118 GODINA POSTOJANJA SSSS

Povodom 27. aprila – Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je danas održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 118 godina postojanja naše organizacije.

Sednici su, pored članova Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora, predsednika samostalnih sindikata i veća na teritoriji, prisustvovali i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Ivica Lazović, direktor Inspektorata za rad i njegov zamenik, Milan Cvetkov i Saša Perišić, sekretar Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije Dušan Petrović.

Među gostima su bili i nacionalni koordinator Kancelarije Međunarodne organizacije rada u Beogradu, Jovan Protić, programski direktor za Srbiju Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Stiven Meklaud i bivši direktor Američkog centra za međunarodnu radničku solidarnost, Lori Klemens.

Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat i sadašnjost naše organizacije, i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.

Zahvalivši se sindikalnim kolegama i gostima što su prisustvom uveličali našu svečanost, predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da danas obeležavamo značajan jubilej organizacije, 118 godina rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade, zalaganje za bolji život i viši standard zaposlenih i svih građana Srbije.

„Zahvalјujući organizovanoj i upornoj borbi sindikata, na početku 20. veka postepeno su se zakonom uredila i garantovala osnovna prava radnika, kraći radni dan i bolјi uslovi života i rada. Nije bilo lako, poslodavci su teško pristajali na promene, profit je i tada bio iznad radnika i radničkih prava.

I danas zahtevamo da se zakonima, pisanim po meri čoveka, garantuju osnovna prava radnika, pravo na osmočasovno radno vreme, pravičnu naknadu za rad od koje se može živeti, pravo na bezbedan rad, na udruživanje i kolektivne akcije“.

„A gde smo sada? Zakoni se pišu u nekim kabinetima i kancelarijama, a sindikati ne učestvuju u izradi ili se njihove primedbe i predlozi ne usvajaju. Praksa postaje da o zakonima saznajemo iz štampe ili sa sajtova koji obaveštavaju o javnoj raspravi. Umesto partnerstva, sindikati se, rekao bih, ignorišu.

A, upravo partnerstvo nam je danas, više nego ikada, potrebno, posebno zbog pandemije koja je promenila svet, način na koji živimo i radimo, naglasio je Orbović.

„Virus korone je promenio način rada, pa su se u cilјu sprečavanja širenja zaraze i očuvanja života građana mnogi poslodavci odlučili da zaposlene pošalјu na rad od kuće. Ovakav oblik rada bio je opravdan i zahvalјujući njemu usporeno je zaražavanje i teški oblici bolesti. Ono što nas brine je, kada ova epidemija prođe, da li će poslodavci vratiti sve koji su radili od kuće ili će proceniti da im mnogi zaposleni nisu neophodni, a da je ušteda bitna. Da li će atipični oblici rada doživeti ekspanziju, a rad na neodređeno vreme postati redak izuzetak?“.

„U prilog opravdanosti naših strahova su i zakoni koji se donose i menjaju, način ugovaranja i vrste međusobnih odnosa. I, svedoci smo, sve je više rada na određeno, na privremenim i povremenim poslovima, preko agencija, sve je više ugovora o zastupanju, pružanju usluga ili drugim oblicima plaćene ’saradnje’“.

„Sve je, dakle, više nesigurnih, atipičnih poslova, ali i sve više poslodavaca sakrivenih iza konzorcijuma, investicionih fondova, platformi i agencija. Kako sa njima pregovarati kada ni njihovi zaposleni ne znaju ko su? Koja su prava tih radnika i kako da se zaštite kolektivnim ugovorom?“

Prema rečima Orbovića, veliku zabrinutost izaziva i regulisanje radnih odnosa brojnim različitim zakonima. Pa tako posebni zakoni regulišu rad zaposlenih u upravi, lokalnoj samoupravi, sezonskom radu u polјoprivredi, sada u pripremi i sezonski rad u građevini i ugostitelјstvu, zakoni kojima se reguliše rad u obrazovanju, u zdravstvu.

A najnovija informacija je da je u pripremi zakon o fleksibilnim oblicima rada, kojih je sve više. Da li je to najava postepenog ukidanja zakona o radu kakvog poznajemo?

„Nedostaju mi ona vremena kada smo imali konkretnog poslodavaca sa kojim smo pregovarali, dogovarali, svađali se čak i štrajkovali. A takvih je sve manje“.

„Sada i oni ’konkretni’ poslodavci zabranjuju rad sindikata, sindikalni predstavnici dobijaju otkaze zbog sindikalnog rada, menja se njihov odnos prema radnicima, pa ne žele da ulaze u pregovore, već nameću svoja interna pravila, koja su, ne retko, mimo važećih zakona, pa i Ustava“.

Govoreći o planovima za naredni period, Orbović je rekao da je naša organizacija nalazila načine da se bori tokom svih ovih godina postojanja, „pa sam siguran da ćemo uspeti da i današnjim izazovima odgovorimo“.

„Naravno, neophodna nam je blagovremena akcija, solidarnost, doslednost i jedinstvo.

I zato još odlučnije dokažimo, ako to ne znaju, vladi i poslodavcima, da od rada i radnika svi živimo i od njihovog rada direktno zavisimo“.

„Naša je obaveza da zaustavimo odlazak mladih iz zemlјe, da pomognemo da svoju budućnost prepoznaju u svojoj zemlјi. Mladim lјudima koji ulaze na tržište rada želimo da omogućimo da se upoznaju sa svojim pravima i obavezama, ulogom sindikata i obavezama poslodavaca. Zato sam ponosan na još jednu aktivnost koju smo vodili, a očekujem i brzu finalizaciju, a to je aktiviranje aplikacije ’Radna prava za tebe’, koja će biti dostupna svima, besplatna i razumlјiva“, zaključio je predsednik Orbović.

Čestitavši veliki jubilej, ministarka Darija Kisić Tepavčević je rekla da je Sindikat u proteklom periodu prošao teške trenutke, dok su se menjali državni sistemi i načini borbe za prava radnika, ali da je sve vreme „ostao dostojan u svojoj borbi i cilјevima“.

„Verujem da će sadašnji dobri odnosi i međusobno razumevanje doprineti rešavanju postojećih pitanja koji se tiču zaposlenih i prava radnika. Tako ćemo obezbediti potpisivanje novih kolektivnih ugovora za delatnosti koje trenutno nisu pokrivene njima, u kojoj oblasti smo se u našem radu, pored kontinuiranog povećanja minimalne cene rada, najviše posvetili u prethodnom periodu“.

Ona je istakla da je Ministarstvo, na čijem je čelu, prethodnih meseci pokazalo spremnost i odlučnost da članove sindikata aktivno uklјuči u izrade svih nacrte zakona u oblasti rada i izrazila nadu da se više neće dešavati, kao pre, da sindikati saznaju za izmene zakona na nekonvencionalni način.

„Nadam se da će naš odnos poverenja i međusobnog razumevanja opstati i ubuduće, i da uvek treba da budemo spremni na dijalog zarad dalјeg razvijanja našeg partnerskog odnosa i socijalnog dijaloga, jer je to neophodno za ostvarivanje društvene solidarnosti i za dobrobit radnika Srbije“, zaključila je ministarka.

Naglasivši da „pravom poslodavcu odgovara da ima zadovolјnog radnika“, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je poručio da treba promeniti postojeće propise, kako nam mladi ne bi odlazili iz zemlje, već da dobiju adekvatna primanja za dostojanstven rad.

Zahvalivši se timu Socijalno ekonomskog saveta Srbije, on je istakao da samo socijalnim dijalogom možemo da dođemo do toga da Srbija bude bolje mesto za život, da mladi ostanu i da se otvore nova radna mesta.

„Okruženje se menja i treba da se prilagođavamo. Posebno sa promenama u školskoj klasifikaciji zanimanja prema potrebama privrede. Plate da rastu, uslovi rada da budu bolјi“, zaključio je Nenezić.

Na svečanoj sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja Saveza samostalnih sindikata Srbije - „27. april“.

Ovogodišnji dobitnici priznanja su Univerzitetski klinički centar Srbije, Specijalna bolnica za rehabilitaciju “Rusanda Melenci”, docent dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolete u Beogradu, Savez samostalnih sindikata Beograda i Samostalni sindikat kulture Srbije.

Predsednik Orbović je dobitnicima uručio priznanja Saveza, a u ime svih laureata se zahvalio profesor Jovica Milovanović, zamenik direktora Kliničkog centra Srbije.

„Čestitam nam Dan SSSS, jer sam i sam već 27 godina član ovog sindikata. Želim da omasovljenjem još više doprinesemo društvu jednakosti i pravde“, zaključio je Milovanović.

Sednica je završena sa porukom da SSSS i u budućnosti ostaje iskreni borac za prava radnika i svih građana Srbije, te da rezultat naših aktivnosti, uprkos brojnim problemima, mora biti bolja Srbija.