Pred nama je velika šansa za razvoj sindikalizma i socijalnog dijaloga

U organizaciji Međunarodne organizacije rada 1. novembra 2023. na Paliću održana je Konferencija za radnike o žalbenim mehanizmima koja se sprovodi kroz projekat “Obezbeđivanje adekvatnih žalbenih mehanizama za radnike u tekstilnoj, elektro i automobilskoj industriji”. Ovo je prva u nizu Konferencija na ovu temu, koja će se nakon Subotice održati u Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu, Nišu…Učesnici su bili predstavnici Samostalnog sindikata ovih delatnosti i predsednici Gradskog, Pokrajinskog i Republičkog Samostalnog sindikata metalaca Saša Antunović, Slobodan Kostić i Zoran Marković, čelnici subotičkog gradskog Samostalnog sindikata Ištvan Huđi i Čedomir Baroš, kao i predstavnici UGS Nerzavisnost.

Početkom ove godine Savezna Republika Nemačka započela je sprovođenje svog novousvojenog Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja, koji od nemačkih kompanija zahteva da vode računa o stanju radnih prava u preduzećima i kompanijama koje sa njima sarađuju u svojstvu dobavljača.
Na Konferenciji se govorilo o tome šta se sve od preduzeća koja su povezana sa nemačkim kompanijama očekuje zarad nastavka saradnje , o značaju žalbenih mehanizama unutar preduzeća i ulozi koju ima radnik u detektovanju i prevenciji kršenja pre svega radnih i ekoloških prava.

-Otpočeli smo ovu kampanju u oktobru, kada smo nakon mapiranja najvećih kompanija pokušali prvo menadžmentu i direktorima da objasnimo zbog čega je važno da poštuju ovaj Zakon i da naprave interne žalbene procedure. Takođe smo ih obavestili da ćemo kampanju da radimo i sa radnicima. Važno je da insistiramo na instaliranju internih žalbenih procedura kroz koje ćemo mi kao pojedinci štititi ne samo sebe već i svoje kolege, porodicu, okruženje jer ovaj Zakon priča o radnim i ekološkim pravima – rekla je Jovana Spajić Erdeljan, ispred Međunarodne organizacije rada.

O žalbenim mehanizmima i ulozi radnika u očuvanju radnih prava govorila je Jelena Čanović Spasojević, asistentkinja i doktorantkinja na Pravnom fakultetu univerziteta u Kragujevcu.

Direktor Agencije za mirno rešavanje sporova dr. Ivica Lazović je predstavio Agenciju koja postoji i radi već više od dve decenije, izrazio zadovoljstvo što Konferencija startuje od Subotice koja je posebna po broju stranih investitora i velikih kompanija i po tome što je  upravo na jednoj od ovdašnjih tribina kojoj je prisustvovao, predsednik SSSG Subotice Ištvan Huđi otvorio temu paradoksa gde imamo strane poslodavce sa odličnim uslovima rada, životnim uslovima, propisima, kolektivnim ugovorima, a da se te iste kompanije ovde ponašaju potpuno drugačije. S tim u vezi je ukazao na to da je ovaj Zakon velika razvojna šansa i velika prilika.

-Nemački Zakon o dužnoj pažnji u velikoj meri će se odnositi na poslodavce i radnike i u našoj zemlji, ne samo u oblasti radnih prava već i u malo široj oblasti: zaštite životne sredine, zabrane dečjeg rada, zabrane prinudnog rada.. To je jedan od propisa od kog se puno očekuje da podigne nivo radničkih prava. Ceo koncept ljudskih prava od povelje UN, Povelje o ljudskim pravima i slobodama, preko brojnih konvencija i rezolucija Međunarodne organizacije rada postepeno se razvijao ali su uvek neke okolnosti stvorile povoljne okvire da se razvija svet i da ide u pozitivnom pravcu po zaštitu nekih prava, u ovom slučaju konkretno po zaštitu ljudskih prava, radničkih prava, po zaštitu slobode. Nemci nisu prvi krenuli sa ovom idejom, Holanđani su još 2016. napravili predlog Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja vezano za dečji rad, pa nakon toga Nemci, a generalno i Evropska unija kroz direktivu koja se priprema.Cela ideja uslovljavanja poštovanja osnovnih ljudskih prava, radnih prava kroz neku vrstu sankcija i ograničavanja učešća na tržišnoj utakmici je velika razvojna šansa za sve, posebno za nas koji smo na granicama EU. Važno je da ovaj koncept dobije potporu iznutra i zaživi. Iskreno verujem u to, da je ovo velika šansa i za razvoj sindikalizma i socijalnog dijaloga ako se iskoristi na pravi način i upravo je to i ideja celog ovog projekta. Prvi korak je pokušaj rešavanja problema unutar svoje kuće, formiranje internih žalbenih mehanizama, a sa druge strane Zakon pruža mogućnost eksternih žalbenih mehanizama – istakao je Lazović ukazujući na to da Agencija za mirno rešavanje sporova tu vidi veliku šansu da bude međukorak između internih procedura i sudske zaštite, kao mogućnost da se primene metode mirenja i arbitraže.

Takođe je bilo reči i vežbi o razlikama između diskriminacije i mobinga, kako ih prepoznati, kome se obratiti o čemu je govorila Danijela Ristovski iz kabineta Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.