Orbović: Virus će diktirati tempo i brzinu naših zahteva

Očuvanje života i zdravlja ljudi moraće da bude prioritet i naredne godine, ali ga mora pratiti i borba da ekonomija opstane i, ako je moguće, dalje se razvija. Bilo bi od velikog značaja da dođe do rasta investicija i pomaka u ekonomiji, ali će to, verovatno, biti dosta teško zbog sveopšte krize koju je prouzrokovao virus, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

On je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da zdravlje jednog društva jasno i merljivo odražava, ne samo zdravstveno, već i njegovo opšte ekonomsko i socijalno stanje, zbog čega je teško odvojivo od ekonomije.

„To znači da će više sredstava u budžetu omogućiti da i zdravstveni sistem bude bolji, dok ćemo, ako padne nivo ekonomije, svi biti u problemu“.

I naredna godina će biti obeležena borbom protiv korone i, prema rečima Orbovića, uspeh cele ljudske populacije biće da se zaustavi pandemija i da vakcina bude dostupna svim građanima.

„To bi bio preduslov da se vratimo ekonomiji i većem standardu radnika i svih građana u narednom periodu“, kazao je Orbović, izrazivši međutim bojazan da bi neke od mera koje su dobile zamah u doba korone, poput rada od kuće, mogle da prerastu u epidemiju i da takav način rada postane uobičajan za veliki broj ljudi.

Takav način rada na daljinu bi predstavljao uštedu poslodavcima, dok bi, na drugoj strani, zadavao velike probleme zaposlenima s obzirom na to da ta oblast nije dovoljno pravno regulisana, ukazao je on.

Osvrnuvši se na godinu na izmaku, predsednik Saveza je rekao da se za 2020. očekivalo da će doći do pomaka, rasta plata, više investicija.

„Pandemija je, međutim, odradila svoj deo posla i ovo je godina koju smo jedva pregurali i koju svi želimo da zaboravimo. Korona virus je odneo mnoge živote i zarazio veliki broj ljudi, opustošio ekonomiju i doveo do velike krize“.

„Minimalna cena rada je povećana, doduše mnogo manje nego što smo očekivali, ali je, ipak, u ovim uslovima to pristojno povećanje. Mere vlade su pomogle da ne dođe do velikog otpuštanja radnika, tako da se nisu obistinile crne slutnje da će bez posla ostati na stotine hiljada zaposlenih. Radna mesta su, uglavnom, zadržana i firme su ostale u kapacitetu da mogu da rade. Ali, sve će zavisiti od daljeg toka virusa, kako u našoj zemlji, tako i u čitavom svetu“.

Orbović je ukazao da je standard, uprkos povećanju zarada u javnom sektoru, i dalje na niskom nivou, što ne daje mogućnost za pristojan život velikom broju građana. Minimalna potrošačka korpa je manja od minimalne zarade, što svedoči da veliki broj ljudi živi teško i na granici siromaštva. Na dalji pad standarda će uticati i najava poskupljenja struje, goriva i pojedinih namirnica, dodao je on.

Prema njegovim rečima, neće biti nekog velikog prostora za nova zapošljavanja, jer su mnoga radna mesta već popunjena. Realni sektor je i dalje u velikom problemu, zarade zaposlenih su mnogo niže nego u javnom sektoru i tu nije napravljen nikakav kvalitetan pomak.

Govoreći o socijalnom dijalogu u Srbiji, Orbović je naveo da je on spušten na krajnje nizak nivo. Sednice Socijalno ekonomskog saveta se održavaju, ali njihova efikasnost je slaba. Zahtevi sindikata i poslodavaca se razmatraju i usvajaju, ali ih vlada ne prihvata, iako i njihovih predstavnici učestvuju u radu tog organa.

„Tako da smo na taj način, i predstavnici radnika i predstavnici poslodavaca, izdvojeni od svakog odlučivanja. Imamo mogućnost da ukažemo na neki problem, ali tu se završava cela priča“, naglasio je on.

Iako su najavljene izmene seta zakona koji se tiču sveta rada, kao i formiranje radnih grupa koje će raditi na njihovom donošenju, Orbović je mišljenja da, zbog virusa i parlamentarnih izbora koji će biti već 2022. godine, ti zakoni neće biti na dnevnom redu u narednom periodu, a da će, ako ipak i budu, oni biti samo „kozmetičke prirode“.

Govoreći o bezbednosti i zdravlju na radu, Orbović kaže da faktički nije mnogo urađeno, uprkos činjenici da je vlast prihvatila inicijativu našeg sindikata da 2019. bude godina BZR.

„Broj žrtava i povreda na radu se nije smanjio u odnosu na prethodne godine. Sindikati se bore da dobiju pravo kontrole nad pojedinim gradilištima, kako bi zajedno sa Inspekcijom rada vršili kontrolu bezbednosti radnika, nošenja zaštitne opreme na radnim mestima. Veliki problem je to što radnici nemaju stalan posao, već se angažuju ’na crno’ i onda dobijaju da rade poslove za koje nisu trenirani, što doprinosi da izgube osećaj i stvara mogućnost za povrede“.

Orbović je ponovio da je uvođenje kaznenih poena „velika nepravda koja je učinjena generacijama ljudi koji su bili primorani da u prethodnom periodu prevremeno odu u penziju, čime su doživotno kažnjeni velikim odbicima u svojim primanjima“.

„Iako mi kao sindikat nikada nećemo odustati od zahteva da ta nepravda bude ukinuta, realnost je da će ta mera ostati dokle god Međunarodni monetarni fond ima uticaja na našu ekonomiju“, kazao je on, istakavši da je, barem, uz pomoć našeg sindikata, ta nepravda ispravljena za radnike koji su napustili preduzeća uz socijalni program „dve godine do penzije“ i „pet godina do penzije“.

Mladi su budućnost društva i naše organizacije i oni su sve aktivniji, kako u akcijama koje sprovodimo, tako i u svojim zahtevima za bolje i sigurnije radno i životno okruženje.

Oni, međutim, kaže Orbović, rešenje svojih problema najčešće traže u odlasku iz zemlje, osnivanjem sopstvenog biznisa ili udruživanjem u ad hoc udruženja, „što neće rešititi probleme, već se oni moraju vratiti sindikatima, koji će u njihovo ime rešavati probleme“.

„Iako poslodavci, naročito iz multinacionalnih kompanija, dolaze sa svojim pravilima, ne poštujući naš ustav i zakone, i svaki pokušaj formiranja sindikata kažnjavaju otkazom jer su radnici uglavnom angažovani na određeno, mi ipak uspevamo da osnivamo sindikalne organizacije“.

U tim novoformiranim firmama, teškom mukom, počinjemo sindikalni rad od početka, učlanjujemo jednog po jednog zaposlenog. To se sada najviše dešava u metalskom sektoru, tekstilu i drugim granama.

Prema rečima Orbovića, sindikalni pluralizam je doveo do podele sindikata u celom svetu i, kako stvari stoje, izgleda da je to sve bilo smišljeno kako bi oslabili sindikate. Sada mnogi poslodavci formiraju svoje, takozvane kućne sindikate i, na taj način, razbijaju snagu sindikata.

„U Srbiji postoje dve reprezentativne sindikalne centrale – SSSS i UGS Nezavisnost, saradnja je korektna, poslednjih godina delujemo zajednički u svim velikim akcijama“, podsetio je on.

Iako je broj članova sindikata sada manji, s obzirom na to da je privreda Srbije posle devedesetih godina uništena, kada je izgubljeno stotine hiljada radnih mesta, i dalje smo brojniji od mnogih sindikata u Evropi, izuzev skandinavskih zemalja, što svedoči da ljudi veruju u naše organizacije.

Savez samostalnih sindikata Srbije i u narednom periodu nastavlja sa programima i planovima za poboljšanje standarda i povećanje „minimalca“ i zarade za sve naše građane, ali će, nažalost, virus diktirati tempo i brzinu tih zahteva.

„Nećemo odustati od toga da Srbija počne da se približava Evropi i povećava standard zaposlenih, jer na taj način motiviše mlade da ostanu u zemlji, da dobijaju kvalitetnija radna mesta koja će im omogućiti da formiraju svoje porodice, kao i da svi ostali građani imaju pristojan život“, zaključio je predsednik Orbović.