Godišnji odmor mora da se iskoristi

Svaki zaposleni koji radi godinu dana ima pravo na minimum 20 dana godišnjeg odmora, kaže Zakon o radu, odnosno ukoliko radi manje, srazmerno tome. U Savezu samostalnih sindikata Subotice navode da nemaju prijava oko ovog radnog prava, a tamo gde imaju sindikalnu organizaciju radnici imaju više dana – od 25 do 30, negde čak i 35 dana odmora. Poručuju i da godišnji odmor mora da se iskoristi u toku kalendarske godine. U većim kompanijama i preduzećima, naročito u onima gde su radnici sindikalno organizovanim problema oko korišćenja godišnjih odmora nema, dok svuda imaju više dana od zakonskog minimuma, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice, Ištvan Huđi. Ono gde mogu nastati poteškoće, jesu manji kolektivi. „Trudimo se da pomognemo našem članstvu, ali nemamo ozbiljnijih prijava oko korišćenja godišnjih odmora. Problemi se najčešće u malim firmama od nekoliko radnika, da li su to male prodavnice i slično, tamo gde je nedostatak radnika. U stranim kompanijama i našim velikim nema takvih situacija – da nekom nije dozvoljen godišnji odmor. Eventualno se dešava oko onih dana koji su preostali pre 30. juna da ne mogu na vreme da ih iskoriste, a videli ste da je prošle godine zdravstvenim radnicima pomereno korišćenje godišnjih odmora. Godšnji odmor je veoma bitan, kako za poslodavce, tako i za zaposlene, koji imaju priliku da napune baterije i pratimo situaciju kako bismo mogli da reagujemo,“ objašnjava Huđi. Prvi deo godišnjeg odmoram, odnosno deset dana, po Zakonu o radu moraju da se koriste u komadu, dok se ostatak koristi iz dva ili tri dela, u skladu s dogovorom između poslodavca i zaposlenog. Suština je da se pronađe kompromisno rešenje oko termina, a ukoliko se ne pronađe, poslednju reč ima poslodavac, precizira Huđi. „Proces rada mora da funkcioniše, radnik se prilagođava poslodavcu, a često i poslodavac radniku, ako mu je to bitno. Mislim da kompromisom dolazimo do toga da nemamo pritužbe, možda neke usmene, ali kasnije se pronađe zajednički jezik. Ako se ne pronađe rešenje, onda odlučuje poslodavac, koji potpisuje rešenje, i koji može i da odloži vaš godišnji, ali ne posle 30. juna,“ navodi naš sagovornik. Takođe, Zakon o radu kaže da godišnji odmor mora da se iskoristi – ne može da se pokloni ili da se plati. Isplaćuje se samo u slučaju kada prestane radni odnos, bilo da dobijete ili date otkaz, a ostanu vam dani – tada i jedino tada poslodavac jedino ima pravo da vas isplati, jasan je naš sagovornik.

Izvor: TV SUBOTICA