009. bez posla bilo 9,6 odsto radno sposobne populacije u zoni evra. Na nivou 27-člane EU stopa nezaposlenosti je u julu bila 9,6 odsto, kao i u junu, dok je u julu prošle godine bila 9,1 odsto. Eurostat procenjuje da je širom EU u julu bez posla bilo 23,05 miliona ljudi od kojih 15,83 miliona u zoni evra. Najmanju stopu nezaposlenosti imala je Austrija, od 3,8 odsto, a najveću Španija, 20,3 odsto. U poređenju sa julom prošle godine, pad stope nezaposlenosti ubeležile su tri zemlje - Austrija, Malta i Nemačka, u dve zemlje je stopa ostala ista a u 22 je povećana, pri čemu najviše u Letoniji, na 20,1 sa 13,5 odsto. Među mladima, ispod 25 godina, stopa nezaposlenosti na nivou EU u julu je bila 20,2 odsto a u zoni evra 19,6 odsto. Evropski statističari danas su saopštili i da se u 16-članoj zoni evra u avgustu inflacija spustila na 1,6 sa julskih 1,7 odsto. Inflacija je tako ispod od strane Evropske centralne banke ciljane od nešto malo manje od dva odsto. Većina analitičara ne očekuje da u mesecima koji slede inflacija osetnije poraste, posebno s obzirom na činjenicu da cene nafte u poslednje vreme ne skaču.

Građevinci štrajkom do minimalca
Izvor: Politika
Beograd -- Novi vlasnik „7. jula” ništa od obećanog nije ispunio, tvrde radnici, a on se brani činjenicom da je pokrio sve ranije minuse.Radnici građevinskog preduzeća „7. jul” Beograd, koje je nedavno proslavilo šest decenija poslovanja, drugi put u ovoj godini štrajkuju zbog neisplaćenih mesečnih zarada. Oni traže da im se isplati pet zaostalih minimalaca, obezbedi posao, a ako to ne može, onda da im se isplate otpremnine. „Novi vlasnik preduzeća ’STG Svis titan’ koji je u januaru prošle godine preuzeo većinski paket akcija ’7. jula’, u svojoj ponudi naveo je kao strateški cilj da neće menjati osnovnu delatnost firme. Obećao je da će povećati tržišno učešće kao i da će povećati obim posla, investiciono i kadrovski unaprediti preduzeće, što nije ispunio”, navodi se u saopštenju, pa radnici sumnjaju da je „preduzeće kupljeno zbog atraktivne imovine: poslovne zgrade u Ulici majke Jevrosime, pogona i šest hektara zemljišta u Krnjači”. Radmila Milenković, predsednica sindikata, tvrdi da poslodavac nije obezbedio nijedan novi posao, a 150 radnika je poslato na tržište rad."Sklopili smo u junu dogovor da nam na svakih 15 dana isplaćuje zarade, ali se ne drži dogovora. Reč je o minimalcima od 15.000 dinara. Hoćemo da znamo šta će biti s firmom. Nju je 2004. kupio Živorad Mihailović, vlasnik „Stankoma”, ali je posle 18 meseci ugovor raskinut. Preuzimanjem 70 odsto akcija „Svis titan” je postao većinski vlasnik preduzeća, ali ništa nije ispunio", navodi Milenkovićeva. Razlog kašnjenja sa isplatom zarada je, prema rečima direktora Gligora Obrenovića, blokada firme od strane „Pireus banke” za 60 miliona dinara. S druge strane, oni potražuju 130 miliona dinara, tridesetak miliona su uspeli da naplate, oko 53 miliona je u sudskim postupcima, a za više više od 46 miliona dinara tek treba da pokrenu tužbe za naplatu potraživanja. "Od prethodnog štrajka do danas smo isplatili decembarske, januarske, februarske i martovske zarade. Očekivali smo da će naplata poslova ići brže, ali su i investitori u blokadi. Nadam se da ćemo početkom septembra isplatiti aprilske i majske zarade", obećava Obrenović. On negira da novi vlasnik ništa nije uložio u preduzeće. Obrenović kaže da je pokrio sve dubioze od prve privatizacije pa do svog dolaska. Uložio je potom u renoviranje zgrade, kaže, i počeo da raseljava stanare na lokaciji između Dalmatinske i Vladetine ulice, gde bi trebalo da otpočne gradnju novog objekta.

31. avgust 2010.

Tri povišice sledeće godine
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Vlada Srbije dogovorila se sa MMF-om da plate u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute do kraja ove godine, a tokom 2011. predviđena su tri usklađivanja.Ta usklađivanja će se desiti u januaru, aprilu i oktobru, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinović. Ona je podsetila da je raniji dogovor sa MMF-om bio da se plate i penzije, zamrznute na kraju 2008. godine, povećaju u aprilu 2011. i dodala da će njihovo prevremeno odmrzavanje budžet koštati oko 12 milijardi dinara."U januaru 2011. godine plate i penzije će se uvećati za šestomesečnu inflaciju ili za nešto manje od tri odsto", objasnila je ministarka. "U aprilu će zarade i penzije biti korigovane za tromesečnu inflaciju i polovinu ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda , a u oktobru za šestomesečnu inflaciju”, precizirala je Dragutinovićeva. Ministarka finansija ocenila je da je to "relativno razumno i prihvatljivo rešenje”, između predloga Vlade, koji je promovisao ministar ekonomije Mlađan Dinkić, da se plate i penzije odmrznu već u oktobru ove godine i prvobitnog dogovora sa MMF-om da ostanu zamrznute do aprila 2011. godine. "Prema računici Ministarstva finansija za te namene će u budžetu za 2011. morati da se obezbedi dodatnih 12 milijardi dinara, za oko četiri milijarde dinara više u odnosu na prvobitni dogovor, po kome su plate i penzije trebalo da ostanu nepromenjene do aprila naredne godine”, navela je ministarka finansija. Ministarka finansija Dragutinović izaključila je da jepeta revizija tekućeg stend-baj aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) uspešno završen.
Pomoć za penzionere sa primanjima do 20.500 dinara
Podpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je da je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovoreno da penzioneri koji imaju penzije u iznosu od 20.500 dinara i niže dobiju po 5.000 dinara i najavio da će isplata te jednokratne pomoći krenuti najkasnije do 15. oktobra. Krkobabić je rekao da se ispituje i mogućnost izdvajanja sredstava za ukazivanje pomoći i penzionerima čija su primanja do 30.000 dinara. On je ocenio da su razgovori vođeni sa MMF - om, o petoj reviziji stend - baj aranžmana sa tom finansijskom institucijom, bili složeni i teški ne zato što je neko to hteo, već zbog toga što je ekonomska situacija takva da se više od onoga što je dogovoreno nije moglo učiniti. On je naveo i da je penziona reforma u Srbiji pozitivno ocenjena, kao i Zakon o penzijsko - invaIidskom osiguranju i da je ta reforma daleko više odmakla u odnosu na druge zemlje u regionu.
Izvršni odbor MMF-a 27. septembra o 5. reviziji aranžmana
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda, odlučivaće o odobravanju Pete revizije aranžmana sa Srbijom najverovatnije 27. septembra, a preduslov za pozitivnu ocenu je upućivanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti u skupštinu.Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger izjavio je da će
Jeger je istakao da će, ukoliko revizija bude dobila pozitivnu ocenu, Srbija moći da povuče 380 miliona evra za podršku deviznim rezervama. Do sada je Srbija iskoristila 1,45 milijardi evra tog kredita za jačanje deviznih rezervi NBS. On je istakao da MMF ostaje pri prognozi od 1,5 odsto ekonomskog rasta u Srbiji u 2010. godini, dodajući da će ostatak 2010. i 2011. godina verovatno biti teški za građane Srbije. Jeger je naglasio da je tokom recesije Srbija zabeležila veliki pad zaposlenosti, što bi moglo da bude nastavljeno i u 2011. godini. Prema njegovim rečima, pozitivni znaci privrednog oporaka Srbije su da je rast zasnovan na izvozu, niska inflacija, racionalna fiskalna politika vlade. Jeger je naveo i da će prilikom rebalansa budžeta za 2010. jedini način da se povećaju sredstva za određene priorotete vlade biti preraspodela sredstava usled nižeg izvršenja budžetskih rashoda od planiranih.
Šoškić: MMF pozitivno ocenio monetarnu politiku NBS
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je da je Međunarodni monetarni fond (MMF) pozitivno ocenio vođenje monetarne politike NBS u prethodnom periodu. Šoškić je rekao da je pozitivan potez NBS bio povećanje referentne kamatne stope što je dovelo do stabilizacije cena i ocenio da se inflacija u zemlji kreće u okvirima ciljanog nivoa, što je šest plus minus dva odsto na godišnjem nivou. Šoškić je naveo da Srbija u narednom periodu mora da nastavi da vodi odgovornu finansijsku politiku i najavio veće angažovanje na "dinarizaciji", odnosno većem korisćenju domaće valute u finansijskim transkacijama na srpskom tržištu. Guverner se osvrnuo i na depresijaciju kursa ističući da je ona ojačala konkurentnost privrede i učinila da jedinični troškovi budu niži, što je dobar signal za one koji u Srbiji žele da proizvode i investiraju.

Sindikati: Sastanak ili protesti
Izvor: Beta
Beograd -- Samostalni sindikati realnog sektora zatražili su hitan sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, zbog loše ekonomske situacije.
Sindikati zahtevaju su da budu potpisani svi granski kolektivni ugovori navedenih sindikata i dobiju prošireno dejstvo najkasnije do 1. oktobra 2010. godine.Oni u protivnom traže da se Uniji poslodavaca izda rešenje da nisu reprezentativni. Traže sastanak i sa ministrima Rasimom Ljajićem i Mlađanom Dinkićem, navodeći da je neophodno je da se sastanci održe najkasnije do 2. septembra 2010. godine. Traže i od ministra Rasima Ljajića da utvrdi reprezentativnost udruženja poslodavaca sa kojima će potpisati granske kolektivne ugovore. Kako se navodi, najveći problemi radnika su nepostojanje socijalnog dijaloga u Srbiji, nepostojanje granskih kolektivnih ugovora i male zarade koje ne podmiruju ni minimalnu potrošačku korpu i zbog toga će biti organizovan protest. Saopštenje su potpisali Samostalni sindikati poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede, hemije i nemetala, građevinskih radnika, tekstila kože i obuće, energetike i Petrohemije, šumarstva i prerade drveta, metalaca, putara, ugostiteljstva i turizma.

Sindikat građevinarstva najavio štrajk upozorenja
Izvor: Tanjug
Zbog sve težeg položaja građevinskih firmi u Srbiji, u kojima je zaposleno više od 123.000 radnika, republički Sindikat građevinarstva i industrije građevinskih materijala još jednom je danas najavio da će 8. septembra organizovati jednočasovni generalni štrajk upozorenja. Predsednik tog sindikata Duško Vuković, na današnjoj konferenciji za novinare u Kragujevcu, precizirao je da ta sindikalna organizacija okuplja više od 25.000 članova i da će štrajk upozorenja biti organizovan na radnim mestima, odnosno na gradilištima u vremenu od 10 do 11 časova. "Tražimo pravo na dostojanstven rad, zaključenje Granskog kolektivnog ugovora, izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, redovne isplate zarada i sankcinisanje poslodavaca koji to ne čine, uplate doprinosa za penziono i zdravstveno osigiranje i efikasno preduzimanje mera prema poslodavcima, zbog omogućavanja rada na crno i nepoštovanja mera za bezbedan rad", rekao je Vuković. Vuković je naveo da država građevinskim firmama u Srbiji za izvršene poslove u protekle tri godine duguje oko 300 miliona evra a lokalne samouprave duguju još oko 700 miliona evra. Naglašavajući da je to glavni razlog što skoro 85 odsto građevinskih preduzeća ima problem sa likvidnošću, zbog čega im banke blokiraju račune i time su onemogućeni da konkurišu za dobijanje poslova u novim projektima, Vuković je naveo da se najviše duguje najvećim firmama. "Država kao najveći investitor najviše duguje najvećim firmama, a to su - 'Energoprojekt', 'Ratko Mitrović', 'Planum', 'Putevi Užice' i 'Mostogradnja", naveo je Vuković. Ocenjujući "da su sindikati godinama bili korektan socijalni partner državi, jer su verovali u ilizuju da je moguće dijalogom postići dogovor", Vuković je naveo "da je sada očigledno da mirnim načinom građevinari ne mogu da ostvare svoje zahteve i prinuđeni su da štrajkuju". Na konferenciji je saopšteno i da je prosečna plata u građevinarstvu 27.000 dinara, koja je za 20 odsto manje od proseka u privredi, kao i da oko 6.000 grajdevinaca mesečeno dobija minimalnu zaradu.

Kreće talas štrajkova
Izvor:www.24 sata.rs
PROBLEM - Samostalni sindikati iz realnog sektora uputili su zajedničko pismo predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da se zbog loše ekonomske situacije u Srbiji održi hitan sastanak radi rešavanja nastalih problema u privredi. Ukoliko sastanak ne bude organizovan, sindikati su najavili da će 9. septembra organizovati proteste pred Ministarstvom za rad i socijalnu politiku i Unijom poslodavaca Srbije.

Ekonomisti: Rast plata ne ugrožava stabilnost
Izvor: Tanjug
Ekonomisti saglasni u oceni da odmrzavanje plata i penzija 1. januara 2011. neće narušiti makroekonomsku stabilnost, ali upozoravaju da za to povećanje moraju biti osigurani realni izvori. Goran Nikolić iz Centra za novu politiku smatra da je odluka MMF-a da pristane na ranije odmrzavanje očekivana i doneta zahvaljujući upornosti Vlade Srbije. Nikolić je rekao da je ostalo nepoznato u kolikom će procentu biti uvećane plate i penzije i podsetio na raniji predlog MMF-a da rast zarada bude utvrđem na osnovu uvećanja troškova života i bruto domaćeg proizvoda. Primenom te formule skok zarada i penzija bi bio oko 5,5 procenata godišnje, procenio je Nikolić.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović kaže, medjutim, da bi to povećanje plata i penzija trebalo da iznosi oko sedam odsto. Petrović je ocenio da to povećanje neće ugroziti makroekonomsku stabilnost ako se Srbija bude držala dogovora s MMF-om. On je dodao da će to u 2011. značiti visok deficit budžeta, koji će morati da bude smanjen sa ovogodišnjih oko 4,8 odsto BDP-a na najviše četiri procenta u sledećoj godini.Urednik sajta Ekonomija.org. Miroslav Zdravković ocenjuje da će odmrzavanja plata i penzija na početku sledeće godine značiti uvećanje troškova budžeta od najmanje 35 milijardi dinara. Zdravković je podsetio da će Misija MMF-a ponovo doći u Srbiju krajem oktobra, kad će biti utvrđeno iz kojih izvora će biti pokriveni dodatni troškovi za finansiranje većih plata i penzija.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić izjavio je da je odmrzavanja plata i penzija u Srbiji dat prevelik značaj i da je od toga važnije smanjiti nezaposlenost, pokrenuti privredu i povećati izvoz. Savić je istovremeno ocenio kao pozitivno to što je s Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno da milion penzionera, više nego što je prvobitno predviđeno, ove jeseni dobije po 5.000 dinara jednokratne pomoći."Smatram da u ovom trenutku postoji mnogo važnih stvari, a to je kako Srbija da oporavi proizvodnju, smanji ogromnu nezaposlenost, odnosno preokrene tendenciju njenog rasta i poveća izvoz", precizirao je Savić i ukazao da bi jedino suštinsko poboljšanje u tri navedena segmenta dalo realnu osnovu za povećanje društvenog bruto proizvoda, odnosno realan rast plata i penzija.

Otkazan štrajk taksista i autoprevoznika
Izvor: Beta
Granski sindikat taksi vozača i autoprevoznika Nezavisnost otkazao je štrajk koji je bio zakazan za sutra, jer je Vlada Srbije odložila obavezu uvođenja fiskalnih kasa do decembra 2011. godine.Kako je agenciji Beta rečeno u tom sindikatu, odlaganjem fiskalizacije rešen je jedan od većih problema taksista, dok se o drugim zahtevima pregovara.Sindikat taksi vozača i autoprevoznika najavio je štrajk, jer kako su naveli, Vlada Srbije nije ispunila potpisani sporazum potpisan u decembru prošle godine i nijedan problem nije rešen.U sindikatu kažu da "zakonski ambijent za eliminaciju nelegalnog taksi prevoza i utvrđivanje najniže cene taksi usluga nije stvoren, takse na luksuz i tečni naftni gas nisu ukinute, a stimulacija za ekološka goriva nije uvedena".

Sindikati prosvete u četvrtak kod premijera
Izvor: Emg.rs
Predstavnicima svih reprezentativnih sindikata u prosvetri biće upućen poziv da se u četvrtak sastanu s premijerom Mirkom Cvetkovićem, koji će ih obavestiti o ishodu pregovora Vlade i Međunarodnog monetarnog fonda, rekao ministar prosvete Žarko Obradović. Obradović, koji je danas prisustvovao sednici republičkog odbora Sindikata obrazovanja Srbije, izjavio je da Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije nisu protiv poboljšanja materijalnog stanja zaposlenih u prosveti, ali da to pitanje mora biti rešavano u sklopu ukupne ekonomske politike.Obradović je rekao da je u ovom trenutku važno da makroekonomska stabilnost bude pozitivno ocenjena jer će rast zarada u prosveti zavisiti od novog dohotka. On je dodao i da racionalizacija u prosveti ne može biti sprovedena bez dodatnog novca, a da trenutno iz budžeta Ministarstva prosvete 95 odsto novca odlazi na plate.Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, rekao je da se situacija od proleća, kad su sindikati sindikati najavljivali štrajk, promenila, ali da ne odstupaju od zahteva za odmrzavanje zarada u oktobru i da se u okviru rebalansa budžeta i narednih budžeta ne suspenduju prava iz kolektivnih ugovora kao što su bonusi i jubilarne nagrade.
Unija sindikata prosvete ne odustaje od štrajka
Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije ne odustaju od štrajka upozorenja prvog dana školske godine, a ne isključuju ni mogućnost nastavka protesta ako im ministar prosvete do 15. septembra ne odgovori na zahteve.Predsednik Unije Leonardo Erdelji rekao je na konferenciji za novinare da taj sindikat neće povući odluku o jednodnevnom štrajku upozorenja 1. septembra jer članovi Unije zaposleni u prosveti ne prihvataju odgovornost za dalje propadanje sistema obrazovanja."Ministar je prihvatio da se do 15. septembra izjasni o naših osam zahteva", rekao je Erdelji, a kao najvažnije naveo veća izdvajanja za prosvetu, racionalizaciju mreže škola i broja zaposlenih i izmene Kolektivnog ugovora i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Štrajk prosvetara: Trećina škola u Srbiji neće raditi 1. septembra
Izvor:P Press
U trećini škola u Srbiji sutra neće biti nastave! Rukovodstvo Unije sindikata prosvetnih radnika ni posle jučerašnjeg sastanka sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem nije odustalo od protesta zakazanog za 1. septembar u Beogradu!
Napeto... Neizvestan početak škole
Predsednik Unije Leonardo Erdelji rekao je juče za Press da je ministar obećao da će se o njihovim zahtevima, kojih ima osam, izjasniti do 15. septembra.
- Ne isključujemo mogućnost radikalizacije protesta ako odgovor ministra prosvete ne stigne na vreme. Naš osnovni zahtev nije povećanje plata, već donošenje strategije za bolji obrazovni sistem u Srbiji i veća ulaganja u prosvetu. Naše obrazovanje je u dubokoj decenijskoj krizi, i finansijskoj i strategijskoj, koja je sada kulminirala - upozorio je Erdelji.
On je zamerio prosvetnim vlastima da eksperimentišu sa uvođenjem inkluzije (uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan obrazovni sistem), a da ni nastavnici ni škole za to nisu pripremljeni. - To može imati nesagledive posledice - upozorio je Erdelji.
Predsednik Unije kaže da je na sastanku u Ministarstvu prosvete bilo reči i o socijalnom programu u prosveti, koji će, kako je objasnio, zavisiti od pregovora sa MMF-om.
- Predstavnici sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja pozvani su 2. septembra kod premijera Mirka Cvetkovića na razgovor o njihovim zahtevima - potvrdio je Erdelji.
V. NEDELJKOVIĆ

Novosadski prosvetari se pridružuju štrajku upozorenja u Beogradu
Školska godina počinje 2. septembra
Izvor: Danas, Autor: D. J.
Svi članovi Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine sutra će u 12.01 časova biti u Beogradu na Trgu Nikole Pašića na protestu koji organizuje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, sa motom "Odbranimo obrazovanje i sačuvajmo budućnost Srbije", rekao je predsednik SPRV Miodrag Protić, pošto ni nakon jučerašnjih pregovora rukovodstva Unije sindikata sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem prosvetari nisu odustali od najavljenog štrajka upozorenja
- U svim novosadskim školama članicama sindikata školska godina počeće 2. septembra - kaže Protić i dodaje da to znači da će sutra raditi samo četiri škole u Novom Sadu.
On je podsetio da prosvetari zahtevaju rešavanje osam osnovnih problema u sistemu školstva, među kojima su donošenje strategije obrazovanja Srbije, povećanje izdvajanja sredstava za školstvo, zatim izmene posebnog kolektivnog ugovora, reforma nadzorničke službe, reforma gimnazija, racionalizacija mreža škola, izmene zakona o obrazovanju koji je usvojen prošle godine, kao i povećanje zarada zaposlenima u prosveti.

Sindikati najavljuju velike proteste
Izvor: Tanjug
Devet granskih sindikata Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavili su proteste za 9. septembar nezadovoljni nepostojanjem granskih ugovora i o tome obavestili premijera Mirka Cvetkovića.Oni su u otvorenom pismu premijeru i ministrima Mlađanu Dinkiću i Rasimu Ljajiću zatražili da premijer organizuje sastanak radi dogovora i prevazilaženja problema sa pomenutih devet granskih sindikata i ministrima Dinkićem i Ljajićem. Od ministra za rad i socijalna pitanja se traži da utvrdi reprezentativnost Udruženja poslodavaca Srbije sa kojima bi sindikati treba da potpišu granske kolektivne ugovore. Pismo su potpisali predsednici Samostalnog sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede Srbije, hemije i nemetala, građevinskih radnika i IGM Srbije, tekstila kože i obuće Srbije, energetike i petrohemije, šumarstva i prerade drveta Srbije, metalaca Srbije, putara, kao i samostaln i sindikat ugostiteljstva i turizma. Sindikati će, kako se navodi, proteste održati pred Unijom poslodavaca Srbije i Ministarstvom za rad i socijalnu politiku.
Mijatović: SSSS će podržati devet granskih sindikata
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milorad Mijatović izjavio je Tanjugu da će taj sindikat podržati devet granskih sindikata koji su najavili proteste. Mijatović je rekao da su ti granski sindikati u pravu što ne mogu da čekaju da svi ostali sindikati krenu u protesne aktivnosti, jer je reč o sindikatima poljoprivrede, energetike i iz drugih oblasti, koji nemaju potpisane kolektivne ugovore, a primanja su im ispod svakog minimuma. Devet granskih sindikata je o svojim aktivnostima obavestilo i lidera SSSS-a Ljubisava Orbovića s pozivom da im se pridruži članstvo drugih granskih sindikata u protestu zbog nepostojanja socijalnog dijaloga, granskih kolektivnih ugovora, ali i niskih zarada koje ne podmiruju ni minimalnu potrošačku korpu. "Aktivnosti na uspostavljanju istinskog socijalnog dijaloga bili su naš prioritet i opredeljenje, ali i ispostavilo se, samo iluzija, poštovali smo naše obaveze iz potpisanih dokumenata, protokola, sporazuma, ugovora, ali druga dva socijalna partnera preuzete obaveze su doživljavala samo kao slova na papiru", navodi se u pismu. Sindikalci su ocenili i da su granski kolektivni ugovori pretpostavka za stabilan privredni i socijalni ambijent, pa njihovo nepostojanje u Srbiji doživljavaju kao sistem "divljeg zapada". Sindikalci zahtevaju da se granski kolektivni ugovori potpišu i dobiju prošireno dejstvo najkasnije do 1. oktobra 2010. godine. "U protivnom tražimo da se Uniji poslodavaca izda rešenje da nisu reprezentativni", ukazali su sindikalci.

Sindikati za razgovor s premijerom
Izvor: Beta
Beograd -- Savez samostalnih sindikata traži hitan sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, zbog loše ekonomske situacije u zemlji. Ukoliko ne bude razgovora, sindikati su najavili da će 9. septembra održati protest ispred Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.Sindikati traže sastanak i sa ministrima Rasimom Ljajićem i Mlađanom Dinkićem i navode da je neophodno je da sastanci budu zakazani najkasnije do 2. septembra 2010. godine. Sindikati zahtevaju da budu potpisani svi granski kolektivni ugovori navedenih sindikata i da dobiju prošireno dejstvo najkasnije do 1. oktobra 2010. godine, a u protivnom traže da se Uniji poslodavaca izda rešenje da nisu reprezentativni. Traže i od ministra Rasima Ljajića da utvrdi reprezentativnost udruženja poslodavaca sa kojima će potpisati granske kolektivne ugovore. Kako se navodi, najveći problemi radnika su nepostojanje socijalnog dijaloga u Srbiji, nepostojanje granskih kolektivnih ugovora i male zarade koje ne podmiruju ni minimalnu potrošačku korpu i zbog toga će biti organizovan protest.Saopštenje su potpisali Samostalni sindikati poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede, hemije i nemetala, građevinskih radnika, tekstila kože i obuće, energetike i petrohemije, šumarstva i prerade drveta, metalaca, putara, ugostiteljstva i turizma.

Štrajk ne zatvara škole
Izvor: Vecernje novosti,M. BABOVIĆ
Žarko Obradović, ministar prosvete o novoj školskoj godini, zahtevima sindikata, političkoj sceni i sudbini Kosova
UBEĐEN sam da štrajka u prosveti neće biti. Očekujem da bi plate mogle da budu odmrznute već početkom godine, ali ta moja očekivanja moraju da budu potvrđena dogovorom sa MMF.Ove pomirljive signale sindikalcima šalje ministar prosvete Žarko Obradović, koji nam garantuje da će sutra nastava u svim školama u Srbiji početi bez blokada i gubitka časova.
* Ima li taj vaš optimizam pokriće, ako sindikati traže odmrzavanje plata, isplatu bonusa, jubilarnih nagrada? Kako možete da se ”nađete” u uslovima skučenog budžeta i oštrih pravila MMF?
- Možemo da se ”nađemo” ako svi budemo razumeli ekonomsko stanje u zemlji. Vlada želi da unapredi materijalni položaj zaposlenih, ali dobra volja nekad nije dovoljna već zavisi od ekonomske situacije i stanja budžeta. U četvrtak će kod premijera Cvetkovića biti organizovani razgovori ministarstava prosvete i finanasija sa reprezentativnim sindikatima u obrazovanju. Premijer će nas upoznati sa ishodom pregovora sa MMF, na osnovu čega ćemo zajednički napraviti redosled koraka.
* Ali, ako MMF ili Ministarstvo finansija kažu da nema para za plate, hoće li prosvetari izaći na ulicu?
- Ne znam zašto insistirate na toj ulici. Možda će sindikati hteti da se dogovore. Ne vidim da bi im ulica pomogla da poprave svoj položaj. Stanje ekonomije je takvo da se može deliti samo ono što se ima. Da se razumemo, niko ne dovodi u pitanje povećanje plata, već je pitanje kada će se to dogoditi.
* Jeste li konačno utvrdili koliko prekobrojnih ima u prosveti i šta će biti sa njima?
- Još nema precizne evidencije o tehnološkim viškovima. Na nivou školskih uprava do 15. avgusta formirane su liste mogućih viškova, zavisno od profila nastavnika i fonda časova. Tek ćemo posle 1. septembra moći da kažemo koliko ljudi će biti neraspoređeno. Svakako nam je potrebna opšta racionalizacija. Recimo, prošle godine smo imali 4.815 odeljenja sa manje od 15 đaka. Zato ćemo nastojati da smanjimo broj odeljenja, ali da ne dovedemo u pitanje kvalitet obrazovanja i potrebe nacionalnih manjina. Ne postoje ni pedagoški ni ekonomski razlozi za razrede sa jednim ili dva učenika.
* Kako će država da zaštiti one koji budu višak? Hoće li biti otpremnina?
- Pošto nemamo poseban socijalno-ekonomski program primenjivaće se odredbe Zakona o radu. To znači da će prekobrojni dobiti otpremnine i ne mogu se preko noći naći na ulici.
* Može li neki opšti bunt na jesen, koji se uveliko najavljuje, da uzdrma vladu?
- Ne. Siguran sam da će vlada trajati ceo mandat, bez obzira na objektivne teškoće sa kojima se svakodnevno suočava.
* Mislite li da narod nema pravo da se buni posle podele 150.000 otkaza, pada dinara, pretvaranja gradilišta u ”Potemkinova sela” i najavljenog talasa poskupljenja?
- Sve zavisi od toga kako se gleda statistika. A, u ovom trenutku Srbija statistički stoji bolje od mnogih država. Ako pričom o gradilištima aludirate na Milutina Mrkonjića, uveravam vas da će putevi koje je započeo biti završeni na vreme. Ali, izgradnja puteva ima svoj tempo i to ljudi moraju da znaju.
* Očekujete li da će unutrašnja gloženja o KiM i poruke koje na tu temu šalju velike sile da radikalizuju političku scenu u Srbiji?
- Ne očekujem. Jer, stavovi oko Kosova razlikuju se u nijansama kod najvećeg broja partija. Zato i ne vidim prostor za radikalizaciju.
* Bojite li se da će Srbija na kraju morati da bira: ili Kosovo ili EU?
- Ne verujem. Mada, očekivao sam da će pritisak da raste do 9. septembra. Slaće se javne i nejavne poruke da Srbija treba da odustane od svoje diplomatske borbe za KiM. Jedan deo međunarodne zajednice računa da bi Srbija time pokazala da su oni od početka u pravu i da ona treba da ispunjava njihove, a ne svoje interese.
* Je li SPS bio za promenu teksta naše rezolucije? Da li vas je neko uopšte pitao o tome?
- Srbija je, ne prvi put, pokazala spremnost za dogovor. Šta god da se radi na tekstu rezolucije, siguran sam da postoje crvene linije u zaštiti integriteta države, koje se neće preći. I oko toga smo svi u Vladi saglasni.
ŠKOLARINE NA FAKULTETIMA NEĆE RASTI
* NEKI fakulteti najavljuju povećanje školarina, uprkos vašem protivljenju. Šta ćete da preduzmete?
- Imamo više načina da reagujemo. Ali, očekujem da ćemo sredinom meseca pokušati da ubedimo fakultete da zadrže cene, iako godinama unazad iz budžeta primaju manje novca nego što bi trebalo. Realno, suočavaju se sa velikim troškovima za materijalno održavanje. Verujem da ćemo do kraja godine povećati izdvajanja iz budžeta i da će to bitio jak razlog da ne povećavaju školarine.
OPOZICIJA BEZ PLANA
* OPOZICIJA najavljuje proteste u Beogradu. Mogu li da se izbore za vanredne izbore?
- Opozicija ima legitimno pravo da izabere način na koji će delovati. Njihov cilj je da se bori protiv vlade. Ali, hajde da vidimo šta konkretno nude posle te borbe. Nisam video ozbiljan plan, niti mogućnost da naprave neki kopernikanski obrt. Naprotiv.

Privreda se oporavlja! A plate?
Izvor: Dojce vele
Radnici bi veće plate
Nemačka je u prvoj polovini godine zabeležila iznenađujuće veliki privredni rast. Sada bi sindikati želeli da imaju koristi od tog rasta i zahtevaju povećanje plata. Da li je to opravdano i moguće?
Indeks Ifo u avgustu je, treći put za redom, neočekivano porastao. U preduzećima vlada dobro raspoloženje. U drugom kvartalu privredni rast iznosio je 2,2 odsto, a do kraja godine mogao bi čak da iznosi 3,5 procenata, što znači da bi bio veći od prosečnog pre krize, pošto je tada iznosio samo dva odsto. Nemačka u usponu, i kako dalje?
„Kao prvo, iznenađeni smo vrlo, vrlo dobrim razvojem u prvom polugodištu. Ipak, taj tempo iz prvog polugođa 2010. nećemo moći da održimo u drugoj polovini godine“, ocenjuje Mihaela Gremlinga sa Instituta za nemačku privredu.
I Ulrih Kater, ekonomski stručnjak banke „Deka“ kaže da ne treba gubiti smisao za realnost. „U drugom kvartalu privredni rast je iznosio 2,2 odsto. Amerikanci imaju naviku da u takvom slučaju odmah prave proračune za celu godinu. Ako bismo i mi to radili , došli bismo do rasta od nepunih devet odsto, a to su kineski uslovi. To je nemoguće održati. Pa ipak, računamo sa zdravim rastom od pola procenta u oba poslednja kvartala. To je dobro za nemačku konjukturu i za oporavak privrede. Ali, nema razloga za euforiju, kao što je to po malo nagovešteno u drugom kvartalu“, upozorava Kater.Sigurnost radnih mesta, a ne povećanje plata
Pa ipak, privredni rast u Nemačkoj je bolji nego što se očekivalo, navodi banka „Deka“ u svojoj analizi. Neočekivano velikom povećanju društvenog bruto proizvoda doprineo je pre svega porast izvoza od 8,2 odsto.
Međutim, oporavak privrede zavisiće i od stava sindikata. Sindikat „IG Metal“, na primer. u narednoj rundi pregovora namerava da traži povećanje zarada između 4,5 i osam odsto. Mihael Gremling sa Instituta za nemačku privredu, upozorava:„U procesu smo oporavka i na putu normalizacije. Zato bi trebalo biti veoma oprezan. Pre samo godinu dana, ovakva diskusija bila bi nemoguća. Tada je obezbeđenje radnih mesta bilo na prvom mestu. To bi i sada trebalo da ostane imperativ.“
Autori: Rolf Venkel / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

30. avgust 2010.

Novistečajevi u subotičkoj "Fidelinki"
I firme ćerke pod nadzorom
Autor: V. L.
Subotica - Nakon uvođenja stečaja u kompaniju "Fidelinka AD" sredinom jula, oko 300 radnika je ostalo bez posla. Ovih dana stečaj je uveden u još tri Fidelinkine firme ćerke ("Fidelinka nekretnine", "Fidelinka mlinarstvo" i "Fidelinka distribucija"), a ta sudbina možda očekuje još nekoliko ostalih, koje su dosad ostale van postupka, jer je faktički pod stečajem bila samo osnivačka firma kompanija "Fidelinka AD". Stečajni upravnik je odluku o pokretanju stečajnog postupka u ostalim firmama objasnio nužnošću kontrole i zaštite imovine tih firmi, ali i kako bi se sprečili novi dugovi i kontrolisali tokovi novca.Podsetimo, "Fidelinka AD" dospela je do stečaja nakon što su većinski vlasnici zadužili kompaniju za oko šest miliona evra, uzimanjem kredita i nenamenskim trošenjem tih sredstava, koja su, kako se procenjuje, završila na računima u inostranstvu. Praktično je bez ikakve kontrole iznošen kapital iz kompanije, te je stečajni nadzor nad "Fidelinkom" neophodan kako bi se izbegao bankrot firme, navode u stečajnom timu. Novistečajni postupci će svakako uvećati broj radnika koji će ostati bez posla, i neizvesno je koliko će "Fidelinkinih" firmi od ukupno deset zahvatiti taj "stečajni kancer". U lokalnoj upravi se intenzivno traži rešenje da se pre svega očuva "Fidelinka pekara", kao jedna od vitalnih fabrika, koja snabdeva 70 odsto stanovništva grada hlebom. U nalaženje rešenja uključila se i Pokrajina, koja je obećala pomoć Razvojne banke Vojvodine.

Sprema se „vrela jesen": Novi talas štrajkova!
Izvor: Press
Taksisti i prosvetni radnici za 1. septembar najavljuju prekid rada i masovne ulične proteste, poljoprivrednici prete da će obustaviti isporuku hrane...Srbiju očekuje „vruća" jesen! Proteste i štrajkove već 1. septembra započeće taksisti i prosvetari, odmah za njima izlazak na ulice su najavili poljoprivrednici, a Branislav Čanak iz Sindikata „Nezavisnost" kaže da se očekuje sigurno širenje talasa uličnih demonstracija!Taksisti najavljuju da će 1. septembra izaći na ulice pedesetak gradova u Srbiji i da će tamo ostati sve do ispunjenja zahteva. Oni traže da ih država trajno oslobodi obaveze uvođenja fiskalnih kasa ili da im da vremena bar do 1. januara 2013. Mihajlo Čubranović iz Granskog sindikata taksi vozača kaže za naš list da su taksisti rešeni da ovog puta idu do kraja i da neće dozvoliti da ih vlada ponovo prevari lažnim obećanjima!
Na šta upozoravaju sindikati:
- Imamo najniže prosečne zarade u regionu. Po visini primanja sada smo iza Bosanaca, Crnogoraca i Makedonaca
- Od početka krize podeljeno je 150.000 otkaza
- Srpska privreda je nelikvidna
- Standard građana je pao za 30 odsto
- Osnovne životne namirnice ponovo su poskupele
Izvode žene i decu na ulice!
- Na ulicu ćemo izvesti i naše porodice, žene i decu! To znači da nas ovog puta tamo neće biti samo 20.000 već mnogo više. Mi samo tražimo nešto što je već dogovoreno i potpisano sa predstavnicima ove vlade još u decembru prošle godine. Međutim, nijedan naš zahtev nije ispoštovan, a fiskalizacija nam kuca na vrata. Fiskalne kase za nas znače dodatno finansijsko opterećenje, a taksisti, kao i najveći broj ljudi u ovoj zemlji, žive vrlo teško. Taksisti su spali na to da budu „prazna" gospoda jer voze skupe automobile, a nemaju ni dinara da odnesu kući - tvrdi Čubranović.Veliki broj prosvetara, takođe, ne odustaje od najavljenog protesta. Predsednik najbrojnijeg udruženja - Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji tvrdi za Press da se 1. septembra školsko zvono neće oglasiti u čak 660 škola.- Prosvetarima je dogorelo do nokata! Materijalni položaj prosvetnih radnika je loš, ali to nije jedini razlog našeg izlaska na ulice. Situacija na terenu je haotična jer se ne poštuje zakon. Ima mnogo nagomilanih problema, počev od loših zakona do toga da još nije urađena racionalizacija mreža škola i broja zaposlenih - upozorava Erdelji.On tvrdi da ne postoji mogućnost da se predstavnici Unije na današnjem sastanku u Ministarstvu prosvete „nagode" i odustanu od protesta.- Nema govora o odustajanju! Prisustvovaćemo sastanku u ministarstvu, ali samo da bismo ponovo upozorili na probleme u obrazovanju - izričit je Erdelji.Predsednik Sindikata „Nezavisnost" Branislav Čanak kaže za Press da su radnici u Srbiji očajni i da zato niko ne može da pretpostavi gde će se upaliti „iskra" novih protesta!- Ko će sve da vrisne od muke tek ćemo videti! Eskalacija protesta je vrlo izvesna, ali smatram da će oni ovog puta više imati socijalnu nego sindikalnu dimenziju. Radnici u Srbiji žive u nepodnošljivim uslovima i ja se zaista čudim koliko je rastegljiva granica njihove trpeljivosti. Ali, kad oni jednom „puknu" više niko neće moći da kontroliše njihov gnev - upozorava Čanak.
Branislav Čanak: Radnici „spavaju"
Branislav Čanak kaže da radnici u Srbiji nemaju svest o tome da samo oni mogu da se izbore za svoja prava.- Naši radnici stalno čekaju da to neko drugi uradi umesto njih! Oni više ne smeju raditi ono što inače rade. Da dozvole da im jedan ministar da po 5.000 i pošalje ih kući, a da prethodno nisu primili 15 plata - ističe Čanak.
Eskalacija protesta
Naš sagovornik kaže da je očigledno da se ova država i njena privreda i dalje urušavaju, što može imati nesagledive posledice.- Malo će kojem ministru u ovoj vladi biti prijatno ove jeseni. Oni nemaju nameru da bilo šta promene jer ih samo zanima kako da što duže ostanu na vlasti. Kad ne mogu da ispune zahteve štrajkača, oni im daju lažna obećanja i tako kupuju vreme - ističe Čanak.On kaže da podržava najavljeni štrajk taksista i prosvetara.- Taksistima je s najvišeg mesta obećano da će biti ispunjeni njihovi zahtevi. Ovo što se sada radi s njima je čist mangupluk! Apsolutno podržavam taksiste i prosvetare i biću s njima na ulici - poručuje predsednik Sindikata „Nezavisnost".Dragan Zarubica, predsednik Samostalnog sindikata radnika poljoprivrede, kaže za Press da ratari krajem oktobra sigurno stupaju u štrajk.- Naš protest bi za Srbiju značio obustavu isporuke prehrambenih proizvoda i osnovnih životnih namirnica. Nemamo izbora, moramo na taj način upozoriti na težak položaj poljoprivrednika - upozorava Zarubica.
V. NEDELJKOVIĆ

29. avgust 2010.

Penzionerima po 5.000 na jesen, od januara odmrzavanje plata i penzija
Foto: Beta
Plate u javnom sektoru i penzije biće odmrznute u januaru, a oko milion penzionera može da računa na jednokratnu pomoć od 5.000 dinara na jesen, rezultat je višečasovnih razgovora potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića sa predstavnicima Misije Međunarodnog monetarnog fonda. Odmrzavanje je kompromisno rešenje, jer je po ranijem dogovoru trebalo da se plate i penzije odmrznu tek od aprila 2011. Posle razgovora predstavnika MMF sa sindikatima, koji su najavili štrajkove zato što MMF nije odobrio povećanje plata, Dinkić je ponovo seo za pregovarački sto. Osim odrmzavanja zarada u javnom sektoru i penzija na njegovo insistiranje Fond je iskazao spremnost i da se odobre dodatna sredstva za isplatu jednokratne pomoći penzionerima na jesen. Takođe, biće omogućeni i dodatni podsticaji privredi, ali i dopunski izdaci za socijalnu zaštitu. Međutim, Dinkić je Misiji predočio da to nije dovoljno i da je ubeđen da postoje uslovi da se plate i penzije odmrznu već u oktobru i da bi to bilo najbolje rešenje za srpsku ekonomiju u celini. Kako „Blic nedelje“ saznaje on je Misiji MMF saopštio da je kupovna moć građana tokom krize veoma opala i da to sada predstavlja ozbiljan socijalni problem i ograničenje bržem oporavku privrede, jer je domaća potrošnja izuzetno niska. Dinkić smatra da se ekonomske stanje Srbije ne može popraviti bez dodatnih podsticaja privredi, ali ni u situaciji kad plate i penzije stalno padaju, a cene neprekidno rastu. Iako je bilo reči da će ova poseta MMF biti u znaku razgovora o zakonu o fiskalnoj odgovornosti, najviše se razgovaralo o odmrzavanju plata i penzija. Misija MMF u Beogradu boravi povodom petog razmatranja uspešnosti sprovođenja ekonomskog programa u okviru stand baj aranžmana, a njihova poseta završava se u utorak.

Intervju nedelje: Žarko Obradović, ministar prosvete
Uvešću red u prosvetu!
Izvor: Alo
Najnovije kritike sindikata da je stanje u prosveti katastrofalno i da ministarstvo drži monopol i ekskluzivno pravo da odlučuje o sudbini obrazovanja u Srbiji nisu naišle na očekivane reakcije sa druge strane. Naime, ministar prosvete Žarko Obradović u intervjuu za “Alo!” kaže da su sve primedbe upućene na njegov račun neopravdane, jer se to što njegovo ministarstvo pokušava da uvede red i reši nagomilane probleme iz prošlosti nikako ne može nazvati monopolom.
- Ne slažem se sa ocenom sindikata. Ni kada je reč o ekonomskoj, a ni kada je reč o sadržinskoj dimenziji njihovih optužbi. Svi znaju da 95 odsto budžeta Ministarstva prosvete odlazi na plate i zarade zaposlenih, a sa samo pet odsto ne možete da učinite mnogo. Obrazovanje je oblast takvog sadržaja gde se ništa ne može uraditi preko noći, već promene moraju da se vrše postupno. Ovo je prvo ministarstvo koje pokušava da uvede red i reši brojna pitanja i probleme koji su nastali u ranijim godinama. Teza o Ministarstvu prosvete kao monopolisti ne stoji. U finansijskom delu, na primer, Ministarstvo finansija daje novac, lokalne samouprave izdvajaju sredstva za materijalne troškove škola, školski odbori biraju direktore, nastavnici udžbenike, zavodi i nacionalni prosvetni saveti zajedno sa nama oblikuju sadržaj obrazovanja. Ne razumem o kakvom monopolu je onda reč? “Monopol” imamo, ako neko pod tim podrazumeva da hoćemo da uvedemo red i što insistiramo na poštovanju zakona.
Pred svaki 1. septembar postavlja se pitanje da li će đaci na vreme sesti u klupe. To je i sada slučaj. Šta možemo da očekujemo ove školske godine?
- Školska godina će početi na vreme, u sredu, 1. septembra. Od četiri reprezentativna sindikata samo se jedan izjasnio da će u sredu organizovati jednodnevni štrajk upozorenja u prosveti. Ostali nisu delili to mišljenje, ali su ostavili mogućnost da kasnije donesu odluku o tome da li će stupiti u štrajk.
Kako komentarišete zahteve sindikata da se poveća izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka za potrebe obrazovanja jer, prema njihovim tvrdnjama, Srbija je najnepismenija država u Evropi, koja najmanje izdvaja za obrazovanje?
- Podržavam zahtev za povećanje izdvajanja iz bruto društvenog proizvoda za obrazovanje. Ne znam na čemu se zasniva ocena da je Srbija najnepismenija zemlja u Evropi. Ako je reč o poslednjem popisu stanovništva koji je bio 2002, tačno je da postoji određeni procenat nepismenih i nedovoljno obrazovanih ljudi, ali nismo najnepismeniji. S druge strane, prema određenim istraživanjima, naši učenici postižu različite rezultate. Negde smo među prvima, a negde ne
Koje novine ove godine uvodi ministarstvo prosvete u odnosu na prošlu školsku godinu?
- Od ove godine startujemo sa izradom i odobravanjem udžbenika po novom zakonu. Pripremili smo brojna podzakonska akta, radimo na stručnom usavršavanju nastavnika, realizovaćemo dosta projekata vezanih za infrastrukturu, sa Ministarstvom za telekomunikacije realizovaćemo projekat da sve osnovne škole opremimo informatičkim kabinetom. U pripremi je, takođe, donošenje zakona o obrazovanju odraslih
Dokle se stalo sa procesom dodeljivanja licenci izdavačima udžbenika? Ponovo se čuju pojedini nezadovoljni glasovi.
- Taj proces je daleko odmakao. Do sada su 52 izdavača dobili licence tipa A, B ili C. Nama se zvanično niko nije žalio na taj proces, naprotiv, stigle su samo pohvale.
Plate prosvetara zavise od MMF
Mogu li prosvetni radnici u 2010/2011 begin_of_the_skype_highlighting 2010/2011 end_of_the_skype_highlighting. očekivati odmrzavanje plata i koliko povećanje je realno da očekuju?
- Odmrzavanje plata zavisi od pregovora sa MMF-om, ekonomskih mogućnosti i sprovođenja ekonomske politike vlade. Lično bih voleo da dođe do povećanja plata i da potpišemo protokol o zaradama za 2010/11. godinu.
Šta su zahtevi MMF-a u vezi sa novim racionalizacijama u prosveti? Koji su rokovi i pominje li se broj prosvetnih radnika koji su višak?
MMF ovoga puta nije tražio poseban razgovor sa Ministarstvom prosvete. Prilikom razgovora koje smo vodili tokom njihove prethodne posete prihvatili su naš predlog postupnih promena sistema: smanjenje broja odeljenja, racionalizaciju mreže škola i rešavanje mogućeg viška zaposlenih.
Milica Dakić

Bez "vruće" sindikalne jeseni
Izvor: B92
Beograd -- Zatvorene fabrike, investicije na kašičicu, izgubljena radna mesta i cene u porastu. Ipak, srpski sindikalci ne najavljuju akcije ove jeseni. Prvi i za sada jedini veliki protest zakazan je za kraj septembra u Boru, a o daljim potezima tek će biti odlučeno. Vruća sindikalna jesen, nekad je bila omiljena fraza srpskih sindikalaca. Posle godina izneverenih obećanja o masovnim protestima, ove jeseni, i pored rekordne nezaposlenosti i cena koje svaki dan rastu, predstavnici sindikata ne daju krupna obećanja. "Ja više neću najavljivati vruće jeseni, jer smo i do sada bezbroj puta najavili pa one se nisu realizovale. Već za 29. septembar je početak protesta u Boru. Protesti će se nastaviti u Beogradu i to onog trenutka kada zakon o PIO uđe u skupštinsku proceduru“, kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. "Ja neću govoriti ni o kakvoj vrućoj jeseni. Negde oko 14. septembra će biti jedan okrugli sto gde će biti pozvana i nauka i struka i sindikati i država kako bismo razovarali pre svega o zakonu o PIO a i o svim drugim problemimakoji nas dotiču“, rekla je sekretarka Veća Saveza samostalnog sindikata Srbije Slavica Savić. Sindikati traže da prosečna penzija ne bude niža od 60 odsto zarade, da tekuće penzije budu usklađene sa kretanjem plata, a da minimalna penzija ne može da bude niža od 25 odsto prosečne zarade. Sindikalcima je neprihvatljivo i produženje radnog veka za žene sa 35 na 38 godina i starosne granice sa 53 na 58 godina.Srpski sindikalci imali su priliku prethodne nedelje da razgovaraju i sa MMF-om, sa kojim su se samo saglasili da je neophodno uspostaviti socijalni dijalog. Tvrde i da je odmrzavanje plata i penzija zakazano za 1. januar posle njihovog pritiska. "Mi smo insistirali da dođe do odmrzavanja plata i penzija. O tome smo jako puno govorili i predstavnici MMF-a su rekli da oni ne vide u budžetu niakva sredstva, niko mu ih nije pokazao da bi moglo da dođe do odmrzavanja odnosno povećanja plata i penzija“, kaže Slavica Savić. "Sindikati nemaju apsolutno razloga da budu zadovoljni. Sve naše primedbe na zakon PIO su apsolutno odbijene. Jedino relativno zadovoljstvo možemo da imamo što nas je uopšte primio MMF“, smatra Ranka Savić. Činjenicu da će se nivo zaposlenosti tek 2020. godine vratiti na onaj iz 2000. godine predstavlja za sindikate šansu da se vrate na scenu, ali ni profesor FPN-a Zoran Stojiljković ne očekuje vruću jesen."Mislim da je to već lokalna poskočica sa tom vrućom jeseni, sindikalnom i nezaposlenih. Nije to realno očekivati ni ove jeseni, ali je realno očekivati jako tople godine koje nam slede, sigurno dve tri i to zbog teške pozicije zaposlenih i sindikata - to je za njih biti ili ne biti“, kaže Stojiljković. Stojiljković ne vidi išta čudno da sindikati razgovaraju sa MMF-om jer u razvijenim zemljama to rade već deceniju.

28. avgust 2010.

Dunkermotoren otvara pogon u Subotici
Nemačka kompanija „Dunkermotoren“koja se bavi specijalnom visokokvalitetnom pogonskom tehnikom, preseliće proizvodnju motornih pogona za žaluzine, koje služe kao spoljna zaštita od sunca, iz mesta Bondorfa, u pokrajini Baden-Virtemberg, u Suboticu. Proizvodnja će, u hali površine 1.400 kvadratnih metara koja se nalazi u slobodnoj zoni u naselju Mali Bajmok i raspolaže potrebnom infrastrukturom, započeti već u oktobru ove godine, a posao će dobiti 40 Subotičana.Planirano je da do kraja naredne godine kompletnu proizvodnju pogona za žaluzine presele u Suboticu i dupliraju broj zaposlenih, a da 2012. godine pređu u novoizgrađenu halu površine 4.000 kvadratnih metara.Generalni menadžer nemačke kompanije Nikolaus Graf i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić potpisali su Memorandum o saradnji, a preselenje pogona počinje već 15. septembra ove godine.- Dolazak ovako jedne jake firme, koja je apsolutni lider u svojoj oblasti, je dokaz da je Subotica dobro mesto za strane investitore. Posle „Simensa“, koji je svoju proizvodnju u Subotici započeo sa 30 zaposlenih, a danas ih ima 530, u našoj Slobodnoj zoni mesto je našla još jedna firma koja se bavi proizvodnjom visoke tehnologije iz Nemačke. Ovo je sigurno dobra pozivnica i drugim nemačkim firmama da investiraju u naš grad, jer smo sada konačno obezbedili 200 hektara građevinskog zemljišta koje možemo da ponudimo potencijalnim ulagačima, izjavio gradonačelnik Subotice Saša Vučinić.Nikolaus Graf, koji je u ime nemačke kompanije potpisao Memorandum o saradnji, istakao je da su u menadžmentu „Dunkermotorena“ dugo razmatrane mogućnosti lokacije selidbe postrojenja. U opticaju su bili još neki gradovi i države.- Odlučili smo se za Suboticu, jer znamo da tu postoje visokokvalifikovani radnici, zbog još nekih kompanija iz ove oblasti koje posluju ovde. To nam garantuje visok kvalitet proizvodnje, a u Slobodnoj zoni su nam obezbeđeni i sobri uslovi za rad i plasman naših proizvoda. Ono što je važno da se istakne je da ovde neće biti smešteni samo proizvodnja i montaža proizvoda, već ćemo formirati i istraživački tim čiji će cilj biti podrška razvoja centrali u Bondorfu. U prvoj fazi, okupićemo konstruktore i razvojne inženjere za elektroniku, rekao je Nikolaus Graf.On je dodao da rukovodstvo kompanije, ukoliko proizvodnja zaživi na pravi način, donelo plan da se proizvodnja u Subotici proširi i da se uposli još više radnika.
D. Šolaja

Sindikati nezadovoljni razgovorima sa MMF-om
Izvor: Beta
Sindikati u Srbiji nisu zadovoljni razgovorima sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, i neće odustati od dalje borbe za bolji zakon, rekla je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. "Sindikati ne mogu da budu zadovoljni ovim razgovorom. Očekivali smo tako nešto", rekla je Ranka Savić posle dvočasovnog sastanka predstavnika sidnikata sa predstavnicima MMF-a. Sastanku sa predstavnicima MMF-a prisustvovali su predstavnici Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženog sindikata Srbije Sloga i Industrijskog sindikata Srbije. Prema rečima Ranke Savić, predstavnici sindikata preneli su predstavnicima MMF-a nezadovoljstvo predloženim izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i zamerke na nova rešenja pre svega u vezi sa usklađivanjem penzija. "Predstavnici MMF-a tvrde da je zakon odličan, da nas za dve godine tek čeka još jedan restriktivan i, kako su rekli, teži zakon od postojećeg i da mi apsolutno nemamo razloga da budemo nezadovoljni zakonom", rekla je Savićeva. Ona je navela da će sindikati od MMF-a sledeće nedelje dobiti fiskalne preračune penzija za budućnost i da je MMF predložio da se posle toga održi još jedan sastanak sa sindikatima na osnovu konkretnih podataka i analize te finansijske insitutucije. "Jedino u čemu smo se složili to je da je potrebna reforma poreske uprave i da će oni izvršiti pritisak na vladu da preko svog organa ima više efikasnosti u naplati doprinosa, a ne da postoje povlašćeni, pre svega srpski tajkuni koji ne uplaćuju doprinose", rekla je Savićeva. Ona je najavila da će sindikati sledeće nedelje održati sastanak na kojem će biti usaglašeni i dogovoreni dalji potezi. "Nećemo stati sa postavljenim zahtevima i svim akcijama koje smo predvideli jer ukoliko sada pokleknemo sledeći je zakon o radu koji će isto tako biti još restriktivniji i još gori po radnike. Bez obzira na sve posledice, sindikati neće odustati od dalje borbe za bolji zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju", navela je Ranka Savić. Predstavnici sindikata ranije su najavili su da će u septembru održati generalni štrajk u Beogradu i prosteste po Srbiji jer su nezadovoljni izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje je predložila Vlada Srbije. Predstavnici sindikata su naveli da je cilj da se spreči izmena tog zakona u Skupštini Srbije i da se taj propis doradi u dogovoru sa sindikatima. Oni su ocenili da će se predloženim izmenama zakona znatno smanjiti prava penzionera i da je neprihvatljivo da su one predložene bez saglasnosti sindikata.

27. avgust 2010.

MMF danas razgovara sa sindikatima
Izvor: B92
Beograd -- Misija Međunarodnog monetarnog Fonda danas će se naći za istim stolom sa predstavnicima sindikalnih organizacija u Srbiji.Tako će MMF iz prve ruke čuti šta sindikatima smeta u vladinom Predlogu izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju. Sastanku će prisustvovati predstavnici Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženog sindikata Srbije "Sloga" i Industrijskog sindikata Srbije. Predsednica ASNS-a Ranka Savić rekla je da će predstavnicima MMF-a preneti da su njihove zamerke to što se pomera granica za odlazak žena u penziju, da nema mehanizama za naplatu doprinosa, ali pre svega stav da Vlada nije konsultovala sindikate u pisanju zakona. Pošto je tekst zakona usaglašen sa MMF-om, Ranka Savić kaže da ne gaji prevelika očekivanja pred današnji sastanak. "Nisam neki optimista da ćemo nešto suštinski promeniti sastankom, ali u svakom slučaju, drugu stranu, to jest MMF, ćemo informisati o našim stavovima i u krajnjoj liniji o onome što nam smeta u odnosu sa Vladom Srbije i resornim ministrima“, kaže ona. Ina dodaje da će sindikati sastanak iskoristiti na najbolji mogući način i da će pokušati da urade ono što u dosadašnjim kontaktima s Vladom nisu uspeli. Sindikati su prethodno zapretili protestima kada zakon o Penzijsko-invalidskom osiguranju uđe u skupštinsku proceduru, što se očekuje na jasen.

MMF NIJE SPREMAN DA ODMRZNE ZARADE
Izvor:B92, Beta, Tanjug
Beograd -- MMF nije spreman da dozvoli odmrzavanje plata i penzija do kraja godine, ocena je srpskih zvaničnika koji su učestvovali u pregovorima. Plate i penzije će ostati zamrznute do kraja godine, utisak je svih zvaničnika koji su od ponedeljka seli za sto sa MMF-om. Uprkos tome, ministar Mlađan Dinkić, koji je MMF-u predložio da rast primanja počne od oktobra, kaže da ćemo konačnu odluku o tome čuti u utorak, po završetku razgovora sa misijom međunarodne institucije. MMF je danas razgovarao sa ministrom Rasimom Ljajićem i potpredsednikom Vlade zaduženim za socijalna pitanja Jovanom Krkobabićem. Prema nezvaničnim saznanjima, Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji je centralna tema tekućih razgovora, trebalo bi da potvrdi raniji dogovor da plate i penzije u Srbiji budu odmrznutre od naredne godine, s tim što će na veći iznos na penzionom čeku najstariji morati da čekaju i do aprila. Uprkos tome, ministar ekonomije Mlađan Dinkić i dalje je zagovornik ranijeg odmrzavanja. “Naravno, treba da se ponašamo u skladu sa našim mogućnostima ali ako imamo rast od 1,5 odsto BDP-a, što nije nešto previše, treba blago da odmrznemo i plate i penzije”, kaže on.Ministar ekonomije kaže i da se ne obazire na to što je u Vladi usamljen u predlogu da se odmrznu zarade u javnom sektoru. “Mene ne zanima da li sam usamljen, nego da li je predlog dobar ili loš i da li koristi našoj ekonomiji i našim građanima”, poručuje Dinkić. Njegov kolega iz vlade, zadužen za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić ipak kaže da ne vidi spremnos MMF-a da da “zeleno svetlo” za rast plata i penzija. “Ja u ovom trenutku ne vidim spremnost MMF-a da pristane na tu soluciju i to bi moglo da ugrozi naš kredibilitet jer je već dogovorena dinamika, kada je moguće očekivati odmrzavanje plata. A to podrazumeva novu vrstu dogovora i ja ne vidim spremnost MMF-a za to”, naveo je Ljajić. MMF je o penzionerima razgovarao i sa potpredsednikom Vlade Jovanom Krkobabićem. Osim potvrde rešenja iz novog Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, Krkobabić kaže da nije bilo reči o povećanju penzija pre januara sledeće godine. MMF je danas zanimalo i kako je Srbija rasporedila 1,5 milijardu dinara koja je tokom predhodne revizije rezevisana za socijalno najugroženije. Resorni ministar Rasim Ljajić obavestio je Alberta Jegera da je deo predviđenog novca već odvojen ali da će za ostatak morati da se pričeka na rebalans budžeta.
Ljajić: 4 milijarde dinara za socijalu
Ministar Ljajić najavio je novi Zakon o socijalnoj zaštiti za čiju primenu će biti potrebno četiri milijarde dinara. On je u razgovoru sa delegacijom MMF-a rekao da će novi Zakon o socijalnoj zaštiti uvesti niz usluga usklađenih sa međunarodnim standardima. Novim zakonom će se utvrditi kriterijumi na osnovu kojih će biti proširen krug korisnika socijalnih davanja, kao i bolja ciljanost u raspodeli, rekao je Ljajić.

Po pet hiljada dinara penzionerima
Izvor: Politika
Beograd -- Oko milion penzionera sa mesečnim primanjima do 21.000 dinara može da se nada jednokratnoj novčanoj pomoći od 5.000 dinara. Za isplatu te nadoknade, međutim, Vladi Srbije nedostaje još tri milijarde dinara. Za sada nije poznato kako će se taj novac obezbediti. Isplata bonusa penzionerima bila je tema jučerašnjih razgovora sa misijom MMF-a navodi izvor lista Politika."Na ovaj način, ako sve prođe kako treba, pomoć bi trebalo da dobije dvostruko više penzionera nego što je prvobitno bilo dogovoreno. Do sada se računalo da će ovaj bonus moći da dobije 450.000 penzionera, što je ekvivalent broju zaposlenih u javnoj upravi koji su već primili po 5.000 dinara", kaže naš izvor iz Vlade. Pregovarači iz Vašingtona istakli su da su zadovoljni predloženom reformom penzionog sistema napominjući da je Srbija, koliko god se sindikati protivili, dobro prošla, jer su propisi za penzionisanje u zemljama kao što su Hrvatska ili Italija neuporedivo stroži. Kako po pitanju povećanja starosnih granica, tako i po pitanju formule za obračun penzija. MMF insistira da taj dokument, zajedno sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, što pre dođe pred poslanike. Samo usvajanjem ova dva zakona u paketu Srbija može da obezbedi sigurno punjenje budžeta, a samim tim i redovnu isplatu penzija, kaže sagovornik. Drugi izvor iz vlade ističe kako se reforma penzionog sistema „provukla kroz iglene uši”, jer za MMF ni ovaj nacrt, iako prihvatljiv, nije dovoljno restriktivan. "Nema govora da će se na današnjem sastanku sa predstavnicima sindikata izaći u susret bilo kom njihovom zahtevu, jer bi time Srbija narušila kredibilitet, a i zahtevi za smanjenje javne potrošnje pokazuju da alternative nema. U ovom trenutku ne vidim da će MMF prihvatiti predlog Mlađana Dinkića o odmrzavanju plata još u oktobru ove godine, ali je to pitanje ipak ostalo otvoreno do utorka, kada se očekuje završetak pregovora sa MMF-om", kaže izvor „Politike”.Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić takođe ne vidi spremnost MMF-a da razmatra pitanje odmrzavanja plata. Sa druge strane, Mlađana Dinkića, potpredsednika vlade i ministra ekonomije, ne interesuje što je usamljen u predlogu da se povećaju plate zaposlenima u javnom sektoru. On je ponovo istakao da je rast BDP-a u Srbiji 1,5 odsto i da je zbog toga moguće odmrznuti prihode penzionera i zaposlenih u javnom sektoru.

Socijalni program za novinare
Izvor: Beta
Valjevo -- Lokalna samouprava u Valjevu ponudila je zaposlenima u Radio Valjevu socijalni program sa otpremninama od 200 evra. Otpremnina primala bi se po godini staža za rešavanje problema viška zaposlenih.Za prihvatanje socijalnog programa izjasnilo se 16 od 26 zaposlenih, a sa osnivačem je dogovoreno da bi u Radio Valjevu moglo ostati 10 ljudi. U redakciji će ostati pet novinara, tri "tonca", jedan administrativni radnik i direktor i glavni i ogovorni urednik, koji je takođe novinar.Za otpremnine se izjasnilo troje novinara, dva spikera, tri "tonca", troje iz marketinške službe, muzički urednik i saradnik, blagajnik, šef računovodstva i pomoćna radnica. Odluku o socijalnom programu za zaposlene u Radio Valjevu trebalo bi da usvoje odbornici gradske skupštine na septembarskoj sednici, a dogovoru sa zaposlenima prethodila je odluka Upravnog odbora te kuće o prenošenju imovine na osnivača. Radio Valjevo je tri puta bio na aukciji u Agenciji za privatizaciju ali niko nije bio zainteresovan da ga kupi za oko 5,5 miliona dinara. I dalje je, međutim, nejasna sudbina te medijske kuće i zaposlenih u njoj, s obzirom da lokalne samouprave ne mogu biti vlasnici medija. Radio Valjevo je osnovan 27. novembra 1967. kao četvrta lokalna stanica u Srbiji i važi za jednu od tehnički najopremljenijih.

26. avgust 2010.

Obradović: Školska godina počinje na vreme
Izvor: Beta
Ministar prosvete izjavio je da će školska godina u osnovnim i srednjim školama u Srbiji početi na vreme, pošto je od četiri reprezentativna sindikata, samo jedan odlučio da organizuje protest 1. septembra. Protest na Trgu Nikole Pašića u Beogradu zakazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije dok Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti i Sindikat "Nezavisnost" ostavljaju prostor Vladi da narednih dana razmotri njihove zahteve. "Ja ću na današnjoj sednici informisati premijera i ministre o zahtevu sindikata da se unapredi materijalni položaj zaposlenih i da se poveća izdvajanje bruto društvenog proizvoda za prosvetu", kazao je Obradović. On je rekao da je zajednička želja svih da se poboljsa položaj zaposlenih u prosveti, ali da to zavisi od ekonomske politike Vlade, razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i procene ekonomskih zbivanja u naredne tri godine.Predsednik USPRS Leonardo Erdelji rekao je agenciji Beta da taj sindikat ne odustaje od protesta i štrajka upozorenja zakazanog za 1. septembar. On je podsetio da osnovni zahtev sindikata nije povećanje plata, već uređenje obrazovnog sistema i donošenje kvalitetne strategije za prosvetu u Srbiji. Očekujemo oko 3.000 članova sindikata iz svih gradova Srbije iz oko 600 škola, rekao je Erdelji. Prema njegovim rečima, zahteve će proslediti premijeru i predsedniku Srbije. Ostali sindikat traže odmrzavanje plata od oktobra i isplate jubilarnih nagrada za zaposlene u prosveti.

Отварање првог центра за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом
Иѕвор: Сајт Владе Републике Србије
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић и директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић отвориће Центар за рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Националне службе за запошљавање у четвртак, 26. августа, у 11 часова, у просторијама тог центра, Цариградска 10.На званичном отварању Центра говориће и председник Удружења за самостални живот инвалида Србије Гордана Рајков и директор фирме "Параграф" која запошљава особе са инвалидитетом Братислав Миловановић.Центар за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом је посебан организациони део НСЗ на подручју града Београда, који је технички и професионално оспособљен за рад са особама са инвалидитетом, удружењима особа са инвалидитетом и послодавцима који их запошљавају.

OSOBE S INVALIDITETOM BRŽE DO POSLA
Izvor:B92
Beograd -- U Beogradu otvoren Centar za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, sa ciljem da olakša zapošljavanje osoba s invaliditetom.Osnovni zadatak centra je da oko 20 000 invalida registrovanih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje što pre nađe posao. Centar predstavlja novu etapu primene zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, posle čijeg je donošenja u poslednja tri meseca zaposleno 1 100 ljudi.Poražavajući podatak da u Srbiji radi samo 13 odsto osoba sa invaliditetom, trebalo bi da bude popravljen otvaranjem Centra za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.Smanjila bi se nezaposlenost, koja je kod invalida tri puta veća, a samim tim i broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva a kojih je mnogo više među invalidima.Predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom kažu da su na ovakav centar dugo čekali i da će on pomoći da se promeni opšti stav prema invaliditetu. “Ne da neko procenjuje šta ja ne mogu - ne mogu da dignem ruku i ne mogu da hodam, već da li ima nešto što ja mogu da radim podjednako dobro kao i drugi, a u nekim slučajevima i bolje od njih”, kaže Gordana Rajkov iz Udruženja za samostalni život osoba sa invaliditetom. Centar će pomoći da se prevaziđu pre svega predrasude poslodavaca i da pruži što više informacija o radnim mestima. “Da pomogne boljem statusu osoba sa invaliditetom na tržištu rada u Srbiji. Svakako, informativnom ulogom će pomoći da udruženja osoba sa invaliditetom bolje i efikasnije sprovode projekte od značaja za osobe sa invaliditetom”, najavljuje direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović. Osim beogradskog centra, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavljuje otvaranje centara u svim regionima. “Sam zakon je papir. U životu je važno da primenimo zakon i zato otvaranje centra treba da pomogne da omogućimo poslodavcima da osobama sa invaliditetom koje žele posao i da omogućimo da se ravnopravno uključe u društvo”, rekao je Dinkić. Ministar Dinkić predložiće Vladi Srbije i da se invalidi izuzmu od krizne zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Ministar Obradović danas sa sindikatima
Tanjug
Početak školske 2010/11. godine, koja će prema očekivanju ministra prosvete Žarka Obradovića startovati na vreme, tema je današnjeg sastanka predstavnika Ministarstva prosvete sa čelnicima reprezentativnih sindikata u obrazovanju. Sa rukovodstvima sindikata razgovaraće ministar Obradović, na čiji se poziv održava sastanak, zakazan za 10 časova u Ministarstvu prosvete. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije najavila je da će 1. septembra stupiti u jednodnevni štrajk upozorenja, okupljanjem zaposlenih na beogradskom Trgu Nikole Pašića i protestnom šetnjom, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog stanja u obrazovnom sistemu Srbije.Predsednik Unije Leonardo Erdelji u izjavi Tanjugu rekao je da će doći na sastanak sa ministrom Obradovićem, ali da, nezavisno od ishoda razgovora, u školama članicama tog sindikata 1.septembra neće biti nastave. Unija je zakazala okupljanje prosvetnih radnika na Trgu Nikole Pašića tog dana, u sredu u podne, a polazak u protestnu šetnju do zgrade Predsedništva, sedišta Vlade Srbije i Ministarstva prosvete, gde će biti predati zahtevi, predviđen je za 13 časova.Čelnici Sindikata obrazovanja Srbije, koji su takodje pozvani na sastanak, najavili su mogućnost donošenja odluke o štrajku, ukoliko do početka školske godine ne budu odmrznute plate zaposlenima u prosveti. Prema rečima ministra Obradovića, povećanje plata zaposlenima u prosveti zavisiće od pregovora sa MMF-om i politike Vlade Srbije. Suština razgovora sa predstavnicima MMF-a, koji borave u našoj zemlji, jeste da se nadje rešenje koje će utvrditi materijalni status zaposlenih, ali koji neće biti kratkoročan, već deo ekonomske politike za naredni trogodišnji period, rekao je Obradović pre dva dana u Valjevu, izrazivši očekivanje da će nova školska godina početi na vreme i bez problema. On je istakao da će predstavnike sindikata upoznati sa aktivnostima Ministarstva na pripremama za početak školske godine, kao i da će deo razgovora biti posvećen platama u prosveti.

Sindikalci: Plate obezvređene za gotovo 30 odsto!
Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) saopštio je danas da je izuzetno zabrinut zbog svakodnevnog povećanja cena, posebno osnovnih životnih namirnica i komunalija, istovremeno upozoravajući nadležne da su veliki protesti i štrajkovi neminovni. "Nedopustivo je da se konstantno povećavaju cene koje su pod kontrolom države, a da, u isto vreme, već dve godine imamo zamrznute plate i penzije što je njihovu realnu vrednost umanjilo za više od 30 odsto", navedeno je u saopštenju koje je potpisao predsednik SSSV Milorad Mijatović.Taj sindikat navodi da u Srbiji više od 150.000 ljudi radi a ne prima zarade, više od pola miliona njih s velikim zakašnjenjem i neredovno prima plate, a 650.000 penzionera ima penzije manje od prosečne, koja iznosi oko 21.000 dinara.Novi udar na kućni budžet biće izdvajanja za predstojeću školsku godinu, kupovinu ogreva i zimnice i druga, što sadašnje prosečne zarade ne mogu da izdrže, ukazao je SSSV.Prosečna plata u našoj zemlji, navedeno je u saopštenju, među najnižim je u Evropi, a cene na nivou evropskih, "pa ne čudi da se svakodnevno povećava broj gladnih", a naročito zabrinjava to što su među njima dojučerašnji radnici dobrih preduzeća, koji su u privatizaciji ostali na ulici.SSSV podseća Vladu Srbije na data obećanja, pre svega ona o tome da izlazimo iz ekonomske krize i najdobronamernije upozorava da je "sekund do dvanaest i da su neophodni pravi koraci odgovornih a ne samo neispunjena i prazna obećanja".

NOVI SAD: PROTESTI ZBOG POSKUPLJENJA
NOVI SAD - Savez samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV) saopštio je juče da je izuzetno zabrinut zbog svakodnevnog povećanja cena, posebno osnovnih životnih namirnica i komunalija, istovremeno upozoravajući nadležne da su veliki protesti i štrajkovi neminovni, prenosi Tanjug.„Nedopustivo je da se konstantno povećavaju cene koje su pod kontrolom države, a da, u isto vreme, već dve godine imamo zamrznute plate i penzije što je njihovu realnu vrednost umanjilo za više od 30 odsto“, navedeno je u saopštenju koje je potpisao predsednik SSSV Milorad Mijatović.

Odmrazvanje plata tek aprila 2011?
Izvor: Novosti
Beograd -- Odmrzavanje plata i penzija prema sporazumu sa Međunarodnim monetarnm fondom može da se sprovde tek u aprilu 2011.Takav dogovor postignut je prilikom četvrte revizije aranžmana sa MMF-om.Zbog toga je izjava potpredsednika Vlade Božidara Đelića prema kojoj „za sada ostaje dogovor da se plate i penzije odmrznu u januaru“ zbunila pregovarače. "Indeksacija zarada i penzija, prema ranijim dogovorima, treba da bude sprovedena u aprilu i oktobru. Ovi termini su ugrađeni kako u izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, a koji je Vlada Srbije već usvojila, tako i u Predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti koji je, između ostalog, i tema aktuelnih pregovora o petoj reviziji aranžmana", tvrdi izvor lista „Novosti“ iz krugova pregovarača.Prethodnih godina zarade u javnom sektoru ostvarivale su godišnji rast od preko 20 odsto. To je uslovilo da primanja onih koji platu dobijaju sa državne kase i danas, posle gotovo dve godine zamrznutih primanja, imaju gotovo deset hiljada veću prosečnu zaradu od onih koji rade u privatnom sektoru.
Za ranije odmrzavanje penzija i plata od dogovorenog, osim očigledno nedostajućih prihoda, problem predstavlja i opasnost od inflacije, a koja se, po mišljenju mnogih, već ozbiljno nadvila nad ekonomijom Srbije. "Nije više samo problem hoće li u budžetu biti dovoljno sredstava za odobravanje ranijeg odmrzavanja zarada, već i činjenica da su procene da će hrana, i to ne samo u Srbiji, postati skuplja, a da, uz devalvaciju dinara od oko 10 odsto od početka godine, pritisak na rast svih cena bude značajno veći od planiranog", tvrdi neimenovani izvor lista. Ovih dana se, prilikom upoređivanja dostupnih podataka, ponovo aktuelizovala još jedna, stara boljka državne kase. "Gotovo polovina lokalnih samouprava ne poštuje u potpunosti odluke kojim su mase zarada u javnom sektoru, na svim nivoima zamrznute". Ovo je, kako list navodi ovih dana bila i tema internih razgovora srpskog tima i delegacije Misije MMF.
Kazniti "neposlušne" opštine
Prema tvrdnjama sagovornika „Novosti“ iz krugova bliskih pregovaračima, Misija Fonda ukazala je da bi se ovakvo ponašanje lokalnih samouprava što pre trebalo sankcionisati, jer se veće trošenje na zarade od predviđenih dešava već dugo i predstavlja, ne izuzetak, već očigledan trend. "Misija fonda insistira na poštovanju ranijih dogovora, a koji podrazumevaju ne samo zamrznuta primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzija, već i otpuštanje viškova zaposlenih", tvrdi izvor. "Očito je da je, u procesu racionalizacije, najviše urađeno na republičkom nivou, odnosno da je bez posla ostalo ponajviše onih koji rade, pre svega, u Vladi Srbije. Beć i letimična analiza ukazuje da postoje opštine u Srbiji koje su se u potpunosti oglušile na odluke Vlade koje se odnose na smanjenje broja zaposlenih", navodi sagovornik.Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda danas će, u odvojenim susretima, razgovarati sa potpredsednikom Vlade Jovanom Krkobabićem i ministrom za rad i socijalna pitanja Rasimom Ljajićem.
Ova godina, inače, nije prva u kojoj lokalne samouprave probijaju dogovorenu masu zarada. "I sama Misija je podsetila predstavnike Vlade Srbije da je prošle godine probijena masa zarada u lokalnim samoupravama za preko tri milijarde dinara", tvrdi sagovornik. Predstavnici srpskog pregovaračkog tima svoju „bolećivost“ brane ponajviše time što u jednom broju tih opština gotovo i jedino rade oni koji su zaposleni u javnom sektoru, odnosno čiji je poslodavac država i da je zato teško otpustiti višak zaposlenih.

Prosečna zarada u julu 34.591 dinar
Izvor: Beta
Beograd -- Prosečna neto zarada u Srbiji u julu bila je 34.591 dinar (326 evra), što je realno više 1,5 procenata, a nominalno za 1,3 odsto nego u prethodnom mesecu.Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u julu bila je 48.394 dinara (456 evra), što je i realno povećanje od 2,1 odsto, a nominalno od 1,9 odsto. U Srbiji je prosečna neto zarada u julu bila realno veća 1,8 odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno 6,3 odsto. Julska bruto zarada bila je realno veća 2,3 procenata nego u istom mesecu 2009, a nominalno je bila veća 6,8 odsto.

Veće plate poreskih službenika?
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednica NVO Udruženje pravosudnih službenika Slavica Živanović izjavila je da je zatražila odgovor da li su plate poreskih službenika veće i zašto.Prema njenim rečima, Pravilnikom o platama u Poreskoj upravi ozvaničava se nastavak prakse dodataka na platu zaposlenih u toj upravi u iznosu i do 92 odsto plate. Ona je istakla da su od Ministarstva finansija zbog toga zatražili odgovor, i ukazala da će to Udruženje zatražiti da se isti takav pravilnik primeni i na zaposlene u pravosuđu. Živanovićeva je najavila da će se Udruženje, ukoliko ministarstvo ne odgovori u zakonskom roku, žaliti povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću. "Poreznici nisu jedini koji pune budžet, jer to taksama čini i pravosuđe. Punjenje budžeta sigurno nije osnov za primenu Pravilnika o dodatku na plate", rekla je Živanovićeva i dodala da Zakonima o javnom tužilaštvu i uređenju sudova ne postoji predviđen dodatak na platu. Bivša predsednica Sindikata pravosuđa ocenila je da ne postoji pravni osnov za postojanje takvog pravilnika, napominjući da je on usvojen lani i da u tom dokumentu nije naveden osnov prema kome se zaposlenima isplaćuju dodaci na redovna primanja. Ona je ukazala da bi pravilnik, u slučaju da ne bude ukinut, mogao da bude primenjen na sve državne organe pošto u budžetu očigledno ima dovoljno novca, jer se mesečno izdvaja pola miliona evra za isplatu zarada sudijama koje nisu reizabrane i ne rade. Živanovićeva je ocenila da time država priznaje grešku napravljenu u reizboru sudija, kao i da sa postojećim brojem zaposlenih pravosuđe, u kojem je izvršena racionalizacija broja zaposlenih, ne može da funkcioniše. Ona je napomenula i da, i pored usvajanja zakona o racionalizaciji broja zaposlenih u državnim organima, Ministarstvo finansija povećava broj zaposlenih sa 200 na 271, odnosno za više od 30 odsto.Pomoćnik direktora Poreske uprave Zoran Vasić istakao je ranije na konferenciji za novinare da zaposleni u Poreskoj upravi nisu u toku prošle i ove godine primali nikave dodatke na platu, ni stimulacije, jer je Zakonom o bužetu regulisano da se u tim godinama ne vrši isplata stimulacija u državnoj upravi. On je rekao da navodi predsednice Udruženja pravosudnih službenika i saradnika da se poreznicima isplaćuje dodatak od 92 odsto plate nisu tačne i najavio da će protiv nje biti podneta krivična prijava zbog nanošenja štete Poreskoj upravi. Sindikat zaposlenih u pravosuđu optužio je u ponedeljak ministarku finasija Dianu Dragutinović da državne službenike dovodi u zabludu, lažno prikazujući da su zarade zamrznute zbog pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i svetske ekonomske krize. Sekretar Republičkog odbora sindikata Slađanka Milošević je tom prilikom istakla da je "ministarka 2009. godine donela pravilnik o platama kojim je poreske službenike 'odledila' i stavila u privilegovan položaj". Poreska uprava je saopštila je da nisu tačne tvrdnje sekretara Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu da su radnicima Poreske uprave "odmrznute plate".

25. avgust 2010.

Vlada završila racionalizaciju?
Izvor: Blic
Beograd -- Racionalizacija broja zaposlenih u državnoj administraciji nije tema razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, niti će to pitanje biti pokretano.Kako kažu u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, broj zaposlenih u administraciji na republičkom nivou u skladu sa zakonom smanjen je za deset odsto.U Vladi kažu da broj zaposlenih u državnoj administraciji više nije tema za MMF, jer je taj deo posla Vlada Srbije završila."Sva ministarstva i ostali republički organi usvojili su sistematizacije koje su usklađene sa Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj administraciji i ta tema više nije predmet razgovora sa MMF om ", kažu u kabinetu premijera. Pojedina ministarstva smanjila su broj zaposlenih i za više od deset odsto. Primera radi, pre racionalizacije u Ministarstvu finansija bila su 224 zaposlena, sada ih ima 178, u Ministarstvu trgovine broj je smanjen sa 638 na 553, u Ministarstvu rada sa 187 na sada uposlenih 159, a u Ministarstvu za KiM sa 103 na 77. "Vlada je ispunila te svoje obaveze, koje i nisu rađene samo zbog MMF-a, već zbog smanjenja javne potrošnje. Troškovi državne administracije su mali deo javne potrošnje za razliku od najvećeg dela što su plate i penzije, ali je proces racionalizacije odraz i ozbiljnosti Vlade. Ova vlada smanjila je javnu potrošnju jer je su 26 odsto smanjeni rashodi", dodaju u kabinetu premijera.
Kako kažu, proces racionalizacije odvija se i na lokalnom nivou. Za sada nisu obrađeni svi podaci. U 95 lokalnih samouprava je potpuno sprovedena racionalizacija broja zaposlenih, u 35 je u toku, a samo u 15 nije sprovedena. Međutim, reč je o procesu koji traje i okvirni rok je oktobar mesec da se i taj deo posla završi. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, navodi da ta racionalizacija ide sporije nego što je to planirano, ali i da se od nje nikako ne može odustati. "Postoje i objektivne teškoće, pa čitav posao ide sporije nego što smo planirali", navodi Ljajić. Kako navodi izvor “Blica” iz Vlade, novca za tako nešto jednostavno nema, i u vezi s tim pitanjem je urađeno najmanje. Problem je što na lokalnom nivou treba otpustiti 5.648 činovnika naspram 3.400 koliko ih ima na republičkom. "Na lokalnom nivou se susrećemo s nizom problema. Lokalne samouprave jednostavno nemaju novac kojim bi obezbedile socijalni program i otpremnine za zaposlene, a ne mogu ga dobiti ni iz budžeta republike, jer ga za tu namenu nema ni tamo. Tu je situacija najteža jer zaposleni na lokalu čine 70 odsto ljudi koje treba otpustiti", navodi izvor lista. Iako su lokalne samouprave bile u obavezi da sačine plan racionalizacije i dostave ga Vladi, preciznije podatke o problemima na lokalu juče u nadležnim ministarstvima zvanično nije bilo moguće dobiti.

Najveće plate su u Kosjeriću
Izvor: Tanjug
Beograd -- Najviše prosečne zarade u julu u Srbiji imali su zaposleni u Kosjeriću - 54.421 dinar, a najniže zarade zaposleni u Kuršumliji - 16.715 dinara.Opštine sa najvišim platama, pored Kosjerića, su Novi Beograd sa 54.385 dinara, beogradske opštine Surčin - 47.145 dinara, Palilula - 46.144 dinara i Vračar - 45.194 dinara. Među opštinama sa najnižim platama, osim Kuršumlije, su i Vladičin Han sa 17.907 dinara, niška opština Pantelej - 19.165 dinara, Gadžin Han - 19.248 dinara i Žabalj - 20.536 dinara.Što se tiče zarada po okruzima, najniže su, u Topličkom okrugu - 23.782 dinara, a najviše u gradu Beogradu - 42.635 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne plate imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda - 91.910 dinara, a najmanje zaposleni u proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme - 15.037 dinara.U vrhu po visini plate su i zaposleni u vađenju sirove nafte i gasa - 89.404 dinara, finansijskom posredovanju - 79.211 dinara, zaposleni u organizacijama na bazi učlanjenja - 71.510 dinara i proizvodnji koksa i derivata nafte - 68.567 dinara. Medju onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta i krzna - 15.246 dinara, preradi i proizvodnji od drveta i plute - 15.435 dinara, zaposleni u drugim poslovima u finansijskom posredovanju - 18.031 dinar i u proizvodnji nameštaja i sličnih proizvoda - 18.972 dinara. Republički zavod za statistiku je takođe objavio da je prosečna neto zarada u Srbiji u julu bila 34.591 dinar (326 evra).

BiH: Prosečna zarada 409 evra
Izvor: Beta
Sarajevo -- Prosečna neto zarada u junu u BIH iznosila je 798 KM (409 evra) i niža je za 0,4 odsto u odnosu na decembar 2009. Za period od januara do juna 2010. godine prosečna neto plata u BIH iznosila je 794 KM, dok je za isti period 2009. bila 790 KM, pokazuju podaci Agencije za statistiku BIH. Neto plata u prvom polugođu ove godine nominalno je veća za 0,5 odsto nego u istom periodu lane. Bruto zarada za jun ove godine iznosila je 1.216 KM što je pad od 0,5 odsto u odnosu na decembar prošle godine. U prvom polugodju ove godine prosečna bruto plata u BIH iznosila je 1.209 KM (620 evra) i takodje je u poredjenju sa istim periodom 2009. nominalno viša za pola procenta.

Ministar prosvete se nada da štrajka ipak neće da bude
Izvor: Press Online
Ministar prosvete Žarko Obradović nada se da štrajka prosvetnih radnika neće biti i da će školska godina početi na vreme! Međutim, prosvetni sindikati obećavaju vruću jesen i prosvetare na ulicama!Obradović je juče, tokom obilaska Istraživačke stanice „Petnica" kod Valjeva, rekao da je sastanak sa predstavnicima sindikata prosvetnih radnika zakazan za sutra i da očekuje da će se svi odazvati pozivu. - Povećanje plata zavisi od pregovora sa MMF-om i politike Vlade Srbije za ovu i narednu godinu - precizirao je Obradović.S druge strane, Sindikat obrazovanja Srbije najavio je juče da će stupiti u štrajk ukoliko im ne bude odobreno povećanje plata već od oktobra!- Već dve godine su plate zamrznute. Realno, plate u prosveti su pale sa 423 evra na 320 zbog zamrzavanja i inflacije. Odluka o štrajku biće doneta na sednici Republičkog odbora Sindikata obrazovanja 30. avgusta - rekao je Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja.Protest je već najavila Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).- Članovi našeg sindikata prvog dana školske godine organizovaće štrajk upozorenja i protest u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića - potvrdio je za Press Leonardo Erdelji, predsednik USPRS.

Sindikati bune penzionere
Izvor: Večernje novosti
Sindikalci i penzionerska udruženja nezadovoljni predloženim izmenama propisa o penzijsko invalidskom osiguranju.
Rasprava o predloženim izmenama Zakona o penzijama očekuje se u oktobru, a poslednjih dana čuju se sve glasnije zamerke na ovaj dokument. Najviše primedbi ima i najveći sindikat u Srbiji, koji svoja neslaganja planira da iskaže protestima i štrajkovima na ulicama širom zemlje. Ni u svim udruženjima penzionera nisu previše zadovoljni predlogom zakona, a gotovo sa svih strana najčešće kritike upućene su na račun budućeg obračuna penzija, kao i produžavanje radnog staža i podizanje starosnog uslova.- Neprihvatljiv je predlog da se ubuduće penzije usklađuju samo u odnosu na inflaciju - ocenjuju u Savezu samostalnih sindikata Srbije i dodaju da bi trebalo da se oslanjaju i na zarade.U aktuelnom dokumentu, međutim, stoji da će se penzije ubuduće usklađivati samo prema rastu troškova života, a izuzetno u slučaju da bruto domaći proizvod poraste iznad četiri odsto na godišnjem nivou. U odnosu na to koliko BDP "prebaci" tih četiri odsto, podigle bi se i penzije. Na ovu odredbu primedbe imaju i u Savezu penzionera Vojvodine, ocenjujući je kao nepravičnu jer će takav propis samo dodatno osiromašiti najstarije.- Nejasno je i zašto bi se izbrisala aktuelna "privremena odredba" koja predviđa da se, osim za procenat inflacije, penzije povećavaju u skladu sa BDP, bez obzira o kolikom porastu se radilo - kaže Milan Nenadić iz ovog saveza i dodaje da bi u tom slučaju penzije rasle za 50 odsto uvećanog BDP-a.U ovom savezu podsećaju i da nove izmene zakona ne predviđaju nikakvu zaštitnu odredbu za penzije, na šta zamerke imaju i sindikalci. Ranije je zakon garantovao da se penzije ne smeju obrušiti ispod 60 odsto prosečne republičke plate, ali je i to sada izbrisano.
SLOŽNI U KRITICI
Sindikati u Srbiji odavno nisu pokazali toliku slogu kao u negodovanju aktuelnog Predloga zakona o PIO. Zajednički stav pet najvećih sindikata u Srbiji je da se ne sme dozvoliti usvajanje novog Zakona o PIO jer je on, prema njihovoj oceni, izuzetno restriktivan. Zato su upravo i potpisali Protokol o zajedničkim aktivnostima u narednom periodu, kojima bi javnosti ukazali na opasnost od usvajanja novog propisa.
Ni priča da bi se ubuduće penzije mogle usklađivati sa zaradama u javnom sektoru, kako je to ovih dana govorio potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, nema opravdanje u zakonu, jer kako primećuju u ovom savezu, takva se mogućnost ne pominje ni na jednom mestu u aktuelnom dokumentu.Zamerke se nižu i na predloženo povećanje staža. Savez samostalnih sindikata Srbije protiv je i postepenog podizanja staža za žene sa 35 na 38 godina, iz razloga što je već predloženo postepeno povećanje starosne granice, a ujedno i na način obračuna beneficiranog radnog staža pa traže da se, na primer rudarima, odlazak u penziju omogući čim navrše četrdeset godina radnog staža, bez obzira na godine živote.
MISIJA RAČUNA
Misija Međunarodnog monetarnog fonda u utorak je, kako je potvrđeno „Novostima“, dan provela upoređujući sve dostupne podatke o prihodima i rashodima države. U ovom poslu, a posle kog bi bili nastavljeni i razgovori na ministarskom nivou, misiji Fonda pomagali su činovnici Ministarstva finansija i NBS. Očekuje se da će svi zaključci biti definisani do kraja predstojećeg vikenda.

Plate i penzije ostaju zamrznute
Izvor: Beta
Beograd -- Plate i penzije biće odmrznute tek u januaru 2011. i taj dogovor sa MMF-om ostaje na snazi kaže vicepremijer Božidar Đelić."Svi želimo da izađemo iz režima zamrznutih plata i penzija. Jedino je pitanje kada će se stvoriti dovoljni uslovi, dovoljno novca da se to i desi. Trenutni dogovor sa MMF-om je da se to desi u januaru iduće godine", rekao je Đelić za Radio-televiziju Srbije. Prema njegovim rečima, u daljim razgovorima sa MMF-om raspavljaće se na bazi činjenica i cifara o tome da li je moguće odmrznuti plate i penzije nešto ranije.Povodom viška u budžetu, Đlić je rekao da je veoma bitno da država vrati dugove, da se sprovodi proces eksproprijacije za velike infrastrukturne projekte i da se više uloži u poljoprivredu. Iz Vlade Srbije stigle su suprotstavljene poruke oko zahteva MMF-u za povećanje penzija i plata u javnom sektoru.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio da će zatražiti odmrzavanje plata i penzija u oktobru, dok je ministarka finansija Diana Dragutinović kazala da to ne bi trebalo uraditi pre 2011, kako je ranije dogovoreno sa MMF-om. Misija MMF-a i delegacija Srbije počele su juče zvanične razgovore o petoj reviziji stend-baj kreditnog aranžmana, vrednog oko tri milijarde evra.Kako je juče saopštila Vlada Srbije, šef misije MMF-a u Srbiji Albert Jeger istakao je da je Srbija u prethodnom periodu vodila dobru i odgovornu fiskalnu politiku. Delegacija MMF-a doputovala je u Beograd 18. avgusta, a tokom razgovora, koji će trajati do 31. avgusta, razmatraće se i najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u Srbiji i izvršavanje ranije dogovorenih obaveza. Uspešna revizija omogućiće Srbiji da povuče novu ratu kredita. MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, odnosno oko tri milijarde evra. Iz tog kredita za jačanje deviznih rezervi Srbija je do sada povukla oko 1,45 milijardi evra. Predviđeno je da aranžman traje do aprila 2011. godine.

Nezaposlena svaki druga mlada osoba
Izvor: DW, SEEbiz
Sarajevo -- Stopa nezaposlenosti mladih u BiH iznosi 58,5 odsto i gotovo je čevtorostruko veća nego u zemljama EU.Prema statističkim podacima, više od polovine mladih u BiH od 18 do 35 godina je nezaposleno, javlja Dojče Vele.U Hercegovačko-neretvanskom kantonu skoro 13 000 ljudi, među kojima je najveći broj mladih, čeka na posao. Oni koji završavaju školovanje ili studiraju nisu optimistični kada je reč o njihovoj budućnosti u BiH.Direktor Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske Boško Tomić kaže da je na Birou za zapošljavanje najviše onih sa gimnazijom, građevinskom i tehničkom srednjom školom. "Spreman sam da sa sigurnošću izjavim da će se oni teško zaposliti u narednih pet godina. Pet puta se brže zapošljavaju fakultetski obrazovani ljudi nego oni sa srednjom stručnom spremom", rekao je Tomić, ističući da bi trebalo insistirati na projektima zapošljavanja mladih sa srednjom školom. Iako istraživanja Komisije za koordinaciju mladih u BiH kažu da bi 57 odsto mladih napustilo BiH radi privremenog rada, direktor Agencije za zapošljavanje mladih Teo Balić navodi da dosadašnje iskustvo u njihovom radu pokazuje pasivnost mladih ljudi. "Manje-više na razgovor za posao dođu neuredni, smeju se, neozbiljno shvataju situaciju, ne odgovaraju na pitanja... Poražavajuće je da kada pitate mladog čoveka da li ima planove i šta bi radio,on odgovara - `Ne znam`", kaže Balić.

24. avgust 2010.

Saša Vučinić zbog «Fidelinke» bio kod Bojana Pajtića: Država je odgovorna zbog stanja Gradonačelnik Saša Vučinić izjavio je danas da rješavanje problema u «Fidelinki» nije u ovlasti grada, ali da će pokušati učiniti sve kako bi ova kompanija opstala. S predsjednikom pokrajinske Vlade Bojanom Pajtićem razgovaralo se o mogućnostima da se iz robnih rezervi dobije određena količina žita, koje bi uz bankovna jamstva bilo vraćeno.
Međutim, u međuvremenu je stigla informacija da je i za kćeri tvrtke «Fidelinke» pokrenut predstečajni postupak. Po riječima Vučinića to komplicira realizaciju prošlotjednog dogovora, ali će grad nastaviti vršiti pritisak na sva mjerodavna državna tijela kako bi se pronašlo rješenje za «Fidelinku» i sve poljoprivrednike koji su upućeni na ovu kompaniju. «U petak smo kod gospodina Pajtića imali sastanak, na kojemu smo razgovarali o pozajmici žita uz jamstva koja bi se dala robnim rezervama kako bi se osigurao rad kompanija koje nisu u stečaju, i to je prilično blizu dogovora. Ali, jučerašnja vijest, koja me je prilično iznenadila, da je pokrenut predstečajni postupak nad kćerima tvrtkama 'Fidelinke', može komplicirati situaciju i dogovor od petka, a s druge strane moguće je da i taj dogovor realiziramo bez obzira na predstečajni postupak. Ja sam pisao mjerodavnim ministrima i onima koji su vezani za trgovinske sudove i stečajne postupke i premijeru Cvetkoviću da imamo cijeli niz radnji koje država tolerira, a na kraju problem ne može pasti na pleća Grada koji nema nikakve ovlasti. Grad jedino osjeća obvezu za ljude koji tamo ostvaruju prihode u kompanijama 'Fidelinke', kao i prema poljoprivrednicima koji trebaju predati žito. To je jedna kompleksna priča koju, na žalost, Grad ne može sam riješiti. Ali, ono što može jest pojačavati pritisak prema onima koji su pridonijeli da oni koji su trebali brinuti o de facto vlasništvu samo izvukli svoj kapital. Nema drugog objašnjenja osim da je netko odatle izvukao ogromnu količinu novca, a ako je to već netko uradio, moram napomenuti da je obveza države štititi taj odnos koji je uspostavljen ne lokalnom voljom nego trgovinom dionicama koja je odigrana mnogo prije dolaska ove lokalne vlasti. Ovdje imamo drukčiji problem jer na lokalnoj razini ne znamo tko su vlasnici, dakle ne znamo s kim možemo pregovarati. Komplicirana situacija, ali nadam se da ćemo u suradnji sa sindikatom, pokrajinskim i republičkim vlastima uspjeti pronaći rješenje», rekao je za Radio Suboticu gradonačelnik Saša Vučinić.

Sindikat obrazovanja: Veće plate ili štrajk
Izvor: Beta
Sindikat obrazovanja Srbije najavio da će stupiti u štrajk ako nastavnicima ne bude odobreno povećanje plate od oktobra. Predsednik tog sindikata Branislav Pavlović je najavio da će predsednici sindikata u četvrtak, 26. avgusta, razgovarati s ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, a odluka o štrajku biće doneta na sednici Republičkog odbora Sindikata obrazovanja 30. avgusta."Nama se ne žuri da stupimo u štrajk i nije nam važno da to bude 1. septembra. Važno je da organiziujemo dugu akciju koja će omogućiti ispunjenje naših zahteva", kazao je Pavlović i dodao da štrajk neće značiti obustavu nastave, već skraćenje časova.On je naveo da bi predstavnici Vlade i reprezentativnih prosvetnih sindikata trebalo da se dovogovore o procentu povećanja plata.On je podsetio da plate u prosveti nisu porasle već dve godine i da je njihoav vrednost realno opala 21 odsto.On je dodao da je zahtev sindikata i da pri najavljenom rebalansa budžeta bude izbačena odredba o ukidanju isplate jubilarnih i božićnih nagrada prosvetnim radnicima.Sindikat traži i sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem i predsednikom Borisom Tadićem radi razgovora o stanju u obrazovanju.Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, s druge strane, najavila je da članovi tog sindikata neće raditi 1. septembra, a prvog dana školske godine održaće štrajk upozorenja i protest u Beogradu.

Štrajk zbog niskih plata i penzija
Izvor: Danas, Tanjug
Beograd -- Smanjenje penzija i produženje radnog veka, po recepturi MMF, ozlojedili su sindikate koji su prvi put u istoriji najavili zajedničke masovne proteste na jesen.Iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića, međutim, još nema odgovora kada bi mogli da počnu pregovori s ostalim članovima socijalnog dijaloga.To što je novi predlog Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju stigao pred poslanike, a nije prošao Socijalno-ekonomski savet, samo je kap koja je prelila čašu.Sindikalni lideri već mesecima upozoravaju da su prosečne zarade najniže u regionu, da je od početka krize podeljeno oko 150.000 otkaza, da se privreda guši u nelikvidnosti, da je standard pao za oko 30 odsto, a da nas poskupljenje osnovnih životnih namirnica tek čeka. "Vlada nije sposobna da zaustavi rast cena koje sama kontroliše. Nemamo kolektivni ugovor koji bi zaštitio radnike od poslodavaca koji im ne uplaćuju doprinose, ne prijavljuju ih, niti im dozvoljavaju korišćenje godišnjeg odmora i bolovanja", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije najavili su mogućnost generalnog štrajka krajem oktobra, Masovni protesti biće organizovani ukoliko do tada ne bude potpisan posebni kolektivni ugovor u toj grani, čiji je tekst usaglašen još u julu ove godine.
Na radikalizaciju protesta odlučio se nakon što je uvideo da je dogovor države, poslodavaca i sindikata od pre nekoliko meseci, kada su se okupili u Domu sindikata, ostao samo mrtvo slovo na papiru. "Mešovita radna grupa koja je tada formirana nijednom se nije sastala, a koliko vlada poštuje dijalog pokazala je time što je sporni zakon o penzijama uputila u parlament preko noći. Nećemo odustati od toga da se u novom zakonu o penzijama nađe klauzula po kojoj prosečna penzija neće pasti ispod 60 odsto prosečne zarade. Takođe ćemo insistirati da pet, šest hiljada bivših zaposlenih, koji su proglašeni tehnološkim viškom i nalaze se na birou rada, ne postanu socijalni slučajevi", naglašava Orbović i dodaje da je rešenje u povlačenju zakona iz procedure ili da se predlozi sindikata, kroz amandmane, nađu u konačnoj verziji zakona. Kada je ovaj zakon u pitanju, Orbović ističe da je na veće razumevanje naišao u kancelariji MMF-a u Beogradu nego u Nemanjinoj ulici.Međutim, Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata koji su potpisali Protokol o saradnji s ostalim sindikatima kojim se zahtevaju hitni pregovori s vladom, sumnja da će sve njene kolege biti spremne da idu do kraja. "To zavisi najviše od toga ko šta može da izgubi. Neko možda nije spreman da ulazi u sukob s vladom ako zna da će ostati bez para za socijalni dijalog. A to nisu male pare. Mi tu nemamo šta da izgubimo. To će biti ispit za sve sindikate, a onaj ko poklekne moraće da snosi odgovornost za to", kaže Savićeva. Spisak njenih primedaba na ovaj zakon nešto je duži od Orbovićevog. ASNS traži da uslov za penzionisanje žena ne mogu da budu i godine starosti i povećanje radnog staža. Savićeva takođe insistira da poslodavci koji ne uplaćuju doprinose zaposlenima budu kažnjeni tako što će te neispunjene obaveze platiti ličnom, a ne imovinom firme. Ona očekuje da će do kraja nedelje sindikalni lideri sesti za sto sa premijerom i pokušati da nađu kompromis. Poziva od premijera za susret sa sindikatima za sada još nema, kaže ona.
Kritikama o predlogu novog zakona o penzijama pridružuje se i Savez penzionera Vojvodine koji nije dobio podršku Saveza penzionera Srbije. Milan Nenadić, predsednik ove asocijacije, ne slaže se sa predlogom da se posle 2012. godine penzije povećaju samo ukoliko ekonomski rast bude veći od četiri odsto. On insistira da, bez obzira na to koliko BDP bude rastao, penzioneri mogu da računaju da će dobiti povećanje ravno polovini rasta bruto domaćeg proizvoda. Plus, stopa inflacije. "Premijeru Cvetkoviću je upućeno pismo u kome se insistira na izmenama postojećeg zakona", kaže Nenadić. Sindikalni lideri zameraju potpredsedniku vlade Jovanu Krkobabiću što je novu formulu za obračun penzija oročio samo do sledećih izbora, odnosno do kraja 2012. godine – pitajući se zašto se reforma sprovodi kada nema dugoročnog rešenja.
Bugrarin: Protesti su ipak "grčki nacionalni sport"
Predstavnici različitih udruženja privrednika slažu se da je situacija pregrejana, ali rešenje ne vide na ulici, već za pregovaračkim stolom."Bolje je tri dana razgovarati, nego jedan sat štrajkovati", ubeđen je Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore. "Bez obzira na to što je prethodni dogovor poslodavaca, države i sindikata propao, uveren sam da je razgovor jedino rešenje. Nije dobro da se, kad je o protestima reč, takmičimo sa Grcima. To bi samo produbilo probleme", kaže Bugarin.On dodaje da je situacija u privredi proključala još krajem 2008. godine i da im je „vrućina” čak i zimi kad su temperature ispod nule. Isto misli i Dragoslav Rajić iz Unije malih i srednjih preduzeća. " Da Zoran Drakulić više nije većinski vlasnik „Ist pointa” svi su već čuli, jer je reč o velikom biznisu. Kako li je onda malima, ako je najvećima ovako teško. Prema našim podacima, otkako je kriza krenula, oko 1,5 milijardi evra iz Srbije izneto je kroz investicije u druge zemlje. Uslovi poslovanja su nepovoljni i zato mali i srednji preduzetnici godinama odlaze iz zemlje", zaključuje Rajić.

23. avgust 2010.

Biznismeni u panici: Ko je sledeći?
Izvor: Press
Zbog velikih dugovanja srpskih privrednika banke i fondovi mogu da preuzmu vlasništvo u kompanijama, što desetine hiljada radnika vodi u neizvesnost. Srpski biznismeni strahuju da preuzimanje većinskog paketa akcija kompanije „Ist point" Zorana Drakulića od strane dva investiciona fonda može da bude početak talasa prodaje domaćih preduzeća, zato što većina njih ima ozbiljne dugove prema bankama i poveriocima. Plaše se i predstavnici sindikata, jer smatraju da bi najugroženiji u transferu vlasništva bili radnici koji rade u tim firmama.
Neće biti masovnih preuzimanja
Goran Nikolić kaže da nije opravdan strah da bi banke i fondovi mogli naprasno zbog dugovanja da preuzmu srpske kompanije. - Fondovi imaju zadatak da nešto kupe jeftino, a prodaju skupo. Tu nije ništa sporno i sve je zakonski podržano. Oni u potraživanju neće uzeti nešto što ne mogu dobro da prodaju. Dobro je da postoji mogućnost da se proda deo kapitala kao Drakulić, jer je on otplatio svoje dugove i može da nastavi sa poslovanjem rasterećeno. Tako svako ko je u dugovima treba da razmišlja. Za srpsku ekonomiju nije toliko bitno ko je vlasnik, već je važnije da ta preduzeća nastave da posluju u okviru svojih kapaciteta. S druge strane, banke svoje dugove mogu da reše preko suda i prinudne naplate, što je dug proces, tako da se i u tim slučajevima najčešće stvar rešava pregovorima - kaže Nikolić. Pres je juče stupio u kontakt sa Drakulićem, ali on nije želeo detaljnije da obrazloži razloge promene u vlasničkoj strukturi njegove kompanije i kakva je budućnost njegovog poslovanja. Kako je Pres saznao od njegovog bliskog saradnika, reč je o Drakulićevom „pokušaju da preživi"
Drakulić će se izvući
- Rekao mi je da situacija nije strašna, ali da je zbog velikih problema bio primoran da akcijama preduzeća vrati dug fondovima. Akcijama je garantovao taj dug, a kako mi je rekao, cela situacija nije nova za njega i pregovori o predaji akcija traju odavno. U svakom slučaju, i on i ostali privrednici krive državu zato što nema ideju kako da zaštiti strateške investicije u zemlji - kaže naš sagovornik. Kako je objašnjeno Presu, Drakulićevi problemi počeli su kada je 2007. godine kupio veliku austrijsku firmu „DDSG kargo", sa više od 250 brodova i barži za prevoz preko Dunava, ali je nakon toga prevoz preko Dunava bukvalno prepolovljen. Ekonomista Goran Nikolić kaže da je upravo 2007. bila prelomna za naše privrednike, jer su te godine ušli u najveće investicije, koje se nisu pokazale kao isplative posle udara svetske ekonomske krize. Drakulića je „DDSG kargo" koštao punih sto miliona evra. - Naši privrednici su najmanje krivi za situaciju u kojoj su se našli. Prosto niko nije mogao da očekuje da će kriza uzeti ovakve razmere. U najgorem trenutku su krenuli u ambiciozne investicije i sada plaćaju cenu. Dobro će da prođu oni koji imaju šta da prodaju, kao Drakulić, kako bi se rešili dugova - kaže Nikolić. Naš sagovornik očekuje da će Drakulić i „Ist point" uspeti da se „izvuku" pošto je, kako kaže, posao na Dunavu perspektivan, jer je transport rekom pet puta jeftiniji nego preko drumskog saobraćaja. Međutim, u okviru „Ist pointa" nalaze se i preduzeća koja se bave strateškom industrijskom proizvodnjom: Valjaonica bakra Sevojno, kao i značajan deo pekarske industrije, koji će sada biti u većinskom vlasništvu investicionih fondova. Investicioni fondovi po pravilu ne razmišljaju strateški, već po principu „kupi jeftino, prodaj skupo", zbog čega neizvesna budućnost čeka više od dve hiljade radnika koje zapošljava „Ist point". Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata, upozorava da je upravo iz tog razloga slučaj „Drakulić" korak napred u propadanju Srbije i oštro kritikuje vlast zbog toga što ne pomaže domaćim biznismenima.
Opasnost od fondova
- Jasno je da su privrednici u velikim problemima. To je mogao da vidi svako kada su privrednici na sastanku sa premijerom tražili da se stvori privredni ambijent u kom bi oni mogli bolje da posluju. Nažalost, plašim se da su mnoga preduzeća koja zapošljavaju desetine hiljada radnika blizu ovakvom scenariju, a država ne čini ništa da to spreči - kaže Orbović. - Mi smo kroz privatizaciju skoro potpuno uništili domaću privredu, a sada ono malo što je preostalo da valja država kao da želi dodatno da uništi. Vlasništvo naših firmi uzimaju neimenovani fondovi. Ponovo to neće biti strateški partneri u pravom smislu te reči, niti su to ljudi koji će da grade i stvaraju u našoj zemlji, tako da slobodno mogu da kažem da Srbija propada - kaže Orbović. Orbović kaže da se zamenjuju teze, pošto se stalno postavlja pitanje kako su naši privrednici došli do svog kapitala. - Ako je neko nezakonito došao do kapitala, zar ne bi to trebalo da se reši kao u svakoj normalnoj zemlji, zakonima i sudom. A ako se naši najveći biznismeni ne gone, onda im treba omogućiti da što bezbolnije izađu iz krize, a ne da prodaju firme ko zna kome. Ceo svet je u ovoj ekonomskoj krizi pomagao svoju privredu. A naša država hoće da se spase krize pokušavajući sa besmislenim uštedama, kao na primer sa penzijama - kaže Orbović.Ekonomista Danijel Cvijetićanin smatra da naši biznismeni „jedan po jedan" izvlače kapital iz zemlje jer ne osećaju dovoljnu sigurnost za poslovanje u Srbiji. - Domaći investitori imaju u vidu dosadašnja iskustva Karića i ostalih privrednika, koji su se nedavno našli na meti vlasti. Ne želim da ulazim u to iz kojih su razloga na udaru vlasti, ali stoji činjenica da kapital nerado ostaje u zemlji gde svakih šest meseci centralni komitet raspravlja da li su njihova bogatstva pristojna ili nepristojna. Ljubav prema kapitalu se ispoljava isključivo čvrstim pravnim poretkom, a kod nas glavni odbor vladajuće stranke razmatra čiji je kapital pristojan. Naravno da se onda ne osećaju sigurno. U zemlji vlada takva atmosfera da i onaj privrednik koji ima podršku države, pošto je, je li, njegov kapital pristojan, ne može da bude siguran da njegov kapital više neće da bude pristojan kada neko drugi dođe na vlast - zaključuje Cvijetićani.
Šta sve ima 'Ist point'
U okviru „Ist point grupe" u Srbiji posluju Valjaonica bakra Sevojno, Fabrika kablova „Novkabel", Beogradska pekarska industrija i „Klas", austrijski „DDSG kargo", u čijem vlasništvu je više od 250 brodova i barži na Dunavu. U svojim najsjajnijim vremenima „Ist point" je zapošljavao više od tri i po hiljade ljudi u osam zemalja i imao godišnji promet od 550 miliona dolara.

ZAHTEVI SINDIKATA POLJOPRIVREDNIKA
Izvor:B92

Beograd -- Savez samostalnih sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi traže poseban kolektivni ugovor za tu delatnost.U suprotnom, iz tog saveza najavljuju štrajk svojih članova krajem oktobra. Dragan Zarubica, predsednik ovog sindikata, rekao je da oni više ne žele da pregovaraju sa Unijom poslodavaca Srbije, kao i da traže od Vlade da se oni izbrišu kao socijalni partner sindikata, jer nemaju reprezentativnost.Sidikati su o svemu obavestili i predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića, ali kako kažu, još nisu dobili odgovor. “Verovatno ćemo pribeći radikalnim protestima, gde će biti obustave i određenih prehrambenih proizvoda”, najav ljuje predsednik sindikata zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji Dragan Zarubica. “Čak postoji i ideja da određena mehanizacija krene za Beograd, da malo napravimo gužvu, da se vidi i da u ovoj grani postoje ljudi od kojih ova država živi”, rekao je on.

Poreska uprava Srbije demantuje da su im plate odmrznute
Izvor: Beta
Poreska uprava Srbije negirala je danas tvrdnje Saveza samostalnih sindikata zaposlenih u pravosuđu, da su radnici Poreske uprave u privilegovanom položaju, odnosno da su im plate odmrznute. U saopštenju se navodi da je "nije tačna ni tvrdnja predstavnika pomenutog Sindikata, da mlađi poreski referent ima duplo veću platu od mlađeg tužilačkog ili sudskog referenta". Sekretar beogradskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosuđu Slađanka Milošević izjavila je 20. avgusta da taj sindikat razmatra podnošenje krivične prijave protiv ministarke finansija Srbije Diane Dragutinović zbog diskriminacije zaposlenih u državnim službama. Ona je tada navela da je Dragutinović donela Pravilnik o platama zaposlenih u Poreskoj upravi kojim je, kako je navela, uvećala njihove zarade u odnosu na druge državne službenike, iako su iz Vlade tvrdili da su plate svih državnih službenika zamrznute. Kao primer je navela da mlađi referent u Poreskoj službi zarađuje skoro dvostruko više od svog kolege u pravosuđu koji mesečno dobija 16.049 dinara. Iz Poreske uprave podsećaju da su Zakonom o budžetu za 2010. godinu plate svih zaposlenih u javnim službama u Srbiji zamrznute i da isti Zakon propisuje zabranu isplata bonusa, nagrada i drugih isplata. Iste odredbe imao je i Zakon o budžetu za 2009. godinu, što je Poreska uprava poštovala, a što znači da u prethodne dve godine, radnicima Poreske uprave nisu isplaćivani nikakvi bonusi na platu, jer Zakon o budžetu to onemogućava.

Akcije NISa na berzi od 30. avgusta
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Prvo trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) biće u ponedeljak, 30. avgusta, a nominalna cena prvog trnovačkog dana iznosiće 505 dinara.To znači da će 4,8 miliona građana koji poseduju akcije NIS, ali i druga zainteresovana pravna i fizička lica od tog dana moći da trguju njima na berzi.Akcije NIS-a njih 163.060.400 biće kotirane na A listingu, odnosno na "prajm marketu". Oznaka NIS-a na berzi biće NIIS. "Prajm market", odnosno A listing, predstavlja najkvalitetniji segment tržišta Beogradske berze gde se kotiraju kompanije koje ispunjavaju stroge uslove po pitanju izveštavanja (kvartalni finansijski izveštaji) i likvidnosti. Na A listingu Beogradske berze trenutno se nalaze samo tri kompanije: "Energoprojekt", "Tigar" i "Sojaprotein", a na ovom segmentu tržišta moguća je dnevna fluktuacija cene od minus osam do plus 10 procenata, dok je na prvom trgovanju predvidjena zona fluktuacije od minus 20 do plus 300 procenata za cenu akcija. To praktino znači da će prvog dana trgovanja maksimalna moguća akcija NIS na berzi moći da dostigne 2020 dinara, odnosno da cena akcije neće moći da padne ispod 404 dinara. Vlasnicima akcija NIS-a, koji nemaju svog brokera, ponudjena je mogućnost da ih prodaju na šalterima "Pošte Srbije" i to bez provizije.
Kao većinski vlasnik NIS-a, "Gasporomnjeft" je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu, što praktično znači da vrednost akcija neće padati ispod te cene, a u slučaju veće tražnje na Berzi, ta deonica može biti skuplja. NIS je krajem juna doneo odluku u prelasku u otvoreno akcionararsko društvo, a prema ranijim najavama izlazak kompanije na berzu odložen je za početak septembra. Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, u registar je upisano 163.060.400 akcija NIS-a nominalne vrednosti 500 dinara po komadu, odnosno ukupne vrednosti 81,53 milijarde dinara. Ruski Gaspromnjeft vlasnik je 51 odsto akcija, odnosno 83.160.800 komada, dok je Republika Srbija u svom vlasništvu zadržala 29,9 odsto akcija. Preostale akcije, 19,1 odsto su u rukama bivših i sadašnjih zaposlenih NIS-a, 4,8 miliona građana Srbije koji su besplatno dobili akcije, kao i nekolicine firmi i građana, koji su akcije sticali dok je kompanija bila zatvoreno akcionarsko društvo. Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najviše akcija NIS-a kupio je kastodi račun Vojvođanske banke, oko 0,015 procenata ili oko 25.000 komada, a pored njega jedini veći kupac tih hartija bila je brokerska kuća MV Investments sa 0,005 odsto akcija, oko 8.000 komada. Gaspromnjeft je kupio 51 odsto kapitala NIS-a za 400 miliona evra, uz obavezu da investira oko 550 miliona evra u modernizaciju postrojenja te kompanije. Ruska držvana kompanije preuzela je upravljanje NIS-om u februaru 2009.

Prevoznici iz Subotice na rubu egzistencije
Gase preduzeća jer nemaju posla
Izvor: Blic, BILJANA VUČKOVIĆ
Subotica - Iako su više puta apelovali da zbog velikog broja „kolega koji rade na crno“ neće moći više da izmiruju obaveze prema državi, članovi Sekcije autotransportera i prevoznika pri subotičkom Udruženju zanatlija dovedeni su na rub egzistencije. Oni smatraju da se štrajkovima i blokadama ne može ništa postići i zato su odlučili da Ministarstvu infrastrukture upute inicijativu sa predlozima i molbom da im se pomogne.Nemaju od čega da žive, a kamoli da obnavljaju vozila: Subotičke kamiondžijePredsednik sekcije Darko Antelj kaže da je zbog zamrle subotičke privrede dobar deo firmi pred stečajem ili u blokadi i da će mnogo kamiona ostati neregistrovani, jer ljudi jednostavno nemaju novca. - Nemaju od čega da žive, a kamoli da obnavljaju vozila. Najveći problem je što nema reda i što ne postoji sistem koji razgraničava registraciju vozila za sopstvene potrebe i pružanje usluga, a što ide u prilog onima koji rade na crno i izbegavaju porez i druge obaveze - kaže Antelj. On kaže da je neophodno je stati na kraj sivoj ekonomiji koja čini 70 odsto tržišta i omogućiti naplatu zaostalih računa od kojih mnogi čekaju prihode više od dve godine. Da bi platili poreze autoprevoznici ulaze u kreditne aranžmane, ali više ne znaju kako da otplate rate. - Imamo u gradu more transportnih preduzeća zaraslih u travu i vozače koji više od šest meseci nisu pokrenuli kamione. Subotica više ne funkcioniše ni privredno ni ekonomski i na svojim leđima najbolje osećamo posledice tog sunovrata. Broj članova se smanjuje, a deo se preregistrovao u Valjevu i Pančevu, pošto se u tim gradovima obaveze ne plaćaju mesečno već kvartalno. Više desetina transportnih firmi je zatvorilo vrata, ali pošto su i druge zanatlije nezadovoljne najverovatnije da će se sve sekcije Udruženja okupiti i dogovoriti šta i kako dalje - kaže Antelj. Autoprevoznik Dimitrije Sanader kaže da „tamiće“ koji voze na crno ne smatra konkurencijom koja ga ozbiljno ugrožava, već misli da je problem „što država daje svima dozvole za sve i svašta“. On tvrdi da se nekada znalo ko šta radi, dok im se danas oni koji proizvode ili prodaju usput i prevoze za male pare mešaju u branšu“ - Više od 20 godina sam u ovom poslu i nije sada najteže, već je nemoguće opstati. Sve je poskupelo, a posla nemamo uopšte. Kamion nisam pokrenuo više od dve nedelje, a ono što sam odavno prevezao ne mogu da naplatim. Živa muka - kaže Sanader. U istoj situaciji je i Milovan Vukas koji kaže da bi rado zaposlio nekog kada bi i sam imao od čega da živi. Za svoju i propast kolega kaže da je počela prošlog leta i da više ne vidi izlaz. - Nastao je totalni haos. Mnogi su se zaleteli i digli kredite da bi kupili kamione i sad muku muče da ih otplate. Zbog toga i spuštaju cene pa se ni ne zna cenovnik naših usluga. Dešava mi se da odem do Beograda sa robom, a da se ne bih vraćao prazan, jer i onako zarada ne pokriva troškove, danima spavam u kamionu - kaže Vukas.
Nije bolje ni u Kikindi i Bečeju
- Pokušaćemo da se povežemo sa kolegama iz Kikinde i Bečeja, jer znamo da ni kod njih nije ništa bolje stanje. Već u Novom Sadu i Beogradu je priča potpuno drugačija pošto je na nivou ta dva grada učinjeno mnogo – kaže Darko Antelj.

Komora: Lekarima službeni status
Izvor: Emg.rs
Lekarska komora Srbije pozvala Ministarstvo zdravlja i Skupštinu Srbije da što pre usvoje zakon o lekarstvu, kojim bi lekari stekli status službenog lica. U saopštenju povodom incidenta u kom je povređena lekarka Urgentnog centra Srbije, Lekarska komora upozorila je da bi lekare trebalo zaštiti zakonom, po ugledu na tužioce i sudije. Ocenjeno je da napadi na lekare i medicinsko osoblje postaju svakodnevna pojava i da je nedopustivo da lekari strahuju za svoj život i zdravlje, a da protiv napadača bivaju podnošene prekršajne prijave.Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije zatražio je danas da zaposleni u zdravstvu dok su na poslu imaju status službenih lica. "Posle prebijanja lekarke Urgentnog centra definitivno zaključujemo da sve žrtve batina na duši treba da nosi prvenstveno ministar zdravlja, a zatim narodni poslanici, kojima je već dva puta administrativno upućen zahtev da zaposlenima u zdravstvu bude dodeljen status službenih lica za vreme obavljanja posla", saopštilo je udruženje.Kako je juče saopšteno iz Urgentnog centra Srbije, anesteziologinja Irena Jozić povređena je tokom reanimacije jedne bebe, kada su je fizički napali majka i ujak deteta.

Nezaposlenost u Makedoniji 33,6%
Izvor: Beta
Skoplje -- U Makedoniji je prošle godine 32,2 odsto radne snage bilo je bez posla, pokazuju podaci Eurostata a prenosi makedonska internet agencija Netpres.Posebno je, kako se navodi, loše to što je 50 odsto mladih nezaposleno i bezuspešno pokušavaju da nađu posao. Podaci Eurostata za prvo tromesečje ove godine pokazuju da je stopa nezaposlenosti u Makedoniji porasla i iznosi visokih 33,6 odsto. U EU dve zemlje imaju alarmantno visoku stopu nezaposlenosti - Španija i Letonija. Letonija, prema podacima za prvo tromesečje ove godine, ima stopu nezaposlenosti od 22,5 odsto, s tim što je mladih nezaposleno 44,6 odsto.U Španiji je stopa nezaposlenosti 19,7 odsto. Kada je reč o Makedoniji, eksperti nisu optimisti da će ta zemlja naći lek za visoku stopu nezaposlenosti. I ukoliko je bilo novih radnih mesta ona, uglavnom, nisu bila u sektoru proizvodnje, pa stoga Evropska komisija očekuje da procenat zaposlenih u Makedoniji ostane na istom nivou ove i naredne godine.

22. avgust 2010.

Dogovor o spasavanju „Fidelinke“
Fabrika hleba mora nastaviti da radi
Autor: V. L., Danas
Subotica - Za „Fidelinku“ ima spasa, saopšteno je nakon sastanka održanog sa premijerom Vojvodine Bojanom Pajtićem. Sastanku su prisustvovali gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin i direktorka Fidelinka pekare Ljiljana Lučić.Dogovoreno je da se novim razvojnim kreditom obezbedi dalji rad pekare, odnosno da se na taj način obezbedi pšenica i da glavna Fidelinkina fabrika nastavi da radi. Prethodno će se obaviti procena kompletne imovine, mada Fidelinka u ovom trenutku ima dovoljno brašna da se proizvodnja ne obustavi. Podsetimo, jedna od najvećih fabrika hleba i peciva u Vojvodini dospela je pod stečaj pre petnaestak dana zbog zaduženosti i blokade računa. Do sada, međutim, niko nije kontaktirao s vlasnicima, koje čine firme iz nekoliko zemalja, a među njima je najviše takozvanih ofšor kompanija.

21. avgust 2010.

Protesti u septembru
Izvor: Yueco
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, čije je donošenje izdejstvovala Vlada, je neprihvatljiv kažu sindikati. Oni najvaljuju prosteste u septembru gde će zahtevati da se zakon povuče i doradi. Deo zakona koji se nije menjao jeste da osiguranik stiče pravo na penziju kad navrši 65 godina života kod muškaraca, odnosno 60 godina kod žena i najmanje 15 godina radnog staža. Pored toga još jedan od uslova koji se nije manjao jeste da osiguranik stiče pravo na penziju nakon navršenih 45 godina radnog staža, bez obzira na godine. Prema novom zakonu osiguranik stiče pravo na penziju nakon navršenih 40 godina radnog staža kod muškaraca, odnosno 38 umesto dosadašnjih 35 godina kod žena, stim da se starosna granica kada je reč o godinama života pomera na 58, umesto dosadašnje 53 godine. Najviša penzija smanjuje se ličnim koeficijentom na 3.8, a vrši postepeno do 2019. godine, dok je najniži iznos penzije povećan za jedan odsto.

Spas za Fidelinku
Izvor: Yueco
Za sada nema bojazni oko nestašice Fidelinkinog hleba, rečeno je juče na sastanku koji je održan kod predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića. Na sastanku su osim Pajtića prisustvovali i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, savetnik pri Ministarstvu poljoprivrede Danijel Kovačić, potpredsednik samostalnog sindikata Ištvan Hudji i direktorka pekare Ljiljana Lučić. Na sastanku se razgovaralo o trenutnoj situaciji, tačnije o izlasku iz krize u kojoj se Fidelinka nalazi. U samostalnom sindikatu kažu da su zabrinuti i za veliki broj radnika u kopaniji koja je u stečaju, kao i za veliki broj radnika u celom preduzeću.

20. avgust 2010.

Nezadovoljni radnici
Izvor: Yueco
Radnici preduzeća “Vo Vineri”, koji su od nedavno članovi samostalnog sindikata, u sredu su otpočeli upozoravajući trodnevni štrajk od po sat vremena. Radnici traže zaostale plate za tri meseca kao i isplatu putnih troškova. Samostalni sindikat Subotice trenutno radi i na rešavanju problema preduzeća Fidelinka, dok su juče radnici preduzća “Ljutovo” održali štrajk upozorenja, gde su takođe jedan od gorućih problema zaostale zarade.

Protesti u Srbiji
Izvor:Glas Amerike,Rade Ranković
Istovremeno dok su plate i penzije zamrznute, poskupljuju proizvodi koji su pod direktnom kontrolom države, ocenili su danas predstavnici pet sindikalnih organizacija. Kap koja je prelila čašu je najavljena izmena zakona o penzijsko-invalidskom sistemu, zbog čega sindikati najavljuju proteste u drugoj polovini septembra. Istoga dana kada Zakon o izmenama penzijskog sistema bude ušao u skupštinsku proceduru, predstavnici pet sindikalnih organizacija organizovaće protest u Beogradu i pozvaće svoje članove u generalni štrajk. Prvi put do sada pet sindikalnih centrala i njihovi lideri stali su na isti stranu u oceni da će izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju smanjiti prava penzionera kao i u stavu da je vlada usaglašavala zakon sa MMF-om a bez saglasnosti sindikata.U najkraćem, kao i mnogo puta do sada, sindikati najavljuju vruću jesen koja će ove godine početi protestom 29. septembra u Boru, a zatim dalje kroz gradove u Srbiji:"Mi nismo kao građani birali MMF, mi nismo ni zvali MMF, nas MMF ne interesuje – nas interesuje isključivo naša vlada i naš parlament. Ovaj zakon je otišao u parlament bez i jedne reči ili razgovora o njemu i bez upoznavanja i jednog sindikata", kazao je Ljubosav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.I dok sindikalci najavljuju i radikalizaciju protesta po "grčkom" modelu, premijer Mirko Cvetković poručuje da je Vlada spremna za razgovor sa sindikatima:"Mi moramo prvo da pogledamo šta je to što njima ne odgovara. Ali mislim da se do sada sve usaglasilo i nema razloga da gledamo defetistički na tu novu situaciju. Ja ne mislim da će tu biti nekih posebnih problema."Po rečima premijera državna kasa je trenutno punija i Cvetković očekuje pregovore sa MMF-om bez mnogo tenzija kao i razgovor o tome da li ovaj neplanirani višak potrošiti za pomoć zaposlenima i penzionerima.

SINDIKATI PROTIV NOVOG ZAKONA O PIO
Izvor:B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Sindikati nezadovoljni Vladinim predlogom izmene penzijskog zakona i najavljuju proteste. Vlada spremna za razgovor.Predstavnici pet sindikata su ocenili da će se predloženim izmenama zakona znatno smanjiti prava penzionera i da je neprihvatljivo da su one predložene bez saglasnosti sindikata. Predstavnici sidikata najavili su da će u septembru organizovati niz protesta po Srbiji i generalni štrajk u Beogradu nezdovoljni izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje je predložila Vlada. Cilj im je da se taj zakon povuče iz Skupštinske procedure i da se napravi novi u dogovoru sa sindikatima. Na primedbu da je taj zakon napravljen u dogovoru sa MMF-om, sindikalci navode d a ih MMF uopšte ne zanima. Premijer Mirko Cvetković odgovara je Vlada spremna da razgovara sa sindikatima.
"Zakopane ratne sekire"
Sindikalne vođe, prema sopstavenom priznaju, zakopalli su ratne sekire. Lideri pet sinidata kažu da se se lako i brzo dogovorili, a ujednio ih je predlog Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje je predložila Vlada. Oni traži od Vlade da povuče iz skupštinske procedure predlog izmena i dopuna tog zakona, jer smatraju da prosečna penzija ne može da bude niža od 60 odsto zarade u Srbiji. U tom cilju, sindikalci najavljuju okrugle stolove, ali i proteste i štrajkove. Prvi u nizu biće štrajk građevinara 8 . septembra. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubosav Orbović je naveo da će protesti u Beogradu biti organizovani "onoga dana kada u parlamentu počne rasprava o za sindikalce neprihvatljivom zakonu". Sindikalni predstavnici izneli su i niz kritika na račun vlade zbog načina sprovođenja privatizacije kao i zamrzavanja plata dok isto vremeno poskupljuju proizvodi koji su pod direktnom kontrolom premijerovog kabineta. Uprkos činjenici da su sinidikalni potesti u Srbiji poslednjih godina daleko od masovnih, sindikalci veruju da će pokazati snagu, poput nekih svojih kolega iz Evrope, tako da najavljuju i radikalizaciju protesta po "grčkom modelu". Zakon o penzijskom osiguranja predviđa duži radni vek i potpuno nov način usklađivanja penzija, a na njegovo donošenje Srbija se obavezala dogovorom sa MMF-om. Protokol o zajedničkim aktivnostima danas su potpisali Savez samostalnih sindikata Srbije, Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikat "Srbije "Sloga" i Industrijski sindikat Srbije.
Cvetković: Nema razloga za defetizam
Vlada Srbije je spremna na razgovor sa sindikatima o njihovim primedbama na Predlog zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osguranja, izjavio je danas premijer Mirko Cvetković. "Spremni smo na razgovore sa sindikatima, nema razloga za defetizam", kazao je Cvetković. Premijer je rekao da se budžet Srbije u drugom kvartalu punio bolje nego početkom godine, kao i da zato veruje da ni u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom "neće biti tenzija". Cvetković je naveo i da je najavljeni zakon o fiskalnoj odgovornosti biti važan za sprečavanje prevelikog zaduživanja države.

Cvetković: Vlada spremna na razgovore sa sindikatima »
Izvor : Beta
Vlada Srbije je spremna na razgovor sa sindikatima o njihovim primedbama na Predlog zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osguranja, izjavio je premijer Mirko Cvetković."Spremni smo na razgovore sa sindikatima, nema razloga za defetizam", kazao je Cvetković novinarima u Palati Srbije. Predstavnici pet sindikata najavili su da će u septembru organizovati proteste po Srbiji i generalni štrajk u Beogradu nezdovoljni izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje je predložila Vlada Srbije. Savez samostalnih sindikata Srbije, Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i Industrijski sindikat Srbije smatraju da će se predloženim izmenama zakona znatno smanjiti prava penzionera.

Još oko 18.000 građevinara najavilo strajk za 8. septembar
Izvor: Tanjug
Još oko 18.000 građevinara u Srbiji, iz Granskog sindikata Nezavisnost, najavilo danas da će 8. septembra stupiti u generalni štrajk upozorenja zbog stanja u kom je građevinska industrija. Samostalni sindikat radnika građevinarstva ranije je najavio da će s više od 25.000 članova takođe 8. septembra stupiti u jednočasovani štrajk upozorenja na gradilištima širom Srbije.Predsednik granskog sindikata građevinara Nezavisnost Ranko Drljević kazao je danas, na konferenciji za novinare, da će prekid rada biti organizovan od 10.00 do 11.00 u svim preduzećima.Osnovi zahtevi tog sindikata su pravo na dostojanstven rad primeren evropskim standardima, zaključenje granskog kolektivnog ugovora i ugovora kod poslodavaca, redovne isplate doprinosa za obavezno socijalno osigranje radi ostvarenja prava na lečenje i penzionisanje, strogo sankcionisanje rada na crno i revizija kupoprodajnih ugovora u svim preduzećima.

Sindikat pravosuđa optužio ministarku finansija da laže
Izvor: Tanjug | Foto: Beta
BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u pravosuđu optužio je danas ministarku finansija Dianu Dragutinović da državne službenike dovodi u zabludu, lažno prikazujući da su zarade zamrznute zbog pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i zbog svetske ekonomske krize. "Ministarka je 2009. godine donela pravilnik o platama kojim je poreske službenike 'odledila' i stavila u privilegovan položaj, pa je tako izvršila diskriminaciju prema ostalim zaposlenima u administraciji", izjavila je na konferenciji za novinare sekretar Republičkog odbora tog sindikata Slađanka Milošević.Ona je ministarku finansija optužila da "laže u produženom trajanju", ali da krivičnu prijavu protiv nje Sindikat ne može da podnese jer laž nije zakonom predviđena kao krivično delo."Sindikat pravosuđa je ministarku finansija uhvatio u laži, ali laž nije kažnjiva u Srbiji jer oni koji obavljaju najodgovornije funkcije u zemlji najviše lažu", rekla je Miloševićeva.Prema rečima Veselina Nikolića, zaposlenog u Prekršajnom sudu u Beogradu, zaposleni u pravosudnoj administraciji imaju platu od 20.000 dinara i gladuju.U javnosti se predstavlja da je prosečna plata zaposlenih u pravosuđu 50.000 dinara, ali se zaboravlja koliko nosilaca pravosudnih funkcija ima plate preko 100.000 dinara, dok administracija gladuje, rekao je Nikolić.Prema rečima Miloševićeve, mlađi poreski referent, "na osnovu pravilnika koji je donela ministarka Dragutinović mimo Zakona o platama državnih službenika i nameštenika", ima duplo veću zaradu od mlađeg tužilačkog ili sudskog referenta, koji svoje odgovorne poslove obavljaju za 16.049 dinara."Potkupljivost sudskog i tužilačkog službenika je jednako opasna kao i poreskog", naglasila je Miloševićeva i upozorila da pravosudna administracija, sa sadašnjim brojem zaposlenih i diskriminatorskom politikom plata, kao i obimom poslova koji se stalno povećava, sigurno neće moći da efikasno i odgovorno obavlja radne zadatke."Ovde se ne radi samo o politici plata već o neodgovornosti države prema pravosuđu", ocenila je ona i dodala da je "država dužna da obezbedi sredstva za nesmetano funkcionisanje pravosuđa, a to u ovom trenutku nije tako, jer su se dugovanja pravosuđa nagomilala".Miloševićeva je navela kao primer da Viši sud u Beogradu duguje advokatima naknade za zastupanje po službenoj dužnosti, kao i veštacima od oktobra 2009, a za iste usluge Prvi osnovni sud u Beogradu duguje od novembra."Sudijama porotnicima u tim sudovima isplaćene su naknade za januar odnosno februar ove godine", navela je ona i dodala da sve to dovodi do odugovlačenja i odlaganja sudskih postupaka.

Sindikati: Protesti zbog "tajne" penzijske reforme
Izvor: Beta, Tanjug, RTV
NOVI SAD - Predstavnici pet sindikata najavili su danas da će u septembru organizovati niz protesta po Srbiji i generalni štrajk u Beogradu nezdovoljni izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju koje je predložila Vlada, a premijer Mirko Cvetković je izjavio da je Vlada Srbije spremna na razgovor sa sindikatima.Predstavnici pet sindikata najavili su danas organizovanje više zajedničkih protesta širom Srbije zbog nezadovoljstva vladinim Predlogom izmena i dopuna Zakona o penziono- invalidskom osiguranju, kao i materijalnim i socijalnim položajem zaposlenih i penzionere.
18.000 građevinara najavilo štrajk
Još oko 18.000 građevinara u Srbiji, iz granskog sindikata "Nezavisnost", najavilo je danas da će 8. septembra stupiti u generalni štrajk upozorenja, zbog teškog stanja u kome se nalazi građevinska industrija.Samostalni sindikat radnika građevinarstva (SS) ranije je najavio da će sa više od 25.000 članova, takođe, 8. septembra stupiti u jednočasovni štrajk upozorenja na gradilištima širom Srbije.Osnovi zahtevi tog sindikata su pravo na dostojanstven rad primeren evropskim standardima, zaključivanje granskog kolektivnog ugovora i ugovora kod poslodavaca, redovne isplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje radi ostvarivanja prava na lečenje i penzionisanje, strogo sankcionisanje rada na crno, revizija kupoprodajnih ugovora u svim preduzećima i drugo.
ASNS: Istorijski sporazum!
Na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnici sindikata oštro su kritikovali vladu zbog izmena i dopuna tog pravnog akta bez konsultacija sa sindikatima kao i zbog brojnih poskupljenja.Protokol o zajedničkim aktivnostima potpisali su Savez samostalnih sindikata Srbije, (SSS), Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, (ASNS), Udruženi sindikat "Srbije "Sloga" i Industrijski sindikat Srbije.Predsednik SSS Ljubisav Orbović je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kolegama precizirao da će prvi protestovati građevinari, 8. septembra, a da će 29. septembra u Boru biti organizovan masovni protesni miting.Orbović je naveo da će i u Beogradu, "onoga dana kada u parlamentu počne rasprava o za sindikalce neprihvatljivom zakonu takođe biti organizovan masovni protest".Po njegovim rečima, u međuvremenu biće organizovani i protesti u Kruševcu, Nišu i Kragujevcu kao i u još nekim gradovima Srbije, "odnosno svake sedmice negde će se protestovati".Oni su, kako su naveli, spremni i na radikalizaciju protesta po "grčkom modelu".Orbović: Sastanak sa MMF-om 27. avgusta
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije je izjavio da je za 27. avgust zakazan sastanak sindikalnih predstavnika sa Misijom Međunarodnog monatarnog fonda (MMF)."Pozvani smo da dođemo jer hoće da čuju naše mišljenje o vladinom Predlogu izmena i dopuna Zakona o penziono-invalidskom osiguranju", rekao je Orbović.On je dodao da od tog sastanka ne očekuje ništa posebno jer se MMF dogovorio sa Vladom Srbije o tom za sindikalce spornom pravnom aktu.
Predsednica ASNS Ranka Savić nazvala je današnji sporazum sindikata istorijskim za radnike i za sindikate dodajući da je osnovni cilj zajedničkih aktivnosti da sadašnji i budući penzioneri kao i radnici žive bolje.Sindikalni predstavnici izneli su i niz kritika na račun vlade zbog načina sprovođenja privatizacije kao i zamrzavanja plata dok istovremeno poskupljuju proizvodi koji su pod direktnom kontrolom premijerovog kabineta.Pet sindikata traži od vlade da povuče iz skupštinske procedure Predlog izmena i dopuna Zakona o penziono invalidskom osiguranju jer smatraju da prosečna penzija ne može da bude niža od 60 odsto zarade u Srbiji.Sindikalci smatraju i da tekuće penzije treba obračunavati po "švajcarskoj formuli" i usklađivati ih sa kretanjem zarada a da minimalna penzija ne može da bude niža od 25 odsto prosečne zarade u republici.Za sindikalce neprihvatljivo je i podizanje zahtevanog staža za žene sa 35 na 38 godina i starosne granice sa 53 na 58 godina kao i dalje pogoršavanje egzistencijalnog položaja penzionera.Upitan da li će se najavljenim protestima pridružiti još neka od sindikalnih asocijacija, Orbović je odgovorio da je upućen poziv i sindikatu "Nezavisnost" i da očekuje da će "oni biti prijatno iznenađenje na protestima".
Premijer: Vlada spremna na razgovore
S druge strane, premijer Mirko Cvetković je izjavio danas da je Vlada Srbije spremna na razgovor sa sindikatima o njihovim primedbama na Predlog zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja"Spremni smo na razgovore sa sindikatima, nema razloga za defetizam", kazao je Cvetković novinarima u Palati Srbije.Premijer je rekao da se budžet Srbije u drugom kvartalu punio bolje nego početkom godine, kao i da zato veruje da ni u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom "neće biti tenzija".Cvetković je naveo i da je najavljeni zakon o fiskalnoj odgovornosti biti važan za sprečavanje prevelikog zaduživanja države.Premijer je podsetio i da sledećeg četvrtka u Beograd dolazi nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele sa kojim će biti razgovora i o ekonomskim pitanjima.
Prilog novinarke Radio Novog Sada Vesne Popov.

18. avgust 2010.

Racionalizacija kasni i u prosveti
Izvor: B92
Beograd -- U skladu sa predviđenom racionalizacijom javne potrošnje, broj zaposlenih u prosveti bi već od početka ove školske godine morao biti smanjen.Racionalizacija broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama ide "u susret" punoj primeni Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, kojim je predviđeno da škole od 2014. godine budu finansirane prema broju učenika. U sindikatu obrazovanja kažu da je potrebno racionalizaciju izvršiti na što bezbolniji način, ali da je Ministarstvo finansija odbilo predlog da se radnicima koji imaju još par godina do penzije obezbede otpremnine. Iz sindikata dodaju da „bez para nema ni racionalizacije“. Smanjivanje javne potrošnje koju od Srbije zahteva Međunarodni monetarni fond bi trebalo da od 1. septembra zahvati i prosvetne radnike. Otpuštanja zaposlenih u prosveti su u skladu sa Programom racionalizacije broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, koji je u toku. Cilj je da se postigne potpuna primena Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, kojim je predviđeno da će se škole od 2014. godine finansirati isključivo prema broju učenika koji ih pohađaju. Branislav Pavlović iz Sindikata obrazovanja kaže je racionalizacija priča za MMF, a da se zapravo na tom polju nije ništa radilo. On dodaje da nastavnici ostaju bez posla zbog manjeg broja učenika nego prethodnih godina, a ne zbog planske racionalizacije koju treba da sprovede Vlada. „Što se tiče kompletne racionalizacije, sindikati su imali svoj plan i dali su predlog Ministarstvu prosvete i finansija kako da se ta racionalizacija sprovede na najbezbolniji način , tj. da oni ljudi koji su ispunili uslov za penziju ili oni koji su godinu, dve do penzije da odu iz obrazovnog sistema uz neke stimulativne otpremnine. Međutim, ceo taj plan je blokiralo Ministarstvo finansija koje nije htelo da uloži sredstva u taj program. Oni su mislili da iz onih para koje su u budžetu određene za finansiranje plata prosvetnih radnika, finansiraju i racionalizaciju, a to naravno ne ide. Racionalizacija je priča za MMF, a zapravo se na tome nije ništa radilo“, kaže on.Dok se čeka da počnu pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom, neminovno se nameće pitanje kako će oni oceniti sprovođenje racionalizacije u javnom sektoru. Ekonomista Zoran Popov kaže da u Srbiji nije ništa uređeno na osnovu zahteva MMF-a koji se tiču smanjenja javne potrošnje, ali da će naša delegacija to predstaviti kao da je izvršena racionalizacija i MMF-u će to biti „dovoljno“.„O racionalizaciji, ili o redukovanju javne potrošnje u Srbiji se priča, po mom sećanju, negde oko četiri decenije. Sada se u pregovorima sa MMF-om insistira na redukovanju javne potrošnje, na racionalizaciji i do sada nije urađeno ništa sem što je tu i tamo bilo otpuštanja. Uglavnom su prekinuti ugovori o radu onih koji su bili spoljni saradnici. To je rađeno po Ministarstvima i ništa drugo“, navodi on. Popov dodaje da je situacija u Srbiji više nego zrela za temeljnu reformu svih sektora javne potrošnje. On zaključuje da su svi segmenti tog sektora krajnje neefikasni i ne koriste ljudima u Srbiji, a to je njihov najveći problem. „Ono što je potrebno, odavno potrebno, to je reorganizacija i to su reforme svih segmenata javne potrošnje. Ne zbog toga što oni imaju previše ljudi, to sad može da bude tačno, a ne mora, nego što su gotovo svi segmenti javne potrošnje krajnje neefikasni i neracionalni. Oni puno troše, a malo koriste građanima“, objašnjava Popov. U Ministarstvu prosvetu su nam rekli da o racionalizaciji svojih zaposlenih ne žele da govore do sledeće sedmice. Do početka školske godine je ostalo još tačno dve nedelje, a toliko i vremena da se sazna da li će do otpuštanja uopšte doći, ili će to pitanje ostati otvoreno do naredne posete Međunarodnog monetarnog fonda, kada će se opet, na kratko, aktuelizovati.

Sindikat traži kosovski dodatak
Izvor: Tanjug
Kosovska Mitrovica -- Predstavnici Sindikata radnika KiM zatražili su od Vlade da nastavi isplatu kosovskog dodatka radnicima u pokrajini do pronalaženja rešenja za ovaj problem.
Predsednik Pokrajinskog veća Sindikata Blažo Milosavljević rekao je da radnici traže od Vlade da nastavi isplatu kosovskog dodatka prema zaključcima iz 2003. "Tražimo da se nastavi sa isplatom dodatka, ne komentarišću odluku Ustavnog suda, dok se ne donese neka nova uredba, zaključak, uputstvo u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima", rekao je on. Milosavljević je naglasio da predlažu da to bude u skladu sa identičnim radnim mestima na terotoriji centralne Srbije u srazmeri s koeficijentima koji tamo važe uvećano za 50 odsto zbog otežanih uslova rada na Kosovu i Metohiji. On je dodao da na ovakav način Vladi Srbije pomažu da se pronađe pozitivno zakonsko rešenje za sve radnike koji su ostali bez kosovskog dodatka posle odluke Ustavnog suda Srbije. Milosavljević je zatražio i da se hitno prestane s "medijskim linčom" i izrazio bojazan da priča o novoj preraspodeli, usklađivanju novih budžetskih sredstava ne ostane "mrtvo slovo" na papiru. Predsednik Okružnog odbora Sindikata obrazovanja Ivan Zaporožac istakao je da su njihovi stavovi u suštini slični. Zaporožac je rekao da će, ukoliko se zahtevi ne ispune, dovesti u pitanje početak školske godine. Stavovi koje je pokrajinski Sindikat Kosova i Metohije doneo danas će biti prosleđeni načelniku Kosovsko-mitrovačkog okruga Radenku Nedeljkoviću, a posle toga i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Kosovski dodatak počeo je da se isplaćuje još 2003. godine, uredbom Vlade Republike Srbije. Tada je ovu premiju dobijalo oko 45.000 zaposlenih na Kosovu i Metohiji, na čije plate je iz državne kase izdvajano 26 milijardi dinara. Ova davanja preispitana su na početku mandata aktuelne vlade i odluka je preinačena, a krajem 2008. dodatak je prepolovljen. Ustavni sud Srbije ocenio je pre nekoliko dana da odluka vlade, kojom je uveden kosovski dodatak nije ustavna i predstavlja pozitvnu diskriminaciju.

17. avgust 2010.

Porazni rezultati privatizacije u Bačkoj
Fabrike u korovu
Izvor: Blic,Zlata Vasiljević
Sombor - Zapadnobački okrug je poslednjih dana pominjan kao deo pokrajine u kome je najviše poništenih privatizacija, izgubljenih radnih mesta i zatvorenih pogona. Podjednako zabrinjava i podatak da bez posla ostaju i radnici i u firmama u kojima privatizacije nije poništena, jer se novi vlasnici vode „poslovnom logikom“ da jedan radnik može završiti posao koji su radila četvorica. Od uspešne „Crvene zvezde“ ostala ruina- Zakoni poslodavcima daju odrešene ruke. Dozvoljeno im je da proglašavaju ekonomske i organizacione viškove i spajaju radna mesta. Na mesta otpuštenih, zapošljavaju druge preko omladinskih zadruga, koji ih znatno manje koštaju. Kupci preduzeća čim dođu u firmu otpuste portire i angažuju sopstveno privatno obezbeđenje. Sindikat je nemoćan, jer sve u zakonskoj formi - kaže Branko Bratić, predsednik Odbora poljoprivrede, ugostiteljstva i turizma Sindikata „Nezavisnost“ u Somboru. Očekivalo se da će zbog privatizacije biti povećan broj nezaposlenih, ali na berzi rada se pojavilo enormno mnogo otpuštenih. Istovremeno se promenili starosna struktura onih koji traže posao. - Na evidenciji nezaposlenih najviše je osoba između 40 i 50 godina. Znači, nije najviše mladih koji su završili fakultete i srednje škole, već onih koji su izgubili posao - kaže Sekula Tanjević, direktor somborske Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje. U Zapadnobačkom okrugu na evidenciji nezaposlenih je više od 8.600 osoba koje imaju od 40 do 54 godine i oni čine oko 38 odsto nezaposlenih. U 60 preduzeća, koja su u Zapadnobačkom okrugu privatizovana do 2006. godine, bilo je 5.400 radnika. Danas je ta slika potpuno drugačija. - U nekim preduzećima je raskinuta privatizacija, neka su u stečaju, a ona koja su nastavila da rade imaju znatno manje zaposlenih - kaže Vesela Savin, stručni saradnik u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. Proteklih godina su propadala poznata preduzeća, rasprodavana je njihova imovina, desetkovan broj zaposlenih. Među takvima je poznata fabrika autopresvlaka „Crvena zvezda“ iz Sombora, danas opljačkana ruševina. U kulskoj „Istri“ je uoči privatizacije radilo više od 550 radnika, a sa novim vlasnikom firma je otišla u stečaj. Mlin „Union“ iz Sivca ušao je u privatizaciju sa 90 zaposlenih, a danas je u stečaju. Na drugoj strani, Poljoprivredno preduzeće „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca radi, ali je broj zaposlenih sa 144 sveden na dvadesetak. Poljoprivredno preduzeće „Sombor“ je nekoliko puta menjalo je vlasnika, a u međuvremenu broj radnika sa 500 smanjen na pedesetak, a zemlja koju obrađuju sa 7.000 hektara svedena je na 1.300 hektara.
Neusprešne privatizacije
Preduzeće današnji status
Radio Sombor raskinut ugovor
Union mlin Sivac stečaj
Hotel InterNacion Sombor likvidacija
PP „Vojvodina“ stečaj
MPI „Bane“ likvidacija
Brodogradilište Apatin stečaj
„Istra“ Kula stečaj
PP „Aleksa Šantić“ raskinut ugovor
PP „Graničar“ raskinut ugovora

Sporne penzije ponovo pred MMF-om
Sindikati ne odustaju od svojih zahteva da penzije ne smeju da padaju ispod 60 odsto prosečne zarade, tražeći da to bude regulisano ili članom zakona ili posebnom uredbom. Predstavnici sindikata koji su učestvovali u izradi novog Nacrta zakona o penzijama sešće 27. avgusta za pregovarački sto da još jednom s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (u okviru petog aranžmana s misijom MMF-om) pokušaju da reše sporna pitanja u vezi sa reformom penzijskog sistema, potvrdio je juče za „Politiku” dr Rajko Kosanović, jedan od članova Radne grupe za reformu penzijskog sistema.– Prosečna penzija kod osiguranika Fonda PIO zaposlenih ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade u republici bez poreza i doprinosa, a u slučaju da se to desi, mora da se obavi vanredno usklađivanje penzija – kaže Kosanović.Na konstataciju da je od predstavnika MMF-a u Srbiji stigla i zvanična potvrda „da ovakav predlog nije u skladu sa namerom da se rashodi za penzije svedu na održiv nivo”, Kosanović kaže da će se na tome ipak insistirati i preko amandmana u Skupštini Srbije i da ako već srpski pregovarači ubeđuju javnost da penzije posle reforme penzijskog sistema neće padati ispod ovog nivoa – to hoće i napismeno da vide. A takva odredba može da se donese i kroz posebnu uredbu – izričit je dr Kosanović.Zamerke se, dodaje, odnose i na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se usklađivanje penzija vrši s kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih u prethodnih šest meseci, i to 50 odsto s rastom troškova života i 50 procenta s rastom zarada, po takozvanoj švajcarskoj formuli.Zatraženo je i preusklađivanje najnižeg iznosa penzije dva puta godišnje ukoliko taj iznos bude niži od 25 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u republici.Savez samostalnih sindikata Srbije je protiv postepenog podizanja dužine staža za žene sa 35 na 38 godina, jer je predloženo povećanje starosne granice za pun staž s 53 na 58 godina.Kada je reč o beneficiranom radnom stažu koji se odnosi na rudare sugerisano je da oni mogu da budu penzionisani s navršenih četrdeset godina radnog staža (kao što je to slučaj u Sloveniji). Kada je reč o zaposlenima koji su proglašeni tehnološkim viškom, obaveza predlagača zakona je da ih zaštite novim aktom, što nije učinjeno, te smatramo i da bi u prelaznim odredbama novog zakona obavezno trebalo da se nađe član koji se odnosi na uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju onih koji su proglašeni tehnološkim viškom, pojašnjava ovaj član Radne grupe.Nema osnova da se ljudi kojima je ostalo dve godine do penzionisanja po sadašnjem zakonu nađu od naredne godine pred novim problemom, odnosno da zbog pomeranja starosne granice, kako predviđa novi zakon, ne mogu da se penzionišu. Pitanje je šta će biti s njima. A takvih je oko 5.000 do 6.000 u ovom času.Kosanović naglašava da su sugestije upućene predstavnicima svih sindikata i Ministarstvu rada, s kojima se već po gradogradovima Srbije razgovara i traži način da se ovi predlozi uvrste u zakon ili regulišu kroz posebne uredbe.Sindikati su, inače, najavili i organizovanje protesta širom Srbije zbog Nacrta zakona o penzijama koji iz neobjašnjivih razloga nije prošao ni Socijalno-ekonomski savet, kaže Kosanović i dodaje da je teško predvideti u kojoj će meri pregovori s MMF-om o ovom pitanju biti uspešni.
Jasna Petrović

16. avgust 2010.

Šabić: Podaci o platama javnih službenika su javni
Izvor: Emg.rs
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio da su podaci o platama i drugim naknadama javni i da ih treba tražiti od nadležnih organa, pre obraćanja povereniku. Šabić je uputio predstavnike Udruženja pravosudnih službenika i saradnika da od Ministarstva finansija javno traže informacije o primeni pravilnika o platama zaposlenih u Poreskoj upravi. Šabić očekuje da će Ministarstvo odgovoriti zahtevu i bez njegovog angažovanja jer pravo na tačne i potpune informacije u vezi s platama, naknadama i svim sličnim primanjima iz javnih sredstava imaju ne samo strukovna udruženja i sindikati, nego i najšira javnost."Princip opšte dostupnosti takvih informacija ne samo da proizlazi iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je eksplicitno potvrđeno posebnim zakonima", istakao je Šabić.Zakon o određenju maksimalnog broja zaposlenih u državnoj administraciji izričito predviđa da su podaci o broju zaposlenih i angažovanih lica javni, kao i podaci o njihovim platama, dodacima i naknadama, te da registar o tim podacima vodi Ministarstvo finansija i objavljuje ga na svojoj Internet-prezentaciji.

15. avgust 2010.

Orbović: Izgubili smo srednji sloj
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SS) Ljubisav Orbović kaže da je u našoj zemlji najveći gubitnik u tranziciji srednji sloj u društvu.Orbović je upozorio da u mnogim krajevima Srbije nema baš nikakve perspektive, jer nema ni jednog jedinog preduzeća što bi moglo da vrati nadu da bi ti ljudi mogli da se zaposle, da od toga mogu da žive i stvore porodice. "Skoro svi smo gubitnici. U dobitnike (tranzije) se može ubrojati jedan vrlo mali broj ljudi. Oni su uspeli da profitiraju u ovim 'mutnim' vremenima i dodju, na neki način do novca, a svi ostali su, nažalost, gubitnici", rekao je on. Najveći gubitnici su iz srednjeg sloja "koji je uvek nosilac jednog društva", tvrdi Orbović. On je ocenio da je devedesetih godina prošlog veka, a pogotovu posle 2000. godine srednji sloj izbrisan, napominjući da je u jednom momentu 2006. i 2007. godine, počela ponovo da se vraća nada da će se on formirati, "ali, konačno, od 2008. godine mi nemamo taj srednji sloj". "Nemamo sloj koji je potrošački, koji može da kupuje, da bude potencijal razvoja u zemlji", istakao je Orbović. Ukoliko se posmatra stanje u privrednim granama, Orbović je kazao da je najveću štetu pretrpela tekstilna industrija, a zatim metalska i građevinska industrija, koja je početkom ove godine skoro zamrla. "Ništa bolje nisu prošle ni druge grane, poput hemijske industrije. Nažalost, tu je i poljoprivreda koja doživljava vrlo teške dane. Ako se ima u vidu da je Srbija bila uvek zemlja koja je uvek imala vrlo dobru poljoprivredu, onda je pitanje šta je tranzicija donela Srbiji u ovom periodu", rekao je Orbović.Žalosno je što smo u tranziciju ušli poslednji, zbog čega je i privatizacija počela vrlo kasno, ali to je moglo da se iskoristi kao jedan dobar momenat, jer smo imali iskustva drugih istočno - evropskih zemalja i mogli smo da izbegnemo ponavljanje njihovih grešaka, smatra on. Orbović kaže da je ozbiljna greška napravljena od početka privatizacije u Srbiji, jer je dobijeni novac od prodaje društvenog kapitala većim delom otišao u potrošnju, umesto u investicije i otvaranje novih radnih mesta. "Mi nismo uspeli da investiramo ni u infrastrukturu. Nismo uspeli čak, za ovih 10 godina, ni da izgradimo neku putnu mrežu kakva bi trebalo da bude. Svi znamo da već 20, 30 godina otvaramo Koridor 10", ukazao je lider SSSS. Prema njegovoj oceni, privatizacija u Srbiji je trebalo da se obavi brzo i tada se ne bi dogodilo da pojedinci kupe dve do tri, nego i do stotinak društvenih firmi, koristeći sredstva jednog da bi kupovali druga preduzeća, tako da su neka od njih potpuno uništili, a oni samo su postali abnormalno bogati.

14. avgust 2010.

Sve teže posledice stečaja u „Fidelinki“
Bez posla 140 radnika
Ozvor: Blic,Dragan Šolaja
Subotica - Dve sedmice nakon pokretanja stečaja u subotičkoj kompaniji „Fidelinka“ AD, koja se bavi preradom žitarica i proizvodnjom brašna, potpisana su rešenja o otpuštanju 140, od ukupno 335 radnika koje je stečajno rukovodstvo zateklo u firmi. Otkazi se pravdaju činjenicom da u silosima nema dovoljno žita, a imovina je pod hipotekom i nemoguće je obnoviti proizvodnju, pa za radnike jednostavno nema posla.Ugroženo je i snabdevanje Subotice hlebom, jer je „Fidelinka“ pokrivala 70 odsto tržištaOstatak zaposlenih, njih 195, potpisaće sa novim rukovodstvom Ugovore o radu na nekoliko meseci, ali ni za njih posao nije izvestan. Ugroženo je i snabdevanje Subotice hlebom, jer je „Fidelinka“ pokrivala 70 odsto tržišta u najvećem gradu na severu Bačke. U subotičkom veću Samostalnog sindikata kažu da je i njih zatekao ovakav razvoj situacije, jer nisu očekivali da nekada uspešna firma kao što je „Fidelinka“ može da padne ovako nisko. - Plate radnicima jesu bile umanjene, ali su do juna meseca isplaćivane redovno, pa nije bilo posla za sindikat. Čak i kada je došlo do stečaja, bili smo uvereni da za „Fidelinku“ ima posla, da proizvodnja neće stati, pa smo na razgovorima u lokalnoj samoupravi pokušali da nađemo rešenje po kojem bi svi radnici ostali na svojim radnim mestima. Međutim, to nije moguće, pošto su dugovi premašili sva očekivanja - kaže Ištvan Huđi, potpredsednik subotičkog veća Samostalnog sindikata. U sindikatu ističu da su pokušali da stupe u pregovore sa vlasnicima „Fidelinke“, ali nisu uspeli da saznaju ko je stvarno upravljao imovinom nekadašnjeg giganta. U Agenciji za privredne registre su ih čak za dobijanje takvih informacija uputili na Ministarstvo unutrašnjih poslova. - Najveći problem za nas u ovom trenutku su otpušteni radnici. Tračak nade za njih je činjenica da će, ukoliko se ponovo pokrene proizvodnja, oni na tržištu rada imati prednost prilikom zapošljavanja. Međutim, pitanje je da li će biti moguće pokretanje proizvodnje, jer je sva imovina pod hipotekom - dodaje Huđi. Prema nezvaničnim informacijama, dugovanja „Fidelinke“ u ovom trenutku su oko 10 miliona evra, koliko otprilike i vredi kompanija. U toku su pregovori sa najvećim poveriocima, „Hipo“ i AIK bankom, kako bi se našlo neko rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

13. avgust 2010.

RADNICI VINARIJE VRLD OF VAJN MENJAJU SINDIKAT
Izvor: Radio Subotica
Četrdeset radnika vinarije "Vrld of vajn" koji su do sada bili članovi sindikata "Nezavisnost" obratilo se samostalnom sindikatu sa željom da postanu njihovi članovi. Kako su radnici naveli to su učinili pre svega zbog lakšeg ostvarivanja svojih prava, a koja se tiču kašnjenja zarada. U gradskom veću samostalnih sindikata najavljuju da će razgovori sa vlasnikom vinarije Živojinom Djordjevićem biti održani krajem ove ili početkom naredne nedelje. Plate u "Vinariji VOV" kasne dva meseca

Koverta nikad nije bila tanja
Izvor: novosti.rs
Nekada jedan od vodećih privrednih centara i jedan od najbogatijih gradova u Srbiji, Subotica, danas je po visini zarada tek na 35. mestu. Prosečan Subotičanin ovoga meseca je za svoju platu u menjačnici mogao da dobije tek nešto više od 300 evra, što je manje od republičkog proseka, koji iznosi 34.161 dinar.
BOGATI I SIROMAŠNI
STEREOTIP o bogatom severu i siromašnom jugu, ekonomske prilike su opovrgle, jer su na samom začelju opština po zaradama i Kanjiža (30.282), Kikinda (30.260), Sombor (29.968) Bačka Topola (27.419), Mali Iđoš (25.761) Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Subotici, bez poreza i doprinosa, u junu je iznosila 31.603 dinara, što je za tri odsto više nego prethodnih meseci. Ipak, po mišljenju ekonomskih stručnjaka, blagi rast primanja nikako ne prati talas poskupljenja, te je sve više onih koji žive na rubu egzistencije
- Plate koje su niže od proseka odraz su opšteg stanja u privredi - objašnjava ekonomista Ištvan Sabo. - Takođe, u gradu je opstalo vrlo malo velikih preduzeća, a mali privrednici još se nisu izborili za tržište. Prosek nije pravo ogledalo, jer ga kao i svuda dižu ljudi sa velikim primanjima, a mnogo više je nezaposlenih i onih sa minimalcima. Prosečan Subotičanin zarađuje 2.554 dinara manje od proseka republike, ali i od stanovnika Žitišta, Zrenjanina, Sente, Vršca, Pančeva, Apatina, Bačke Palanke, Beočina, Pećinaca i naravno, Novog Sada i Beograda. Pad standarda se sve više oseća u naplati računa za komunalije, gde su sve veća dugovanja, a i promet u prodavnicama je osetno manji nego lani- Rafovi nikada nisu bili puniji, ali pazari se manje nego prošle godine i kupovina je u stalnom padu i pored sniženja - uočava prodavačica Dragica Radić.

Džaba sindikati prete štrajkom
Izvor: Tanjug
Umesto što najavljuju veliki štrajk u septembru zbog predloga zakona o penziono-invalidskom osiguranju, neka srpski sindikati predlože bolja rešenja, pa ako za svoj predlog obezbede većinu u Skupštini Srbije, imaće podršku Partije ujedinjenih penzionera (PUPS), poruka je lidera te partije i potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića nezadovoljnim sindikalcima.Jovan Krkobabić, lider Partije udruženih penzionera Srbije - Cenim ideje i predloge sindikata, a hoće li oni u štrajk na jesen, ne znam. Moguće je da imaju više razloga da organizuju proteste, recimo zbog neredovne isplate zarada, neuplaćivanja doprinosa ili rada na crno - kaže Krkobabić u intervjuu za "Vesti". Dinkić se zalaže za rast penzija i plate u javnom sektoru, podržavate li taj predlog i da li to može da stvori gnev u privatnom sektoru?- Smatram da je takav predlog legitiman bez obzira na to ko ga je dao, ali kao odgovorna vlada moramo proveriti da li postoje realni uslovi. Inače, plate u privatnom sektoru nisu ni u kakvoj vezi sa rastom plata u javnom sektoru i penzijama, jer one zavise isključivo od produktivnosti, ostvarenog profita u firmi i od volje poslodavca.U Uniju regiona Dinkić je pozvao vašeg koalicionog partnera Dragana Markovića Palmu, da li je PUPS dobio istu ponudu?
- Dinkić ima pravo da uspostavlja kontakte i saradnju sa svim partijama koje to žele. PUPS nije regionalna partija.
Volim odmor uz rad
ašto niste otišli na godišnji odmor? Da li je to marketing, volite da radite ili smatrate da ima neodložnih poslova u Srbiji?
- Godišnji odmor moguće je provoditi na više načina. Jedan od njih, za koji sam se ja opredelio, jeste aktivan godišnji odmor. Drugim rečima odmor uz rad, pa ga tako i ove godine koristim.
Opstaje li trojna koalicija PUPS-a, Jedinstvene Srbije i Dačićevih socijalista
- Tu nema nikakvih promena i ne vidim da može doći do našeg razmimoilaženja, jer to ne bi bilo u interesu nijedne od partija u toj koaliciji.
Hoće li, kako se "pouzdano" čuje, biti vanrednih parlamentarnih izbora 2011?
- Čuje se svašta, a koliko je to što se čuje pouzdano, veliko je pitanje. Smatram da ne bi bilo ni mudro ni korisno da se u uslovima tek malog zamaha privrednog razvoja i ekonomske stabilizacije u zemlji ide na izbore. Ali, i ako se tako nešto desi, PUPS će i dalje raditi svoj posao, ne odustajući od osnovnih principa svoje politike.
Nastavljate li borbu za bolji položaj penzionera i na koji način?
- PUPS se ne bori samo za penzionere već za sve kategorije socijalno ugroženih građana. Dakle, zalažemo se za ravnopravnost svih, za borbu protiv svih oblika diskriminacije, organizovanog i pojedinačnog kriminala, svih vidova terorizma. Jednom rečju PUPS je partija koja se svom snagom zalaže za stvaranje socijalne države po uzoru na najmodernije zemlje zapadne Evrope, poput Danske, Norveške, Švedske... Stoga je i naš cilj: Srbija za Evropu i Srbija u Evropi - u ravnopravnim uslovima.

12. avgust 2010.

Radnici Mladosti zabrinuti za svoju budućnost
Preseljenje fabrike vide kao početak gašenja
Izvor: Danas, Autor: V. L.
Subotica - Rukovodstvo subotičkog preduzeća Mladost DD odlučilo je da – preseli fabriku. Jedan od razloga je i smanjenje troškova grejanja, te bi posao oko preseljenja trebalo da se završi do početka grejne sezone. A nova lokacija na kojoj će se obavljati proizvodnja metražne galanterije, čipki, sanitetske gaze itd. biće drugo deoničko društvo sličnog profila, fabrika konfekcije Železničar. Iako „laicima“ može izgledati logično, pošto su u pitanju srodne delatnosti, a uz to radi se, kako tvrdi upravni odbor Mladosti, o racionalizaciji i povećanju rentabilnosti poslovanja, zaposleni u ovoj fabrici su veoma iznenađeni, jer ih niko čak nije ni obavestio, a pogotovo pitao (iako i oni poseduju deo vlasništva), i uznemireni, pošto u tome ne vide nikakvu logiku. - Mi smo ubeđeni da se time pokušava u stvari ugasiti proizvodnja naše fabrike. Jedan od dokaza za to je donošenje odluke u vreme dok je većina zaposlenih na odmoru. A prethodno, pre samo dva meseca, dobili smo uveravanja od rukovodstva da neće biti nikakvog preseljenja, kaže Šarlota Kovačević, predsednica sindikata i malih deoničara u Mladosti. Ona je na konferenciji za medije u gradskom sindikatu iznela sumnje zaposlenih da iza svega stoji jedan od suvlasnika Aleksandar Matković, koji uopšte nije zainteresovan za opstanak fabrike, već mu je cilj lična finansijska dobit iz objekata fabrike, koju će zatim prepustiti sudbini. Kovačevićeva tvrdi da nema potrebe ni za kakvim preseljenjem, jer Mladost ima veliki poslovni prostor, i da bi od redovnih prihoda od proizvodnje mogla plaćati sve troškove, i uz to obezbeđivati plate zaposlenima. - Neverovatno je da se to događa pred očima svih nas i celog grada, da se uništava fabrika koja ima posla, koja ima svoje kupce, i sigurnog poslovnog partnera s kojim godinama posluje, i koja bi mogla i više proizvoditi. Naši direktori čak i otvoreno govore da vlasnici nisu zainteresovani da se proizvodnja održi, i mi ovu odluku vidimo kao očiti dokaz toga, kaže Šarlota Kovačević. Prema njenim rečima, preseljenje fabričkih pogona kakve ima Mladost, odnosno specijalnih mašina za izradu čipki i druge galanterije nije ni najmanje jednostavno, a pitanje je da li bi se to i moglo montirati u prostoru Železničara. Međutim, nadležni u upravnom odboru Mladosti tvrde da je fabrika u stalnim gubicima i da je ušteda u grejanju koja bi se dobila preseljenjem u Železničar jedan od izlaza. Upravni odbor takođe tvrdi da radnici neće ostati bez posla, i da će se samo promeniti adresa, i ništa drugo u radu fabrike. Sindikat Mladosti je, međutim, ubeđen da se fabrika uništava, a zbog problema sa isplatama zarada, niskim primanjima, uplatama doprinosa, i uopšte poslovne politike koja se vodi, protiv vlasnika i rukovodstva fabrike podneo je i krivičnu prijavu.

SASTANAK PREDSTAVNIKA TATRA VAGONKE I BRATSTVA PROLONGIRAN ZA DESETAK DANA
Izvor: Radio Subotica
Odložen je za danas najavljeni sastanak predstavnika slovačke "Tatra vagonke" sa radnicima i sindikatom u fabrici "Bratstvo". Kako saznajemo, prvobitna namera je bila da na pregovore oko socijalnog programa dodju advokati koji zastupaju "Tatra vagonku". Vlasnici iz Slovačke odlučili su u poslednjem trenutku da na pregovore dodju lično ili pošalju nekog od članova Upravnog odbora, zbog čega su prinudjeni da susret odlože za desetak dana. U Gradskom veću samostalnih sindikata tvrde da imaju spremne zahteve i nadaju se da će uspeti da se dogovore sa predstavnicima "Tatre" u interesu radnika "Bratstva".

11. avgust 2010.

Manje prosvetara od ove godine
Izvor: Tanjug
Beograd -- Broj zaposlenih u prosveti mora biti smanjen već od ove školske godine, kažu u sindikatu prosvete. Stručni saradnik u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobonja navodi da je smanjenje u skladu sa Programom racionalizacije broja zaposlenih u osnovnim i srednjim školama.Primena zakona će stvoriti viškove radnika i dovesti do gašenja odeljenja i pojedinih škola, dodao je on."Mreža škola u Srbiji je razuđena i nedovoljno efikasna za taj projekat prema kome bi se finansiralo samo 25 učenika po odeljenju", kazao je Skrobonja i naveo da se takav model u Hrvatskoj i Bugarskoj pokazao kao loš. On je naveo da je u Srbiji takav način finansiranja u osnovnim školama teško ostvarljiv jer postoji veliki broj odeljenja u planinskim selima, kao i odeljenja gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina u graničnim područjima koja se ne mogu tako lako zatvoriti. Skrobonja je naveo da je Unija sindikata kao jedno od rešenja da bi se sprečilo otpuštanje zaposlenih u prosveti predložila da se pre svega obezbedi odgovarajući socijalni program za one koji žele da odu, kao i da se donese Zakon o obrazovanju odraslih kako bi jedan deo nastavnika počeo da radi sa njima. Prema njegovim rečima, školske 1995/1996 begin_of_the_skype_highlighting 1995/1996 end_of_the_skype_highlighting. godine je bilo 114.000 zaposlenih u prosveti, a sada ih ima oko 128.000, iako je u međuvremenu smanjen broj učenika za 200.000. Oko 5.000 prosvetnih radnika već sada ispunjava sve uslove za penziju, kazao je Skrobonja. Kada je reč o finansiranju prema broju učenika, stručni saradnik u Uniji je kazao da prema Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, odeljenje koje ima 23 učenika neće biti finansirano.

10. avgust 2010.

Sindikalci najavljuju štrajkove
Izvor: Blic
Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je radničke proteste u septembru ukoliko Vlada ne povuče iz procedure predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prvi grad u kojem će biti organizovani protesti je Bor. - Vlada Srbije nije ispoštovala proceduru jer predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i socijalnom osiguranju nije išao na Socijalno-ekonomski savet već direktno u skupštinsku proceduru. Predlogom izmena drastično će biti ugrožena prava svih penzionera, onih koji to treba da postanu u narednih nekoliko godina, ali i članova njihovih porodica. Do 2015. godine penzije će biti smanjene za 25 odsto. Prosečna penzija je sada 64 odsto od prosečne plate, dok će za pet godina biti jedva 40 odsto prosečne plate. Pored toga, na zahtev stranih investitora i američke komore, priprema se i predlog izmena i dopuna Zakona o radu kojima će biti smanjena prava radnika - rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnog sindikata na sastanku u Kruševcu. Sindikalci traže da se u novu verziju Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju uvrsti zaštitni član prema kojem penzije ne mogu biti manje od 60 odsto od prosečne plate.
- Pokušaj uvođenja ovakvih zakona je u Grčkoj, Holandiji, Francuskoj izazvao talas nezadovoljstva i radničkih protesta. Zato smo i mi planirali seriju protesta - dodaje Orbović.

Orbović: Neprihvatljive izmene penzionog zakona
Izvor: Beta
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra neprihvatljivim utvrđivanje izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju bez njegovog razmatranja na Socio-ekonomskom savetu i uvažavanja predloga i zahteva sindikata, izjavio je danas u Kruševcu predsednik SSSS-a Ljubisav Orbović. On je kazao da će taj sindikat sprovesti sve aktivnosti kako bi pre donošenja zakona bile unete izmene u vezi s budućim usklađivanjem penzija, pomeranjem starosne granice i penzionisanjem zaposlenih koji su proglašeni za tehnološki višak. Prema njegovim tvrdnjama, penzije će do 2015. biti smanjene 25 odsto, dok će se starosna granica povećavati, posebno kod žena. On je tražio da u Zakonu ostane takozvani zaštitni član, koji penzionerima garantuje penziju ne manju od 60 odsto prosečne zarade. "Taj stav podržale su i kolege iz drugih centrala sindikata, s kojima smo dogovorili zajedničke amandmane koje ćemo predstaviti poslaničkim grupama", rekao je Orbović i dodao da će SSSS, ako te aktivnosti ne budu dale očekivane rezultate, doneti odluke o daljim načinima sindikalne borbe.

9. avgust 2010.

Из губитка у губитак до стечаја
Izvor: Politika
Највећи проблем наше привреде је у 961 великом предузећу која чине свега проценат од укупног броја фирми, али зато праве чак 60 одсто свих губитака.
Привреда Србије, према подацима из биланса стања и успеха 89.658 предузећа, колико их је обрадила Агенцији за привредне регистре, завршила је са нето губицима од око 373,9 милијарди динара. То је 30,4 милијарди или 8,9 одсто више од свих губитака забележених у 2008. години. Највећи део тог великог минуса направила су, каже за наш лист проф. др Јован М. Ранковић, који деценијама прати „крвну слику” наше привреде, велика предузећа. И то 961 велика фирма, које чине тек нешто мало више од процента укупног броја предузећа, али су зато њихови губици 212,3 милијарде динара или 59,9 одсто од укупно остварених губитака.Српска привреда, по оцени нашег саговорника, никада се није истицала некаквим здравим финансијским резултатима. Пословање с губицима постало је, међутим, њено обележје у последњих 15 година. Од 1994,када су укупни губици износили само 3,8 милијарди динара, када је „деда Аврамов” динар дуго био везан за немачку марку најпре у односу један према један, а негде од половине тог лета 1,7 динара за марку.Губитак на губитак у последњој деценији и по назидао је минус од чак 1.606,9 милијарди динара крајем 2009. године. Од те суме, истиче др Ранковић, 485,1 милијардадинара односи се на губитке предузећа која су изгубила цео сопствени капитал. Она су у чистој зони стечаја.Толико гомилање губитака неминовно је праћено смањењем сопственог капитала. Опадањесопственог капитала, по правилу, није пратиоосетан губитак имовине,нарочито дугорочно везане имовине. Предузећа сусмањење сопственог капитала збоггубитака„лечила” кредитима илиповећањемнеплаћених пословних обавеза. Тако нештоквари финансијску структуру и доприноси повећању неспособности плаћања (неликвидности), истиче наш саговорник.На крају 2009. године стална имовина наше привреде вредела је 5.422,6 милијарди динара. Сопствени капитал, умањенза кумулиране губитке, био је 3.539 милијарди динара. То значи, како је израчунао др Ранковић,да нашој привреди недостајесопствени капитал вредан око 1.883,4 милијарди динара.
Али, то није све.
| Финансијски положај привреде отежава и чињеницада су све залихе, којих је на крају 2009. било 1.064,6 милијарди динара и које, такође, траже покриће дугорочним изворима новца, финансиране краткорочним позајмицама.„Због чињенице да предузећа не могу нормално да послују без залиха, оне се због тога, сматрају дугорочно везаном имовином, чијем „издржавању”највише одговара сопствени капитал, који не доспева и не кошта. Било би нормално, за свако успешно предузеће, да сопствени капитал заменидугорочнимзајмовима, алипод условом да је њихово враћање покривеноослобађањем капитала кроз амортизацију или да је обезбеђено њихово стално одлагање”, упозорава наш саговорник.Недостајућидугорочни капитал од 1.280,4 милијарди динара привреда Србије делимично је покривалаузимањем дугорочних зајмова, који су на крају 2009. били 1.667,6 милијарди динара, али она тиме није решила проблем. Да би нашапривреда стала на зелену грану неопходно је, наглашава професор Ранковић, да тај износ недостајућег капитала прибави из сопствених извора, а не да га зајми. Србија, међутим у овом часу нема тих пара тако да је, бар за сада, готово немогуће постизањефинансијске равнотеже, па и рентабилног пословања, а губици постају наша судбина”.„Пошто јенајвећи проблем у 961 великомпредузећу, код којих су све поменуте карактеристике најјаче изражене, јасно је да је неопходна њихова санација или, можда, гашење, али како то урадити када оназапошљавају око 42,5 одстоукупно запослених у 89.658 фирми. Игнорисање ове потребе води, сасвим сигурно, целупривреду у стање банкротства”, рекао је проф. др Јован Ранковић.
Има и успешних
Прошлу пословну годину с плусом је, на срећу, завршило 51.114 предузећа, а с минусом 31.260. Без финансијског исказа било је више од седам хиљада фирми. Укупан лањски губитак био је 95,7 милијарди динара. Та сума је 120 одсто већа него прошле године.У структури привредних друштава, посматрано са аспекта величине, доминантно је учешће малих предузећа (95 одсто), у којима је било запослено 365.788 радника. У великим привредним фирмама, које чине једва нешто више од процента укупног броја, било је запослено 450.186 радника.
Побољшана ефикасност јавних предузећа
Ефикасност рада у јавним предузећима у 2009. побољшана је у односу на претходну годину, а спроведени поступци рационализације и уштеде трошкова дали су резултате, изјавио је Танјугу заменик директора Републичког завода за статистику др Миладин Ковачевић.„Ефикасност је радикално подигнута у 2009. на нивоу целе групе јавних предузећа. Иако она гомилају нето губитак, ипак је у 2009. дошло до знатног смањења укупних губитка у односу на 2008.”, рекао је Ковачевић и прецизирао да је укупан губитак са 68,3, пао на 29,3 милијарде динара, а пословни губитак са 43,4, на 17,8 милијарди динара.Наводећи да су јавна предузећа и даље највећи губиташи, без обзира на то што је тај губитак у кризној 2009. мањи, односно да „она гомилају губитак и преносе га у свој негативни капитал”, Ковачевић је рекао да је тај проблем посебно изражен код комуналних предузећа.Он је указао да је нарочито проблематично то што „тај губитак у себи, заправо, антиципира или скрива дефицит, који на крају долази пред буџет државе или пред касу локалне заједнице”.„То је једна страна медаље, а друга је што та предузећа не могу да прате инвестиционо одржавање и што се на тај начин њихова основна средства не обнављају и не модернизују. То све заједно указује да су јавна предузећа, заправо, пред прилично ургентном ситуацијом у погледу њихове реструктурације, трансформације и корпоративизације, што укључује и приватизацију”, рекао је Ковачевић.Ковачевић је навео да упоређивање података пословања у претходне две године указује да је у 2008. радило 588, а у 2009. једно више –589. „Укупан број запослених у тих 589 предузећа у 2009. био је 162.931, а у 2008. години 174.662. Ако упоредимо те цифре, видећемо да се смањио број запослених. Наравно да је то последица неких реструктурација и рационализација у јавним предузећима”, рекао је Ковачевић.
Економска цена лек од губитака
Пословање јавних предузећа условљено је и ценом њихових услуга, јер код већине тих фирми још увек цена није успостављена на основу економских параметара, изјавио је јуче професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић. „Јавна предузећа не морају да буду условно губиташи, јер ни у једном од њих, где је држава власник - нема економске цене. Логична последица тога су губици”, рекао је Савић Танјугу и додао да због тога не треба нужно да се тумачи да је менаџмент у тим предузећима био неспособан или да добро није обављао свој посао.

Lisovolik: Ne možete samo trošiti
Izvor: B92
Beograd -- Manjak u državnoj kasi Srbije je već veliki i neće biti lako da se finansira, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Beogradu.
On objašnjava da generalno nije loša ideja za razumno i skromno povećanje plata i penzija, koje se može opravdati većom produktivnošću i ekonomskim rastom.Međutim, Lisovik, navodi da za sada MMF u Srbiji ne vidi takav rast privrede koji može opravdati takvo povećanje.On kaže da treba biti oprezan sa izjavama da je Srbija stvarno izašla iz krize. "Već smo videli izvesno poboljšanje, ali smo takođe videli da je ovo poboljšanje na sezonskom nivou praktično utihnulo. Ti parametri se nisu 'srozali', ima i pozitivnih delova cele slike. Na primer, vidimo da ima pomaka u povećanju izvoza", dodaje Lisovolik. Predstavnik MMF-a navodi da "s druge strane, baš zbog toga što je izvoz generalno mali, to nije dovoljno. Tako da za ovu godinu ostajemo pri stavu da će rast privrede iznositi 1,5 odsto. Ali to za Srbiju nije dovoljno, potrebno je najmanje tri procenta". Govoreći o predstojećim pregovorima Srbije i MMF-a, Lisovolik kaže da će glavno središte razgovora biti zakon o fiskalnoj odgovornosti. "To je nešto, što će po našem mišljenju pod uslovom da se dobro primeni, omogućiti Srbiji da fukcioniše dobro i bez pomoći MMF-a. Ono što mi hoćemo je da postavimo osnove koji će omogućiti Srbiji da sama odredi šta je potrebno da se uradi po pitanju deficita budžeta", kaže on. "Dakle, mi želimo da vlada Srbije pristane na nezavisnu procenu, koju može uraditi na primer neka agencija, o tome koliko će stvarno koštati programi vlade. Ne treba da se zavaravate, nemoguće je samo da trošite više, uvek se moraju naći sredstva kojima će se ta potrošnju finansirati", naglašava Lisovolik.Odgovarajući na pitanje u kom pravcu bi trebalo da ide ekonomija Srbije, on kaže da će poljoprivreda i industrija imati veću ulogu u ekonomskom razvoju zemlje nego što je to bio slučaj u prošlosti. To su sektori koji realno doprinose izvozu. "Usluge su do sada bile glavni sektor na kome se bazirao privredni rast Srbije, ali ne znači da će taj sektor ubuduće morati da stagnira. Njegov rast će se nastaviti, jer ima usluga kojima se u izvesnom smislu može trgovati i koje mogu kupovati stranci, kao što je na su primer usluge softverske podrške", dodaje Lisovolik. On navodi da "ključni izazov za Srbiju nije toliko u odlučivanju o tome na razvoju kog sektora će bazirati rast privrede. Ključni izazov za Vladu Srbije i za nas kao savetnike biće da utvrdimo šta se mora uraditi kako bi omogućili privrednicima kvalitetno okruženje u kome će oni sami doneti najbolje odluke koji sektor ima najveći potencijal za rast i u kome će imati sve neophodne uslove da u te sektore ulažu". "Prema mom mišljenju, ako su Srbiji potrebni veći javni rashodi, to bi trebalo da bude u investicije, a ne tekuće rashode. Na primer, javne investicije u Srbiji su veoma niske i iznose oko tri procenata BDP-a. Ako pogledate učešće penzija u bruto domaćem proizvodu, ono u Srbiji iznosi 13 odsto. Od 27 zemalja evropske unije samo dve zemlje imaju veće učešće penzija u bruto domaćem proizvodu - a to su Italija i Grčka", objašnjava Lisovolik. On dodaje da " MMF za sada nije u mogućnosti da iznese čvrst stav o subvencionisanim kreditima. Kako se Srbija bude oporavljala smanjivaće se i potreba za državnim subvencijama. Razgovaraćemo sa vladom i na tu temu i nadam se da ćemo postići dogovor o vremenskom okviru za ukidanje državnih subvencija".

Penzionerima "zabranjeno" da rade
Izvor: B92
Beograd -- Pravo na rad koje je Ustavom zagarantovano svakom građaninu Srbije, kada postanete penzioner, makar i honorarno može preskupo da vas košta.Slučaj glumice Eve Ras, kojoj je nedavno obustavljena isplata porodične penzije zato što radi honorarno, ukazao je na to da nije svaka penzija sigurna za starost.Za građane koji primaju porodičnu penziju, odnosno penziju koju su nasledili od svojih supružnika ili roditelja, važi kruto pravilo - ili posao ili penzija.Bez obzira na to da li je ta suma dovoljna za život, pravo na penzionerski ček gubi se onog trenutka kada korisnik porodične penzije makar i honorarno zaradi i jedan dinar. Prema predlogu novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju to pravilo biće malo ublaženo. “Pod pretpostavkom da se usvoji taj član kojim se predlaže da će se obustava penzija vršiti u svakom slučaju osim u situacijama ukoliko su naknande po osnovu obavljanja nekih uslova manje od 50 odsto najniže osnovice na koju se uplaćumu doprinosi , znači da ukoliko neko do tog iznosa ostvaruje prihode, u takvim situacijama se neće obustavljati isplata penzije. To sad znači da je ta osnovica 16.000 dinara, a 50 odsto od toga je 8.000 dinara”, kaže Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava u PIO fondu. U Srbiji ima i oko 360 hiljada invalidskih penzionera, kojima se takođe isplata penzije obustavlja ako počnu da rade. Osim toga, zakon predviđa i da komisija proverava njihovo zdravstveno stanje, jer invalidska penzija podrazumeva da nisu sposobni za rad. ”Tu mora da se proveri radna sposobnost i u tim situacijama može doći do toga da se ili potvrdi radna spososobnost ili gubitak radne sposobnosti, kao i da dođe do one druge situacija, a to je da on nije baš za invalidsku penziju”, objašnjava Stanković. Mnogi građani, ispostavilo se, i ne znaju da mogu da ostanu bez penzije ako počnu da rade. Neki smatraju da ograničenja zapravo i nemaju svrhu jer se ionako teško dolazi do posla. Pravo da rade iako su u penziji imaju jednino penzioneri koji su je stekli sopstvenim radom. Međutim, i to važi samo ako se zaposle u Srbiji, jer njima čak i privremeni rad u inostranstvu ukida penzioni ček.

Ljajić:Sumorna slika građevinarstva
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da je kriza teško pogodila građevinsku industriju i dodaje „da je slika u tom sektoru sumorna“."Za prva tri meseca ove godine ugovoreno je 23 odsto manje poslova nego u istom periodu prošle godine, za 70 odsto su smanjeni proizvodnja i promet u ciglarskoj industriji, a 40 odsto u stolarskoj i 20 odsto u proizvodnji cementa", rekao je Ljajić. Ono što Vlada čini u ovom trenutku, rekao je Ljajić je donošenje zakona o podsticanju građevinske inustriji u Srbiji i za taj program biće izdvojeno oko 300 miliona evra. On je najavio da će na prvoj narednoj sednici Vlade biti izdvojeno prvih 13 miliona evra, od ukupno 300 miliona evra za podsticanje građevinarstva i pozvao lokalne samouprave i sve nadležne institucije da što pre konkurišu za sredstva iz tog programa. "Pozivam i poslodavce, i sindikate, da što pre zaključe granski kolektivni ugovor. Pregovori su u toku i idu dosta teško, ali nadam se da ćemo uspeti da nađemo kompromisno rešenje", rekao je Ljajić. Ljajić je naveo da oko 30 odsto radnika građevinske industrije radi neprijavljeno, "na crno". "Povećan je broj inspekcijskih nadzora, za prva tri meseca ove godine doneto je 284 rešenja za privremeno zatvaranje radova, podneto je 350 prekršajnih prijava protiv poslodavaca, ali to nije dovoljno da se smanji rad na crno", rekao je Ljajić. Ljajić je rekao da je smanjen broj pogibija i povreda na radu, ali ne zbog bolje bezbednosti na radu, nego zato što se manje radi i dodao da su plate radnika u gradjevinskog industriji ispod republičkog proseka. Predsednik Sindikata građevinarstva Nezavisnost Ranko Drljević rekao je da taj sindikat i Samostalni sindikat razmatraju mogućnost da sredinom septembra organizuju generalni štrajk građevinara u celoj Srbiji. "Od 100.000 registrovanih radnika u građevinarstvu, ne radi ni 13 posto, a među onima koji rade, veliki broj radi na crno. Nadamo se da će u toku avgusta i septembra početi radovi na izgradnji 500.000 kvadratnih metara stanova, odnosno 10.000 stanova", rekao je Drljević.

8. avgust 2010.

Odmrzavanje plata u 2010. nerealno
Izvor: B92
Beograd -- Predlog ministra Mlađana Dinkića za povećanje plata u javnom sektoru nema podršku u vladi, jer većina procenjuje da za takav potez ne postoje realna sredstva.
Ministar rada Rasim Ljajić kaže da niko u vladi nema ništa protiv toga, ali samo ako za to bude bilo novca iz realnih izvora, čega u ovom trenutku - nema.Penzioneri i zaposleni u javnom sektoru s nestrpljenjem očekuju vest o tome da li će do kraja godine moći da računaju na neki dodatni dinar, ali predlog da se odmrznu primanja nema punu saglasnost vlade.
Zalaganje za povećaje plata i penzija u Srbiji za sada ostaje samo na nivou ideje.
"Ovog momenta ne vidim realne izvore da bi mogli da obezbedimo povećanje plata i penzija, ali ukoliko imamo ekonomski rast koji će to omogućiti, onda verujem da niko u vladi ne može biti protiv toga Ukoliko ima sredstava iz realnih izvora, mislim da niko ne može biti protiv povećanja plata i penzija. Nisam za to da se zadužujemo da bi povećavali plate i penzije, da povećavamo budžetski deficit ukoliko nemamo realnih osnova za tako nešto", rekao je Ljajić. Da stanje nije baš za veliki optimizam, poručila je nedavno i Evropska komisija, koja procenjuje da će deficit Srbije biti veći od planiranog, te da nema viška novca za dodatne izdatke. "Deficit će biti u granicama planiranog, posebno nakon četvrte revizije sa Međunarodnim monetarnim fondom, gde je dozvoljeno da deficit bude 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda i mislim da ćemo se držati tih granica", rekao je Ljajić. A realnost sa kojom se građani suočavaju, je svakodnevni pad dinara, a sa tim i sve manja realna vrednost plate. Iako građani pad standarda, osećaju u svom novčaniku, statističari taj nedostatak novca drugačije računaju. "Mnogi se nece sloziti sa mnom ali problem je što mi zarade računamo u evrima, a zaboravljamo da su nase cene formirane u dinarima ipak, i da se rast cena osnovnih proizvoda nije menjao. Opet kažem, problem je kod onih koji nemaju redovne zarade, ostali bez posla... Ili oni koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom", kaže Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku. Sa krizom u Srbiji, međutim zaduživanje građšana u bankama, nije opalo. Za protekle tri godine, zaduženost po stanovniku u evrima porasla je za skoro 30 odsto, sa oko 400 na 600 evra. Ako se pak računa koliko je zadužen neko ko radi, ta cifra se kreće oko 2.000 evra.

Ljajić ne vidi izvore za povećanje plata i penzija
Izvor: Beta
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je danas izjavio da ne vidi realne izvore za povećanje plata i penzija i ukazao da se protivi zaduživanju i povećanju budžetskog deficita za te svrhe. "Ako bude ostvaren ekonomski rast koji će to omogućiti, onda niko u vlasti ne može biti protiv toga", rekao je Ljajić novinarima na gradilištu u novobeogradskom bloku 61. Ministar je rekao da će deficit državnog budžeta Srbije biti u granicama planiranog, posebno posle revizije dogovora s Međunarodnim monetarnim fondom koji je dozvolio da deficit iznosi 4,8 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP)."Vrlo je važan Zakon o fiskalnoj odgovornosti o kojem ćemo razgovarati s MMF-om, jer će taj zakon ovu i sve buduće vlade ograničiti u zaduživanju", ukazao je ministar.Ljajić je rekao da nije planiran novi paket mera pomoći socijalnio ugroženom stanovništvu i podsetio da je paket kojim je za tu svrhu izdvojeno milijardu i po dinara, najveći koji je ođednom dat za socijalne potrebe stanovništva.Sumorna slika građevinarstva u Srbiji
Rasim Ljajić takođe je izjavio danas da je kriza teško pogodila građevinsku industriju i da će Vlada Srbije zato uložiti 300 miliona evra za podsticanje građevinarstva."Za prva tri meseca ove godine ugovoreno je 23 odsto manje poslova nego u istom periodu prošle godine, za 70 odsto su smanjeni proizvodnja i promet u ciglarskoj industriji, a 40 odsto u stolarskoj i 20 odsto u proizvodnji cementa", rekao je Ljajić na gradilištu u bloku 61 u Novom Beogradu, koje je posetio povodom 8. avgusta, Dana građevinara Srbije.Predsednik Sindikata građevinarstva Nezavisnost Ranko Drljević rekao je da taj sindikat i Samostalni sindikat razmatraju mogućnost da sredinom septembra organizuju gerenalni štrajk građevinara u celoj Srbiji."Od 100.000 registrovanih radnika u građevinarstvu, ne radi ni 13 posto, a među onima koji rade, veliki broj radi na crno. Nadamo se da će u toku avgusta i septembra početi radovi na izgradnji 500.000 kvadratnih metara stanova, odnosno 10.000 stanova", rekao je Drljević.Ljajić je rekao da na sumornu sliku u građevinarstvu ukazuje i to što su danas jedva našli gradilište koje radi. U bloku 61 gradi se 80 neprofitnih stanova namenjenih osobama sa invaliditetom i mladim bračnim parovima.Istakao je da je smanjen broj pogibija i povreda na radu, ali ne zbog bolje bezbednosti na radu, nego zato što se manje radi i dodao da su plate radnika u građevinskog industriji ispod republičkog proseka.Ljajić je najavio da će na prvoj narednoj sednici Vlade biti izdvojeno prvih 13 miliona evra, od ukupno 300 miliona evra za podsticanje građevinarstva i pozvao lokalne samouprave i sve nadležne institucije da što pre konkurišu za sredstva iz tog programa."Pozivam i poslodavce, i sindikate, da što pre zaključe granski kolektivni ugovor. Pregovori su u toku i idu dosta teško, ali nadam se da ćemo uspeti da nađemo kompromisno rešenje", rekao je Ljajić.Ljajić je naveo da oko 30 odsto radnika građevinske industrije radi neprijavljeno, "na crno"."Povećan je broj inspekcijskih nadzora, za prva tri meseca ove godine doneto je 284 rešenja za privremeno zatvaranje radova, podneto je 350 prekršajnih prijava protiv poslodavaca, ali to nije dovoljno da se smanji rad na crno", rekao je Ljajić.Predsednik Skupštine akcionara Unije Poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je pozdravio mere Vlade, ali je istakao da Vlada nije u situaciji da reaguje većim sredstvima."Potpisivanje kolektivnog ugovora je blizu i stanje je teško za radnike, ali i za poslodavce", rekao je Atanacković.

7. avgust 2010.

U SEPTEMBRU GENERALNI PROTEST NEZADOVOLJNIH RADNIKA
Izvor: Radio Subotica
Krajem septembra u Beogradu će biti održan generalni protest nezadovoljnih radnika koji će organizovati republičko veće samostalnih sindikata - odlučeno je na sednici predsedništva u Beogradu. Prema rečima potpredsednika gradskog veća samostalnih sindikata Ištvana Hudjija , pre protesta , biće organizovan niz okruglih stolova i sastanaka sa radnicima , poslodavcima i predstavnicima lokalnih samouprava , kako bi podstakli socijalno ekonomski dijalog. Kao jedan od važnih uzroka lošeg materijalnog stanja zaposlenih u Srbiji , sindikati navode preveliko uplitanje partija u donošenje važnih ekonomskih odluka , a iznad svega nedovoljnu želju Vlade da o budućim Zakonima konsultuje predstavnike sindikata.

Predloženim Zakonom o penzijama nezadovoljni su sindikati
Izvor: Yueko
Predloženim Zakonom o penzijama, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, nezadovoljni su sindikati i najavljuju štrajkove ako se dokument ne promeni. Sindikati su nezadovoljni i trenutnim položajem radnika u Srbiji i ne isključuju proteste u septembru ukoliko ne zaživi socijalni dijalog sa Vladom Srbije. Ovo je zaključak sastanka Predsedništva Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojem su prisustvovali i predstavnici subotičkog veća Sindikata.

U JULU MANJE NEZAPOSLENIH
Izvor: Radio Subotica
U Srbiji je u julu registrovano 737 hiljada nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, što je 1,3 odsto, odnosno 9 hiljada 800 nezaposlenih manje nego u junu. Broj nezaposlenih u julu ove godine bio manji za 2,5 odsto u odnosu na jul prošle godine. Od ukupnog broja osoba na evidenciji Nacionalne službe, duže od godinu dana, što se smatra dugotrajnom nezaposlenošću, posao traži 65,23 odsto osoba, od čega skoro 55 procenata čine žene.

OSNOVANO ANTIMOBING SAVETOVALIŠTE
Mobing u bankama
Izvor: S media
Šikaniranja na poslu postala je praksa i u domaćim i u stranim bankama. Samostalni sindikat zaposlenih u bankama i drugim finansijskim organizacijama(BOFOS) osnovao je Antimobing savetovalište za zaposlene u tom sektoru. Mobing u Srbiji odavno nije pojedinačna pojava, već pravilo i slika stanja u društvu. Upravo zbog toga, donacijom EU osnovano je Antimobing savetovalište. U vreme Svetske ekonomske krize uočen je sve veći broja slučajeva maltretiranja (mobinga) zaposlenih u finansijskom sektoru. -Ljudi u finansijskom sektoru, bilo da se radi o bankama ili osiguravajućim kućama, susreću se sa problemom mobinga. Verovatno menadžeri bojeći se svog posla i za svoj položaj, izvršavaju naloge novih poslodavaca. Ovaj problem se javlja u prodatim bankama Erste, DDOR, Grčkoj banci, Srpskoj banci koja je u procesu prodaje, al i svim drugim bankama, rekao je za S media portal Pera Božić, Potpredsednik Š BOFOS-a. Da ne postoji pravilo da je mobing vezan samo za strane ili samo za domaće poslodavce, potvrdio je i Božić. Sticajem okolnosti vlasnici svih članica BOFOS-a su stranci, ali sve to rade i domaći vlasnici. Jer vlasnik je vlasnik, bio on domaći ili stranac, on gleda da te izrabi, ako to ne ide oni će koristiti sve načine da te maltretiraju i šikaniraju. “Antimobing savetovalište” će u skladu sa svojom ulogom, svim zaposlenima u finansijskom sektoru, a posebno članovima Š BOFOS-a, davati preporuke i smernice kako da reaguju na svaki pojedinačni slučj zlostavljanja na radnom mestu u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. Predlog zakona o sprečavanju zlostavljana na radu, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, tačnije članom 6. Predloga zakona definisano je zlostavljanje na radu-mobing. “ To je svako aktivno i pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavaca koje se ponavlja, a koje ima za cilj povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkaže ugovor o radu ili raskine ugovor o radu.” Novčane kazne za mobere kreću se od 5.000 do 800.000 dinara. Da bi se neko ponašanje okarakterisalo kao mobing ono mora da se dešava sistematski i u toku dužeg vremenskog perioda u trajanju od bar šest meseci. -Ovo je pravi način da ljude oslobodimo i okuražimo da dođu direktno u našu kancelariju i da popričamo, da ih posavetujemo i vidimo koje su to mere i načini da se mobing spreči ili ublaži, koristeći sva ponuđena zakonska rešenja, istakao je za S media portal gospodin Božić. Antimobing savetovalište radiće od 27. avgusta svakog poslednjeg petka u mesecu od 10 do 16 sati. Žrtve maltretiranja na poslu mogu se javiti na telefon 011 33 35 192 begin_of_the_skype_highlighting 011 33 35 192 end_of_the_skype_highlighting ili na mejl bofos@sindikat.rs.

MOBBING
Mladi se ne plaše da prijave mobing
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Finansijski sektor u Srbiji dobiće prvi put Antimobing savetovalište za zaposlene, koje će početi sa radom 27. avgusta. Samostalni sindikat zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Srbije (BOFOS) odlučio je da svojim članovima pomogne u prepoznavanju mobinga, kao i u rešavanju ovog sve prisutnijeg društvenog problema.
Koordinator Antimobing savetovališta i potpredsednik BOFOS-a Pera Božić kaže za Danas da je mobing i te kako prisutan među zaposlenima, ali da su oni uglavnom uplašeni da o tome otvoreno razgovaraju."Prvobitna ideja prilikom osnivanja Savetovališta bila je da pomognemo ljudima da prepoznaju šta je to mobing i da otvoreno pričaju o tome. Već je organizovano nekoliko radionica i na kraju seminara imaćemo obučene trenere koji će raditi sa zaposlenima", naglašava Božić. On dodaje da je obučavanje trenera i formiranje Antimobing savetovališta pokrenuto i u Hrvatskoj i BiH, kao i da je ceo projekat finansirala Evropska unija sa 300.000 evra.Mobing se definiše kao oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna ili više osoba psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta. Prema rečima Pere Božića, mobingu su češće izložene žene nego muškarci."Stepeni ugnjetavanja su različiti, od kinjenja, provociranja, vređanja, do toga da im se ne daje posao. Mobing može biti horizontalan i vertikalan, odnosno od strane kolega ili poslodavaca. Često je u tranzicionim društvima cilj mobinga da žrtva sama da otkaz i da se poslodavac na taj način oslobodi viška radnika", objašnjava Božić. Prema njegovim rečima, prvi korak nakon otvaranja savetovališta biće razgovor sa ljudima koji smatraju da su žrtve mobinga, kako bi se utvrdilo da li je to zaista tako, s obzirom na to da je, kako kaže, mobing jako teško dokazati.Ukoliko se utvrdi da je o tome reč, sledeći korak je uključivanje pravnika i pokretanje tužbi protiv odgovornih. Na pitanje da li postoji mogućnost da se i u drugim sektorima, a ne samo u finansijskom, otvori slična vrsta savetovališta, naš sagovornik napominje da to zavisi isključivo od sindikata.Predsednik udruženja Stop mobing Aleksandar Ilić rekao je nedavno za Danas da se ovom udruženju u proseku javlja tri do pet žrtava dnevno. On je objasnio da su žrtve koje se javljaju u najvećem broju mladi, puni znanja i energije, kreativni, koji žele da nešto promene, ne plaše se da to i kažu i upravo zbog toga izazivaju zavist. Prema njegovim rečima, moberi ili zlostavljači su po pravilu manje sposobne, ali moćne osobe „bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje“.Država je prepoznala mobing kao ozbiljan društveni problem, mada se na usvajanje Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu čekalo više godina. Zakon je usvojen krajem maja, a predviđene kazne sa poslodavce kod kojih se dokaže da su vršili mobing kreću se od 10.000 do 800.000 dinara.Antimobing savetovalište radiće svakog poslednjeg petka u mesecu od 10 do 16 časova. Žrtve mobinga u finansijskom sektoru mogu se prijaviti za učešće u radu Savetovališta u navedenom terminu putem telefona 011 33 35 192 begin_of_the_skype_highlighting 011 33 35 192 end_of_the_skype_highlighting. Prijavu mogu proslediti i putem elektronske pošte BOFOS-a: bofos@sindikat.rs.

Dug države građevinarima mlrd. evra
Izvor: Blic
Beograd -- Prema grubim proračunima, država građevincima duguje milijardu evra, zbog čega su preduzeća nelikvidna i ne mogu da učestvuju na tenderima.
Sindikat radnika građevinarstva odlučio je da 8. septembra stupi u generalni štrajk i obustavi radove na jedan sata. To znači, da će stati veći projekti u zemlji. Ukoliko se stanje ni posle probnog štrajka ne popravi građevinci najavljuju da će mehanizacijom blokirati sve gradove u Srbiji.Ovaj štrajk najvećeg sindikata radnika građevinarstva i proizvodnje materijala, upućen je protiv države. Država kao najveći investitor u Srbiji najviše duguje preduzećima, poput "Energoprojekta", "Ratka Mitrovića", "Planuma", "Puteva Užice", "Mostogradnje", koje potražuju oko 100 miliona evra, dok ukupan dug države prema građevinskim preduzećima iznosi 300 miliona evra.
Poražavajuće činjenice
- 500 preduzeća ugašeno u poslednjih godinu dana
- 85 odsto preduzeća nelikvidno
- 70 odsto povreda na radu sa smrtnim ishodom samo na gradilištima
- 50.000 radnika i 10.000 projektanata ostalo bez posla
- 40 odsto pad proizvodnje građevinskog materijala, a izvoza 70 odsto
- 30 odsto neprijavljenih radnika na gradilištima
Tome treba dodati i dugovanja lokalnih samouprava, čiji je tačan iznos teško utvrditi, ali se procenjuje da zajedno sa prethodnim dugovima ukupan dug dostiže milijardu evra! Teško stanje se odražava na kompletnu građevinsku industriju koja zapošljava više od 127.000 radnika. "Građevinski radnici dovedeni su do ruba provalije. Ne znaju kolika im je nadnica, ali osećaju napor redovnog i prekovremenog rada koji im se najčešće ne plaća. Nekada ponos naše privrede i brend širom sveta, domaća građevinska industrija pala je na najniže grane, a građevinski radnici ostaju bez posla, bez uplaćenih doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje. Zato Dan građevinara sutra nećemo proslavljati već ćemo ga dočekati radno na ono malo radnih mesta koje smo uspeli da sačuvamo", ističe Duško Vuković, predsednik Sindikata. Građevinarstvo je u najtežem položaju u privredi Srbije. Prosečna zarada zaposlenih u ovoj privrednoj grani u junu iznosila je 28.500 dinara, dok je prosek privrede 32.500 dinara
Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja, kaže da razume nezadovoljstvo zaposlenih u građevinskoj industriji, ali da je globalna ekonomska kriza pogodila taj sektor i u našoj zemlji. Ipak, država pomaže građevinskom sektoru. "Krajem avgusta ili početkom septembra počinju prvi radovi na lokaciji 'Stepa Stepanović', gde će na gradilištu od oko 500.000 kvadrata nadam se biti uposlen najveći deo domaće operative. Radi se o najvećem gradilištu u istoriji Srbije", objašnjava Dulić.
"Most na Adi su projektovali Slovenci, a radove izvode Austrijanci, fabriku vode u Makišu grade Slovenci. Kao da Srbija nema građevinskih preduzeća koja bi to mogla da rade. Naša operativa služi samo za kooperantske radove, a ne za izvođačke. To što su mnoge domaće firme nelikvidne, pa ne mogu da se nadmeću na tenderima, često je posledica toga što država nije platila firmama za obavljene poslove", objašnjava direktor Sindikata. On dodaje da u državi kažu da "strane firme dobijaju najveće poslove zato što su uslov bile reference o velikim radovima kakve domaći građevinci nisu mogli imati. Međutim, domaće firme su ostale bez posla jer su državni organi baš na ovaj način formulisali uslove tendera". Najvažniji zahtev koji Sindikat od države traži da ispuni osim vraćanja dugova jeste da se zaključi granski kolektivni ugovor. On bi im garantovao minimalnu cenu radne snage, visinu regresa, visinu toplog obroka i terenskog dodatka, na koji način će i poslodavci biti dovedeni u približno iste uslove privređivanja. Naime, svrha granskog kolektivnog ugovora trebalo bi da bude pružanje stabilnog okvira za obezbeđivanje rasta građevinske proizvodnje, povećanja zaposlenosti, suzbijanje nelojalne konkurencije, kao i smanjenja socijalnog dampinga.
Zahtevi sindikata
- hitno pronalaženje rešenja za izmirenje dugova
- bolji uslovi za rad, sprečavanje rada na crno i obavezno zdravstveno osiguranje za radnike
- potpisivanje granskog kolektivnog ugovora
- pronalaženje rešenja za povratak domaćih preduzeća na inostrano tržište
"Turska nas je zamenila na ruskom tržištu. Drugi problem je starosna i kvalifikaciona struktura radne snage. Nismo zainteresovali mlade da se već kroz srednje obrazovanje spremaju za građevinarstvo. Nikada nije bilo gore. Za godinu dana proizvodnja je pala i do 50 odsto, zalihe građevinskog materijala su na nivou petomesečne proizvodnje, ugašeno je više od 500 preduzeća", ističe poražavajuće podatke Vuković. Zalihe građevinskog materijala premašuju petomesečnu proizvodnju, a ako se budu gomilale dosadašnjim tempom, iduće godine u stečaj bi mogla da ode trećina sadašnjeg potencijala. Najveću štetu pretrpeće visokogradnja, prvenstveno izgradnja stambenog i poslovnog prostora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ciglarskoj industriji proizvodnja je pala čak 70 odsto. Proizvodnja građevinske stolarije i podova pala je oko 40 odsto, proizvodnja cementa 20, a proizvodnja proizvoda od betona 10,5 odsto.

6. avgust 2010.

Privrednici "za” i "protiv” Dinkića
Izvor: Politika
Beograd -- Ideja „kešom protiv krize” koja je ministra Mlađana Dinkića posvađala sa Međunarodnim monetarnim fondom zavadila je i srpske privrednike.Dok jedni u Dinkićevoj nameri da odmrzne plate i penzije vide dobru ideju preduzetničkog duha, drugi kritikuju ministra jer prepisuje stavove nobelovca Pola Krugmana. Ne može za sve da važi isto pravilo, kažu jedni. Osnovna ekonomska logika ista je i u Srbiji i u Americi, odgovaraju drugi.Mirko Todorović, direktor konfekcije Todor, tako Dinkićevu ideju ocenjuje kao vrlo dobru, jer, kako kaže, subvencionisani krediti privredi neće imati nikakvog efekta ukoliko robu koju proizvode nema ko da kupi jer je tražnja mala.Bojan Radun, izvršni direktor Nektara, sa druge strane, strahuje da bi podsticanje tražnje pre stimulisalo prodaju robe iz uvoza, nego domaće robe. "Kad dobijaju neočekivane iznose, građani obično kupuju trajna potrošna dobra, kao što su kućni aparati. Ogroman procenat te robe dolazi iz inostranstva. To će pogoršati spoljnotrgovinski deficit", strahuje Radun. On, inače, podržava Dinkića u nameri da sledeće godine u budžetu ostanu subvencije privrednicima, jer bez toga ne bi preživeli.
"U Srbiji je prisutan kritizerski odnos prema svemu. Stalno slušamo šta stručnjaci, koji nikad nisu zasukali rukave i uradili nešto konkretno, predlažu kao spasonosno rešenje. Najviše volim kad ih čujem kako treba povećati izvoz i podići konkurentnost privrede. A ja ih pitam: kako? Još nisam čuo taj odgovor", kaže on. Todorović dodaje da je "možda bolje da prvo vidimo šta mi u Srbiji možemo da proizvedemo, umesto da uvezemo. Da zamenimo bar deo robe iz uvoza. Jer, ne može Mirko Todorović robu danas da počne da proizvodi i odmah da je izveze. Nego prvo mora da se dokaže na domaćem tržištu. Da 'začepi' neke rupe u uvozu dečje garderobe, na primer. Pa tek onda da počne da izvozi". Nemanja Popov, direktor Centroproizvoda, ne misli tako. Podseća da smo kao država počeli da stežemo kaiš, jer trošimo više nego što imamo. "Dinkićeva namera je da se kaiš postepeno popušta. Ako će deficit u budžetu ove godine biti 4,75 odsto, pitam se koji ćemo mi to kaiš da popustimo. Onaj koji nemamo? Odakle nama prostor da popuštamo kaiš. Država svoje poteze treba da uskladi sa tržišnim realnostima. Ne mogu ja kao privrednik neracionalno da se ponašam, povećavam troškove, ako mi tržište šalje drugačije signale", uveren je Popov.Na konstataciju da se Dinkić zalaže i da u budžetu za sledeću godinu ostanu subvencionisani krediti za privredu on odgovara da "dotacije razvoju imaju smisla samo ako se koriste za razvoj. Ali ako su namenjene već prezaduženim preduzećima, koja nisu bila racionalna sa svojim parama, onda ne može da se očekuje da će ona biti efikasna kada je reč o tuđem novcu"."To su bačene pare i samo održavanje iluzorne situacije. Teško je kroz budžet održavati socijalni mir. Znate, ako je dno u čaši šuplje, koliko god da sipate nećete uspeti da je napunite", kaže Popov, koji Dinkiću zamera to što se poziva na autoritet Pola Krugmana, jer "nije dovoljan argument u diskusiji samo potegnuti zvučno ime, jer ne važe za sve zemlje ista pravila". Miroslav Miletić, direktor Koncerna Bambi-Banat, pozitivno ocenjuje zalaganja Mlađana Dinkića i kaže da je "normalno da ideja preduzetničkog duha dođe iz usta ministra ekonomije. Nema proizvodnje ni razvoja bez potrošnje. Pad tražnje je ograničavajući faktor. Ne možemo sopstveni rast graditi na padu drugih. Nama će biti dobro tek kada celo tržište počne da raste". "Ne vidim drugi metod da se pospeši potrošnja. Niti mislim da je dobro ukinuti subvencionisane kredite u trenutku kad je dvostruko više nelikvidnih preduzeća nego prošle godine", kaže Miletić i dodaje da i za Srbiju i za Ameriku i kod najmanjih i kod najvećih u osnovi vladaju isti ekonomski zakoni.

Kuća Đorđevića na doboš zbog dugova
Banka Inteza i Kredit agrikol banka aktivirale hipoteku nad kućom poznatih subotičkih preduzetnika
Subotica – Porodična kuća Vojina i Živojina Đorđevića u Ulici Stevana Tikvickog b.b., u naselju Mali Bajmok u Subotici, naći će se na licitaciji 12. avgusta ove godine po osnovu zaključka od 9. jula koji je u Osnovnom sudu u Subotici donela sudija Tamara Trajković.Zahtev za prodaju nekretnine pokrenuli su poverioci banke Inteza iz Beograda i Kredit agrikol iz Novog Sada, a protiv izvršnih dužnika DOO „Gorki list”, Vojina Đorđevića, Živojina Đorđevića, obojica sa adresom u Stevana Tikvickog i Stojana Đorđevića sa adresom u Ulici braće Radić.Ovim zaključkom određuje se dražbeno ročište za nekretninu upisanu u katastarskoj opštini Donji grad, a reč je o izgrađenom zemljištu i dvorištu sa stambenom zgradom u Ulici Stevana Tikvickog b.b. ukupne površine pet ari i 94 kvadratna metra. Vrednost nekretnine koja se prodaje je utvrđena rešenjem Osnovnog suda od 3. juna ove godine u ukupnom iznosu od 52.704.600,81 dinar. Zaključkom sudije Trajković kaže se da se nekretnina koja se prodaje na dražbenom ročištu ne može prodavati ispod ove utvrđene vrednosti.Zaključak o prodaji porodične kuće sa dvorištem oglašen je na oglasnoj tabli suda 13. juna, a biće skinut 13. avgusta i u tekstu se određuju uslovi pod kojima kupci treba da pristupe ročištu.Ovaj zaključak je nastavak rešenja istog sudije od 10. marta ove godine u korist ove dve banke da mogu prinudno da prodaju kuću u vlasništvu Vojina i Živojina Đorđevića, a na osnovu hipoteke koja je stavljena kada su uzimani krediti. Kako je za „Politiku” rečeno u Osnovnom sudu na ovoj nekretnini postoji više založnih prava, odnosno da na isti plac nisu stavile hipoteku samo banka Inteza i Kredit agrikol banka. Inače u Republičkoj geodetskoj upravi kao vlasnici placa koji se prodaje upisani su Vojin i Stojan Đorđević.Prodaja porodične kuće Vojina i Živojina Đorđevića koja je založena za kredite, nadovezuje se na niz finansijskih problema koje oni imaju u poslovanju preduzeća u njihovom vlasništvu. Aprila ove godine Narodna banka Srbije pokrenula je prinudni stečaj nad osam preduzeća kojima je vlasnik bio Vojin Đorđević, nekoliko njegovih preduzeća već ranije je otišlo u stečaj, a od pre desetak dana i u preduzeću „Podrum Palić” je posle dve i po godine stečaja proglašen bankrot. Trenutno, milionske blokade su i na preduzećima „WOW vinery” i „Medoprodukt” u vlasništvu Živojina Đorđevića.
A. Isakov

Obeležen Dan rudara
Sindikat traži da rudari idu u penziju sa 40 godina rada
Izvor: Beta
Savez samostanih sindikata Srbije zatražio je danas da se rudarima u Srbiji omogući da sa 40 godina radnog staža odlaze u penziju bez ispunjavanja starosnih uslova. Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović je na obeležavanju Dana rudara u Srbiji, 6. avgusta, kazao da je neophodno izmeniti Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kako bi se rešio taj problem rudara. Vujović je naveo da rudari na godinu dana rada imaju šest meseci beneficiranog radnog staža zbog teških uslova u kojima rade i zapošljavaju se mladi, tako da bi trebalo da idu u penziju kada ispune uslov po stažu iako nemaju godine starosti za penzionisanje. Danas je u Savezu samostalnih sindikata Srbije odrzana konferencija za novinare povodom Dana rudara 6. avgustaOn je podsetio da se Dan rudara obležava u znak sećanja na početak štrajka u Senjskom rudniku 6. avgusta 1903. godine, zbog otpuštanja trojice rudara koji su štitili prava radnika. "Rudari su tada tokom devet dana štrajka izborili da im se kolege vrate na posao i uspeli da skrate radno vreme", kazao je Vujović. Uslovi rada rudara u Srbiji, ocenio je on, veoma su teški. "Političari se rudara sete samo pred izbore, a u međuvremenu se teško radi", kazao je Vujović. Rudar iz rudnika za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica" Zoran Buković kazao je da se u jami u tom rudniku radi na dubini od 300 metara. "Uslovi za rad su nemogući, velika je vrućima, ima dosta prašine, gasova, nisko je, na nekim mestima moramo da puzimo, ne može da se korača. Mehamizacija nije menjanja od sedamdesetih godina prošlog veka, u lošem je stanju, raspada se", kazao je Buković.

Ministarstvo energetike dalo podršku zahtevu sindikata
Izvor: Tanjug
Ministar energetike i rudarstva Petar Škundrić izjavio je danas da ministarstvo daje punu podršku inicijativi resornih sindikata da se izmene uslovi penzionisanja rudara u jamskoj eksploataciji uglja kako bi već sa 40 godina radnog staža mogli da idu u penziju. Predstavnici sindikata metalaca, energetike i petrohemije i sindikata hemije i nemetala su uručili Škundriću Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim bi se omogućilo rudarima da čim napune 40 godina radnog staža mogu otići u penziju.''Benificirani radni staž nema smisla ukoliko onog trenutka kada se dostigne zakonski potreban nivo rudar ne može da ode u penziju'', ocenio je Škundrić i dodao da je ipak u skladu sa budžetskim mogućnostima dobrim delom rešen problem socijalnog i zdravstvenog osiguranja u podzemnoj eksploataciji.Nakon sastanka sa predstavnicima pomenutih sindikata, Škundrić je u izjavi Tanjugu kazao da je to redovan susret sa predstavnicima rudara tokom koga je bilo reči o najvažnijim pitanjima iz domena rada i života, zaštite na radu, mogućih pravaca restruktuiranja podzemne eksploatacije uglja kao i o problemu beneficiranog radnog staža.Škundrić je istakao da bi zahtev sindikata bio ispunjen kada bi samo ministarstvo odlučivalo, ali procedure i donošenje odluka je mnogo složenije nego rad samo jednog ministarstva.''Između nas nema velikih razlika i ono što rudari traže i očekuju je slično mišljenjima ministarstva'', ukazao je on i dodao da se ministarstvo i sindikati uvek lako dogovore oko mogućih rešenja problema.Predsednik samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović je istakao da bi ova inicijativa sindikata trebala da bude inicijalna kapisla da se nadležni u državi okrenu privredi, industriji i rudarima.Rudari se rano zapošljavaju, već sa 49-50 godina starosti imaju 40 godina staža, jer se na svakih 12 meseci rada dobija šest beneficiranih meseci, a poslodavci ih ne mogu raspodeliti na nova radna mesta jer ona ne postoje, objasnio je Vujović.

Građevinari najavljuju štrajk
Autor: Tanjug
Beograd - Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije najavio je juče da će 8. septembra organizovati generalni štrajk upozorenja širom zemlje, zbog sve težeg položaja u građevinarstvu, u kome je zaposleno više od 127.000 radnika. Predsednik sindikata Duško Vuković je na konferenciji za novinare, povodom obeležavanja Dan građevinara Srbije - 8. avgusta, upozorio da skoro 85 odsto građevinskih preduzeća ima problem sa likvidnošću i da im banke blokiraju račune. On je naveo da državni dug prema svim građevinskim preduzećima iznosi oko 300 miliona evra i da država, kao najveći investitor, najviše duguje najvećim firmama. Tome treba dodati dugovanja lokalnih samouprava, za koja se procenjuje da, zajedno sa dugovanjima države, iznose blizu milijardu evra. Vuković je naveo da je u Srbiji u 2006. godini izgrađeno oko 18.000 stanova, u 2007. i 2008. po 19.000, a u 2009. godini tek 1.240 i da je procena za ovu godinu da će biti izgrađeno 4.000 stanova. On je kazao da je u protekloj deceniji 50.000 građevinskih radnika ostalo bez posla i da je na desetine hiljada na plaćenom odsustvu. Sindikat je upozorio da je turska građevinska operativa zamenila Srbiju na ruskom tržištu, da je u ciglarskoj indstriji proizvodnja pala za čak 70 odsto zbog stopiranja izvoza u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, gde se iz Srbije izvozilo i do 80 odsto ukupene proizvodnje crepa. Proizvodnja građevinske stolarije i podova je pala za oko 40 odsto, cementa za 20, a proizvoda od betona za 10,5 procenata.

Rudari, srećan vam praznik!
Izvor: Vesti online
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je čestitku svim rudarima podzemnih i površinskih kopova povodom 6. avgusta - Dana rudara Srbije.Samopregornim radom, rudari Srbije daju nemerljiv doprinos razvoju zemlje i pokazuju da se i u teškim uslovima mogu postići dobri proizvodni rezultati, poručio je on. Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće borbu za poboljšanje uslova rada, materijalnog i socijalnog statusa, podizanje životnog standarda, zaštitu životne sredine i veću brigu za bezbednost rudara, navodi se u Orbovićevoj cestitki.

5. avgust 2010.

Šoškić: Rano za odmrzavanje plata i penzija
Izvor: NIN
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio da je rano za odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i dodao da bi njihov rast trebalo da usledi tek posle odgovarajućeg rasta bruto domaćeg proizvoda. "Svestan sam toga da se kod nas teško živi, da je nivo potrošnje nizak. Ipak, ukupno posmatrano, nivo potrošnje je veći od onog koji nam omogućava da živimo u okviru onog što stvaramo i da stvaramo preduslove i da se razdužujemo", rekao je Šoškić za NIN."Drugim rečima, Srbija mora da poveća proizvodni potencijal, a rast mora ići putem koji je teži", ukazao je on. To znači da srpska privreda mora da traži tržišta u inostranstvu, a tek će rastom BDP-a koji je izvozno orijentisan biti stvoreni uslovi da postepeno počne da raste standard građana.

Naši bogataši bez para za deljenje
Izvor: B92
Beograd -- Dok američki bogataši u humanitarne svrhe poklanjaju polovinu svog bogatstva, u Srbiji za sad nema biznismena koji bi se odlučili na ovakav filantropski potez.Da bi se domaći biznismeni postupili kao njihove američke kolege, prema mišljenju ekonomista, potrebna je zrelost društva i lični filantorpski osećaj o potrebi da se pokloni novac onima kojima je potrebniji.Za razliku od američkih bogataša, koji su se odlučili da se odreknu polovine svog bogatstva, srpski milioneri takve poteze uglavnom ne žele ni da komentarišu. Dok se odmaraju na egzotičnim destinacijama, pojedini privrenici poručuju da “ne treba porediti Srbiju sa svetom”. Predsednik kompanije Komtrejd Veselin Jevrosimović kaže da se srpski privrednici, za razliku od američkih bogataša bore za likvidnost preduzeća i radna mesta, i da prema tome nemaju novca za velika dela, ali da se pridružuju humanitarnim akcijama kad god su u prilici. “Komtrejd, kao uzoran građanin ove zemlje, svakodnevno učestvuje u raznim dobrotvornim akcijama, kao što je izgradnja dečjeg sela na Tari. Čak smo se pridružili mnogim akcijama koje je televizija B92 organizovala. Politika naše firme je da na humanitarnim akcijama ne gradimo lični marketing, ali ono gde najviše ulažemo i izdvajamo, jesu znanje i obrazovanje”, kaže on. Ideju da bi i srpski biznismeni trebalo da se na neki način oduže društvu, pre skoro dva meseca imao je i predsednik Srbije Boris Tadić. On je pozvao bogate u Srbiji da podignu “tajkunski most”, ali se na tu inicijativu niko nije odazvao.Tadić je tada govorio o nepristojno bogatim ljudima koji misle samo o sebi i svojim užicima, a ne o društvenoj odgovornosti. Da bi se biznismeni prepoznali u tim rečima potrebna je zrelost društva i lični filantorpski osećaj o potrebi da se pokloni novac onima kojima je potrebniji, ocenjuje ekonomista Miodrag Zec. “Prosto rečeno, vi kupujete Rembranta, držite ga u spavaćoj sobi, i onda požurite da izgradite zgradu da tog Rembranta svi vide. Neke stvari su naprosto večite. Zašto naši ljudi to još ne rade, mislim da verovatno prosto još nisu stigli do tog nivoa saznanja o smislu ljudskog postojanja, o smislu bogatstva, o potrebi da se uradi nešto za večnost. Verovatno će to vreme jednom i doći”, objašnjava on. Veselin Jevrosimović podseća da, iako u Srbiji postoji Klub privrednika, još uvek ne postoji klub milijardera. On pozdravlja inicijativu američkih bogataša i ima ideje šta će uraditi ako ikada zaradi svoju milijadu. “Da sam Bil Gejts, i ako jednog dana postanem milijarder, polovinu svog bogatstva pokloniću Narodnoj banci Srbije jer je to očigledno jedini spas za našu monetarnu politiku”, kaže Jevrosimović. Amerika i Srbija se dosta razlikuju po bogatstvu, ali im je zajedničko to što i u jednoj i u drugoj državi ima ljudi kojima je potrebna pomoć. Prema podacima humatniatrinih organizacija u našoj zemlji ima više od 700 hiljada gladnih ljudi, kojima bi pomoć 18.000 milionera koliko ih ima u Srbiji svakako dobro došla.

Samostalni sindikat osnovao Antimobing savetovalište
Izvor: Emg.rs
Samostalni sindikat zaposlenih u bankama i drugim finansijskim organizacijama osnovao Antimobing savetovalište za zaposlene u tom sektoru. Savetovalište se osniva zbog, kako je navedeno u Samostalnom sindikatu, sve većeg broja slučajeva mobinga u finansijskom sektoru.Antimobing savetovalište radiće od 27. avgusta svakog poslednjeg petka u mesecu od 10.00 do 16.00 sati, a kontakt je moguć i na telefon 011 33 35 192 begin_of_the_skype_highlighting 011 33 35 192 end_of_the_skype_highlighting ili na mejl bofos@sindikat.rs.

Porodična penzija i pravo na rad
Izvor: Politika
Beograd -- Porodični penzioneri u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji mogu dodatno da rade bez bojazni da će im penzija biti obustavljena.Penzionersko-socijalni slučaj glumice Eve Ras, koja je ostala bez porodične penzije, pokrenuo je pitanje prava porodičnih penzionera i van granica Srbije.Da li njene kolege u bivšim jugoslovenskim republikama, ali i u Evropi, zbog dopunskog rada mogu ostati bez penzije supružnika? I zašto pravo na dopunsku zaradu pored starosnih ne mogu ostvariti i porodični i invalidski penzioneri? Tim pre što njihova dopunska zarada ni po kom osnovu ne opterećuje ni budžet, ni kasu penzijskog fonda. A primaocima ove penzije omogućava koliko-toliko pristojniji život Prostom logikom zaključuje se da u Srbiji osim socijalnog nema nijednog valjanog ekonomskog razloga da se porodičnim penzionerima uskrati ovo pravo na dopunski rad. Podaci pokazuju da je Evropa, međutim, kudikamo blagonaklonija prema svojim porodičnim penzionerima nego što je to slučaj Srbije, koja se gotovo uvek prilikom donošenja penzijskih zakona poziva na proverene evropske propise.U Srbiji u ovom času ima oko 354.010 penzionera koji primaju porodičnu penziju, a koja u proseku ne prelazi 15.948 dinara, pokazuju podaci fonda PIO.
Vladimir Stanković, direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u Fondu PIO, potvrđuje da su propisi kada je reč o primaocima porodičnih penzija nešto drugačiji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, nego u Srbiji. Dok je u republikama bivše Jugoslavije situacija identična domaćim propisima. Korisnik porodične penzije u Nemačkoj, na primer, može ostvariti prihod od 718 evra mesečno, bez uticaja na obim i korišćenje prava na penziju. Pod prihodom se podrazumeva kako zarada tako i korišćenje prava na ličnu penziju. Ukoliko prihod pređe navedeni iznos, porodična penzija se umanjuje proporcionalno razlici između ostvarenog prihoda i 718 evra, kaže Stanković. Kada je reč o francuskim propisima, i tamo porodični penzioneri imaju pravo na dodatni rad, pa takođe mogu bez uticaja na obim i korišćenje prava da ostvaruju prihod u iznosu od 18.428,80 evra godišnje. Ako bi se dogodilo da prihod pređe navedeni limit, penzija se proporcionalno smanjuje.U slučaju novog braka, prihod korisnika porodične penzije i prihod bračnog druga ne smeju da pređuiznos od 29.486,08evra godišnje. Ukoliko ukupan prihod bračnih drugova pređe gorenavedeni iznos, porodična penzija se proporcionalno smanjuje. Porodični penzioner u Austriji može da radi ili na drugi način ostvaruje prihode, a od visine prihoda u svakom pojedinačnom slučaju zavisi da li će se i u kom iznosu smanjiti iznos penzije.
Deca koja primaju porodičnu penziju mogu da rade
Iz svega navedenog evidentno je da različit tretman korisnika starosne u odnosu na korisnike porodične penzije proizlazi iz neosporne razlike između ova dva prava utvrđena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje, kaže da se obustava isplate porodičnih penzija ne odnosi na decu koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a nalaze se na školovanju i nemaju navršenih 26 godina života
U Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Crnoj Gori korisniku porodične penzije koji zasnuje radni odnos ili započne obavljanje samostalne delatnosti – obustavlja se isplata penzije. "Srpskim Zakonom o penzijama utvrđeno je da pravo na porodičnu penziju ostvaruju članovi porodice umrlog, odnosno korisnika starosne i invalidske penzije (bračni drug, deca i roditelji) kao lica koja nisu u stanju da samostalno obezbede materijalnu i socijalnu sigurnost, bilo zbog navršenih godina života, školovanja, ili zbog potpune nesposobnosti za samostalan život i rad", kaže Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada. Propisano je da se primaocu porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika privremeno obustavlja isplata porodične penzije, s tim što se po prestanku obavljanja posla, odnosno osiguranja, isplata nastavlja. "Pravo na porodičnu penziju se, dakle, ne oduzima, već obustavlja i ponovo uspostavlja po prestanku osiguranja", kaže ona i dodaje da svako angažovanje, bilo po osnovu zaposlenja, ili obavljanja ugovorene delatnosti (autorski ugovor, ugovor o delu), znači sticanje svojstva osiguranika u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, a time i obavezu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za razliku od onih koji primaju porodičnu penziju, korisnici starosne penzije mogu i pored ponovnog zaposlenja da nastave da primaju penziju. "Starosnu penziju osiguranik ostvaruje na osnovu ispunjenosti kumulativnih uslova koji se, kada je o ovom pravu reč, odnose na zakonom utvrđene godine života i godine staža osiguranja, dok je porodična penzija izvedeno pravo", kaže Todović. Korisnik porodične penzije, ako ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju, može da se opredeli za korišćenje ove penzije i u tom slučaju ostvarivanje dodatnih prihoda na osnovu kojih je obavezno osiguran ne utiče na isplatu penzije.

"Unikredit" banka planira da otpusti 4.700 zaposlenih
Izvor:(Tanjug)
Najveća italijanska banka "Unikredit" (UniCredit) planira da u periodu od 2011. do 2013. godine otpusti 4.700 zaposlenih u okviru restrukturalizacije svojih poslova u Italiji, čime želi da uštedi 770 miliona evra, izjavio je generalni direktor banke Alesandro Profumo prilikom susreta sa liderima sindikata FABI."Unikredit", koja po broju italijanskih filijala zaostaje za bankom "Inteza Sanpaolo", krajem juna je u celom svetu imala ukupno 161.857 zaposlenih, od kojih trećinu u Italiji.
Profit te najveće italijanske banke je u drugom ovogodišnjem tromesečju pao za 70 procenata u odnosu na isti kvartal lane, na 148 miliona evra, što je gori rezultat od očekivanja tržišta.
"Unikredit" banci je opala dobit od prometa i bila je prinuđena da stvori rezerve na gubitne kredite u obimu od 1,72 milijarde evra. Ovi rezultati obuhvataju i otpis dela imovine od 162 miliona evra, u vezi sa privrednom krizom u Kazahstanu. Prihodi od trgovanja ove banke, takođe su pali na 58 miliona u pomenutom periodu, dok su godinu dana ranije, u drugom kvartalu dostigli čak milijardu evra, objavile su novinske agencije. Tako veliki pad, menadžment banke dovodi u vezu sa krizom oko državnih obveznica. "Unikredit" je najveća banka u zemljama srednje i istočne Evrope, gde je u drugom tromesečju zabeležila rast obima usluga. "Unikredit" banka je prošla stres testove koji su sprovedeni nad 91 evropskom bankom.

Cunami poskupljenja se bliži Srbiji
Izvor: B92
Talas poskupljenja koji su najpre najavili pekari, prema izjavama proizvođača, preti da se pretvori u lavinu koja će povući sa sobom gotovo sve dobavljače.
Već su skuplji mleko, jogurt i sir pojedinih dobavljača, a uveliko se najavljuje i povećanje cenovnika za sveže meso, ulje, sokove, slatkiše, pića, cigarete...Pored skoka evra, glavni razlog viših cena je nestašica sirovina na tržištu, izazvana nepovoljnim vremenskim prilikama, kao i paprene cene energenata.Posle najave Imleka da će povećati cene svojih proizvoda za pet odsto, poskupljenja su najavili i predstavnici još nekoliko mlekara u Srbiji. Za sada su primenjene nove cene Subotičke mlekare, i to u rasponu od dva do osam odsto. Litar subotičkog dnevnog mleka sada staje 59,90, čaša punomasne pavlake je 37,9, a litar jogurta je 82,9 dinara. Imlekove nove cene verovatno će početi da se primenjuju krajem ove nedelje, kažu trgovci. Proizvodi Niške mlekare skuplji su za sedam odsto - litar pasterizovanog mleka skuplji je za dva dinara i sada košta 43,7, a litar dugotrajnog mleka je 64,5 dinara. Jogurt se prodaje po 62 dinara, dok je ranije prodavan za 57,5 dinara. Mlekara Šabac će fazno, kako su rekli, povećavati za tri odsto samo cene mlečnih prerađevina, ali cenu običnog mleka neće menjati.
Manje je i mesa na tržištu, ponuda je pala, pa je realno očekivati da će uskoro naviše ići i cene mesa. Trenutno, u proseku, svinjski but košta 350 dinara.Ekonomisti smatraju da će novim, višim cenama namirnica u potrošačkoj korpi osetno da se smanji udeo onoga što ide na hranu i piće. Naravno, pad standarda odraziće se i na promet, ne samo u maloprodaji, već i u ugostiteljstvu, turizmu i u svim sferama. "Trgovci ne žele da gube na velikim dnevnim oscilacijama deviznog kursa, pa računaju cenu robe prema trenutnoj vrednosti evra, zbog čega su moguće i razne špekulacije", upozoravaju stručnjaci
"Ne treba očekivati velika pomeranja cena mesa, jer je u prodavnicama smanjena tražnja za tom životnom namirnicom. Zbog male ponude tovljenika na tržištu moguće su samo manje korekcije cena svinjskog mesa", kaže Momir Jovanović, predsednik Grupacije mesne industrije u Privrednoj komori Srbije. Jovanović ističe da bismo, da kupovna moć stanovništva i tražnja nisu tako male, imali nestašicu i visoke cene, ali da, pri ovako maloj kupovnoj moći, bez obzira na smanjenje proizvodnje, neće biti većih pomeranja cene mesa. Nova cena jestivog ulja iz Dijamanta još nije primenjena, trgovci oklevaju, jer niko ne želi prvi da izađe sa višim cenama. Traženo povećanje cena iznosi 11 odsto, što znači da bi po novoj računici litar ulja koštao od 110 do 112 dinara. U somborskom Suncu i Vitalu iz Vrbasa zasada ne najavljuju rast cena. Stigli su i novi cenovnici za pojedine sokove i alkoholna pića, viši od šest do 10 odsto, ali oni će biti primenjeni tek u drugoj polovini avgusta, ističe većina prometnika.
Poskupele i cigarete
Talasu najava poskupljenja su se pridružile i duvanske kompanije, od kojih su neke umesto najava odmah prešli na dela. Gotovo sve cigarete koje se proizvode u Duvanskoj industriji Niš, koja posluje u sastavu kompanije Filip Moris, poskupele su za pet do 10 dinara.
Pretpostavlja se da je osnovni razlog povećanja cena cigareta rast minimalne akcize koju je Vlada povisila 29. jula. Ona je povećana sa 43,52 na 47,02 dinara. U Ministarstvu finansija objasnili su da je reč o redovnom šestomesečnom usklađivanju minimalne akcize, ali su tvrdili i da to neće dovesti do poskupljenja cigareta. Drugi proizvođači nisu menjali cenovnike. Međutim, imajući u vidu dosadašnju praksu to će se neminovno dogoditi što oni i ne kriju. Situacija na tržištu je takva da su zbog visokog udela DIN-a, ostali proizvođači uglavnom primorani da prate cenovnu politiku lidera. U "Britiš ameriken tobaku" kažu da trenutno analiziraju uticaj uvećane minimalne akcize. „Verovatno ćemo reagovati u pojedinim cenovnim segmentima, ali se konačna odluka očekuje početkom naredne nedelje“, kažu u BAT-u. U "Japan tobaku" nisu mogli da govore o eventualnom poskupljenju jer je odgovorna osoba trenutno na odmoru. U inđijskoj fabrici Monus potvrdili su da još uvek nisu menjane cene cigareta „fast“, „monus“, „de santis“ i „tu bizi“, ali nisu želeli da otkriju sledeće poteze.

Završen višemesečni štrajk u Dnevnik holdingu
Izvor: Glas javnosti
NOVI SAD - Predstavnici Vlade Vojvodine i sindikata u Dnevnik holdingu potpisali su juče protokol o dinamici isplate zaostalih plata zaposlenima, čime je okončan višemesečni štrajk u tom preduzeću.Predsednik Upravnog odbora Dnevnik holdinga Zlatimir Momirov rekao je da će Dnevnik štamparija, u kojoj je potpuno obustavljen rad 25. juna, već danas početi da radi, pa će sutrašnje izdanje lista Dnevnik biti štampano u matičnoj štampariji.Momirov je precizirao da su predstavnici Saveza samostalnih sindikata prihvatili predlog protokola Upravnog odbora, sa manjim izmenama koje se odnose na dinamiku isplata zaostale tri plate."Reč je o isplati zaostalih zarada zaposlenima, nabavci repromaterijala i opreme i početku rada štamparije", rekao je Momirov i precizirao da će zaposleni prvu zaostalu platu dobiti danas, drugu što je pre moguće, a treću kada kompanija ostvari poslovne prihode.Pregovori Vlade Vojvodine, kao osnivača Dnevnik holdinga, i sindikalnog rukovodstva zastali su nedavno kod pitanja dinamike isplate zarada. Dvoje radnika "Dnevnik štamparije" zbog toga je prošle nedelje počelo štrajk glađu. Vlada Vojvodine planira da u sklopu nedavno usvojenih mera za oporavak preduzeća proda jednu montažnu halu u krugu Dnevnik holdinga i tako zaradi oko 150 miliona dinara. Taj novac će biti iskorišćen za kupovinu nove mašine za štampanje, nabavku repromaterijala, isplatu zaostalih zarada i socijalni program za zaposlene.Vojvođanski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin izrazio je zadovoljstvo zbog prestanka štrajka u Dnevnik holdingu. "Protokol podrazumeva mnogo obaveza, prvenstveno u vezi sa pokretanjem proizvodnje, započinjanjem poslovanja preduzeća po tržišnim principima, kao i pružanjem mogućnosti da zaposleni svojim radom obezbede sebi platu", rekao je Vasin nakon potpisivanja protokola.Predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago Đokić izrazio je zadovoljstvo što je došlo do dogovora s predstavnicima Vlade Vojvodine, menadžmentom i sindikatom "Dnevnik holdinga".Predsednik Organizacije samostalnih sindikata Dnevnik holdinga Stevan Tomin je ocenio da je potpisani sporazum dobra osnova za dalje razgovore i pregovore, i izrazio nadu da će protokol biti realizovan.

Telohranitelji „stavili veto” na rođendansku tortu
Predsednik SAD Barak Obama, koji je napunio 49 godina, požalio se da su mu telohranitelji „stavili veto” na rođendansku tortu koju su mu namenili članovi sindikata.Obraćajući se sindikalcima na skupu u Vašingtonu, Obama je rekao da je „srećan što rođendan provodi među dobrim prijateljima”.Članovi sindikata AFL-CIO pozdravili su predsednika aplauzom, a predsednik sindikata Ričard Trumka poželeo mu je srećan rođendan i rekao da su mu pripremili tortu.Međutim, kako je rekao Obama, „tajna služba je stavila veto na tortu”.Barak Obama je rekao da je razočaran zbog toga što nije dobio poklon i dodao da pripadnici tajne službe verovatno u ovom trenutku probaju kolač, što je izazvalo smeh među prisutnima.Pripadnici elitne jedinice federalne policije 24 časa dnevno čuvaju američkog predsednika i vode računa o tome šta jede.Američki predsednik će rođendan proslaviti u krugu prijatelja u izbornom štabu u Čikagu, gde treba da otputuje tokom večeri, pošto su mu supruga Mišel i kćerke Malija i Saša na letovanju.

4. avgust 2010.

Dinkić: Plate i penzije bi trebalo povećati četiri odsto
Izvor: Tanjug
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ocenio da bi bilo primereno plate i penzije povećati četiri odsto u oktobru. Dinkić je za Politiku kazao da će o odmrzavanju plata i penzija razgovarati i s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda. "Povećanje zarada od četiri odsto koštalo bi 3,5 milijardi dinara do kraja godine. Sasvim je sigurno da je to beznačajna suma za budžet, koji iznosi 800 milijardi dinara, a u bruto domaćem proizvodu bi ta suma bi činila 0,1 odsto", kazao je Dinkić.“Ako se neograničeno drže zamrznutim plate i penzije samo bi, zbog inflacije, dalje opadala kupovna moć stanovništva, ljudi bi još manje trošili i to bi vodilo novom zatvaranju radnih mesta, što bi dovelo do aktiviranja socijalne bombe”, kaže Dinkić.Dinkić je istakao i da se zalaže za agresivno povećanje investicione potrošnje i blago povećanje lične potrošnje koja bi dovela do većih budžetskih prihoda za samo nekoliko meseci.
MMF: Stimulacija potrošnje povećava inflaciju i uvoz
Međunarodni monetarni fond smatra da bi stimulacija domaće potrošnje u Srbiji, pod trenutnim ekonomskim okolnostima, rezultirala pre svega višim inflacijom i uvozom, a imala bi veoma ograničen uticaj na povećanje ekonomskog rasta, izjavio je stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.MMF smatra da bi oporavak srpske ekonomije mogao da bude podstaknut povećanjem domaće tražnje za investicijama, a za aktiviranje te mogućnosti potrebna je bolja i brža realizacija javnih investicionih projekata, rekao je Lisovolik.

Dinkić: Štednja oduzima radna mesta
Izvor: Politika
Beograd -- Ako bismo nastavili sa stezanjem kaiša ljudi bi još manje trošili, čime bismo izgubili 100.000 radnih mesta, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
"Ubeđen sam da bi nas dugotrajna politika štednje uvela u siguran pad privredne aktivnosti, možda bi nas spasla dve-tri godine, ali ne više", objašnjava on.Na kritike upućene njegovom predlogu o većim platama i penzijama, on odgovara da "možda neke kolege ekonomisti gledaju samo cifre i bilanse, a ne vode računa o živim ljudima koje svakodnevno srećem po Srbiji".Odbacujući navode da je njegov predlog, po uzoru na ideje Pola Krugmana, neprimenljiv na Srbiju, Dinkić kaže da "ne zagovara ekonomsku politiku identičnu američkoj. Oni podstiču potrošnju po svim frontovima, a ja se zalažem za rast potrošnje koja će pokrenuti srpsku poljoprivredu, prehrambenu industriju, građevinarstvo i ugostiteljstvo".
MMF davao i pogrešne predloge
"Moram da kažem da su neki predlozi MMF-a u vreme krize bili veoma dobri, a neki su bogami bili pogrešni, naročito oni koji su davani baltičkim zemljama. Njima su rekli da treba da stežu kaiš i oni su oborili plate čak 30 odsto. Kao rezultat toga imali su pad BDP od skoro 20 procenata. I mene zanima kako će MMF reagovati na moje predloge", kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Ministar Dinkić objašnjava da predlaže da se "prekine s politikom stezanja kaiša, koju zagovara ne samo MMF nego i neke vlade evropskih zemalja i da se krene sa politikom stimulisanja potrošnje kako bi se digla ukupna svetska tražnja i na taj način doprinelo povećanju proizvodnje i rastu zaposlenosti". "Takav predlog je 1929. godine dao i čuveni Džon Majnard Kejnz. Mislim da je sada u Srbiji pravo vreme da se ovo primeni", naglašava on. "Pitanje oko koga se digla velika prašina među našim salonskim ekonomistima jeste moj predlog da počnemo da razmišljamo o odmrzavanju plata a kasnije i penzija. Predlažem da se zaista proceni koji je pravi momenat i koji je iznos realno moguće izdvojiti jer bi ta mera takođe podstakla domaću potrošnju. Ako bi išli na odmrzavanje plata u oktobru, po meni, primeren rast zarada bio bi četiri odsto. Videćemo, razgovaraćemo o tome sa MMF-om", kaže Dinkić. On objašnjava da bi "povećanje zarada za četiri odsto koštalo 3,5 milijarde dinara do kraja godine. Sasvim je sigurno da je to beznačajna suma za budžet koji iznosi 800 milijardi dinara. A u BDP-u ta suma bi činila 0,1 odsto". "Pa čak i da se budžetski deficit poveća za 0,1 odsto BDP-a, treba videti šta se na drugoj strani dobija kao korist. A korist koja se dobija je sledeća: ako se blago povećaju plate za četiri odsto, ljudi će tim novcem kupovati hranu, trošiti na pijaci i eventualno plaćati komunalne usluge", dodaje ministar ekonomije. Dinkić navodi i da je uplašen da, "ukoliko se ne pojačaju podsticajne mere za privredu i ličnu potrošnju, Srbija može da se vrati u zone negativnog privrednog rasta i da se iz ovog blagog oporavka vrati tamo gde smo bili prošle godine". "Mi nečim moramo da poguramo ekonomski razvoj. Privatni sektor nije dovoljno moćan da u kratkom roku podstakne razvoj, za to mu treba dve godine. Zato država sada mora da uskoči, po cenu većeg budžetskog deficita ali sa jasnom idejom da će to povećati zaposlenost", dodaje on. On, ipak, naglašava da ne treba preterati sa tim povećanjem zarada, ali četiri odsto nije preterano, posebno imajući u vidu da će ovogodišnja inflacija biti veća od tog povećanja zarada i dodaje da "ako se neograničeno drže zamrznutim plate i penzije samo bi, zbog inflacije, dalje opadala kupovna moć stanovništva, ljudi bi još manje trošili i to bi vodilo novom zatvaranju radnih mesta što bi dovelo do aktiviranja socijalne bombe"."Da sumiram, zalažem se za agresivno povećanje investicione potrošnje i blago povećanje lične potrošnje koja bi u krajnjoj liniji dovela do većih budžetskih prihoda za samo nekoliko meseci", zaključuje Dinkić.

Jeftiniji od regiona, ali bez para
Izvor: Novosti
Beograd -- Prema cenama osnovnih namirnica Srbija je među najpovoljnijim tržištima u regionu, ali istovremeno na dnu po visini zarada. Uprkos nižim cenama, za kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda stanovnici Srbije izdvajaju oko 40 odsto mesečnih primanja.Istovremeno, našim susedima Hrvatima mesečno je potrebno trećina plate, odnosno oko 30 odsto zarade, a Slovencima nešto ispod četrvtine. Ali, dok prosečan Slovenac mesečno zaradi oko 970 evra, prosek srpske plate je čak tri puta manji i iznosi nešto ispod 330 evra. Posle Slovenaca, na listi najviših plata u regionu slede Hrvati sa 730 evra, zatim Crnogorci sa prosekom od 470, a Bosanci zarađuju oko 430 evra.
Milosavljević optimista
U prvom polugođu ove godine ekonomski rezultati su pozitivni, a ministar trgovine Slobodan Mlosavljević smatra da će oni biti nastavljeni do kraja godine. A, to je, kako je rekao “osnov za dugoočekivani bar mali rast kupovne moći, bar za nekoliko procenata u odnosu na prošlu godinu”.
Istraživanje Udruženja “Moja Srbija” pokazuje da za kupovinu hleba, mleka, jaja, ulja, mesa, šećera valja izdvojiti gotovo duplo više para u Ljubljani, nego recimo u Beogradu. U odnosu na našu prestonicu, više cene imaju i Zagrepčani. Tako je hleb ubedljivo najpovoljnije pazariti kod nas, gde najčešće košta od 30 do 38 dinara, a najskuplji je u Sloveniji sa cenom od 101 dinar. I jestivo ulje trenutno je, uprkos nedavnom poskupljenju za oko 10 odsto, najjeftinije u srpskim trgovinama. Svinjski but staje oko šest evra u slovenačkim marketima, dok je kod nas upola jeftiniji i isnosi oko 3,5 evra. Sveže meso skuplje je i u Hrvatskoj, a za kilogram valja platiti oko pet evra. Paket od deset jaja kod naših suseda najčešće košta oko 1,5 evro, dok je u Srbiji za 50 centi jeftiniji, odnosno za trećinu niža cena. "Niži nivo cena logično prati i slabija kupovna moć, mada za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. Inače, istraživanje pokazuje da građani svuda u regionu osećaju rast cena, a ekonomska kriza smanjila je osetno i potrošnju. Potrošačima je pri odabiru robe, tako, najbitnija cena, pa tek onda kvalitet. A, kako su iz dana u dan troškovi života sve veći, a plate sve tanje, štede na svemu.

MMF: Sindikatima ne odgovara srpska bajka
Sindikati najavljuju vruću jesen
Prosečna penzija u Srbiji ne bi trebalo da padne na 40 odsto prosečne plate, bar ne prema predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda, iako se o tome spekuliše u srpskoj javnosti, potvrdio je juče za „Politiku” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.–Očekujemo da će taj odnos biti znatno iznad 40 odsto, ali, iskreno, očekujem pad sa trenutno visokog sadašnjeg nivoa. U suprotnom, Srbija jednostavno neće moći da finansira svoje visoke rashode za penzije, koji sada u bruto domaćem proizvodu učestvuju s oko 13 odsto – objašnjava Lisovolik.U Evropskoj uniji, ističe on, samo Grčka i Italija imaju veće učešće rashoda za penzije u BDP od Srbije.Komentarišući novi nacrt zakona o penzijama, koji je prošao srpsku vladu, Lisovolik ističe da on podiže minimalne penzije i štiti najugroženije penzionere.– Iz ugla budžeta, verzija zakona koja je podneta parlamentu apsolutni je minimum za postizanje srednjoročnog cilja – da se rashodi za penzije svedu na 10 odsto BDP. Predlog da se u zakon unese odredba kojom se propisuje da penzije ne padaju ispod 60 odsto prosečne zarade nije u skladu sa namerom da se rashodi za penzije svedu na održiv nivo – ističe stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.On veruje da će sindikati biti mnogo manje zabrinuti zbog reforme penzijskog sistema nakon što ga vide u kontekstu kretanja reforme penzijskog sistema u Evropi.Veliki broj evropskih zemalja nastoji da na isti način smanji i sadašnje i buduće troškove namenjene za isplatu penzija, i to kroz povećanje starosne granice, pooštravanje uslova i indeksacije, odnosno formule za prilagođavanje visine penzija.– Negirajući neophodnost za takvim koracima zapravo pričaju bajke i gaje iluzije da će srpski radnici biti srećni što plaćaju sve više penzijske doprinose i sve više poreze kako bi finansirali penzioni sistem koji je u odnosu na snagu ekonomije jedan od najskupljih u Evropi – kategoričan je Lisovolik.Iz evropske perspektive, smatra naš sagovornik, predlog novog zakona o penzijama u stvari nije toliko restriktivan kao što je to slučaj u mnogim evropskim zemljama.Od 27 sadašnjih članica EU, samo tri zemlje – Poljska, Italija i Bugarska – za sada smatraju da je normalno da starosna granica za penzionisanje žena treba da bude niža nego kod muškaraca. Baš kao i u Srbiji. Preostale 24 zemlje već su preduzele mere da u potpunosti izjednače granicu za penzionisanje muškaraca i žena.Od toga, 19 zemalja je već odlučilo da podigne starosnu granicu do 65 godina ili više. U Srbiji će ta granica i posle usvajanja ovog zakona biti 60 godina. To je najniži nivo u Evropi, u rangu je sa Bugarskom i Poljskom.Upitan da li postoji mogućnost da se u novi zakon unese amandman koji bi zaštitio radnike koji su proglašeni tehnološkim viškom i nalaze se na birou, zbog čega sindikati prete vrućom jeseni, Lisovolik je rekao da „prepoznaje potrebu za fleksibilnošću u pomaganju ljudima da ostanu na tržištu rada u poznijim godinama, ako su voljni i sposobni da to urade. Ali ove inicijative ne bi trebalo preterano da opterete budžet ili da odlože donošenje zakona posle septembra”.

Knežević: Veće cene jedino rešenje
Izvor: Tanjug
Beograd -- Kako bi sačuvali kapital proizvođači su prinuđeni da, povećaju cene, kaže predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.On naglašava da su pad vrednosti dinara, loša efikasnost naplate i prezaduženost, tri goruća problema privrede Srbije. Knežević, vlasnik modne konfekcije Modus, je najavio za jesen povećanje cena, jer je to neminovnost uslovljena, pre svega, padom vrednosti domaće valute, ali i drugim otežanim okolnostima poslovanja.On je naveo da su on, kao i ostali proizvođači, do sada smanjivali druge troškove, kako bi opstali na tržištu, ali je napomenuo da su te mogućnosti iscrpljene, jer se preduzećima svakodnevno "topi" kapital. "Mi smo i dilemi. Dakle, ili dižemo cene, ili gubimo na poslovnoj supstanci, to jest, da nam osiromašuje firma. Ono što će veliki deo proizvođača uraditi, a među njima i ja, jeste da ćemo preračunavati cene po novom kursu evra za jesenje i zimske kolekcije", rekao je Knežević. On je dodao da će se i drugi proizvođači odlučiti na taj korak "po cenu i da naprave neke manje gubitke, ali da sačuvaju poslovnu supstancu". Knežević je objasnio da je u poslovanju sve povezano, navodeći da kako privreda sve više siromaši, podiže kredite koje ne može da vraća, jer ne ostvaruje prodaju zbog niske tražnje i pada standarda građana i - krug se tako zatvara. "Privreda sve više siromaši na supstanci i epilog toga je kompenzacija u sve većem zaduživanju, odnosno podizanju subvencionisanih kredita za refinansiranje dugova. Onog trenutka kada bi ti krediti prestali da se daju, istog trenutka 50 odsto preduzeća bi otišlo u nelikvidnost", objasnio je Knežević. On je kazao da je zaduženost privrede od 2008. godine do danas tri puta porasla, odnosno da se sa 430 miliona evra uvećala na dugovanja koja premašuju 1,2 milijarde evra. Na pitanje, kako će se otežano poslovanje malih i srednjih preduzeća odraziti na uposlenost ljudi u tim firmama, Knežević kategorično tvrdi - da će biti otpuštanja. "Ogroman broj firmi je na završnim računima iskazao negativan saldo, pa tako dolazi i do usklađivanja broja zaposlenih sa realnom tražnjom i kontinuirano dolazi do otpuštanja i do toga će dolaziti u naredne dve godine. To bi se i radikalizovalo da nema ovih subvencionisanih kredita", naglasio je Knežević. On je ponovio da bez strukturne ekonomske i poreske reforme, koja će se, pre svega, ogledati i u regulisanju sivog tržišta, neće biti pozitivnih promena privrednog ambijenta. "Kada bi se obim crnog tržišta smanjio, agregatna tražnja bi se povećala za 30 do 50 odsto", ukazao je Knežević.Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća je objasnio i odakle nelogičnost da sa jedne strane imamo dobro naplaćene prihode od poreza na dodatu vrednost (PDV), a sa druge strane privredu koja je u tako teškom stanju. "Niska statistička osnovica daje lažnu sliku o efikasnosti naplate poreza. Ta osnovica za procenu naplate poreza trebalo bi da bude uvećana za deo privrede koja ne plaća PDV, a to su 'crno tržište' i hiljade drugih načina utaja poreza - od iznajmljivanja poslovnog prostora, stanova, ugostiteljskih, zanatskih objekata....", objasnio je Knežević. On je dodao, da kako je još "uvek na snazi" ista statistička osnovica za prihode od PDV-a, onda se bar mora imati u vidu povećanje kursa i cena koje se dogodilo u poslednjem periodu i onda realno reći da su ti planirani prihodi za oko 15 odsto bili manji.

U leskovačkom kraju bez posla ostalo 20.000 radnika
Štrajkuju za Ginisovu knjigu
Izvor: Danas
Najzanimljiviji je slučaj leskovačkog ,,Cvećara’’ gde obustava rada traje pet i po godina i po tome je ova privatizovana firma svojevrsni rekorder. Leskovac - Prema podacima NSZ u Leskovcu, bez posla je trenutno 35.000 radnika, a spisak nezaposlenih do kraja ove godine sigurno će biti znatno duži. Opet, po podacima Veća samostalnog sindikata šest opština Jablaničkog okruga, bez radnog mesta u poslednjih osam godina ostalo je 20.000 radnika.Najveći broj je radio u Leskovcu, a zatim slede Vlasotince, Lebane, Medveđa i Bojnik, dok je na samom kraju najmanja opština Crna Trava.- Posebna priča su štrajkovi, jer imamo primere i za ,,Ginisovu knjigu’’ rekorda. Najzanimljiviji je slučaj leskovačkog ,,Cvećara’’ gde štrajk traje pet i po godina i po tome je ova privatizovana firma svojevrsni rekorder na jugu Srbije - kaže Jovica Nedeljković, sekretar Veća samostalnih sindikata šest opština Jablaničkog okruga.Nedeljković naglašava da po dužini štrajka treba izdvojiti i leskovački ,,Mašinoteksa’’, gde obustava traje pet godina, ali i Interlemind, AD Vlasinku iz Vlasotinca i mnoge druge kolektive iz gotovo svih sredina juga Srbije. - Rezultati privatizacije su katastrofalni o čemu najbolje govori podatak da je od 53 privatizovane firme, kod 23 kolektiva raskinut kupoprodajni ugovor. Lane je 12 kolektiva otišlo u stečaj, a ista sudbina će do kraja ove godine zadesiti najmanje pet privatizovanih firmi - precizira Jovica Nedeljković.
Socijalni program
U sindikatu procenjuju da je za samo 9.000 radnika, od 20.000 nekadašnjih članova brojnih kolektiva koji su morali da napuste fabričke hale, obezbeđen nekakav socijalni program. Ostali se snalaze kako znaju i umeju, a mnogi nemaju ni elementarne uslove za preživljavanje.
Blokada računa
Aktuelno stanje u privredi Jablaničkog okruga se najbolje vidi po neredovnim i mizernim platama - negde su poslednji put podeljene pre godinu i više dana. U čak 227 kolektiva blokada računa traje duže od dve godine i u njima nekoliko hiljada radnika ne može da primi ni minimalac.

3. avgust 2010.

Za pet dana 100 građana Srbije prijavilo korupciju
Izvor: Yueco
Portal za borbu protiv korupcije www. pištaljka.rs je za samo pet dana primio blizu 100 anonimnih prijava, a građani, uglavnom, prijavljuju korupciju u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima, obrazovnim institucijama i zdravstvu, saopštili su organizatori sajta.Tim "Pištaljke" se zahvaljuje duvačima u pištaljku na poverenju, i učiniće sve da u najkraćem roku istraži navode, a da potom rezultate publikuje na internet sajtu.Prednost ovog portala je što će građani moći da prijavljuju korupciju na svom radnom mestu i okolini, uz neophodno obezbeđenje zaštite identiteta.Savet organizatora je da građani prijave šalju sa privatnog, ili kompjutera koji se nalazi na nekom javnom mestu, a ne sa posla, jer sistem-administrator u firmi gde ste zaposleni može da vidi sa kog kompjutera i radnog mesta je prijava poslata.

U Severnobačkom okrugu
Posao za 126 ljudi
Autor: Tanjug

Subotica - U Severnobačkom okrugu odobreno je 10 programa javnih radova, u vrednosti 16 miliona dinara, preko kojih je zaposlenje našlo 126 ljudi. Gerontološki centar u Subotici najveći je izvođač javnih radova u Severnobačkom okrugu. Direktor tog centra Nenad Ivanišević izjavio je da je u toj ustanovi zaposlenje našlo više od 50 ljudi u trajanju do šest meseci, što je i najduži vremenski period predviđen projektom. Do nove godine očekuje se i osnivanje gerontoloških klubova u nekoliko subotičkih mesnih zajednica. Preko projekta javnih radova, 10 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje našlo je zaposlenje u Javnom preduzeću „Palić - Ludoš“, na poslovima uređenja parka.

U izgledu novi privredni projekti u Subotici
Profitabilno za Nemce, ali ne i za nas
Autor: V. Laloš

Subotica - Kako navode pojedini nemački i ovdašnji mediji, nemačka kompanija „Dunker“ planira da svoju proizvodnju malih elektromotora prenese u Suboticu. Prema prvim informacijama, prostor za to već postoji, a pretpostavlja se da je reč o slobodnoj carinskoj zoni, u okviru koje će ovoj nemačkoj firmi biti na raspolaganju hala od preko hiljadu kvadratnih metara. Rukovodstvo „Dunkera“ navodi da je ova lokacija za njih povoljna i zbog toga što Subotica ima dugu tradiciju u proizvodnji elektromotora, i da će biti lako naći kvalifikovane radnike, tako da će do kraja godine možda već četrdesetak njih dobiti posao u novoj fabrici. Upućeni u ovu problematiku navode da je interesovanje jedne strane kompanije za otvaranje fabrike u Subotici svakako dobra vest, ali da se tu istovremeno postavlja pitanje kako to da Nemci imaju interes da proizvode elektoromotore, dok Subotičani takvu proizvodnju gase kao nerentabilnu. Reč je o kompaniji „Sever“, koja je imala evropski ugled upravo u oblasti porizvodnje malih motora, ali su mnogi programi, pa i proizvodnja mikormotora, proteklih godina ugašeni. Sličan slučaj je i sa budućom fabrikom pumpi, koju u Inđiji gradi danska firma „Grunfos“. Takva ista fabrika postojala je u Bajmoku, takođe u okviru „Severa“, ali je i ona je zatvorena iz istog razloga - nerentabilnosti

Kostić: Dolaze kriza i vruća jesen
Izvor: Novosti
Beograd -- Najteži deo krize nam tek predstoji, i nažalost, umesto izlaska iz recesije čeka nas vruća jesen, kaže Miodrag Kostić, vlasnik ”MK grupe”.On dodaje da je opšta nelikvidnost evidentan problem, kao i da su teškoće u vraćanju kredita u realnom sektoru sve veće i primetnije.Nestabilan kurs i stalan pad dinara, smanjen izvoz, pad životnog standarda i manjak novca u opticaju su nažalost naša ekonomska realnost, koja će imati veoma teške i negativne posledice po ionako slabu domaću privredu", naglašava Kostić.On kaže da "srpska privreda ima niz ozbiljnih problema, a jedan od značajnijih je i spoljnotrgovinski deficit. Imamo najveću šansu u agraru i agrarnoj industriji, poljoprivrednoj proizvodnji i izvozu poljoprivrednih proizvoda i mislim da bi adekvatnim merama i subvencijama moglo umnogome da se popravi trenutno stanje stvari". Govoreći o stanju u državnim firmama, Kostić kaže da su finansijski problemi uvek posledica i rezultat niza drugih problema, a jedan od presudnih jeste i loš menadžment. "Ne govorimo o tehnološkom nivou preduzeća, produktivnosti, broju zaposlenih, konkurentnosti i ceni proizvoda ili usluga, mogućnostima plasmana na druga tržišta, već samo o sposobnostima, znanju i veštinama rukovodećeg kadra da profesionalno radi posao koji mu je poveren. Da, bolji menadžment uz ozbiljne poslovne analize i restrukturiranje, kao i adekvatnu podršku od strane države i banaka bi itekako mogao da uvede u red i kompanije sa ozbiljnim finansijskim problemima, makar to nekad značilo i gašenje istih", objašnjava on.Kostić je, inače, odnedavno da čelu novoosnovanog udruženja Poslodavac. On objašnjava da ideja za osnivanjem ovakvog udruženja postoji odavno i da će on kao krovna organizacija okupljati klubove i udruženja koji imaju legitimitet da zastupaju interese poslodavca. "Naša namera je, pored partnerskog učestvovanja u socijalnom dijalogu između sindikata i poslodavaca, i aktivan rad na stvaranju ekonomsko održivih modela razvoja. Socijalni dijalog je ključni elemenat za demokratizaciju društva, ekonomski rast i prosperitet. Za obezbeđivanje socijalnog progresa, Srbiji su danas potrebna nova radna mesta i zapošljavanje, a do toga se može doći samo bliskom saradnjom na relaciji Vlada, sindikati i poslodavci. Važno je da svi akteri preuzmu odgovornost, znaju svoja prava kao i obaveze, i zajednički rade na ostvarivanju svojih interesa", dodaje Kostić.

Dinkić bi plate i penzije veće 8%
Izvor: Blic, Politika, Press
Beograd -- Ministar Mlađan Dinkić predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda će predložiti postepeno otpuštanje kaiša i povećanje plata i penzija od oko osam odsto.Dinkić, pozivajući se na nobelovca Pola Krugmana, smatra da je ključ za izlazak iz krize upravo podsticanje potrošnje i to preko odmrzavanja plata i penzija. Zvaničnici MMF-a i pojedini ekonomisti ne misle tako. Pre bi se tom merom stimulisao uvoz i inflacija nego kupovina domaće robe, jer Srbija nema šta da proizvede, objašnjavaju ovi Dinkićevi oponenti.Kad misija iz Vašingtona krajem meseca stigne u Beograd ministar Dinkić pokušaće da ih ubedi da je 20 milijardi dinara, za koliko će minus u budžetu do kraja godine biti manji od očekivanog, najbolje potrošiti na povećanje plata i penzija.
Izbori ključ svega
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da „razume" i ministra Dinkića zbog čega zagovara upravo ovakvu ideju. Razlog za to su, kaže, izbori. "Dinkićevo ponašanje je razumljivo jer se izbori ipak polako primiču. Populizam i demagogija, to je deo borbe za glasove, a konkurencija između stranaka kod nas je doslovno razorna, destruktivna. I u toj konkurenciji izgleda da se nešto glasova može dobiti i na tim parolama, koje potkopavaju ionako slabu i rovitu domaću privredu", poručuje Madžar. Kako piše politika, Dinkić će insistirati da se u Nacrtu budžeta za 2011. godinu ponovo nađu subvencionisani i investicioni zajmovi za građane i privredu, čemu se MMF, takođe, protivi. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca. Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji. Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?
"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti". Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković. On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.
Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija.Ekonomista Goran Nikolić očekuje da će ministar ekonomije uspeti da ostvari svoju ideju i odmrzavanje plata i penzija „ugura" u budžet za 2011. godinu. "Umesto što odmrzava plate i penzije, zašto ne poveća socijalna davanja. Čini mi se da se ovde obrnuto radi. Da je suštinska ideja da se povećavaju plate javnom sektoru umesto da se pomogne ljudima koji nemaju ništa", upozorava Nikolić i dodaje da "ako je već ideja da se tražnja poveća, poštenije i bolje je da se novac da onima koji nemaju, kao što su penzioneri, porodilje ili nezaposleni".
"Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže Arsić. On dodaje da bi "da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije". Arsić kaže da je diskutabilno i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit, smatra on.
Novca za povećanje penzija i plata nema
Para za povećanje plata i penzija definitivno nema, osim za jednokratnu pomoć, koju su zaposleni u javnom sektoru već dobili. Ekonomisti upozoravaju da Srbija mora da štedi i da nam je aranžman za MMF, koji ne pristaje na povećanje zarada i penzija, neophodan kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom.Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje.Da Srbiji nije potreban novac od MMF koji inače ide u devizne rezerve, potvrđuju i brojevi. Od moguća 383 miliona evra koja je mogla da povuče od MMF, posle poslednjih pregovora Srbija je povukla svega 15 odsto, odnosno 56 miliona evra. MMF je 15. maja 2009. godine odobrio Srbiji stendbaj aranžman u ukupnom iznosu od 2,9 milijardi evra, koji će trajati do aprila 2011. godine. Do sada je iskorišćeno 1,47 milijardi evra.
Stručnjaci smatraju da u Vladi vrlo dobro znaju da za povećanje nema novca. Zato neki od njih smatraju da nam je posle isteka ovog aranžmana potreban novi da ne bi došlo do ponavljanja situacije posle prethodnog aranžmana koji je istekao 2006. godine kada je Vlada čim je "videla leđa MMF-u" prešla na rasipničku politiku. "Dosadašnje iskustvo nažalost govori o vođenju neracionalne fiskalne politike tokom izbornih ciklusa, kako bi se povećanim javnim rashodima 'kupovali glasovi' na izborima. U tom smislu, postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om", kaže Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a. Baš to nam se desilo sredinom 2006, kada je završen prethodni aranžman sa MMF-om. Deficiti u budžetu bili su svake godine sve veći. Godine 2005. smo imali suficit, a 2006. godine manjak je bio 1,5 odsto BDP-a. Ove godine deficit će biti 4,8 odsto BDP-a. Ljubomir Madžar, predsednik Akademije ekonomskih nauka, kaže da je aranžman sa MMF Srbiji potreban, i to trajno, kako bismo se sačuvali "od nas samih". "Preciznije od velikih političkih iskušenja da se plate i ostali izdaci podižu na kratak rok radi kupovine glasova i povećanja izborne podrške, a po ceni koja će u ne tako dalekoj budućnosti biti ubitačna", kaže Madžar.Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo". "Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para", navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca. Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona. "Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao grčki scenario", ističe Altiparmakov.
Neodrživa Krugmanova teorija u Srbiji
"Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije", objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju. On dodaje da "dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija".

2. avgust 2010.

Sindikati: Srbiju čeka vruća jesen
Izvor: B92, Politika, Tanjug
Beograd -- Najveći sindikati u Srbiji za jesen najavljuju proteste ukoliko ne budu povučene izmene Zakona o penzijskom osiguranju.Predstavnici reperezentativnih sindikata su najavili da će se na jesen zajednički boriti da se Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom osiguranju (PIO) povuče iz skupštinske procedure.Ukoliko bi novi predlog zakona o penzijama u Skupštini bio usvojen onako kako je prošao vladu, iznos na čeku bi do 2015. sa sadašnjih 67 odsto učešća u prosečnoj zaradi pao na 40 procenata, kažu oni.Sindikalci smatraju da je položaj radnika loš, da se mnoge grane industrije i privrede nalaze u teškoj situaciji, a da će izmenama i dopunama zakona o PIO položaj sadašnjih i budućih penzionera biti dodatno pogoršan, pa zato najavljuju štrajkove i proteste na jesen. "Vlada pokušava da donošenjem pojedinih zakona, među kojima je i ovaj o izmenama zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, u budućnosti smanji prava zaposlenih", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović. Orbović smatra da je razlog što se vlast oglušuje o primedbe sindikata ili to što su pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda morali da donesu ovakav zakon ili vlast misli da ovaj akt provuče kroz skupštinu u trenutku kada je narod opterećen ekonomskim problemima, nemaštinom, rastom kursa evra, padom zarada...Orbović kaže da se osnovne zamerke odnose i na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se penzije usklađuju s kretanjem troškova života i prosečnim zaradama zaposlenih u prethodnih šest meseci, i to 50 odsto s rastom troškova života i 50 procenata s rastom zarada, po takozvanoj švajcarskoj formuli.
"Verovatno da vlada igra i na kartu da predloženi penzijski zakon neće odmah u prvoj godini imati negativne efekte, već tek za dve do tri godine, te da će taj problem rešavati neka druga vlada, a da je sada jedino važno da ovaj zakon bude usvojen. Jer, kako inače objasniti to što zakon nije išao ni na Socijalnoekonomski savet, osim da se vlast boji da će zakon biti 'izvikan'”, objašnjava Orbović. "Insistiramo da se u zakonu nađe odredba prema kojoj penzije ne bi padale ispod 60 odsto od prosečne zarade, bez obzira što postoje obećanja onih koji su pravili zakon da one neće ići dole. Tim pre ne bi trebalo da bude problema da to i pismeno stoji u zakonu", kaže Orbović. On kaže i da je "nedopustivo i da zaposleni, koji su sada na birou rada, u penziju idu po novom zakonu, a starosna granica se povećava već od januara naredne godine – zbog čega između 5.000 do 6.000 onih koji su sada na birou neće moći u penziju, a pitanje je da li će moći i dalje da dobijaju nadoknadu s biroa". "Insistiramo da se na njih ne odnosi novi zakon, nego da u penziju idu prema zakonu koji je važio u času kada su morali da napuste firmu", kaže on. Zatraženo je i usklađivanje najnižih penzija dva puta godišnje ukoliko taj iznos bude niži od 25 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa.Sa Orbovićem su se složili i predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koji su, između ostalog, izneli zamerku i na odredbu zakona kojom se povećava starosna granica i godina radnog staža žena za odlazak u penziju, kao i to što u izradu tog akta nisu bili uključeni sindikati. "Ukoliko se taj zakon usvoji, penzije će u narednom periodu biti dosta niže. To se neće desiti u prvih godinu do dve dana, ali od 2013. godine penzije bi mogle da padnu na ispod 50, pa čak i na ispod 40 posto prosečne plate", ocenio je Orbović. Potpredsedik UGS "Nezavisnost" Slavko Vlaisavljević smatra da je za poboljšanje položaja radnika najznačajnije da država pojača institucije kontrole poslovanja privatizovanih preduzeća, a predsednici SSSS-a i ANSN-a ukazali su da je neophodno da se odrede prioriteti za razvoj privrede i napravi jasan plan koje grane industrije treba razvijati, u koje ulagati i u kom obimu

Padom zarada pala i kupovna moć
Izvor: Tanjug
Beograd -- Kupovna moć u maju bila je manja nego u aprilu, zbog realnog smanjenja prosečne zarade za 5,5 odsto i poskupljenja potrošačke korpe.Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju je bilo potrebno 1,13 prosečne plate od 33.463 dinara, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,72 odsto prosečne zarade.Prosečna potrošačka korpa u maju je iznosila je 37.844 dinara i veća je za 773 dinara, u odnosu na prethodni mesec, a minimalna 24.113 dinara i veća je za 840 dinara u odnosu na april, navodi Zavoda za statistiku,Cene na malo roba i usluga u maju su bile veće za jedan odsto u odnosu na prethodni mesec, a troškovi života za 1,3 odsto. Najveći rast cena imale su grupe hrana i bezalkoholna pića za 2,8 odsto, transport dva odsto, rekreacija i kultura dva odsto, zdravstvo 1,6 odsto, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje jedan procenat i restorani i hoteli 0,7 odsto. Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Pančevo, Zrenjanin i Šabac. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu i Novom Sadu i prosečnu.

Vojvodina Italijanski privrednici sele posao iz Rumunije
Traže partnere u Vojvodini
Izvor: Blic
Kikinda, Sombor, Subotica - Privrednici iz Italije u poslednjih mesec dana, u većem broju nego ikada ranije, obilaze vojvođanske gradove i traže odgovarajuće partnere za ulaganje kapitala. Na početku se govorilo da ih u Vojovodini privlači kvalifikovana radna snaga, ali kasnije se ispostavilo da osim toga, u Somboru, Subotici i Kikindi, mogu naći jeftinije radnike nego drugde u Evropi. U Kikindi su Italijani direktno priznali da deo posla moraju da presele iz Rumunije, jer tamo više nema dovoljno kvalifikovanih radnika. Nije rečeno, ali je poznato, da su oni, umesto da rade u italijanskim firmama u Temišvaru i Bukureštu, otišli u Italiju i u sličnim firmama rade za daleko veće plate. Veća grupa italijanskih preduzetnika, koji imaju pogone u Rumuniji, boravila je u Kikindi, Kanjiži, Novoj Crnji, Žitištu. Oni žele da investiraju u te opštine jer se u Rumuniji smanjio broj kvalifikovanih radnika, koji u potrazi za daleko boljim zaradama odlaze u Englesku i Španiju. Predsednik Udruženja italijanskih preduzetnika u Rumuniji Gilberto Teviron, njegova zamenica Maria Tanasa Lakrimioara i bivši predsednik Aldo Rokon i njihov savetnik Silvio Ramacin u poseti Severnobanatskom okrugu direktno su saopštili šta je razlog njihove želje da ulažu u taj deo Vojvodine. - Došli smo da se na licu mesta uverimo da li italijanske firme, koje sada posluju u Rumuniji, mogu da ostvare saradnju i u ovom delu Srbije. Za nas je trenutno problem da u Rumuniji nađemo kvalifikovane i dobro obučene radnike. Tamo je nezaposlenost veoma mala i na tržištu ima malo slobodne radne snage. U Vojvodini vidimo dobru šansu za razvoj, pa želimo da se povežemo sa Banatom, jer je ta oblast najbliža Rumuniji. Zainteresovani smo za poljoprivredu, prehrambenu industriju, energetiku, građevinarstvo - rekao je Teviron. Italijanski preduzetnici posetili su i Kanjižu, a planirali su da odu i u Novi Sad, Novu Crnju i Žitište. Italijanka firma „Kalcedonija” završila je u Somboru gradnju fabrike za proizvodnju ženskog veša. U pogonima od 12.000 kvadratnih metara do maja naredne godine posao će dobiti oko 650 radnika. U investiciju u Somboru poznati svetski proizvođač donjeg veša, čarapa i kupaćih kostima uložio je 20 miliona evra. Fabrika je trebalo već uveliko da radi, ali zbog administrativnih prepreka, početak proizvodnje kasni godinu dana. Da će za novu proizvodnju Italijani tražiti obučene radnike, koji mogu da rade uz pomoć novih tehnologija pokazuje i primer „Kalcedonije” koja je proizvodnju počela organizujući trening centar u kome se obučava 140 radnika. Punim kapacitetima radiće tek od proleća naredne godine. - Počeli smo razgovore sa kandidatima za prijem u radni odnos, a nove radnike počećemo da primamo polovinom avgusta. U fabrici će raditi 600 šivača, pa bi sa pratećim službama u fabrici bilo 650 zaposlenih. Radnike prvo moramo da obučimo, pa ćemo punim kapacitetima početi da radimo tek u maju naredne godine - kaže Aida Delkić, direktorica „Kalcedonijine” fabrike u Somboru. U somborskom pogonu koji će se zvati „Fiorana”, kada fabrika počne da radi punim kapacitetom, dnevno će se proizvoditi 30.000 komada ženskog veša. Celokupna proizvodnja distribuiraće se za Italiju, a potom u 3.000 „Kalcedonijinih” prodavnica širom sveta. Iako je ovo najznačajniji privredni poduhvat u Somboru u poslednjoj deceniji, početak rada ove fabrike kasni godinu dana zbog imovinsko pravnih i birokratskih problema. - Kada smo ušli u ovu investiciju nismo očekivali toliko problema. Šteta što smo toliko kasnili jer je investitor iz Italije izgubio mnogo novca, a i radnici koji bi, da je sve bilo urađeno na vreme, već 12 meseci primali plate - kaže Aida Delkić. Poslednji problem bila je gradnja javnog parkinga za potrebe preduzeća. Delkićeva je odmah primetila da može doći do teškoća u otkupu kukuruzišta, gde je planirana gradnja parkinga, ali je gradonačelnik Sombora početkom marta obećao da će sve biti sređeno. Ali, vlasnik parcele nije pristao na dogovor sa predstavnicima gradske vlasti pa je pokrenut postupak eksproprijacije, a predmet je stigao do Vlade Srbije.
Plata do 25.000 dinara
U pogonima italijanske fabrike radnici će osam sati raditi u klimatizovanom prostoru. Nema rada vikendom ni praznicima. Do fabrike u industrijskoj zoni obezbeđen je prevoz. Početna plata je 18.000 dinara, ali se sa raznim stimulacijama može zaraditi do 25.000 dinara. - „Kalcedonija” je u industrijskoj zoni od grada Sombora zakupila 10 hektara zemljišta. Na toj površini postoji prostor za još jednu fabriku, ali hoće li ona biti podignuta zavisi isključivo od iskustava koje ćemo imati sa prvom fabrikom - kaže direktorka „Fiorana”. Osim u Somboru, italijanski privrednici žele da ulažu i u drugim gradovima u Vojvodini. Na to se sve više odlučuju poslednjih meseci kada su mnoge firme sa Apenina, odlučile da zatvore svoje pogone u Rumuniji. Da u Vojvodini traže nove partnere, gde imaju obučenu i jeftiniju radnu snagu, potvrdio je u Vrbasu i Subotici Pjetro Vakjano, generalni sekretar Komore italijansko – srpskih privrednika. Pjetro Vakjano je u Subotici rekao da su italijanski privrednici veoma zainteresovani za investiranje u Srbiju, naročito na području Vojvodine. - Vojvodina je u odnosu na druge delove zemlje u prednosti zbog razvijene ekonomsko – privredne strukture. Do sada su u Suboticu italijanske firme investirale novac u oblasti elektronike i obućarske industrije. U Vojvodini ima oko 50 firmi čiji kapital potiče iz Italije – rekao je Vakjano.

PENZIJE
Sindikati: Protesti na jesen zbog zakona o PIO
Autor/izvor: Seebiz/ B92, Politika, Tanjug
BEOGRAD - Predstavnici reperezentativnih sindikata su najavili da će se na jesen zajednički boriti da se Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom osiguranju (PIO) povuče iz skupštinske procedure. Ukoliko bi novi predlog zakona o penzijama u Skupštini bio usvojen onako kako je prošao vladu, iznos na čeku bi do 2015. sa sadašnjih 67 odsto učešća u prosečnoj zaradi pao na 40 procenata. Sindikalci smatraju da je položaj radnika loš, da se mnoge grane industrije i privrede nalaze u teškoj situaciji, a da će izmenama i dopunama zakona o PIO položaj sadašnjih i budućih penzionera biti dodatno pogoršan, pa zato najavljuju štrajkove i proteste na jesen."Vlada pokušava da donošenjem pojedinih zakona, među kojima je i ovaj o izmenama zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, u budućnosti smanji prava zaposlenih", smatra predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.Orbović je rekao da je razlog što se vlast oglušuje o primedbe sindikata ili to što su pod pritiskom MMF-a morali da donesu ovakav zakon ili vlast misli da ovaj akt provuče kroz skupštinu u trenutku kada je narod opterećen ekonomskim problemima, nemaštinom, rastom kursa evra, padom zarada..."Verovatno da vlada igra i na kartu da predloženi penzijski zakon neće odmah u prvoj godini imati negativne efekte, već tek za dve do tri godine, te da će taj problem rešavati neka druga vlada, a da je sada jedino važno da ovaj zakon bude usvojen. Jer, kako inače objasniti to što zakon nije išao ni na Socijalnoekonomski savet, osim da se vlast boji da će zakon biti 'izvikan'”, objašnjava Orbović."Insistiramo da se u zakonu nađe odredba prema kojoj penzije ne bi padale ispod 60 odsto od prosečne zarade, bez obzira što postoje obećanja onih koji su pravili zakon da one neće ići dole. Tim pre ne bi trebalo da bude problema da to i pismeno stoji u zakonu", kaže Orbović.On kaže i da je "nedopustivo i da zaposleni, koji su sada na birou rada, u penziju idu po novom zakonu, a starosna granica se povećava već od januara naredne godine – zbog čega između 5.000 do 6.000 onih koji su sada na birou neće moći u penziju, a pitanje je da li će moći i dalje da dobijaju nadoknadu s biroa"."Insistiramo da se na njih ne odnosi novi zakon, nego da u penziju idu prema zakonu koji je važio u času kada su morali da napuste firmu", kaže on. Zatraženo je i usklađivanje najnižih penzija dva puta godišnje ukoliko taj iznos bude niži od 25 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa.Sa Orbovićem su se složili i predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), koji su, između ostalog, izneli zamerku i na odredbu zakona kojom se povećava starosna granica i godina radnog staža žena za odlazak u penziju, kao i to što u izradu tog akta nisu bili uključeni sindikati."Ukoliko se taj zakon usvoji, penzije će u narednom periodu biti dosta niže. To se neće desiti u prvih godinu do dve dana, ali od 2013. godine penzije bi mogle da padnu na ispod 50, pa čak i na ispod 40 posto prosečne plate", ocenio je Orbović.

1. avgust 2010.

USAGLAŠENI
Sindikati protiv izmena zakona o PIO
Izvor: Tanjug
Predstavnici reperezentativnih sindikata složili su se u izjavama Tanjugu da se u skorije vreme ne mogu očekivati značajna poboljšanja u položaju radnika u Srbiji i ukazali da će se na jesen zajednički boriti da se Zakon o izmenama i dopunama zakona o penzijskom osiguranju povuče iz skupštinske procedure. Sindikalci smatraju da je položaj radnika loš, da se mnoge grane industrije i privrede nalaze u teškoj situaciji, a da će izmenama i dopunama zakona o PIO položaj sadašnjih i budućih penzionera biti dodatno pogoršan, pa zato najavljuju štrajkove i proteste na jesen. "Vlada pokušava da donošenjem pojedinih zakona, medju kojima je i ovaj o izmenama zakona o penzijsko - invalidskom osiguranju, u budućnosti smanji prava zaposlenih", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (ŠŠ) Ljubisav Orbović. Sa Orbovićem su se složili i predstavnici Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koji su, izmedju ostalog, izneli zamerku i na odredbu zakona kojom se povećava starosna granica i godina radnog staža žena za odlazak u penziju, kao i to što u izradu tog akta nisu bili uključeni sindikati. "Ukoliko se taj zakon usvoji, penzije će u narednom periodu biti dosta niže. To se neće desiti u prvih godinu do dve dana, ali od 2013. godine penzije bi mogle da padnu na ispod 50, pa čak i na ispod 40 posto prosečne plate", ocenio je Orbović.Potpredsedik UGS "Nezavisnost" Slavko Vlaisavljević smatra da je za poboljšanje položaja radnika najznačajnije da država pojača institucije kontrole poslovanja privatizovanih preduzeća, a predsednici S S S S i ANSN ukazali su da je neophodno da se odrede prioriteti za razvoj privrede i napravi jasan plan koje grane industrije treba razvijati, u koje ulagati i u kom obimu. Govoreći o jednokratnoj pomoći od po 5.000 dinara zaposlenima u institucijama i službama koje se finansiraju iz državnog budžeta, Vlaisavljević je ukazao da to "nije pravo rešenje, već samo 'mazanje očiju' zaposlenih i sindikata, za koje se izdvajaju velika sredstva, a kojim se postiže mali efekat". Prema Orbovićevom mišljenju, pomoć ugroženim pojedincima zaposlenih u okviru javnog sektora i državne administracije je pokušaj "smirivanja situacije", kojim se, prema njegovim rečima, izaziva revolt one kategorije zaposlenih čiji poslodavac nije država. Prema njegovim rečima, veliki problem sa kojim se gradjani Srbije susreću je to što realna vrednost plata i penzija pada. "Plate padaju svakog dana. Krajem 2008. godine gradjani Srbije imali su prosečnu platu od 420 evra, dok ona danas iznosi 322 evra", ukazao je Orbović i dodao da je vrednost plata i penzija u poslednjih godinu dana opala za oko 30 procenata. Sindikalci su ukazali i da se skoro sve privredne i industrijske grane nalaze u teškoj situaciji, ali da je ipak najteže u metalskom kompleksu, tekstilnoj industriji, gradjevinarstu. Savić je podsetila na situaciju u preduzećima IMT i IMR, 'Fabrici kablova' Jagodina, kao i nekadašnjem gigantu tekstilne industrije 'Jumko' Vranje, čiji radnici u proseku primaju 6.000 dinara, dok je Orbović ukazao da je za Srbiju nedopustivo da i poljoprivreda počinje da se suočava sa ozbiljnim problemima. Predsednici UGS "Nezavisnost" i ASNS smatraju i da je neophodno postojanje aktivnijeg Socijalno-ekonomskog saveta. "Socijalno ekonomski savet skoro i da nema aktivosti u prethodnom periodu. Vlada pokušava da neka pitanja rešava direktno ne ulazeći u dijalog, a najdrastičniji primer su izmene i dopune zakona o PIO", ukazao je Orbović. Sindikalci su se osvrnuli i na problem mobinga sa kojim se sve češće suočavaju zaposleni u Srbiji i ukazali da njihove stručne službe i pravnici mogu pružiti pravnu pomoć radnicima nad kojima je vršen mobing. "U poslednje vreme ima puno prijava za mobing, ranije su se ljudi ustručavali da se žale, ali pošto je usvojen zakon koji reguliše tu oblast, gradjani se osećaju slobodnije. Možemo da pomognemo tako što se pozivamo na postojeći zakon i tužimo poslodavca, kao i na medjunarodne konvencije i Ustav Srbije", ukazao je Vlaisavljević. Prema njegovim rečima, zbog mobinga se sidnikatu javljaju pre svega zaposleni sa nižim obrazovanjem, jer se nad njima sprovodi "klasičan mobing" koji se lako prepoznaje. Vlaisavljević je ukazao i da se na radnim mestima koja zahtevaju visoko obrazovanje sprovodi mobing koji nije odmah vidljiv, već postepeno narušava psihičko stanje zaposlenih.

Pad dinara ispraznio novčanike
Izvor: Novosti
Beograd -- Građani su već pritisnuti velikom besparicom. Dok su plate i penzije zakovane, rastu rate za kredite, a kupovna moć prepolovljena, domaća valuta uporno slabi.Dinar skoro svake nedelje, gledajući od početka godine, dostiže svoj istorijski minimum, ili jednostavnije pad, u odnosu na evropsku valutu. Evro je prešao 100, pa 105, a sada lagano, strah nas je i da pomislimo, ide ka vrednosti od 110 dinara. Sve žešće se topi standard građana. Plate i penzije su skoro zakovane, a obaveze ih iz meseca u mesec prestižu.Jačanje dinara pre svih priželjkuju sugrađani koji su se stambenim kreditom, indeksiranim u stranoj valuti, obavezali bankama “na vernost” narednih 20 i 30 godina. Građanin koji je polovinom 2008. zarađivao 50.000 dinara, što je tada iznosilo 633 evra, mirne duše je mogao da pozajmi do mesečne rate od 300 evra. Samo godinu kasnije, ta rata je premašila polovinu njegove nepromenjene plate. Izražena u dinarima iznosila je 28.170 dinara. A ako mu se, što je sasvim verovatno, zarada ni do danas nije povećala - rata mu odnosi skoro dve trećine zarade. Ona iznosi - 31.800 dinara. Samo na račun evra porasla je za čitavih 8.130 dinara. Sa posledicama slabljenja dinara zaposleni se suoče brojeći novčanice u mesečnoj koverti. Junski prosek u Srbiji je iznosio 34.161 dinara, u evropskoj valuti - 328 evra. Godinu ranije prosečna plata je bila 32.553 dinara, što je tada bilo oko 346 evra. Radnici se sada već skoro sa nostalgijom sećaju jula 2008. kada su zarađivali u proseku 33.000 dinara, što je bilo skoro 420 evra. Za dve godine zarade su se istopile za 90 evra.Ako se posmatraju odnosi prosečnih plata i prosečnih potrošačkih koripi, reklo bi se da je naš standard jedva malo skliznuo. Trenutno nam treba 1,13 prosečnih plata da bi namirili prosečnu korpu. Godinu ranije trebalo je 11 odsto preko prosečne plate, a pre dve godine - svega 0,2 odsto pride. Nacionalna organizacija potrošača, međutim, poručuje da ta statistika nema mnogo veze sa realnošću. Kupovna moć stanovništva se, kažu, prepolovila. "Od 2008. godine do sada kupovna moć građana Srbije je pala za 50 odsto", tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, i dodaje da je "statistika jedno, a život nešto drugo". Ako su u međuvremenu svuda poskupele komunalije od 30 do 50 odsto, o čemu govorimo. Gde je tu ekonomska opravdanost. Ona postoji za korekcije od nekoliko, pa i deset odsto, ali za više od toga mora da postoji objašnjenje. Statistika prati cene više od 500 artikala. Tu su i gume za automobile. Rast cena na malo su i ekseri. Ako dinar nastavi ovako da pada, očekujemo skok cena. Mi već godinama tražimo poseban tretmana za dvadesetak najvažnijih artikala. To znači ili subvencija drežave ili limitirane marže za njih", kaže on.
Privreda bez izbora
Koliko god padala domaća valuta većina privrednika nije imala izbora - zadužili su se kako bi opstali. Iznos kredita firmi je polovinom godine bio deset odsto veći nego na kraju prethodne. Preduzetnici su u tom periodu nivo pozajmice povećali za 9,6 odsto. Njihovo vraćanje je i najveći problem srpske privrede. Pad dinara, što se čulo iz mnogih apela, najmanje odgovara uvoznicima, a najmanje šteti izvoznicima.
Građani pritisnuti besparicom u svom položaju ne vide ništa dobro, a ni uporno slabljenje dinara im ne uliva nikakvu nadu. Ekonomistima su, međutim, vidljivi i pozitivni efekti “posrnule” domaće valute. "Sve ovo je prilagođavanje promenama u platnom bilansu, posledicama svetske ekonomske krize i zastoju u prilivu kapitala" objašnjava ekonomista Ivan Nikolić i dodaje da je naša privreda slabe konkurentnosti i nije dovoljno obezbediti dovoljan priliv deviza da bi se održao nivo kursa. "Dobra stvar je što ne možemo da uvozimo sve i svašta, jer je sve skuplje i mi se toga lišavamo ili trošimo mnogo manje. Zato je opao uvoz, a izvoznici su dobili vetar u leđa. Naši proizvođači postaju značajno konkurentniji - troškovi u dinarima su im isti, ali za robu dobijaju više novca", kaže on. Naravno, ni ekonomisti, ne mogu zanemariti negativne posledice. Prva pada na teret stanovništva - zbog slabijeg dinara pada standard. Pada kroz smanjenje kupovne moći za dobra iz uvoza. Na udar rata ranije podignutih kredita podsećaju i ekonomisti. To nas, međutim, uči da ubuduće budemo oprezni sa pozajmicama. "Ovo slabljenje dinara je dobrodošlo. Pitanje je granice do koje je dobro da pada dinar. Gde je granica izdržljivosti i kada može da utiče na inflaciju je već teži problem. Dokle god inflacija nije ugrožena, ne vidim problem sa kursom. Za ekonomiste je ovo dorbodošlo imajući u vidu greške iz prošlosti. Veštački smo održavali jačanje domaće valute. Znali smo da to nije održivo. Priliv novca iz inostranstva, koji je došao sa privatizacijom, morao je jednom da se završi", kaže Nikolić.Manja kupovna moć diktira i turističke navike građana. A ovog leta će mnogi u Srbiji - ostati bez njih. Gotovo 70 odsto građana Srbije ne planira da otputuje na letovanje, pokazalo je istraživanje agencije TNS Medium Galup. Oni koji reše da uplate aranžman u inostranstvu preko agencije, moraju da računaju da će za njih evro biti još skuplji. Agencije preračunavaju aranžamane po prodajnom kursu određenih banaka, a mnoge od njih jedan evro već nekoliko dana zaračunavaju i više od 108 dinara.
Manja kupovna moć građana Srbije vidi se i u analizama agencije za tržišna istraživanja GFK. Pad je pečeo da se oseća već u proleće 2008. godine, a drugi pad nas je pogodio u proleće 2009, sa talasom svetske ekonomske krize. Ključni pokazatelj je indeks kupovne moći, koji se za svaku zemlju pravi na osnovu više relevantnih pokazatelja i koji uzima u obzir i paritet cena. Prema ovom indeksu, koji se pravi za više od 40 zemalja u Evropi, Srbija je jedna od dve zemlje koje su osetile pad kupovne moći još 2008. godine, dok su ostale tada imale porast. Naš građanin je tada godišnje imao 3.080 evra na raspolaganju za potrošnju, uključujući sva moguća primanja i bili smo na 33. mestu. Godinu dana ranije taj iznos je bio 3.227 evra.Pad se nastavio i u 2009. Te godine je i među Evropljanima bilo više onih koji su osetili da imaju manje novca za trošenje. Prošle godine smo na raspolaganju imali 2.933 evra, što je dodatnih skoro pet odsto manje u odnosu na 2008, dok je u odnosu na 2007. godinu to pad od devet odsto.

Radikalizovan štrajk u Dnevnik Holdingu
Novi štrajkači glađu
Izvor: Danas

Novi Sad - Milica Jevtić, rukovodilac prodaje Štamparije Dnevnik Holdinga, u petak se pridružila kolegama koji su još četiri dana pre počeli štrajk glađu a to su predsednik Sindikata Stevan Tomin i Dragan Cvetković.Štrajk je ušao u drugi mesec i radnici traže od osnivača, Skupštine Vojvodine, isplatu dela zaostalih zarada. Kako Danas saznaje, ako prođu lekarski pregled štrajku glađu će se pridružiti i radnici Štamparije: Miroslav Stojiljković i Bratislav Živković. Štrajk bi mogao da se završi ove sedmice kada Holding za 150 miliona dinara proda montažnu zgradu.

Prekinut štrajk prevoznika u Grčkoj
Izvor: Beta
Vlasnici kamiona u Grčkoj saopštili da završavaju sedmodnevni štrajk i počinju pregovore s Vladom. Štrajk je izazvao velike nestašice goriva i blokade saobraćaja u toj zemlji u jeku turističke sezone. Situacija se donekle smirila sinoć, kad je Vlada predložila ukidanje svoje odluke o radnoj obavezi ako vozači kamiona obustave štrajk zbog protivljenja najavljenim reformama sektora koje se odnose pre svega na cenu i broj godišnjih dozvola za rad. "Kamiondžije se sutra vraćaju na posao", rekao je šef sindikata autoprevoznika Jorgos Corcatos posle tročasovog sastanka s članovima sindikata.Nestašica goriva pogodila je na desetine hiljada Grka i strane turiste, navode turistička udruženja, upozoravajući da su sve brojnija i otkazivanja rezervacija u hotelima.

30. jul 2010.

Nemački Dunker seli deo proizvodnje u Srbiju
Izvor: Tanjug
Nemačka kompanija Dunker proizvodnju električnih motora seli u Srbiju do kraja godine, u Suboticu, gde već postoji kompletna infrastruktura u proizvodnoj hali površine oko 1.400 kvadrata, prenela Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru iz Beograda u svom biltenu. Navodi se da je direktor Dunkera Nikolaus Gref izjavio kako je jedan od razloga za dolazak u Srbiju to što drugi investitor u Subotici, firma Triton, gde Nemci nameravaju da presele pogone, poseduje kompletnu infrastrukturu za motore Dunkera.Gref je najavio da će Dunker do kraja godine zaposliti 40 radnika.Subotica pripada slobodnoj trgovinskoj zoni, pa izvoz iz Srbije neće biti dodatno opterećen carinskim troškovima.

Moguć domino efekat bankrota „Podruma Palić”
Izvor: Politika
Ukoliko se „Podrum” ne proda kao firma koja je imala poznate brendove, nego „na parče” onda bi bankrot tog preduzeća mogao da ugrozi i firmu „Medoprodukt” koje je jamčilo kod Komercijalne banke za kredit koji je uzeo Vojin Đorđević.
Subotica – Napici „koka kola”, „sprajt”, „fanta”, ”kokta”, vina „palićki rizling”, „Ciganin baron” – samo su neke od poznatih marki koje su se proizvodile u pogonima punionice sokova i vinarije „Podrum Palić”. Bilo je to zahuktalo preduzeće koje je cedilo vino iz grožđa sa sopstvenih 150 hektara pod lozom, a iz punionice izlazilo nekoliko miliona boca raznog pića. Rukovodstvo je tada tvrdilo da je ovo preduzeće uplaćuje najveći porez u opštini.Od pre dva dana Privredni sud je u ovom preduzeću proglasilo bankrot jer nema načina da otplati dug od milijardu dinara, a između toga i podataka sa početka teksta je decenija tranzicionog stresa kroz koji je prošao „Podrum Palić”. Privatizacija sa mnogo afera u javnosti, počela je 2002. godine kada je država prodala 34 odsto svojih akcija koje je kupio Vojin Đorđević, a godinu dana kasnije on postaje i većinski vlasnik punionice sokova i vinarije. Preduzeće „Podrum Palić” je 2003. godine kod Komercijalne banke uzelo kredit od tri miliona evra. Taj kredit, koji je sada na ime kamata uvećan za milion evra, postao je (između ostalog) nesavladiva prepreka u opstanku firme.U trenutku kada je 18. aprila 2008. godine proglašen stečaj „Podruma Palić” dugovi preduzeća bili su 1,6 milijardi dinara. Potraživanja i dugovanja koja su postojala unutar grupacije Đorđevićevih preduzeća „prebijena” su, pa je dug smanjen za oko 540 miliona dinara. Ostale su, međutim, obaveze prema državi u visini od (kako se procenjuje) 700 miliona dinara i otplata kredita Komercijalnoj banci. Još pre uvođenja stečaja, Vojinov brat Živojin Đorđević (takođe vlasnik više preduzeća između ostalog i vinarije „WOW”) prihvatio je da bude jemac i, kako se to kaže, pristupilac dugu Komercijalne banke i to kao vlasnik „Medoprodukta”, preduzeća sa uzgoj i preradu voća i povrća. Plan je bio da „Medoprodukt” prihvati kredit Komercijalne banke, a da se zauzvrat na njih prepiše oko polovina imovine „Podruma Palić”. Taj deo dogovora nikada nije realizovan, te, kako „Politika” saznaje i pored nastojanja stečajnog upravnika „Podruma Palić” da sklopi ugovore o proizvodnji kako bi se firma izvukla iz stečaja, to nije bilo moguće upravo pred pretnjom aktiviranja kredita koji znači bankrot.Sada kada je bankrot i zvanično proglašen, pred Odborom poverilaca je da odluči na koji način će se „Podrum” prodati. Nedavno urađena procena vrednosti imovine (vinogradi i objekti) kaže da firma vredi 6,5 miliona evra. Odlučeno je, međutim, da se traže još tri procene vrednosti imovine kao pravnog lica, odnosno kao brenda koji je proizvodilo i punilo poznate robne marke. Ukoliko Odbor poverilaca odluči da se „Podrum Palić” prodaje kao pravno lice, novi kupac dobiće „čisto” preduzeće, a novac od prodaje odlazi u stečajnu masu iz koje se prvo namiruju troškovi stečajnog postupka, potom se za oko 50 zaposlenih kojima preduzeće duguje zaradu za poslednjih godinu i po dana isplaćuje puni iznos zaostalih zarada. Onda slede poverioci, a tu prioritet ima Komercijalna banka koja je upisala hipoteku nad objektima „Podruma”. Ukoliko Komercijalna banka iz preostale mase ne uspe da nadoknadi pun iznos kredita, onda poseže za imovinom jemca i pristupioca kreditu, a to su firme Živojina Đorđevića. Kako „Politika” saznaje, Komercijalna banka je zbog ovog kredita već stavila blokadu i na račun „Medoprodukta”, pridružujući se nizu banaka koje od ovog preduzeća potražuju više od 536 miliona dinara, a u blokadi od preko 518 miliona dinara je i vinarija „WOW”, koja je, kako se tumači, povezano pravno lice.Ukoliko „Podrum Palić” ne uspe da nađe kupca za svoje nekada čuveno ime, već se bude prodavala samo imovina (možda i u delovima) manje novca će se sliti u stečajnu masu. Tada će obaveze jemca za kredit (Živojina Đorđevića, odnosno „Medoproduka”) biti veće.
Aleksandra Isakov

Stečaj za „Fidelinku”
Desetak firmi-kćerki nastaviće da radi, pa tako Subotičani neće ostati bez hleba jer preduzeće „Fidelinka Pekara” nije u stečaju.
Subotica – Žitomlinska kuća „Fidelinka” otišla je u stečaj zbog duga od oko 692 miliona dinara, a stečaj je kod Privrednog suda u Subotici pokrenula AIK banka iz Niša kao jedan od većih poverilaca.Za stečajnog upravnika određen je Zoran Stojanović iz Bačke Topole koji je zbog toga morao da prekine letovanje. Posle nekoliko časova provedenih u fabrici, Stojanović je pred novinare izašao sa prvim informacijama o situaciji u kompaniji.– U stečaju je matična firma koja okuplja deset ćerki firmi i važno je reći da one nisu predmet stečaja. To znači da će se i dalje Subotica nesmetano snabdevati hlebom, jer je to posao firme „Fidelinka Pekara”, rekao je StojanovićU Kompaniji „Fidelinka” zaposleno je oko 365 radnika, ili se bar vode na njenom platnom spisku, a po novom Zakonu o stečaju neće svi automatski dobiti otkaz, već stečajni upravnik procenjuje koliko je potrebno zaposlenih.Kompanija „Fidelinka”, inače, bavila se proizvodnjom brašna i testa i bila je sinonim za žitomlinsku kuću, kojoj po tradiciji veliki broj poljoprivrednika daje pšenicu u otkup ili na lager u silose. Prema nezvaničnim podacima ove godine veoma mali broj ratara je predao pšenicu, jer se još od prošle godine zna da je fabrika u finansijskim problemima. Stečajni upravnik Stojanović kaže da prema do sada raspoloživim podacima ratari nisu sklapali ugovore sa kompanijom „Fidelinka”, već sa firmom „Fidelinka distribucija”, koja nije predmet stečaja.„Fidelinka” je privatizovana pre više od pet godina, a u javnosti nije poznato ko su vlasnici nekada najuspešnije fabrike u Subotici čije akcije su još do pre godinu dana vredele blizu pet hiljada dinara, a danas 160 dinara.– Ni ja ne znam ko su bili vlasnici „Fidelinke” i to za stečaj i nije bitno, ali ću uvidom u papire saznati, a oni se mogu naplatiti tek eventualno ako svi drugu poverioci budu izmireni – rekao je Stojanović.Podataka o vlasništvu „Fidelinke” u Agenciji za privredne registre zaista nema, ali uvidom u podatke Centralnog registra hartija od vrednosti vidi se da su vlasnici ove subotičke kompanije „Mowbray sistems”, „Mineco”, „Alisun marketing” i Unikredit banka Austrija.Stečajni upravnik kaže da je naložio da se napravi pregled poslovanja, popiše imovina, a zatim sledi detaljna analiza rada kompanije. Prema nezvaničnim informacijama „Fidelinka” je rasprodala deo imovine, a međusobni odnosi između matične i ćerki- firmi su isprepleteni.
A. Isakov

Nekadašnji giganti odlaze u stečaj
Izvor: Novosti
Subotica -- Protekle sedmice u samo dva dana proglašen je stečaj kompanije ”Fidelinka”, dok u fabrici ”Podrum Palić” zbog dugova od milijardu dinara proglašen bankrot.Ova dva velika preduzeća pridružila su se tako crnoj listi na kojoj su i ”29. novembar”, ”Partizan”, ”Sever”, ”Azotara”, ”Zorka”, ”Kožateks”, ”Si end Si”, ”Voda voda” i mnoga druga preduzeća koja su poslednjih nekoliko godina stavili kanac na vrata. U prodavnicama se odavno više ne viđaju ”V votka”, ”Sinalko”, liker ”Or šeri”, šunka ”29. novembra”, ”Partizanovi” bicikli, ”Severovi” elektromotori, a sve prazniji su i rafovi sa čuvenim vinima sa peska - ”šardoneom”, ”palićkim belim”, ”rizlingom”, ”graševinom”, ali i sa nadaleko poznatim ”Fidelinkinim” brašnom i testeninama. Zbog toga ne čude poražavajući podaci Regionalne privredne komore da je privreda Subotice, ali i cele severne Bačke, u prošloj godini zabeležila pad u industrijskoj proizvodnji od 11,5 odsto, izvoz je bio oko 220 miliona dolara, dok je uvoz bio 100 miliona veći. Istovremeno, nezaposlenost je prošle godine povećana za 1,5 inedksnih poena.Rano je govoriti i da li će 360 zaposlenih u ”Fidelinki” ostati na radnim mestima, ili će podeliti sudbinu desetine hiljada radnika velikih subotičkih preduzeća, koji su proteklih nekoliko godina ostali bez posla. Svima njima trenutno kao jedina nada ostaju obećanja ministara i lokalnih političara da je Subotica ponovo otvorila vrata stranim investitorima, te da će se grad uskoro vratiti na čelo domaće privrede.
Dok manje, porodične vinarije širom Srbije sve više napreduju i izlaze na svetsko tržište, preduzeće sa tradicijom od 1896. godine, u čijem posedu je bilo 247 hektara peskovitog zemljišta duž srpsko-mađarske granice, podrum kapaciteta 12 miliona litara, linija za punjenje, ogroman magacinski prostor, od 2008. godine zvanično je u stečaju. Kako objašnjavaju u Privrednom sudu u Subotici, firma Vojina Đorđevića, tokom stečajnog postupka nije izmirila obaveze prema državi i poveriocima, te je proglašenje bankrota bilo neminovno. "Preduzeće, pa bilo i najveći gigant, treba posmatrati kao jedno domaćinstvo, koje kada dođe plata, prvo izmiri obaveze prema državi, napuni frižider, kupi najpotrebnije, a ono što preostane, troši kao džeparac" , ističe Miroslav Tešić, profesor Ekonomskog fakulteta. "To je najveći razlog zbog čega se naša privreda sve više bazira na malim i srednjim preduzećima, koja postaju dominantna kako kod nas, tako i u regionu. Takođe, devedesete godine uzele su danak, jer se u industriju godinama nije ulagalo, a kada smo se otvorili prema svetu, na tržištu nismo bili konkurentni. Zahvaljujući našim zakonima, koji su prepuni rupa, većina privatizacija je jako loše urađena, izvučena su sredstva iz firmi, umesto da se u njih ulaže, što je neminovno dovelo do kraha privrede, ne samo u Subotici, već u celoj zemlji", navodi Tešić. I građane i privrednike ostavila je zatečene vest da je ”Fidelinka”, najveći prerađivač žita, gotovo preko noći otišla pod stečaj. Dugovi preduzeća se procenjuju na 600 miliona dinara, te su svi računi preduzeća u potpunosti blokirani. Preduzeće je privatizovano pre nekoliko godina, ali većinski vlasnik javnosti nije poznat. Međutim, od tada akcije ”Fidelinke” pale u su sa 4.900 na tek 160 dinara. !Niko od nas nije očekivao da će stečajni postupak biti pokrenut, i još je rano govoriti šta je zaista dovelo do toga", ističe Zoran Stojanović, stečajni upravnik ”Fidelinke”. U septembru je zakazano prvo ročište, kada ćemo videti da li će firma moći da se reorganizuje, ili će i ovde bankrot biti definitivan

Stali na jednoj tački
Vlada i sindikati bez dogovora

Izvor: e-novine.com
Pregovori Vlade i sindikata o temeljnome kolektivnom ugovoru za javne službe završili su sinoć neuspjehom jer je Vlada ustrajavala da se kao razlog otkazivanja ugovora, uz bitno promijenjene gospodarske okolnosti, navedu i fiskalne okolnosti. Predsjednik Gospodarsko-socijalnog vijeća Božidar Kalmeta nakon sastanka je rekao kako mu je žao što se nisu uspjeli dogovoriti, "tim više što smo praktički pristali na sve što su sindikati tražili. "Pristali smo na to da se kolektivni ugovor produži na tri godine, pristali smo i na čitav niz drugih stvari, a zapeli smo na stvari koja se ne tiče materijalnih prava, nego članka koji kaže da se u slučaju iznimno promijenjenih gospodarskih okolnosti može ponuditi raskid ugovora. Mi smo samo inzistirali da se tu doda 'gospodarskih ili fiskalnih okolnosti'", objasnio je novinarima predsjednik GSV a Božidar Kalmeta nakon sastanka sa sindikatima u vladi. Dodao je da je vlada odgovorna i da mora računati što će biti sljedeće godine te ostaviti mogućnost da se pregovara o raskidu kolektivnog ugovora ako se promijene fiskalne okolnosti. "Na toj riječi smo stali, oko toga se nismo mogli dogovoriti i žao mi je što svi kažu da treba radikalan rebalans proračuna, da treba šparati, a kad dođemo do nekih stvari i nekih dogovora, apsolutno nitko to ne prihvaća. Mi se kao odgovorna vlada moramo brinuti o svima, pa i o javnim i državnim službenicima, ali ne samo o njima, nego o cjelokupnom proračunu", poručio je Kalmeta. Ministar financija Ivan Šuker rekao je, pak, kako se dodavanjem riječi "fiskalnih" u spornu odredbu ništa ne prejudicira te da "svi parametri mogu biti uvjet za početak pregovora". Ivica Babić rekao je u ime sindikata da su sindikalni predstavnici bili uvjereni da je postignut dogovor o istom kolektivnom ugovoru s trajanjem od tri godine. "Bili smo spremni odreći se božićnice za 2010. i određena pitanja prijevoza riješiti u interesu zaštite proračuna, no vlada nije htjela prihvatiti takav naš prijedlog", rekao je Babić. Istaknuo je da je sastanak u četvrtak bio zapravo prvi sastanak pregovaračkog odbora. Kolektivni ugovor prestaje vrijediti 31. srpnja, no Babić ističe da će on imati produljenu primjenu pravnih pravila. "Mi smo na dispoziciji, a odluka je na vladi kada će nas pozvati i hoćemo li nastaviti pregovore", rekao je. Naglasio je da su sindikati spremni pregovarati i da razumiju stanje u kojem je vlada, ali, dodao je, ponajprije žele zaštititi interes svojih članova. Babić je podsjetio i da su pregovori o dodatku sporazumu načelno odgođeni te da će na njemu raditi radna grupa. "Što će se sada dogoditi sa sporazumom, s obzirom na relativni neuspjeh večerašnjih pregovora, pokazat će vrijeme", rekao je Babić, dodajući kako ipak očekuje nastavak pregovora. "Jutro je pametnije od večeri. Već je malo kasno, kad stvari postavimo na pravo mjesto, ipak očekujem nastavak pregovora jer bi to zapravo bio nastavak socijalnog dijaloga koji je bio dogovoren s predstavnicima GSV-a", rekao je Babić.

27. jul 2010.

Prema poslednjim podacima Regionalne privredne komore u Subotici
Zarade ispod republičkog proseka

Autor: V. Laloš
Subotica - Prema podacima regionalne privredne komore u Subotici, industrijska proizvodnja u regionu severne Bačke je u porastu, ali raste i broj nezaposlenih. Međutim, robna razmena ovog dela Vojvodine sa inostranstvom jedva dostiže trećinu prošlogodišnje razmene. Ukupan njen iznos je 350 miliona dolara što čini tek četvrtinu uvoza ovdašnje privrede, pa stopa pokrivenosti uvoza izvozom, odnosno spoljnotrgovinski saldo, čini 75 odsto.Međutim, zabeleženi industrijski rast ove godine iznosi sedam odsto prema istom periodu prošle godine, i viši je od republičkog proseka za jedan i po procentni poen. Gledajući po privrednim granama, situacija je dosta šarolika. U prerađivačkoj industriji, od koje bi se u izvozu najviše zaradilo, taj rast je spor i tek je nešto viši od jednog procenta.Kada se posmatra uspeh privrede po broju nezaposlenih, taj zabeleženi rast gotovo i nema efekta, jer je u prvoj polovini godine broj nezaposlenih u severnom delu Bačke porastao za oko 1.800 osoba. A što se zarada tiče, i Subotica i čitav region već su prilično dugo ispod republičkog proseka, te i najnovija statistika pokazuje da prosečan radnik ovde zarađuje oko deset odsto manje nego što pokazuje statistički prosek primanja u Srbiji.

24. jul 2010.

SELJENJE KAPITALA
Made in Serbia: Najjeftinija radna snaga u Evropi

Autor/izvor: SEE/Politika, Blic
BEOGRAD - Fiatova odluka da prebaci proizvodnju novog modela automobila L-0 iz torinske fabrike Mirafiori u Kragujevac, izazvala je potpuni šok kako u italijanskoj vladi, tako i među sindikatima i radnicima u Italiji. Mediji, na čelu sa opozicionim listom Republika, nazivaju Srbiju „Eldoradom za menadžere”. Zbog povoljnih carina, ali i jeftine radne snage, mnoge evropske kompanije sve više sele svoje pogone i iz zemalja starih, ali i novih članica EU."'Obećana zemlja' danas se nalazi na Balkanu. U Srbiji mesečna plata iznosi 400 evra u odnosu na 1.100 – 1.200 evra torinskih radnika. Radi se o čak manjoj plati u odnosu na radnike u Poljskoj (koji dobijaju oko 600 evra mesečno)”, komentariše Đorđo Ajraudo, nacionalni predstavnik Federacija metalurških radnika Italije (FIOM).Plata radnika nije jedina prednost za investiciju u Srbiji. Olakšice po pitanju poreza (jer Fiat neće morati da plaća porez narednih deset godina ni vladi u Srbiji a ni opštini Kragujevac) kao i povodom zaposlenja novih radnika (kojim se predviđa vrlo povoljna državna pomoć) čine odluku torinske kuće još razumnijom.„Boriti se sa ovim troškovima je nemoguće. Ko može da priušti sebi luksuz da radi u Italiji za 400 evra mesečno? U ovoj priči problem s napuljskim postrojenjem Pomiliano apsolutno nema nikakve veze. Markione bi trebalo otvoreno da prizna koji su realni motivi odluke o proizvodnji novog modela automobila u Srbiji”, izjavio je Ajraudo.Najjeftinija cena struje u Evropi, sporazumi o slobodnoj trgovini sa značajnim tržištima, te povoljna poreska politika, finansijske olakšice i konkurentna radna snaga, samo su neki od razloga koji Srbiju u regionu kandiduju za poželjnu destinaciju za strani kapital.Za svoj regionalni centar Srbiju je izabrala i švedska Ikea koja u narednih pet godina planira da izgradi pet trgovačkih centara, u koje će uložiti između 800 miliona i milijardu evra. Do 2015. godine planira da izgradi dva trgovačka centra u Beogradu, i po jedan u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.Srbija ima i povoljan geografski položaj i sve isporuke stižu za 24 sata do bilo koje lokacije u Evropi. Od februara ove godine primenjuje se i prelazni trgovinski sporazum sa EU, što nam daje veliki izvozni potencijal. Tu su i ugovori o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA i EFTA, sa Rusijom i Belorusijom, a u septembru stupa na snagu i ugovor sa Turskom.Od SAD smo dobili status najpovlašćenije nacije, što nam omogućava bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda, a pregovore o povoljnim carinama smo započeli i sa Iranom. Takođe, imamo upola manje troškove radne snage nego u drugim istočnoevropskim zemljama poput Češke, Mađarske i Poljske.Porez na dobit preduzeća u Srbiji je deset odsto i drugi je najniži u Evropi. U Crnoj Gori je devet odsto, u Mađarskoj 16, Sloveniji i Hrvatskoj 20, Rumuniji 24 odsto. Po stopi PDV-a od 18 odsto na nivou smo Makedonije i Crne Gore, ali smo bolji od Bugarske i Slovenije gde je ta stopa 20 odsto, i Hrvatske gde je 23 procenta.„Strancima naruku ide i kurs evra. Sada svako ko izvozi robu ima osam dinara po evru više nego ranije, a blagi privredni rast u prvom kvartalu ove godine dugujemo pre svega većem izvozu. I radna snaga će biti još dugo jeftina. Za zarade u Srbiji se mnogo manje odvaja nego za plate u evropskim prestonicama“, kaže ekonomista Milan Kovačević."S druge strane, problemi sa kojima se kao investitori suočavamo, ponekad se svode na nepredvidivost regulatornog ambijenta, netransparentnost zakonodavstva, kao i usporavanje koje prave niži slojevi državne administracije", smatra Srđan Lazović, šef korporativnih i regulatornih poslova za Srbiju i Crnu Goru u British-american tobacco.

Natezanje oko novog minimalca u RS
Poslodavci i sindikalci razvlače radničku muku

Izvor:Blic
Banjaluka - Novi minimalac u RS od 370 KM radnici treba da dobiju sa julskom platom, a sindikati i poslodavci još različito tumače na koga se on odnosi. Naime, u Odluci o najnižoj plati u RS se navodi kako će novi minimalac od 370 KM od 1. jula važiti za sve radnike, „osim za tekstilnu industriju“, gde do kraja godine ostaje 320 KM. Dok sindikalci kažu da tu nema nikakve zabune i da su zaista izostavljeni samo tekstilci, poslodavci tvrde da je reč o celoj grani, što praktično znači da j obuhvaćena i industrija kože i obuće. Potpisivanje kolektivnog ugovora: Milić - Mišić i DodikPoslodavci i Privredna komora RS uvereni su da je po sredi tehničko-štamparska greška i traže da se ona ispravi i u odluci dodaju kožarska i tekstilna industrija. Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević potvrđuje da je komora uputila zahtev Vladi RS da se ispravi tehnička greška i jasno precizira kako je reč o celoj grani tekstila kože i obuće. To do sada nije urađeno. U međuvremenu, za poslodavce nema dileme - stari minimalac će se isplaćivati u celoj grani. Direktor fabrike obuće „Sanino“ iz Dervente Radovan Pazurević kaže da će on minimalac isplaćivati po starom. „Suprotno tumačenje sindikata pomalo je drsko. Mi smo intervenisali da se promeni štamparska greška jer je napisano samo tekstilna industrija. U pregovorima smo zastupali celu granu i nisu tekstilci sami pregovarali, što znači da se dogovor odnosi na celu granu“, kaže Pazurević. On napominje da ispravka greške nije nikada objavljena, ali da će oni postupati kao da jeste. „Odgovorno tvrdim da je u pregovorima sa sindikatom i Vladom RS dogovoreno da stari minimalac ostaje za tekstil, kožu i obuću“, kaže on. Punu podršku im pruža i predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Ranko Milić, koji kaže da nema potrebe za dodatnim komplikacijama, jer se zna šta je dogovoreno.
S druge strane, predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić tvrdi da se u zvaničnoj odluci u „Službenom glasniku RS“ navodi da stari iznos najniže plate do kraja godine ostaje samo za radnike u tekstilnoj industriji i da, što se njih tiče, tu nema nikakve zabune. „Ta odluka je na snazi i ona će se primenjivati onako kako je navedeno. Postoji jasna procedura - odluka o najnižoj plati je potpisana i ona je rezultat dogovora socijalnih partnera i vrlo je jasna. Kada bi svako tumačio na svoj način ne bi nam trebale ni odluke ni zakoni“, napominje Mišićeva. Po njenim rečima, sve dok odluka ne bude dobila drugi oblik, primenjivaće se onako kako u njoj piše. Ukoliko poslodavci ne budu poštovali ono što je navedeno u odluci, to je posao za inspekciju. Podsećamo, premijer RS Milorad Dodik, predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić i predsednik Udruženja poslodavaca RS Ranko Milić potpisali su 5. maja opšti kolektivni ugovor. Definisano je povećanje minimalne plate u RS sa 320 na 370 KM, a tada je premijer RS izjavio da stari iznos minimalca do kraja godine ostaje za radnike u tekstilnoj i obućarskoj industriji. Nedavno su u NSRS usvojene i izmene Zakona o porezu na dohodak, koji poslodavce oslobađa plaćanja poreza na topli obrok čime je ispunjen njihov poslednji uslov za primenu novog minimalca.
Inspektori primenjuju odluku
Glavna republička inspektorka rada i zaštite na radu Radmila Puzić kaže da je Odlukom o najnižoj plati utvrđeno da ona iznosi 370 KM i da je u njoj „precizno i jasno definisano da su samo zaposleni u tekstilnoj industriji izuzeti od odredaba ove odluke“. „Inspektori će prilikom inspekcijskog nadzora, u kontrolama čiji predmet budu najniže plate primenjivati odredbe odluke“, navodi Puzićeva.

23. jul 2010.

RADNICIMA BRATSTVA POVEZAN RADNI STAŽ
Radnicima Bratstva danas je uplaćeno 102 miliona dinara na račune Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Na taj način povezan je radni staž za sve koji su bili zaposleni u Bratstvu u periodu od 2005. godine do danas. U dogovoru sa subotičkom Filijalom penzijskog osiguranja u ponedeljak će početi izrada spiskova za sve koji su u medjuvremenu stekli uslov za penziju, ali to pravo do sada nisu mogli da ostvare.

SUMNJIVO POSLOVANJE AD MALA BOSNA
Nakon raskida kupoprodajnog ugovora i vraćanja pod okrilje države kapitala Akcionarskog društva Mala Bosna radnicima su isplaćene zaostale zarade za mart i april, a uplaćeno im je i zdravstveno osiguranje. Ostale zarade će stići nakon prodaje ovogodišnjeg roda. Novi problem je činjenica da je neko, protivno zakonu, nakon raskida ugovora skinuo letinu sa više desetina hektara zasejanih površina, što je prijavljeno policiji i istraga je u toku. Na zahtev Gradskog veća samostalnih sindikata pokrenuta je i istraga o poslovanju ovog preduzeća, jer postoji sumnja da su bivši vlasnici donosili nezakonite odluke.

U SLAVICI PARAFARM BEZ ŠTRAJKA, ALI I BEZ POSLA
U fabrici Slavica parafarm radnici više ne štrajkuju ali nemaju ni posla. Ovih dana zahtev za predstečajni postupak podnela je druga polovina radnika koji nisu štrajkovali, u nameri da dobiju zaostale plate. Ročište je zakazano za kraj avgusta. Još jedno ročište, ali u sredu 28. jula, biće održano povodom zahteva radnika preduzeća Vetprom, koji su već 50 dana u štrajku. Oni su poslednju zaradu primili za januar. U sindikatu su saznali da je većinski vlasnik sazvao Skupštinu akcionara koja je bila održana početkom jula i na kojoj je bilo reči o prodaji dela kapitala, za šta nema zakonskih osnova, tvrde u sindikatu.

Uprkos odluci Vrhovnog kasacionog suda
Ministarstvo ne priznaje reprezentativnost ASNS i AMSP

Izvor: Danas
Beograd - Iako je Vrhovni kasacioni sud u upravnom postupku pre 3,5 meseca utvrdio da je osnovana žalba Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata zbog osporavanja reprezentativnosti potrebne da bi ta organizacija postala član Socijalno ekonomskog saveta, u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku još nisu reagovali na tu presudu.- Različito tumačimo sudsku presudu jer dok u ASNS tvrde da je sud potvrdio njihovu reprezentativnost, stav Ministartsva je da su oni dobili proces pokrenut zbog ćutanja administracije. Ministarstvu je, drugim rečima, naloženo da sprovede proceduru utvrđivanja reprezentativnosti. Taj proces smo započeli, ali bi trebalo imati u vidu da nije jednostavan i brz jer je potrebno da se proveri veliki broj zaposlenih koji su upisani kao članovi - kaže za Danas Rajka Vukomanović, koja je u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku zadužena za poslove SES-a.U ASNS, međutim, osporavaju ovakvo tumačenje i tvrde da je Ministartsvo u roku od mesec dana bilo dužno da sprovede odluku Vrhovnog suda i da ih uključi u rad SES-a.- Prošlo je više od tri meseca, a iz Ministarstva nisu reagovali iako smo preko advokata u nekoliko navrata slali urgencije. Reč je o presudi protiv koje nije dozvoljena žalba i izvršna vlast bi morala da je momentalno sprovede. Ali ovo je zemlja Srbija, u kojoj je sve, uključujući i sudske odluke, svrstano u politiku - kaže za naš list Ranka Savić, predsednica ASNSOna dodaje da shvata kako je lakše raditi kabinetski, sa samo jednim sindikatom koji lako prihvata svaki dogovor, zbog čega su i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost skrajnuti iz epicentra u kome se donose odluke. Potvrdu reprezentativnosti pre desetak dana dobila je i Asocijacija malih i srednjih preduzeća, a njen predsednik Žarko Milisavljević, i pored situacije u kojoj se našao ASNS, očekuje da će Ministartsvo ispuniti svoju obavezu i u zakonskom roku od mesec dana uključiti i to udruženje u rad SES-a. „Vrhovni sud je utvrdio da su obe organizacije priložile dovoljno dokaza o svojoj reprezentativnosti i donoseći presudu u našu korist naložio Ministartsvu da postupi po njoj“ kaže Milisavljević. Podsetimo, dosadašnje članice SES-a bili su Savez samostalnog sindikata Srbije, koji je u međuvremenu uspeo da dokaže svoju reprezentativnost, zatim UGS Nezavisnost, koji je odbio da učestvuje u dokazivanju, Unija poslodavaca Srbije i predstavnici Vlade. Više od dve godine u sastav tog tela pokušava da uđe i Asocijacija malih i srednjih preduzeća, kao poslodavačko udruženje i sindikalna organizacija ASNS, ali postupak za utvrđivanje reprezentativnosti nikako da se sprovede.

SINDIKALNE VOĐE DOBILE OTKAZE
Autor: Agencija BETA
LESKOVAC - Predsednici Samostalnog i Industrijskog sindikata u privatizovanom preduzeću "Interlemind" Saša Milenković i Dragan Stanković i njihovi zamenici otpušteni su s posla posle višemesečnog štrajka."U obrazloženju rešenja o otkazu navodi se da smo upotrebili svoje funkcije i nezakonito štrajkovali, što nije tačno jer imamo i zvaničnu potvrdu Inspekcije rada da je štrajk vođen po zakonu", kazao je Milenković. Otkazi su usledili posle upozorenja pred otkaz koje je rukovodstvo firme uručilo dvanaestorici članova Štrajkačkog odbora, a Milenković izražava bojazan da će i ostala upozorenja biti realizovana.Direktorka "Interleminda" Nadija Petkova bila je nedostupna za komentar. Ona je ranije, posle uručivanja upozorenja pred otkaz, izjavila da "jedni te isti ljudi nalaze razloge za štrajk i nanose štetu firmi, a u isto vreme žele da rade u njoj".Između 30 i 50 radnika "Interleminda" od ukupno 169 štrajkovalo je ove godine više od dva meseca zbog kašnjenja isplate minimalnih zarada i neisplaćenih razlika minimalnih zarada iz 2009. godine. "Interlemind" je privatizovan septembra 2009. a njegov većinski vlasnik je bugarski biznismen Valentin Zaharijev.

Predstavljeno novo udruženje poslodavaca
Izvor: Tanjug
Na današnjem skupu "Poslodavac u socijalnom dijalogu", koji je u saradnji sa nemačkom fondacijom "Konrad Adenauer" održan u Privrednoj komori Beograda, predstavljeno je novo udruženje "Poslodavac". Predsednik novog udruženja je biznismen Miodrag Kostić, a predsednik skupštine je predsednik beogradske komore Milan Janković. Kostić je istakao da je udruženje osnovano sa namerom da poslodavačka organizacija Srbije zauzme mesto, koje imaju druge takve organizacije u zemljama Evropske unije, koje su zadužene za vodjenje dvopartitnog socijalnog dijaloga između poslodavaca i sindikata, izuzimajući državu, koja je samo garant ispunjenja obaveza i sa jedne i sa druge strane. On je istakao da je socijalni dijalog jedan o ključnih elemenata za demokratizaciju društva i ekonomski rast i kreiranje novih radnih mesta, uz istovremeno obezbeđivanje socijalnog progresa. Uslovi za veću zaposlenost treba da nastanu kao rezultat saradnje poslodavac-vlada-sindikat, a zadatak svih aktera je realan pristup stvarnoj situaciji. Većina ljudi na obe strane misli da imaju samo prava, a često zaboravljaju na obaveze", ukazao je Kostić, predočavajući da postojeći kolektivni ugovor nije uspeo da zaživi jer zahteve, zbog uticaja finansijske krize, nije moguće ispoštovati. Kostić je ukazao i da se od poslodavaca očekuje da rade na unapređenju produktivnosti, standardima kvaliteta, stručnom usavršavanju zaposlenih, inovacijama i novim tehnologijama. O iskustvima nemačke poslodavačke organizacije, koja je jedna od najvećih u EU, govorio je Matijas Šefer, koji je objašnjavao kako treba da funckioniše socijalna tržišna privreda, uz napomenu da to ne treba mešati sa socijalizmom, jer je reč o kapitalističkoj privredi.

U sivoj zoni preživljava 160.000 Vojvođana
Trećina zaposlenih radi na crno

Izvor: Blic
Novi Sad - Više od 160.000 ljudi u Vojvodini radu na crno, a učešće sive ekonomije prelazi 30 odsto društvenog proizvoda. Radom na crno najugroženiji su nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ali ilegalnog rada nisu pošteđeni ni ljudi s fakultetskom diplomom.Siva ekonomija cveta i na pijacama, u neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjamaZvanična statistika kaže da u pokrajini ima oko 490.000 zaposlenih, a ako se u obzir uzme i crno tržište, radi 650.000 ljudi. Imajući u vidu te podatke, rad u sivoj ekonomiji u Vojvodini iznosi 32 odsto ukupne zaposlenosti. Milan Starović, predsednik sindikata Solidarnost, kaže da su sindikati u svojim istraživanjima primetili da preduzeća koja posluju u senci, najčešće zapošljavaju nekvalifikovane i nestručne radnike, od kojih je 53 odsto završilo osnovnu školu, 39 odsto srednju, a osam odsto fakultet. Sve više je i mladih koji posao traže u nelegalnoj zoni. Pre osam godina bilo ih je 42 odsto, a 2007. čak 50 procenata. Neslavne brojke rastu, a najčešći razlozi za postojanje neprijavljenog rada su, pre svega, niske zarade kod onih koji imaju stalan posao, previsoki porezi, odnosno doprinosi za socijalno osiguranje, nedostatak stalne i potpune kontrole vlasti - navodi Starović. Prema Starovićevoj oceni, siva zona najčešća je u trgovini, ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima, ali i u građevinarstvu i poljoprivredi. Po istraživanju koja je uradila vojvođanska podružnica Unije poslodavaca Srbije, u kojem je učestvovalo 227 preduzeća koja zapošljavaju 10.587 radnika, 83,3 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizička lica, odnosno građane koji posluju nelegalno. Kada je reč o nelegalnoj trgovini, najviše se „muva“ putem oglasa. Čak 51,9 odsto pritužbi legalnih preduzeća odnosi se na prodaju te vrste. Siva ekonomija cveta i na pijacama, u neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama... Takođe, u ovom istraživanju inspekcija nije dobila prelaznu ocenu. Jedinicu joj je dalo 55,5 odsto ispitanika, 37,9 odsto ocenilo je da radi „nezadovoljavajuće“, a niko nije rekao da je efikasna. Nemali broj preduzeća preživljava radiom na crno. - Činjenica je da siva ekonomija, u kojoj legalna preduzeća poneki deo svoje proizvodnje izvuku iz fiskalnog sistema, ili deo radnika provlače na crno, često predstavlja meru za preživljavanje. Ali, roba i usluge koje su na tržištu prisutne bez ijednog poreskog opterećenja i bez ikakve kontrole kvaliteta, a njihov udeo je oko 40 odsto, nameću pitanje šta rade država, inspekcije, kontrolne institucije i regulatorna tela koja nam ne manjkaju - kaže Starović.
Građevinci kolo vode
Što se industrije tiče, rad u sivoj zoni najprisutnije u građevinarstvu.
- Prema našim istraživanjima, nema nijedne građevinske firme koja nema radnike na crno. Najveći broj ima ugovore o radu jedva sa polovinom angažovane radne snage. Na drugom mestu su trgovine koje pod izgovorom „probnog rada“ angažuju radnike na mesec dana nakon čega ih otpuštaju pa primaju nove. Sličan model koriste i ugostitelji - kaže Milan Starović.

22.jul 2010.

Sindikalci traže ukidanje Uredbe o zamrzavanju zarada
Izvor: Tanjug
BEOGRAD - Sindikat zaposlenih u komunalno- stambenoj delatnosti Srbije zatražio je od predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića ukidanje Uredbe o zamrzavanju zarade u toj delatnosti, saopštio je danas Savez samostalnih sindikata Srbije."Sindikat takođe zahteva isplatu novčane pomoći od 5.000 dinara, uključivanje predstavnika sindikata u postojeće radne grupe za izradu Izmena i dopuna Zakona o penzijskom osiguranju i izradi zakona o komunalnim preduzećima, kao i primenu potpisanih kolektivnih ugovora u celosti", dodaje se u saopštenju.Sindikat upozorava da će, ukoliko se u najkraćem roku ne izađe u susret tim zahtevima, biti prinuđen da od septembra pokrene sve vidove sindikalne borbe, uključujući i obustavu rada u celoj Srbiji do konačne realizacije postavljenih ciljeva.Nezadovoljni materijalnim i socijalnim položajem radnika, sindikalci su naveli da se 80 odsto preduzeća samostalno finansira i pritom radi sa gubitkom.

21. jul 2010.

Obradović: Početak školske godine bez štrajkova
Izvor: Beta
BEOGRAD - Ministar prosvete Žarko Obradović izjavio je danas da očekuje početak nove školske godine bez štrajka prosvetnih radnika i pozvao reprezentativne sindikate da svoje zahteve usklade sa ekonomskim mogućnostima zemlje. "Polovinom avgusta ministarka finansija Diana Dragutinović i ja razgovaraćemo sa predstavnicima sindikata. Očekujem da će, kao i dve prethodne, naredna školska godina početi bez štrajka", kazao je Obradović na konferenciji za novinare povodom dve godine rada Ministarstva prosvete.On je rekao i da je Sindikat obrazovanja Srbije na razgovorima pre 10 dana zatražio da se prosvetnim radnicima ne isplati jednokratna pomoć od 5.000 dinara, već da se ta sredstva uračunaju u strukturu njihovih zarada."Takav zahtev u ovom trenutku nije moguć pošto se kosi sa dogovorom koji imamo sa MMF-om. Ukoliko bi to uradili povećali bismo ukupnu masu zarada u Srbiji", precizirao je Obradović.On je ipak dodao da prosvetni radnici zaslužuju veće plate, ali da u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje moraju da dele sudbinu ostalih građana Srbije.Ministar prosvete podsetio je i da će na početku nove školske godine oko 160.000 učenika prvog i drugog razreda osnovnih škola dobiti besplatne udžbenike."U saradnji sa Ministarstvom za telekomunikacije obezbedićemo i to da osnovne škole u Srbiji dobiju računarska odeljenja sa pet do 20 računara", kazao je Obradović.On je naveo da je zadovoljan radom ministarstva u prethodne dve godine, ali da još puno toga treba da se uradi i popravi."Stvorili smo dobru atmosferu za unapređenje obrazovnog sistema, a popravljen je i dijalog sa sindikatima", kazao je Obradović.On je istakao da je ministarstvo prethodne dve godine dosta toga učinilo na uključenju što većeg broja romske dece u obrazovni sistem.On je dodao da je u prvoj godini rada Ministarstva prosvete broj studenata u Srbiji porastao za četiri odsto, a u drugoj za 1,7 odsto.

Sindikati: Položaj radnika lošiji nego devedesetih godina
Beta
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić izjavila je danas da je položaj radnika u Srbiji trenutno lošiji nego u vreme vlasti Slobodana Miloševića 1990-ih godina."Nivo stepena zaštite radnika u Srbiji nije bio lošiji ni u vreme Miloševića", kazala je Savić na konferenciji za novinare u sedištu tog sindikata u Beogradu.
Plata od 6.000 dinara i troje dece
Snežana Veličković rekla je na konferenciji za novinare da je "potresena" i da je "pogađa nepravda". Njena mesečna primanja u Jumku iznose 6.000 dinara, majka je troje školske dece i živi uizuzetno teškim uslovima. Radnici Jumka pre dve godine započeli su štrajk, pošto do tada nisu dobili 17 plata, a neredovno su im uplaćivani i doprinosi, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare. Ona je povodom odluke suda da zatvorom od šest meseci odnosno uslovnom kaznom od godinu dana kazni glavnu poverenicu ASNS-a u kompaniji Jumko u Vranju Snežanu Veličković, istakla da će se taj sindikat žaliti Apelacionom sudu u Nišu i najavila proteste ispred zgrade tog suda. Veličkovićevoj je suđeno jer je kao organizatorka štrajka u fabrici Jumko zauzela sa još 300 radnika deveti sprat te fabrike i onemogućila kretanje direktora i zamenika direktora Miodraga Tasića i Gorana Trajkovića, čije su kancelarije na tom spratu. Prema rečima Savićeve, to je politička presuda Osnovnog suda u Vranju i ASNS će se žaliti Apelacionom sudu u Nišu. Ona je dodala da je i samo suđenje proteklo u nefer uslovima bez pozivanja svedoka odbrane i da su se obratili i ministarki pravde Snežani Malović, koja im je obećala da će se ubrzo sastati.

17. jul 2010.

Tekstilnoj industriji preti propast
Izvor: Beta
Beograd -- Savez samostalnih sindikata tekstila, kože i obuće navodi da je stanje u toj industriji neodrživo. Sindikat naglašava da su zarade velikog broja zaposlenih od 8.000 do 10.000 dinara. Zarade tekstilaca su najniže u Srbiji i neredovno se uplaćuju, kao i socijalno i zdravstveno osiguranje, rekao je predsednik tog sindikata Radojko Jovanović. Za poslednjih 10 godina, bez posla je ostalo 72.000 zaposenih u toj industriji, pa u Srbiji u sektoru tekstila, kože i obuće trenuto radi nešto više od 39.000. Kako je istakao, samo u poslednjih godinu i po dana bez posla je ostalo nešto više od 5.000 zaposlenih.Na sastanku je posebno ukazano na loše stanje u preduzećima Kluz , "1. maj", Niteks i Rudnik, u kojima su raskinuti kupoprodajni ugovori. Predsednik sindikata "1. maja" Zoran Živković je rekao da je u toj firmi kupoprodajni ugovor raskinut 11. juna. Tada je počeo proces restrukturiranja, ali do danas nije imenovan zastupnik kapitala, pa nema ko da ugovara posao za fabriku, koja zapošljava 1.500 ljudi. Jovanović je kazao da je od 110 privatizovanih preduzeća koja se bave tekstilom, kožom i obućom ugovor raskinut sa 42, jer novi vlasnici najčešće nisu poštovali deo ugovora koji se odnosi na investicije ili kontinuitet proizvodnje. Veliki problem u ovoj industrijskoj grani, kako je dodao, predstavljaju nepostojanje granskog kolektivnog ugovora, siva ekonomija, nekontrolisanje uvoza robe iz Kine i zastarela oprema na kojoj se radi. Predstavnici tog sindikata zahtevaju donošenje sistemskih mera za poboljšanje poslovanja u toj grani veću kontrolu države prilikom uplate doprinosa za zaposlene, veća ovlašćenja inspekcije rada kao i da Agencija za privatizaicju efikasnije kontroliše kupoprodajne ugovore. Jovanović je kazao da je taj sindikat uputio zahev za sastanak ministrima rada i ekonomije, Rasimu Ljajiću i Mlađanu Dinkiću i da očekuje da bi sastanak mogao da se održi naredne nedelje. On je najavio i mogućnost protesta na jesen, ukoliko se država ne bude pozabavila ovim problemima u narednom periodu, ali nije želeo da precizira kada će biti održan protest i na koji način. Izvoz tekstila, kože i obuće prošle godine bio blizu 300 miliona evra, a za pet meseci ove godine bio je oko 200 miliona evra.

16. jul 2010.

Javnom sektoru stigli bonusi
Izvor: Beta
Beograd -- Isplata jednokratne pomoći od po 5.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru počela je u četvrtak, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.Kako se navodi, pomoć će biti isplaćena zaposlenima čija je neto plata manja od 50.000 dinara, a novac je obezbeđen u okviru budžeta Ministarstva rada i socijalne politike SrbijeVlada je odluku o isplati pomoći stalno zaposlenima u državnoj upravi, socijalnim ustanovama, policiji, prosveti, vojsci, zdravstvu, lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama, donela 8. jula. Ministarstvo finasija Srbije je saopštilo da je do sada pomoć dobilo 28.000 državnih službenika. Kako se navodi u saopštenju, sa Međunarodnom monetarnim fondom (MMF) dogovoreno je da jednokratnu pomoć, u ukupnom iznosu od dve milijarde dinara, dobiju i penzioneri. Uprava za trezor Srbije do sada je prebacila novac na račune oko 1.000 organa, a jednokratnu pomoć do sada je dobilo 28.000 zaposlenih u državnom sektoru. Pomoć će dobiti zaposleni u institucijama i službama koje se finansiraju iz državnog budžeta ili budžeta jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, koji imaju plate manje od 50.000 dinara. Ministarstvo finansija je podsetilo sve institucije i službe čiji radnici ispunjavaju uslove za dobijanje pomoći, da Upravi za trezor dostave spiskove zaposlenih sa stanjem na dan 30. juna 2010. godine. Isplata pomoći obavlja se odmah po prijemu spiskova zaposlenih, navelo je Ministarstvo finasnija. Vlada Srbije je odluku o isplati jednokratne pomoći stalno zaposlenima u državnoj upravi, socijalnim ustanovama, policiji, prosveti, vojsci, zdravstvu, lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama, donela 8. jula. Isplata pomoći za penzionere počeće kada nadležni organi utvrde kriterijume za raspodelu. Precizirano je da pomoć neće dobiti zaposleni u javnim preduzećima.

Penzionerima u septembru po 5.000
Izvor: Novosti
Beograd -- Jednokratna pomoć koja će biti dodeljena penzionerima u septembru, iznosiće minimum 5.000 dinara, kaže potpredsednik Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, predlog za penzionerski bonus je pripremljen, a odluka će biće usvojena na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.Jovan Krkobabić.Pomoć će se dodeljivati preko Fonda PIO, a broj korisnika biće utvrđen naknadno i zavisiće od količine obezbeđenog novca.Krkobabić je rekao i da će penzioneri poljoprivrednog osiguranja, posle rebalansa budžeta za 2010, posle više godina dobiti i polovinu od poslednje tranše velikog duga, što je po približno 14.000 dinara.Inače, isplata jednokratne pomoći od po 5.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru počela je u četvrtak, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije. Pomoć će biti isplaćena zaposlenima čija je neto plata manja od 50.000 dinara, a novac je obezbeđen u okviru budžeta Ministarstva rada i socijalne politike Srbije.
"Tako će se broj penzionera koji će primiti jednokratnu pomoć, po jednom od ova dva osnova, približiti cifri od 50 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Poljoprivredni penzioneri će drugi deo javnog duga dobiti već početkom naredne godine", rekao je Krkobabić. On je dodao da će i penzioneri zemljoradničkog osiguranja koji su pravo na penziju ostvarili posle nastanka javnog duga, njih oko 40.000, dobiti pomoć u istom iznosu kao i ostali penzioneri. "Dodela pomoći biće realizovana u septembru kako bi penzioneri mogli da je iskoriste za kupovinu zimnice, drva, uglja i ostalih potrepština", rekao je Krkobabić. Fond PIO Srbije će, kako je naveo, pripremiti vrlo preciznu evidenciju o broju penzionera i visini penzije što će omogućiti da se pomoć dodeli onim penzionerima kojima je ta pomoć najpotrebnija. "Zavisno od toga da li će se obezbediti dodatna sredstva za ove namene, najsiromašniji penzioneri, prema evidenciji penzionerskih organizacija širom Srbije, mogli bi da dobiju i nešto veći iznos od 5.000", zaključio je Krkobabić. Osim podele novca zaposlenima u državnoj upravi i penzionerima, dogovor sa MMF-om predviđa i oko milijardu i po dinara za razne vrste socijalne pomoći najsiromašnijim slojevima stanovništva, dok bi 46 najugroženijih opština trebalo da dobije oko pola milijarde dinara pomoći.

15. jul 2010.

Tekstilci, kožari i obućari među najugroženijima
Izvor: Tanjug
Samostalni sindikat tekstila, kože i obuće Srbije upozorio je danas da su zaposleni u tim privrednim granama među najugroženijima u zemlji, zahtevajući hitno reagovanje ministarstava i nadležnih institucija."Ukoliko izostanu neophodne mere, poput donošenja strategije razvoja tekstilne, kožarske i obućarske industrije, suzbijanja sive ekonomije i poboljšanja životnog standarda zaposlenih, čija je zarada od 8.000 do 10.000 dinara, taj Samostalni sindikat pozvaće svoje članstvo i druge sindikate na proteste i štrajkove", saopštio je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Zaposleni u toj oblasti, kako je navedeno u saopštenju SSSS, imaju najniže zarade i dosta radnika je ostalo bez posla. Tim povodom sutra će biti organizovana konferencija za novinare, na kojoj će biti reči i o neoverenim zdravstvenim knjižicama, neuposlenosti kapaciteta, nepoštovanju isplate minimalne zarade i neophodnosti potpisivanja granskog kolektivnog ugovora, navedeno je u saopštenju.

Fijat angažuje nezaposlene radnike
Izvor: Novosti
Kragujevac -- Oko 1.600 “Zastavinih” radnika, koji još nisu prešli u kompaniju “Fijat automobili Srbija”, sledeće nedelje počinju da se rotiraju na renoviranju fabrike. Do sada neangažovani radnici će ubuduće, umesto 65 odsto, primati platu do punog iznosa, u zavisnosti da li su na plaćenom odmoru ili su angažovani na ovim poslovima.Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata i član UO “Zastavine” fabrike automobila kaže da time počinje realizacija Protokola koji su sindikati potpisali sa Ministarstvom ekonomije.Kompanija “Fijat Srbija” je na proizvodnji “punta” angažovala oko hiljadu radnika, a ostalih 1.600 je ostalo na platnom spisku “Zastave”. "Protokol predviđa da se radnici organizuju u tri grupe i rotiraju na sedam do 11 radnih dana mesečno", kaže Mihajlović. "Tako više neće biti podele radnika na one koji primaju punu platu i one čije su prinadležnosti umanjene. Sada će u proseku svi primati oko 80 odsto plate", navodi Mihajlović.

Mladi u Srbiji teško nalaže posao
Izvor: FoNet
Beograd -- Najveći problem u zapošljavanju mladih od 25 do 29 godina je pronaći prvi posao, a čak 38 odsto zaposlenih, koji rade bez ugovora, su mladi od 20 do 29 godina.Mladi češće rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji, navedeno je u izveštaju "Zapošljavanje mladih i migracije u Srbiji 2010".Aleksandra Vladisavljević konsultant kuće XaoSolution je rekla da je cilj izveštaja da pruži podršku institucijama u sprovođenju politike i mera za povećanje zaposlenosti omladine.Kada se pogleda prvo zaposlenje i status mladih, zaključuje se da ih ne vezuje mnogo za društvo, jer ne mogu da započnu život i karijeru, da bi mogli da daju svoj doprinos, pa ne čudi da prema stastistikama većina njih želi da napusti zemlju, ocenila je Vladisavljević. Prema njenoj oceni, osnovna prepreka u kreiranju politike za mlade je što oni u Srbiji nisu viđeni kao resurs, već kao problem. Istraživanje je pokazalo da su ključne prepreke za sprovođenje politike zapošljavanja u Srbiji slabi kapaciteti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Takođe, analiza ukazuje da ne postoji dobar sistem praćenja deficitarnih radnih mesta na tržištu rada. Održivi rezultati mogući su kroz stvaranje povoljne poslovne klime i razvoj privatnog sektora, rekla je Vladisavljević. Međutim, dodala je ona, sektor malih i srednih preduzeća u Srbiji nedovoljno ulaže u edukaciju zaposlenih i nerado zapošljavaju mlade bez iskustva, tako da su oni spremni da rade neprijavljeni i u sivoj ekonomiji. U Srbiji je započinjanje biznisa većinom iz nužde, a ne zbog prilike na tržištu, istakla je Vladisavljević, pa zato, kako je ocenila, male firme brzo propadaju. U pogledu preporuka iz izveštaja za reformu obrazovnog sistema Srbije, navedeno je da je problem što stečeno znanje mladih nije prilagođeno potrebama tržišta Predstavnica PKS Biljana Dimitrijević je istakla da je izveštaj identifikovao probleme u zapošljavanju mladih, među kojima su najveći niska obrazovanost i odliv mozgova i da će biti upućen institucijama, vladinim i nevladinim, kako bi ih uzeli u obzir pri donošenju odluka. Ako je cilj Srbije pridruživanje Evropskoj uniji, moramo ispratiti Strategiju zapošljavanja 2020, kojom je EU kao prioritet u narednih 10 godina postavila podizanje ljudskog resursa, pri čemu je njen ključni zadatak pametan rast, odnosno ekonomija zasnovana na znanju, navela je Dimitrijević. U zaključku izveštaja Građanskih inicijativa i PKS preporučene su oblasti aktivnosti državnih institucija i nevladinog sektora na rešavanju nezaposlenosti mladih, koje bi trebalo da počnu na jesen.

Javnom sektoru danas stižu bonusi
Izvor: Beta
Beograd -- Isplata jednokratne pomoći od po 5.000 dinara za zaposlene u javnom sektoru počeće danas, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.Kako se navodi, pomoć će biti isplaćena zaposlenima čija je neto plata manja od 50.000 dinara, a novac je obezbeđen u okviru budžeta Ministarstva rada i socijalne politike Srbije. Vlada Srbije je odluku o isplati pomoći stalno zaposlenima u državnoj upravi, socijalnim ustanovama, policiji, prosveti, vojsci, zdravstvu, lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama, donela 8. jula.Precizirano je da pomoć neće dobiti zaposleni u javnim preduzećima. Isplata jednokratne pomoći za zaposlene u javnom sektoru dogovorena je sa Međunarodnim monetarnim fondom. Na osnovu tog dogovora, pomoć će dobiti i penzioneri, a detalji oko te isplate trebalo bi da budu poznati do avgusta.

Moguć novi štrajk komunalaca

Sindikati u novosadskim javnim i javno-komunalnim preduzećima najavili su da bi zaposleni u tom sektoru, posle pola godine, ponovo mogli da stupe u štrajk zbog teškog ekonomskog položaja."Preduzeća su dovedena u velike gubitke, radnici ne dobijaju plate, komunalna privreda je pred kolapsom i ne poštuju se osnovna prava radnika, u prvom redu na zaradu i radno vreme", istaknuto je u zajedničkom saopštenju sindikata gradskih javnih preduzeća "Stan", "Gradsko zelenilo" i Sportski i poslovni centar "Vojvodina".Sindikalne organizacije podsećaju da su, usvajanjem planova poslovanja početkom godine, gradske vlasti komunalnim preduzećima smanjile obim poslova, a nedavno usvojenim rebalansom gradskog budžeta smanjene su im subvencije, tako da se ona, kako je navedeno, u uslovima krize "svesno i planski uništavaju, što je direktan uvod u sasvim izvestan kolaps komunalnog sistema" grada.U isto vreme gradska vlast nastavlja politiku zapošljavanja partijskih kadrova "povećanjem koeficijenata podobnima, uz neverovatan paradoks da u ovom trenutku na nivou gradske uprave ne postoji niko ko se bavi sistemskim problemima komunalne privrede".Zato će sindikalne organizacije tih preduzeća u najskorije vreme inicirati ponovnu organizaciju štrajka na nivou čitavog komunalnog sektora grada, istaknuto je u saopštenju. Novosadski komunalci su u januaru održali višednevni štrajk zbog toga što im je bila smanjena masa zarada za deset odsto.

Refinansiranje dugova sve češće
Izvor: Blic, Danas
Beograd -- Od početka godine interesovanje za kredite za refinansiranje je povećano za četvrtinu, odnosno sa 32 milijarde dinara na skoro 40 milijardi.Glavni razlog zašto se građani odlučuju za ove zajmove jeste taj što im se produženjem roka otplate smanjuje iznos mesečne rate.Najnoviji zamajac rastu refinansirajućih zajmova dao je snažan rast švajcarskog franka. Švajcarska valuta je blago apresirala još od januara, da bi od početka maja pa do juče vrednost ove valute skočila sa 69,23 dinara na čak 78,03 dinara za franak.Oni koji ranije ipak nisu odoleli niskim kamatama na „švajcarske“ zajmove, sada neretko na sve načine pokušavaju da izađu iz njih, zbog čega mahom pribegavaju kreditima za refinansiranje bilo u evrima, u slučaju stambenih zajmova, bilo u dinarima, čime izbegavaju kursni rizik.Slično je i u Erste banci, koja je ove godine najviše kredita za refinansiranje odobrila tokom marta i juna, bilo da se posmatra broj odobrenih kredita, bilo iznos. U banci Inteza takođe kažu da se primećuje nešto veće interesovanje za refinansiranje, ali da se krediti indeksirani u švajcarskim francima ne refinansiraju mnogo više od ostalih vrsta zajmova. U Rajfajzen banci tvrde da nisu zabeležili povećano interesovanje za refinansiranje kredita, odnosno da su iznosi koji se mesečno refinansiraju, na približno istom nivou kao i tokom proteklih meseci.
Petar Grujić, direktor sektora za rad sa stanovništvom Folksbanke, kaže da se klijenti trude da refinansiranjem isplate kredite koji su indeksirani u stranoj valuti, odnosno da ih zamene dinarskim kreditom. “Primetno je interesovanje klijenata koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima za njihovo prebacivanje u kredite indeksirane u evrima, ali ne u značajnom procentu, pošto se refinasiranjem takvih kredita „priznaje“ i „konvertuje“ gubitak nastao iz jačanja franka u odnosu na evro”, navodi Grujić. On dodaje da se zbog fluktuacija kursa, očekuje rast tražnje za kreditima za refinansiranje, naročito kada su u pitanju dinarske pozajmice sa fiksnom kamatnom stopom. U Unikredit banci kažu da se građani u najvećoj meri interesuju za dinarske gotovinske kredite, ali da oko 30 odsto odobrenih gotovinskih kredita u ovoj godini čine krediti za refinansiranje. U ovoj banci takođe napominju da se u poslednjem periodu sve veći broj klijenata koji su korisnici gotovinskih kredita, opredeljuje da zajmove indeksirane u švajcarskim francima refinansira dinarskim zaduženjem. Duži peroid otplate - veća kamata
Bitan je i momenat kada građanin ranije vraća stari zajam. Jer u prvim godinama otplate većinu rate čini kamata, a neznatni glavnica. Primera radi, na računici od 100.000 dinara, ranije odobrenog kredita na 10 godina, uz kamatu od 20 odsto, nakon pet godina ostalo bi za vraćanje 42.000 dinara kamate i čak 73.000 dinara glavnice. Znači da je na polovini otplate, vraćeno manje od 30 odsto glavnice jer u ukupnoj strukturi mesečnih rata u početnoj godini kamata učestvuje sa gotovo 80 odsto, a samo 20 odsto je kamata. Zato je preporuka da se krediti za refinansiranje uzimaju u prvim godinama otplate.
Ipak, koliko god da zvuči primamljivo, pre odluke treba napraviti računicu da li se to isplati. Sa dužim periodom otplate veći je iznos kamate koji se na kraju vrati banci. Građani mogu da refinansiraju gotovinske, potrošačke kredite, ali i da vrate dug po kreditnim karticama, tekućem računu. Pojedine banke nude i kredite za reprogram stambenih zajmova. Osim za prebacivanje deviznih dugovanja u dinare, refinansiranje se koristi i da se više različitih kredita spoji u jedan, sa dužim rokom otplate, a time i manjim ratama. Postoje dve varijante ovog zajma, dinarski i indeksiran u evrima. Za one koji su vezani za valutu EU potreban je depozit. Ponegde se on uzima iz kredita. Inače, krediti za refinansiranje u domaćoj valuti odobravaju se najčešće na 60 meseci, a godišnja kamatna stopa iznosi od 16,26 odsto pa i do 32,39 odsto. Nešto su niže kamatne stope za kredite vezane za evro i iznose od 13,02 do 27,97 odsto, a najduži period otplate je 10 godina. Mnogi će se za ovaj kredit odlučiti, bez obzira na cenu, kako bi produžili rok otplate jer im je u tom slučaju iznos rate manji. Sigurno je da većini veoma važna koliko izdvajaju za ratu međutim, produženje perioda vraćanja zajma znači i veću ukupnu kamatu. Da bi ovaj kredit mogli da koriste, prvi uslov je da građani imaju urednu kreditnu istoriju, odnosno da na vreme vraćaju rate. Pre nego što krenu u proceduru refinansiranja, treba prvo da naprave računicu da li se to uopšte isplati, jer uobičajeno je da prilikom ranije otplate kredita banka naplaćuje penal na ostatak duga koja iznosi do tri odsto. Kada se uzima novi zajam treba izdvojiti za naknadu koja maksimalno iznosi takođe do tri odsto.

14. jul 2010.

Bratstvo“ kupuje slovačka „Tatra vagonka“
Železnici Srbije isporučili 100 vagona

DRAGAN ŠOLAJA
Izvor: Blic
Subotica - Iako su prošlu poslovnu godinu u subotičkoj fabrici šinskih vozila „Bratstvo“ obeležili višemesečni štrajkovi, pa čak i glađu, a firma bila na ivici ponora, ove godine stanje se bitno izmenilo, pa je juče „Železnicama Srbije“ isporučena poslednja tranša od 100 teretnih vagona. U toku je i realizacija drugog ugovora o remontu 145 vagona za istog naručioca. Istovremeno, sa češkim partnerima je završen posao vredan milion evra, a nedavno je potpisan i ugovor od 700.000 evra.Na redu rekonstrukcija 145 vagonaU „Bratstvu“ je juče bio i generalni direktor „Železnica Srbije“ Milovan Marković koji je izrazio zadovoljstvo dinamikom poslova i istakao da je sve isporučeno u dogovorenom roku. - Ove godine biće remontovano 145 teretnih vagona, što je posao vredan 116 miliona dinara. Do sada je završen remont 95 vagona, a prošle godine je subotička firma obnovila 123 vagona za potrebe srpskih železnica. Na sastanku sa rukovodiocima „Bratstva“ bilo je reči i o budućoj saradnji i poslovima, s obzirom da je firma osposobljena za remont svih serija teretnih kola kojima raspolažu naše železnice, kao i za rekonstrukciju jednog tipa vagona u drugi, u skladu sa potrebama „Železnica Srbije“ - rekao je Marković. Genaralni direktor „Bratstva“ Novica Davidović ističe značaj ponovnog poslovnog povezivanja za „Železnicama Srbije“, što trenutno upošljava oko 50 odsto kapaciteta. - Nakon ispunjenja obaveza iz prethodnog ugovora očekujemo i potpisivanje novog, tako da će do kraja godine polovina naših kapaciteta biti usmerena ka „Železnicama Srbije“. Ostatak se realizuje sa partnerima iz Češke i Srbije, tako da sada radimo punim kapacitetom - rekao je Davidović. U poseti „Bratstvu“ bio je i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić koji je pohvalio ulogu subotičkog Samostalnog sindikata u rešavanju problema u kompaniji kada je ona bila na ivici gašenja. - Protest protiv tadašnjeg vlasnika je vođen besprekorno i to je doprinelo alarmiranju lokalne samouprave i države. Mnogo ljudi i institucija je učestvovalo u spasavanju „Bratstva“ i zato danas imamo situaciju da je firma ponovo na zdravim nogama i da je na korak od sjajne privatizacije od strane slovačke „Tatra vagonke“ - izjavio je Dulić. Potpredsednik veća Samostalnog sindikata Subotice Ištvan Huđi rekao je da su najveći kapital „Bratstva“ njegovi radnici, koji imaju veliki kvalitet i, što je najbitnije, volju za radom. - Zato smo i bili tako uporni kada je u pitanju očuvanje kompanije i radnih mesta. Danas je situacija daleko od idealne, ali je mnogo bolje. Ljudi dobijaju zarade, uplaćuje im se zdravstveno osiguranje, a do kraja jula svima će biti povezan radni staž - rekao je Huđi.
Slovaci jedini na tenderu
Jedina firma koja je otkupila tendersku dokumentaciju za „Bratstvo“ je slovačka fabrika šinskih vozila „Tatra vagonka“, jedna od tri najbolje kompanije u Evropi u toj oblasti. Očekuje se da će pregovori biti rešeni pozitivno, jer subotička firma u ovom trenutku nema nikakvih dugovanja.
Očekuje se da će „Bratstvo“ uskoro biti preduzeće koje će, kao partner velike slovačke kompanije, najveći deo prihoda ostvarivati od izvoza, ali da će nastaviti i uspešnu saradnju sa „Železnicama Srbije.

Bivši radnici Zorke dobijaju zaostalih 20 zarada?
Oko 3.000 mesečno po radniku

Izvor: Danas
Autor: V. L.
Subotica - Radnicima nekadašnje fabrike veštačkih đubriva Zorka biće do kraja avgusta isplaćen zaostatak koji im firma duguje po osnovu neisplaćenih plata za 20 meseci, saopšteno je juče u subotičkim Samostalnom sindikatu. Predstavnici radnika postigli su sporazum sa lokalnom samoupravom da se deo tog iznosa, na koji računa 523 radnika, isplati kao jednokratna socijalna pomoć, dok će se ostatak izmiriti iz stečajne mase preduzeća. Ukupno, radnici bivše Azotare primiće oko oko 75 hiljada dinara, što čini nešto više od po tri hiljade dinara za mesec. - Mi smo pristali na ovakav kompromis, jer smatramo da u ovoj situaciji, nakon osam godina stečaja, od preduzeća nećemo više ni dobiti - kaže Kiš Bela, predsednik protesta bivših Zorkinih radnika. I predsednik subotičkog Samostalnog sindikata Milan Popović, kaže da je to samo deo duga Zorke prema zaposlenima, ali da je u stečaju prodata jeftino i da oni ne mogu da računaju na više. Ipak, prema informacijama iz ovog sindikata, poslednjem stečajnom upravniku koji je vodio Zorku u stečaju, isplaćena je nagrada od devet miliona dinara, odnosno oko četiri odsto od 186 miliona dinara, za koliko je firma prodataPodsetimo, Zorku je krajem prošle godine kupila Viktorija grup, koja je na aukciji dala bolju ponudu od drugog ponuđača, lokalnog biznismena Lajoša Čakanja. Ali, izgleda da između ta dva konkurenta vladaju korektni odnosi, jer je na placu nekadašnje fabrike đubriva počeo da niče objekat koji gradi novoformirana firma Zorkakop, koju su osnovali već pomenuti Čakanj, zatim Srđan Zeković, Stevan Bucalo, i DG company, koji je u vlasništvu porodice ministra Olivera Dulića. Inače, šta će biti novi proizvodni program fabrike još se ne zna, ali prema nekim spekulacijama moguća je izgradnja fabrike testenina.

Sindikat: Pravosuđe pod pritiskom
Izvor: Tanjug
Beograd -- Sindikat pravosuđa Srbije tvrdi da su zaposleni u pravosuđu, posle reforme, zastrašeni i pod stalnim pritiskom, zatrpani predmetima i zlostavljani na radu. Zaposleni su demotivisani i dekoncentrisani, u brizi za radno mesto, navedeno je u saopštenju Sindikata. Sindikat tvrdi da zaposleni ne mogu da koriste godišnji odmor, ni dnevne pauze i smatra da su radnici zlostavljani na radu. Kako je navedeno, pojedini novopostavljeni vršioci funkcija predsednika sudova i javni tužioci primoravaju zaposlene da rade prekovremeno, a taj rad ne plaćaju. U saopštenju se ističe da su žrtve mobinga i neraspoređeni zaposleni, predviđeni kao tehnološki višak, koji se dovode u zabludu da će biti raspoređeni, pa im se izdaju usmeni nalozi za rad, a plaćaju ih samo 65 odsto. Pored njih, žrtve mobinga u pravosuđu su i invalidi rada koji su diskriminisani tako što su ostali neraspoređeni, navedeno je u saopštenju. U saopštenju se navodi da je Sindikat zatražio od Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, izveštaj o broju predmeta u radu za 2009. godinu i prvih šest meseci ove godine u sudovima i tužilaštvima, izveštaj o broju rešenih predmeta za navedeni period, kao i broj sudija i zaposlenih u sudovima, odnosno tužilaštvima.

Dulić: Tatra mogući kupac Bratstva
Izvor: Beta
Subotica -- Najozbiljniji kupac subotičke Fabrike vagona Bratstvo je slovačka kompanija "Tatra vagonka", kaže ministar životne sredine Oliver Dulić. Dulić je rekao da je ta fabrika pre nekoliko meseci bila "na ivici ponora" i da joj je pretila sudbina loše privatizovanih preduzeća, a sada ima šansu da je bolja kompanija. Ministar Dulić je zahvalio ljudima u sindikatu i radnicima,što nisu gubili nadu, da će Bratstvo ponovo početi sa radom. Prema rečima Dulića, sindikat je odigrao jednu od najvažnijih uloga u procesu oživljavanja Bratstva. Dulić je rekao da će vlada nastaviti sa ovakvim programom pomoći i naglasio da je Bratstvo dokaz kako dobar socijalni dijalog između države, lokalne samouprave, sindikata, rukovodstva i radnika fabrike može da pokrene situaciju u fabrici, koja je samo pre godinu dana bila bez perspektive. U međuvremenu, u Bratstvu je poveden socijalni program, a jednu od četiri ponuđene varijante odlaska iz firme, izjasnilo se 104 radnika. On je sa direktorom Železnica Srbije Milovanom Markovićem posetio Bratstvo koje je za potrebe tog javnog preduzeća remontovalo i isporučilo 95 teretnih vagona. Polovina od ukupne proizvodnje Brastva namenjana je Železnicama Srbije. Bratstvo će, prema rečima direktora Železnica Srbije, remontovati ukupno 145 teretnih vagona, zahvaljujući podsticajima Vlade Srbije. Ove godine će, kako je dodao Marković, iz budžeta biti izdvojeno 2,1 milijarda dinara za program oživljavanja domaće industrije šinskih vozila.

Hrvatski sindikati predali potpise za referendum o Zakonu o radu
Izvor: Beta
Predstavnici sindikata u Hrvatskoj predali su danas predsedniku Sabora Luki Bebiću potpise 813.016 građana za raspisivanje referenduma protiv vladinih izmena Zakona o radu. Da bi zahtevi za raspisivanje referenduma bili valjani sindikati su morali da za dve sedmice, od 8. do 23. juna, prikupe oko 450.000 potpisa, odnosno deset odsto od ukupnog broja birača, a prikupili su blizu 20 odsto. Koordinator pet sindikata Ozren Matijašević izjavio je novinarima da su sindikati čekali završetak letnje sednice Sabora da bi sprečili da referendum eventualno bude raspisan u avgustu. "Nas interesuje isključivo Zakon o radu i nećemo dopustiti da politika uprlja našu akciju", rekao je Matijašević i odbacio optužbe da je akcija ispolizovana jer su u prikupljanju potpisa učestvovale i neke stranke. Sindikati su 9. juna počeli da prikupljanju potpisa za referendum, jer smatraju da bi vladinim izmenama mogao da bude uništen sistem kolektivnog pregovaranja. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor više puta je rekla da nema novca za referendum, čija bi organizacija prema njenoj proceni koštala oko 170.000 miliona kuna. Ona je istakla da bi zbog referenduma prava nekih budžetskih korisnika morala da budu smanjena. Za Vladu nije prihvatiljiv zahtev sindikata da prikupljene potpise građana shvati kao uspešno sproveđenje referenduma i da predložene izmene Zakona o radu povuče iz saborske procedure. Sabor može u roku od 30 dana od kada dobije potpise da zatraži od Ustavnog suda utvrđivanje valjanost referendumskog pitanja i broja potpisa. Hrvatski mediji, međutim, podsećaju da Ustavni sud već četiri godine nema takva ovlašćenja. Referendum može da bude održan najranije 20 dana od odluke o raspisivanju, a najkasnije 40 dana. Zakonom, međutim, nije definisan rok u kojem Sabor mora da donese odluku o referendumu. Nejasno je i hoće li se referendum održati prema starom Ustavu, koji propisuje da na referendum mora da izađe natpolovična većina svih upisanih birača ili prema novom koji ne uslovljava koliko birača mora da izađe na birališta.

13. jul 2010.

Konferencija za novinare u Samostalnom sindikatu: Do kraja kolovoza isplata 20% potraživanja radnika «Zorke»
Zlatko Romić
Na račune 646 bivših radnika «Zorke» bit će do konca kolovoza isplaćeno između 45 i 56 tisuća dinara na ime neisplaćenih 20 zarada u razdoblju između 2002. i 2003., rekao je na današnjoj konferenciji za novinare član organizacijskog odbora prosvjednog skupa bivših radnika «Zorke» Miklós Olajos Nagy. On je, međutim, rekao kako navedeni iznos predstavlja tek 20% stečajne mase od ukupnog iznosa koji bi trebao biti isplaćen bivšim radnicima «Zorke» i koji, skupa s kamatama, ukupno iznosi između 350 i 450 tisuća dinara po radniku, ali i da je nakon ročišta u Stečajnom vijeću 3. srpnja ove godine dogovoreno da se radnici odreknu prava na žalbe kako bi im makar ovaj dio sredstava bio isplaćen. Ističući korektnost čelništva lokalne samouprave, Miklós Olajos Nagy rekao je kako je na račune 523 bivša radnika «Zorke» prije desetak dana isplaćen dio sredstava koja je Grad dobio od privatizacije ove tvrtke: «Mi smo dobili prvi iznos od 15.296 dinara, dok ćemo drugi u iznosu od 9.600 dinara dobiti ove godine, ukoliko bude rebalansa proračuna, a ako ne, onda sljedeće», rekao je Miklós Olajos Nagy. Na ovaj način, kako je naveo, priča o pravima i potraživanjima bivših radnika «Zorke» bit će završena. Predsjednik Samostalnog sindikata u Subotici Milan Popović rekao je kako je prije nekoliko dana održan sastanak Predsjedništva Gradskog odbora na kojem je za kraj rujna najavljena mogućnost organiziranja prosvjeda u Subotici. «Dogovorili smo da će prije toga Predsjedništvo Sindikata obaviti razgovor s predstavnicima lokalne samouprave. Od gradonačelnika ćemo zatražiti da prisustvuje sastanku skupa sa svojim resornim članovima Gradskog vijeća, kao i predsjednik Skupštine grada, kako bismo na dnevni red stavili sve teme koje se tiču prava sve više obespravljenih radnika», rekao je Milan Popović. On je, s tim u vezi, naveo kako je u razgovoru s gradonačelnikom već dogovoreno da takav sastanak bude održan u drugoj polovici kolovoza, a sudbina eventualnog prosvjednog skupa ovisit će, kako je naveo, i o tome hoće li za njegovu organizaciju biti prikupljena «kritična masa» nezadovoljnih radnika.

Plata Zorkaša pet puta manja od minimalca
Izvor: Yueco
Radnici Zorke nakon okončanja stečaja mogu računati da će dobiti najviše 75.000 dinara, saopštenio je danas na konferenciji za štampu Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata. Oni radnici koji imaju pojedinačna potraživanja od fabrike na ime neisplaćenih zarada u vrednosti od oko 350.000 do 450.000 dinara, dobiće samo 20% te sume. Kada se preračuna, ispada da jedna plata iz tog perioda sada iznosi 3.700 dinara! Naime, oko 1.500 radnika dobilo je 2003. presude o isplati zaostalih 20 zarada. Na spisku radnika kojima će ove zarade biti namirene iz stečajne mase nalazi se 646 imena, za oko 800 manje od prvobitne cifre jer će na nalatu po ovom osnovu moći da računaju samo oni radnici koji su bili u fabrici godinu dana pre stečaja, dok na jednokratnu pomoć grada računa 523 radnika. Oni su dobili 15.226 dinara, a ukoliko bude rebalansa budžeta dobiće još oko 9.600 dinara.

Oliver Dulić danas posjetio tvornicu vagona «Bratstvo»
Tvornicu vagona «Bratstvo» danas je obišao ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i generalni direktor Javnog poduzeća «Željeznice Srbije» Milovan Marković. Povod njihova posjeta je isporuka vagona prema programu Vlade Srbije za poticanje proizvodnje i remonta tračnih vozila za potrebe «Željeznice». Obilasku tvornice prisustvovali su i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, predsjednik Skupštine grada Slavko Parać i član Gradskog vijeća zadužen za gospodarstvo László Karai. Podsjetimo, nakon prve privatizacije prije šest godina, ova tvornica zapala je u dugove, radnicima nije uplaćivano mirovinsko i zdravstveno osiguranje, a plaće su kasnile. Nakon prošlogodišnjeg šestomjesečnog štrajka zaposlenih, većinski vlasnik «Bratstva» postala je država. Tvornica je potom ponovno ponuđena na prodaju, putem javnog poziva, a jedini potencijalni kupac koji je prikupio potrebnu dokumentaciju jest slovački proizvođač vagona «Tatra vagonka». Vrijednost «Bratstva» procijenjena je na 5,4 milijuna eura, a potencijalni kupac ima obvezu investirati tri milijuna eura u sljedećih pet godina, kao i najmanje tri godine zadržati sve radnike koji preostanu nakon već provedenog socijalnog programa za koji su se javila 104 radnika, uglavnom starijih ljudi s nižom stručnom spremom. U tvornici su ostala 242 radnika.

JEDNOKRATNA POMOĆ ZA RADNIKE ZORKE
Izvor: Radio Subotica
Oko pet stotina bivših radnika "Zorke" dobilo je po 15 hiljada dinara jednokratne pomoći, koju im je putem Centra za socijalni rad, isplatila lokalna samouprava. Drugi deo, od oko 9 hiljada dinara, biće isplaćen krajem ove ili početkom naredne godine. Nakon završetka stečaja, koji je u "Zorki" trajao sedam godina, iz stečajne mase biće isplaćeno oko 20 odsto duga, na ime dvogodišnjih zarada, koje je fabrika ostala dužna radnicima do odlaska firme u stečaj. Ostatak traženih sredstava radnici neće dobiti jer je fabrika prodata za manje novca od očekivanog. Tako će 646 radnika primiti po 50 hiljada dinara u proseku, a prema najavama isplata će da usledi u avgustu.

BRATSTVO PREDALO VAGONE ŽELEZNICAMA SRBIJE
Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić i direktor Javnog preduzeća "Železnice Srbije" Milovan Marković danas su obišli fabriku vagona "Bratstvo" a povod posete bila je isporuka vagona koje je Bratstvo remontovalo za Železnicu po programu Vlade Srbije. Ovogodišnji ugovor Bratstva za Železnicom po programu Vlade iznosi 116 miliona dinara, 85 vagona već je predato, danas je isporučeno 12, a ceo posao biće završen do kraja avgusta. Bratstvo je danas Železnici isporučilo i 13 novih vagona po uvogovoru koji je sklopljen još 2003. godine. Ministar Oliver Dulić je rekao da će Vlada nastaviti sa ovakvim programom pomoći i naglasio da je Bratstvo dokaz kako dobar socijalni dijalog izmedju države, lokalne samouprave, sindikata, rukovodstva i radnika fabrike može da preokrene situaciju u fabrici koja je pre godinu dana bila bez perspketive,a sada se nalazi na korak pred uspešnom privatizacijom.

RESTRUKTURIRANJE AD "MALA BOSNA"
Iavor: Radio Subotica
Agencija za privatizaciju nedavno je donela odluku o pokretanju procesa restrukturiranja Akcionarskog društva "Mala Bosna". Ugovor o privatizaciji ovog preduzeća raskinut je zbog neispunjavanja preuzetih obaveza od strane kupca. AD "Mala Bosna" je prodata na aukciji juna 2007. konzorcijumu koji je predvodila Višnja Jerković, ćerka biznismena Mileta Jerkovića, za 160 miliona dinara. Potom je 70 posto akcija preuzeo Đorđe Đukanović. Kako ističu predstavnici Agencije za privatizaciju sada su izabrani novi organi upravljanja, imenovan je privremeni zastupnik kapitala, a u narednih 60 dana trebalo bi da bude predložen način prodaje preduzeća "Mala Bosna".

Dulić: "Tatra" mogući kupac "Bratstva"
Izvor:Beta
Najozbiljniji kupac subotičke Fabrike vagona je slovenačka kompanija "Tatra vagonka"
SUBOTICA - Najozbiljniji kupac subotičke Fabrike vagona "Bratstvo" je slovačka kompanija "Tatra vagonka", rekao je danas ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić. Dulić je sa direktorom Železnica Srbije Milovanom Markovićem posetio "Bratstvo" koje je za potrebe tog javnog preduzeća remontovalo i isporučilo 95 teretnih vagona. Polovina od ukupne proizvodnje "Brastva" namenjana je Železnicama Srbije. Dulić je rekao da je ta fabrika pre nekoliko meseci bila "na ivici ponora" i da joj je pretila sudbina loše privatizovanih preduzeća, a sada ima šansu da je bolja kompanija. "Bratstvo" će, prema rečima direktora Železnica Srbije, remontovati ukupno 145 teretnih vagona, zahvaljujući podsticajima Vlade Srbije. Ove godine će, kako je dodao Marković, iz budžeta biti izdvojeno 2,1 milijarda dinara za program oživljavanja domaće industrije šinskih vozila.

"Vodič za štrajk" protiv kršenja prava radnika
Izvor: Beta
Knjiga "Vodič za štrajk", namenjena zaposlenima koji se na radnom mestu suočavaju s kršenjem svojih prava na rad i s diskriminacijom, predstavljena danas u Nezavisnom udruženju novinara Vojvodine. Kroz svedočenja tri žene suočene s diskriminacijom na radnom mestu, u knjizi su data upustva i saveti advokata o tome kako prepoznati diskriminaciju i kako postupati u kriznim situacijama poput štrajka ili mobinga. Jedna od autorki knjige Jovanka Zlatković rekla je da će se u nekim pričama iz knjige poslodavci sigurno prepoznati i da imena akterki, sindikata i radnih mesta nisu navedena da bi se izbegao senzacionalizam. Autorke knjige su pravnica Dejana Ivančić-Spasojević, novinarka Jovanka Zlatković i autorka pod pseudonimom Liza de Mone. Knjiga je besplatna i može da se nabavi na promocijama koje organizuju autorke i na Internetu. Feministička aktivistkinja Svenka Svić ocenila je da je u knjizi iskustvo žena pretočeno u poziv da se svi uključe u borbu protiv neprofesionalnog postupanja poslodavaca. "Tema je aktuelna jer svi zajedno treba da izgradimo pravedno društvo u kom smo svi ravnopravni, što danas nije slučaj. U knjizi su iskustva žena koje su bile žrtve tranzicije, kršenja ljudskih prava i Zakona o ravnopravnosti", rekla je ona na promociji knjige. Profesor Senad Jašarević je kazao da je knjiga svojevrstan apel na ljude da se ponašaju solidarno. "Društvo se zasniva na solidarnosti jer sami i izolovani ljudi teško mogu da uspeju i istraju u svojoj borbi", rekao je Jašarević.

Cvetković: Sledi rast zaposlenosti
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže da se povećanje zaposlenosti u Srbiji očekuje u drugoj polovini ove godine. Cvetković je kazao da je Srbija statistički izašla iz recesije u prvom kvartalu ove godine, kada je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,6 odsto, ali da to još nije donelo povećanje zaposlenosti. "Ključni indikatori ukazuju da će se trend rasta nastaviti i u drugom kvartalu godine, pri čemu očekujem da stopa rasta bude od 1,5 do dva odsto", naveo je premijer. Cvetković je istakao da će Vlada nastaviti da sprovodi kratkoročne mere Za podršku privrednog rasta, povećanje zaposlenosti i unapredjenje socijalne sigurnosti najugroženijih stanovnika. On je dodao da će Vlada nastaviti strukturne reforme da bi se postigao dugoročno održiv rast privrede i porastao životni standard građana.

Direktor "Železnica Srbije" u Subotici
Izvor: Tanjug
SUBOTICA - Generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković posetiće sa saradnicima fabriku "Bratstvo" u Subotici, saopštio je Medija centar tog beogradskog javnog preduzeća. U razgovorima sa rukovodstvom subotičke fabrike biće dogovorena dalja saradnja i aktivnosti u realizaciji programa Vlade Srbije za oživljavanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe "Železnica Srbije".Biće reči o budućoj saradnji i poslovima, s obzirom na to da je "Bratstvo" osposobljeno za remont svih serija teretnih kola kojima raspolažu srpske železnice i za rekonstrukciju jednog tipa vagona u drugi, u skladu sa zahtevima i potrebama "Železnica Srbije".Vlada je u 2010. izdvojila 2,1 milijardu dinara za program oživljavanja domaće vagonogradnje, proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe srpskih železnica i zahvaljujući tom programu i sredstvima vlade, subotičko "Bratstvo" remontovaće ukupno 145 teretnih vagona, pri čemu je vrednost posla 116 miliona dinara.Zahvaljujući sredstvima iz programa Vlade tokom 2010. biće ukupno remontovano 70 putničkih i 765 teretnih vagona, 14 lokomotiva i dva elektromotorna voza, modernizovano 10 putničkih ZET1 kola i nabavljeno 50 novih teretnih vagona, navedeno je u saopštenju.

SOCIJALNA KARTA
Sindikat: Socijalni dinar za struju i komunalije

izvor: SEEbiz/Danas
NIŠ - Radiša Spasić, koordinator radne grupe Elektronske industrije Niš za socijalna pitanja, objašnjava da bi "obavezu izdvajanja ovakvog 'dinara' imali ne samo građani sa većim platama, već i oni sa većom imovinom, a iz socijalnog budžeta, koji bi se formirao na taj način, trebalo bi nadomestiti subvencije za plaćanje električne energije i komunalnih usluga za najsiromašnije kategorije stanovništva". Vladi će uskoro biti upućen zvanični predlog za uvođenje „socijalnog dinara“ za najsiromašnije kategorije stanovništva u Srbiji, kaže Radiša Spasić."Samostalni sindikat EI nedavno je predložio Vladi i izradu socijalnih karti građana Srbije, kroz sledeći popis stanovništva. Predlog je upućen i gradu Nišu, a kod gradskih funkcionera, bar prema njihovim javnim istupima, naišao je na prihvatanje", rekao je Radiša Spasić."Subvencije za ovu vrstu računa mogle bi da se plaćaju iz državnog ili lokalnih budžeta, a Centri za socijalni rad, kao i neke lokalne samouprave u Srbiji, već imaju neke vrste socijalnih karata građana, odnosno spiskove ili kriterijume za to. Niš je, recimo, 1996. godine iz budžeta već plaćao komunalne račune za socijalno ugrožene kategorije, ali se to kasnije negde 'izgubilo'“, objašnjava Spasić.On dodaje da težinu predlogu daje činjenica da potiče od radnika EI, koji „znaju šta je socijalna agonija“ i grada koji je Vlada zvanično svrstala u najsiromašnije gradove u Srbiji. Prema njegovim rečima, radnicima nekadašnjeg elektronskog giganta u Nišu, samo na ime minimalaca duguje se ukupno 540 miliona dinara, i to zaključno sa 2008. godinom i bez pripadajućih kamata.U nekim preduzećima EI, kao što je, recimo, EI Fabrika mašinskih delova, radnici nisu primili čak 112 plata, što je zarada za period od skoro deset godina. Oni su, inače, tužili svoje fabrike, ali su ih sudovi odbijali, uz obrazloženje da su im fabrike „u restrukturiranju“.Odluku o restrukturiranju EI holdinga donele su Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju još 2006., a ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić su od tada „više puta obećali“ da će obezbediti strateške partnere, što se nije dogodilo. Prema spisku Narodne banke Srbije, objavljenom ove godine, u stečaj bi trebalo da ode i 15 od ukupno 17 firmi EI Holdinga.Na spisku za stečaj je i desetak preduzeća koja su predviđena za ulazak u Naučno- tehnološki park EI. Odluku o formiranju Parka donela je takođe Vlada, marta prošle godine, ali do sada ništa konkretno nije urađeno.

12. jul 2010.

SINDIKAT NEZADOVOLJAN PLATAMA
Moguć štrajk u vrtićima
Izvor: Tanjug
Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije izrazio je danas nezadovoljstvo zbog toga što plate zaposlenih u vrtićima ni nakon donošenja Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju nisu ujednačene, već se razlikuju u zavisnosti od lokalne samouprave.
Ogromno nezadovoljstvo zaposlenih u predškolskim ustanovama Srbije, prouzrokovano velikim rasponima plata, neredovnom isplatom i lošim uslovima rada, moglo bi da eskalira početkom školske godine, kada će Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije doneti odluku o novim načinima sindikalne borbe, navedeno je u saopštenju. U saopštenju se navodi da Ministarstvo prosvete, uprkos činjenici što zaposleni u predškolskim ustanovama rade sa najosetljivijim uzrastom dece, ne uspeva da reši mnogobrojne probleme sa kojima se suočavaju predškolske ustanove u lokalnim samoupravama, u kojima ne postoji jedinstveni koeficijent za svaki profil zaposlenih, zbog čega dolazi do velikih raspona u platama i njenoj neredovnoj isplati. U saopštenju se podseća da je u velikom broju predškolskih ustanova plata spremačice 13.000 do 14.000 dinara, medicinska sestra prima 18.500 dinara, dok je plata vaspitača, čija školska sprema po novom zakonu zahteva sedmi stepen, 23.000 do 25.000 dinara.

Poslodavci ne daju radnicima odmor
Izvor: Blic
Beograd -- "Zaposlen sam dve godine u privatnoj firmi. Ali mi poslodavacne da da koristim godišnji odmor. Odmor piše samo na papiru, na posao dolazim normalno (M.N.32).Ta priča slična je mnogima u Srbiji. Naime, svega 42 odsto radnika ima na raspolaganju 20 zakonskih dana za odmora, a 13 odsto ljudi nema godišnji odmor, pokazalo je istraživanje sajta za zapošljavanje „Infostud”.Zaposleni se žale i da ne mogu da uzmu godišnji odmor kada to žele, kao i da se poslodavci trude da zadrže dužinu odmora na minimumu. Zakonom o radu propisano je da zaposleni stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada i ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja odmora. U nekim firmama odmor može da traje i duže od 20 dana po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme ili na osnovu drugih kriterijuma propisanih ugovorom o radu. U Inspektoratu za rad kažu da ima pojava da poslodavci ne donose pismena rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, već se pravo na odmor usmeno odobrava. "Takođe je prisutna pojava da se ugovorima o radu utvrđuje pravo najčešće na zakonski minimum od 20 radnih dana, pa se u praksi zaposlenima ne daje da koriste prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje, već po nedelju dana u delovima. Inspektorat za rad će preko svojih odeljenja tokom ovog i narednog meseca, u sklopu redovnih inspekcijskih nadzora intenzivirati nadzor i nad primenom odredaba Zakona o radu kojima se uređuju pitanja godišnjeg odmora", navodi Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad. Zakonom nije predviđena obaveza donošenja godišnjeg plana korišćenja godišnjih odmora za sve zaposlene, već poslodavac odlučuje u kom će periodu zaposleni koristiti godišnji odmor. Ali, prethodno treba da se konsultuje s njim o vremenu korišćenja odmora i ukoliko postoje mogućnosti, njegove potrebe treba da ispoštuje. Ukoliko poslodavac ne omogući zaposlenima korišćenje godišnjeg odmora do kraja tekuće godine i 15 dana pre početka odmora ne donese rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na odmor i u tim slučajevima se podnosi prekršajna prijava protiv poslodavca. "Zakonom o radu za prekršaj je propisana novčana kazna u iznosu od 400.000 do 600.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, u iznosu od 20.000 do 40.000 za odgovorno lice u pravnom licu. Novčana kazna u iznosu od 100.000 do 300.000 propisana je ukoliko je poslodavac preduzetnik", navodi Ristanović. Ali od propisane kaznene politike nema mnogo vajde. Praksa pokazuje da sudije izriču mnogo niže sankcije, pa i ne čudi što se radnici plaše da prijave gazde.

Spas tek za svaku desetu firmu
Izvor: Danas
Beograd -- Više od 90 odsto pravnih lica koja su u prvom roku, početkom aprila ove godine, ušla u automatski stečaj, biće brisano iz registra. Naime za te firme nije bilo zainteresovanih za pokretanje stečajnog postupka.Iako u privrednim sudovima u ovom trenutku nema svedenih podataka, sudije procenjuju da će manje od deset odsto firmi imati šanse da izmire dugovanja kroz stečaj, bilo da se on sprovodi kroz bankrot ili kao reorganizacija, a interesantno je da će procentualno više takvih predmeta biti u unutrašnjosti.U privrednim sudovima ocenjuju i da je među predmetima najveći broj privatnih preduzeća koja su otvarana ranih 80-ih godina prošlog veka i koja su u međuvremenu prestala sa radom, nemaju imovinu ali su u velikim dugovima. Za njihove vlasnike odredbe o automatskom stečaju predstavljaju "dar sa neba" jer će firme zajedno sa dugovima, biti brisane iz registra o trošku države. Među firmama koje i čine najveći deo pristiglih predmeta, naročito u prvom roku, bilo je mnogo onih gde vlasnicima odgovara da se predstečajni postupak okonča brisanjem iz registra, jer oni sami neće imati nikakve troškove. Reč je uglavnom o "tašna-mašna" preduzećima, gde su dubioze velike, a imovine gotovo da nema", kaže sudija Natalija Pejić Kordić iz Privrednog suda u Beogradu. Ona dodaje da od 56 predmeta koje je ona dobila iz prve grupe, nije bilo ni jedne uplate za otvaranje stečaja, dok je od oko 60 iz druge ture, osam zainteresovanih poverilaca obezbedilo sredstva za taj postupak.
Nema garancija za naplatu duga
Prema odredbama novog Zakona o stečaju, 1. aprila je NBS objavila spisak od 10.977 pravnih lica koja su tri i više godina imala blokirane račune. Svakoga meseca objavljuje se nova lista pravnih lica koja su u prethodnih 30 dana ispunila taj uslov. Tako je početkom maja predstečajni postupak otvoren za još 466 pravnih lica, u junu je dodato 312, a u julu 270. Rokovi od 60 dana, tokom kojih zainteresovani poverioci ili vlasnici mogu da uplate predujam za otvaranje regularnog stečaja, istekli su samo za prvu i delimično za drugu grupu. Ipak, i kada se stečaj otvori, nema garancija da će on biti i sproveden, jer je moguća situacija da procenjena imovina i potraživanja ne pokrivaju troškove postupka i tada se stečaj zatvara. I vršilac dužnosti predsednika zrenjaninskog Privrednog suda, Aleksandar Stoiljkovski, procenjuje da će od 295 predmeta koliko je taj sud primio, oko deset odsto preduzeća ući u regularan stečaj. "Od većih firmi to će se sprovesti samo u dve, Zrenjaninskoj pivari i Naftagas montaži, dok je u ostalim slučajevima reč o manjim preduzećima. Sva ostala sa ovog spiska već su ušla u proceduru da se stečaj u istom danu otvori i zatvori, a zatim teče rok od 30 dana do pravosnažnosti tog rešenja, nakon čega sledi brisanje iz evidencije Agencije za privredne registre", kaže Stoiljkovski. Pred Privrednim sudom u Novom Sadu u ovom trenutku otvoreno je 1.474 prethodnih stečajnih postupaka, od čega su rokovi za uplatu predujma istekli u oko 1.340 slučajeva, ali je samo za 66 preduzeća uplaćen predujam na osnovu koga će se pokrenuti stečajni postupak. I u kragujevačkom Privrednom sudu, od ukupno pristiglih 789 predmeta, rokovi ističu za 730, a predujam je uplaćen za 56 firmi. Prema rečima vršioca dužnosti predsednika tog suda Radovana Đurića, sedam stečajeva iz te grupe već je otvoreno, dok je za 49 zakazano ročište radi pokretanja tog postupka. Od većih preduzeća, u toj grupi nalaze se aranđelovački Kolektiv, sa 111 zaposlenih i jagodinski Žitomlin, sa oko 270 radnika. Na području koje pokriva niški Privredni sud, od 925 predmeta, 860 otvoreno je u prvom roku, ali je samo oko 50 poverilaca ili vlasnika tih firmi bilo zainteresovano da uplatom predujma pokrene regularni stečaj. Već su otvorena tri postupka, dok je kod ostalih procedura zakazivanja prvog ročišta u toku. Sva ostala pravna lica biće brisana iz registra.

Pionir investirao 35 miliona evra
Izvor: Tanjug
Subotica -- Kompanija Pionir iz Subotice je saopštila da je u poslednje tri godine investirala u proizvodnju oko 35 miliona evra.Ulaganja neće ostati na tom nivou pošto planiramo nastavak investicija, izjavio je direktor proizvodnje u Pioniru Zoran Bogdanović. On je istakao da u toj fabrici od ove godine, zahvaljujući investicijama, radi i nova linija za proizvodnju čokolada, čiji je proizvodni kapacitet od osam do 12 tona za osam sati rada i dodao da je investitrano i u proizvodnju bombona i čokoladnih štanglica.Ove godine se, kako je rekao, u Pioniru završava ulaganje u proizvodnju tablirane i punjene čokolade, a investicioni ciklus trebalo bi da bude završen kupovinom nove linije za medenjake.Pionir izvozi 70 odsto proizvoda. Kompanija Pionir Subotica, u kojoj se godišnje proizvede više od 13.000 tona konditorskih proizvoda, uprkos ekonomskoj krizi trenutno uspeva da izveze oko 60 do 70 odsto svojih proizvoda na inostrana tržišta, a namerava da dodatno proširi prodaju "slatkiša" na tržištu Evrope i Amerike. "Naš cilj je da budemo trendseteri, znači ne oni koji kopiraju trendove, nego oni koji postavljaju i utiru puteve za nove trendove i potrebe potrošača," rekao je on i dodao da je cilj tih investicija zahvatanje što većeg segmenta tržišta i što većeg broja potrošača. Govoreći o ulaganju u fabriku Hisar iz Prokuplja, koju je kupio Pionir, Bogdanović je najavio da će ta fabrika biti osnažena u tehničko-tehnološkom pogledu kroz uvođenje novih proizvodnih linija. "Kroz te nove linije želimo da formiramo jake proizvode, sa brendom ‘hisar’, a cilj je da se tim proizvodima pokrije prvenstveno domaće tržište," rekao je on. U Hisaru će, pored čokoladnog dela, s ozbirom da se fabrika nalazi u Prokuplju, biti razvijeni i proizvodi na bazi voća, pošto je to voćarski kraj, dodao je Bogdanović i naveo da se u Hisaru trenutno proizvode deserti, štanglice i proizvodi na bazi čokoladnog preliva, a da će prioritet te fabrike biti proizvodnja marmelada i džemova.

11. jul 2010.

Od ponedeljka procena radne sposobnosti invalida
Izvor: Emg.rs
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje u ponedeljak 12. jula počeće prva veštačenja za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja invalida. Kako se navodi u saopštenju, prva veštačenja zakazana su u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu i Kragujevcu. Nacionalnoj službi je do danas podneto je 500 zahteva za procenu radne sposobnosti. Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, donetim 2009. godine, predviđena je obaveza poslodavaca da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavci koji imaju od 20 do 49 zaposlenih moraju zaposliti jednu osobu sa invaliditetom, na zaposlenih 50 moraju angažovati najmanje dve i posle na svakih 50 zaposlenih još po jednu osobu sa invaliditetom.

10. jul 2010.

AD Mala Bosna: Stigle markice - stižu i plate
Izvor: Yueco
Radnici preduzeća Mala Bosna ušli su u polja koja obrađuju i obavljaju žetvu. Nakon raskida kupoprodajnog ugovora i pokretanja procesa restrukturiranja, privremeni zastupnik kapitala obezbedio je repromaterijal kako bi se žetva obavila. U međuvremenu, radnicima su obezbeđene markice za zdravstvene knjižice. Oni naredne nedelje mogu očekivati i isplatu zarada.

Sindikat: Utvrditi imovinu radnika
Izvor: Beta
Beograd -- Sindikat za komunalno stambene delatnosti Srbije traži da se pre najavljene privatizacije komunalnih preduzeća utvrdi koliko akcija imaju radnici. Predsednik tog Sindikata Milan Grujić kaže da se Zakon o privatizaciji komunalnih preduzeća pokušava doneti preko noći, kao i da u njegovoj izradi nije učestvovao Sindikat. On je najavio proteste na jesen, ukoliko vlada ne prihvati primedbe Sindikata. Sindikat traži da se zakonom jasno utvrdi način privatizacije javnih preduzeća, odnosno koji udeo može biti prodat, a da je pre toga potrebno utvrditi koliko radnici imaju akcija. Grujić je kazao da se Sindikat protivi privatizaciji vodovodnih, preduzeća koja se bave održavanjem kanalizacione infrastrukture, kao i pogrebnih preduzeća, ali da smatraju da je poželjna privatizacija, recimo, preduzeća za uredjenje životne sredine i asfaltiranje ulica. On je kazao da u Srbiji postoji 597 komunalnih preduzeća u kojima radi oko 54.000 radnika, da im je jasno da ima viška zaposlenih, jer je, kako je dolazila koja vlast, u tim preduzećima zapošljavala svoje ljude. Grujić je, međutim, kazao da traže da se napravi adekvatan socijalni program i utvrdi jasna imovina radnika. Prema njegovim rečima, potpuno je nepotrebno i osnivanje nove Direkcije, u čijoj bi nadležnosti bila oblast komunalnih delatnosti.

Sindikat: 5.000 dinara milostinja
Izvor: Beta
Beograd -- Odluka vlade o dodeli jednokratne pomoći od 5.000 dinara zaposlenima u prosveti i drugim javnim službama je "milostinja", kaže Branislav Pavlović. On je kazao da ne bi trebalo isplaćivati "nikakvu socijalnu pomoć" već ta sredstva raspodeliti kako bi se kroz povećanje cene rada, povećale plate u prosveti. Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije (SOS), je zatražio i povećanje cene rada u obrazovanju. On je kazao da je Sindikat obrazovanja ministarki finansija Diani Dragutinović predložio da plate u septembru, oktobru i novembru budu povećane za tri do četiri odsto, a da u aprilu 2011. godine povećanje bude od sedam do osam odsto. Branislav Pavlović je podsetio da plate u prosveti nisu povećavane dve godine, kao i da je prosečna zarada u ovoj oblasti pala sa 460 evra na 346 evra. Pavlović je kazao da je Sindikat obrazovanja Srbije sproveo anketu i da se 93 odsto članova izjasnilo da ako ne budu ispunjeni zahtevi, 1. septembra počne štrajk. On je rekao da ovaj sindikat zahteva i da bude potpisan Protokol sa reprezentativnim sindikatima u obrazovanju i da se definiše cena rada za narednu godinu.

9. jul 2010.

Uskoro povezivanje staža radnicima Bratstva
Izvor: Yueco
Dokumentacija vezana za povezivanje radnog staža za radnike Bratstva, kojima nije uplaćivan u poslednjih 5 godina a vredan je preko 100 miliona dinara sa kamatama, poslata je u Upravu za trezor i za očekivati je da će radnicima staž biti poveza u što skorijem periodu, saznajemo u Gradskom veću Saveza samostalnih sindikata Subotica. u međuvremenu, u Bratstvu je sproveden socijalni program, a za jednu od 4 ponuđene varijante odlaska iz firme izjasnilo se 104 radnika. Oni koji su u preduzeću ostali očekuju da će njihova firma, na tenderu koji je završen, biti prodata strateškom partneru – Slovačkoj Tatravagonki.

Sindikati: Na ulice zbog penzija
Izvor: Beta
Beograd -- Pet sindikalnih organizacija u Srbiji najavljuju masovne proteste ako Skupština Srbije ne prihvati primedbe na Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju. Sindikati su dogovorili da se zatraži sastanak s premijerom Mirkom Cvetkovićem na kome bi se razgovaralo o problemima s kojima se suočavaju radnici.U saopštenju se navodi da je predlog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju vlada usvojila, a da ga pre toga nije razmatrao Ekonomsko-socijalni savet, kao i da je za sindikate neprihvatljiv sadržaj izmena zakona. Na sastanku su učestvovali predstavnici Saveza samostalnih sindikata, Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i Ujedinjenih sindikata Srbije "Sloga". Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeni su znatno strožiji uslovi za odlazak u penziju. Zakon predviđa da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice kako bi od 2022. godine u penziju muškarci išli sa 40 godina staža i 58 godina života a žene sa 38 godina staža i 58 godina života. Izmenama se povećavaju i uslovi za dobijanje porodične panzije, i uslovi za odlazak u penziju policijskih službenika, vojnih lica, službenika poreske policije, pripadnika Bezbedonosno informativne agencije i pojedinih pripadnika ministarstva spoljnih poslova. Prema izmenama Zakona, penzije će se dva puta godišnje usklađivati, i to 1. aprila i 1. oktobra. Pri tome, 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. usklađivaće se sa potrošackim cenama i pola procenta bruto domaćeg proizvoda iz prethodne godine.Od 1. aprila 2013. godine usklađivaće se sa potrošačkim cenama i rastom BDP-a samo ako bude veći od četiri odsto. Svakog 1. oktobra će se penzije usklađivati sa rastom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. Vlada i MMF su krajem maja postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana uz uslov da se usvoje zakoni o penzijsko-invalidskom osiguranju i fiskalnoj odgovornosti.

Metalci bi pomoć kao javnom sektoru
Izvor: Tanjug
Beograd -- Samostalni sindikat metalaca Srbije zatražio je da se radnicima u metalskoj industriji isplati jednokratna naknada kao i radnicima u javnom sektoru. U saopštenju tog sindikata se navodi da je odluka Vlade Srbije da se jednokratna naknada od 5.000 dinara dodeljuje samo radnicima kojima se zarade finasiraju iz budžeta i koji imaju manju zaradu od 50.000, podelila radnike na one koji rade u javnom i takozvanom realnom sektoru.U tom sindikatu se pitaju ko će radnicima koji rade u metalskoj industriji, a čija prosečna zarada iznosi 22.000 dinara, isplatiti jednokratnu novčanu pomoć i ko će im obezbediti redovnu zaradu, poštovanje zakona, kolektivnih ugovora i kupoprodajnih ugovora. Vlada Srbije donela je Zaključak kojim se odobrava isplata jednokratne pomoći u iznosu od 5.000 dinara zaposlenima na neodređeno vreme, odnosno direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, uz uslov da neto plata zaposlenog ne prelazi 50.000 dinara. Isplata jednokratne pomoći odobrava se i korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, direktnim i indirektnim korisnicima budžeta jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, kao i zaposlenima koji primaju naknadu plate na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Sindikat predlaže oduzimanje imovine nesavesnim vlasnicima
Izvor: Beta
Savez samostalnih sindikata Kragujevca predložio je donošenje zakona koji bi omogućio oduzimanje imovine vlasnicima za koje se u sudskom postupku dokaže da su namerno uništili preduzeće. U otvorenom pismu predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Sindikat je predložio konverziju kredita iz Fonda za razvoj u državni kapital u svim preduzećima čiji vlasnici ne ispunjavaju obaveze.Predsednik veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Rostić je rekao da je privatizacija u Srbiji u završnoj fazi i da se jednostavnom analizom stanja dolazi do zaključka da ona nije dala željene efekte jer su mnoga preduzeća uništena, a veliki broj radnika ostao bez posla.On je ocenio da su mnoga preduzeća uništena privatizacijom i da zbog toga država ima obavezu da deo grešaka ispravi.

Sindikat obrazovanja traži odmrzavanje plata u prosveti
Izvor: Emg.rs
Sindikat obrazovanja Srbije nezadovoljan je odlukom Vlade o dodeli jednokratne pomoći zaposlenima u javnom sektoru i zapretio štrajkom ako Vlada ne prihvati njihov zahtev za povećanje zarada u prosveti 1. septembra. Branislav Pavlović, predsednik tog sindikata, ocenio je danas na konferenciji za novinare da jučerašnja odluka Vlade o isplati jednokratne pomoći od 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru koji zarađuju manje od 50.000 pre može da iritira nego da obraduje zaposlene u školstvu.“Dve godine od poslednjeg povećanja plata, inflacije od više od 20 odsto, skoka evra sa 78 na 104 dinara i pada prosečne plate sa 464 evra na 346 evra, ne vidimo šta će ta pomoć promeniti u životima zaposlenih”, rekao je Pavlović.Sindikat obrazovanja, takođe, zamera Vladi što je odluku o isplati jednokratne pomoći donela posle razgovora s predstavnicima sindikalnih centrala, a bez konsultacija s predstavnicima sindikata javnog sektora, među kojima su zdravstvo i prosveta najveći.Pavlović je napomenuo da se taj sindikat sastao s ministarkom finansija Dianom Dragutinović i resornim ministrom Žarkom Obradovićem tek nekoliko časova pre sednice Vlade, kad je odluka bila doneta.Prema Pavlovićevim rečima, predlog sindikata bio je da se umesto isplate jednokratne pomoći novac namenjen prosveti iskoristi za povećanje cene rada. Sindikat, naime, traži da se plate povećaju tri do četiri odsto u poslednjem kvartalu ove godine, a zatim u aprilu 2011. za rast inflacije u 2010. i rast bruto domaćeg proizvoda, što bi po njihovoj proceni, prosvetarima donelo sedam do osam odsto veće zarade.U protivnom, Sindikat obrazovanja Srbije, koji ima oko 40.000 članova, spreman je da stupi u štrajk, rekao je Pavlović. On je dodao da je takvu odluku u internom izjašnjavanju podržalo 93 odsto članova, a da slično razmišljaju i drugi sindikati u toj branši.

Cvetković:Raditi više, živeti bolje
Izvor: Novosti
Beograd -- Živećemo bolje, a raditi više - sa ovom porukom premijer Srbije Mirko Cvetković ulazi u drugu polovinu mandata. On kaže da zna "da uvek može bolje"Premijer, povodom ulaska u treću godinu postojanja aktuelne Vlade Srbije, navodi da zna "da uvek može bolje. To mi je impuls da nastavim. Postoje dva puta". "Da dignem ruke i kažem 'nemoćan sam' i da odustanem. Ili da sagledam teškoće, prikupim znanja od najumnijih ljudi i upotrebim svu energiju da rešim probleme. Izabrao sam ovaj drugi put", objašnjava on.On kaže da mnogobrojne oštre kritike na dosadašnji rad kabineta uglavnom imaju politički pečat i da je većina bila motivisana isključivo ličnim interesima. "Sistemskim kritikama, kojih je manje, prilazimo sa dužnom pažnjom i pokušavamo da ih rešavamo", kaže Cvetković.
Neće biti 'vruće jeseni'
Na kritike sindikalnih vođa zbog nedostatka socijalnog dijaloga i na najave vruće jeseni, premijer kaže da ne očekuje socijalne nemire u Srbiji. "Ova vlada je uvek za dijalog. I prošle godine u ovo vreme, sindikalne vođe su mi u pismu najavljivale 'vruću jesen'. Sa takvom retorikom ne želim da polemišem", dodaje on. Premijer naglašava da je "smanjenje životnog standarda u poslednjih godinu dana zamerka koju ne mogu da osporim. Na to nisam imun. Verujem da smo učinili sve i konsultovali najbolje ekonomiste koje imamo i smatram da je ovo maksimum koji smo mogli da učinimo u okolnostima ekonomske krize. Sledi period kada će da raste životni standard građana" . Razlozi nižeg životnog standarda su realan pad društvenog proizvoda, koji je izazvala kriza, i činjenica da smo ranije trošili više nego što smo zarađivali", kaže Cvetković i naglašava da je sa tom praksom završeno. On dodaje da "moramo da trošimo onoliko koliko to odgovara našim ekonomskim kapacitetima. Ne možemo očekivati da u Srbiji životni standard bude isti kao u duplo razvijenijim državama. Jedno je sigurno: privatizacione prihode više nećemo usmeravati u potrošnju već u trajne vrednosti za državu". Cvetković priznaje i da ga mnogo više brine porast nezaposlenosti nego pad standarda i dodaje da je "znatno teže onome ko je dobijao platu od 50.000 dinara, pa više ne zarađuje ništa, nego onome kome se samo smanjila zarada. Moramo da radimo na povećanju zaposlenosti i da to stavimo visoko na listi prioriteta". On kaže da su razlozi za porast nezaposlenost objektivni, objašnjavajući da se "kriza ispoljila kroz smanjenje tražnje, koja je oborila potrebu za proizvodnjom. A smanjena proizvodnja ne zahteva više radnih mesta koliko je bilo ranije, pa dolazi do otpuštanja. Smanjene su i investicije tokom recesije". "Ipak, mi smo na ulasku u krizu bili 'šampioni' sa stopom nezaposlenosti od 16 odsto, dok su mnoge države imale svega tri ili četiri odsto. Nama se sada ta stopa povećala na 19 odsto, a istovremeno su i mnoge zemlje dostigle taj nivo", napominje premijer Srbije.
Pomoći ćemo poljoprivrednicima
"Uradićemo sve što je u našoj moći da pomognemo poljoprivrednicima, a da to ne izazove lanac poskupljenja namirnica u prodaji. Jer, ako otkupne cene budu velike, to će izazvati negativne posledice na tržištu. Podsetiću da su i kroz subvencije poljoprivrednici već dobili po nekoliko dinara za kilogram njihovih proizvoda", kaže premijer Mirko Cvetković. Govoreći o padu dinara, predsednik srpske vlade je rekao da je politika NBS, usaglašena sa MMF, da se ne brani kurs, nego da se pusti da tržište odredi njegovo kretanje. "Ali, sa druge strane, težimo svim silama da održimo nivo inflacije na određenom nivou. Tu politiku su podržali vodeći ekonomisti u zemlji, ali i međunarodne finansijske institucije. U suštini, za građane je bitno da očuvamo nisku inflaciju", kaže on. Cvetković kaže i da "građani ne treba da strahuju od drastičnog sunovrata dinara jer njega neće biti. Ipak, na kratak rok niko ne može da predvidi kurs. Razgovarao sam sa budućim guvernerom i sigurno je da će on štititi prekomerne dnevne oscilacije. Brza promena kursa u poslednjih mesec dana delom je posledica prilagođavanja relativno veštački niskog kursa koji je održavan u proteklom periodu". Na zamerke za sporost u izgradnji Koridora 10, Cvetković odgovara da "ulaganja u infrastrukturu ne podrazumevaju samo da nekoga angažujete, platite i da on radi, dok vi za nekoliko meseci dođete ponovo da se divite rezultatu. Pripremni radovi traju mnogo duže od samih radova, a oni se ne mere kilometrima". On naglašava da ni u Vladi nisu bili u početku svesni koliko je zapušten bio pripremni deo za radove na Koridoru, projekti, dozvole, urbanistički planovi... "Zbog toga je bilo moguće da se uradi svega po dvadesetak kilometara na severu i jugu. Do kraja godine, projekti za ceo Koridor biće završeni. U Vojvodini su u toku radovi na oko 100 kilometara autoputa, i to će biti završeno u januaru. Veći deo preostalih poslova na Koridoru započeće naredne godine. Upravo počinju i radovi na autoputu prema južnom Jadranu", dodaje premijer.

8. jul 2010.

Bez posla i do 10.000 ljudi mesečno
Izvor: B92
Beograd -- Stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 20 odsto, a svakog meseca se povećava. To je jedan od najvećih problema u našoj zemlji, saglasni su i država i ekonomisti.Zvanični statistički podaci kažu da je broj ljudi bez posla, za nekoliko procenata veća nego u isto vreme prošle godine.Statistički kriza, kažu prolazi. U realnoj privredi međutim, vlada strah od gubitka posla. Predsednik Saveza samostalih Sindikata Srbije Ljubisav Orbović tvrdi da je svakog meseca ove godine bez posla je ostajalo oko 10 hiljada ljudi.On kaže da je „najveći problem u malim i srednjim preduzećima gde nema sindikata, gde nemamo kontrolu, i gde je mali broj zaposlenih koji nisu u mogućnosti da se organizuju i tu dolazi do najvećeg otpuštanja radnika“. U tekstilnoj i građevinskoj industriji broj zaposlenih je praktično prepolovljen u odnosu na, na primer 2007. godinu, kaže Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije. “U samoj građevinskoj industriji je između 15 i 17 hiljada ljudi ostalo bez posla. U građevinskoj operativi je masa ljudi otišla na plaćeno ili ne plaćeno odsustvo, jer u ovom momentu nemju posla. Imamo delove industrije koji smanjuju kapacitete za 70 odsto“, objašnjava on. Zvanično je nezaposleno više od pola miliona ljudi, ali ako se tome doda i takozvana “siva zona” poslovanja, dolazi se i do broja od milion ljudi bez posla. Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec, objašnjava da se kriza najteže sanira upravo u segmentu zapošljavanja."To je najteže pitanje koje se mora rešavati i u tom kontekstu treba razumeti neke intervencionističke mere države gde se pokušava domaćim i stranim investitorima i sa nuđenjem novih radnih mesta i podrškom finansijskom podići tu zaposlenost, što bi u normalnijim vremenima trebalo istvariti stvaranjem generalno, ukupno, boljeg privrednog ambijenta“, kaže Bajec. Država bi u oblasti zaštite zaposlenih mogla da učini više. Ovlašćenja inspekcije rada sada nisu velika, a sudski procesi protiv nesavesnih poslodavaca traju i po šest godina, kaže Saša Perišić iz inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike. „Jedini mehanizam koji ostaje inspekciji rada jeste sankcija. To je izricanje kaznenih mera, odnosno podnošenje zahteva za prekršajnu prijavu. To je u ovom trenutku ono što mi i zaista možemo“, dodaje on. Više investicija, veći društveni proizvod, realna proizvodnja za tržište i izvoz - to su pretpostavke i preduslovi za koje ekonomisti smatraju da su neophodni da se ozbiljnije, brže i osetnije prvo zaustavi, a potom i poveća broj zaposlenih.

Kriza najteža u sferi zapošljavanja
Izvor: B92
Beograd -- Stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 20 odsto, a u naredna tri meseca oko 14 odsto firmi planira da otpusti radnike, pokazuju istraživanja Ekonomskog instituta.To je jedan od najvećih problema realne ekonomije u Srbiji, saglasni su premijer Mirko Cvetković i ekonomisti.Zvanični statistički podaci kažu da je nezaposlenost za nekoliko procenata veća nego u isto vreme prošle godine. Prema tvrdnjama sindikata, svakog meseca ove godine bez posla je ostajalo oko desetak hiljada ljudi. U tekstilnoj i građevinskoj industriji broj zaposlenih je praktično prepolovljen u odnosu na, recimo, 2007. godinu. Najavljuju se i nova otpuštanja. Možemo da kažemo da će broj otpuštenih do kraja godine biti veći nego broj zaposlenih. Privreda je izuzetno nelikvida, prezadužena kod banaka i treći faktor koji je problematičan jeste što su se opterećenja države dodatno povećala", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. "U takvoj situaciji teško je očekivati da možemo da povećamo zaposlenost“, rekao je on. Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalih Sndikata Srbije, navodi da je najveći priblem u srednjim i malim preduzećima. "Najveći problem je u malim i srednjim preduzećima gde nema sindikata, gde nemamo kontrolu, i gde je mali broj zaposlenih koji nisu u mogućnosti da se organizuju i tu dolazi do najvećeg otpuštanja radnika“, kaže Orbović. Zvanično je nezaposleno više od pola miliona ljudi, ali ako se tome doda i "siva zona" poslovanja onda je to - preko milion. Ekonomisti kažu da se kriza najteže sanira upravo u segmentu zapošljavanja. "To je najteže pitanje koje se mora rešavati i u tom kontekstu treba razumeti neke intervencionističke mere države, gde se pokušava domaćim i stranim investitorima i nuđenjem novih radnih mesta i podrškom finansijskom podići tu zaposlenost, što bi u normalnijim vremenima trebalo rešiti stvaranjem generalno, ukupno, boljeg privrednog ambijenta“, kaže ekonomski ekspert Jurij Bajec. Država bi u oblasti zaštite zaposlenih mogla da učini više. Ovlašćenja inspekcije rada sada nisu velika, a sudski procesi protiv nesavesnih poslodavaca traju i po šest godina.

Vlada gasila požar, problemi ostali
Izvor: Danas
Beograd -- Prve dve godine rada Vlade obeležila je ekonomska kriza, pad dinara i kupovne moći, rast nezaposlenosti, pad BDP-a, rast zaduženosti i pad stranih investicija. Najveći deo ta 24 meseca, Vlada je provela pokušavajući da ugasi te požare i pronađe put za preživljavanje kriznog perioda, opredeljujući se konačno za subvencionisanje privrede i potrošnje stanovništva i za okretanje ka „izvoznom modelu rasta“.Iako umnogome različitih mišljenja, stručnjaci listom smatraju da je svetska kriza vladu zaista onemogućila da sprovede predizborna obećanja, ali ističu i da je državni program protiv krize mahom usmeren ka prebrođavanju trenutnih teškoća, a da nije dovoljno urađeno na dubljem razvoju privrede koji bi doprineo oporavku u postkriznom periodu.Profesor Boško Živković napominje da je subvencionisanje potrošnje bilo pogrešno i da je sve resurse trebalo usmeriti na realni sektor, koji i dalje ima ozbiljnih problema sa likvidnošću i kreditnim rizicima. „Takođe i pojava disonancije u vezi sa antikriznim merama, indicira prisustvo rđavih političkih namera da se velika nevolja iskoristi za pribavljanje političkih poena“, dodaje Živković.
Uz to, vladin plan subvencionisanja potrošnje uglavnom je naišao na oštre kritike ekonomista, kao i brojne nesuglasice ministara koji sačinjavaju ekonomski deo vlade, a na prvom mestu ministra ekonomije Mlađana Dinkića i ministarke finansija Diane Dragutinović. Ograđujući se time da ne može da ocenjuje celu ekonomsku delatnost Vlade, profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković kaže da su u finansijskom sektoru dva događaja bitno obeležila dosadašnji mandat. "Prvi je brzo zaustavljanje bankarske panike krajem 2008. kada je oko 1,2 milijarde evra štednje povučeno iz banaka. Vlada je tada poslušala preporuke profesije i podigla nivo osiguranja depozita na 50.000 evra, što je brzo zaustavilo povlačenje sredstava tako da je bankarski sektor Srbije ostao relativno stabilan", kaže on. Živković dodaje da je "drugi bitan događaj to što je Vlada relativno uspešno sprečila smanjivanje ponude kredita. To je, kako se pokazalo, bila kritično važna mera jer je u mnogim zemljama pad ponude kredita prouzrokovao smanjenje BDP-a i masovna bankrotstva. Vlada je subvencionisanim kreditima u realni sektor upumpala dve milijarde evra, što nije dovoljno, ali bez toga skoro da ni ne bi bilo kreditiranja privrede".Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja ističeda zbog svetske krize Vlada „svakako nije imala sreću da realizuje planove, što je uticalo i na rezultate njenog rada“. "Vladi sugerišem da pored aktuelnih mera za izlazak iz krize, mnogo više pažnje posveti strategiji jer ne vidim da je država počela da realizuje rast izvoza i investicija, a bez toga ćemo samo tabanati bez pomaka. Teško bi bilo reći da je Vladin plan protiv krize bio pogrešan, ali nije dovoljno dobar. Subvencionisani krediti su injekcije koje saniraju situaciju, ali pacijent je bolestan", naglašava Crnobrnja.
Pozitivni signali
"Kada je došlo do sloma svetske privrede i haosa, Vlada Srbije nije znala kako da reaguje, ali u poslednjih nekoliko meseci vidimo poboljšanje u obliku boljih poreskih prihoda, stagnacije uvoza i većeg izvoza. Stižu i nove kompanije koje će ovde ulagati, pa Vladi ostaje kao glavni zadatak da sada radi na privlačenju novih investitora, koji će u Srbiji otvarati produktivna radna mesta", smatra Miroslav Zdravković. On kaže da "ima puno zemalja u okruženju koje su tokom tranzicije napravile ogroman pomak u izvozu, poput Slovačke i Mađarske, pa zašto ne bismo i mi. U tom cilju država mora da podstiče preduzetništvo i inovacije, kako bismo izvozili proizvode sa višim stepenom prerade, a ne samo sirovine. Mi smo 93. na svetu po konkurentnosti, pa je pitanje kome ćemo izvoziti". Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Miladin Kovačević kaže da je Vlada uspela da zaoštri fiskalnu disciplinu i da radikalno skreše javne rashode od maja 2009. što je bio njen najvažniji odgovor na krizu. "Vlada nije mogla ni da obeća ni da radikalizuje tektonski problem strukturnih reformi, kao ključnog sidrišta svih problema ekonomije jer su za to potrebna tri preduslova - vremenski horizont, opšti politički konsenzus i priprema javnog mnjenja i određena stabilizacija, ako ne i trajan izlazak iz krize. U ovakvim uslovima, smatram da ni jedno ministarstvo nije loše radilo, a mogu da pohvalim ministarstva finansija, rada, ekonomije, dijaspore i nauke", ističe Kovačević. Da vlada nije mogla da ispuni obećanja jer nije bila u stanju da predvidi dolazak svetske krize, smatra i Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org, koji ima nešto oštrije poglede na politiku penzija i stimulisanja potrošnje. "Vlada se uplela u probleme sa MMF-om i povećanjem penzija u cilju podizanja potrošnje, kada je zapravo velika potrošnja i bila glavni krivac za rast duga. Dugoročno posmatrano, greška ove vlade, kao i prethodnih je u tome što nije rešila problem neproduktivnosti, pošto je već posle petooktobarskih promena u javnom sektoru bilo dve trećine neproduktivnih radnika, ali ni tada, a ni pred poslednje izbore niko od političara nije hteo da kaže da ti ljudi nisu potrebni", ocenjuje Zdravković

7. jul 2010.

PROZIVNI CENTAR SADA I U SUBOTICI
Izvor:B92
Beograd -- U filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, od nedavno funkcioniše novi prozivni centar. Jedan takav centar otvoren je nedavno u Subotici.Čekanje u redovima je pojava na koju smo navikli, ali nikome ona nije postala prijatna. Osim bespotrebno potrošenog vremena, čekanje nas košta i uništenih živaca. Od nedavno u je većim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje uveden novi prozivni centar, koji je skratio vreme provedeno u redu ispred šaltera. Prozivni centar do sada su dobili Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, a od nedavno i Subotica. U ovom gradu sistem je simbolično pustila u rad Melinda Kiš, samohrana majka, koja je zahvaljujći sredstvima Nacionalne službe za zapošljavanje odlučila da pokrene so pstveni biznis. "Ja sam Kiš Melinda, samohrana sam majka i nedavno sam ostala bez posla. Uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje opredelila sam se za otvaranje sopstvene delatnosti, upravo mi je uručen ugovor o isplati jednokratne novčane naknade“, rekla je ona Sistem funkcioniše jednostavno, a pritiskom na željeni taster, u zavisnosti od toga kakvu usligu želimo, dobijamo svoj broj. Prozivni centar u Subotici je trojezični a koriste se srpski, hrvatski i mađarski jezik. Značaj ovog posla jeste što stvara humanije uslove za naše korisnike koji koriste usluge, a sa druge strane što bolje organizuje posao, jer je pritisak na naše evidentičare samim tim smanjen, odnosno ravnomerno raspoređen i bolje su organizovani“, kaže Dejan Miljković iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Novi prozivni centri ove godine biće otvoreni i u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kikindi i Zaječaru, a uz uvođenje novog jednošalterskog sisitema za prijavu i odjavu radnika, koji je takođe nedavno počeo sa radom, trebalo bi da korisnici usluga Nacionalne službe dobiju što kvalitetniju uslugu.

Savić: Sindikati loši i neefikasni
Izvor: Tanjug
Beograd -- Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da se sindikati u Srbiji nalaze u velikoj krizi, rascepkani su, loši i neefikasni.Ona je rekla i da je za petak dogovoren sastanak više sindikata kako bi se pronašla zajednička sindikalna platforma.Savić je rekla da je neposredni povod za sastanak određivanje plana i programa aktivnosti sindikata u vezi sa donošenjem predloga zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, kao i najavama izmena i dopuna Zakona o radu i Zakona o štrajku."Zakon o PIO, kao i zakoni o radu i štrajku su tri ključna zakona za sudbinu građana Srbije. Postoji dosta nedostataka u njima i svuda u svetu je zbog toga na stotine hiljade građana izašlo da protestuje. Nadam se da će tako biti u Srbiji", rekla je Savićeva. Ona je dodala da se u sindikatu nadaju da će posle tog sastanka biti mnogo složniji, kako radnici "ne bi izgubili ono malo poverenja što je ostalo za sindikalnim pokretom". Savićeva je dodala da je ASNS pripremio amandmane, koje će dostaviti Skupštini, premijeru i Vladi Srbije, ali da je "dosadašnje iskustvo pokazalo da je taj način borbe neproduktivan". Glavni menadžer ASNS Dragan Milovanović rekao je da Vlada Srbije nema rešenje za budžet i da zbog toga pooštrava odlazak radnika u penziju. "Krajnje je vreme da gradjani shvate i odluče da li je ovom društvu potrebno da se prisiljavaju stari da rade, kako bi oni izdržavali mlade", poručio je Milovanović. On je dodao da je ASNS predložio da se ne prodaje Telekom Srbija, već da se da penzionom fondu na korišćenje, da pored te postoje i druge ideje, ali da je potrebno da celo društvo ustane i izađe na ulicu.

Pomoć penzionerima stiže u avgustu
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da će isplata jednokratne pomoći penzionerima biti u avgustu."Za sada se prave računice o nekoliko modela po kojima bi se penzionerima isplatila jednokratna pomoć iz budžeta, koja je dogovorena sa Međunarodnim monetarnim fondom", rekao je Krkobabić. On je objasnio da je jedan od mogućih kriterijuma da pomoć dobiju svi penizoneri čija su primanja manja od prosečnih penzija, koje su oko 19.500 dinara. "Moguće je da se primeni i model po kojem Grad Beograd pomaže najugroženije penzionere, a to je da imaju penziju manju od 15.000 dinara", rekao je Krkobabić. Ako pomoć bude deljena svim penzionerima, oni koji imaju penzije ispod 19.500 dinara dobiće oko 2.500 dinara, a ako uzmemo granicu od oko 15.000 dinara, onda će pomoć biti oko 4.000 dinara, rekao je Krkobabić. Prema njegovim rečima, visina pomoći zavisiće i od činjenice da se penzionerima zemljoradničkog osiguranja duguje četvrta rata. "Ako bismo sad uspeli da im isplatimo četvrtu ratu, onda bi to iznosilo u proseku oko 15.000 dinara i oni ne bi došli u obzir za ovu pomoć, čime bi bila povećana masa za druge kategorije penzionera", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. Jednokratne isplate iz budžeta dobiće i zaposleni u javnim službama, a u Vladi se još razmatra koliki će biti limit mesečnih primanja za dobijanje te pomoći.

ĐILAS: POBOLJŠATI ŽIVOT STARIJIH
Izvor:Beta
Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da kvalitet života starijih sugrađana mora da se približi kvalitetu života koji imaju njihove generacije na Zapadu."Sjajno je doći u klub za stare i ne pričati samo o finansijskim problemima, besplatnom prevozu, već da uradimo nešto i za deo života koji se ne odnosi na materijalne stvari", kazao je Đilas. Gradonačelnik je rekao da je sjajno videti i deo kluba u kome piše "internet kafe" koji je zahvaljujući besplatnoj osnovnoj obuci dostupan sve većem broju starijih članova kluba. "Neko ko dođe u šezdesete ne teba da bude otpisan već treba da nastavi da živi normalno kao što to u inostranstvu čine i mnogo stariji", kazao je Đilas. On je ispričao priču o starici, koje se seća iz vremena kada je kratko živeo u Engleskoj. Ta žena je i u 84. godini, nakon operacije kuka, nastavila da vozi svoj mini moris. Gradonačelnik je proučio da će se truditi da život starijih Beograđana "bar malo lični na život u Engleskoj". Zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić rekao je da će svaki klub za starije u gradu dobiti biblioteku sa po 500 novih naslova, što će biti prvi korak da im sva kulutrna dobra budu pristupačna. Krkobabić je kazao da je ta donacija vema značajna, jer će sada članovima kluba na dohvat ruke biti najnoviji naslovi, koji "kako se malo pre raspitao" koštaju između 500 i 600 dinara, a koje ni on "sa platom zemenika grdonačlnika od 90.000 dinara" ne bi lako moga da izdvoji.

Javni sektor traži isplatu regresa
Izvor: Novosti
Beograd -- Sastanak predsednika Vlada sa reprezentativnim sindikatima o načinu raspodele jednokratne nadoknade u javnom sektoru još nije zakazan. To znači da nema ni jasnog plana kako će se, u okviru državnog sektora, deliti već definisan iznos od 5.000 neto po korisniku.Kako se i očekivalo, deo predstavnika zaposlenih koji bi, prema predlogu koji je svojim koalicionim partnerima, pred prošli vikend izneo ministar ekonomije Mlađan Dinkić, dobijaju po 5.000 dinara neto do 15. jula ove godine, apsolutno je podržao tu ideju. U utorak se, recimo, oglasio Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije i istakao da podržava Dinkićev predlog i zahteva hitnu isplatu regresa za sve zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti čija je zarada bez poreza i doprinosa do 80.000 dinara mesečno.Ministarstvo finansija, koje bi u slučaju isplata jednokratnih nadoknada trebalo da bude formalni predlagač odluke, još uvek nije dalo nikakav dokument na razmatranje drugim institucijama Vlade Srbije. Ukoliko se u sredu postigne dogovor sa sindikatima, formalna odluka može biti, kako nam je rečeno, pripremljena i poslata na mišljenje nadležnim institucijama u četvrtak, pre održavanja redovne sednice Vlade.
"Sindikat još jednom podseća Vladu Srbije da zarade zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nisu uvećavane od septembra 2008. godine, kao i da je zaposlenima uskraćivano pravo na regres i druga primanja, osim zarade", kažu u Sindikatu zdravstva. Sličan stav imaju i prosvetari, ali, kako saznajemo, “tvrd orah” koji može da pokvari harmoniju jedinstvenog stava o raspodeli regresa zaposlenima u prosveti, zdravstvu, institucijama kulture i socijalne zaštite, vojsci, policiji i pravosuđu, predstavlja namera Sindikata zaposlenih u državnoj administraciji, a koji najavljuje da će se oštro usprotiviti idejama o selektivnoj podeli naknada. Da podsetimo, predlog ministra ekonomije Mlađana Dinkića isključuje mogućnost da jednokratnu nadoknadu do sredine jula prime zaposleni u državnim institucijama, sa izuzetkom onih koji imaju zarade do 30.000 dinara. U tome ih, istina diskretno, podržava i jedan deo Vlade Srbije. Argument za oštro protivljenje Sindikata zaposlenih u državnoj administraciji leži u činjenici da najveći broj zaposlenih u republičkim službama ima platu do 40.000 dinara, odnosno ispod republičkog proseka.

Tajkuni otpuštaju bez milosti
Izvor: Danas
Beograd -- Ne bi li spasili svoja preduzeća i izbegli ogromne gubitke privatni preduzetnici u Srbiji, i to oni najkrupniji, pribegli su otpuštanju radnika. Da ne bi žrtvovali posao ili ugasili poneku firmu u moru onih koje imaju, pojedini tajkuni odlučili su se za po radnike najnepopularniju, a po njih najefikasniju meru.Jedan od mogućih razloga zbog čega su upravo radnici nastradali je i taj što privrednici očigledno ne vide kraj krizi, a od investicija ni traga ni glasa.U 24 privatne firme u vlasništvu nekolicine najmoćnijih privrednika u ovoj zemlji tokom 2009. otpušteno je čak 1.173 zaposlena. Rekorder po broju otpuštenih je Predrag Ranković Peconi koji je samo u Vitalu broj radnika prepolovio (sa 600 na 314), dok je u Albusu oko stotinak ljudi ostalo bez posla. Ni u jednoj od šest firmi čiji je on vlasnik nije bilo sjajno prošle godine, u svakoj je bilo otpuštanja, iako nijedna osim Albusa nije poslovala sa gubitkom. Za gotovo 200 smanjen je broj zaposlenih u smederevskoj fabrici „Milan Blagojević“. U istom periodu kompanije poput Delta maksija i Beogradske pekarske industrijom zaposlile su 691 osobu. Ipak, bilo je smanjivanja radne snage u Valjaonici bakra Sevojno, ITM grupi, brojnim kompanijama u sastavu ABS holdinga i ostalim.

Sa vlasnicima krupnog kapitala uvek je bilo problema, kaže predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On podseća koliko je bilo problema sa zaposlenima u Rankovićevoj firmi Sunce, kada su radnici bili primorani da putuju po 50 kilometara do radnog mesta. "On svoju politiku i dalje vodi. Iako smo štrajkovali tu se mnogo nije promenilo, a država je takvima omogućila da tako rade. Ali, to nije slučaj samo sa njim, onih koji otpuštaju, šalju na odmore, gase firme je mnogo", napominje Orbović i dodaje da je još uvek situacija takva da po par stotina ljudi dnevno ostaje bez posla.Iako je pre nešto više od dva meseca na sastanku u Sindikatu, uz prisustvu „krem de la krem“ društva privrednika i Vlade formirana radna grupa za praćenje izlaska iz krize, još nije učinjen niti jedan konkretan korak. Orbović kaže da se sa privrednicima od tada nije razgovaralo, a da je na Vladi da uradi nešto. "Oni privrednici koji su bili na sastanku obećali su da će pokušati da reše pitanje zaposlenosti. Lično se nisam ni sa kim više sastajao, svi dogovori dešavali su se na nivou granskih sindikata, tamo gde je bilo potrebno", napominje Orbović i ističe da je predsednik Vlade bio zadužen da inicira dalje razgovore, ali da, kako se još ništa ne dešava, očigledno „nije imao sluha za to“. "Tražili smo razgovore i rešenja, ali očigledno politika stoji iza svega i to je suština. Gde ima to da se insistira na racionalizaciji, a da s druge strane država nudi poslodavcima po 10.000 evra za radno mesto", ističe Orbović. Zbog racionalizacije i obećanja datih MMF-u i velika državna preduzeća su bila primorana da otpuštaju ljude. U devet kompanija u Srbiji tokom 2009. otpušteno je 973 zaposlena, a jedino su Srbijagas, Srbijašume i EPS godinu završili sa više radnika nego 2008. (ukupno 57). To međutim nije toliko čudno jer su po naredbi Vlade korisnici budžeta morali da smanje broj zaposlenih.
Više čudi to što su se pojedine firme oglušile o savet države i umesto da skinu s platne liste pojedine ljude oni su primili nove. U Srbiji je, kaže profesor Megatrenda Darko Marinković, situacija takva da je poslodavcima najlakše da posegnu za otpuštanjem radnika jer državi neće da se zameraju. "Lakše je zameriti se radnicima jer njih nema ko da zaštiti. Sindikati su podeljeni, politika apsolutno dominira i imamo situaciju da je kod nas sada otvoreno ugroženo najelementarnije pravo svakog čoveka, što je civilizacijski nedopustivo. Kako drugačije da nazovemo to što neko može godinama da ne uplaćuje poreze i doprinose", kaže naš sagovornik. Ko ne može da ispuni svoje obaveze, naglašava on, treba da ide u stečaj jer samo tako privredni ambijent u ovoj zemlji može da se popravi. Marinković ističe da Srbija spada u najneuspešnije zemlje što se tranzicije tiče i da se još uvek nalazi na socijalno najkonfliktnijoj tački. "Država je skupa, broj zaposlenih u administraciji je veliki, a onda demagoški, ministri poručuju da neki treba da budu otpušteni. Pa ko ih je zapošljavao. Oni nemaju ni etičko ni profesionalno pravo da to čine", ističe on.

Gubitaši i državne i privatne firme
Izvor: Danas
Beograd -- Upravo objavljeni preliminarni finansijski izveštaji privatnih i državnih preduzeća za 2009. godinu, ukazuju na sve lošije stanje u domaćoj ekonomiji.Naime, kroz sve se bilanse, uz tek pokoji izuzetak, kao konstanta provlači sve veća kratkoročna zaduženost srpskih kompanija, a mnoge su zabeležile i slabije profite. Prema nepodeljenom mišljenju stručnjaka, povećanje kratkoročnih obaveza, jasan je pokazatelj velike nelikvidnosti privrede, koja kreditima pokušava da nadomesti nedostatak sredstava.Iako su među najviše pogođenima krizom mnoge velike privatne kompanije, bilansi pokazuju da državne firme takođe imaju velikih problema sa likvidnošću. Železnice Srbije su tako povećale svoju kratkoročnu zaduženost sa 28 milijardi na 35 milijardi dinara, a Jat ervejz sa 5,6 na 7,8 milijardi. Elektroprivreda Srbije je sa skokom sa 47 na 65 milijardi dinara možda i najviše kratkoročno zadužena kompanija, ali je i Srbijagas imao procentualno izuzetno visok skok zaduženosti, pošto je u 2009. dugovao 37 milijardi dinara, a godinu dana ranije tek 24 milijarde. U privatnim kompanijama situacija nije mnogo drugačija, pa je tako MK komerc praktično duplirao svoje kratkoročne obaveze sa ranijih 1,6 na 3,1 milijardu dinara. Još veći skok, izraženo u procentima imala je Beogradska pekarska industrija, koja je 2008. imala kratkoročne obaveze od oko 325 miliona dinara, koje su prošle godine narasle na čak 836 miliona.
Nenaplativa petina potraživanja
Vladimir Gligorov kaže da "država pokušava da kratkoročno pomogne subvencijama, ali je jasno da će ugroženi sektori morati da se smanje. To će dovesti do problema za banke, pošto rast kratkoročnih obaveza korporativnog sektora znači pogoršanje bankarskih bilansa, ako ne budu mogle da naplate potraživanja. Pritom su nenaplativa potraživanja već preko 20 odsto, od čega većinu verovatno čine dugovi korporativnog sektora".
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da povećanje kratkoročnih obaveza ukazuje na teškoće sa likvidnošću, jer „obično, kada firma ima problem sa otplatom dugova, ona se kratkoročno zaduži da bi ih refinansirala“. "To uglavnom indikuje probleme sa likvidnošću ili generalno problem pada prihoda. Obično kada nivo zaduženosti raste, a vremenska struktura ide u korist kratkoročnih obaveza, to predstavlja veoma rđav znak za jedno preduzeće i može da ukaže na potrebu za restrukturiranjem firme, a ponekad i za bankrotstvom", kaže Gligorov. On naglašava da je verovatno većina preduzeća koja su imala veliki rast kratkoročnih obaveza u gubicima, što „ne mora da se vidi u bilansima jer kompanije mogu da odlažu neke obaveze i da otpuštaju radnike“, prikazujući bolji rezultat u finansijskim izveštajima. Željko Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, takođe ističe da je rast kratkoročnih obaveza pokazatelj nelikvidnosti privrednog sektora, za razliku od bankarskog koji je trenutno prelikvidan."Bilo bi dobro videti koji deo tih kratkoročnih obaveza čine dugovi po kreditima, a koji obaveze prema dobavljačima. Docnja u realnom sektoru sve više raste, tako da se lanac nelikvidnosti širi u talasima. Globalna kriza je počela kao kriza finansijskog sektora, da bi zatim prešla u krizu realnog sektora, a sada se zbog dugova privrede prema bankama, opet vraća na krizu finansijskog sektora", objašnjava Grubišić. On navodi i da rast dugoročnih obaveza takođe ukazuje na problem sa likvidnošću, pošto firme uzimaju kredite za refinansiranje, kako bi uspele da vrate svoje postojeće dugove, što su banke primorane da uvaže u ovakvoj situaciji. Druga mogućnost je, kako kaže, da privreda zapravo traga za drugim izvorima finansiranja, osim kredita, poput hartija od vrednosti. Profesor Univerziteta Megatrend Vladimir Vučković ističe da pogoršanje bilansa ukazuje na rast kreditnog rizika preduzeća i na smanjenje njihovih kreditnih mogućnosti, odnosno na generalno pogoršanje ekonomske situacije. "Horizont investicionih razmišljanja i preduzeća i banaka se skraćuje, odnosno poslovne odluke su usmerene na preživljavanje, zbog čega dolazi do rasta kratkoročnih obaveza. Pitanje je šta kompanije finansiraju tim zaduživanjem, osim obrtnog kapitala. Verovatno je da iza povećanja kratkoročnih obaveza stoje novi krediti koje firme uzimaju da bi vratile stare, kao i novac za isplatu zarada zaposlenima", zaključuje Vučković.

6. jul 2010.

AD Mala Bosna u restruktuiranju
Izvor: Yueco
Agencija za privatizaciju pokrenula je proces restruktuiranja u preduzeću Mala Bosna. Preduzeće je prodato na Javnoj akciji 01.06.2007. konzorcijumu koji je predvodila Višnja Jerković, ćerka biznismena Mileta Jerkovića za 160 miliona dinara. Nakon toga, 70% akcija preuzeo je izvesni Đorđe Đukanović, koji je za predsednika Upravnog odbora imenovao još jedno zvučno ime iz sveta biznisa sa severa Bačke – Peđu Mališanovića. Po poslednjim podacima Centralnog registra Hartija od vrednosti, većinski vlasnik je Agencija za privatizaciju – 71,79% akcija. Ugovor o privatizaciji ovog preduzeća je nedavno raskinut zbog neispunjavanja preuzetih obaveza, zapošljava 30 ljudi, a bavi se uzgajanjem, otkupom, skladištenjem I trgovinom žitaricama.

Nezaposlenost najveći problem
Izvor: Tanjug
Beograd -- Nezaposlenost trenutno najveći problem srpske privrede, a da je dobro što se održava niska inflacija, a rastu proizvodnja i izvoz, kaže Jurij Bajec.Nepovoljno je, kako je istakao Bajec, što blagi rast privrede ne utiče na povećanje zaposlenosti, zbog čega Vlada Srbije mora da zadrži podsticaje za domaće i strane inevstitore koji otvaraju nova radna mesta."Pohvalno je što je javna potrosnja pod kontrolom, čemu će doprineti i zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će budžetske isplate kontrolisati parlament", dodao je on. Bajec se založio da jednokratne isplate iz budžeta dobiju zaposleni u javnim službama i penzioneri koji imaju niža primanja. On je dodao da bi bilo prihvatljivo da te isplate dobiju samo oni koji imaju mesečna primanja manja od 30.000 dinara.

Orbović: Negativni rezultati Vlade
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Predsednik Saveza samostalih Sndikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović kaže da su rezultati rada Vlade Srbije u prve dve godine mandata "veoma negativni". "I pored svih obećanja da će biti zaposlen veći broj ljudi i da će se voditi briga za svakoga zaposlenog, imamo 200.000 radnika koji su ostali bez posla, dok su plate u tom periodu realno smanjene sa 420 na 330 evra, što je za 30 odsto manje", kazao je on.
Ljajić pozitivan primer
Navodeći da je teško naći nešto što je pozitivno u radu Vlade Srbije u ekonomiji, Orbović je kao retkost izdvojio aktivnosti ministra za rad i socijalnu politiku Srbije Rasima Ljajića. Ministar Ljajić je prošle godine radio na suzbijanju štrajova u pojedinim gradovima, što je dovelo do raskidanja pojedinih loših privatizacionih ugovora, rekao je Orbović.
"U nekim delovima u Srbiji nema nijednog proizvodnog preduzeća što dovodi do odlaska mladih ljudi u veće gradove, posebno u Beograd", kazao je predsednik Saveza samostalnih sindikata. "Samo svetska ekonomska kriza ne može biti izgovor za to, i stoga je moja ocena rada vlade u prethodnom periodu veoma negativna", rekao je Orbović. Upitan da li u svemu tome vidi deo odgovornosti sindikata, Orbović je rekao da je "sigurno da ta odgovornost postoji", ali da je SSSS radio na pronalaženju određenih rešenja kroz socijalni dijalog i u tome se nije uspelo. "Verovatno da ćemo morati da iz dijaloga prelazimo na neka druga rešenja, neki drugi način borbe i iskazivanje nezadovoljstva na drugačiji način", rekao je Orbović. Orbović zato najavljuje proteste i tvrdi da su pripreme već počele zbog, kako je rekao, pokušaja usvajanja izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, koji je pušten u skupštinsku proceduru bez prethodnog stava socijalnih partnera. "Nezadovoljstvo se mora iskazati jer vladu treba podsetiti da se ona obavezala na socijalnu odgovornost, a, ako to nije u stanju da ispuni, mora doći do odredjenih promena", zaključio je lider SSSS-a. On je kazao da ne može reći da je taj sindikat imao lošu saradnju sa predstavnicima Vlade Srbije, ako se uzmu u obzir broj sastanaka i ostvareni kontakti, ali je dodao da su efekti svega toga vrlo zanemarivi. "Često se manipulisalo jer su sastanci održavani kada je to Vladi odgovaralo a nije dolazilo do ključnih zaključaka i rešenja, niti su prihvaćeni zahtevi Sindikata", kazao je predsednik najstarije sindikalne organizacije u Srbiji. Orbović je podsetio na poslednji primer kada je Skupština na predlog vlade usvojila izmene Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju koje propisuju strožije uslove za odlazak u penziju, a da pre toga nije bio na Socijalno ekonomskom savetu.

Problematičan zakon o penzijama
Izvor: Novosti
Beograd -- Predloženim Zakonom o penzijama, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, nezadovoljni su sindikati i najavljuju štrajkove ako se dokument ne promeni.Sindikalci su izneli niz zamerki i zahtevaju da se vrednost opšteg boda usklađuje dvaput godišnje. Nezadovoljstvo na ulicama prvi će iskazati rudari iz Bora.Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da zbog mnogih nelogičnosti sadašnja verzija zakona ne bi prošla sednicu Socio-ekonomskog saveta."Zato je, po ubrzanom postupku, odmah posle glasanja u Vladi, tekst poslat u Narodnu skupštinu, iako će rasprava u parlamentu biti tek u septembru. Znači, bilo je dovoljno vremena da se o njemu izjasni i Savet. Sve urađeno da se izbegne kritika i da se spreči eventualno povlačenje predloga zakona", navodi Orbović.
Problem usklađivanje penzija i rešenje za viškove radnika
Pravo na porodičnu penziju, prema predlogu zakona, mogu da ostvare članovi porodice umrlog osiguranika koji je imao najmanje pet godina staža ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju. Ako je smrt nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi porodice stiču pravo na penziju bez obzira na dužinu staža. Udovice će sticati pravo na penziju bračnog druga ako su navršile 53 godine, a dete stiče do 15. rođendana, odnosno do završetka školovanja.
U SSSS dodaju da je jedina preostala mogućnost - čekanje. Čim počne rasprava u Skupštini, na zakon će se uticati brojnim amandmanima, koje će slati i sindikalci. Istovremeno, širom Srbije sadašnji i budući penzioneri iskazaće neslaganje s dokumentom koji je sastavljao, uglavnom, kadar iz kabineta potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića.
Osnovne zamerke sindikata odnose se na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se penzije usklađuju sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih u prethodnih šest meseci (pola - pola). Uz to, zahtev je da prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade. Savez samostalnih sindikata Srbije protiv je i postepenog podizanja starosne granice za žene sa 35 na 38 godina, jer je već predloženo povećanje starosne granice za pun staž sa 53 na 58 godina.
Sindikalci su posebno nezadovoljni predlogom rešenja za viškove radnika.
Već od januara 2011. godine žene bi u penziju trebalo da odlaze sa 35 godina i 4 meseca radnog staža, što znači da mnoge od njih koje su na birou i koje bi po postojećem zakonu stekle pravo na penzionisanje, to od Nove godine neće moći da ostvare. Samim tim izgubiće pravo na novčane naknade sa biroa, a zbog pomeranja starosne granice neće moći ni da se penzionišu.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu podržava isplatu regresa
Izvor: Emg.rs
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije podržava predlog i zahteva hitnu isplatu regresa za sve zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti čija je zarada bez poreza i doprinosa do 80.000 dinara mesečno, saopšteno je danas iz tog sindikata. "Sindikat još jednom podseća Vladu Srbije da zarade zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nisu uvećavane od septembra 2008. godine, kao i da je zaposlenima uskraćivano pravo na regres i druga primanja, osim zarade", kaže se u saopštenju.

"U magli" bonusi, regresi, pomoć...
Izvor: B92, Blic, Politika, Novosti
Beograd -- Veći deo Vlade još nije upoznat sa predlogom Mlađana Dinkića da se bonusi od po 5.000 dinara neto isplate svim zaposlenima u javnom sektoru.Da podsetimo, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić predložio je krajem prošle nedelje svojim koalicionim partnerima novi model raspodele jednokratne nadoknade. Ideja je, kako je potvrđeno u Dinkićevom kabinetu, da svi koji rade u zdravstvu, prosveti, institucijama kulture i socijalne zaštite, vojsci, policiji i pravosuđu, do 15. jula kao regres dobiju po 5.000 dinara neto. Kada su u pitanju zaposleni u ovim institucijama države, ne bi se primenjivao limit iznad kog se nadoknada ne bi davala.Iz Ministarstva finansija potvrđuju da je suma za isplatu od ukupno 6,5 milijardi dinara dogovorena prilikom poslednje revizije aranžmana sa MMF. „Utvrđen je i model odakle će se obavljati isplata, a to je iz dobiti koje su prošle godine ostvarile Narodna banka Srbija, ali i profitabilna javna preduzeća, kao što su Aerodrom Nikola Tesla, PTT Srbija i Telekom Srbija. Ostaje još da se postigne dogovor na nivou Vlade o detaljima kada i ko dobija novac“, objašnjavaju u ministarstvu finansija.
Kako je, u ovim institucijama trenutno prosek zarada oko 42.000 dinara, očito je da, zapravo, većina ispunjava ranije osmišljene predloge uslova, odnosno ima platu manju od 80.000 dinara. Ali, kako je koalicionim partnerima predložio ministar Dinkić na regres ove godine ne bi mogli da računaju oni koji su zaposleni u državnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama. „Izuzetak bi bili oni koji imaju neto zaradu ispod 30.000 dinara. Oni bi, u istom terminu i u istom iznosu, dobili regres do 15. jula“, napominju u kabinetu ministra ekonomije. Ipak, pošto sastanak sa reprezentativnim sindikatima još nije održan, nepoznato je da li na regres mogu da računaju zaposleni u državnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama, čija je neto plata manja od 30.000 dinara. Ako je suditi po rečima Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, sindikat smatra da bi gornju granicu zarada ko može da dobije jednokratnu pomoć trebalo pomeriti sa 30.000 na 40.000 dinara. „Naš predlog je da se napravi razlika između onih koji primaju zarade do 20.000 dinara, a koji bi trebalo da dobiju više novca, dok bi oni čija su primanja od 20.000 do 40.000 dinara, trebalo da dobiju manje“, objašnjava Orbović. Profesor Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, ističe da bi penzioneri i građani sa prihodima ispod proseka trebalo da imaju prioritet. „Mislim da to nije velika suma koja bi pogurala tražnju, a najsiromašniji će ga potrošiti za najosnovnije potrebe i plaćanje računa“, kaže dr Bajec.
Penzionerima po 3.000-4.000 dinara?Mada je bilo najava da bi najugroženiji penzioneri mogli da računaju na isplatu oko 3.000 dinara do jeseni, skoro je izvesno da će se taj novac deliti kasnije i to, verovatno, samo onima koji imaju mesečna neto primanja ispod prosečnih (21.000 dinara).Još se ne zna po kom kriterijumu će biti isplaćene posebne naknade penzionerima koji primaju od 11.000 do 15.000 dinara.Prosečna penzija od oko 21.750 dinara u čini 65 odsto od prosečne majske zarade, koja bez poreza i doprinosa iznosi 33.463 dinara. To je nešto više nego u aprilu i to samo zato što su majska primanja niža od aprilskih. Realno je očekivati da će plate do kraja godine rasti, a pošto su penzije zamrznute do aprila naredne godine, sigurno je da će padati, te nema govora da bi penzije mogle dostići najavljenih 70 odsto plate, kaže Milan Nenadić.
Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da najavljenih 2.000 dinara ne mogu mnogo pomoći najugroženijim penzionerima te da bi bilo bolje podeliti po 4.000 dinara onima koji primaju između 11.000 i 15.000 dinara mesečno. Kada je reč o kategoriji zaposlenih penzionera u Srbiji čak 187.500 njih prima penziju do 11.080 dinara, dok njih 450.000 prima do 15.000 dinara. Istovremeno više od 95 odsto poljoprivrednih penzionera mesečno primi oko 80 evra, odnosno 8.384 dinara. Imajući sve ovo u vidu treba utvrditi da li pomoć treba podeliti i na više od milion onih koji primaju prosečnu penziju od 21.000 dinara ili ih dati samo socijalno najugroženijim. Pri tom ovaj savez smatra da nadoknadu ne treba da primaju oni koji pored ove penzije imaju i prihod od poljoprivrede, kao ni oni koji primaju i strane penzije, kaže Nenadić. Petar Mitrović, predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost ističe da nadoknadu, o čijim kriterijumima za raspodelu treba da odluči potpredsednik zadužen za penzije, moraju da dobiju pre svega oni čija su primanja ispod 20.000 dinara mesečno. On dodaje da je takvih više od pola miliona u Srbiji, kao i da će ovaj zahtev na pravo za pomoć biti i zvanično upućen potpredsedniku Krkobabiću.

Očekuje se razgovor sindikata sa predstavnicima vlasti
Još se ne zna kome ide regres

Izvor: Blic
Od stava premijera i stranaka vladajuće koalicije zavisiće da li će biti prihvaćen predlog ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, po kome svi zaposleni, bez obzira na visinu zarade u zdravstvu, prosveti, kulturi, socijalnoj zaštiti, vojsci, policiji i pravosuđu mogu da očekuju po 5.000 dinara do 15. jula. Sastanak sa reprezentativnim sindikatima juče nije održan, tako da je još nepoznato da li na regres mogu da računaju zaposleni u državnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama, čija je neto plata manja od 30.000 dinara. Na ove predloge Dinkića koalicioni partneri još nemaju odgovor. Inače, za ovu namenu bile bi utrošene dve milijarde dinara. Međutim, ako je suditi po rečima Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, sindikat smatra da bi gornju granicu zarada ko može da dobije jednokratnu pomoć trebalo pomeriti sa 30.000 na 40.000 dinara. - Naš predlog je da se napravi razlika između onih koji primaju zarade do 20.000 dinara, a koji bi trebalo da dobiju više novca, dok bi oni čija su primanja od 20.000 do 40.000 dinara, trebalo da dobiju manje - objašnjava Orbović. Prof. dr Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera, ističe da bi penzioneri i građani sa prihodima ispod proseka trebalo da imaju prioritet. - Mislim da to nije velika suma koja bi pogurala tražnju, a najsiromašniji će ga potrošiti za najosnovnije potrebe i plaćanje računa - kaže dr Bajec. Ono što je izvesno jeste da će lokalne samouprave dobiti milijardu dinara, od čega će 46 najsiromašnijih opština dobiti polovinu. Osim toga, na sednici Vlade za dva dana biće doneta odluka da se 1,5 milijardi dinara dodatnih sredstava do kraja godine usmeri ka socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva, u skladu sa programom Ministarstva rada i socijalne politike. Do jeseni bi trebalo da se znaju kriterijumi po kojima će penzionerima sa najnižim primanjima biti isplaćene posebne naknade, za šta će biti izdvojene još najmanje dve milijarde dinara. Iz Ministarstva finansija juče su potvrdili da je suma za isplatu od ukupno 6,5 milijardi dinara dogovorena prilikom poslednje revizije aranžmana sa MMF. - Utvrđen je i model odakle će se obavljati isplata, a to je iz dobiti koje su prošle godine ostvarile Narodna banka Srbija, ali i profitabilna javna preduzeća, kao što su Aerodrom "Nikola Tesla", PTT Srbija i "Telekom Srbija". Ostaje još da se postigne dogovor na nivou Vlade o detaljima kada i ko dobija novac - objašnjavaju u ministarstvu finansija.
Dobit u 2009.
- NBS ostvarila takozvani realizovani višak prihoda nad rashodima od 4,07 milijardi dinara. Od toga je 1,5 milijardi raspoređeno u posebne rezerve, a iznos od 2,57 milijardi dinara izdvojen u korist budžeta
- Aerodrom „Nikola Tesla“ - 1,7 milijardi dinara
- PTT Srbija - 3,84 milijarde dinara
- „Telekom Srbija“ - 15,5 milijardi dinara

5. jul 2010.

Tatra vagonka” zainteresovana za „Bratstvo”
U očekivanju novog vlasnika, u fabrici sproveden socijalni program za koji su se javila 104 radnika, odnosno gotovo trećina zaposlenih.
Subotica – Slovački proizvođač vagona „Tatra vagonka“ jedini je potencijalni kupac koji je otkupio tendersku dokumentaciju za kupovinu fabrike za remont vagona „Bratstvo“. Kako za „Politiku“ objašnjava Blažena Anđelić, finansijski direktor „Bratstva“, 30. jun je bio poslednji rok za dostavu ponude, a nakon toga Agencija za privatizaciju određuje rok otvaranja ponuda.A tenderski uslovi su prilično „oštri“ – za otkup dokumentacije trebalo je izdvojiti 10.000 evra, vrednost „Bratstva“ procenjena je na 5,4 miliona evra, a potencijalni kupac ima obavezu investiranja tri miliona evra u narednih pet godina, zatim da najmanje tri godine zadrži sve radnike koji preostanu nakon već sprovedenog socijalnog programa. Pravo učešća na tenderu imaju samo firme koje se bave proizvodnjom šinskih vozila u poslednjih pet godina i koje su prihodovale najmanje 15 miliona evra. Ovakvim uslovima javnog poziva ostvaruje se bolja kontrola nad prodajom fabrike, a ona je uslovljena i prethodnim, lošim iskustvom u prodaji ove fabrike. Nakon prve privatizacije „Bratstva“ pre šest godina, njen vlasnik postao je konzorcijum koji je predvodio Vladimir Delić. U međuvremenu, fabrika je zapala u teške dugove, prve procene su bile i 10 miliona evra, radnicima u poslednjih pet godina nije uplaćeno penzijsko i zdravstveno osiguranje, a isplate zarada su kasnile više meseci. Zbog toga je, nakon štrajka radnika od februara do kraja avgusta prošle godine, Delić većinski paket svojih akcija vratio državi. Ukoliko dođe do kupovine, Slovaci kupuju „Bratstvo“ u restrukturiranju koje, kako nam je objasnio Petar Garić, direktor za ljudske resurse u fabrici, ima imovinu i nema nikakve dugove. Prema njegovim rečima, u fabrici imaju velika pozitivna očekivanja od zainteresovanog kupca, te i unutrašnjom reorganizacijom pokušavaju da izađu u susret novim okolnostima. Uostalom, „Tatra vagonka“ je i ranije bila zainteresovana za ovu fabriku, a procenjuje se da je reč o ozbiljnom i kvalitetnom kupcu koji može znatno da unapredi poslovanje „Bratstva“. U fabrici je, u očekivanju novog vlasnika, sproveden socijalni program za koji su se javila 104 radnika, uglavnom stariji ljudi sa nižom stručnom spremom. U fabrici su ostala 242 zaposlena koji imaju zadatak da i pored smanjenja radne snage u julu ispune plan remonta vagona.– Obično fabrikama u restrukturiranju država pomaže u pronalaženju posla, ali osim ugovorenog remonta vagona za „Železnice Srbije” mi smo uspeli i sami da obezbedimo 40 odsto poslova. Tako smo prisutni i na tržištu Republike Srpske, a posebnim naporima uspeli smo i da izmirimo stare obaveze koje smo imali prema „Železnicama Srbije” – kaže Garić.U međuvremenu, uz saradnju više institucija, fabrika je uspela radnicima da poveže staž, ali je ostala dužna još nekoliko zarada iz proteklog perioda.
Aleksandra Isakov

PLATE NEREDOVNE, ČESTO MINIMALNE
Izvor:B92
Beograd -- Prema nekim istraživanjima, redovne zarade isplaćuje samo nešto manje od 18 odsto poslodavaca, a oko 150 hiljada radnika dobija minimalnu zaradu.Međutim, prema istraživanjima Unije poslodavaca i sindikata, redovne zarade isplaćuje samo nešto manje od 18 odsto poslodavaca, dok oko 150 hiljada radnika dobija minimalnu zaradu, ili čak i manju od toga.U Srbiji nije neobično mesecima raditi, a ne primiti ni dinar zarade. Zaposleni u niškoj fabrici “Jastrebac” nisu primili ukupno 51 zaradu. Poslednju platu dobili su pre mesec i po dana, i to za decembar prošle godine. Ni nju nisu zaradili, uplaćena im je kao avans za ugovorene poslove sa javnim preduzećima. “Kad sam p rimio zadnji put, ne znam, ni za koji mesec ni ništa, niti daju obračune”, “Imamo izvršna rešenja već godinama, ja sam među prvima tužio, ali ni dinar jedan nisam uzeo”, kažu pojedini radnici. Poslodavci se pravdaju manjim prometom nego prethodnih godina, nelojalnom konkurencijom iz sive zone, ali i visokim nametima države. To su objašnjenja, ali ne i pravi odgovor zašto onima koji rade ne isplaćuju zarade.To je i stav sindikata - za rad sleduje novac. Ukoliko se, kažu u sindikatu, nešto ne promeni, od sredine septembra slede štrajkovi. “Mi smo očekivali da će početi da se dešava nešto, i da će u Srbiji kriza koja je nastala, a i vrlo loše i neodgovorno ponašanje poslodavaca početi da posustaje, i da će se stanje normalizovati. Nažalost, svakog dana postaje sve gore i Savez samostalnih sindikata se sprema da mora da odgovori i nekim drugim načinom, a ne samo dijalogom”, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. “Govorimo o protestima, o iskazivanju nezadovoljstva na ulicama”, rekao je on. Inspektorat za rad je od početka godine podneo 827 prekršajnih prijava protiv vlasnika firmi koji zarade ne isplaćuju na vreme. Kažu da je to trenutno sve što je u njihovoj moći. “Mi kad podnesemo prekršajnu prijavu, onda stvar ide ‘na dušu’ prekršajnim sudovima. Mi imamo uvid šta se tamo dešava. Često se dešava da se propisuju kazne ispod minimuma i mi podnosimo žalbe”, rekao je Saša Perišić iz inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike, Skoro petina zaposlenih u Srbiji mesecima ne prima zarade. Dosadašnje - mlako reagovanje države ima šanse da se promeni, jer kako su za B92 rekli, sprema se oštrija kaznena politika prema poslodavcima koji ne poštuju elementrano pravilo, da rad mora da se plati.

Bonusi javnom sektoru na čekanju
Izvor: B92
Beograd -- Obećana isplata jednokratnih sredstava za penzionere i zaposlene u javnom sektoru još tapka u mestu, iako bi isplata trebalo da počne iduće nedelje.U Vladi obećavaju da će se odluka o isplati za penzionere i zaposlene koji rade za državu doneti u nedelji pred nama. Država, ni posle dva meseca, nema kriterijum, ne zna ni da li je to regres, bonus ili pomoć. Ni dalje se ne zna koliko, tri ili pet hiljada dinara, i kome zaposlenima, penzionerima ili socijalo ugroženima, ili svima. Još nema konkretnih predloga.Odluka o isplati bonusa zaposlenima u javnom sektoru biće doneta do četvrtka. Kako B92 saznaje u kabinetu ministra ekonomije i regionalnog razvoja, na sastanku vladajuće koalicije u petak usvojeni su predlozi ministra Mlađana Dinkića. Dinkić je predlažio da se na sednici Vlade iduće nedelje, a u skladu sa dogovorom koji je postignut sa MMF-om, donese odluka da se odmah povećaju tranferi lokalnim samoupravama za milijardu dinara. Pri tom bi 46 najsiromašnijih opština dobilo polovinu tog novca, to jest 500 miliona dinara, a sve ostale opštine ostatak.

Takođe, Dinkić je tražio da se milijarda i po dodatnih sredstava do kraja godine usmeri socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva u skladu sa programom Ministarstva rada. Ove Dinkićeve predloge, kako saznajemo, prihvatlili su koalicioni partneri. Ministar ekonomije tražio je da se dodatne dve milijarde dinara, u vidu regresa za godišnji odmor od po 5.000 dinara neto, isplati do 15. jula svim zaopslenim u zdravstvu, prosveti, kulturi i socijalnoj zaštiti, vojsci, policiji i pravosuđu. Regres ne bi dobili zaposleni u državnoj administraciji, javnim preduzećima i agencijama, osim onih čija je neto plata manja od 30 000 dinara. Dogovoreno je da se konačna odluka o predloženoj isplati regresa za godišnji odmor donese do četvrtka, posle konsultacija sa sindikatima. Na sastanku je takođe dogovoreno da Jovan Krkobabić do jeseni vladi predloži kriterijume za isplatu posebnih naknada penzionerima sa najnižim primanjima, za šta će biti izdvojeno još najmanje dve milijarde dinara, saznaje B92 u ministarstvu ekonomije.Novac je trebalo da bude obezbeđen iz dobiti Telekoma, Aerodroma i Narodne banke Srbije. Ali, kako smo nezvanično saznali, samo je Narodna banka ispunila svoj deo obaveze. Ipark, naredne sednice, kako nam je rečeno u kabinetu premijera, očekuje se da vlada, posle dogovora sa sindikatima, donese odluku o tome ko će, kada i koliko novca dobiti.
„Ne znam koji je kriterijum, ovaj o kome se govori je onaj koji je proizišao iz dnevno političke potrebe određenih parija. Mogu da vam kažem stav PUPS-a, on je vrlo jasan, ako imamo nešto novca u kasi moramo ga dati onima kojima je najpotrebniji, znači ljudima sa najmanjim platama, onima sa najmanjim penzijama i socijalno ugroženim kategorijama. Činovnicima , da budem pošten i otvoren, ne treba dati ni dinara“, kaže Milan Krkobabić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije. „Ja mislim da bi da granica trebala da bude znatno niža i da se ta oskudna sredstva usresrede onima kojima je najpotrebnije, mesto da se ovako rašire na veliki krug, a da ti koji primaju 80 hiljada ne znam da li bi im išta značio taj dodatak“, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik "Kvartalnog monitora" Pavle Petrović. „To je prevashodno mera usmerena na jačanje nekih više političkih interesa nego što ima bilo kakav pozitiva ekonomski uticaj u ovoj zemlji“, ekonomski analitičar Saša Đogović. Opozicija je, što je i logično, kritična bez zadrške prema većini rešenja vlasti, pa i ovom, te ima i dodatna pitanja „Da li će i zaposleni u privatnim preduzećima, ili 100 hiljada nezaposlenih i onih ljudi koji čekaju da postanu sa posla, da li će i oni dobiti neke suvencije ili nekakve beneficije“, kaže Rade Obradović iz DSS-a.

Čekaju penziju i strahuju od gladi
Izvor: Blic
Beograd -- Više od deset hiljada radnika starijih od 50 godina koji su na pragu penzije zbog nemara Vlade moraće da pričekaju od četiri do 16 meseci na zasluženu mirovinu. Što je još gore, u tom periodu ostaće bez novčane naknade koju primaju na birou kao radnici proglašeni za tehnološki višak, a koji imaju dve, odnosno pet godina do ispunjavanja uslova za penziju.Veliki broj radnika širom Srbije pod stare dane doživeo je da bude proglašen tehnološkim viškom. Oni koji su imali dve ili pet godina do ispunjavanja jednog od uslova za penziju prebačeni su u nadležnost Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) od koje su dobijali novčanu naknadu.Orbović: Vlada nas nije pitala
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da ne može da veruje da država pravi problem oko ovih radnika, i postavlja pitanje – ko će njih primiti na posao u tim godinama? "Naš zahtev je da oni budu izuzeti iz primene novog zakona, o tome smo pisali nadležnim ministrima i premijeru, ali odgovora nema. Pripremamo amandmane i nadamo se da će ih poslanici prihvatiti. Vlada je Skupštini poslala zakon bez rasprave u Socijalno-ekonomskom savetu", ističe Orbović. Kako ni mnogo mlađi od njih ne mogu da nađu posao, ovo je za njih bio spas. Ali Vlada Srbije se potrudila da im oteža situaciju. Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju biće povećana i starosna granica i godine staža potrebne za odlazak u penziju. "To znači da će svi radnici koji su na birou i čekaju da ispune uslov za penziju morati da se strpe najmanje četiri meseca, a mnogi i više. Izmenama zakona predviđeno je da se staž i godine starosti potrebni za odlazak u penziju povećavaju od naredne godine pa sve do 2022. i to za određeni broj meseci. Radnici o kojima je reč ostaće bez novčane naknade NSZ, a neće moći da odu u penziju, što će od većine njih napraviti nove socijalne slučajeve", objašnjava Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog i invalidskog sistema. Tako žena koja sledeće godine treba da dostigne 35 godina staža i nalazi se na birou neće moći u penziju jer novi zakon propisuje da mora da ima 35,4 meseci radnog staža. Do 2019. godine ova granica će dostići 38 godina, a od sledeće do 2022. godine povećavaće se i starosna granica sa 53 na 58 godina, i za žene i za muškarce. Prema važećim propisima, u penziju mogu žene i muškarci sa 35, odnosno 40 godina staža i 53 godine života.
Uslovi za starosnu penziju
Važeći
- 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža i najmanje 53 godine života
Predloženi
- u 2011. godini 40 (muškarac), odnosno 35 godina i četiri meseca (žena) godina staža i najmanje 53 godine i četiri meseca života
- u 2012. godini 40 (muškarac), odnosno 35 godina i osam meseci (žena) godina staža i najmanje 53 godine i osam meseci života
- u 2013. godini 40 (muškarac), odnosno 36 godina (žena) godina staža i najmanje 54 godine života
Malo je reći da su ovim promenama radnici, kojih prema podacima NSZ ima oko 12.000, ogorčeni. "Supruga je ostala bez posla pre desetak godina, a ja pre godinu dana. Živimo od novčane naknade od 15.000 dinara i čekamo moju penziju sredinom sledeće godine, koja bi nam omogućila egzistenciju do 2012. kada supruga stiče uslov za penziju. Isplanirali smo lepo, ali sada sve pada u vodu. Četiri meseca bićemo bez prihoda. Gde će im duša!", kaže nišlija Svetomir S. Pitanje je upućeno Vladi Srbije, možda najviše Ministarstvu rada i potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću. Njihovi predstavnici učestvovali su u stvaranju novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu penzijskog i invalidskog sistema, kaže da je postojao predlog da se podizanje starosne granice ili povećanje godina staža ne odnosi na radnike koji su proglašeni tehnološkim viškom.Predlagano je da se unese odredba koja bi im omogućila da se penzionišu po propisima koji su važili kada su proglašeni za višak. Vlast je ostala pri svom stavu, predlog zakona je Vlada usvojila, i sada je u skupštinskom proceduri. Jedina nada su sada poslanici, a Kosanović se još nada da se nešto može uraditi. "Imamo usmeno obećanje da će se ovaj problem rešiti. Pripremićemo amandmane za poslaničke grupe jer mi ne možemo da ih predložimo kad je zakon već u skupštinskoj proceduri", kaže on. Radina Todović, predsednik Radne grupe i državni sekretar u Ministarstvu za rad, kaže da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju prema zakonu koji važi u trenutku podnošenja zahteva, što znači da bi prihvatanje suprotnog rešenja dovelo do neravnopravnog položaja „običnih“ osiguranika u odnosu na korisnike navedene naknade. "Sadašnja teška finansijska situacija PIO Fonda posledica je činjenice da je ovaj sistem u proteklom periodu tretiran kao način za rešavanje brojnih društvenih problema koji nisu predmet regulisanja propisa iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, kao što je višak zaposlenih. Prihvatanje drugačijeg rešenja u navedenom slučaju dugoročno bi ugrozilo finansijsku održivost sistema", navodi Todovićeva.

4.jul 2010.

Od 2008. plate manje za 100 evra
Izvor: Blic
Beograd -- Dve godine vladavine kabineta Mirka Cvetkovića izbile su iz džepa prosečnom radniku 100 evra, a penzioneru tridesetak jer su im za toliko manja primanja. Ali to nije sve, jer uz takve prihode građani moraju da izdvoje oko 5.000 dinara više za kiriju za stan od četrdesetak kvadrata u Beogradu, a oni koji su uzeli kredit oko 3.000 dinara više da bi izmirili mesečnu ratu od 100 evra.Standard u Srbiji u prethodne dve godine doživeo je pravi fijasko. Zbog smanjivanja i zamrzavanja zarada, ali i slabljenja dinara, prosečna plata je sa 419 evra smanjena na 323 evra. Podaci o veličini ovih kategorija ne kazuju mnogo o radu Vlade Srbije jer su penzije i plate dobrim delom rezultat kretanja deviznog kursa. Ali kurs mnogo govori o radu Vlade, koja je nastavila vrlo lošu ekonomsku politiku prethodne vlade. Suština te politike je da se kurs formira slobodno, na osnovu ponude i potražnje na deviznom tržištu. I to je u redu kao stav sve dok se na strani ponude deviza javljaju prilivi na osnovu ekonomskih aktivnosti , kao što je, na primer, izvoz roba i usluga", objašnjava Stevan Santo, poznati privrednik i savetnik direktora subotičkog Pionira. Međutim, kaže Santo, "kada se na strani ponude javljaju ad-hok prilivi koji nisu rezultat tekuće ekonomske aktivnosti, poput bespovratne pomoći ili para od privatizacija, dolazi do ekonomski neopravdanog jačanja domaće valute. Ako, recimo, Telekom prodate za 1,4 milijarde evra, doći će do ogromne ponude deviza na tržištu i ako se to ne neutralizuje, pre svega, merama NBS, dolazi do ekonomski neopravdanog jačanja domaće valute. I to se sedam-osam godina posle 2000. godine radilo i tako je jačao dinar". Pogrešna politika vođena je prethodnih godina, ali umesto da priznaju grešku, ti isti političari uveravaju da smo izašli na zelenu granu. Upućeni kažu da će teško zarade doživeti oporavak, pre svega jer poslodavcima idu naruku dešavanja na tržištu rada. Od aprila 2008. godine do aprila ove stopa nezaposlenosti uvećana je šest odsto i dostigla je skoro petinu radnog stanovništva. U takvoj situaciji poslodavci mogu da se igraju sa svojim upošljenicima jer će bez problema naći nekog da ih zameni. Zašto onda ne čudi što manje od petine firmi u Srbiji redovno isplaćuje zarade? "Imamo pogoršanje konkurentnosti izvoza i pojeftinjenje uvoza, a rezultat je povećana atraktivnost deviznog zaduživanja u inostranstvu. A smanjenje plata i penzija su izvedene kategorije iz ovoga. I ova vlada za dve godine ništa nije uradila da to spreči", ističe Santo.
Da li je Vlada uradila sve što je mogla?
"Dogovor sa MMF-om smanjio je bolno prilagođavanje. Ipak, Vlada nema para, instrumenata i snage, jer je koaliciona, da uradi nešto više", zaključuje Madžar.
Stevan Santo iz subotičke fabrike slatkiša je konkretniji - "kratko i jednostavno – ništa".
Posrtanje standarda, priznaju i stručnjaci, može se pripisati svetskoj ekonomskoj krizi, ali građani Srbije žive kao da „seka“ (Svetska ekonomska kriza) vlada 20 godina. To potvrđuje, na primer, podatak da je država i onako veliko poresko zahvatanje iz litra benzina dodatno povećala poslednje dve godine pa je vozačima potrebno mnogo više para da bi napunili rezervoar. Nije kriza kriva što je država u nemogućnosti da naplati poreze u sivoj ekonomiji povećala akcize i tako sav teret prebacila na obične građane. Umesto da oporezuje najbogatije, Vlada Srbije dozvoljava da joj tajkuni dele lekcije."Onima koji su se zaduživali i koji žive od uvoza, a ovde imaju i monopole, promena vladajuće politike ne odgovara. Jednostavno, tajkuni diktiraju Vladi šta da radi", kaže Santo. Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da je smanjivanje realnih dohodaka bilo neminovno i dodaje da nema te sile koja je mogla to da spreči. "Desetak godina smo živeli daleko iznad svojih mogućnosti, pa je ukupno trošenje bilo za petinu veće od bruto društvenog proizvoda. Ovakvo troškarenje finansirano je iz izvora koji su kratkoročni – krediti, ptivatizacija, doznake, donacije. Spiskali smo 75 milijardi dolara! Ne možete dobro živeti na duže staze od privatizacije – to je kao kad neko proda kuću, pa ode na letovanje, kad se vrati nema ni kuću ni pare", objašnjava Madžar.Mečka je, kaže on, zaigrala pred našim vratima, i standard će nam i dalje padati. On smatra da Međunarodni monetarni fond u ovoj situaciji daje dobre savete. MMF pomaže da prizemljenje posle desetak godina bude blaže, manje bolno. Na pitanje da li može da bude gore od ovog, Madžar odgovara potvrdno - "pogledajte Grčku". Mnogi će reći da nije potrebno da gledamo susede. Preče im je da se pobrinu za 200 evra kirije koja im je u dinarima za prethodne dve godine povećana za pet hiljada dinara. Ko se navukao na kredit, to zadovoljstvo ga je zbog pada dinara koštalo dodatnih tri hiljade dinara za mesečnu ratu od sto evra. Stručnjaci bi dali mnoga objašnjena za ovakvo povećanje troškova prosečne porodice, ali građane to malo zanima jer su im novčanici sve prazniji. Šta radi Vlada Srbije? Ljubomir Madžar je sklon da sve nedaće koju su nam se desile ne pripisuje političarima, iako ne spori sve prideve kojima ih narod časti. "Mislim da je veći problem politički sistem koji političare tera da se ponašaju više u svom nego u interesu naroda. Politička scena je usitnjena, pa je opstanak ili dolazak na vlast presudan za partije koje trošenjem državnih para kupuju glasove. Kad sve prođe, ceh je mnogo veći nego što se očekivalo, i dolazi na naplatu. Široke koalicione vlade, kao što je i ova naša, jesu slabe vlade. Tako je naš kabinet oprezan, ograničen, plaši se da donese neku odluku kao se ne bi zamerila nekom koalicionom partneru", objašnjava Madžar.
Prosečna plata u evrima
jul 2008. - 33.058 din. / 419 evra
maj 2010. - 33.463 din. / 323 evra
Prosečna penzija u evrima
jul 2008. - 19.022 / 241 evro
april 2010. - 21.747 / 211 evra
Plata u gorivu (bezolovni od 95 oktana)
jul 2008. - 302 litara
maj 2010. - 286 litara
Kirija za stan od 200 evra
jul 2008. - 15.752
maj 2010. - 20.710
Mesečna rata za kredit od 100 evra
jul 2008. - 7.876
maj 2010. - 10.355
Stopa nezaposlenosti
april 2008. - 13%
april 2010. - 19%
Prosečna plata u pivu od pola litra
maj 2008. - 944 flaša
maj 2010. - 836 flaša

Vreme evropsko, ali zarada srpska
| Izvor: Novosti
Beograd -- Vrata firme retko ko zatvara pre 17h. Standardi EU probili su se do radnog vremena. Sem toga, nažalost, malo šta je u životu zaposlenog u Srbiji po meri Evrope.
Samoupravljanje je značilo ustajanje u svitanje, ali i pozdrav sa obavezama već oko 15 časova. Kapitalizam nam je produžio san, pa većina radni dan počinje u 9. Traje najkraće do 17 časova, a dok se stigne kući - od dana i ne ostane mnogo. Na nove šihte smo se prilagođavali postepeno.Podaci iz 2003. godine pokazuju da je tada čak 75 odsto preduzeća u Srbiji radilo od 7 do 15 ili od 8 do 16 časova. Već tri godine kasnije, taj procenat je spao na - 48, a danas skoro 70 odsto firmi vrata otvara u 9, a zatvara ih u 17 časova. "Evropsko radno vreme je karakteristika velikih gradova. Pre svega Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša", kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. On objašnjava da "u manjim sredinama i dalje radni dan počinje ranije. Ljudima koji imaju zemlju važno je da stignu po podne, posle posla, da rade i na njoj. Javni komunalni sistemi rade ranije, trgovine, takođe. Dugačiji je sistem rada i u ugostiteljstvu. Proizvodnja radi najčešće u dve smene. Treću je u Srbiji “ugasila” kriza. Sada poslodavci radnike upošljavaju noću samo kada imaju važnu i neodložnu isporuku. Troškovi su veliki, a noću se dnevnica plaća 130 odsto". Kada će kročiti u preduzeće i iz njega izaći, međutim, u Srbiji brine sve manje ljudi. Broj nezaposlenih, upozoravaju sindikati sve je veći."Radnik u Srbiji bi radio i od 6 do 17 časova, samo da ima platu. Prihvatili bi i prekovremeno da rade, samo da imaju posao", kaže Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona dodaje da je "poražavajuće što u Srbiji trenutno milion ljudi ne radi. Samo 17,8 odsto poslodavaca redovno isplaćuje platu. Ostali i kada rade, ne znaju za koliko rade i kada će taj novac primiti. Iz Evrope nam je stiglo samo radno vreme, a sve drugo je daleko od nje". A najdalje, čini se, zarade. Onaj ko prima prosečnu platu, u maju je bila 33.663 dinara, zapravo svakog sata svog rada zaradi svega - 190 dinara. Nisu malobrojni ni zaposleni koji sanjaju prosek, a žive na minimalcu. Njihov sat rada vredi - 87,5 dinara. "Ni minimalac u Srbiji nije zagarantovan. Oko 19 odsto poslodavaca, skoro petina, isplaćuje zarade manje od minimalca. Ima firmi, da ih ne imenujemo, koje radnicima mesečno daju po 3.000 dinara i to na ruke", upozorava Ranka Savić. Sa takvim zaradama zaposlenima u Srbiji je lakše i da nemaju mnogo slobodnog vremena. I da ga nađu, novca da ga ispune - nemaju.
Ni prekovremeno nije išta bolje
Prekovremeni rad je još jedna bolna tačka srpskog radnika. Često se sa njim susreće, ali vajde od njega reko vidi. Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da od 40 do 49 sati nedeljno, što bi potpalo u okvire evropske direktive o radnom vremenu, radi 1,6 miliona zaposlenih. Od 50 do 59 sati u radu svake nedelje provede - 199.161 radnik. U najtežoj je situaciji 219.080 zaposlenih koji na poslu provode više od 60 sati nedeljno. "Radnici moraju da rade prekovremeno kada se to od njih traži, a jako teško, zbog straha od otkaza, mogu da nateraju poslodavce da im to i plate", kaže Ranka Savić. Ona kaže da je "u poslednje vreme je bilo određenih pomaka. Sa jednim stranim trgovinskim lancem smo uspeli da se dogovorimo i rešimo taj problem. Interesantno je da zajednički jezik lakše nalazimo sa strancima, nego sa domaćim poslodavcima".

Srbija dokazano banana republika
Izvor: Danas
Beograd -- Stručnjaci upozoravaju da je se podmićivanje u privredi teško iskoreniti, prevashodno zbog uloge koju u lancu korupcije imaju nosioci najviše vlasti.Poslednji skandal oko Instituta za onkologiju i uzimanja mita od farmaceutskih kompanija na najočigledniji način pokazuje koliko je korupcija ukorenjena u našem društvu.To pokazuje i koliko su inostrane kompanije spremne da podmićivanjem, bez poštovanja bilo kakvih etičkih normi, šire poslovanje u Srbiji.U akciji nazvanoj Kraba država je do sada pohapsila čitav niz doktora i rukovodilaca farmaceutskih kompanija, a u centru afere našla se firma Astra Zeneka, čije je dvoje menadžera uhapšeno pod sumnjom da su povezani sa aferom podmićivanja lekara.
Problematične industrije
Sektori poznati po aferama sa podmićivanjem uglavnom su oni gde se obrću i najveće sume. Pored farmacije, prva na listi „osumnjičenih“ je namenska industrija odnosno kompanije koje proizvode i prodaju oružje. Sledi duvanska industrija, između ostalog i zato što je na velikom udaru zakona o zabrani pušenja i brojnih kampanja. Zbog velikih potreba za energentima, sklone podmićivanju su i kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i struje. Zbog problema koji bi mogli da imaju ukoliko u njihovim redovima izbije afera, multinacionalne kompanije uvele su stroge sisteme unutrašnje kontrole. Ljudi iz centrale putuju širom sveta i proveravaju svaku paru koju potroše predstavnici kompanije u drugim zemljama. Međutim, lokalni menadžeri razvili su sisteme izbegavanja kontrola.
Ta kompanija je juče saopštila da poštuje zakone i etičke kodekse i da je spremna na punu saradnju u istrazi. „Astra Zeneka posluje u skladu sa svim zakonima i regulativama, uključujući i odnos prema zdravstvenim radnicima i promociji lekova“, navodi se u saopštenju. Međutim, stručnjaci ukazuju na to da strane kompanije, uprkos načelnom zalaganju za poštovanje korporativne etike, zapravo brinu samo o tome na koji način da povećaju profit, bez obzira da li će to postići tržišnim ili nelegalnim sredstvima, između ostalog i zbog toga što u Srbiji nema dovoljno jake antikorupcijske kontrole. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da se jedan broj stranih kompanija vodi time da se u Srbiji „tako radi“ zbog čega i one pribegavaju davanju mita, ali da ima i onih koje poštuju pravila. "Velike strane kompanije imaju fondove, koje ne izlažu publicitetu, i koji služe za podmićivanje službenika u banana republikama, kao što je Srbija. Međutim, u nekim razvijenim zemljama, poput SAD ili Velike Britanije postoje zakoni koji uz stroge kazne zabranjuju takvo ponašanje njihovih kompanija, bez obzira na to da li se podmićuje službenik u tim državama ili u Srbiji. Neke kompanije poštuju ta pravila, dok druge ipak rizikuju. Tako se većina vodi načelom da se plati gde se mora", tvrdi Prokopijević. Prema njegovim rečima, Srbija je „zemlja kriminala i korupcije“ u kojoj se vlast ne bori ozbiljno ni protiv kriminala, dok korupciju istražuje samo tamo gde je ona daleko od vlasti. Elementarni uslov za suzbijanje ovakvog ponašanja, kako kaže Prokopijević, čini politička spremnost da se sa korupcijom obračuna u samom vrhu vlasti, a ne na nižim nivoima."Službenici u državnoj upravi nisu ništa manje pohlepni od onih u privatnom sektoru. Samo, dok zaposlenima u kompanijama ostaje mogućnost da se za novac izbore poslujući na tržištu, u državnoj upravi jedini način da se namiri pohlepa je da se uzme mito. Kod nas nema sektora bez korupcije i zapravo se čitav javni život odvija u svetlu toga", kaže Prokopijević. On kaže da zato smatra da je "korupcija u Srbiji duboko ukorenjena i da neće biti moguće da se to reši u kratkom roku. Biće potrebno bar 15 do 20 godina istrajne borbe protiv korupcije u vrhu vlasti, kao i nezavisno sudstvo i istražni organi, kako bi se to dogodilo. Dokle god su sudstvo i tužilaštvo pod kontrolom vlasti, to će biti samo komedija". Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj kaže da je u logici kapitala korupcija normalna pojava i da je kompanije neće izbegavati ako nema nekog ko će im to zabraniti i ko će kontrolisati njihove klijente."Zašto svetske kompanije beže u poludivlje banana države kakva je još uvek Srbija? Zato što je najlakše loviti u mutnom. Da sam ja kapitalista verovatno bih radio isto. Ako mi to niko ne zabranjuje, zašto da ne. Nažalost, moralne kočnice se tu najređe aktiviraju. Ali, korupcija nije svojstvena samo stranim kompanijama, ni samo farmaceutskim. U tom sektoru se najbolje zarađuje jer je najveći profit na nečijem bolu, ali je i konkurencija strahovita, zbog čega su kompanije spremne da rade sve što treba", tvrdi Gredelj. Ni on nije optimista po pitanju smanjenja korupcije, potkrepljujući to primerom nemačkog VAC-a oko čijeg poslovanja je izbila velika afera, što pokazuje da je nepoštovanje etike prisutno i u ostalim privrednim sektorima. "Tu je ključ u čuvenoj sintagmi 'politička volja'. Glavno pitanje je da li sam ja kao nosilac vlasti priključen na krvotok pranja novca ili nisam. Sigurno je da nisu svi političari uključeni u korupciju, ali je moguće da su neki ključni igrači i te kako priključeni na taj krvotok", napominje Gredelj.
Korupcionaški skandali međunarodnih korporacija
SAMSUNG
Krajem 2007. i početkom 2008. u Južnoj Koreji je izbila velika afera kada je obelodanjeno da je predsednik Samsunga Li Kun Hi raspolagao tajnim fondom vrednim milijarde dolara, namenjenim podmićivanju političara, sudija i tužilaca. Li Kun Hi je potom podneo ostavku, osuđen za izbegavanje plaćanja poreza, ali je čak dva puta pomilovan od strane predsednika Južne Koreje (bivšeg rukovodioca Hjundaija) i na kraju se vratio na čelo Samsung elektroniksa.
SIMENS
Kompanija odgovorna za najveći korupcionaški skandal u Nemačkoj, kada je pre nekoliko godina otkriveno da je Simens raspolagao ogromnim tajnim fondom za podmićivanje širom sveta. Prema procenama, kompanija je, uglavnom na davanje mita, potrošila više od 1,3 milijarde evra. Između ostalog, Simens je optužen za davanje mita kako bi dobio posao za gasne turbine u italijanskom ENEL-u, kao i za podmićivanje zvaničnika u Argentini, Bangladešu, Iraku i Venecueli. Kompanija je 2008. pristala da plati 1,4 milijarde dolara američkim i nemačkim vlastima kako bi okončala skandal i izbegla sudsko gonjenje.
FOLKSVAGEN
Još jedna velika afera u Nemačkoj izbila je kada je otkriveno da je Peter Harc, direktor za ljudske resurse ovog auto giganta i savetnik bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, redovno podmićivao vođe Folksvagenovog sindikata i plaćao prostitutke novcem kompanije. Harc je priznao da je dao oko dva miliona evra Klausu Volkertu, tadašnjem predsedniku radničkog saveta Folksvagena i da je raznim putovanjima i poklonima podmićivao sindikalce. Osuđen je na uslovnu kaznu od dve godine zatvora.
BAE SISTEMS
Najsvežiji korupcionaški skandal vodeće britanske firme za proizvodnju i trgovinu oružjem, koja se našla pod istragom britanskih vlasti zbog političke korupcije u Čileu, Rumuniji, Češkoj, Tanzaniji, Kataru, Južnoj Africi i Saudijskoj Arabiji. Najveću prašinu podigla je optužba da je kompanija raspolagala tajnim fondom za podmićivanje u Saudijskoj Arabiji, vrednim 60 miliona funti. Britanske vlasti su na kraju odustale od sudskog gonjenja BAE sistemsa, prema navodima tamošnjih medija, iz ekonomskih i političkih razloga.
RIO TINTO
Prošle godine kineske vlasti su optužile ovog anglo-australijskog rudarskog giganta za industrijsku špijunažu i korupciju. Prema navodima optužbe, predstavnici Rio Tinta su podmitili čelnike 16 rudarskih kompanija u Kini kako bi od njih dobili poverljive podatke i dokumente koji bi im omogući bolju poziciju u redovnim godišnjim pregovorima sa državnim čeličanama o ceni rude gvožđa. HALIBURTON
Američka naftna kompanija poznata po neetičnom ponašanju i istoriji podmićivanja zvaničnika, posebno u Nigeriji, radi dobijanja poslova. Prošle godine ova kompanija je pristala da plati kaznu od 569 miliona dolara, kako bi se rešila optužbi za podmićivanje. Kompanija je usko vezivana za administraciju bivšeg američkog predsednika Džordža Buša i naročito za potpredsednika Dika Čejnija i rat u Iraku, kada je gotovo sve velike ugovore dobijala upravo ova kompanija.

3. jul 2010.

Osiromašeni kupuju skuplje
Izvor: Politika
Beograd -- Potražnja za žestokim alkoholnim pićima, električnim uređajima i tekstilom u maloprodaji i dalje se samnjuje.Da je korpa sve praznija, potvrđuje i to što svaki treći Beograđanin, prema podacima agencije GFK, ređe odlazi u hipermarkete zarad većih nabavki.Svojevrstan paradoks, da se u vreme besparice kupuje u manjim i skupljim radnjama, ipak, ima logike. Manje je novca za veliku kupovinu, za odlazak do velikih prodavnica i kupovinu artikala koje nisu na spisku, što se u izobilju hipermarketa redovno događa. Pad prometa u prestoničkim trgovinama započet protekle godine nastavljen je i ove. U „Jabuci”, jedinom beogradskom trgovinskom lancu, očekuju da će čitava 2010. godina biti teška."Pad prodaje se nastavlja. Protekle godine promet je opao oko deset odsto, a u prvoj polovini ove godine beležimo opadanje tražnje za dodatnih četiri odsto ", kaže Milorad Mišković, direktor trgovinskog preduzeća „Jabuka”. Da se krizni trendovi u maloprodaji nastavljaju potvrđuju i drugi trgovci. "Potražnja za žestokim alkoholnim pićima, električnim uređajima i tekstilom i dalje se smanjuje. Kada je reč o osnovnim životnim namirnicama nastavlja da raste prodaja proizvoda koji su jeftiniji", objasnili su u „Delta maksiju”.Zvanična statistika to, za sada, ne registruje: po tim pokazateljima, Beograđani se mogu pohvaliti da im prosečna zarada pokriva potrošačku korpu. Podaci za jun se još prikupljaju, a u majskom izveštaju Gradskog zavoda za informatiku i statistiku navodi se da je u prosečnoj platnoj koverti 41.901 dinar, a, prema podacima Ministarstva trgovine, korpa je vredela 37.070,48 dinara. I dok se čini da su tako potrebe četvoročlane porodice pokrivene, realnost govori drugačije. Koverta je neretko tanja od 30.000 dinara, a iz organizacija za zaštitu potrošača odavno poručuju da je koncept potrošačke korpe daleko od stvarnosti. "Realna vrednost potrošačke korpe za prosečnu porodicu je najmanje 60.000 dinara. Važeća vređa dostojanstvo kupaca, nju su kreirali nutricionisti, a ne ekonomisti i ljudi koji se bave tržištem i položajem potrošača. Mi smo već uputili zahtev Ministarstvu trgovine da saopšti realnu vrednost i iznos koji je potreban da bi domaćinstvo preguralo mesec dana" , ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Ekonomisti su nešto umereniji u kritici. U Centru za slobodno tržište objasnili su da je teško jednim modelom obuhvatiti milione porodica. "Zvanična prosečna potrošačka korpa može da bude jedan, ali nedovoljan pokazatelj životnog standarda, jer ima mnogih onih koji ne kupuju sve artikle koje ona predviđa ili kupuju pojedine koji se u njoj ne nalaze", kažu u Centru za slobodno tržište.

U PIO fondu višak još 40 radnika
Izvor: Tanjug
Beograd -- Racionalizacija u PIO fondu u najvećoj meri je sprovedena, ali je ostalo još 40 radnika sa nerešenim statusom, kaže predsednik UO fonda PIO Dragoslav Đukanović."Prema zahtevu MMF-a broj radnika je trebalo da se smanji za 12,6 posto, odnosno na 3.133 radnika, što je i sprovedeno", rekao je Đukanović. On je međutim napomenuo da će se primena sistematizacije odložiti do septembra, a da će "višak" radnika, između ostalog, biti zbrinut socijalnim programom. On je ukazao da PIO fond trenutno broji 35 filijale, 13 službi i preko 120 ispostava u svim opštinama u Srbiji, što omogućava da osiguranici i penzioneri lakše ostvaruju svoja prava. "Formiranjem centralnog registra svi podaci iz oblasti penzijskog osiguranja biće objedinjeni, što će olakšati rad i drugih institucija poput Nacionalne službe za zapošljavanje RŽO ili Poreske uprave", rekao je Đukanović i podsetio da sistemom elektronskih servisa PIO Fonda svaki osiguranik već sada može doći do podataka da li mu poslodavac uplaćuje doprinose ili ne.Do 1. januara 2011. godine biće zvršena i finansijska konsolidacija fondova radničkog osiguranja, samostalnih zanatlija i poljoprivrednika, koji su od 2008. administrativno spojeni, ali još uvek funkcionišu preko tri podračuna. Predsednik UO Fonda PIO Dragoslav Đukanović kaže i da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno pripajanje i Vojnog fonda, koji će takođe, funkcionisati u okviru jedinstvenog fonda.
Đukanović je ukazao da Fond sada raspolaže sa oko 644 stanova, od 10.000, koliko ih je imao pre deceniju ili dve. "Nismo mogli da štitimo imovinu, jer je Zakon o stanovanju važio jednako za sve i praktično svi stanovi su prodati", rekao je Đukanović i napomenuo da su preostala 644 stana data u zakup, a da se protiv onih koji u njima stanuju bespravno vodi sudski postupak. Prema njegovim rečima, Fond je dobio spor u prvostepenom postupku za nekoliko rehabilitacionih centara, koji su građeni u vreme kada je "šest radnika radilo za jednog penzionera", odnosno dobio privremene mere kojima je zabranjena prodaja do pravnosnažnog okončanja postupka. "Da se sredstva ne bi odlivala na drugi način, nekada smo gradili rehabilitacione centre i njih je u Srbiji bilo 28. Postupak za neke je još uvek u toku", kazao je Đukanović i dodao da se Fond ne bori da uspostavi svojinu nad njima da bi ih prodao, već da bi im vratio osnovnu funkciju zbog koje su izgrađeni, a to je oporavak i rehabilitacija penzionera, prevencija bolesti... On je ukazao da sada "za jednog penzionera radi 1,6 radnika" i da zato Fondu nedostaju sredstva po osnovu doprinosa.

2. jul 2010.

Radnici se pomirili da plate kasne
Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji samo šestina firmi redovno plaća svoje zaposlene, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca, a razlog je loše stanje privrede i smanjenje profita.Od onoga što zarade, privrednici prvo namiruju obaveze prema državi, a ono što preostane, ako preostane, isplaćuju radnicima.Svega 17 od 100 poslodavaca u Srbiji redovno plaća svoje radnike, dok isti broj kasni sa isplatom zarada više od mesec i po. Kašnjenja plata duže od godinu dana beleže se u propalim firmama, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.On navodi da je prosečno kašnjenje plate u Srbiji oko 48 dana. Poslodavci najčešće objašnjavaju da im je sve teže da prikupe dovoljno novca za plate jer nisu u stanju da naplate ono što se njima duguje. „Prosečni rokovi plaćanja u Srbiji su u aprilu bili 128 dana, a istovremeno se sve više povećava količina nenaplaćenih potraživanja iz prošle godine. Drugim rečima, sve više firmi počinje da knjiži gubitke uprkos ovim globalnim makroekonomskim podacima o tome da dolazi do nekog napretka u privredi u odnosu na prošlu godinu“, kaže Rajić. Kao još jedan razlog za kašnjenje pri isplati plata privrednici navode i visoke stope poreza i doprinose koje moraju da plate državi uprkos tome što im je promet znatno manji nego prethodnim godinama. Vlasnik tekstilne kompanije Modus Milan Knežević kaže da su brojni poslodavci i radnici već prihvatili prećutni dogovor po kome zaposleni rade iako znaju da neće dobiti platu na vreme. Knežević, koji je i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i jedino rešenje vidi u najavljenoj poreskoj reformi. „Kašnjenje zarada je postalo sasvim normalno pošto su poslodavci u očaju. Prvo izmire pripele obaveze a onda plate kad mogu isplate. I nije istina da su poslodavci zelenaši koji prigrabe za sebe sav profit. Veliki deo nas časno radi ali izdvajanja za državu su postala toliko nesrazmerno skupa u odnosu na malu kupovnu moć i pad tražnje. Zbog toga smo i upozorili da će i ove godine sto hiljada radnih mesta biti izgubljeno“, dodaje on. Smanjenje poreza poslodavcima je i prema mišljenju Ranke Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, najsigurnije rešenje za poboljšanje finansijskog položaja radnika u Srbiji. Ona kaže da radnik koji ne prima platu može da se obrati sudu ali svoj novac ipak neće dobiti ako je račun njegovog poslodavca prazan. „Vi dovedete inspekciju rada u takvim slučajevima, ona konstatuje problem a to je da to preduzeće nema novca odnosno ne radi. Znači, preduzeće onda ili ide u stečaj ili likvidaciju i tu je kraj. To za radnika znači gubitak posla i tržište rada, a radnik može da ima i sudsku presudu o dugovanjima ali ne može da ih naplati od imovine“, objašnjava ona. U Vladi nisu mogli da nam kažu kada će kabinet Mirka Cvetkovića odlučivati o poreskoj reformi koju je predložila ministarka finasija. Diana Dragutinović je predložila smanjenje poreza na zarade, ali njen kolega Mlađan Dinkić već se usprotivio drugom delu ministarkine ideje da se taj gubitak u budžetu nadoknadi istovremenim povećanjem PDV-a.

Protesti zbog penzijske reforme
Izvor: FoNet, Tanjug
Beograd -- Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je pozvao Vladu Srbije da povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.Sindikat smatra da zakon bitno umanje prava sadašnjim i budućim penzionerima i, ako ne bude povučen, najavljuje štrajkove i mirne proteste.„Oni isti koji su nas terali u penziju, zatvarajući fabrike i gaseći radna mesta, sada pokušavaju da spasu penzioni fond donoseći ovaj restriktivni zakon“, ukazuje se u saopštenju Sindikata."Nedopustivo je da takav zakon, kojim se na najgrublji način bitno umanjuju prava sadašnjim i budućim penzionerima, uđe u skupštinsku proceduru, a da pre toga nije o njemu raspravljano na Savetu, što je i zakonska obaveza", naveo je taj sindikat i optužio vlast da "sada na uštrb zaposlenih i penzionera pokušava da 'spase' penzioni fond". Načelno, SSSS je podržao reformu, ali ne umanjivanjem prava penzionera već boljom naplatom doprinosa i stvaranje, ambijenta za povećavanje zaposlenosti i smanjenje sive ekonomije. "Savez će sprovesti sve aktivnosti kako bi pre donošenja tog zakona bile unete izmene koje se tiču budućeg usklađivanja penzija, pomeranja starosne granice, ali i penzionisanja bivših zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom", navedeno je u saopštenju. Predlogom Zakona koji je 23. juna dostavljen Skupštini Srbije predviđeni su stroži uslovi za odlazak u penziju. Tim predlogom je planirano da se od naredne godine postepeno povećavaju uslovi za sticanje starosne granice za odlazak u penziju. Predsednik SSSS Ljubisav Orbović kaže da su najveće slabosti predloženih izmena koje će pogoditi kako sadašnje, tako i buduće penzionere - beneficirani radni staž, obračun, odnosno usklađivanje penzija i utvrđivanje odnosa između prosečne zarade i prosečne penzije. Orbović podseća da, prema aktuelnom Zakonu, postoji zaštitna mera koja kaže da penzije ne mogu biti niže od 60 odsto prosečne zarade i traži da ta klauzula ostane. "Ubeđuju nas da nije potrebno, jer penzije neće padati. Sve naše računice, međutim, govore da će penzije u narednih par godina pasti na oko 40 odsto prosečne plate, što ne obećava pristojan život nikome ko živi od penzije", rekao je Orbović.

Privreda neće bonuse javnom sektoru
Izvor: Tanjug
Beograd -- Istraživanja IZIT-a pokazuju da čak 90 odsto anketirane industrije ne podržava bilo kakvu podelu bonusa ili regresa zaposlenima u javnoj administraciji.Istovremeno, fiksni kurs smatra poželjnim 55 odsto srpskih privrednika, a oko 45 odsto se zalaže za dosadašnji režim kursa koji uključuje intervencije centralne banke.Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović kaže da rezultati ovog istraživanja nisu iznenađujući. Privrednici su protiv bonusa jer smatraju da je država preglomazna, skupa i neefikasna, i da svojim mehanizmima i osobljem više predstavlja poteškoće u obavljanju poslovnih aktivnosti nego što ih olakšava, objasnio je on.Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac ocenio je da su za brži izlazak srpske ekonomije iz krize neophodna dva uslova - realan kurs, čija precenjena vrednost odgovara samo domaćim uvozničkim i stranim izvozničkim preduzećima, kao i smanjenje državne administracije na trećinu postojećeg broja.
Đogović kaže i da najveći deo srpske privrede čine neto uvoznici, kojima bi fiksiranje deviznog kursa sprečilo dalje poskupljivanje uvoznih aktivnosti, ali i rast troškova po osnovu ranije preuzetih kredita u devizama. On je dodao da privrednici sugerišu da intervencije ne budu tako visoke kao tokom maja, zbog prebrzog trošenja deviznih rezervi. Većina anketirane industrije ima poverenje u kreditno-monetarnu politiku Narodne banke Srbije, pri čemu 10 odsto izražava visok stepen poverenja, a umereno poverenje čak 60 odsto anketiranih privrednika, istakao je Đogović i ukazao da bi te rezultate trebalo uzeti sa rezervom zbog moguće subjektivnosti prilikom ocenjivanja poverenja u nosioce monetarne vlasti. Đogović je naglasio da su pozitivna kretanja u srpskoj industriji krajem maja registrovana samo kod fizičkog obima industrijske proizvodnje, domaćih i izvoznih porudžbina, izvoza i spoljnotrgovinskog salda. Istovremeno negativna kretanja zabeležena su kod turističkog prometa, spoljnog duga, ukupnih deviznih rezervi, inflacije i prosečnih neto zarada, dodao je on.

Generalni štrajk u Grčkoj 8. jula

Dve najveće sindikalne organizacije u Grčkoj - zaposlenih u državnom i privatnom sektoru, sazvale su za 8. jul novi generalni štrajk, šesti ove godine. Tog dana, idućeg četvrtka, Skupština Grčke treba da razmatra Zakon o reformi penzija čemu se protive sindikati. Zakonom se predviđa smanjenje penzija i podizanje starosne granice za penzionisanje na 65 godina. U saopštenju Konfederacije grčkih radnika (GSEE) koja okuplja milion zaposlenih u privatnom sektoru, zahteva se povlačenje zakona. Federacija zaposlenih u upravi i državnom sektoru privrede (ADEDY) odlučila je da se pridruži štrajku. Socijalistička vlada Grčke obavezala je da će sprovesti mere štednje koje se odnose između ostalog i na penzije, da bi dobila finansijsku pomoć od 110 milijardi evra od zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda

Serija štrajkova zaposlenih u Dnevniku
Izvor: Tanjug
NOVI SAD - Odbor sindikata "Dnevnik holdinga" i Odbor sindikata "Dnevnik-Štamparije" najavili su seriju štrajkova kako bi od poslovodstva izdejstvovali isplatu zaostalih zarada, kao i uplatu poreza i doprinosa. Jednočasovne obustave rada će početi već sutra, a ukoliko dogovor ne bude postignut, zaposleni će 9. jula stupiti u potpuni štrajk.Radnici "Štamparije" kažu da nekoliko meseci nisu primili platu, a da od 1. januara ove godine nisu uplaćivani porezi i doprinosi, tako da nemaju regulisano ni penziono, niti zdravstveno osiguranje. Zahtevaju, sem toga, da se srede odnosi s nemačkim VAC-om, koji je još oktobra 2003. godine s "Dnevnik holdingom" formirao zajedničko preduzeće "Dnevnik Vojvodina pres" (DVP). VAC je, prema pomenutom ugovoru, vlasnik 55 odsto akcija DVP-a, koje sada, nakon odluke rukovodstva te medijske grupe da se povuče iz Srbije, želi da proda.Nemački partner je najpre ponudio "Dnevnik holdingu" otkup tog paketa, ali pregovori, održani u utorak u Novom Sadu, nisu urodili plodom. VAC je novosadskom partneru ostavio dva dana za razmišljanje, a taj rok ističe danas. U "Dnevnik holdingu", međutim, ne pristaju na ponuđenu cenu, ostajući pri stavu da je VAC dužan više od šest miliona evra. Predsednik Upravnog odbora "Dnevnik holdinga" Zlatimir Momirov je, štaviše, ukazao na mogućnost da se pravda zatraži na sudu. Član borda VAC-a Peter Lange je, međutim, odbacio te optužbe, priznajući samo manji dug, koji je, navodno, kompenzovan u nešto nižu cenu ponuđenih akcija.

1. jul 2010.

Sindikat: Oprezno u privatizaciju komunalnih preduzeća
Izvor: RTV NOVI SAD
- Pokrajinski sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti organizovao je, na Andrevlju, međuregionalni skup o iskustvima u privatizaciji tih preduzeća u pojedinim zemljama regiona.Ta razmena mišljenja trebalo bi nama da posluži da predupredimo negativne posledice predstojeće privatizacije u toj oblasti.

Najavljeno otpuštanje radnika u Zastava inpru
Radnici sa invaliditetom na prinudnom odmoru

Izvor: Glas javnosti
KRAGUJEVAC - Zbog blokade preseljenja pogona preduzeća Zastava inpro u prostor fabrike Zastave oružje, više od 40 radnika sa invaliditetom iz Inpra upućeno je na prinudni odmor. U najavi je i otpuštanje zaposlenih na određeno vreme."Zbog blokade preseljenja naših pogona u prostor Zastave oružje od strane samostalnog sindikata te fabrike, 43 radnika sa invaliditetom morali smo da pošaljemo na prinudni odmor, a u sledećoj fazi će bez posla ostati radnici koji su angažovani na određeno vreme", rekao je direktor firme Zastava inpro, Branko Veljović.On je kazao da su pod znakom pitanja i radna mesta 30 radnika koju su preuzeti iz Centra za socijalni rad, i pet radnika koji su se "pre zaposlenja u Inpru hranili u narodnoj kuhinji". Veljović je naveo da radnici sada rade u teškim uslovima, u hali koja je pripala kompaniji Fijat automobili Srbija i sada se rekonstruiše."Sa hale je skinut krov, a posle obilnih padavina taj prostor je pun vode i naši radnici rade u nemogućim uslovima i proizvode robu koja je namenjena inostranom tržištu", rekao je Veljović. Prema njegovim rečima, ukinuta je proizvodnja u drugoj smeni, a kasne i ugovorene isporuke proizvoda na inostranom tržištu. "Juče su nas posetili partneri iz Francuske, ali su zbog našeg očiglednog problema sa prostorom, ugovorili manji obim isporuke nego što smo planirali", kazao je Veljović.On je rekao da smatra "neljudskim" to što samostalni sindikat fabrike Zastava oružje osporava realizaciju ugovora o zakupu, jer se time direktno ugrožava egzistencija osoba sa invaliditetom. Prema njegovim rečima, ne postoji opravdanje za takvo ponašanje sindikalaca, tim pre što bi fabrika Zastava inpro investirala u uređenje oko 8.000 kvadrata prostora u Namenskoj, takozvanog "sivog doma i pepelišta", što je 10 puta više sredstava od zakupnine koju je fabrika nekada prihodovala izdavanjem tog prostora. Veljović je naveo da su institucije grada i Republike obaveštene o tom problemu, ali da nema reagovanja niti najave pregovora za traženje rešenja.Predsednik Samostalnog sindikata Zastava oružje Dragan Ilić je rekao agenciji Beta da je "za oružare štetan" ugovor o zakupu koji je zaključilo poslovodstvo dve fabrike uz saglasnost ministarstava odbrane i ekonomije. "Tražimo da ugovorom bude precizno naveden iznos zakupnine i površina prostora koju će koristiti Zastava inpro. Istovremeno, od ministarstava tražimo da se reše i drugi imovinski problemi naše fabrike, vrati imovina u Novom Pazaru, prostor u Zastava inpeksu u Beogradu i prostor u staroj Upravnoj zgradi Zastave", rekao je Ilić.
U fabrici Zastava inpro, koja proizvodi prikolice nosivosti do 5,5 tona, zaposleno je 150 radnika, od kojih su 84 osobe sa invaliditetom. To preduzeće je u poslednje dve godine zaposlilo 54 radnika sa težim oblikom invaliditeta.

Sindikati ne odustaju od zahteva
Izvor: Beta
Sindikati u Hrvatskoj traže od vlade da prikupljene potpise građana za raspisivanje referenduma protiv vladinih izmena Zakona o radu prihvate kao uspešno sproveden referendum, kao i da predložene izmene povuče iz saborske procedure. Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare istakli da je u dvonedeljnoj akciji prikupljeno 813.016 potpisa građana, što je skoro 20 odsto upisanih birača. Za raspisivanje referenduma neophodno je 10 odsto. Predstavnik sindikata Ozren Matijašević rekao je da sindikati traže od vlade da se obaveže da neće predlagati izmene Zakona o radu bez prethodne saglasnosti sindikata. "Ako vlada sve to ne učini, sindikati će krenuti u redovnu proceduru za raspisivanje referenduma", naglasio je Matijašević. On, međutim, nije precizirao kada bi potpisi mogli da budu predati predsedniku Sabora ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni. Premijerka Jadranka Kosor više puta je rekla da nema novaca za referendum, čija bi organizacija koštala oko 170 miliona kuna (23,3 miliona evra) i istakla da će se zbog referenduma morati rezati prava nekih budžetskih korisnika. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ranije je rekao da se nada da će sindikati i vlada nastaviti pregovore i postići rešenje. Sindikati smatraju da bi vladinim izmenama mogao da bude uništen sistem kolektivnog pregovaranja. Akcija prikupljanja potpisa pet hrvatskih sidikata počela je 9. juna i trajala je dve sedmice.

30. jun 2010.

Nezaposlenost 19,2 odsto
Izvor: Emg.rs
Stopa nezaposlenosti u aprilu bila 3,6 odsto veća nego u aprilu 2009. i iznosila 19,2 odsto, saopštio Zavod za statistiku. Stopa zaposlenosti, procenat zaposlenih u stanovništvu starijem od 15 godina, istovremeno je smanjena 3,5 odsto i iznosila je 38,1 odsto, pokazuje Anketa o radnoj snazi koju je Zavod u aprilu sproveo u 7.000 domaćinstava u Srbiji. Anketirano je 20.616 osoba, a za 18.069 njih prikupljeni su podaci o radnoj aktivnosti. Stopa nezaposlenosti, učešće nezaposlenih u ukupnom broju stanovnika, u centralnoj Srbiji je bila 20,6 odsto, u Vojvodini 20,9 odsto, a u Beogradu 14 procenata.Stopa nezaposlenosti žena bila je 20,1 odsto, a muškaraca 18,6 odsto, dok je stopa zaposlenosti za muškarce bila 45,5 odsto, a za žene 31,4 procenata. Radnu snagu čine osobe koja rade makar jedan sat sedmično ili aktivno traže posao.

Protesti zbog zakona o penzijama
Novi Predlog zakona o penzijama, iako je morao, nije bio razmatran na Socijalno-ekonomskom savetu jer je postojala bojazan da neće dobiti podršku većine, tvrdi Ljubisav Orbović
Izvor: Politika
Sve dok novi Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne uđe u skupštinsku proceduru, Savez samostalnih sindikata Srbije preduzimaće sve što je u njegovoj moći da u novi akt uđu izmene koje se tiču budućeg usklađivanja penzija, pomeranja starosne granice, ali i penzionisanja bivših zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom, potvrdio je juče za „Politiku” posle sednice Veća sindikata Ljubisav Orbović, predsednik.U planu su, najavljuje Orbović, i protesti u Boru i Beogradu kako bi se i na taj način iskazalo nezadovoljstvo ovim zakonom koji nije rešio neka od ključnih pitanja sadašnjih i budućih penzionera i zbog čega je nedopustivo da on takav, kakav je prošao vladu uđe u Skupštinsku proceduru.Datum organizovanja ovih protesta naknadno će biti objavljen, ali će svakako biti organizovan pre nego zakon dođe pred poslanike. Istovremeno će se svim poslanicima uputiti primedbe sindikata u vidu amandmana kako bi oni pokušali da spreče ovakvo izglasavanje zakona.Orbović kaže da je nedopustivo to što novi nacrt zakona nije prošao Socijalno-ekonomski savet što je po zakonu moralo da bude, čime je vlast još jednom potvrdila da nije spremna za socijalni dijalog, iako o tome stalno govori.Na pitanje da li je razlog da se zaobiđe Socijalno-ekonomski savet bojazan vlasti da zakon ne prođe, Orbović kaže da nema šta drugo, jer su oni koji čine Savet, a koji imaju primedbe na predloženi zakon brojniji. Međutim, sada kada je zakon prošao vladu, nema nazad i jedini spas su poslanici u Skupštini.Rajko Kosanović, član Radne grupe za reformu PIO sistema podsetio je juče da su osnovne zamerke sindikata odnose na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se usklađivanje penzija vrši s kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih u prethodnih šest meseci i to 50 odsto s rastom troškova života i 50 procenta s rastom zarada, po takozvanoj švajcarskoj formuli, te da prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade.Savez samostalnih sindikata Srbije protiv je i postepenog podizanja starosne granice za žene sa 35 na 38 godina, jer je predloženo povećanje starosne granice za pun staž s 53 na 58 godina, kao i protiv smanjivanja dodatnog staža za žene sa 15 na šest odsto, postepeno do 2019. godine.
J. Petrović

Skup: Javnost relativno loše doživljava bogate privrednike
Izvor: Emg.rs
Javnost u Srbiji relativno loše doživljava bogate privrednike u zemlji, rečeno danas na tribini Preduzetnici u očima srpske javnosti. Predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik Branislav Grujić ocenio je da javnost loše doživljava privrednike jer se u Srbiji stvara atmosfera traženja krivca za tešku ekonomsku situaciju. On je rekao da se doživljaj privrednika u Srbiji kreće iz krajnosti u krajnost, od idolopoklonstva prema njima, do negativnog doživljavanja, istakavši da treba izbalansirati šta je po tom pitanju istina. Grujić je rekao da su privrednici deo društva koji stvara novu vrednost i utiče na modernizaciju društva. On je rekao da je u Srbiji napetost u odnosima politike i ekonomije svedena na razumnu meru i dodao da bi političari i privrednici zajedno trebalo da rade na prevazilaženju ekonomske krize. Novinarka Produkcijske grupe Mreža Olja Bećković ocenila je da javnost loše vidi srpske privrednike i da je u Srbiji nepristojno biti bogat. Ona je rekla da je percepcija srpske javnosti da privrednici ne stvaraju ništa za društvo, već samo za sebe. Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Mladen Lazić je ocenio da je slika o preduzetnicima, ali i o političkoj eliti u javnosti, šizofrena jer bi, kad bi se sprovelo istraživanje, pokazalo da je njihov ugled loš, ali da istovremeno nema poželjnijeg zanimanja. Lazić je poručio da je u Srbiji neophodna pozitivna promena vrednosne orijentacije stanovništva i da je potrebno raditi na društvenoj odgovornosti privrednika, koja se reguliše institucionalnim okvirom. Skup je održan u organizacijii nedeljnika Vreme i Fondacije Fridrih Ebert.

Posao za „naše” kadrove, kćerke, snahe, tetke
Dugotrajna politička previranja u Kraljevu imala su za rezultat prekobrojno zapošljavanje u gradskim preduzećima u kojima „uhleblje” nalaze i sami odbornici, ali i njihova rodbina
Izvor: Politika
Kraljevo – Radnici javnog preduzeća „Toplana“ u Kraljevu nedavno su čak i kratkotrajnom obustavom rada protestovali protiv takozvanog političkog, odnosno stranačkog zapošljavanja. Tražili su i uspeli da bar trenutno, potpisom sporazuma sa novim direktorom, spreče prijem po partijskim preporukama pet novih radnika. Posle toga, krajem protekle nedelje, i članovi sindikata „Nezavisnost“ u kraljevačkom pozorištu oglasili su se sličnim saopštenjem. Javno su iskazali nezadovoljstvo protiv zapošljavanja po istoj proceduri i istim kriterijumima. Konkretan povod bio je prijem u radni odnos sina jednog odbornika na mesto scenskog radnika iako tamo već postoji ekipa koja te poslove obavlja. Tako je u ovom pozorištu, koje sada broji dvadesetak zaposlenih, pojačana tehnička ekipa na uštrb i kadrovskih i finansijskih „kapaciteta“ glumačkog ansambla.No, kada je vlast na „vagi“ i često se menja, kao u Kraljevu za dve godine tri „garniture“, onda su i odbornici posebno maženi i paženi, jer iz nezadovoljstva mogu začas poneti mandate u neki drugi politički tabor. Zato su, primera radi, u ovdašnjem JP „Putevi“ nedavno, uz snahu novog direktora, zaposlena i dva odbornika, zatim je jedan odbornik primljen u Gradsku direkciju za urbanizam, pa je kćerka jednog odbornika primljena u Javno stambeno preduzeće... Takođe, uz stranačku urgenciju, u javnom preduzeću „Čistoća“ broj zaposlenih povećan je čak za desetak, a novih zapošljavanja „zaslužnih partijaša“ ima i u „Vodovodu“, „Pijaci“... I, sve to prema koalicionom dogovoru, a svaka članica vladajuće koalicije, koju sada čini radikalsko-narodnjačka opcija, u „svom“ preduzeću. Obavlja se to na razne načine, bez mnogo obzira na stručnu spremu i uglavnom uz prijem na neodređeno vreme, ugovore o delu i slično, što se posle, u pogodnom momentu, pretvara u stalni radni odnos. Tako se „zaobilazno“ ne poštuju zakonski propisi niti akta gradskih javnih preduzeća. Istina, bilo je sličnih primera i kod ranijih vlasti pa, recimo, u Domu kulture u prigradskom naselju Ribnici, gde je doskora radilo troje, četvoro, sada radi dvadeset radnika, a malo je slobodnih stolica i u Domu kulture u Ušću na Ibru, kraljevačkom Istorijskom arhivu, Narodnom muzeju, Predškolskoj ustanovi, Sportskom centru, Turističkoj organizaciji...Uz kadrovsko „osposobljavanje“ javnih preduzeća i ustanova na ovakav način došlo se u Kraljevu do broja od oko 850 radnika na budžetskom trošku i oko 750 čije se plate delimično finansiraju iz gradskog budžeta.Doduše, ima i pozitivnih primera, recimo u gradskoj upravi smanjen je broj zaposlenih na 249, valjda zato što nije lako skriti nove radnike a uprava i ne pripada samo jednoj članici koalicije pa bi dogovor po tom pitanju bio otežan.No, ne umanjuje to mnogo nevolje onih koji brinu i „peglaju“ budžet, budući da samo za pomenutih 850 zaposlenih, koji su isključivo na teretu gradske kase, svakog meseca za plate valja izdvojiti po 38 miliona dinara. Ta masa se bez rebalansa, koji se, doduše, uskoro najavljuje, ne može povećavati pa isti kolač deli sve više ljudi i moguće je da mesec, dva pre kraja godine „kasa“ ostane prazna.Zbog svega ni od ove ni od prethodnih vlasti nije manjkalo javnih obećanja i podsećanja direktora na zakonska ograničenja zapošljavanja u ovoj oblasti, ali se u praksi radilo sasvim suprotno. Sličnu odlučnost čuli smo i od Tomislava Ilića, predsednika Gradske skupštine u Kraljevu.– Uskoro ćemo obaviti detaljnu reviziju tog stanja počev od gradske uprave pa u svim ustanovama i javnim preduzećima. Proverićemo i to ko je i koliko njih je primljeno uprkos svim normativnim ograničenjima, kao i podatke o adekvatnosti stručne spreme za određene poslove – kaže Ilić za „Politiku“.
Miroljub Dugalić

29. jun 2010.

U Grčkoj opet generalni štrajk
Izvor: Beta
U Grčkoj je za danas najavljen generalni štrajk protiv predloženih reformi rada i penzionog sistema, zbog koga neće raditi javne službe, a saobraćaj će se otežano odvijati.
Tokom štrajka u bolnicama će biti samo dežurno osoblje, dok će škole, poreske uprave i opštinske službe biti zatvorene.Novine neće biti štampane, a elektronski mediji neće emitovati vesti, jer će se štrajku pridružiti i najveći novinarski sindikat.Oko 100 letova u domaćem saobraćaju biće otkazano, dok kako je najavljeno, međunarodni letovi ne bi trebalo da budu ugroženi.
Vozovi neće saobraćati, a javni prevoz u Atini funkcionisaće otežano.Još uvek nije poznato da li će se štrajk odraziti i na trajekte, koji su važno prevozno sredstvo do ostrva u Egejskom moru. Dva najveća grčka sindikata oštro se protive najavljenom vladinom predlogu za povećanje starosne granice za odlazak u penziju, kao i najavljenoj meri koja će omogućiti poslodavcima da lakše otpuste zaposlene.Parlament bi danas trebalo da počne raspravu o predloženim reformama, a očekuje se da ona traje više od nedelju dana i da predložene mere budu usvojene, uprkos protivljenju nekolicine poslanika vlade levog centra koja u skupštini od 300 mesta ima sedam mandata više od opozicije.Grčka se nalazi u velikoj budžetskoj i dužničkoj krizi, a prošlog meseca je izbegla bankrot samo zato što je primila prvu tranšu pomoći od 110 milijardi evra od EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Atina je zauzvrat usvojila oštre mere štednje, smanjivši penzije i plate, a povećavši poreze.

Fijat: Rešen status radnika Zastave
Izvor: Novosti
Kragujevac -- Dogovor sindikata kragujevačke ”Zastave” i Ministarstva ekonomije o statusu 1.600 neuposlenih radnika ipak postignut.Sa potpisivanjem sporazuma staviće se tačka i na proteste radnika, koji su u aprilu i maju ispred kapije nove kompanije tražili da budu radno angažovaniPredstavnici ministarstva ekonomije i Samostalnog sindikata Zastava automobila usaglasili su tekst budućeg sporazuma kojim će biti rešen status neraspoređenih radnika.Oko 1.600 radnika još nisu prešli u kompaniju "Fijat Srbija". Nadležni će se obavezati i da ovi neraspoređeni radnici imaju prednost prilikom zapošljavanja u "Fijatovim" fabrikama iz prateće industrije.Prema rečima Zorana Mihajlovića, predsednika Samostalnog sindikata i člana upravnog odbora "Fabrike automobila", dogovoreno je da paraf na ovaj sporazum početkom nedelje stave ministar Mlađan Dinkić i predstavnici svih reprezentativnih sindikata fabrike.Sa potpisivanjem sporazuma staviće se tačka i na proteste radnika, koji su u aprilu i maju ispred kapije nove kompanije tražili da budu radno angažovani.Kompanija “Fijat Srbija” je na proizvodnji Punta angažovala oko hiljadu radnika, a ostalih 1.600 je ostalo na platnom spisku “Zastave”. Oni su upućeni na plaćeni odmor s obrazloženjem da će biti angažovani sukcesivno, prema potrebama “Fijata”, a poslednji rok je bio - početak serijske proizvodnje novog modela.

Samostalci nisu podržali zastupnika u Prvom maju
Izvor: Danas
Pirot - Samostalni sindikat Industrije odeće Prvi maj u Pirotu se ogradio od predloga lokalne samouprave, koji je podržala i sindikalna organizacija Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, da zastupnik kapitala preduzeća bude Veljko Krstić, diplomirani politikolog i rukovodilac marketinga u Prvom maju, jer o tom predlogu, kako ističu, nisu konsultovani. Predsednik Samostalnog sindikata u Prvom maju Zoran Živković izjavio je da je stav odbora tog sindikata „da neće izaći sa predlogom za zastupnika kapitala’’. „Osim što nismo konsultovani oko predloga za zastupnika, ne želimo ni da se mešamo u kadrovsku politiku preduzeća“, rekao je Živković na konferenciji za novinare

PRODAJA
Borovo prodaje Boreli i još 86 prodavnica širom Srbije bez dogovora

Autor/izvor: SEEbiz
SOMBOR - Hrvatski kombinat Borovo oglasio je prodaju somborske fabrike obuće Boreli i još 86 prodavnica širom Srbije.
Iako još nije istekao 30. jun, do kada je trebalo da predstavnici Hrvatske i Srbije nađu rešenje za sudbinu Borelija, Borovo iz Vukovara odlučio se na ovaj potez.Rukovodstvo i sindikat Borelija su o ovome obavestili Vladu Srbije, zahtevajući da spreči prodaju imovine koju koriste somborski obućari. Oni tvrde da je prodaja u suprotnosti sa uredbom koja uređuje rešavanje statusa preduzeća čija su sedišta na teritoriji bivše SFRJ. Iz Borelija očekuju zaštitu državnih organa Srbije, jer je ova fabrika u restruktuiranju.Prema uredbi, sporazumno treba da se utvrdi učešće preduzeća u kapitalu. Međutim, “Borovo” iz Vukovara se izjasnilo da nema nameru da se sporazumeva, da je sva imovina njihova i da ih ništa drugo ne interesuje, rekao je Mirko Vujanović, generalni direktor “Borelija”.Pomenutom uredbom iz 2007. godine, kraj juna 2010. određen je kao krajnji rok za dogovor o sukcesiji, sa klauzolom da “ako pregovori ne uspeju, Agencija za privatizaciju proceni strukturu vlasničkog kapitala”.Ministarstvo ekonomije navodi da je Boreli vlasnik nepokretnosti i da je u oglasu navedeno da se objekti prodaju kao neuseljivi.

28. jun 2010.

Gazda zakida i na odmoru
Izvor: Novosti
Mnogi radnici ovog leta neće moći da iskoriste ceo godišnji, iako im to pravo garantuje zakon. Skoro 13 odsto zaposlenih radi cele godine. Sindikati: Radnici bez prava
GODIŠNJI odmor od 20 radnih dana, koji bi, po slovu zakona, trebalo bi da ima svaki zaposleni u Srbiji, za mnoge radnike u Srbiji i ovog će leta ostati - samo san.
Žalbe Inspektoratu za rad, stavovi sindikata, ali i (retka) istraživanja, potvrđuju da željno iščekivane dokolice ili nema uopšte, ili je gotovo prepolovljena! Česte su i pritužbe na šefove da neće da puste radnika da odsustvuje baš kada mu to odgovara... U ovome prednjače manja preduzeća, dok su velike kompanije uglavnom korektne.
ISTRAŽIVANJE
U INSPEKTORATU rada Ministarstva za rad i socijalnu politiku redovno dobijaju prijave koje se odnose na godišnji odmor.
- Jedan broj poslodavaca vrlo često ne daje radnicima pismena rešenja, što im omogućava da dužinu trajanja odmora određuju odoka - kažu u Inspektoratu za rad. - Veoma često se srećemo sa time da poslodavac daje svega 15 dana godišnje.
Poslednje istraživanje o godišnjim odmorima u Srbiji uradio je sajt „Infostud“. Anketa sa 504 ispitanika dala je prilično poražavajuće podatke. Čak i za srpske prilike.
Tako je svega 42 odsto od polovine imalo na raspolaganju 20 „zakonskih“ dana za „ferije“, dok je 13 odsto ljudi navelo da - nema godišnji odmor. Oko četvrtine je od šefa dobilo dopust od deset radnih dana. Većina zaposlenih ispitanika je nezadovoljna rasporedom korišćenja svojih „odmorskih dana“.
Sanja Kmezić, iz „Infostuda“, navodi da velika nezaposlenost u Srbiji - ali i „deviza“ da radnici nemaju izbora - omogućava poslodavcima da se prema zaposlenima ponašaju grubo.
- S druge strane, veliki je broj korektnih firmi, koje poštuju svoje zaposlene. To su, po pravilu, velike kompanije - kaže ona.
SINDIKATI
UZ težak uzdah, Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da se Srbi možda i previše „odmaraju“:
- Oko 30 odsto zaposlenih u industriji trenutno se nalazi na nekoj vrsti prinudnog odmora, zbog nedostatka posla ili sirovina.
Pa ipak, oni koji rade - ne mogu da se odmore. Bar ne kada to žele.
- Najčešće pritužbe su na činjenicu da zaposleni ne može da uzme godišnji odmor kada to želi - objašnjavaju u ASNS. - Poslodavci se trude da zadrže dužinu odmora na minimumu. Ne haju za minuli rad, uslove rada...
Kao i mnogo šta u srpskoj privredi, reći će Ranka Savić, i ovaj je segment u potpunom rasulu. Iako radnika štiti Zakon, retko će koji „plavi okovratnik“ uspeti da nadmudri šefa i da „zapali“ na more s onim što mu država garantuje:
- Radnik je danas jeftina roba, a odnos prema zaposlenima nikada nije bio gori. Sezona godišnjih odmora to samo iznosi na videlo...
Čelnica ASNS kaže da su sindikalci svesni da su i poslodavci u kolapsu, te da je trenutno veoma teško boriti se za prava radnika i poštovanje zakona.
- Nikome nije lako - zaključuje Ranka Savić.
POSLODAVCI
NJENE reči potvrđuje i Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije. On, ipak, dodaje da je Zakon o radu mnogo povoljniji za radnike nego za poslodavce.
- Retki su poslodavci koji po svaku cenu ne dozvoljavaju radnicima da idu na odmor koliki im po zakonu pripada - navodi Rajić. - Često se dešava da se u firmama u kojima se regres ne isplaćuje zaposleni odreknu, recimo, jedne nedelje od četiri, na koliko imaju pravo. Postoje, naravno, i slučajevi gde poslodavci neće da daju zaposlenima ono što im pripada. To je već slučaj za inspekciju rada.
Poslodavac nema zakonsku obavezu da odobri korišćenje godišnjeg u periodu koji odgovara zaposlenom.
- Naravno da u mnogim firmama većina radnika želi na odmor baš u julu i avgustu. Ozbiljan poslodavac će ostaviti zaposlenima da naprave plan i da mu daju predlog - objašnjava Dragoljub Rajić. - Sve je stvar dogovora, i tako je najbolje. Naravno, problema bude, posebno u preduzećima koja se bave „sezonskim“ poslovima, poput proizvođača sladoleda, sokova, piva, poljoprivrednim kombinatima...
Rajić nam daje i naličje „letnje“ medalje:
- Ove godine je mnogo ljudi koji ne žele da iskoriste odmor tokom leta! Plate su pale, kupovna moć je opala i za 30 odsto u odnosu na 2008. Radnici čekaju neko bolje vreme za odmor, da skupe novac...
DOSTUPNI
ČAK, dakle, i kada se izborite sa predradnikom, nadzornikom, direktorovom sekretaricom, direktorom, nižim referentom, kadrovikom, pravnikom, pisarnicom, ponovo direktorom, i najzad dobijete to zlata vredno Rešenje - pa i tad pomalo imate utisak da vas neko nešto čašćava! - to ne znači da ćete zaista biti na odmoru, i da ćete smeti da zaboravite na posao.
U jednom istraživanju međunarodne firme za regrutovanje kadrova „Hadson“ čulo se da petina zaposlenih pred odlazak na odmor mora da ostavi kontakt telefone i adrese, a više od trećine menadžera smatra da se od njih očekuje da i tokom odmora budu stalno dostupni i na raspolaganju svom nadređenom.
Retko će koji zaposleni i u Srbiji ovog leta moći da spakuje familiju u automobil ili avion (i zbog para, i zbog posla), isključi telefon, i obeća sebi, bračnom drugu i klincima da neće proveravati elektronsku poštu ili besomučno zvati kompaniju da vidi je li sve u redu. Pa kome, uopšte, i treba takav odmor? JAPANCI I SRBI
JAPANCI, koji tako luduju za poslom, odmaraju se više nego Srbi - čak pet nedelja...
Ova je zakonska norma uvedena zbog ozloglašenog „karošija“, iznenadnih smrti na radnom mestu usled premora i stresa. Samo u 2007. godini 149 ljudi preminulo je u svom „ofisu“ jer nisu stizali dovoljno da se odmore od rada.
KAZNE ZA ŠEFOVE
ŠEFOVIMA koji radnike ne pošalju na željeni godišnji odmor do kraja tekuće godine i 15 dana pre početka odmora ne donesu rešenje, prete prekršajne prijave. Novčana kazna je od 400.000 do 600.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, od 20.000 do 40.000 dinara za „odgovorno lice u pravnom licu“, a „penal“ od 100.000 do 300.000 dinara platiće poslodavac - preduzetnik.
ZAPOSLENI NA ODREĐENO
POSEBAN problem je kod radnika na određeno vreme, koji imaju pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora za svaki mesec proveden na radu. Oni ne podnose zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, jer se pribojavaju da poslodavac sa njima neće zaključiti novi ugovor ukoliko podnesu zahtev za godišnji odmor.
SVAKI ČETVRTI NEPLAĆENO
SAMO 13 odsto ispitanika ima potpunu slobodu odlučivanja kada će ići na odmor, 30 odsto odlučuje u dogovoru s kolegama, a čak 28 odsto ispitanika godišnji odmor koristi kada to poslodavac smatra za shodno - navodi se u istraživanju „Infostuda“. - Svaki četvrti ispitanik nema plaćen godišnji odmor ili u tom periodu dobija samo deo plate.

Elektronska provera uplata doprinosa za penzije
Izvor: Emg.rs
Zaposleni u Srbiji od danas mogu da elektronskim putem provere da li im poslodavci uplaćuju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu, saopštio je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ta usluga je besplatna, a omogućena je dodelom pin kodova, koji se mogu uzeti na šalterima Fonda. Ukucavanjem jedinstvenog matičnog broja i pin koda na portalu Fonda u podatke matične evidencije za osiguranike, zaposleni mogu, pored podataka o doprinosima, da se informišu i da li su prijavljeni, odnosno odjavljeni i s kojim datumima, odnosno da li su eventualne promene unete u bazu Fonda. Takve podatake građani su i do sada mogli da dobiju, ali samo dolaskom u filijale Fonda.

Najveće plate na Novom Beogradu, najmanje u Vladičinom Hanu
Izvor: Emg.rs
Najviše prosečne zarade u maju u Srbiji imali su zaposleni na Novom Beogradu - 54.061 dinar, a najniže zarade zaposleni u Vladičinom Hanu - 15.276 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Što se tiče zarada po okruzima, najniže su, tradicionalno, u Topličkom okrugu - 23.438 dinara, a najviše u gradu Beogradu - 41.901 dinar. Opštine sa najvišim platama, pored Novog Beograda, su Lajkovac - 46.833 dinara, Lazarevac - 46.315 dinara, Zemun - 45.996 dinara i Vračar - 43.778 dinara. Među opštinama sa najnižim platama, osim Vladičinog Hana su i Kuršumlija - 15.995 dinara, Rača - 17.833 dinara, niška opština Pantelej - 18.393 dinara i niška opština Palilula - 19.090 dinara. Posmatrano po delatnostima, najveće plate imali su zaposleni u vađenju sirove nafte i gasa - 95.164 dinara, a najmanje zaposleni u ribarstvu - 12.989 dinara. U vrhu po visini plate su i zaposleni u organizacijama na bazi učlanjenja sa prosečnom platom od 72.893 dinara, zatim finansijskom posredovanju - 71.861 dinar, vazdušnom saobraćaju - 69.850 dinara i proizvodnji koksa i derivata nafte - 69.328 dinara. Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta i krzna sa 14.605 dinara, preradi i proizvodnji od drveta i plute - 15.739 dinara, proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme - 16.147 dinara i proizvodnji kože, predmeta od kože i obuće - 18.916 dinara.

Penzionerski virus „drma“ Egej
Izvor: Novosti
Poput Francuza, ni Grci ne žele da rade duže, ali ni da primaju manje. Najveći sindikati pokreću borbu protiv izmena penzijskog sistema
GRČKA je u pat poziciji. Najveći sindikati sa milionskim članstvom kreću u novu seriju štrajkova i protestnih mitinga, najavljujući borbu, sve dok vlada ne odustane od nacrta novog zakona o penzijskom i socijalnom osiguranju, donosi značajno tanje “čekove” i produženje starosne granice za odlazak u penziju.Vlada, pritisnuta obavezama prema Briselu i MMF, pokreće skupštinsku proceduru za usvajanje spornog zakona. Sindikalisti znaju da vlada nema mogućnost izbora, a svi članovi vlade i parlamentarci vrlo rado bi glasali protiv zakona, da on nije jedan od uslova za 110 milijardi evra podrške Grčkoj.U ponedeljak je proglašen 24-časovni nacionalni generalni štrajk. Svi državni službenici, zaposleni u privatnom sektoru, članovi granskih sindikata, solidarisali su se s vodećim radničkim udruženjima. To znači da u celoj zemlji ne rade bolnice, osim za hitne slučajeve, autobuski i železnički saobraćaj, aerodromske službe, luke, pošte, banke, lokalne vlasti, advokati, apoteke, zubarske ordinacije.... “Trojka” EU - Evropska centralna banka - MMF, koja je podelila kredite i traži rezultate, pre nego odreši kesu za drugu tranšu u septembru, ne želi da se bavi “grčkim zavrzlamama” o tome ko je i kako uplaćivao u svoje esnafske fondove, kako je i zašto država pojela milijarde evra iz njih. Hladne i racionalne zapadnjake zanima samo da “curenja” iz budžeta ne može da bude kao do sada i da pare koje su pozajmili budu uložene u proizvodnju i oživljavanje tržišta, a nipošto za obezbeđivanje socijalnog mira.Rasprava o novom zakonu traje, a čuje se da su vladajući socijalisti opasno podeljeni po ovom pitanju. Opozicija potpaljuje vatru parolama da nema pregovora “o ugroženoj socijalnoj sigurnosti posle decenija teškog rada”.
TURISTI OTKAZUJU
SVE više stranaca otkazuje turističke aranžmane u Grčkoj: hteli bi da letuju na destinacijama gde avioni, brodovi, vozovi i autobusi idu na vreme i gde suzavac nije ukalkulisan u cenu aranžmana...

Dogovor sindikata Zastave i Ministarstva ekonomije o 1600 neuposlenih radnika
Izvor : Novosti.rs
Predstavnici Ministarstva ekonomije i Samostalnog sindikata “Zastava automobila” usaglasili su tekst budućeg sporazuma kojim će biti rešen status 1.600 radnika koji još nisu prešli u kompaniju “Fijat Srbija”, a nadležni će se obavezati i da ovi neraspoređeni radnici imaju prednost prilikom zapošljavanja u “Fijatovim” fabrikama iz prateće industrije.Prema rečima Zorana Mihajlovića, predsednika Samostalnog sindikata i člana upravnog odbora Fabrike automobila, dogovoreno je da paraf na ovaj sporazum početkom nedelje stave ministar Mlađan Dinkić i predstavnici svih reprezentativnih sindikata fabrike. Sa potpisivanjem sporazuma staviće se tačka i na proteste radnika, koji su u aprilu i maju ispred kapije nove kompanije tražili da budu radno angažovani.Kompanija “Fijat Srbija” je na proizvodnji “punta” angažovala oko hiljadu radnika, a ostalih 1.600 je ostalo na platnom spisku “Zastave”. Oni su upućeni na plaćeni odmor s obrazloženjem da će biti angažovani sukcesivno, prema potrebama “Fijata”, a poslednji rok je bio - početak serijske proizvodnje novog modela.
U ovom trenutku oko 400 radnika sa evidencije “Zastavine” fabrike automobila radi na izmeštanju stare opreme, dok još stotinak procenjuje i prodaje stari nameštaj koji se uklanja iz fabričkih hala. Između ostalog, utanačeno je i da se na tom poslu rotiraju i preostali radnici koji su na plaćenom odmoru.
Autor : M. Đošović

“Prvi maj“ čeka zastupnika kapitala
Izvor: Beta
Pirot -- Samostalni sindikat u Industriji odeće "Prvi maj" razmatraće predlog o imenovanju zastupnika kapitala u preduzeću gde je nedavno raskinut kupoprodajni ugovor. "Okružno Veće Samostalnog sindikata proslediće predlog Agenciji za privatizaciju koja donosi konačnu odluku", rekao je predsednik sindikata Zoran Živković. Opština Pirot je predložila da se za zastupnika kapitala i vršioca dužnosti generalnog direktora imenuje Veljko Krstić, diplomirani politikolog i dosadašnji rukovodilac Marketinga u "Prvom maju". Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata u tom preduzeću, podržaće predlog Opštine Pirot. Agencija za privatizaciju je nedavno raskinula ugovor o prodaji "Prvi maja" koju je 2007. godine kupio beogradski biznismen Đorđije Nicović. Privatizacioni ugovor je raskinut pošto kupac nije ispunio investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od milion evra. Nicović, koji je preko svojih firmi "Irva investicije" i Jabuka iz Beograda kupio "Prvi maj" za 1,75 miliona evra, bio je u obavezi da u to preduzeće investira četiri miliona evra. Posle raskida kupoprodajnog ugovora i početka procesa restrukturiranja, Agencija za privatizaciju je formirala tročlanu komisiju koja će obavljati poslove privremenog zastupnika kapitala u "Prvom maju".

Štrajk u štampariji novosadskog „Dnevnika“
Neće da štampaju list zbog kašnjenja plata

Izvor: Blic
Novi Sad - Nakon što se u subotu nije pojavio pred čitaocima, novosadski „Dnevnik“ juče se ponovo našao na kioscima, ali bez dodatka „Nedeljni ručak“ i sa TV programom koji je trebalo da izađe u subotnjem broju. Nedeljni broj štampan je u Novinsko-izdavačkoj kući „Forum“, a ne u štampariji „Dnevnik holdinga“ koji u listu „Dnevnik“ ima 45 odsto vlasništva.Najstariji vojvođanski dnevni list na srpskom jeziku u subotu nije izašao jer su radnici štamparije „Dnevnik holdinga“ u petak na subotu bez prethodne najave obustavili rad. Sindikat ih neće podržati, jer štrajk nisu najavili osam dana unapred kako zakon nalaže, zbog čega će biti sankcionisani, kaže generalna direktorka „Dnevnik holdinga“ Jasmina Mašulović. - Dok se situacija ne reguliše list će ponovo biti štampan u „Forumu“. Ovo je jedan nemio događaj koji je poremetio naše planove u vezi sa reorganizacijom „Dnevnika“, tako da nikome od nas nije u interesu da se ovako nešto dogodi. U ponedeljak ćemo preduzeti sve zakonom predviđene mere koje su na našoj strani da sankcionišemo neovlašćeno pokretanje štrajka u štampariji „Dnevnika“ - kazala je Mašulovićeva. Ona je navela da „Holding“ priprema strategiju za svaku moguću situaciju, a kako će se stvari dalje odvijati zavisi od nastupa medijskog koncerna VAC u pregovorima zakazanim za utorak. Nećemo dozvoliti da „Dnevnik“, list od regionalnog značaja, nestane i da novinari ostanu na ulicu. Sutra ćemo sa predstavnicima VAC-a razgovarati kako će prodati svoj deo u „Dnevniku pres Vojvodini“ (DPV) u kojem po ugovoru imaju 55 odsto vlasništva. Insistiraćemo da ispune sve ugovorne obaveze (izgradnju nove zgrade, mašine za štampanje i socijalni program od milion i po evra). Od tih razgovora će zavisiti da li ćemo ih tužiti - kazala je pokrajinska sekretarka Ana Tomanova-Makanova i dodala da „ne zna kako će se sve ovo rešiti, jer je DPV, firma koju su osnovali ‘Holding’ i VAC, za prošlu godinu iskazala dug od 3,1 milion dinara“. Inače, radnici „Dnevnikove“ štamparije prekinuli su štampanje lista istog dana kada je Skupština akcionara, čiji je osnivač i vlasnik pokrajinska administracija, na predlog Upravnog odbora donela odluku da pokrene tužbu protiv nemačkog VAC-a zbog neizmirenih obaveza. U međuvremenu, pokrajinska skupština je usvojila odluku o reorganizaciji „Dnevnik holdinga“ u jedno preduzeće. Vlasnik firme, kako je planirano, biće firma koju najkasnije do 1. septembra treba da osnuje Razvojna banka Vojvodine pošto pokrajinska skupština po zakonu nema pravo da poseduje medije. Status javnog servisa ima samo Radio-televizija Vojvodine.
- Nećemo dozvoliti da „Dnevnik“, list od regionalnog značaja, nestane i da novinari ostanu na ulicu. Sutra ćemo sa predstavnicima VAC-a razgovarati kako će prodati svoj deo u „Dnevniku pres Vojvodini“ (DPV) u kojem po ugovoru imaju 55 odsto vlasništva. Insistiraćemo da ispune sve ugovorne obaveze (izgradnju nove zgrade, mašine za štampanje i socijalni program od milion i po evra). Od tih razgovora će zavisiti da li ćemo ih tužiti - kazala je pokrajinska sekretarka Ana Tomanova-Makanova i dodala da „ne zna kako će se sve ovo rešiti, jer je DPV, firma koju su osnovali ‘Holding’ i VAC, za prošlu godinu iskazala dug od 3,1 milion dinara“. Inače, radnici „Dnevnikove“ štamparije prekinuli su štampanje lista istog dana kada je Skupština akcionara, čiji je osnivač i vlasnik pokrajinska administracija, na predlog Upravnog odbora donela odluku da pokrene tužbu protiv nemačkog VAC-a zbog neizmirenih obaveza. U međuvremenu, pokrajinska skupština je usvojila odluku o reorganizaciji „Dnevnik holdinga“ u jedno preduzeće. Vlasnik firme, kako je planirano, biće firma koju najkasnije do 1. septembra treba da osnuje Razvojna banka Vojvodine pošto pokrajinska skupština po zakonu nema pravo da poseduje medije. Status javnog servisa ima samo Radio-televizija Vojvodine.
Štrajk nije prijavljen, bez podrške sindikata
„Dnevnik“ nije izašao jer je 12 radnika štamparije obustavilo rad zbog neispunjenih obećanja rukovodstva da će im zaostale i redovne zarade biti isplaćene najkasnije u petak, izjavio je za „Blic“ predsednik sindikata „Dnevnik holdinga“ Stevan Tomin.
- Osuđujem prvo rukovodstvo što nije ispunilo obaveze prema zaposlenima i što je obećavalo da će im isplatiti zaradu u petak, a onda to nije ispunilo. Prema tome, zaposleni s punim pravom to rade, ali ne rade po zakonu i zato će snositi sankcije i sindikat neće stati uz njih jer nemamo zakonskih osnova da ih branimo. Da su najavili štrajk. ne bi nikome falila dlaka sa glave, ali ovako ne možemo da ih podržimo - rekao je Tomin.

27. jun 2010.

Sudski postupci protiv sindikalnih vodja
Izvor: Beta
Protiv sindikalnih lidera preduzeća iz Kragujevca i Lapova, čiji su radnici u proteklih godinu dana tražili plate na protestima, uz štrajkove i blokade puteva, vode se sudski postupci i traže velike novčane odštete, rekli su danas predstavnici Saveza samostalnih sindikata Kragujevca. Predsednik veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić je rekao agenciji Beta da je najsvežiji primer sudski proces protiv predsednika sindikata privatne firme "AB Metal sistemi-Tehnika" iz Kragujevca, Ivana Savića zbog blokade kapija te firme. Savić je bio predsednik Štrajkačkog odbora preduzeća "AB Metal sistemi Tehnika" čiji su radnici štrajkovali od 23. februara do 22. marta ove godine tražeći isplatu osam zarada. "To je zastrašivanje zaposlenih, kako bi odustali od borbe za zagarantovana prava. Na taj način država trenira strogoću na najslabijima, stvarajući privid pravne države, a zaboravljajući da je nepoštovanje zakona dovelo zaposlene u poziciju da se na radikalan način bore za svoja prava", rekao je Ristić.

Reforma penzionog sistema u Grčkoj
Grčka vlada usvojila Nacrt reformi penzionog sistema čime je predviđeno smanjenje penzija, povećanje godina radnog staža sa 35 na 40 i povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju sa 60 na 65 godina. Sindikati najavili jednodnevni štrajk za 29. jun. Vlada Grčke usvojila je Nacrt reformi penzionog sistema, što je jedan od uslova da od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobije pomoć za spasavanje.
Reformama je predviđeno smanjenje penzija, pooštravanje široko rasprostranjenog prevremenog odlaska u penziju, povećanje godina radnog staža sa 35-37 na 40 i povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju sa 60 na 65, čime bi se one izjednačile s muškarcima."To će biti potpuno novi sistem", izjavio je za Rojters grčki ministar rada Andreas Loverdos i dodao da je bilo teško, ali da sada veruje da vlada može da promeni stvari u Grčkoj.Jedno ispitivanje je pokazalo da se ogromna većina Grka protivi tim reformama, dok su sindikati najavili jednodnevni štrajk za 29. jun kako bi povećali pritisak na parlamentarce da glasaju protiv tog predloga koji je vlada danas poslala parlamentu.Vladajuća Socijalistička partija ima 157 od 300 mesta u parlamentu i stoga je verovatno da će predlog biti usvojen.Grčka mora da usvoji tu reformu do kraja septembra, što je predviđeno uslovima zajma za spasavanje Grčke od 110 milijardi evra (147,6 milijardi dolara) koji su odobrili EU i MMF."Izmenama penzionog sistema izdaci za penzije će dostići 15,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2060. godini, u odnosu na sadašnjih 12,5 odsto BDP", ukazao je Loverdos.To je nešto manje ambiciozno od prognoza u Memorandumu EU/MMF, u kojem je navedeno da te reforme treba da ograniče povećanje javnih izdataka na penzije na manje od 2,5 procentnih poena BDP do 2060.Prema prognozi Evropske komisije, troškovi grčkog penzionog sistema bi narasli na čak 24 odsto BDP u 2050, na najviši nivo u zoni evra, ukoliko bi penzioni sistem te zemlje ostao neizmenjen.

Hrvatska: Više od 700.000 potpisa
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Predstavnici sindikata u Hrvatskoj su prikupili 720.078 potpisa za inicijativu za referendum o vladinom predlogu izmena zakona o radu. "Građani su poslali poruku da su nezadovoljni. Nad ovolikim brojem treba se zamisliti svaka vlast", rekao je Krešimira Severa, šef Nezavisnih sindikata Hrvatske.S obzirom da su za raspisivanje referenduma bili potrebni potpisi 10 odsto ukupnog broja birača, odnosno 449.506 potpisa, izvesno je da će Hrvatska morati da raspiše referendum, drugi put u poslednjih 20 godina. Mladen Novosel, vršilac dužnosti predsednika Saveza samostalnih sindikata Hrvatske, istakao je da su građani svojim odzivom na sindikalnu akciju poručili da ne žele da žive kao do sada i da žele živeti bolje. Šef Matice hrvatskih sindikata Vilim Ribić ocenio je da su glavni razlozi ovako impozantnog broja prikupljenih potpisa velika količina nezadovoljstva medju stanovništvom zbog načina na koji vlasti rešavaju probleme, ali i jedinstvo sindikata. "Mi smo uspeli, jer su građani imali veliku želju da izraze svoje neslaganje s vlašću. To je elementaran osjećaj. Potrebno je menjati pravila i omogućiti gradjanima da se češće izjašnjavaju. Nije demokratija da se jednom u četiri godine izađe na izbore na kojima političari mnogo toga obećavaju, a malo toga naprave", rekao je Ribić. Sindikati ističu da ih nakon uspeha akcije više ne interesuju pregovori o vladinom predlogu izmena zakona o radu, ni amandmani na taj predlog, već da su spremni da pregovaraju samo o svojim predlozima izmena zakona. Vlada, inače, predlaže da prava iz kolektivnog ugovora važe šest meseci nakon isteka ili raskida ugovora. Po sadašnjim odredbama, ako kolektivnim ugovorom nije drugačije određeno, nakon isticanja roka na koji je sklopljen kolektivni ugovor, on se i dalje primenjuje do sklapanja novog. Sindikati strahuju da bi poslodavci mogli da opstruišu i otežu pregovore o novom kolektivnom ugovoru, tako da bi radnici ostali bez prava koja su im ugovorom garantovana. Vlada takođe predlaže i mogućnost otkazivanja svih kolektivnih ugovora, sklopljenih i na određeno i na neodređeno vrijeme. Sadašnje zakonsko rešenje je da se kolektivni ugovor sklopljen na neodređeno vrijeme, ne može jednostrano otkazati, a onaj sklopljen na određeno vreme, može otkazati samo ako je ta mogućnost u njemu predviđena.

26. jun 2010.

PROTIV MERA ŠTEDNJE
U Italiji generalni štrajk
Izvor: Tanjug
Italijani su danas prošetali ulicama italijanskih gradova, u okviru generalnog štrajka protiv vladinih mera štednje kojima su, kako tvrde, pogodjeni radnici, a poštedjeni bogati. Najveći sindikat u Italiji CGIL organizovao je štrajk, u nastojanju da primora vladu premijera Silvija Berluskonija da izmeni paket smanjenja potrošnje, za koji premijer tvrdi da je od ključne važnosti za očuvanje evra. Na veb sajtu sindikata objavljeno je da je u štrajku u većim i manjim gradovima širom zemlje učestvovalo više od milion ljudi. Prema procenama sindikata, u Bolonji, koja je centar oblasti sa snažnim radničkim pokretom, štrajkovalo je oko 100.000 ljudi, ulicama Rima prošetalo je 40.000 štrajkača, a u Milanu je, kako tvrdi CGIL, protestovalo 80.000 ljudi, medjutim policija procenjuje da je ta cifra iznosila 35.000. Mnogi štrajkači nosili su transparente sa porukama protiv proizvodjača automobila "Fijata", koji se svadja sa sindikatima oko planova o povećanju produktivnosti u "Fijatovoj" fabrici na jugu Italije, naveo je Rojters. "Mi kažemo ne ovom budžetu. On je pogrešan, nepravedan, njime se sprečava rast, ne podstiče proizvodnja, on ne pogadja bogate, a kažnjava radnike", poručio je predsednik sindikata CGIL Fulvio Mamoni štrajkačima okupljenim u Napulju kojih je, kako se procenjuje, bilo nekoliko desetina hiljada. Berslukonijeva vlada je mesecima govorila da je Italija imuna na grčku dužničku krizu, a onda je u maju usvojila plan štednje koji obuhvata smanjenje budžeta za opštine i zamrzavanje plata u državnom sektoru. CGIL je pozvao svoje članove zaposlene u privatnom sektoru da štrajkuju četiri sata, a one koji rade u javnom sektoru da ne rade čitav dan kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo. Ostala dva velika italijanska sindikata nisu se pridružila štrajku i pozvala su svoje članove da danas ostanu na radnim mestima, javile su agencije. I sindikati u Francuskoj i Grčkoj protestovali su ove nedelje protiv planova o reformi penzionog sistema i smanjenju budžeta. Šesnaest članica zone evra usvajaju mere štednje da bi povratile poverenje u jedinstvenu valutu i sprečile širenje grčke dužničke krize.

25. jun 2010.

Prosečna plata u Srbiji u maju 33.463 dinara
Izvor: Emg.rs
Prosečna neto zarada u Srbiji u maju bila je 33.463 dinara (320 evra), što je realno manje za 5,5 odsto, a nominalo za 4,3 procenta nego u prethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Kako se navodi u saopštenju, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u maju bila je 46.454 dinara (444,5 evra), što je takodje realno manje za 5,5 odsto, a nominalno za 4,3 odsto nego u aprilu. Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije. U Srbiji je prosečna neto zarada u maju bila realno veća za 3,7 odsto nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno za 7,6 odsto. Majska bruto zarada bila je realno veća za 3,7 procenata nego u istom mesecu 2009, a nominalno je bila veća za 7,6 odsto.

Neizvesna sudbina inđijskog „Graditelja“
Radnici štrajkuju, gazda u Južnoj Africi

Izvor: Blic
Inđija - Ni mesec i po dana od početka štrajka, praktično se ništa nije promenilo, račun je i dalje u blokadi, ne znamo da li je pokrenut stečaj, gazda nam se poslednji put obratio 8. juna, mi i dalje štrajkujemo - kaže Slađana Kovačević, predsednica Sindikata u AD „Graditelj“ iz Inđije.Račun u blokadi: Grupa radnika „Graditelja“ juče na gradilištuOd ukupno stotinak radnika zbog neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa 50 proizvodnih radnika ‘’Graditelja’’ štrajkuje na gradilištu u Golubinačkoj ulici u Inđiji. Administracija i vozači rade dok je vlasnik firme „MM99“ Radenko Đuričić koji ima najviše akcija u upravljačkom paketu ‘’Graditelja’’ preuzeo 19 radnika i angažovao ih na gradilištu u Novoj Pazovi. - Račun je i dalje u blokadi za 15 miliona dinara, ne znamo da li je pokrenut stečaj jer još nije stigla informacija iz Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici. Gazda nam se poslednji put obratio 8. juna kada je najavio stečaj preduzeća, sada prati Svetsko prvenstvo u Africi, a većina direktora je na godišnjem odmoru - kaže Kovačevićeva. Radnici koje smo juče zatekli na gradilištu stambenog objekta kažu da će se od 1. jula suočiti sa još jednim problemom. Naime, samo do tog datuma su im overene zdravstvene knjižice. - Imamo dosta hroničnih bolesnika i radnika u poodmaklim godinama koji ne mogu bez lekova. Poslednje isplate su bile 60 odsto zarade za januar i isto toliko za februar, novca da kupe lekove na slobodno nemaju, a do recepta se može samo sa overenom knjižicom - kaže predsednica sindikata. Želja im je da se agonija što pre prekine a kao izlaz, za sada, vide tri mogućnosti. - Možemo i dalje da štrajkujemo, da damo otkaz ili da to u dogledno vreme uradi stečajni upravnik pod uslovom da je stečaj pokrenut. Teško je verovati da će većinski vlasnik kada se vrati s puta imati nešto novo da ponudi. Mada bi rad za nas bilo najbolje rešenje - kaže Slađana Kovačević.

24. jun 2010.

Siva ekonomija opstaje zbog slabog rada državnih organa
Izvor: Beta, Poslovni Magazin
Siva ekonomija u Srbiji se održava zbog slabog rada državnih organa, pokazalo je istraživanje koje su uradili Unija poslodavaca Srbije i predstavnici sindikata.Istraživanje, koje je urađeno na uzorku od 227 preduzeća, koja zapošljavaju ukupno 10.587 radnika, pokazalo je da je većina predstavnika preduzeća - 83,26 odsto - kao nelojalnu konkurenciju navela fizička lica, skoro 49 odsto pravna lica, a 38 odsto je navelo i pravna i fižička lica.Najviše pritužbi - 52 odsto odnosi se na to da nelegalni prodavci robu prodaju putem oglasa, oko 47 odsto ispitanika smatra da oni prodaju robu na pijacama, a oko 44 odsto da nelegalni prodavci robu prodaju u neprijavljenim radnjama, kazao je na konferenciji za novinare predstavnik Unije poslodavaca Dragoljub Rajić.On je dodao da su ispitanici rekli da zbog nelojalne konkurencije godišnje gube oko 4,5 milijardi dinara i dodao da jedna trećina ispitanika nije mogla da odgovori na to pitanje, tako da se procenjuje da je štata mnogo veća."Osim finansijske štete, najveći broj ispitianika se žalio na smanjenje prometa i obaranje cena", kazao je Rajić.

Sve kasnije u penziju
Izvor: Politika
Ostaje beneficiran radni staž. – Sindikat nezadovoljan predloženim zakonom o penzijama traži pomoć premijera. – Neophodno rešiti pitanje penzionisanja onih koji su proglašeni tehnološkim viškom
S koliko godina u penziju: Za rudare sindikat traži još olakšica Usvajanjem novog predloga Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji je dobio zeleno svetlo vlade, Srbija je praktično ispunila jedan od dva uslova neophodnih da joj Međunarodni monetarni fond odobri četvrtu revizija stenbaj aranžmana vrednog 380 miliona evra. Time što je vlada usvojila novi nacrt zakona radna grupa koja je radila na reformi PIO završila je svoj deo posla u delu izmena zakona, potvrdila je juče za „Politiku” Radina Todović, predsednik ove Radne grupe.Upitana da li je zakon pre vlade pretrpeo neke veće izmene, ili je prosleđen onako kako je dogovoreno s MMF-om, Todović kaže da je bilo nekih manjih tehničkih izmena, ali da je suština ostala ista.Prethodno je sa MMF-om dogovoreno da se za radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (kao što su rudari, balerine, kesonci i slično) uslovi ne menjaju. To znači da ostaju odredbe kao i u važećem Zakonu o PIO – da se svakih 12 meseci provedenih na takvim radnim mestima računa kao 18 meseci.Zadržana je pogodnost da se starosna granica može snižavati najviše do 50. godina života, s tim što se ne uslovljava da su na tim radnim mestima efektivno radili najmanje dve trećine radnog staža, što je bio prvobitan predlog.Kada je reč o indeksaciji penzija, predsednica Radne grupe kaže, da će se one od aprila 2011. godine usklađivati s kretanjem potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dodatno sa polovinom rasta bruto domaćeg proizvoda u odnosu na prethodnu godinu. Ovakva formula za aprilsko usklađivanje važi za 2011. i 2012. godinu.Od 1. aprila 2013. godine ostaje da važi kretanje potrošačkih cena, ali se menja procenat rasta bruto domaćeg proizvoda, tako da se primenjuje procenat rasta BDP iznad četiri odsto.Svakog 1. oktobra formula će u svim godinama biti ista, odnosno penzije će se uskladiti sa kretanjem potrošačkih cena u prethodnih pola godine. Na ovaj način će se usklađivati i zarade u javnom sektoru, tako da kako budu rasle ili padale zarade u javnom sektoru tako će se kretati i penzije, pojašnjava Todović.Od trenutka kada počne da se primenjuje novi zakon, muškarci stiču pravo na starosnu penziju s napunjenih 65 godina, a žene s 60 godina starosti i najmanje 15 godina staža osiguranja. Ovaj uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju nije menjan.Promenjen je, međutim, uslov koji se odnosi na staž osiguranja za žene i starosnu granicu i za žene i muškarce kada se pravo na penziju ostvaruje prema stažu. Prema postojećem zakonu slabiji pol u mirovinu ide s 35 godina staža i 53 godina života, a muškarci sa 40 godina staža i najmanje 53 godine života.Predlogom zakona od 2011. godine postepeno se podiže staž osiguranja za žene za četiri meseca, dok staž za muškarce ostaje 40 godina. Po istom principu, za četiri meseca godišnje podižu se i potrebne godine života za oba pola.Postepenim pomeranjem staža i godina života 2022. godine u penziju se može otići i nešto ranije i to muškarci s 40 godina staža i 38 za žene i najmanje 58 godina starosti.Udovice će ubuduće pravo na penziju svog muža sticati s navršenih 53 godina, umesto dosadašnjih 50 godina, s tim što će i ove promene ići postepeno od 2012. godine dok se 2017. godine ne stigne do predviđenog limita od 53 godine, za udovce se ova granica pomera s 55 na 58 godina po istom principu.Na pitanje kako će biti rešeno pitanje penzionisanja onih koji su proglašeni tehnološkim viškom i sada su na birou rada, Todović kaže, da će se na njih primenjivati zakon koji je snazi u trenutku kada podnesu zahtev za penzionisanje.Slavica Savić, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, čiji je predstavnik učestvovao u izradi novog zakona kaže da njihove sugestije za izmenom zakona nisu prihvaćene te da novi predlog ovakav kakav je prošao Vladu ne bi trebalo da bude usvojen, zbog čega je Sindikat već uputio pismo premijeru Srbije.Osnovne zamerke odnose na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se penzije usklađuju s kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih u prethodnih šest meseci i to 50 odsto s rastom troškova života i 50 procenta s rastom zarada, po takozvanoj švajcarskoj formuli, kaže Savić.– Prosečna penzija kod osiguranika fonda PIO ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade u Republici bez poreza i doprinosa, a u slučaju da se to desi, penzije mora da se vanredno usklađuju, kaže ona. Zatraženo je i da se preusklađuje najniži iznos penzije dva puta godišnje ukoliko taj iznos bude niži od 25 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici.Savez samostalnih sindikata Srbije protiv je postepenog podizanja starosne granice za žene sa 35 na 38 godina, jer je predloženo povećanje starosne granice za pun staž s 53 na 58 godina.Kada je reč o beneficiranom radnom stažu koji se odnosi na rudare sugerisano je da oni mogu da budu penzionisani s navršenih četrdeset godina radnog staža (kao što je to slučaj u Sloveniji), jer ukoliko je zaposleni započeo beneficirani radni staž sa 53 godine starosti imao bi 49,5 godina staža.Sindikat je i protiv smanjivanja dodatnog staža za žene sa 15 na šest odsto, postepeno do 2019. godine.Kada je reč o zaposlenima koji su proglašeni tehnološkim viškom obaveza predlagača zakona je da ih zaštite novim aktom što nije učinjeno, te smatramo i da bi u prelaznim odredbama novog zakona obavezno trebalo da se nađe član koji se odnosi na uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju onih koji su proglašeni tehnološkim viškom.Naime, nedopustivo je, kaže Savić, da se ljudi kojima je ostalo dve godine do penzionisanja po sadašnjem zakonu nađu od naredne godine pred novim problemom, budući da zbog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, kako predviđa novi zakon, neće moći da se penzionišu. Pa je pitanje šta će biti s njima.Savić ističe da su sugestije upućene svim granskim sindikatima i da se očekuje da 29. juna na sednici bude donet i konačan zaključak kako sprečiti izglasavanje ovakvog zakona, ukoliko ove izmene ne budu unete u konačan predlog.
Jasna Petrović

Desetine hiljada demonstrirale protiv reforme penzijskog sistema
Izvor : Beta,
U Parizu je danas protiv reforme penzijskog sistema demonstriralo 47.000 ljudi - kaže policija, ali sindikat CGT kaže da je demonstranata bilo triput više - 130.000. Vlada je najavila da će se od 2018. godine u penziju ići sa 62, a ne sa 60 godina, kako je sada. Fracuzi su protiv te odluke demonstrirali 27. maja i tada ih je na ulicama bilo 22.000 - po policiji, a 90.000 - po CGT. CGT kaže da su danas demonstrirali milioni ljudi jer je širom Francuske bilo 200 protestnih skupova. Štrajk uz demonstracije je posebno omeo rad državnih službi i transport. Levičarsko krilo sindikata smatra reformu penzionog sistema nepravednom i revizijom društvenog ugovora iz prethodnih decenija. Vlada kaže da će dve godine kasniji odlazak u penziju biti blagotvoran za državnu kasu kojoj će doneti 70 milijardi evra uštede do 2030. godine.

23. jun 2010.

U Srbiji 800.000 ljudi radi na crno
Izvor: Tanjug
Beograd -- U Srbiji prema procenama oko 800.000 ljudi radi na crno, a učešće "sive ekonomije" prelazi 30 odsto društvenog proizvoda, što je oko osam milijardi evra."Iako ne postoji način da se popišu svi koji rade bez ugovora, pretpostavlja se da je u sivoj zoni najmanje pola miliona građana Srbije", rekla je Sanja Paunović.Paunović, predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da bi smanjenje rada na crno doprinelo popunjavanju budžetskog deficita. Rad na crno je najčešći u trgovini i uslužnoj delatnosti.Ona je navela da su radom na crno najugroženiji nekvalifikovani radnici i oni sa srednjom stručnom spremom, ali da ilegalnog rada nisu pošteđeni ni ljudi s fakultetskom diplomom. Na konferenciji "Efikasno suzbijanje protiv sive ekonomije" je rečeno da prema istraživanju 83,26 odsto ispitanika kao nelojalnu konkurenciju koja posluje u sivoj zoni navodi fizička lica, 48,46 odsto navodi da su to pravna lica, a čak 38,33 odsto smatra da nelegalno posluju i fizička i pravna lica. Kada se govori o načinu na koji nelegalni prodavci i distributeri prodaju robu kupcima, najviše pritužbi ima na prodaju putem oglasa - 51,98 odsto, po pijacama - 47,14 odsto, dok se 44,05 odsto žali na prodaju po neprijavljenim samostalnim trgovinskim radnjama. "Ukupni finansijski gubici među našim ispitanicima na godišnjem nivou su procenjeni na više od 4,4 milijarde dinara", rekao je Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije i dodao da čak 46,70 odsto ispitanika navelo da slab rad tržišnih i finansijskih inspekcija omogućava održavanje neformalnog ekonomskog sektora u Srbiji.
On je naveo da se nameće zaključak da je osnovni razlog održavanja visokog nivoa neformalne ekonomije u Srbiji slab rad državnih organa na suzbijanju tog oblika privredne aktivnosti. Smanjenje poreza i doprinosa su prema istraživanu koje je obuhvatilo 227 preduzeća, odnosno 10.587 radnika, navedeni kao mera kojom bi moglo da se suzbije nivo sive ekonomije, rekao je Rajić i dodao da to upućuje na visok nivo državnih dažbina kao razlog za prelazak brojnih privrednih subjekata u nelegalnu zonu. Rad inspekcije kao nedovoljan ocenilo je 55,51 odsto ispitanika, 37,89 odsto njih ocenilo je rad inspekcije kao nezadovoljavajuće, dok niko od ispitanika rad inspekcije nije ocenio kao efikasan. Analize rezultata istraživanja Saveza samostalnih sindikata i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, koje je obuhvatilo 838 anketiranih lica, ukazuje da najveći broj angažovanih u sivoj ekonomiji potiče iz domaćinstva gde je manji broj članova u radnom odnosu. Od ukupnog broja ispitanika u sivoj ekonomiji je najviše angažovanih sa srednjom stručnom spremom (17,6 odsto) i lica bez kvalifikacija (12,1 odsto), ali nije zanemarljiv procenat onih sa visokom stručnom spremom (9,3 odsto).

Španski parlament ratifikovao reforme zakona o radu
Sindikati ne odustaju od generalnog štrajka

Izvor: Danas
Madrid - Španski parlament ratifikovao je reforme zakona o radu, osmišljene u cilju smanjenja stope nezaposlenosti koja je dosegla 20 odsto, što predstavlja rekord u evrozoni. Takve mere uključuju otvaranje novih radnih mesta, kao i smanjenje troškova prilikom otpuštanja radnika. Izmene zakona o radu usledile su nakon usvajanja paketa mera štednje, koje bi trebalo da predstavljaju preduslov za smanjenje budžetskog deficita. Većina nezaposlenih Španaca zaključivala je kratkoročne ugovore sa poslodavcima, zbog čega su dobili otkaze nakon izbijanja ekonomske krize. Za razliku od njih, stalno zaposleni građani retko dobijaju otkaze jer bi poslodavci u tom slučaju morali da im daju visoke otpremnine. Očekuje se da će nove mere smanjiti jaz između te dve grupe ljude, budući da će firme biti podstaknute da zapošljavaju veći broj radnika na neodređeno vreme. Između ostalog, predviđeno je davanje poreskih olakšica poslodavcima koji budu zaposlili ljude sa tržišta rada ili mlade.Najveći španski sindikati nezadovoljni su koracima koje je preuzela vlada premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera i zakazali su generalni štrajk za 29. septembar. S druge strane, ministar za rad Selestino Korbačo naglasio je u obraćanju poslanicima da će najveće koristi od novih mera imati više od osam miliona radnika koji su nezaposleni ili su zaključili privremene ugovore sa poslodavcima. Prema njegovom mišljenju, izmene zakona o radu takođe će omogućiti kompanijama da više obrate pažnju na takozvanu „stabilno zapošljavanje“.

Veliki broj radnika prima oko 10.000 dinara
Piroćancima plate niže od minimalca

Izvor: Blic, Zoran Panić
Pirot - Većina Piroćanaca, ako uopšte ima posla, radi za platu od 10.000 do 12.000 mesečno. Prosečna plata je daleko veća, nešto preko 29.000 dinara, ali je gotovo za šestinu manja od republičkog proseka. Prosek uglavnom popravljaju zaposleni u državnoj upravi i u „Tigar tajersu“ i Korporaciji „Tigar“, dok veliki broj ljudi od svojih plata ne može da priušti ni najosnovnije stvari. Koliko su plate u Pirotu niske svedoči i primer da u pojedinim firmama radnici za topli obrok dobijaju 20 dinara dnevno.Jedna od pirotskih fabrika gde radnici primaju manje od minimalca je „Prvi maj“, u kom je prosečna plata 12.000 dinara.
- Reč je o plati koja je ispod minimalne cene koja iznosi oko 16.000 dinara. Svakodnevno u Sindikat dolaze radnici i traže pomoć za lečenje, kupovinu lekova i za najosnovnije potrebe - kaže predsednik Samostalnog sindikata u „Prvom maju“ Zoran Živković. Ni u drugim oblastima nije ništa bolje i zaposleni jedva sastavljaju kraj s krajem. Dragana K. radi u prodavnici već 14 godina. Njena firma je privatizovana pre pet godina, a plata joj je oko 12.000 dinara. - Više nam ni ta mala plata nije redovna i kasni po dva meseca. Naša plata je vezana za promet. Narod nema para i kupuje samo najosnovnije - hleb, mleko, jogurt i kafu. Moja plata nije dovoljna ni za džeparac. Od nje mogu da kupim cigarete, novine, sok ili voće. Da nije zarade supruga ne znam kako bi živela moja četvoročlana porodica i kako bi platili račune. U tih 12.000 dinara plate je uračunat i topli obrok koji dnevno iznosi 20 dinara. Za te pare mogu da kupim čašicu nekog jeftinog jogurta - kaže Dragana. Predsednik Veća saveza samostalnih sindikata Rodoljub Ćirić kaže da u Pirotu rade Korporacija „Tigar“, „Tigar tajers“, „Prvi maj“, nekolicina manjih preduzeća sa po dvadesetak radnika čija primanja ne utiču na prosek plate, kao i trgovinske i ugostiteljske radnje, javne službe... Prema podacima Sindikata, u Pirotu, bez privatnih firmi, radi 11.780 radnika. - Ima slučajeva da poslodavci isplaćuju minimalnu zaradu i da preko toga radnicima daju pare na ruke. U pojedinim firmama radnicima se isplaćuju plate ispod minimalne zarade ili im se ne uplaćuju redovno doprinosi. Dolaze radnici i kažu da su prinuđeni da rade jer od nečega moraju da žive. Jedan od radnika, zaposlen kod privatnog poslodavca, kaže da radi u dve smene i da je primio platu od 12.000 dinara bez toplog obroka, prevoza i regresa. Prema našim saznanjima, takvih radnika ima mnogo. Prinuđeni su da rade za male pare jer nemaju izbora - kaže Ćirić. Vlasnica jedne od piljara u gradu kaže da ima prijavljene tri radnice i da je njihova plata po 14.000 dinara. - Plate se redovno isplaćuju sa svim porezima i doprinosima. Znam da je ovo mala plata, ali toliko smo u mogućnosti da isplaćujemo - kaže ona.
Marija R. radi u jednoj privatnoj prodavnici već sedam godina i njena plata trgovca je oko 12.000 dinara.
- Radim u dve smene i vikendom. Plata nije dovoljna ni za najosnovnije potrebe. Od nje mogu jedino da platim račune, a za hranu ne ostane ništa. Sva je sreća što suprug radi u firmi gde je plata redovna i veća - kaže ona. U poslednje vreme mnogi koji su ostali bez posla dolaze u Crveni krst kako bi dobili pomoć Narodne kuhinje. - Trenutno imamo 850 korisnika Narodne kuhinje i stalnu listu čekanja na kojoj je oko 300 ljudi. Dolaze obično ljudi srednjih godina koji su ostali bez posla, imaju porodice i decu na školovanju i traže pomoć. U godinama su kada se do posla teško dolazi - kaže sekretar Crvenog krsta u Pirotu Miroljub Mijić. Ista je slika i u Centru za socijalni rad. U decembru prošle godine je 767 porodica ili 2.030 članova imalo pravo na materijalno obezbeđenje, a u aprilu ove godine ta brojka se povećala na 830 porodica sa 2.166 članova. - Pomoć se kreće od 5.571 dinar za jednočlanu porodicu do 11.435 dinara za pet i više članova. U Centar za socijalni rad sve češće dolaze radnici iz propalih firmi i traže pomoć, ljudi koji su radili ili izgubili posao. Mnogi ne mogu da ostvare to pravo ako dolaze iz firmi gde su na ime socijalnog program isplaćene otpremnine - kaže rukovodilac Službe za upravno-pravne poslove u Centru Smilja Ćirić.
Siromašna svaka šesta porodica
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je procenat siromašnih oko 10 odsto, a kod nas je od 15 do 18 odsto, odnosno svaki šesti žitelj opštine. Siromašnom se smatra svaka porodica koja ima mesečna primanja niža od 8.360 dinara po članu - kaže Miroljub Mijić.

Plate
Proizvodnja 10.000-50.000
Trgovina 10.000-15.000
Ugostiteljstvo 10.000-20.000
Opštinska uprava 28.500

Prosečne plate
Kategorija (Prosek u Srbiji) Prosek u Pirotu
Prosečna plata (34.952) 29.452
Privreda (33.152) 28.097
Vanprivreda (38.544) 34.486

Skupljeni potpisi za raspisivanje referenduma
Herojskih pola milijuna

Jelena Lovrić
* Tekst je preuzet sa portala Jutarnjeg lista
Sindikati u dvadeset godina nisu uspjeli organizirati ni sekundu generalnog štrajka, unatoč lopovskim pretvorbama, unatoč politikama rezanja stečenih radničkih prava, unatoč velikom nezadovoljstvu javnosti, koje im se nudilo kao na pladnju. Sada su realizirali što nitko u Hrvatskoj još nije . Sindikati će vjerojatno postići nemoguće. Više nije upitno hoće li uspjeti prikupiti pola milijuna potpisa za radnički referendum. Kad se akcija sutra zaključi, kutije s potpisima idu u Sabor, od kojeg će se zatražiti raspisivanje referenduma. Ali što nakon toga? Za početak mora biti jasno da se prema izraženoj volji građana valja odnositi s respektom i ozbiljnošću. Što vrijedi za Vladu, ali jednako tako i za sindikate. Pola milijuna potpisa teška je pljuska Vladi Jadranke Kosor. Građani se u ovom slučaju izjašnjavaju protiv namjeravanih promjena Zakona o radu, koje impliciraju destrukciju sustava kolektivnih ugovora i pogoršavanje ukupnog statusa radništva. Ali ne samo o tome. Izražavanje stava o jednom zakonu preraslo je u generalno izjašnjavanje o Vladi. Što je ekipa iz Banskih dvora sa svoje strane snažno pomogla.Ministri su se bahato ismijavali sa sindikatima, rugajući se njihovoj dobro poznatoj akcijskoj jalovosti, i pritom su opasno podcijenili negativno raspoloženje javnosti, koje se pokazalo odlučujućim. Sami su ga dodatno isprovocirali vrijeđajući građane tvrdnjama da pojma nemaju što potpisuju. U dva tjedna, dok se Hrvatska tiskala oko sindikalnih štandova, valjda je i Vlada mogla shvatiti što se događa. Nema sumnje da će se liste s potpisima temeljito češljati, ali herojskih pola milijuna jednostavno nije moguće ignorirati. Vlada je, srećom, odustala od prijetnje da će sporne promjene zakona uputiti u Sabor bez obzira na referendumsku akciju.Kad premijerka Kosor vjerojatno uskoro ponovno sjedne za pregovarački stol sa sindikatima, mora pokazati puno poštovanje prema izraženoj volji građana.Za razliku od Vlade, koja je referendumskom akcijom bitno oslabljena, sindikati su svoje pozicije neočekivano uspješno osnažili. U dvadeset godina nisu uspjeli organizirati ni sekundu generalnog štrajka, unatoč lopovskim pretvorbama, unatoč politikama rezanja stečenih radničkih prava, unatoč velikom nezadovoljstvu javnosti, koje im se nudilo kao na pladnju. Sada su realizirali što nitko u Hrvatskoj još nije.
Ali pola milijuna potpisa i za sindikate može biti velik teret.
Nije to samo njihov trijumf nego i obaveza. Očekivanja su ogromna. Građani koji su im dali potpise računaju da će se s njima nešto i učiniti. Veliko je pitanje mogu li sindikati na krilima jedne više nego uspješne akcije nadići svoje dosadašnje hendikepe: svoje nejedinstvo, dezorijentiranost i lidersku potkapacitiranost svojih šefova. Za pregovarački stol vraćaju se kao pobjednici, ali tek trebaju pokazati znaju li što će s novostečenom snagom učiniti.Hrvatska je dosad imala samo jedan referendum - početkom devedesetih za samostalnu Hrvatsku. Svi kasniji pokušaji da se organizira izjašnjavanje građana zbog preteških kondicija nisu uspjeli.S pola milijuna potpisa stekli su se uvjeti za raspisivanje drugog referenduma u povijesti Hrvatske. Onoga koji će se odrediti ne samo prema jednom zakonu nego će pokazati kakvu državu građani žele. Prvi za samostalnu, drugi za pravednu Hrvatsku.

U Makedoniji 310.000 nezaposlenih
Izvor: Beta
Skoplje -- U prvom tromesečju ove godine u Makedoniji je procenat aktivnog stanovništva povećan za 0,7 odsto u odnosu na isti period lane i broji 925.613 lica.Kako je saopštio Državni zavod za statistiku, od tog broja 615.962 osobe ili 66,5 odsto su zaposleni, dok je preostalih 309.651 lica nezaposleno.Broj zaposlenih je opao za 0,4 odsto, dok je nezaposlenih više za 2,9 odsto, precizira statistika. Stopa zaposlenosti je 37,5 odsto, a nezaposlenosti visokih 33,5 odsto.

Kina:Mlađi radnici traže veća prava
Izvor: Beta, AP
Peking -- Mlađi ljudi sada čine većinu radne snage koja u neprekidnom pokretu traži posao u Kini i spremniji su da se bore za svoja prava nego njihove starije kolege. U izveštaju državog sindikata se ta spremnost mladih navodi kao jedan od mogućih razloga za poslednji talas radničkih nemira. Radnici migranti uzrasta između 16 i 30 godina broje oko 100 miliona, što čini dve trećine od 150 miliona migranata i gotovo polovinu od ukupno 230 miliona kineskih radnika, kaže se u studiji Svekineske federacije sindikata. Studija, koja je sprovedena posle nedavnih štrajkova u kineskim fabrikama u vlasništvu inostranih autokompanija, kao što su Tojota i Honda, pokazala je da su mlade generacije radnika spremnije da ulože žalbu kad su njihova prava povređena i da se manje boje odmazde nego što je to slučaj sa njihovim starijim kolegama. Studija kaže da su mlađe generacije - poznate kao generacija posle 1980-tih - spremnije da se žale kada su im prava povređena i da se manje boje kazne nego starije generacije. Prema nalazima studije, samo 6,5 odsto mlađih radnika kaže da bi ih strah od kazne sprečio da podnesu žalbu, od čega strahuje 13 procenata njihovih starijih kolega. Mlađi radnici migranti su "svesniji jednakosti i svojih prava" i imaju veća očekivanja kad je reč o jednakim prilikama za posao, radnoj i socijalnoj sigurnosti, školovanju i drugim osnovnim javnim uslugama. Oni takodje "pokazuju veću spremnost da brane svoja prava", navodi se u istraživanju. Prosečan mladi radnik migrant ima 23 godine, završio je srednju školu, a 80 odsto nije oženjeno.

Štrajkovi poremetili odlazak na grčka ostrva
Grčka - kako vratiti poverenje turista

Štrajk pomoraca potpuno je poremetio planove hiljada turista u Grčkoj koji putuju na ili se vraćaju sa ostrva u ovog mediteranskoj zemlji. Članovi sindikata pomoraca blokirali su luku u Pireju i sprečili brodove da otplove.Štrajkači se bune protiv planiranih reformi yakona koji regulišu penzije i uslove rada a čije usvajanje zahtevaju Međunarodni monetarni fond i Evropska Unija kao uslov za realizaciju paketa finansijske pomoći Grčkoj.
Svako peto radno mesto u Grčkoj vezano je za turizam
Grčka je u ponedeljak obećala da će isplatiti odštetu turistima koji, zbog štrajkova ili prirodnih nepogoda, ne budu mogli da napuste zemlju. To obećanje je deo napora da se popravi imidž zemlje, narušen demonstracijama protiv vladinih mera štednje.Grčkoj, koja balansira na tankoj žici izmedju stečaja i spasa, očajnički je potrebna dobra turistička sezona.Turizam predstavlja skoro dvadeset odsto ukupnog nacionalnog dohotka, a televizijski snimci sukoba izmedju snaga reda i demonstranata, odvratili su mnoge turiste od namere da posete Grčku. Rezervacija je, u odnosu na prošlu godinu, deset odsto manje, uprkos činjenici da su sukobi bili ograničeni na jednu četvrt glavnog grada. Ministar za kulturu i turizam Pavlos Gerulanos rekao je da grčka vlada garantuje da će platiti smeštaj i hranu svakom turisti, čak i onom koji ne može da napusti zemlju zbog aktivnosti vulkana na Islandu. Ministar je demantovao da je vlada prinudjena da pribegava očajničkim merama. Na ruku joj ide činjenica da su zbog velikih vrućina protesti protiv nepopularnih mera štednje izgubili na intenzitetu.

22.jun 2010.

VRUĆA SINDIKALNA JESEN U SRBIJI?
Izvor:B92
Beograd -- Srbiju čeka vruća sindikalna jesen, najavljuju pojedini sindikati. Analitičar Milan Nikolić kaže da sindikati u ovom trenutku nemaju istinsku snagu. Pojedini analitičari upozoravaju da će vlada i pored jasne socijalne orijentacije, teško rešiti trenutnu situaciju, ukoliko se ne pronađe kvalitetan strani kapital i sprovede efikasnu poresku politiku. Umesto za odmor, članovi Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji spremaju se za štrajk. Predsednik sindikata Dragan Zarubica kaže da zbog ne potpisivanja granskog kolektivnog ugovora sa Unijom poslodavaca Srbije, o kojem se pregovara još od 2007. godine, članstvo širom Srbije traži radikalne poteze. "Znači može se desiti da u nekom roku u 60 dana ne potpišemo granski kolektivni ugovor, da verovatno krajem septembra i početkom oktobra stupimo u generalni štrajk. Neće biti osnovnih životnih namirnica, pa ćemo videti šta će onda", kaže Zarubica. U Sindikatu kažu da je situacija najteža u primarnoj poljoprivredi, da država ne subvencionira proizvodnju mleka, voća i povrća, pa je tako cena mleka ista kao i prošle godine, iako troškovi proizvodnje značajno poskupeli. Takođe, kako kažu, problem je i loša privatizacija, jer je od 254 privatizovana preduzeća u primarnoj poljo privredi, u oko 20 odsto ugovor raskinut, a preduzeća su ostala devastirana i sa milionskim gubicima. I asocijacija poljoprivrednika dala je Vladi rok da do petka ispuni zahteve koji su dostavljeni još tokom maja. Oni kažu da će ukoliko se Vlada ogluši o zahteve, poljoprivrednici iz sedam okruga Srbije blokirati magistralne puteve. Neki su sa protestima odavno počeli.