Predsedništvo SSSS: Problemi u svim sektorima, pandemija samo produbila krizu

U Beogradu je 22. juna 2021. godine održana sednica Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije, na kojoj je razmatran materijalno finansijski položaj zaposlenih u granama i na teritoriji.

Zarade zaposlenih, pandemija i postkovid situacija, kolektivni ugovori, kao i problemi u pojedinim firmama, nepoštovanje prava radnika i progon sindikalnih predstavnika bili su predmet posebnog razmatranja.

Iako je prosečna zarada u martu u Republici Srbiji iznosila 65.289 dinara, činjenica je da postoje ogromne razlike po regionima i granama. Veliki broj zaposlenih ima zaradu znatno nižu od proseka dok, uprkos statističkom rastu, iskazanom kroz nominalnu vrednost, realna zarada opada s obzirom na povećane troškove života. Problem u javnom sektoru predstavlja neisplaćivanje toplog obroka i regresa, zbog čega raste i broj tužbi zaposlenih. Jedino se, kako je istaknuto, situacija poboljšala u zdravstvu, u kojem su zarade povećane, stimulisani su zaposleni koji rade u kovid sistemu, a otvoren je i prostor za zapošljavanje kroz prijem lekara i medicinskog osoblja. Ipak, zaposleni su i dalje pod velikim pritiskom posla, posebno medicinske sestre i tehničari čija je zarada, uprkos povećanju, niža od prosečne zarade u Srbiji.

Minimalna zarada sve više predstavlja nedoumicu. Veliki broj radnika prima „minimalac“, čak oko 350.000 ljudi, a problem je i što veliki broj zaposlenih dobija nešto veću platu iznad minimalne. U svakom slučaju, minimalna zarada iznosi tek skromni deo minimalne potrošačke korpe i nije dovoljna za život. Problem je i isplata zarada „na ruke“, bez doprinosa, što znatno komplikuje sliku kada su zarade u pitanju.

Tokom pandemije situacija u pojedinim firmama se još više pogoršala. Došlo je i do otpuštanja radnika, u pojednim firmama i bez prethodnog obaveštenja, a ponuđeni uslovi za potpisivanje novih kolektivnih ugovora su znatno lošiji. Posebno je istaknut problem u firmama Ziđin u Boru, Aptiv i Jura u Leskovcu i Fijat plastika u Kragujevcu.

Samo u metalskom sektoru zabeležen je ogroman broj dana plaćenog odsustva na koje je otišao veliki broj radnika, uključujući i neke koji će na ovakvim odmorima biti do kraja godine. U Ziđinu je poslodavac otkazao kolektivni ugovor, a uslovi koje je ponudio znatno su lošiji od prethodnog, kao i obaveze koje je ugovorom o kupoprodaji preuzeo. U Juri je konstantan problem nepoštovanja prava radnika, kao i otkaz predsedniku sindikata koji je otpušten zbog sindikalnih aktivnosti i izjava koje je dao o položaju zaposlenih u toj južnokorejskoj kompaniji. Kompanija Aptiv zaposlenima pod pretnjom otkaza nudi potpisivanje izjave da hoće dobrovoljno da rade najmanje 12 sati dnevno, a kao meru ’’bezbednosti i zdravlja na radu’’ poslodavac je u pogon doneo nosila, kako bi radnik ako padne od umora, mogao odmah da bude odnet u ambulantu. U Fijat plastici mesecima traje štrajk zbog smanjivanja zarada, suprotno zakonu umesto štrajkača dovode se novi radnici, a deo mašina se izmešta izvan prostorija fabrike. Inače, u mnogim stranim kompanijama radnici se bave prostijim poslovima, poput namotavanja kablova, deo poslova se izmešta kroz agencijski rad, a strani investitor dovodi svoje firme koje rade, čime se izvlači i najveći deo profita i investicija koje su uložene.

Zbog pogoršavanja položaja i stalnih pretnji sindikalnim predstavnicima i aktivistima, davanjem otkaza i raznim oblicima pritisaka, predloženo je da se hitno pokrene inicijativa za izmenu člana 188. Zakona o radu, radi njihove zaštite.

U namenskoj industriji, takođe, evidentni su problemi neplaćanja doprinosa, rad po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima ili preko agencija, nepoštovanja bezbednosti i zdravlja na radu, što potvrđuje i najnovija situacija u Slobodi Čačak, gde su prvi put u istoriji evidentirane eksplozije u razmaku od samo dve nedelje, čime se povećao i strah radnika za sopstvenu i bezbednost stanovnika Čačka. Zabrinjava i činjenica što se ne plaćaju porezi i doprinosi. Problem je postojao i ranije i na to smo stalno ukazivali, a sada se opravdava otežanim poslovanjem tokom pandemije. U nekim firmama, poput Šik Kopaonik, doprinosi za radni staž nisu plaćeni od 2011. godine, u Zastavi oružje pet i po godina, što im u budućnosti dodatno umanjuje ionako niske penzije.

Što se tiče kolektivnih ugovora i njihove pokrivenosti, u javnom sektoru su uglavnom zaključeni kolektivni ugovori, dok je u realnom sektoru situacija izuzetno teška. Problem predstavlja klauzula o proširenom dejstvu, odnosno izuzetno visoka kvota za poslodavce koji zapošljavaju više od 50 odsto zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, za dobijanje proširenog dejstva, što je veoma teško i zapravo nemoguće ostvariti jer je postojao ogroman problem i u prethodnom periodu kada je kvota iznosila 30 odsto. Stoga je predloženo da se pokrene inicijativa za izmenu člana 257. Zakona o radu. U cilju pospešivanja i podsticanja kolektivnog pregovaranja predloženo je da, u skladu sa evropskim inicijativama, tamo gde konkurse i tendere raspisuje država ili gradske vlasti, poslove dobijaju firme koje imaju potpisane kolektivne ugovore i u kojima se sindikati poštuju kao pregovarači.

Ukazano je da Srbija sve više postaje „zemlja egzodusa“ jer mnogi, posebno mladi, ali i cele porodice, odlaze da potraže posao ili neku životnu šansu van granica naše zemlje. Mada je tokom pandemije taj trend manji, očekivanja su da će nakon otvaranja granica mnogih zapadnoevropskih zemalja ovaj proces biti nastavljen. Problem je što odlaze mladi koji čine vitalni deo radne snage i uopšte populacije i što odlaze porodice sa decom, sa malo izgleda da će se vratiti. Tu sindikat mora maksimalnio da se angažuje u potrazi dobrih rešenja i boljih uslova za život i rad i ostvarenje profesionalnih karijera. A, to će se sve dogoditi kada se ostvare naši zahtevi za dostojanstven život i rad, zdravo radno i životno okruženje i pristojne zarade, od kojih može da se živi, a na čemu godinama uporno insistiramo.

Iako postoji opravdano nezadovoljstvo vezano za prava zaposlenih, te da su institucije spore u reagovanju ili ne reaguju na sindikalne zahteve, SSSS se nikada neće odreći svojih prava na štrajkove i proteste. U svaku akciju moramo ulaziti sa argumentima, kredibilitetom, a pre svega kapacitetom da na izazove damo adekvatan i snažan odgovor.