Veći minimalac, manji izgledi za dodatno zapošljavanje
Svojevremeno se o visini minimalne zarade dogovaralo dva puta godišnje, od toga jednom na kraju godine. Sada se to više ne radi.
Ukoliko bude „pobedio” aktuelni predlog Ministarstva finansija da se minimalna zarada za narednu godinu poveća sa 32.126 na 35.012 dinara, sa tim iznosom biće pokriveno oko 90 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Jer, prema najnovijim statističkim podacima, u maju ove godine ona iznosila je 39.278 dinara, a to je ujedno i najniža suma na koju bi trebalo da pristanu sindikati na aktuelnim pregovorima poslodavca, sindikata i države oko formiranja nove minimalne plate za 2022.
Problem je, međutim, u tome što će iznos minimalne korpe biti sigurno veći u toku naredne godine, a u septembru utvrđena minimalna zarada za 2022. ostaće ista, bez obzira na rast inflacije i rast cena na malo. Dodatno, pojedini ekonomisti skreću pažnju i na to da će s povećanjem minimalca biti znatno manje šansi za nova zapošljavanja.
Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća na to da se svojevremeno o visini minimalne plate dogovaralo dva puta godišnje, od toga jednom na kraju godine. Sada se to više ne radi.
– Državi je važno da se minimalac usvoji ranije, da bi se ti iznosi ukalkulisali u budžet o kojem počinje da se dogovara od oktobra, ali i zato što bi minimalna zarada uzrokovala povećanje nekih socijalnih davanja. Na sve to se, kada se usvaja minimalac, u obzir ipak ne uzima rast inflacije i rast cena na malo, tako da uvek kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe – objašnjava Mihajlović.
Ukoliko država odredi da minimalac bude na oko 90 odsto minimalne potrošačke korpe, odnosno ako bude usvojen predlog vlade da se minimalna zarada poveća za 9,4 procenata, onda to znači da će tročlana porodica za hranu mesečno moći da izdvoji oko 15.800 dinara.
Šta je onda još potrebno da se desi da se minimalac izjednači sa minimalnom korpom i zašto se to dosad nije dogodilo?
Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, naglašava da je za tako nešto jedino nužno da privreda bude razvijenija i bogatija, što nije naš slučaj.
– Ne može se na duži rok trošiti više nego što se proizvodi. Srbija pati od stare boljke – zarade joj rastu brže od produktivnosti rada. Ako se smanje troškovi rada tako što će se smanjiti doprinosi i porezi, o čemu se ovih dana takođe govori, onda će za toliko biti manje novca u budžetu, pa će nastati velike glavobolje. Mi smo siromašni, to treba da se shvati, da naše želje ne mogu da idu preko granica mogućnosti – podseća Madžar i dodaje da je najavljeni iznos minimalca za 2022. od 35.012 dinara iznad nivoa koji je održiv na duži rok.
– Time političari samo ubiraju poene, izlazeći u susret sindikatima i svetu rada, a troškove će ko zna ko da snosi. Taj minimalni dohodak je vrlo opasna stvar, jer kada se on poveća, onda poslodavci gube motiv da dodatno zapošljavaju ljude. Često postaju zainteresovani za to da neke već zaposlene otpuštaju, jer su im i oni previše skupi. Stoga se politika minimalne plate uvek lomi preko onih koji su najviše ugroženi i najsiromašniji – uveren je Ljubomir Madžar.
Članovima tročlanog domaćinstva – 570 dinara dnevno da prežive mesec
U minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno je da tročlana porodica za ishranu izdvoji 17.568 dinara, što znači da članovi domaćinstva treba da prežive mesec sa oko 570 dinara dnevno, da bi imali za hranu i bezalkoholno piće. Tako je, recimo, od povrća predviđeno 1,4 kilograma paradajza, 7,5 kilograma krompira, od voća 200 grama limuna, kilogram pomorandži. Od mesa, porodici sa tri člana sleduje tek 400 grama junećeg mesa, svinjskog 1,8 kilograma, pilećeg 2,8 kilograma. U taj iznos se uklapa i 200 grama čokolade, pola kilograma morske ribe, 600 grama kafe, tri litre jogurta, kao i 48 jaja mesečno, što znači da će svaki od tri člana domaćinstva imati na raspolaganju svaki drugi dan po jedno jaje na meniju. Za obrazovanje im je potrebno samo 126 dinara, na zdravlje će moći da utroši oko 1.468, na obuću i odeću 1.160 dinara...
Izvor: Politika