Lojpur: Promene u sindikatu su neminovne

Promene u sindikatu, koje podrazumevaju i da mladi preuzmu uloge lidera, neminovne su uprkos otporu koji postoji unutar organizacije, izjavila je Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih SSS Zrenjanina i predsednica Sekcije žena Sindikata zaposlenih u komunalno-stambnoj delatnosti Srbije.

Postoje iskreni motivi jednog dela ljudi u sindikatu da se mladi zaista pripreme i preuzmu uloge lidera, kako u svojim sindikalnim organizacijama, tako i na drugim funkcijama u samom sindikatu, rekla je Lojpur u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„U ovakvoj strukturi sindikata, ipak, nije dovoljno zalaganje samo nekih od funkcionera, već je potrebno da se to sistematski omogući. Upravo iz razloga što u samom sindikatu postoji ogroman otpor prema promenama, koje su problematične jednom delu sindikalnog liderstva, jer u promenama oni vide nesigurnost za sebe i svoje pozicije“.

Međutim, jedna takva vrsta riskantnog poteza za one koji se odupiru promenama bila bi, zapravo, najbolja stvar koju bi radili, i za sebe i za celokupnu zajednicu, s obzirom na to da bi „ono što mora doći - došlo brže“.

Jer, pre ili kasnije, kada odu u penziju, biće zavisni od mlađih generacija i njihovog uspeha na tržištu rada, koji podrazumeva donekle i sindikalni uspeh, smatra Lojpur.

Prema njenim rečima, da bi jedna organizacija bila dobra ona mora u svoju strukturu da uključi sve elemente društva, odnosno sve one koje reprezentuje.

Savez samostalnih sindikata Srbije je, formiranjem sekcija mladih i žena, to upravo i uradio, napravivši dobar pomak po pitanju svog imidža, istakla je ona.

„Sekcija mladih je već zaživela i u njoj se profilišu kadrovi koji, ukoliko ostanu u sindikatu i ne budu sklonjeni iz njega, mogu doprineti promeni imidža organizacije“.

Oni bi trebalo da imaju mogućnost da primene svoje ideje, kao i da im sindikat omogući da u nekom međunarodnom kontekstu sa drugim mladim ljudima profilišu svoju viziju sindikata i sindikalnog delovanja.

S obzirom na trenutno ograničenje da pripadnici te sekcije mogu biti mladi do 35 godina, u sindikatu se vodi polemika da li tu granicu treba menjati.

„Ako bi podigli tu granicu, izašli bismo u susret realnoj situaciji što se tiče prisustva mladih u samom sindikatu. Međutim, smatram da bi trebalo uraditi potpuno suprotno, možda čak smanjiti godine po kojima neko može biti član te sekcije. Upravo iz razloga što treba što više uključiti mlade u sindikalne strukture, da se čuje njihov glas i da se vidi kakvu viziju oni imaju“.

Mladi svakako utiču na promene u sindikatu, a Sekcija mladih je, prema njenim rečima, pokazala u poslednjih nekoliko godina da se, kroz njen rad, može profilisati jedna grupa mladih koja može ozbiljno da doprinese promeni sindikata i njegovog imidža u javnosti.

„Takođe, kroz isticanje značaja ženskih prava, imamo mogućnost da radimo na formiranju jednog drugačijeg sistema vrednosti i izgradnji drugačije kulturne matrice, koja je duboko patrijarhalna“.

Neophodno je da shvatimo da u tome bitnu ulogu imaju i same žene, koje moraju dosledno, adekvatno i odgovorno da shvate borbu za svoja prava.

Jer, senzibilisanje za ženska prava je senzibilisanje za polovinu našeg stanovništva. A položaj žena je vrlo različiti, u zavisnosti od njihovih socijalnih, ekonomskih, obrazovnih kapaciteta.

Zato je važno odgovorno i stručno raditi na tome, kao što to već čine sekcije žena, koje su formirane na nivou Saveza i u granama, zaključila je Melanija Lojpur.