Očekivano blagostanje ili trnovit put do dostojanstvenog života penzionera

Ne može državi i penzionerima biti bolje dok radnicima, koji žive u veoma teškim tržišnim okolnostima, ne bude dobro, izjavio je Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Zato, prvi,osnovni i najvažniji prioritet u narednom periodu u sprovođenju ekonomsko-socijalne i odgovorne politike između rada i kapitala u Srbiji treba da bude izjednačavanje minimalne cene rada i prosečne penzije sa minimalnom potrošačkom korpom u najkraćem roku, rekao je Grujić u intervjuu za nedeljnik NIN.

On je ukazao da od ukupno 2,4 miliona zaposlenih, oko 450.000 radi za minimalnu zaradu, sa kojom bi, nakon 40 godina staža, primali penziju u visini 23.000 dinara,
što je ispod donje granice siromaštva.

Penzioneri su, prema rečima Grujića, svesni svih napora koje su, u prethodnih dve godine, činili Vlada Srbije i predsednik kako bi olakšali i poboljšali materijalni i socijalni položaj penzionera i ublažili visoke dohodovne i socijalne razlike kroz redovno i vanredno povećanje penzija, obezbeđivanje socijalnih kartica za nabavku proizvoda prehrambene potrošnje i korišćenje raznih vrsta usluga pod povoljnijim uslovima.

Pa, ipak, u poslednjih nekoliko godina došlo je do dramatičnog osiromašenja penzionerske populacije, uzrokovanog stalnim povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda, energije, troškova stanovanja, lekova.., zbog čega se veliki broj penzionera (do milion) našao na rubu fizičkog opstanka.

“U prethodnih deset godina, zbog višeg rasta potrošačkih cena od nominalnog rasta prosečnih penzija, došlo je do relnog smanjenja penzija, odnosno do pada njihove kupovne moći. U tom periodu, prosečna penzija uvećana je za 33.5%, dok je inflacija, merena rastom potršačkih cena, uvećana za 44,5%. U istom periodu zarade su povećane 81%. To znači da su penzije izgubile korak sa zaradama i inflacijom, zbog čega je mnogo vanrednih usklađivanja potrebno da penzije u narednih par godina budu u visini polovine prosečne zarade”.

U 2022. godini penzije su rasle 6,7% na godišnjem nivou, uvećane za 4,1% po osnovu jednokratne pomoći penzionerima po 20.000 dinara, u zbiru su rasle manje od rasta inflacije u istoj godini (11,9%).

Postavlja se pitanje,koji model usklađivanja penzija je dobar da bi se penzije približile polovini prosečnih zarada. Postojeći model “švajcarske formule” omogućava da prosečne penzije samo prate rast zarada na postojećem nivou i ništa više od toga. Učešće penzija u prosečnoj zaradi za 2022.godinu za sve kategorije penzionera iznosilo je 41,9%. Jedini način približavanja penzija polovini prosečnih zarada je, pored primene “švajcarske formule”, i višekratno vanredno usklađivanje, smatra Grujić.

Govoreći o trenutnoj privrednoj situaciji, Grujić je naglasio da se sa privrednim rastom od 2-3 % godišnje, teško može ući u ozbiljan preporod Srbije.

“Ovo je vreme ekonomskog prežiljavanja. Za ozbiljan ekonomski rast od 5-8% BDP-a godišnje potrebne su strane investicije u iznosu od 6-8 milijardi evra godišnje, što bi u bliskoj budućnosti uslovilo značajnije povećanje zaposlenosti i zarada zaposlenih”.

“Zbog sporijeg rasta BDP-a (2,5-3,5%) i visoke stope inflacije na godišnjem nivou (10-12%) očekuje se povećanje učešća penzija u BDP-u sa 9,4% do 10,8%, bez povećanja standarda i kvaliteta života penzionera”.

Ukazavši da je “kapital orobio i radnike i penzionere”, Grujić je precizirao da je profit privrednih društava u Srbiji u 2022.godini iznosio 7,36 milijardi evra, što je za 26,3% više u odnosu na profit ostvaren u 2021. godini.

“Najveći profit su imala mikro društva, ona koja traže olakšice od države kroz što manju visinu minimalne zarade i što nižu osnovicu oporezive zarade”.

“Ukoliko bi uporedili rast profita i zarada u predhodnoj godini, videli bi da je profit dvostruko brže rastao od plata, a u nekim granama i mnogo više (rudarstvo 23 puta, ponjoprivreda 6 puta)”.

Grujić upozorava da su ogromni izazovi pred Srbijom i iskušenja koja očekuju penzionere u narenom periodu, zbog čega je, u cilju sprovođenja socijalno odgovorne, ekonomski održive i društveno prihvatljive ekonomske politike, potrbno definisati prioritete ekonomske politike za naredni period.

“Što pre to budemo shvatili, stvorićemo pre najneophodnije uslove za održiv razvoj zemlje i socijalnu i materijalnu sigurnost najšireg sloja stanovništva”, zaključio je Grujić.